TIPOLOGIJE LJUDSKIH PRAVA

Garantovanje ljudskih sloboda i prava ini, pored naela

ograniene vlasti i ustavne vladavine, temeljnu pretpostavku demokratije.
Najvei broj savremenih ustava sadri garancije tradicionalnih linih i
politikih prava oveka i graanina. Garancija i zatita ovih prava postala
je nerazdvojivi dio savremene ustavnosti i odlika savremenih ustava.
Pored osnovnih graanskih (prva generacija) sloboda i prava, socijalnoekonomskih i kulturnih (druga generacija) i prava solidarnosti (trea
generacija), danas se ve moe govoriti i o tzv. etvrtoj generaciji ljudskih
prava koja obuhvata prava zatite ovekove ivotne sredine, a koja se,
takoe, sreu u brojnim savremenim pravima. U novijoj ustavnosti
posebno mesto pripada ustavnom garantovanju prava nacionalnih
manjina.
Savremeni ustavi garantuju brojna ljudska prava.
Opus sloboda i prava koje garantuju razliiti ustavi je vei ili manji. Tokom
vremena nastale su primenom razliitih klasifikacionih kriterijuma
raznovrsne tipologije ljudskih prava. Njihovom primenom ljudska prava se
s obzirom na pojedina svojstva i sadraj prava grupiu u razlicite grupe kao
npr:
-Prava aktivnog prava i prava pasivnog statusa koja se razlikuju s obzirom
na to da li graanin koristei se ovim pravima aktivno sudjeluje u izboru
organa dravne vlasti ili ih ostvaruje izvan sfere javne vlasti.
-Prava pozitivnog i prava negativnog statusa zavisno od toga da li priroda
prava zahtijeva djelatnost drave i njenih organa ili naprotiv nalae
uzdravanje drave od uplitanja u ovu sferu (sfera privatnosti).
-Prava ovjeka, prava graanina i prava dravljanina
-Prirodna i graanska prava koja se razlikuju s obzirom na to da li su
steena roenjem i postoje nezavisno od drave ili postoje samo u
okvirima drave kao politike zajednice.
-Zakonska i etika prava od kojih prvoj grupi pripadaju slobode i prava
ureena pravnim pravilima a drugoj ona koja ne moraju biti ureena
pravom.
-Individualna prava i prava kolektiviteta meu kojima razlika poiva na
krugu subjekata kojima pripadaju, pa individualna i opta prava pripadaju
svakom pojedincu a kolektivna uim ili irim kolektivitetima ali ne i svim
pojedincima.
-Prava prve, druge, tree i etvte generacije koja se grupiu s obzirom na
vrijeme u kome se garantuju ustavom i postaju zatiena pravom.
-Osnovna (ustavna) i zakonska prava kao prava koja pojedinac stie
roenjem i koja neposredno garantuje i titi sam ustav i ona koja graanin
stie na osnovu zakona.
-Lina, drutvena i graanska prava koja se razlikuju s obzirom na ustavni
status i sadraj prava.
-Opteslobode i prava koja uiva svaki ovjek i posebna prava koja
pripadaju posebnim socijalnim grupama kao kolektivna prava.
-Prava graana kojasu posljedica jednakosti i prava koja su posljedica
slobode graana.

