Osnovi

OFSET tampe

Pripremio: Drako Jovanovi

Novembar 2006.

MINDTEGRAL d.o.o.
Gospodar Jevremova 30/1, 11000 Beograd, Adresa za prijem pote: Bul.Kralja Aleksandra 83/I/8 (dvorina zgrada)
Prodaja i komercijala: 063/897-46-44 | Telefon: 011/2422970 | Fax: 011/3862474
e-mail: office@mindtegral.com | web: www.mindtegral.com

UVOD
Ovaj prirunik namenjen je kao mala pomo osobama koje zbog
prirode svog posla, pre svega u marketinkim agencijama, imaju
kontakt sa tampanim proizvodima, tamparijama, ponudama ili
zahtevima za ponudu za tampu ili pak sa svojim klijentima i kolegama
razgovaraju o tampanim proizvodima i mogunostima njihove
proizvodnje.

TAMPARSKE MAINE
Postoji veliki broj proizvoaa tamparskih maina. U principu su to
velike i teke maine za ije rukovanje je potrebna posebna obuka i, to
je najvanije, veliko iskustvo. Razlika u tampi na identinoj maini
kojom rukuje poetnik ili iskusni majstor je ogromna. Danas je veina
modernih tamparskih maina kompjuterizovana, ali je uticaj ljudskog
faktora na kvalitet tampe i dalje od presudnog znaaja.
Za onoga koji po prirodi svog posla mora imati kontakt sa tampom
i/ili tamparijama, kao prvo, vano je saznanje o dve osnovne stvari
koje su vezane za tamparske maine. To su:
1. Format tamparske maine
Format maine je ogranien formatom papira koji odreena maina
moe da tampa. Jasno je da maina velikog formata moe lako
tampati na papirima manjeg formata, ali obrnut proces nije mogu.
Istovremeno, nije isplativo tampati male formate u malim tiraima na
mainama velikih formata.
Po svom formatu, ofsetne maine sa kojima se uobiajeno sreemo u
naem redovnom poslu su maine koje proizvode tampane tabake
proirenog A3 formata, A3, B2 ili B1 formata.
2. Broj boja tamparske maine
Tehnologija tampe je relativno jednostavna. Sa jedne strane maine se
ulae papir koji prolazi kroz valjke na kojima se nalazi ofset ploa i na
koje je nanesena boja. Maine mogu imati jedan, dva, etiri, pet, est,
sedam, osam valjaka. Po tome se one i nazivaju jednobojnim,
dvobojnim, etvorobojnim, petobojnim...
Ako pogledate deo u kome sam objasnio vrste tampe, i ako znamo da
je dobro uigranom timu u tampariji potrebno 20 do 30 minuta da
opere jedan valjak i promeni boju, onda postaje jasno da je tabak u
punom koloru (CMYK) neuporedivo lake i bre odtampati na
etvorobojnoj maini nego na jednobojnoj u kom sluaju je posle
prolaska celog tiraa kroz jednu boju, oprati valjak zameniti plou i
boju i ceo tira zatim ponovo pustiti kroz mainu. Na dvobojnim

Osnovi OFSET tampe

Drako Jovanovi

mainama taj proces je skraen na samo dva puta, ali se zato moraju
oprati svaki put po dva valjka.
Ako se pitate emu slue maine sa vie od etiri valjka (znai maine
koje jednostavno mogu tampati pun kolor) evo odgovora:
- Peti valjak na maini moe sluiti za nanoenje laka ili tampanje
petog prolaza koji je u nekoj specijalnoj boji, na primer zlatnoj ili
srebrnoj.
- Peti i esti valjak na estobojnim mainama najee slui za tampu
tabaka na kojima se na jednoj strani tampa pun kolor, a na drugoj
samo dve boje i koristi se kod tampe magazina (pogledajte malo bolje
neke magazine i videete da njihove sve stranice nisu u punom koloru
ve su neke veto dizajnirane pa na sebi imaju samo crnu za tekst i jo
jednu dekorativnu boju).
- Sedmi valjak na sedmobojnim mainama ima istu ulogu kao i peti
valjak na petobojnim mainama itd.
Sutina je odabrati pravu mainu tj. pravu tampariju za proizvod koji
elite da odtampate. Jasno je da kod tampanja proizvoda u punom
koloru na jednobojnoj maini, konaan izgled i kvalitet tampe ne
moete videti sve do prolaska tiraa kroz poslednju boju, dok kod
tampanja istog proizvoda na etvorobojnoj maini, rezultat vidite
odmah posle prolaska prvih tabaka kroz mainu pa time i smanjujete
rizik. Zamislite kolika je neizvesnost i rizik tampe nekog ogromnog
tiraa u punom koloru na jednobojnoj maini! Na sreu, osim to e
ceo proces trajati znatno due pa samim tim i kotati vie, uz
kvalitetnog majstora dobiete verovatno proizvod istog kvaliteta, ali
ete na overu tampe umesto jedanput ii etiri puta.

