You are on page 1of 4

ja sam dodavao uvek malo vie krea na mealicu da bude masniji lepe se izrajbuje

4xkre
9x pesak
1 fangla cementa
ja sam tako radio celu kuu iznutra
a za spolja
4x kre
12x pesak
2x cement
tako mi kazao komija stari zidar tako sam iradio i nisam se pokajao
Malo sam se raspitivao po kraju i oni kazu da je dovoljno 1:2:8 ili 1:3:9
(cement:kre:pesak)
Prvo napravi tzv. "cementno mleko" ... 1:1 cement i pesak i time oprska zidove, da
itava povrina ostane ohrapavljena. To je bitno radi vezivanja maltera za zid i
spreavanja kasnijeg otpadanja.
Onda napravi produni malter 1:3:6 (cement:kre:pesak) za unutranje malterisanje.
Zove se produni, jer zbog prisustva krea mu je produeno vreme vezivanja, te se
moe due obraivati. (Moe se koristiti i Novimal, Beomal i sl. Za njih ima
uputstva na pakovanju)
Postavi tim malterom vertikalne "stubie"...tj. omalterie trake od plafona do poda
irine nekih 10-15cm na razmaku malo manjem od irine ravnjae kojom e raditi.
Njih obradi ravnjaom i libelom. Da budu potpuno vertikalni. To e ti ujedno
odrediti potrebnu debljinu maltera, koja zavisi od kvaliteta zidanja. Obino je oko 12cm. Ovi stubii e ti sluiti kao voice za ravnanje maltera, da bi dobio potpuno
ravnu povrinu, jer e po njima vui ravnjau.
Kad oni ovrsnu dovoljno da ne otpadnu, kreni da izmeu njih nabacuje malter i da
ga ravna ravnjaom odozdo na gore. Prethodno dobro oisti pod, da moe ponovo
upotrebiti viak maltera koji padne.
Ovo je nanoenje "prve ruke", ona je obino gruba. Po njenom "vezivanju" prosej
pesak da bi dobio malter fine granulacije (bez kamenia) i napravi ga malo ree i
njime nabaci "drugu ruku" (tzv. perda) koju e izravnati krunim pokretima
"perdakom" tj. plastinom ravnjaom za beton, malter i sl.
I pokuaj da prvo uradi plafon, da bi izbegao naknadno prskanje po zavrenim
zidovima. Ovo je ujedno i najtee...
za plafon mora skelu da namesti kad stoji na njoj da ti je plafon jedno 30-tak cm od
glave tako e lake raditi i rajbovati ja sam radio iz ruke nisam pravio te letve kako
za zid tako za plafon tako mi pokazao komija zidar i objasnio bre ide i posle sam
gletovao zidove i plafon sve u svemu kad sam zavrio zvao me da radim kod njega al
fala lepo volim ja malterisanje al samo u svojoj kui ta sam morao

Krec nije skup...a mala je povrshina...nemoj da shtedish na tome...


za plafon ti ne trebaju "stubici"...radi od oka...to tanje (fert bi trebalo da je uradjen
ravno, zar ne?)
namera mi je da u nekoliko postova objasnim postupke spravljanja maltera i samo
malterisanje
ali prvo podela maltera
malteri se generalno mogu deliti u dve velike grupe
1 malteri za opstu upotrebu
2 masinski malteri
malteri za opstu upotrebu se dele na maltere za malterisanje i maltere za zidanje
masinski malteri su posebna grupa namenjena za malterisanje masinskim putem pa o
njima necu pisati
malteri za zidanje se spravljaju obicno u odnosu 1:3:8 i to cement:krec : pesak
ovo se odnosi na hidratisani krec u prahu ,kada se koristi sveze gaseni krec odnos se
moze smanjiti na 2 ovo se inace zove "produzni malter "
Malteri se takodje mogu adivirirati sa poboljsivacima ili zamenama za krec ovo se
prvenstveno odnosi na maltere za malterisanje
za zidanje se malteri pretezno aditiviraju u toplom periodu da bi se poboljsalo
vezivanje maltera
klasicno malterisanje se vrsi uglavnom u 3 ili 4 "ruke"
1 ruka :bacanje sprica na zid (spric se pravi od A-frakcije i cementa 1:1 u sto tecnijem
stanju
2 ruka ili grunt je deblje nabacivanje maltera na grubo ili manje grubo u zavisnosti od
debljine malterisanja
3 ruka je ponovljena 2 ruka kod debljih nabacivanja
malteri za 2 i 3 ruku su konzistencije pekmeza i treba da se lako nabacuju
4 ruka ili perdas je dosta redak malter koji se odmah po nabacivanju zagladjuje i po
ptrebi kvasi
samo malterisanje vecih povrsina je posao za profesionalce
krplenje je vec stvar sa SSM
prvo da objasnimo sta je beton
beton je smesa koja nastaje mesanjem vode ,sljunka i cementa u odredjenim
razmerama
betoni se mogu deliti na aditivirane i neaditivrane ,kao i prema granulaciji sljunaka , a
moguca je i podela po vrsti cementa koja se koristi
pored ovih podela uobicajena je i podela betona na armirane i nearmirane
za varijantu ssm i koriscenje u obicnoj upotrebi fokusiracemo se na betone koje svako
sam moze napraviti