Tipoloije nastale u ustavnopravnoj teoriji prihataju grupisanje ljudskih

prava u sledee osnovne grupe: 1.Line slobode i prava, 2.Politike
slobode i prava, 3.Socijalno-ekonomske slobode i prava, 4.Ponekad se u
posebne podgrupe izdvajaju kulturno-obrazovna prava, dunosti ovjeka,
posebna prava nacionalnih manjina kao i prava stranaca. U grupi linih
sloboda i prava izdvajaju se dvije zasebne podgrupe: lina prava koja tite
tjelesni integritet i lina prava koja tite duhovni integritet linosti.
ZNAAJ TIPOLOGIJE LJUDSKIH PRAVA - Primena raznovrsnih kriterijuma
grupisanja ljudskih prava zapaa se i u razliitim ustavima. S obzirom na
sloenost i kompleksnost pojedinih ljudskih prava postoje tekoe da se
svaka pojedinana sloboda ili pravo svrsta primjenjujui samo jedan
kriterijum klasifikacije. Npr. sloboda tampe mogla bi se svrstati u grupu
linih sloboda koje tite duhovni integritet linosti (ova sloboda prua
mogunost javnog saoptavanja miljenja i u tom smislu je jedna od
naina izraavanja slobode misli). Ali ona moe biti svrstana i u grupu
politikih sloboda (sloboda tampe je vaan uslov i pretpostavka
sudjelovanja graana u politikom ivotu i formiranja javnog mnenja). Sve
to ide u prilog potrebi formiranja preciznijih kriterijuma za grupisanje
sloboda i prava oveka i graanina. Tokom vremena u teoriji su nastali
brojni kriterijumi koji se primenjuju na klasifikovanje ljudskih prava. Njihov
znaaj sa ustavno-pravnog stanovita nije isti. Pored grupisanja ljudskih
prava s obzirom na sadraj koje se najee susree u ustavno-pravnoj
teoriji, sa ustavno-pravnog stanovita poseban znaaj ima klasifikacija na
individualna prava i slobode i prava kolektiviteta.
INDIVIDUALNA I KOLEKTIVNA PRAVA - Prava i slobode kolektiviteta
razlikuju se od individualnih ljudskih prava po nizu svojstava, zbog kojih je
ova prava potrebno izdvojiti u posebnu grupu, istai njihove specifinosti i
predoiti najznaajnije, sutinske razlike izmeu njih i individualnih ljudskih
prava. Razlike se ispoljavaju na nekoliko podruja:
-Graanska i politika prava poivaju na individualistikoj koncepciji
ljudskih prava. Socijalno-ekonomska, kulturna, obrazovna i njima slina
prava su prava odreenih kolektiviteta. Ona ne pripadaju pojedincu kao
individui, ve pojedinim, uim ili irim kolektivitetima.
-Razlike postoje i s obzirom na subjekte kojima pripadaju odreene slobode
i prava. Subjekti kojima pripadaju tradicionalna lina i graanska prava su
raspoznatljivi i mogue ih je unaprijed precizno odrediti (ovjek, graanin,
dravljanin), dok je subjekte kojima pripadaju socijalno-ekonomska,
obrazovna, kulturna i njima srodna prava tee precizno identifikovati. To su
pojedini kolektiviteti (penzioneri, zaposleni, nezaposleni, uenici na
kolovanju i sl.) koji obuhvataju razliite subjekte zavisno od prava ili
sloboda koji su im zajameni.

-Graanska i politika prava su po svojoj prirodi opta prava ako se ima u

vidu obim garancija i subjekti koji se ovim pravima mogu koristiti. Ovim
pravima se koristi, dakle, svaki pojedinac nezavisno od svog statusa i
drugih linih svojstava. Socijalno-ekonomska, obrazovna, kulturna i njima
slina prava posebna su s obzirom na subjekte kojima pripadaju. Ova
prava ne pripadaju svakom pojedincu ve uim ili irim kolektivitetima
(zaposleni, nezaposleni, uenici na kolovanju, penzioneri i sl.). Zato su to
posebna prava, a ne opta prava.
-Smisao garantovanja tradicionalnih graanskih i politikih prava je zatita
slobode pojedinca od drave i njegovo pravo da sudjeluje u vrenju javne
vlasti. Ova prava su granica do koje see dravna vlast i njena mo. Ona
su zabrana dravi i nalau uzdravanje drave od injena (prava
negativnog statusa). To su i prava i slobode koje graanin ostvaruje kao
suveren konstituiui organe vlasti u politikoj zajednici (prava aktivnog
statusa). Smisao duge grupe prava (socijalno-ekonomska) je zatita
pojedinih kolektiviteta ublaavanjem materijalnih, imovinskih i slinih
razlika koje postoje meu pojedinim socijalnim grupama.
Iz iznijetog slijedi zakljuak da su razlike u karakteru i sutini jedne
odnosno druge grupe ljudskih prava takve prirode da nalau razliit prilaz
u odnosu na svaku od ove dve grupe. Ove se razlike ne smeju gubiti iz vida
prilikom izuavanja i interpretacije sadraja odreenog prava ili slobode,
zbog toga to se one odnose na sutinu i ustavno-pravnu prirodu prava.