Osnovi OFSET tampe

Drako Jovanovi

FORMATI PAPIRA
Papiri koje svakodnevno koristimo proizilaze iz meunarodnog
standarda ISO216, iji koreni seu jo u osamnaesti vek. Temelj
standarda je odnos visine i irine stranica koji je uvek koren iz dva
(1.4142 : 1), to je vrlo praktino budui da dve stranice poloene
jedna do druge ili pak jedna stranica preseena na pola uvek daju list
papira iji su odnosi veliine duine i irine nepromenjeni. A formati
papira poinju s A0 papirom koji ima povrinu od 1m2. Seenjem lista
A0 papira po sredini due stranice dobijamo dva lista A1 papira (i tako
redom sve do A10). Obzirom da je odnos stranica koren broja dva (s
neogranienim brojem decimala), veliina se uvek zaokruuje na
najblii milimetar. U sluajevima u kojima A format nije dovoljan
koriste se B formati, a za koverte se koriste C formati.
Kod B formata visina i irina stranice odgovara geometrijskoj sredini
(geometrijska sredina je koren izmeu umnoka dva broja) izmeu
istovetnog A formata i An-1 (tako su stranice B1 formata geometrijska
sredina stranica A1 i A0 formata). To takoe znai kako faktor
poveanja s A1 na B1 format je istovetan faktoru poveanja s B1 na
A0 format.
Poput B formata, C formati su odreeni geometrijskom sredinom
izmeu A i B formata. Tako ispada da A4 list papira lepo ulazi u C4
koverat koji e opet lako stati u B4 koverat.

A0
A1
A2
A3
A4
A5
A6
A7
A8

STANDARDNI FORMATI PAPIRA (u mm)

841 x 1189
1000 x 1414
917 x 1297
B0
C0
594 x 841
707 x 1000
648 x 917
B1
C1
420 x 594
500
x
707
458 x 648
B2
C2
297 x 420
353 x 500
324 x 458
B3
C3
210 x 297
250 x 353
229 x 324
B4
C4
148 x 210
176 x 250
162 x 229
B5
C5
105 x 148
125 x 176
114 x 162
B6
C6
74 x 105
88 x 125
81 x 114
B7
C7
52 x 74
62 x 88
57 x 81
B8
C8

Koverte koje se tipino rade u C formatu definisane su standardom

ISO269. DL koverta (popularno zvana american, dok DL oznaava

Osnovi OFSET tampe

Drako Jovanovi

engleske rei Dimension Lengthwise) pomalo je izvan uobiajenih

standarda pa je uglavnom nepodesna za automatsko ulaganje. Zato je
kreirana koverta C5/C6 neto veih dimenzija.
TABLICA FORMATA KOVERTI (u mm)
C6

114 x 162

A4 savijen dvaput = A6

DL

110 x 220

A4 savijen dvaput = 1/3 A4

C6/C5

114 x 229

A4 savijen dvaput = 1/3 A4

C5

162 x 229

A4 savijen jednom = A5

C4

229 x 324

A4

C3

324 x 458

A3

B6

125 x 176

C6 koverat

B5

176 x 250

C5 koverat

B4

250 x 353

C4 koverat

E4

280 x 400

B4

Tolerancije koje ISO dozvoljava su 1.5mm za dimenzije do 150mm,

2mm za dimenzije izmeu 150 i 600mm odnosno 3mm za dimenzije
vee od 600mm.
ISO standard, a posebno A standard izuzetno je jednostavan za
izraunavanje teine papira. Ako koristimo A4 listove papira teine
80g (gramatura papira se uvek odnosi na teinu jednog tabaka papira
povrine 1m2), tada je jednostavno izraunati da iz A0 formata koji je
tano veliine 1m2 dobijamo 16 listova A4 papira, pa je tako jedan A4
list teak otprilike 5g.
Postoji jo nekoliko uobiajenih/standardizovanih formata:

ID-1 = 85.60 53.98 mm (= 3.370 2.125 in)

ID-2 = 105 74 mm (= A7)
ID-3 = 125 88 mm (= B7)

ID-1 format je format kreditne kartice i uobiajeni format za

podsetnice (iako mnogi koriste i format A8 74 x 52mm), ID-3
(odnosno B7) se uobiajeno koristi za pasoe, a ID-2 je u nekim
zemljama format line karte. Jedan od manje poznatih standarda je i
A6 koji se koristi kao veliina toaletnog papira. Ponekada moete
pronai i referencu na PA4 papir veliine 210280mm to je bio
(nikada prihvaeni) prelazni predlog za drave koje koriste papire
215280 (npr. SAD). Ovaj format se esto koristi za asopise i
magazine (usput reeno, PA4 format ima odnos veliine stranica 3:4
to odgovara odnosu koji se koristi u televiziji i na kompjuterskim
monitorima).
Vana napomena: formati papira nikada ne predstavljaju i tanu
povrinu na kojoj se tampa. Svaka tamparska maina prilikom
tampe mora imati slobodan prostor za hvatalje (grajfere) koji mogu

