Mehmed-paa Sokolovi, veliki biser u ogrlici Otomanske imperije 16-og veka, imao je

sreu ili nesreu da dogura do titule Velikog vezira (danas premijer vlade).
Put do kaveza Sokolovi je proao, kao i mnoga hrianska (itaj srpska) deca kroz
poznati Danak u krvi". Izabrani deaci", pie Andri u romanu Na Drini uprija",
otpremani su na malim bosanskim konjima, u dugoj povorci dalje. Na konju su bila dva
pletena sepeta, kao za voe, sa svake strane po jedan i u svaki sepet po jedan
deak" Istrgnuti od roditelja kao desetogodinjici, deaci su odvoeni u Carigrad, gde
su kroz specijalne metode vaspitavanja pretvarani u janiare. Najbolji meu njima
ostajali su u dvorskoj slubi, a ostali rasporeivani kao vojnici
". Zulumarsko ponaanje janiara, svakako, nije bio jedini razlog to su nesreni
roditelji pokuavali na razne naine da spree, ili bar odloe otmicu najmilijih. Mnogi su,
prema predanju i hroniarima tog kritinog razdoblja, sakatili roene sinove, sekui im
prste na rukama; neki su davali mito; krili se po zabitima, pa su, vele, cela sela ostajala
prazna. Meutim, mladi Baja, krteno ime Mehmeda Sokolovia, nije sluajno odabran.

Poznati test kaikom dugakom pola metra koju su davali desetogodinjacima da jedu i
posmatrali ih ta e da urade jer neizvodljivo je malom detetu da jede takvim priborom,
Bajica je tom prilikom uzeo kaiku i hranio ostalu decu pa je dao onom preko puta njega
da hrani njega.

Mehmed-paa Sokolovi, veliki biser u ogrlici Otomanske imperije 16-og veka, imao je
sreu ili nesreu da dogura do titule Velikog vezira (danas premijer vlade). Svetlost i
tama. Te dve suprotnosti dominiraju njegovim ivotom. Sve je u naglaenom kontrastu;
nepoznata godina roenja (oko 1505.), pa je hroniari utvruju po poznatom datumu
smrti 11. 10. 1579. godine; uio za kaluera postao veliki musliman; roen kao
anoniman Srbin umro kao glasovit Turin. Jedno vreme, praktino upravljao Imperijom
od koje je drhtala Evropa, ali svestan da je dogurao samo do asti najblieg sultanovog
roba. Sokolovi, porodino ime ovog traginog junaka, asocira na pticu. Soko je simbol
vitetva i junatva. Da ste ptica, ta biste izabrali: "kavez sa puno hrane, ili nebo sa
malo mrvica". Naravno, ima dresiranih sokolova koji gazdi donesu veliki plen da bi dobili
komadi mesa, uz to su posluni i odani.

Ptica u kavezu
Put do kaveza Sokolovi je proao, kao i mnoga hrianska (itaj srpska) deca kroz
poznati Danak u krvi". Izabrani deaci", pie Andri u romanu Na Drini uprija",
otpremani su na malim bosanskim konjima, u dugoj povorci dalje. Na konju su bila dva
pletena sepeta, kao za voe, sa svake strane po jedan i u svaki sepet po jedan
deak" Istrgnuti od roditelja kao desetogodinjici, deaci su odvoeni u Carigrad, gde
su kroz specijalne metode vaspitavanja pretvarani u janiare. Najbolji meu njima
ostajali su u dvorskoj slubi, a ostali rasporeivani kao vojnici u prestonicu i pokrajinske
garnizone. U nae narodno predanje uli su na velika vrata kao sejai strave i uasa.
Osobito bili su surovi prema ivlju iz krajeva iz kojih su kao deaci ulovljeni". Nema",
veli narod, goreg Turina od poturice". Zulumarsko ponaanje janiara, svakako, nije
bio jedini razlog to su nesreni roditelji pokuavali na razne naine da spree, ili bar
odloe otmicu najmilijih. Mnogi su, prema predanju i hroniarima tog kritinog razdoblja,
sakatili roene sinove, sekui im prste na rukama; neki su davali mito; krili se po
zabitima, pa su, vele, cela sela ostajala prazna. Meutim, mladi Baja, krteno ime
Mehmeda Sokolovia, nije sluajno odabran. Desetak godina pre njega iz ove familije
odveden je deak koji e se kasnije prouti kao Deli Husrev-paa. Postavi dvoranin",
pie Radovan Samardi u knjizi Mehmed Sokolovi", Husrev je za sobom povukao
mlaeg brata, potonjeg Lala Mustafa-pau, koji je mogao stii neto pre Baja, ili zajedno
s njim. Prema tome, vaan je podatak da je pre dolaska Baja u Carigrad jedan
Sokolovi postao paa. Inae, neotporna prema islamizaciji, familija Sokolovi ve se
bila pocepala na muslimane i pravoslavce. Zbog toga je meu ovim porodicama vladalo
ljuto neprijateljstvo ak i kad su se sjedinjeni u novoj veri nali zajedno na visokim
poloajima u Carigradu. I Husrev-paa, a naroito Lala Mustafa-paa ine velike napore
da naude buduem velikom veziru. Po svemu sudei, Bajinom odlasku, osim njegove
majke, nije bilo protivljenja. Mnogo kasnije, kad Baja postane paa, i preko emisara
zatrai da k njemu dou oba njegova brata, ova nesrena ena ponovo e rairiti krila
da u gnezdu sauva ptie, ali uzalud. alost i tuga za najstarijim sinom jo me i danas
more, a vi hoete da mi i druga dva uzmete", dodavi : kad nisu kod mene, svejedno je
da li su mrtvi, ili carski ive." Ali, sudbina se na nju nije smilovala, kao ni Ahmed-beg koji
je poslat da izvri vezirovu zapovest. Dodue, majka je uspela da umesto najmlaeg
sina poturi strievia, koji e pod imenom Mustafa-paa uznapredovati u carskoj slubi.
Prevara je, ipak brzo otkrivena, pa je od majke otrgnut i najmlai sin. Srea Bajinoj brai

