1.

UVOD

RSEDP
Regional Socio-Economic Development
Programme

P Josif Pani
Surdulica

Poljoprivreda je primarna ljudska delatnost i njeno razvijanje

ujedno znai poboljanje kvaliteta ivota. Novouspostavljni AGROINFORMATIVNI CENTAR SURDULICA eli da priblii nauna
dostignua
poljoprivrednim
gazdinstvima
kao
nosiocima
odgovornosti za zdravu hranu i zdrav ivot.
Ovaj vodi namenjen je proizvoaima i strunjacima koji se bave
proizvodnjom paradajza. U njemu su date smernice u cilju ostvarenja
integralne poljoprivredne proizvodnje. Integralna proizvodnja je
metod visokog kvaliteta, kojem su prioritet ekoloki sigurnije
tehnike, uz ograniavanje primene hemijskih prizvoda, radi
poveanja bezbednosti ljudskog zdravlja, kao i ouvanja prirodne
sredine. Ona je zasnovana na skupu mera i tehnika (biolokim,
genetskim , agrotehnikim i fitopatolokim), koje imaju zadatak da
poboljaju bilans gazdinstva, poveavajui kvalitet dobijenih
proizvoda.
Svi predlozi, kritike i sugestije koji se odnose na ovu brouru dobro
su doli i mnogo e nam koristiti u daljem radu.

Optina Surdulica

VODI ZA PROIZVODNJU
PARADAJZA

2. PREDUSLOVI
Pre nego to se zasnuje proizvodnja paradajza, treba uzeti u
obzir sledee aspekte:

Vodi za proizvodnju paradajza uradio je Agro-informativni centar

Surdulica ( AICS ) i namenjen je povrtarima koji ele da unaprede svoju
proizvodnju.
Izradu vodia omoguila je EVROPSKA UNIJA preko Evropske agencije
za rekonstrukciju u okviru programa Regionalnog drutveno-ekonomskog
razvoja
SURDULICA

JUL 2006

RSEDP
Program regionalnog drutveno ekonomskog razvoja
Projekat finansira EU, a realizuje Evropska agencija za
rekonstrukciju
1

Uslovi sredine;
Organizacija gazdinstva;
Sistem gajenja ( zatieni prostor/otvoreno polje)
Tehnike i logistike faktore (trite povra, mogunosti
transporta, itd. )

2.1. Uslovi sredine

2.1.1. Zemljite
Moe se gajiti na skoro svim tipovima zemljita. Najbolji rezultati se
postiu na strukturnim zemljitima sa visokim sadrajem humusa
neutralne, blago kisele i slabo alkalne reakcije (pH 5.5-7.5). Kao
preduseve izbegavati papriku, krompir, plavi patlidan. Paradajz
treba gajiti u plodoredu.
2

On najbolje uspeva posle jednogodinjih i viegodinjih leguminoza,

strnih ita, korenastog povra i dr. Podruje na kojem se uzgaja
paradajz treba biti udaljeno najmanje 500 m od deponija smea i
prometnih saobraajnica.
2.1.2. Klima
Temperatura
Paradajz je biljka kojoj je potrebno mnogo toplote. Njegovo seme
poinje da klija na temperaturi oko 12oC. Optimalna temperatura
klijanja semena kree se izmedju 22 i 24oC. Biljke se normalno
razvijaju na temperaturi od 18-24oC. Paradajz strada na
temperaturama ispod 1oC.
Minimalna temperatura za klijanje i nicanje je 10-13 oC
Optimalna temperatura za rast i razvie je 15-29 oC
Prestaje sa rastom ispod 9 oC i iznad 40 oC
Izmrzava na -1 oC
Paradajz usporava cvetanje na temperaturi ispod 15o C i iznad 35 oC
Polen paradajza je osetljiv na kolebanje temperature i ne klija ako je
temperatura ispod 13 oC i iznad 30 oC
Optimalna temperatura zemljita je oko 25 oC
Optimalne temperature za proizvodnju paradajza u plasteniku

Kultura
Paradajz

Optimalna
Optimalna
Minimalna
temperatura temperatura temperatura
danju
nou
za rast
22 oC