u principu za betone za "normalnu " upotrebu najrasprostranjeniji su betoni koji se


prave u razmeri 1:3 i 1:4
ovi odnosi predstavljaju odnos cementa i sljunka znaci beton 1:3 se pravi tako sto se
na svaku lopatu cementa dodaju 3 lopate sljunka
i vode prema potrebi
najcesce greske koje se javljaju prilikom pravljenja betona su : nejednake kolicine
materijala na lopati ili prevelika kolicina vode u smesi
u danasnje vreme su postali dostupni raznorazni aditivi za spravljanje betona i moje
preporuke se da se ti aditivi koriste za svaki beton
u sledecem postu stizu objasnjena o aditivima i njihovoj nameni
evo stizu i dalja objasnjenja
sto se tice pripreme betona uglavnom se koriste meselice za beton ili se mesanje mora
vrsiti rucno
e a sad par preporuka za pripremu i aditiviranje betona
ja kao lokal patriota koristim aditive firme Dramin a i vrlo sam zadovoljan kvalitetom
svih njihovih proizvoda ali pre svega da objasnimo neke odnose
od 1 m3 sljunka i 250 kg cementa i vode po potrebi se dobija 0,8m3 betona
i to betona tzv 1:3
nadam se da svakom ko se upusta u betoniranje nije problem da izracuna kubaturu
prostora koji betonira , samo pazite na pretvaranje cm u m
1. betoni za temelje i betoni koji su dodiru sa zemljom
odnos 1:3 i obavezno Dramin aqvabound ( koji se dodaje 1-2 % na tezinu cementa )
2 .betoni za ploce i ostali betoni bez kontakta sa zemljom
odnos 1:3 i Dramin superplast (0,5 2 % na tezinu cementa
u slucaju da se vrse zimska betoniranja pored ova dva aditiva se mora dodati i aditiv
protiv smrzavanja betona Dramin izolit 10 (o,5-2% na tezinu cementa
betoni se inace aditiviraju da bi se smanjio vodnocementni faktor
sto u sustina znaci da pripremljeni beton iako ima manje vode u sebi ima povecanu
obradivost a kasnije i vecu cvrstinu i otpornost na abraziju i uticaj mraza. znaci aditivi
obavezno
e a sad par reci o izradi betona za kosuljice
u sustini su to betoni sa najfinijim granulacijama sljunaka ( A- frakcija ) i povecanim
udelom cementa
prozvodjeneje betona za kosuljice je malo specificnije u ondosu na ostale betone .
sustina je u sledecem
ukoliko se koriste aditivi (gore navedeni ) odnos moze biti od 1:3 do 1:2,5
ali je najbitnije da se beton mora mesati u" suvo " to jest beton kada izlazi iz mesalice
ili se rucno mesa mora biti rastresit -suv ali kad se uzme u saku i stisne mora ostati
kao o grudva
postupak izrade samih kosuljica bi bio sledeci .posle izvedenih repernih tacaka za
visinu betoniranja ,prosipa se beton i raspostire po visini zatim se nabija ili gazenjem
ili perdaskom ,prelazi ravnjacom i odmah zagladjuje .ako se beton kosuljice odmah
moze glacati na glatko onda je na pravi nacin uradjena smesa i poso je gotov

inace izrada kosuljica za vece prostorije zahteva veliku umesnost i znanje da bi se


uradila pravilno
a sad malo o armaturi i armiranju
sto se tice armiranja generalno najbitnije je da razgranicimo armiran beton od
nearmiranog
posto je ova tema napravljena za varijantu ssm tako cu i pisati o armiranju betona
sto se tice armiranja betona sve ono sto armiramo a presek armature je manji od 0,4 u
ukupnom preseku betona
a gornja granica prakticno ne postoji
znaci ako je beton debljine 10 cm armatura mora biti minimum 6 mm ako je mreza u
pitanju
ako je u pitanju greda onda se broj sipki u vertikali sabira
sto se tice proracuna greda i nosivosti to je vec posao za profesionalce
inace kada se radi armiranje vrlo je bitno da sva armatura bude povezana u jednu
celinu
inace je generalna preporuka da se svi betoni armiraju

You might also like