MEUNARODNE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

Ljudska prava ne garantuju se samo ustavima ve i brojnim aktima

meunarodnog prava, dobijajui tako iri smisao i znaaj univerzalnih
prava svakog ovjeka u meunarodnoj zajednici. Ova prava su danas
zagarantovana svakom ovjeku kao pripadniku ljudske zajednice ne samo
propisima unutranjeg prava ve i aktima meunarodnog prava.
Sve do kraja Drugog svjetskog ratapreovlaivalo je stanovite po kome su
ljudska prava, njihov sadraj i jemstva stvar unutranjeg pravasvake
zemlje te saglasno tome nikome izvan zemlje ne pripada pravo da se
mijea u to koje slobode i prava ustavgarantujegraanima te zemlje i kako
pojedine vlade postupaju sa svojim graanima ili podanicima. Tagino
iskustvo Drugog svjetskog rata jasno jepokazalo da krenje ljudskih prava
ne prestaje na granicama kao i da se vlade vie ne mogu skrivati iza svoje
suvjerenosti i tvrditi da njihovi podanici mogu imati onoliko prava koliko
one odlue i da se niko sa strane u to ne moe mijeati. Pokazalo se da
masovno krenje ljudskih prava u jednoj zemlji mora da proizvede i
meunarodne posljedice. Sazrijeva svijest o univerzalnomkarakteru
ljudskih prava kao io nunosti univerzalizacije jemstva i zatite ljudskih
prava ovjeka.
Kao to je u vrijeme nastajanja liberalnog graanskog dutva
donoenjprvih pisanih ustavaprethodilo donoenje velikih deklaracija o
slobodama i pravima ovjeka i graanina u koje su zapisana prirodna prava
ovjeka kao pojedinca naspram drave, tako je i nakon traginih iskustava
Drugog svjetskog rata zapoelo donoenje niza meunarodnih konvencija
o ljudskim pravima.

Danas su donijeti brojni meunarodni akti u obliku konencije, koje

obavezuju drave nakon ratifikacije ili u obliku prepiruka koje ne obavezuju
drave ali predstavljaju neku vrstu upustva za postupanje. Oni postoje kao
univerzalni i odnose se na sve drave (Povelja UN 1945, Sveopra
deklaracija opravima ovjeka 1948, Pakt o graanskim i politikim pravima
i Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima 1966) (Deklaracija o
pravima djeteta 1959, Konvencija o ropstvu 1963, Deklaracija UN o
ukidanju svih oblika rasne diskriminacije 1963, Meunarodna konvencija o
ukidanju svih oblika rasne diskriminacije 1965, Konvencija o sprijeavanju i
kanjavanju zloina genocida 1948) ili kao regionalne kada ih zakljuuju
drave odreenog regiona (Amerika konvencija o ljudskim pravima,
Afrika konvencija o ljudskim pravima, Evropska konvencija za zatitu
ljudskih prava i sloboda 1950).