14 18oC

10oC

Oteenja
od mraza
- 0,5oC

Svetlost
Biljke paradajza imaju visoke zahteve prema svetlosti, naroito u fazi
rasada. Najmanja duina dana za cvetanje i zametanje plodova iznosi
9-10 sati to je u naim uslovima od kraja aprila do kraja septembra.
Problem nedostatka svetlosti u zatienom prostoru moe se ublaiti
dopunskim (vetakim) osvetljenjem. U uslovima nedovoljne
osvetljenosti usev se loe razvija, plodonoenje kasni, plodovi se
teko zameu i sporo sazrevaju.
3

Vlaga
Najvee potrebe biljaka za vodom su u poetnim fazama rasta (
period rasada ) i u fazi plodonoenja i tada vlanost zemljita treba da
iznosi 80% PVK, a u ostalom periodu vegetacije 70% PVK . Idealna
vlanost vazduha za pucanje antera i rasipanja polena iznosi 60-70%.
Ovo je bitno, jer u plastenikoj proizvodnji ova vlanost je obino
vea, te je i oplodnja oteana, a esto i onemoguena. Dui
nedostatak pristupane vode u zemljitu ograniava porast i razvitak
biljaka i smanjuje prinose, a tetne posledice ne mogu se korigovati
nikakvim kasnijim obilnijim zalivanjima
3. PROIZVODNJA PARADAJZA
U naim klimatskim uslovima proizvodnja
paradajza se obavlja u zatienom prostoru
(tuneli, plastenici, staklenici) i na otvorenom
polju gajenjem preko rasada ili direktnom
setvom
semena
na
stalno
mesto.
Proizvodnja u zatienom prostoru: Najvei
deo robne proizvodnje ploda paradajza Proizvodnja iz direktne
obavlja se u raznim oblicima zatienog
setve
prostora, sa i bez dopunskog zagrevanja.
Zastupljeni su sledei tipovi proizvodnje:
Rana zimsko-prolena.
Rana prolena.
Kasna jesenja
Gajenje paradajza za sveu potronju u
najveem obimu (95%) se obavlja preko
Proizvodnja u
proizvodnje rasada, dok se industrijski
plastenicima
paradajz najee proizvodi direktnom
setvom semena. Kod nas se poslednjih
godina sve vie grade savremeni objekti
zatienog prostora, pre svega visoki
plastenici. Koriste se folije najnovije
generacije koje su fotoaktivne i absorbuju,
reflektuju ili emituju razliit deo spektra
Kasna jesenja
sunevog zraenja. Ovakvi plasteniki
proizvodnja u
objekti, sa opremom za dodatno zagrevanje i
stakleniku
kontrolu reima, pruaju odline uslove za
vansezonsko gajenje paradajza.
4

3.1. Direktna setva : Gajenje iz direktne setve smanjuje trokove

proizvodnje i uee radne snage to je veoma vano kada se ova
vrsta gaji kao sirovina za industrijsku preradu. Gaje se sorte/hibridi
niskog (determinantnog) stabla kojima nije neophodan oslonac, kao
ni pinciranje (zalamanje bonih izdanaka). Plodovi sorata paradajza
za industrijsku proizvodnju iz direktne setve su veoma vrsti, niskog
rasta i poseduju genetsku sposobnost lakog odvajanja ploda od
cvetne drke. Obavezna je kvalitetna predsetvena priprema zemljita.
Setva se obavlja od poetka aprila do poetka maja, preciznim
sejalicama na dubinu od 1-3cm, sa normom od 0,5 do 1,5kg/ha.
Potrebno je zasejanu povrinu odravati u stanju optimalne vlanosti
kao bi se u poetku rasta spreilo stvaranje pokorice i stvorili
optimalni uslovi za nicanje. Potrebna je efikasna zatita od korova,
bolesti i tetoina. Prinosi iz direktne setve mogu biti i preko 100 tona
po hektaru.

