DOBROINITELj

Simeon S. bee drvni delt. Uprvo znimnje koje mnogo groze stvr kd se
o njemu misli, li,je to, kko je on sm zno kzti: " Poso drvnog slubenik,
slbo plen s mlo zdovoljstav!" Uvek bi to proprtio s grimsom, otpljunuo u
strnu potom slegnuo rmenim, zbunjeno se smekjui zbog tkve drskosti i
pritube n poso, nime, on bee vrloo pristojn ovek. Uvek bi kzo dobr dn,
jutro ili vee ukoliko bi n njeg nili n ulici. Onko nbijen, s krtkim vrtom i
krivim nogm, liio je n bklin i mnogi bi to pomislili. Ukoliko bi zlutli u grd.
Metni su g poznvli, do kd g je mjk u pelenm nosl pokzujui kko je
fmilij delt S. dobil jo jednog u nizu onih koji e tj poso rditi, nprosto, t
trdicij se smenjivl genercijm, od ukundede do Simenon. U poetku niko se
te r-bote nije hteo prihvtiti, bee lepo plen, te je sni ukunded preneo to
n svog sin, ovj n svog dok se posle to smtrlo nekkvim prvom koje im niko
ne moe i ne sme osporiti, koje se, plik crskom, podrzumev.
Sedei u porodinoj kui, medju debelim knjigm, poveznim u finu kou, onaj velur
od jaganjaca tek iupanih iz utrobe, tko d kd se rskrile strnice sve zmirie
n ovije peenje, Simeon S. vrio je prorun. Tko se uvek rdi kd je re o
venju. To je zvnini nin izvrenj kzne ve vekovim. Potrebno je uzeti u obzir
sve: visi nu, debljinu, teinu, obim i duinu vtt, odbrti konopc, uvek nov,
izrunti koliko je metr potrebno, koliko treb d bude visok bin, p kko d
izgled kutij u koju telo propd, kko bi se grimse i bcknje nogu okrivljenog
skrilo od oiju publike, vrst spun kojim se im podmzto vor n glgm, d
bi bre skliznulo ue i stislo deo vrt gde prolze nervi. Jer, smo nivni veruju gde
ovek umire od lomljenj vrt ili guenj. Md se devlo d kd lekr i uprvnik
ztvor udju u mlu kutiju ispod bine, telo je jo uvek ivo. Td bi doktor, ko i uvek,
oslunuo srce stetoskopom, klimnuo glavom prem Simeonu, koji bi skinuo svoj
cilindr, stvio g n mli ispust s strne, te obuhvtio rukm lnke obesenik,
niz koju je kd kd tekl sperm, kd kd mokr i nglo istego stopl prem
zemlji. ulo bi se ko d puc ledenic o trotor i krj.
Ako se dobro prorun, to je Simenon zno, umire se od ok kd vor debeo
poput pesnice stegne splet njvnijih nerv odmh pored grkljn s desne
strne. Jedino ko je dolo do greke u duini konopc. Ukoliko je prekrtk, lomi
vrt ili glvu otiid ko piletu, ukolko je dug, trupnue nogm od tlo i nit. Sve
iznov.
Ond sve te rune treb ukolipiii u cenu izvrenj kzne.Tno u pru. Ministrstvu
prvde uprv ztvor prvd sve to potroi. Obino bi spun Simeon nosio kui.
Konopc se iznosio n trg i seko u sitne komdie koje su kupovle zgurene bbe
ili zpupele devojke, Ijuborni muevi, ureene supruge, rolik svet od vrr i
bj, poto se zn kolko vredi tkv jedn stvr d se vrk skine ili bci.
Podlednjih godin je mlo proredilo venje, tko d tih ekstr dodtk nije Simeon
imo, te je smo mogo uz icu s pr retkih prijtelj, jdikovti o onim
vremenim kd je njegov otc podigo kui sprt smo prodjuu konopc n pre
po trgovim.
Tek kd bi sve izruno, poto bi dn pre izvrenj preme-rio ko iskusn kroj
buduu muteriju, prepiso bi u jednu od debelih knjig njegovo ime plvim
mstilom, podtke o delu crvenim dtum kd je zmltro nogm u przno,
crnim. Ngomillo se tog u knjigm. eg sve tu nije bilo. I kog ! Poev od
lekr
to je mtorim pcijentim smilosno ubrizgvo u
ssuene vene
prevelike doze lekove z smirenje, sudije
koji je voleo mle devojice posle
sveg, jo zsopljen nd njihovim golim telim, osetivi strh d e neko sznti,