Osnovi OFSET tampe

Drako Jovanovi

biti postavljeni po duoj ili uoj strani papira na kome se tampa. Iz tog
razloga je potrebno obaviti konsultaciju sa tamparijom da bi se videlo
kolika je tano iskoristiva povrina za tampu na njegovoj maini, ili
unapred treba raunati na umanjenje od po 1 cm sa svake strane papira
tako da e klasian i najei format B2 papira koji u osnovi ima 500 x
707 mm (ili 50 x 70 kako se u argonu zove) imati slobodnu povrinu
za tampu veliine 480 x 680 mm.

NEKOLIKO VANIH KARAKTERISTIKA PAPIRA

Odabir pravog papira za tampani proizvod ponekad moe biti
naporan, ali ne mora uvek biti teak zadatak. Kada birate najbolju vrstu
papira za odreeni posao, vrlo esto ste suoeni s velikim brojem
razliitih mogunosti jer dobro snabdeveno trite moe ponuditi i vie
od hiljadu papira koji se razlikuju u boji, teini, teksturi, sjaju Ako
tamparu traite beli papir to je isto kao da kelneru traite hranu jednostavno morate biti precizniji od toga.
Za iole obrazovanog korisnika, odabir papira nije ni izbliza toliko
zastraujui. Pre nego to naruite, uvek morate znati ta se nudi na
tritu, a papir ima nekoliko svojih osnovnih karakteristika koje utiu
na cenu i prikladnost odreenog papira za narueni posao.
Povrina
Povrina papira utie na izgled, oseaj i tamparske karakteristike
papira. Tokom proizvodnje papira, on prolazi kroz desetine razliitih
valjaka u procesu koji se naziva kalandriranje. Kalandriranje utie na
papir na razliite naine i tokom tog procesa papir postaje ravniji,
sjajniji, sposobniji za primanje boje, tanji, manje proziran ili manje
svetao.
Boja
Boja papira je moda jedna od najlake uoljivih karakteristika papira.
Bela je naravno najpopularnija boja i po pravilu se koristi za sve vrste
tampe. Ali, nisu sve bele jednake belina se kree od izrazito belih pa
sve do sivkastih ili ukastih nijansi. Izrazito beli papir koristi se kako
bi maksimalno istakao kontrast izmeu svetlih i tamnih nijansi.
Papiri koji nisu toliko beli proizvode manje odbljeska i najee se
koriste za publikacije kao to su knjige, tehnika uputstva i ostali
tampani proizvodi koji trae dugotrajnu i neprekinutu panju itaoca.
Kada uporeujete boju, papir uvek analizirajte pod standardnim
uslovima rasvete.

Osnovi OFSET tampe

Drako Jovanovi

Svetlina (Sjaj)
Svetlina ili sjaj papira meri postotak svetla koji se reflektuje sa
povrine papira. Veina papira reflektuje otprilike 60 do 90% svetla.
Ali pripazite; svetlina i boja nisu ista stvar. Za razliku od boje (iji je
utisak jako subjektivan i neprecizan), svetlina se lako moe meriti i
odrediti. Svetlina je vana jer utie na itljivost papir velike svetline
(sjaja) prouzrokovae napor oka, dok papir niskoga sjaje daje utisak
neotrog.

Prozirnost
Prozirnost papira je karakteristika kod koje gledamo da li se na
poleini papira vidi otisak sa prednje strane. Papir niske prozirnost (tj.
papir visoke gustine) minimalizuje vidljivost otiska na drugoj stranici i
time poveava itljivost. Prozirnost se smanjuje volumenom i teinom
papira ali zavisi i od mnogih drugih faktora kao to su boja papira, boje
koje se koriste za tampu, premazi, hemikalije i pokrivenost.
Smer papira
Smer papira opisuje poloaj vlakna od kojih je papir napravljen. Smer
papira moe biti dugaak ili kratak. Kada se vlakna papira usmere tako
da su paralelna sa duom stranicom govorimo o dugakom smeru
papira, a ako su paralelna sa irinom papira tada je re o kratkom
smeru. Smer vlakana u papiru jedan je od kritinih parametara u
tampi. vrstoa papira i njegova savitljivost (fleksibilnost) samo su
neke od karakteristika koje direktno zavise od smera papira.
Teina
Teina papira se rauna kao teina jednoga tabaka veliine jednog
kvadratnog metra. Obzirom da se papiri najee prodaju po
kilogramu, poznavanje teine papira je vano kako bi znali da
poruimo ispravnu koliinu papira.
Volumen
Volumen ili voluminoznost papira oznaava odnos debljine tabaka
papira u odnosu na njegovu osnovnu teinu. Papir koji nije kalandriran
imae vei volumen od papira koji je kalandriran i premazan. Papiri
veeg volumena se obino koriste kod tampe knjiga ili u neke druge
posebne svrhe, a volumen se oznaava brojkom; npr. papir volumen
1,5 je oznaka da papir ima 50% vei volumen (debljinu) od istog tog
papira s volumenom 1.