Vreme setve, pikiranja, rasaivanja i berbe paradajza u zavisnosti od

naina proizvodnje
Proizvodnja

U plasteniku
bez
dopunskog
zagrevanja
U plasteniku
sa
dopunskim
zagrevanjem
Otvoreno
polje

3.2. Proizvodnja rasada :

Rasad se moe proizvoditi u svim oblicima zatienog prostora. U
objektima gde se vri grejanje vaduha i zemljita odgaja se rasad
najboljeg kvaliteta. Za proizvodnju u zatienom prostoru vreme setve
se odreuje prema cilju proizvodnje. Postoji vie naina proizvodnje
rasada sa ili bez pikiranja (rasaivanje sejanaca na vee rastojanje),
a najei su: u leji, kontejnerima, saksijama ili tresetnim kockama.
Za ranu zimsko prolenu proizvodnju paradajza treba koristi rasad sa
zatienim korenovim sistemom proizveden u kontejnerima i
saksijama gde se sadi biljka sa busenom, a samo za kasnu njivsku
proizvodnju moe se koristiti rasad golih ila (nezatienog korena),
tj. upan rasad.

Kvalitetan rasad
kod ranog
paradajza treba da je visine oko
30cm, kod srednje ranog do
25cm, sa stablom debljine oko
1cm, krupnim, tamno zelenim
listovima i obrazovanim prvim
cvetovima.
Pravilno odnegovan rasad
5

Tip
Vreme
proizvodnje
proizvodnje
rasada

Rana
Kasna
Rana
Kasna
Rana
Kasna

Vreme
setve

10-I /
05-II
Hladna
25-V/
leja
10VI
10-XII/
Topla leja
05-I
Hladna
01-VI/
leja
10VI
01-III/
Topla leja
15-III
Hladna
01-V/
leja
10-V
Topla leja

Vreme
Vreme
pikiranja rasaivanja

10-II/
20-II
20-VI/
05-VII
10-I/
10-II
01-VII/
10-VII
01-IV/
15-IV
01-VI/
10-VI

25-II/
10-IV
20-VII/
05-VIII
20-II/
20-III
01-VIII/
10-VIII
01-V/
15-V
01-VII/
10-VII

Berba

20-V/
20-VII
15-IX/
30-X
01-V/
15-VII
15-IX/
30-XI
01-VII
15-IX
15-VIII
10-X

3.2.1. Potrebni uslovi pri proizvodnji rasada

Temperaturni uslovi za proizvodnju rasada paradajza
Duina
Temperatura vazduha oC
nicanja
5-7 dana posle
Period nakon nicanja do kaljenja
u
Do
nicanja
danima nicanja
Dan
No
Sunano Oblano
No
Oko
126-8
8-10
20-22
16-18
12-14
20
15
Temperatura zemljita oC
Zalivanje
Posle
Prvih 14
Posle 14 dana
setve
dana
Broj
l/m
Dan No Dan
No
Oko
Oko
22-25
15
Oko 13
4-5
15-20
20
20
Relativna vlanost vazduha treba da je u optimalnim granicama to je
oko 65%.
6

Pri proizvodnji rasada u zimskim

mesecima
(decembar-februar)
intenzitet svetlosti je jako nizak
(6000-8000 lux-a), a duina dana
kratka (7-8 asova). Optimum
intenziteta (35000 lux-a) i duine
osvetljenja (12-14 asova) treba
obezbediti
dopunskim
osvetljavanjem rasada. Ova mera
ubrzava zrenje plodova i poveava
ukupan prinos te sniava cenu
kotanja proizvoda posebno ranog
paradajza i do 15%.

Potrebne koliine sveeg stajnjaka

Debljina
Koliina stajnjaka
Tip tople
Vreme pripreme
sloja
leje
leje
stajnjaka
kg
m3
(cm)
decembar-januar
50-70
500-700
0,9-1,3
Ukopane
februar
40-50
400-500
0,7-0,9
mart
30-40
300-400
0,5-0,7
decembar-januar
50-70
800-1000
1,5-1,9
Nadzemne februar
40-50
600-800
1,2-1,5
mart
20-30
300-500
0,6-0,9