PRETPOSTAVKE LJUDSKIH PRAVA

Meu najoptija ljudska prava spadaju pravo na linost,
jednakost ljudi i dostojanstvo ljudske linosti.
-Pravo na linost je sposobnost
pojedinca da stie prava i obaveze i da se koristi svojim slobodama i
pravima. To je pravo pojedinca da bude subjekt prava. Pravni subjektivitet
linosti iskazuje se u pravnoj i poslovnoj sposobnosti pojedinca. Svako lice
uiva pravnu sposobnost. Pravna sposobnost omoguuje pojedincu da
bude nosilac prava i da uiva garantovane slobode i prava. Pravnu
sposobnost pojedinac stie roenjem (ak i pre roenja kada se radi o
pravima zaetog, a neroenog deteta) bez ispunjavanja bilo kakvih uslova
i ona ne moe biti ograniena. Pravo na linost obuhvata najee i
poslovnu sposobnost. Poslovna sposobnost omoguuje pojedincu da
samostalno, u svoje ime i za svoj raun, stupa u pravne odnose i aktivno
se koristi svojim pravima i slobodama. Poslovna sposobnost stie se
punoletstvom. Ali, svako punoletno lice ne mora uivati poslovnu
sposobnost. Ona moe biti ograniena iz razloga koji su osnov za
ogranienje poslovne sposobnosti (npr. duevno obolenje). Lice koje ne
uiva poslovnu sposobnost ili je njegova poslovna sposobnost ograniena i
dalje uiva pravnu sposobnost jer je ona bitno svojstvo prava na linost.
-Jednakost je prirodno pravo oveka. Ljudi se raaju i ive slobodni i
jednaki u pravima, zapisano je u prvoj reenici Deklaracije prava oveka i
graanina (1789). Garantovanje jednakosti obezbeuje sigurnost u odnosu
izmeu individue i drave. Jednakost je zagarantovana meunarodnim
konvencijama. UD OUN pored opte garancije jednakosti ljudskih bia kao
prava koje stiu roenjem posebno garantuje: jednakost pred zakonom;
pravo svakog pojedinca na podjednaku zatitu zakona; pravo na jednaku
zatitu protiv bilo kakve diskriminacije; jednako pravo na pravino suenje.
Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
zabranjuje svaku diskriminaciju i posebno garantuje jednakost suprunika.

Najvei broj ustava garantuje jednakost kao opteljudsko pravo i jedno od

osnovnih prava koje odreuje status graana u politikoj zajednici. Neki
ustavi u posebnom poglavlju ureuju jednakost graana. Zbog znaaja za
status graana u zajednici u ustavima se najee izriito ureuje
jednakost graana pred zakonom. Pored jednakosti pred zakonom posebno
se garantuje i jednakost pred upravom i sudstvom. Smisao ovih garancija
je da osiguraju jednakost graana pred organima dravne vlasti. Pored
toga, ustavi sadre i posebne odredbe o linim svojstvima oveka koja ne
mogu biti povod ili razlog za nejednak poloaj ili izriito propisuju zabranu
diskriminacije ljudi iz tih razloga. Posebno se garantuje jednakost ljudi bez
obzira na: rasu, pol, jezik, veroispovest. Iako se meu ovim odredbama
pripadnost polu najee istie kao jedan od razloga koji ne moe biti
povod za diskriminaciju ljudi, u ustavima se, pored opte garancije
jednakosti s obzirom na pol, esto nalaze i posebne odredbe o
ravnopravnosti ena. Garantovanjem jednakosti, uz jo neke slobode i
prava (npr. lina sloboda), najee zapoinju poglavlja o slobodama i
pravima, ime se samo potvruje znaaj koji ove garancije imaju za status
pojedinca.
-Dostojanstvo linosti je vrednost koju tite
osnovni meunarodni dokumenti o ljudskim pravima. Pored jednakosti,
dostojanstvo ljudske linosti je polazno vrednost koju ovi dokumenti tite.
Garantovanje dostojanstva linosti treba razlikovati od sloboda i prava
kojima se titi duhovni i telesni integritet linosti. Pored konkretnih
garancija prava koja tite duhovni i telesni integritet oveka, neki ustavi
sadre i posebne odredbe kojima, na opti nain, garantuju
neprikosnovenost linosti i njenog dostojanstva ili pravo svakog oveka na
slobodan razvitak linosti. Zatita dostojanstva linosti esto se povezuje i
sa linom slobodom i garantuje zajedno sa njom. Da su jednakost ljudi i
zatita dostojanstva ljudke linosti prava koja su uslov ostvarivanja ostalih
prava svedoi i primer Ustava Italije u kome se ova prava garantuju u
Osnovnim naelima Ustava.