Osnovi OFSET tampe

Drako Jovanovi

KOVERTE
S obzirom da koverte tokom transporta od poiljaoca do primaoca
prolaze kroz mnogo ruku, nije nita neobino da se mnogo panje
posveuje odabiru i dizajnu koverte. Koverat je sjajno marketinko
oruje jer na svom putu moe privui panju ne samo primaoca nego i
svih koji rukuju potom. Koverte su sve ee tampane, ali pritom
treba obratiti panju na nekoliko vanih specifinosti.
Istorija koverte see jo do drevnih babilonaca koji su originalnu
poruku omotavali glinom i pekli, pa je primalac istu morao doslovce da
razbije kako bi doao do svoje poruke. U srednjem veku pisma su se
esto runo obmotavala papirom i peatila voskom, da bi tek s
poecima organizovane Britanske i Francuske potanske slube u
sedamnaestom veku dobile svoj finalni oblik.
Koverte se po pravilu proizvode mainski (uz retke izuzetke), a
najee upotrebljavana koverta dolazi u C6/5 formatu (popularno
nazvanom American) koji je vrlo praktian jer u njega staje
nekoliko listova A4 papira savijenog na tri dela. Veina uobiajene
poslovne dokumentacije putuje u american kovertama.
Prilikom oblikovanja (dizajna) tampanih elemenata na koverti treba
paziti na sledee parametre;

da se koverte u principu tampaju kada su ve gotove tako da posle

tampe nema obrezivanja
ve gotove koverte se ne mogu tampati u margo tj. od ivice do ivice
mainski raene koverte imaju toleranciju do 2mm u bilo kojoj
dimenziji, pa treba pripaziti da dizajn nije osetljiv na promene veliine
u zavisnosti od tamparske maine na kojoj se tampa, treba pripaziti
na hvataljku (grajfer) koja na nekim mainama moe biti na kraoj, a
na nekim na duoj stranici. Na tom delu nije mogua tampa, a
uobiajeni prostor za hvataljku je 10-12mm.
koverta je najee pravljena i lepljena od papira oblika romboida tako
da na delovima na kojima je lepljena papir je dvostruke, trostruke ili
ak etvorostruke debljine; ako dizajn podrazumeva tampu na tim

Osnovi OFSET tampe

Drako Jovanovi

mestima tada e tampa na tim delovima biti intenzivnija, a slova e

izgledati podebljana
klapnu koverte po pravilu nije mogue tampati. Ovo pre svega iz
razloga to koverte iz fabrike dolaze zatvorene pa bi tampa na njima
podrazumevala runo otvaranje svake koverte pre tampe i njeno
pojedinano ulaganje u mainu to bi bilo skuplje od same koverte.
koverte se esto naknadno adresiraju uz pomo laserskog tampaa, pa
treba voditi rauna o dizajnu i vrsti boja koje tampar koristi kako se
iste ne bi razmazivale i oteivale laserski tampa.

KAKO NAPISATI ZAHTEV ZA PONUDU

Ako niste profesionalni grafiar ponekada je teko napraviti kvalitetan
zahtev za ponudu na osnovu koga moete dobiti konkuretne i
precizne ponude za tampu. Da bi vam pomogao sastavio sam kratak
popis sa nekoliko najvanijih elemenata koje je potrebno znati
prilikom sastavljanja zahteva za ponudu. Uobiajen redosled je sledei:

NAZIV ARTIKLA (PROIZVODA)

Kada traite ponudu uvek dajte naziv konanog proizvoda za koji
traite ponudu. Ukoliko to ne elite da drite u tajnosti od tampara
moete slobodno navesti i za kog je klijenta ili za koji je projekat
ponuda koju traite. Ovo e vam pomoi da se lake snaete u situaciji
kada imate vie klijenata, projekata ili proizvoda za koje traite
ponude.

TIRA
Tira je broj komada koji elite da odtampate. Sasvim je opravdano
da od tamparije zatraite cenu za nekoliko razliitih tiraa ako niste
sigurni koliko moete dobiti komada za va tj. klijentov budet . Imajte
na umu da je prvi primerak uvijek najskuplji dok su svi ostali najee
vrlo jeftini. Iz tog razloga e, na primer, razlika izmeu 100 i 1000
vizitkarti biti samo razlika u koliini papira.