Sijalice za dopunsko
osvetljavanje

3.2.2. Proizvodnja rasada u leji:

U zimskim mesecima proizvodnja se obavlja u toploj, u prolee u
mlakoj a leti u hladnoj leji. Kod nas se najee koriste jednostrane
(obine) a retko dvostrane tople leje (holandski tip). Jednostrane leje
mogu biti nadzemne i ukopane. Klasina leja je pokrivena prozorskim
oknima, mada se moe pokriti i plastikom. Za zagrevanje leje koristi
se sve stajnjak (najbolje konjski a najee govei) sabijen sa
maksimalno 65kg tereta ili kod savremenih leja razni elektrini grejai.
Zemljino ubrevita smea koja pokriva stajnjak i u koju se seje seme
priprema se najee od nezaraene batenske zemlje, zgorelog
stajnjaka i peska ili treseta (2:2:1). Mogu se koristiti i gotovi supstrati.
Debljina supstrata za setvu se kree od 15-25cm. Supstrati i smee u
koje se seje seme i gaji rasad treba da su sterilisani i da ne sadre
patogene i tetoine.
Dezinfekciju manje koliine supstrata najbolje je obaviti pomou
bureta sa vodenom parom ili nekim dozvoljenim hemijskim sredstvom
(ortocid ili cineb, 50g/m2 leje ili previkur N, 25g/10 l vode). Seme se
seje u markirane redove runo ili mainski. Setvena norma je 68g/m2 sa pikiranjem (rana) i 1-1,5g/m bez pikiranja rasada (kasna
proizvodnja). Pikiranje se obavlja u leju na 10x10 ili 12x12cm ili u
saksije (rana proizvodnja), dok za srednje ranu njivsku proizvodnju
pikiranje se vri na razmak 6x6cm

3.2.3. Kontejnerska proizvodnja rasada:

U objektima sa grejanjem ili za kasnu jesenju proizvodnju rasad
paradajza se poslednjih godina sve vie seje u kontejnere. Koriste se
kontejneri od stiropora ili plastike sa razliitim prenikom otvora (34cm) - Zbog malih otvora, supstrat kojim se kontejneri pune mora biti
fine strukture i odgovarajue plodnosti. Rani i srednje kasni rasad se
seje u kontejnere sa manjim otvorima i kasnije pikira, dok se za kasnu
jesenju proizvodnju setva moe vriti u kontejnere sa veim otvorima i
rasad se proizvodi bez pikiranja. Pikiranje se obavlja u saksije
prenika 10-12cm. Specijalnim izbijaima pred pikiranje biljice se
vade iz otvora uz minimalno oteenje korena. Na ovaj nain se
proizvodi rasad zatienog korenovog sistema.
Proizvodnja rasada u saksijama i tresetnim kockama - Koriste se
saksije od plastike, keramike, papira, treseta (Jiffy pot) prenika 1012cm. Slue da se u njih pikira rasad, ali u ranoj zimsko prolenoj
proizvodnji proizvodi se i rasad bez pikiranja. U te svrhe najee se
koriste Jiffy saksije koje su izgraene od specijalnog, obogaenog
treseta koji omoguava sadnju rasada sa saksijom u zemlju.
Korenov sistem je na ovaj nain maksimalno sauvan, a ranostasnost
potencirana. Za najraniju proizvodnju koriste se saksije vee
zapremine. Kod proizvodnje u zimskim mesecima nedostatak
svetlosti se moe ublaiti postavljanjem manjeg broja saksija i kocki
po m2. Najee se koriste tresetne kocke dimenzije 10x10cm. Kocke
se prave mainski od odgovarajue tresetne smee. Od 1m smee
dobije se oko 900 kocki. U tresetne kocke se rasad paradajza pikira iz
leje ili kontejnera. Formirane kocke se postavljaju u objekat za
proizvodnju (staklenik, plastenik...) na stolove ili na tlo presvueno
plastinom folijom
8

Za setvu treba koristiti deklarisano i kvalitetno seme. 1 gram semena

sadri 260 do 350 semenki - Seme klijavost zadrava 4-6 godina.
Minimalna temperatura klijanja je 9 oC. Na optimalnoj temperaturi za
klijanje od 25 oC paradajz nie za 6-8 dana. Setva u leju i kontejnere
moe se obaviti runo ili mainski.

Kontejneri od stiropora

Jiffy saksije

3.2.4 Izbor semena/hibrida

Runa setva paradajza u

plastine kontejnere

Korienje zdravog sadnog materijala omoguuje prevenciju od

virusnih, bakterijskih i gljivinih infekcija. Supstrati za proizvodnju
rasada trebaju biti sterilni. Gajenje na sterilnim substratima ( kamena
vuna, perlit, treset, kompost...) uklanja probleme vezane za zemljite
(zamor, fitopatogeni problemi, zasoljavanje...).
OBAVEZNO
Upotreba
semena
i
rasada
koji
odgovaraju
fitosanitarnim sertifikatima kao i normativima koje propisuje
Zakon o semenu (Sl. glasnik RS 45/2005), je obavezna.
Nije dozvoljena upotreba genetski modifikovanog materijala
(GMO).