dvio ih i zkopvo u vrtu urmesto grdenij. Rznorznog svet, uglednog i onog

nepozntog, bezbroj pijnc kpji kolju z strljk rkije ili domic to su mueve
ubijle u snu, kd ovi zhru, zbijnjem ekser pod kosu, kko se ne bi videlo, svi
oni su poslgni u uredne kolone stjli u knjigm. Gledno s strne, nevetom
oku, delovle su poput mtirevih zbirki ili prohijskih knjig kkvog urednog
pstir. Voleo je sv imen pribeleen njegovom rukom u knjiurine.
Ponekog bi se setio. N primer, onog sirotn z kojeg je on verovo kko nije ubio
celu porodicu pored put, li je imo tu zlu sreu d stopir u vreme potrge z
ubicom. neki lik mu nikko ne bi mogo iskrsnuti u pmenju m koliko se on
nprezo. Recimo, bogt ij porodic je potegl itvu kznenu politiku z ulr
trei d se smrtn kzn ukine i Simeon S. ostne bez posl i potovnj, njeg je
mrzeo li lic nije mogo d mu se seti. Svi ti ljudi, ene koji su propli pred njim kroz
otvor u drvetu, kroz tj vrsto skovni rm to je zinuo onog tren kd bi Simeonov
ruk nul polugu, mogli su nstniti omnje selo ili grdsku etvrt. Svk bi se
no u njemu.
Posl z svkog. Znimo se tim rzmiljnjim. Ilo je dotle d je debelog sudiju
video gde dolzi ujutru kod kspin, onog istog to je lio krupne suze pred smrt,
eprestno ponvljjui kko ne zn t mu je bilo, iskspio je n smrt tri
muterije kojim je rnije dvo robu n veresiju.Ili lekr gde ide kod kfedije to je
smrom u brnoj postelji izbuio enu i njenog ljubvnik, ine svog kum.
Bezbrojne domice grbile su put pijc n kojem je po tezgm lel rob rznih
seljk dospelih pod Simeonovu ruku jer su se boli vilm i noevim oko sinor i
krivih kruk, vdili oi jedn drugom zrd dv prst zemlje. I svi su u
Simeonovom mtnju iveli sreno, bez trzvic,runih rei ili povienih glsov, jer
su sve to su imli ve izgubili i sve svoje besove potroili.
Kd se, jednom prilikom, zpio, pitli su g, vie obzrivo, zkukuljeno, to smo
pokzuje kko je one to su se rspitivli, to uistinu znimo nego oilo t drugo,
kko snj? Moe li spvti mirno? Protrljo je nos vrhom prst i odgovorio kko
potpuno mirno spv, hvl n pitnju, spv. A to? Zbog svesti, rekoe. Svest?
To ne postoji. To brem je on njbolje zno. Postoji smo trulo meso n krju
konopc i zbeleen imen. Postoje ljudi kojih se niko so ne bi d ih on, Simeon
svojom rukom nije uveo medju besmrtnike.
im je izvrio zdnju klkulciju, uzeo je svesku i npiso ime. Kd je treblo
zpisati delo, mlo zstde. Bee onih z koje nije zno d li su bili krivi ili ne. Nije
n njemu nikd bilo d o tome misli. Sigurno ih je bilo. Opet, ni z njih nije kriv. Nije ih
on biro.
Z jednog je ipk bio sigurn!, Jednog je sm izbro i osudio zbog nieg.
Ako nit drugo ono jer je njegovom selu nedostjo delt.
Tko upis smom sebi ubistvo dm sebe ko zloin. Zbelei s smrti. Prosui
upijem strnice i sklopi korice.
U regendotu, sa cilindrom, drei depni sat na dlanu, sa uetom udeenim po
propisu, ekao je da se metani okupe. Stadoe se sabirati, eljni zabave
pravednika.
Popeo se n hoklicu, pljivo nmestio sebi uze oko vrt i seko d skzljke
dou n est, ritnuo se i zkoprco u przno.
Selo zpludir kd sie meu njih, drei cilindr u km.