FORMAT
Navedite koliki je finalni format proizvoda? Da li je taj format
obavezan - jer moda uz koji milimetar manje ili vie moete postii
bitno bolju cenu? Da bi se bolje snali sa formatima, u posebnom
poglavlju Formati papira imate vie informacija o ovoj bitnoj stavci
koja znatno utie na cenu finalnog proizvoda.

OBIM
Koliki je obim finalnog proizvoda? Da li je to 1 list (letak, plakat,
fascikla...) ili vie listova (broura, katalog...).

Osnovi OFSET tampe

Drako Jovanovi

Ukoliko se finalni proizvod sastoji od vie elemenata proizvedenih

papira razliitih dimenzija ili razliitih kvaliteta, na ovom mestu to
obavezno naznaite. Na primer ako se radi o bloku sa koricama onda
ete napisati: korice + knjini blok 50 listova.
Vodite rauna da li u zahtevu za ponudu stavljate broj stranica ili broj
listova. razlika je velika!

PAPIR
Koju vrstu papira elite? Da li se koristi obini kunstdruck papir
(premazni papiri koji mogu biti mat ili sjajni), ofsetni papir (papir
pogodan za pisanje ili za knjige) ili traite poseban fini papir za
memorandum ili vizitkartu? Pogledajte poglavlje Nekoliko vanih
karakteristika papira kako bi shvatli kakve vam se sve mogunosti
pruaju pri izboru papira i o emu sve morate voditi rauna.

VRSTA TAMPE
Da li tampate crno belo ili u boji? Ako je u boji da li se koristi
standardna CMYK skala ili se koriste posebne boje? Da li je ceo
proizvod tampan istim bojama ili deo moda moe biti crno beli ili
dvobojni, a ostatak etvorobojni?
Danas se veina proizvoda tampa iz CMYK-a ili iz PANTONE skale.
Takozvani pun kolor se tampa iz 4 boje. To su Cian, Magenta,
Yellow i Karbon (crna). To znai da jedan list papira mora da proe
kroz 4 valjka od kojih svaki nanosi jednu od gore navedenih boja kako
bi na kraju dobili proizvod koji je odtampan u punom koloru.
Ovako tampan proizvod se oznaava kao

4/0 ako je pun kolor sa jedne strane papira, a sa druge
strane nema tampe, ili

4/4 ako je tampa na tabaku obostrana u punom koloru
Sve to nije pun kolor tampa se najee bojama iz PANTONE skale
koje nose posebne oznake po PANTONE ton kartama kojih ima vie
razliitih.
Ovako tampani proizvodi se oznaavaju kao:

1/0

2/0

3/0 pa na dalje, za tampu sa jedne strane tabaka ili

1/1

2/2

3/3 pa na dalje, za tampu sa obe strane tabaka
Iz mnogo razloga tampa moe biti kombinovana na razliite naine
kao na primer:

4/1 ako sa jedne strane imamo pun kolor, a sa druge
strane 1 boju (najee crna)

4/2

Osnovi OFSET tampe

10

Drako Jovanovi

4/3 itd.

Meutim, tu nije kraj. tampa moe biti i takve vrste da zahteva i pun
kolor (znai 4 boje iz CMYK-a), ali i dodatne prolaze u nekoj
PANTONE boji, srebrnoj, zlatnoj ili ak nekoj posebno zameanoj
boji, kako bi se odreeni efekti u dizajnu naglasili i na taj nain dobio
eljeni konaan proizvod.

Tada u zahtevu za ponudu, tampu oznaavamo kao 5/0, 5/1, 5/3, 6/0,
6/4 itd. u svim moguim kombinacijama i trudimo se da tampariji
opisno objasnimo o kakvoj tampi se radi. Npr: 5/0 (CMYK + srebrna)
i sl. Ovde treba voditi rauna da tampa srebrnom ili zlatnom bojom
kao peti ili esti prolaz nije isto to i srebrotisk ili zlatotisk!
DORADA
Pored vrste papira i naina tampanja, postoji i veliki broj drugih
dodatnih radova koji mogu uticati na cenu jednog tampanog
proizvoda. Da bi moga da ih ukalkulie, tampar mora dobiti to
preciznije podatke o tome ta se oekuje od njega. U zahtevu za
ponudu, poslovi dorade se moraju precizno opisati. Tu najee
spadaju:
Plastifikacija se koristi da bi odreenom artiklu dala luksuzniji i
skuplji izgled, da bi ga zatitila ili da bi ga uvrstila. Plastifikacija
moe biti mat ili sjajna, jednostrana ili dvostrana (u odnosu na jedan
tabak papira) i oznaava se kao:

