MAKS VEBER

Veber je jedan od utemeljivaa distinkcije crkva sekta, koja je dominirala

sociolokom milju decenijama, a nisu retki autori koji svoja istraivanja i dalje
baziraju na ovom konceptu. U pojedinim situacijama, potencijalno analitiki
operativna ali i sa ogranienim rokom trajanja, ova tipologija je izvrila znaajan
uticaj na veliki broj autora koji su se ukljuivali u istraivanje verskih
organizacija.

U maniru svojih idealnih tipova, Veber je formulisao principijelnu razliku

izmeu crkve i sekte. Prema njegovom miljenju crkva je institucija kojoj se
pripada samim inom roenja i za lanstvo nisu potrebne bilo kakve posebne
kvalifikacije - pripadnitvo crkvi je sveopte. Ova institucija poseduje specifinu
mo u drutvu te je stoga bliska politikim udruenjima. Ova mo, koju Veber
naziva "hijerokratskom", poiva na injenici da crkva poseduje monopol nad
religijskim simbolima i u mogunosti je da svojim vernicima uskrati njihovo
korienje.

S druge strane, Veber smatra da je lanstvo u sekti ekskluzivno, odnosno,

pripadanje sekti je dobrovoljan in ali je neretko za njega potrebno ispuniti i
odreene uslove. Ovi uslovi najee podrazumevaju zadovoljavanje odreenih
etikih parametara ali i dokaz o privrenosti veri. Po Veberovom miljenju,
lanstvo u sekti se najee ne ostvaruje roenjem ve joj se pristupa po
sopstvenoj elji i odluci.

Meutim, sekte u najveem broju sluajeva tee da prerastu u crkve, i ovde

dolazimo do jednog od znaajnijih koncepata u Veberovoj teoriji, ideji o
"rutinizaciji harizme". Naime, Veber je smatrao da u sekti specifinu harizmu,
koja je od posebnog znaaja za formiranje i odravanje organizacije, poseduje
sam lider verske sekte, dok je u crkvi harizma vezana za poloaj a ne za
specifinu linost. Tako je, na primer, nosilac harizme u pokretu "Hram naroda"
bio njegov osniva Dim Dons ili u Unifikacionoj crkvi Sun Mjung Mun, dok
je harizma u rimokatolianstvu, na primer, vezana za papsku titulu i njena
nadletva, bez obzira da li je u zvanju pape Jovan Pavle II ili Benedikt XVI.
Vremenom, harizma pripisana pojedincu postaje deo njegovog poloaja i prenosi
se na naslednike na vodeem poloaju. Harizmatini autoritet se menja u
tradicionalni ili pravno-racionalni, to je jedna od pretpostavki za prelazak
organizacije tipa sekte u organizaciju tipa crkve.
Veberov osnovni koncept je prihvatio i dalje razvio naredni znaajni autor koji
se bavio tipovima verskih organizacija, nemaki protestantski teolog, istoriar,
sociolog i filozof religije Ernst Trel.

Razmatrajui hrianstvo i to, uglavnom, zapadnoevropsko, u pet etapa od I do

XVIII veka, Trel je u ranom hrianstvu prepoznao dve tradicije. Za prvu bi se
moglo rei da je bila radikalna, da je isticala znaaj zajednice slobodnih vernika
i njihovih tenji da ostvare hrianske vrednosti bez obzira na ostatakdrutva.
Druga je bila konzervativna, organizovana zajednica koja je koristila postojee
institucije drutva kako bi promovisala i ostvarila svoje interese. Prema
Trelovom miljenju, ove dve tendencije iz perioda ranog hrianstva najbolje
predstavljaju razliku izmeu sekte i crkve. Tako, sekta neguje lian i neposredan
odnos izmeu svojih lanova i tei ostvarenju unutranjeg savrenstva. Prema
spoljanjem svetu, ukljuujui dravu i drutvo, sekta zauzima nezainteresovan
ili ek neprijateljski stav i esto tei da ga zameni novim tipom drutva. Trel
smata da se lanstvo sekti regrutuje iz niih, siromanih ili na bilo koji nain
ugnjetavanih i marginalizovanih drutvenih slojeva. Za razliku od sekte, crkva je
konzervativna institucija koja prihvata svetovno ustrojstvo i, koristei dravu i
vladajue slojeve, pokuava da ostvari vlast nad najirim narodnim masama. U
tom smislu, crkva postaje sastavni deo drutvenog sistema ali, u isto vreme, i
zavisna od vladajuih klasa. Crkva, po Trelovom miljenju okuplja uglavnom
pripadnike srednjih i vladajuih slojeva.

Trel smatra da sekte nastaju, pre svega kao izraz bunta prema tendenciji crkve
da monopolizuje svete tajne i boansku milost ali i zbog uverenja da crkva u
svojoj simbiozi sa dravom pomae ostvarivanju interesa i ciljeva
vladajuihklasa. Meutim, i po Trelovom miljenju, razvoj sekti se kretao u
pravcu organizacije tipa crkve u cilju ostvarivanja opteg ideala, to je
ukljuivalo i vlast nad narodnim masama i dravom. Trel smatra da trei tip
organizacije predstavljaju mistini pokreti u kojima dominira ideja linog i
unutranjeg doivljaja boanskog, odnosno, potencira se znaaj ideja a ne
veroispovednih rituala i obiaja. Nastanak ovih pokreta Trel vezuje za
srednjevekovne gradove a njihove pristalice vidi u srednjim i imunijim
klasama.