nije bila naklonjena, kao njemu; po dolasku u Carigrad stariji se ubrzo razboleo i umro,
a slino je zavrio i mlai koji je stigao kasnije. Paa je brau oalio, a utehu naao u
tome to je oca i majku doveo k sebi i uveo ih pod stare dane u novu veru. Da ironija
sudbine ove porodice bude vea, odlasku u Jedrene nije se radovao ni osamnaestogodinji Baja. Pre bi se reklo obrnuto; otet je iz manastira Mileeve gde je uio
hrianstvo. Od kaluera o janiarima i Turcima nije mogao uti lepu re; sluao je
samo rune prie, a imao je priliku i sam da se uveri. ta se u maloj dui ovog
Hercegovca na putu od rodnog kraja do Jedrena dogodilo, pa je izabrao ivot u kavezu
Bog zna. A ta je i mogao; da se ne odrekne Hrista i povede za hrianskim
muenicima, koje je, kao ora Katovca, dao i njegov narod, stisne srce i izdri muke.
Ne, ne treba mu zameriti to se opredelio za onu narodnu: Robom ikad grobom nikad.
Ali . ne i injenicu da je pred smrt, sluajui prie o Kosovskom boju, iskreno lio suze za
Muratom, prieljkujui istu smrt za sebe. I Fortuna mu je i ovde bila naklonjena u liku
bezimenog dervia rodom iz ovog podneblja.Izvesni gospodin ie, koji se tada
zatekao na divanu, jer je doao da trai dozvolu za povratak u Francusku", pie R.
Samardi, - izjavio je kasnijeda je dervi u trenutku paine zauzetosti s kesom,
odjednom iz nedara trgnuo no i zadao Sokoloviu takav udarac u grudi da mu je
presekao sranu venu i probo srce".

Munjevita karijera
Pola stolea pre ovog kobnog dogaaja, kako je ve reeno, Sokolovi nije izabrao
nebesko carstvo, ve zemaljsko. Prkos, tako svojstven mladosti, savladan je
preivljavanjem iz inata. Kad je tako odluio, sve je posle ilo kao po loju. Nesumnjivo
inteligentan, promuuran i snalaljiv poput mnogih Hercegovaca, brzo je otkrivao hridi u
moru tekueg ivota. Igra mrkve i tapa za njega je unapred bila dobijena uvek mrkva.
Zbog izvanrednih sposobnosti, kao veliki tuma Muhamedove vere , uzet je u dvorsku
slubu gde je stekao poverenje Sulejmana Velianstvenog (1520-1566). Napravio je
brzu karijeru; 1549-e postaje beglerbeg Rumelije, a 1561/2-e osvaja temivarski Banat,
i konano 1565-e zauzima najvei poloaj u Carstvu, postavi veliki vezir. Bio je pravi
velemajstor diplomatije. Nemilosrdno koristei sav svoj potencijal, leteo je iz uspeha u
pobedu. Svoj poloaj na Porti uvrstio je i enidbom sa Ismihan (Esmom), erkom, u to
vreme prestolonaslednika Selima. Sokolovi je bio etrdeset godina stariji od svoje
mlade. U vreme kada se oenio, imao je dvojicu sinova koji su ve bili zakoraili u
dravne slube u Carstvu, ali se ne zna ko su im bile majke. Izvori belee da se
vremenom mlada sultanija iskreno zaljubila u svog mua, te da mu je esto prireivala
ljubomorne scene. Dobro obaveteni Mleani izvetavali su da paa radije podnosi
nezadovoljstvo svoje ene, nego da joj prepusti poslove "koje je ensko moglo samo da
pokvari". Ipak, Esma je uspevala da preko svoje majke, Venecijanke Nurbanu, kao i
preko Mihrimah, nametne svoju volju po pojedinim pitanjima.