mat 1/0 ili 1/1

sjajna 1/0 ili 1/1
Lakiranje se koristi kada proizvod na sebi ima velike povrine tamnih
boja pa prilikom upotrebe na njemu ostaju otisci prstiju, a proizvod ne
moe da izdri cenu plastifikacije ili je plastificiranje proizvoda
neprimereno. I lakiranje, kao i plastifikacija, moe biti mat ili sjajno,
jednostrano ili dvostrano (u odnosu na jedan tabak papira) i oznaava
se kao:

mat lakiranje 1/0 ili 1/1

sjajno lakiranje 1/0 ili 1/1
U izuzetnim sluajevima, lakiranje moe biti i parcijalno da bi se na
odtampanom proizvodu akcentovale odreene stvari, ali tada se ee
koristi parcijalno UV lakiranje.
UV lak spada u kategoriju relativno skupe posebne dorade i koristi se
pri izradi ekskluzivnih proizvoda, najee na manjim povrinama.
Kada se radi UV lakiranje, tampariji se u zahtevu za ponudu mora
naznaiti i kolika je povrina UV laka u cm2. UV lak veoma dobro
istie fotografije ili samo pojedine detalje na fotografijama, odlino
naglaava blind druck ili logo firme... Kada se radi na koricama koje su
plastificirane, onda plastifikacija mora da je obavezno mat, a UV lak se
nanosi posle plastifikacije.

Osnovi OFSET tampe

11

Drako Jovanovi

Kod parcijalnog obinog ili UV lakiranja treba voditi rauna da je za

takav postupak potrebna nezavisna odvojena priprema za tampu,
filmovi i/ili tamparska ploa.
Da bi se znalo koliko prolaza UV laka ima na jednom proizvodu, kod
opisa tog tabaka oznaava se kao:

UV lak 1/0 ili 1/1 (i daje se povrina u cm2)
Blind druck na nemakom ili embossing na engleskom jeziku je
tehnika koja omoguava stvaranje efektnih grafikih elemenata koji su
izdignuti ili udubljeni u strukturi papira. Papir ili karton se u ovoj
tehnici oblikuje uz pomo temperature, pritiska i matrice (kliea) za
blind druck. Efekat blind drucka pojaava eljenu poruku kreirajui
treu dimenziju.
U osnovi, blind druckom bi trebali da zovemo samo one povrine
papira koje su udubljene ili izdignute, ali ova tehnika se esto koristi u
kombinaciji sa drugim tehnikama kao to je obina tampa, zlatotisk ili
UV lakiranje.
Da bi se dobio dobar blind duck potrebno je da sledite nekoliko
osnovnih pravila:

- Blind druck izdie ili udubljuje papir za otprilike 2 do 3

debljine papira. To znai da e deblji, odnosno voluminozni
papiri dati bolji efekat blind drucka od tankog papira.
Za blind druck, u principu, treba koristiti papire s dugim
vlakancima celuloze. To su po pravilu specijalni i pisai papiri
odnosno svi papiri koji se proizvode od virgin celuloze
(celuloze koja se prvi put koristi za proizvodnju papira).
Papiri koji se sastoje od delimino ili potpuno reciklirane
celuloze, odnosno papiri koji se proizvode od drveta ili biljaka
kratkih vlakanaca nisu podesni za bind druck jer nisu dovoljno
elastini pa dolazi do pucanja papira.
Prilikom kreiranja budue matrice za blind druck treba paziti da
linije ne budu tanje od cca. 0.5-0.6mm, da nema otrih ivica i
da fontovi koji se koriste nemaju serife i ukrasne zavretke.
Veliinu slova i razmak izmeu slova potrebno je lagano
poveati kako bi se kompenzovao dodatak tree dimenzije.
Blind druck treba odmaknuti od margine gotovog proizvoda
barem 8-10mm kako bi se izbeglo naboravanje papira.

Savetujem da kod svake potrebe za blind druckom obavite konsultaciju

sa tamparom kako bi se izbegle neeljene nedoumice i kako bi on
video da li je blind druck izvodljiv.
Kao i kod parcijalnog laka i za blind druck je potrebno napraviti
nezavisnu odvojenu pripremu za tampu.