Sto za automatsku setvu

kontejnera

Kako obezbediti zdrav semenski i sadni materijal?

Seme/rasad se nabavlja od poznatog i pouzdanog dobavljaa. Pored
toga nabavlja se seme poznatih i u praksi proverenih sorti ili hibrida.
Izabrati hibrid koji e u vaim specifinim uslovima i sistemu gajenja
dati najbolji rezultat. Svake godine na manjoj povrini testirajte
nekoliko hibrida. Dobar hibrid bez optimalne tehnologije proizvodnje,
moe da izneveri vaa oekivanja
ta je to hibridno seme ?
Hibridno seme dobija se posebnim nainom ukrtanja komplikovanijim i duim od proizvodnje sortnog semena.
Kao rezultat ovakvog ukrtanja javlja se hibridna snaga, zahvaljujui
kojoj su ove biljke bujnijeg porasta, vee otpornosti i veeg
potencijala za prinos od biljaka proizvedenih iz sortnog semena.
Hibridna snaga kod paradajza se ogleda u poveanju prinosa,
ranostasnosti, a naroito u ranijem zrenju plodova prve i druge etae.
Jedna od osobenosti hibrida jeste da ove povoljne osobine
zadravaju samo u prvoj generaciji, zato se hibridno seme mora
svake godine iznova obnavljati, tj. kupovati. Hibridni paradajz pored
imena nosi oznaku F1.

Prilikom izbora sorte treba uzeti u obzir sledee karakteristike :

- Otpornost na bolesti;
- Prinos;
- Duina vegetacije (ranostasnost);
- Potrebe trita;
- Organoleptika svojstva (ukus, boja);
- Prilagoenost na agroekoloke uslove sredine;
IZBOR SORTE/HIBRIDA JE KLJUAN ZA POSTIZANJE
VISOKIH I STABILNIH PRINOSA ODGOVARAJUEG
KVALITETA
9

10

3.2.4.1. Opis pojedinih hibrida

Gardel F1 Hibrid:
Indeterminantan hibrid, kvalitetnog mesnatog ploda za
sveu upotrebu.
Biljka je bujna sa kratkim
internodijama i sa ujednaenim vrstim plodovima.
Plodovi su okrugli, blago spljoteni. U tehnolokoj
zrelosti su sjajno crvene boje i nemaju zelenih povrina.
Masa plodova je 190 do 220 g. Dobar je za gajenje u
zatienim prostorima (staklenik, plastenik, tuneli) kao i
na otvorenom.Izuzetno rezistentan na bolesti.
Amati F1 Hibrid:
Indeterminantan hibrid, kvalitetnog mesnatog ploda za
sveu upotrebu. Biljka je bujna sa kratkim internodijama
i sa ujednaenim vrstim plodovima. Plodovi su okrugli,
vrsti i pogodni za transport. Masa plodova je 180 do
220 g. Amati F1 je hibrid sa dobrim prinosom po biljci i
najpopularniji hibrid semenarske kue Royal Sluis.
Hibrid je pogodan za tunelsku proizvodnju, na polju i
nie plastenike, u prolee, leto i jesen
Optima F1 Hibrid:
Indeterminantan hibrid, kvalitetnog mesnatog ploda za
sveu upotrebu. Srednje snane biljke sa odlinom
pokrivenou ( kratke internodije). Plod se odlikuje
dobrom vrstinom i odlinim ukusom. Masa plodova je
200 do 250 g. Pogodan za za tunelsku proizvodnju, na
polju i nie plastenike tokom cele godine.
Arletta F1 Hibrid:
Indeterminantan hibrid, kvalitetnog mesnatog ploda za
sveu upotrebu. Dobro podnosi vlane uslove. Oblikuje
srednje velike, pljosnato okrugle plodove, uniformno
crveno ofarbane sa zelenim prstenom oko peteljke,
mase 150 - 160 gr. Plodovi su otporni na pucanje.