Srpski jezik diplomatije

Osmanlije su, sudei po svemu, organizaciju drave preslikale od pela. Sve je bilo
podreeno konici i matici, samo se ona ovde zvala sultan, a pele radilice bili su
janiari. Nije ni udo to su tako dugo harali ovim krajevima. Janiari su bili ljudi
izbrisane prolosti, ija je jedina dunost bila da tite sultana i izvravaju bespogovorno
sve naredbe. Predanje kae da je na dvoru sultanovom, poput dvorske lude
zapadnoevropskih vladara, sedeo ovek ija je jedina dunost bila da sve naredbe

gospodara - odobrava klimanjem glave. Vele, da je bilo sluajeva kad bi sultan iz obesti,
ili bilo kakvog razloga, zapovedio da se luda" pogubi, a isti bi nemo klimanjem glave
odobrio sopstveno smaknue. Ova sliica ima mesta da ilustruje atmosferu
osmanlijskog dvora za vreme Sokolovievog boravka. Moete misliti koliko je ovaj
ovek morao paziti na svaki svoj pokret, na izgovorenu re, da sauva glavu, a kamoli
da se vine do asti najblieg roba sultanovog. Zato i ne udi to su se mnogi pitali kako
se moglo dogoditi da Porta 1557. izda ferman kojim se odobrava rad Peke
patrijarije. Meutim, kad se malo bolje proeljaju injenice, nije teko zakljuiti da se u
tom sluaju radi o obostranoj koristi. Romantiarsko tumaenje da se Mehmed-paa,
tom prilikom zauzeo za Srbe, poto je kriom gajio neku vrstu srpskog rodoljublja, nema
argumentovanog pokria. Naprotiv, pouzdano se zna da Mehmed nije bio dvoverac, to
je viestruko dokazao, odlazei u Meku na hadiluk, ili gradei brojne damije od kojih
je najpoznatija ona u Carigradu. injenica da je oca, brau i majku, te roenu sestru
preveo u islam ne trai komentar. Ako k tome dodamo i podatak da je veliki vezir na
ratnim pohodima u osvojenim gradovima, kao u Sigetu, od crkava pravio damije,
mozaiku njegove PRAVE vere nedostaje samo kamiak izbruen u njegovoj zapovesti
da se u Beogradu srue tri crkve da bi on sebi ostavio zadubinu, izgradivi na njihovim
temeljima bezistan, karavansaraj i druge objekte. Da avo bude crnji, on te bogomolje
nije ruio toliko radi gradnje, koliko da se u njima ne vri verski obred. Srbi u Beogradu
imali su veliku i lepu crkvu", kae u svom Dnevniku nemaki putopisac Stefan Gerlah,
ali Turci su im je uzeli, i Mehmed-paa je od njenog kamena nainio bezistan i
karavansaraj". Toliko o vezirovom skrivenom srpskom rodoljublju. Bie da o svemu
ovome mnogi ueni Srbi pojma nemaju kad Mehmed-pau ubrajaju u velike Srbe, jer,
ako hoemo poteno, Slovenac Jernej Kopitar mnogo je vei Srbin, vrednujui njegov
doprinos razvoju srpskog jezika i kulture. Meutim, ostade meunaslov bez pokria, pa
je red da se njemu vratimo. Re je naime, o injenici da u to vreme u prestonici
Otomanskog Carstva vri od paa, begova i drugih dostojanstvenika u dravnoj slubi
slovenskog porekla. Obnavljanje rada Peke patrijarije Turcima nije tetilo. Naprotiv,
bio je to lep gest Porte da Srbe, bez kojih nije mogla, jo vre vee za svoju
administraciju, pa ko hoe da ostane hrianin, imperiji nije smetalo, jer je islamizacija
pustila duboke korene po Bosni i Hercegovini, pa su preko rodbinskih veza popunjavani
redovi janiara novim deacima bez danka u krvi". Razumljivo je, samo po sebi, to je
takva administracija uz turski, u diplomatskim kontaktima koristila i srpski jezik.