Osnovi OFSET tampe

12

Drako Jovanovi

Kairanje predstavlja postupak kada se ve odtampan (eventualno i

palstificiran) papir odreenim postupkom lepi na neki drugi materijal,
najee karton (lepenku) odreene debljine. Od kairanih materijala
se prave kutije, registratori, fascikle velikih formata, postolja za stone
kalendare, podmetai za ae i sl.
Bigovanje i tancovanje su pojmovi koji se najbolje mogu objasniti na
primeru artikla kao to je fascikla. Fascikla sa depom, obino se radi
iz B2 formata njen otvoren format, esto nepravilnog oblika se dobija
tancovanjem. tancna je otro seivo koje je uglavljeno u drvnu tablu
(postolje) i precizno prati zadati oblik finalnog proizvoda. tancnu
prave posebni majstori, a prilikom kreiranja (dizajniranja) odreenog
proizvoda treba voditi rauna da ti majstori nisu svemogui, tj. da
krivljenje seiva ima svoja fizika ogranienja. Prilikom izrade tancne
za fasciklu koju smo uzeli za primer, u drveno postolje e se ubaciti i
tupa seiva koja prilikom procesa tancovanja nee presei papir ve
e na tom mestu samo napraviti ulegnue koje e omoguiti da se
proizvod lako presavije ba na tom mestu. To ulegnue se zove big, a
proces se zove bigovanje. Do bigovanja se dolazi i prostim savijanjem
runim ili mainskim, a i drugim metodama kada je u pitanju na
primer kairanje na izrazito tvrdim materijalima.
Ono to je vano prilikom postavljanja zahteva za ponudu tampariji je
da se jasno naznai da li u procesu dorade ima bigovanja (i koliko je
bigova u pitanju) i da li se proizvod tancuje. Takoe je veoma vano
da li se proizvod koji u sebi sadri proces bigovanja isporuuje kao
savijen (formiran) ili otvoren
U okviru pripreme za tampu, DTP operater tampariji mora dati i
precizan izgled tancne kao poseban fajl ili ve uraeni film, a ukoliko
se radi samo o bigovanju, na idejnom reenju mora jasno naznaiti
pozicije bigova.
Ricovanje je proces koji se radi metodom slinom tancovanju i koristi
se iskljuivo kod izrade nalepnica. Ricovanjem se obezbeuje da
nalepnice ostanu zalepljene na tabak ili rolnu, ali je sama nalepnica
odtancovana prema zadatoj formi.
Rundovanje je jednostavan proces kojim se na odreenom
odtampanom proizvodu otre ivice pretvaraju u zaobljene.
Rundovanje nije precizno (svi uglovi nisu potpuno isti) jer se ono radi
runo, pa ukoliko elite da svi uglkovi na vaem proizvodu budu
jednaki bolje je koristiti tancnu.
Buenje u smislu dorade nekog artikla, je takoe jednostavan proces u
kome se na unapred zadatom mestu gotovog proizvoda bui rupa
odreenih dimenzija. To moe biti rupa na kalendaru ili nekom
slinom artiklu koji e se kaiti na zid, ili pak rupa koja ima neku
dizajnersku svrhu. S obzirom da se buenje vri klasinim svrdlom sa
tamparom se treba konsultovati ukoliko je zahtevana rupa veih

Osnovi OFSET tampe

13

Drako Jovanovi

dimenzija i ako ona treba da bude jako precizna jer se tada savetuje
upotreba tancne.
Lepljenje je takoe proces koji se mora specificirati u zahtevu za
ponudu i veoma je vano naznaiti na koliko mesta se odreeni
proizvod lepi kako bi tampar obraunao vreme i materijal potreban za
ovu operaciju. Lepljene se esto javlja kod proizvoda kao sto su kutije
ili fascikle koje se rade iz A3 formata, a dep se tampa odvojeno i lepi
na fasciklu iznutra.
Zlatotisk (foliotisk) je operacija u kojoj se koristi matrica (klie)
slino kao kod blind drucka u okviru koje se na adreenu povrinu
proizvoda stavlja folija koja moe biti zlatna, srebrna ili u nekoj boji pa
klie pod odreenim pritiskom ostavlja otisak folije. Zlatotisk se esto
koristi u kombinaciji sa blind druckom jer se radi o istom alatu, a
prilikom postavljanja zahteva za ponudu, kao i kod blind drucka,
potrebno je navesti povrinu u cm2. Takoe kod same kompjuterske
pripreme za tampu ili izrade filmova za tampu, ovaj element se mora
uraditi odvojeno.
Perforacija moe biti jednostavna (kao na ulaznicama za bioskop ili
na blokovima obrazaca) i tada se radi na mainama za perforaciju, a
moe biti i komlikovanih oblika kada se radi uz pomo tancovanja.
Ukoliko je perforacija sastavni deo procesa tancovanja onda se ona ne
mora posebno navoditi u zahtevu za ponudu.
Numeracija je zahtev koji se relativno retko pojavljuje kod artikala
kojima se bavi marketinka agencija. Ipak s vremena na vreme, pre
svega u tampanim proizvodima koji su vezani za nagradne igre, u
okviru tampe potrebno je obezbediti i numeraciju. Jedino vano za
onoga koji formulie zahtev za ponudu je da ovaj element obavezno
naznai kako bi i taj proces bio ukalkulisan u konanu cenu koju daje
tamparija.
Peenje je proces koji se koristi skoro iskljuivo kod tampanja malih i
ekskluzivnih proizvoda kao to su vizit karte, memorandumi, pozivnice
i sl. U ovom procesu odreeni delovi (logotip, tekst i sl.) se tampaju
posebnim bojama koje tokom procesa peenja bubre i postaju reljefne
pod rukom.
Ostale posebne dorade mogu biti veoma razliite, a najvanije je to
preciznije ih navesti u zahtevu za ponudu. Tu spada postavljanje
lajsni koje mogu biti plastine ili metalne, sa ili bez kukica za kaenje,
zatim stavljanje nitni, stavljanje drki od razliitih materijala,
stavljanje lastia u odreenoj boji kao i niz drugih sitnica koje
upotpunjuju izgled i/ili funkcionalnost odreenog proizvoda.

POVEZ
Ako tampate katalog, knjigu, brouru... obaveno morate navesti koju
vrstu poveza elite? Lajmovani, klamovani, broirani ili spiralni (ako

Osnovi OFSET tampe

14

Drako Jovanovi

je spiralni da li po duoj ili kraoj stranici), tvrdi povez (sa presvlakom

ili bez). knjini blok iven ili ne Iskustvom ete doi do toga koji
je povez najbolji za odreeni proizvod, pa u poetku savetujem
konsultacije sa tamparijom ili nekim ko ima iskustva u odreivanju
poveza.

ROK ISPORUKE
Ponekada od roka isporuke zavisi cena, tako da pogotovo ako je rok
kratak obavezno ga morate navesti u svom zahtevu za ponudu.

GRAFIKA PRIPREMA
Od kvaliteta grafike pripreme veoma esto zavisi i konaan izgled
odtampanog proizvoda. Danas se grafika priprema deli u nekoliko
faza od koji prvu fazu (kompjutersku grafiku pripremu) najee rade
sami dizajneri ili, to je mnogo bolje, struni prepress operateri. I u
ovoj fazi rada ima odreenih finesa za koje su oni obueni, a svoj
proizvod prosleuju tampariji najee kao otvoren dokument, gotov
PS ili PDF fajl.
Sledea faza u pripremi za tampu je kompjutersko slaganje na tabak
(ako na jedan tamparski tabak moe stati vie proizvoda), ubacivanje
cajtni, pasera, klinova i ostalih oznaka koje e tamparu na samoj
tamparskoj maini pomoi da obavi kvalitetnu tamu.
Naredna faza rada je osvetljavanje filmova sa kojih se slika zatim
prebacuje na tamparske ofset ploe koje se posebnom tehnikom
razvijaju.
Danas sve vee tamparije koriste CTP (Computer To Plate)
tehnologiju to znai da se fajlovi iz kompjutera direktno prenose na
tamparsku plou.
Znai, vano je za cenu koju e vam dati tamparija u kojoj formi
dostavljate grafiku pripremu? Da li je to otvoreni dokument, gotov PS
ili PDF file, gotovi filmovi... ili oekujete da to (i ta od toga) uradi
tamparija i unese u cenu koju e vam dati?

UZORAK / IDEJNO REENJE

Ako imate imate uraeno idejno reenje, uzorak ve odtampanog istog
ili slinog materijala, ilustraciju ili fotografiju gotovog proizvoda to
takoe moe pomoi tampariji.
Sutina je u sledeem: to je zahtev za ponudu detaljniji izvesnije je da
ete dobiti precizniju ponudu. Najgore to moe da vam se desi je da
na osnovu vaeg nepreciznog zahteva dobijete cenu koju prosledite
Klijentu, a kada doe do realizacije tamparija mora da vam koriguje
cenu.

Osnovi OFSET tampe

15

Drako Jovanovi

I NA KRAJU...
Svakome ko zbog prirode svog posla ima kontakt sa tampanim
materijalima savetujem da neko vreme provede u tampariji. Na licu
mesta videete interesantan i zadivljujui proces. Neto to je na
poetku bila dobra ideja koja je uz pomo raunarske tehnologije,
dizajnera i prepress operatera na monitoru dobila svoj konaan izgled,
odjednom e biti vraeno na poetak prazan papir koji e brzinom i
do 10.000 otisaka na sat poeti da se pretvara u prozvod koji ste
zamislili.
Iskustvom i daljim kontaktima sa tampom sretaete se i sa mnogim
drugim izrazima kao to su: cantragovanje, apcigovanje, maklatura,
mivajz, forzec, cajtne, paseri, klinovi, rikna, densitometar,... ali o
tome moda neki drugi put.

Osnovi OFSET tampe

16

Drako Jovanovi