11

Nemo-Netta F1 Hibrid:
Indeterminantan
hibrid, namenjen gajenju u
staklenicima, plastenicima i na otvorenom polju.
Karakterie ga jak korenov sistem, snano stablo, sa
bujnom vegetativnom masom i dobrom otpornou na
Verticilijum, Fuzarijum , TMV, Nematode. Plodovi su
okrugli, crveni, ujednaene veliine, mase 160-220 g.,
vrsti, dobrog kvaliteta i ukusa.
Balca F1 Hibrid:
Ovo je hibrid poludeterminantnog rasta, sa periodom
vegetacije od 110-115 dana, vlo je kvalitetan
ujednaenih plodova, mase 100-110 g. Otporan je na
virus mozaika i verticilijum
NS-2 F1 :
Rani indeterminantni hibrid, srednje bujan sa malim
brojem zaperaka. Plod je ujednaen okrugao, gladak,
vrst, intenzivne crvene boje, ne puca, bez zelene zone
oko peteljke. Masa ploda je oko 120 g. Ima dobru
oplodnju prvih etaa, a uzgaja se na jedno stablo,
najbolje sa prekraivanjem vrha stabla iznad etvrte
cvetne etae.
NS-6 F1:
Indeterminantan, srednje bujan, rani hibrid. Plod je
okrugao, gladak, vrst, crvene boje i ne puca. Prosena
masa ploda kree se oko 140 g. Gaji se na jedno stablo
bez prekraivanja vrha. Odlikuje se visokim ranim
prinosom
Balkan F1:
Biljka: Deterninantna, poluvisokog rasta, srednje
oblistala, slabih bonih izdanaka.Plod: Ujednaen,
okrugao do malo pljosnat, sa 2-3 slabo izraena rebra,
prosene teine 130 grama, vrlo vrst, nedozreo svetlo
zelen, zreo intenzivno crven, bez zelene kragne.
Sazrevanje:Vrlo rano. Namena: Za potronju u sveem
stanju. Otpornost: Zeleno i uto uvenue kao i virus
mozaika duvana. Napomena: Odlian za vrlo ranu
proizvodnju u plastenicima i na otvorenom polju uz
oslonac.
12

Zlatni jubilej F1
Biljka: Visokog rasta, bujna, dobro oblistala. Plod:
Okrugao do blago spljoten, gladak, bez rebara i zelene
kragne, prosene teine 180-200 grama. Nedozreo plod
je zelene boje, a sazreo intenzivno crven. Sazrevanje:
Srednje rano. Namena: Za potronju u sveem stanju.
Otpornost: Zeleno i uto uvenue ( Verticillium alboatrum i Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici).
Napomena: Srednje rana proizvodnja uz oslonac na
otvorenom polju i plastenicima
Narvik SPF
Biljka: Srednje bujna, niskog (determinantnog rasta),
dobro oblistala. Plod: Okrugao do malo izduen, gladak,
prosene teine 130-150 grama izuzetno vrst,
nedozreo tamno zelen, zreo intenzivno crven, zelena
kragna isezava. Sazrevanje: Srednje kasno. Namena:
Potronja u sveem stanju i industrijska prerada.
Otpornost: Zeleno i uto uvenue. Napomena :
Proizvodnja bez oslonca, iz direktne setve ili preko
rasada, pogodan za mehanizovanu berbu.
Mi 10 F1
Biljka: Srednje bujna, visokog rasta, srednje oblistala. Plod: Okrugao,
do malo pljosnat, neznatno rebrast, prosene teine 110-120 grama
srednje vrst, ujednaeno obojen, sa slabo izraenom zelenom
kragnom. Sazrevanje: Rano, do vrlo rano. Namena: Za potronju u
sveem stanju. Otpornost: uto uvenue. Napomena: Odlian za
ranu proizvodnju na otvorenom polju.
Mi 13 F1
Biljka: Srednje bujna, visokog rasta, dobro oblistala.Plod: Okrugao,
gotovo bez rebara, prosene teine 110 grama, intenzivno crvene
boje, sa slabo izraenom zelenom kragnom oko drke, ukusan.
Sazrevanje: Vrlo rano. Namena: Za potronju u sveem stanju.
Napomena: Odlian za najraniju proizvodnju na otvorenom polju, uz
oslonac.
Saint Pierre
Biljka: Vrlo bujna, visokog rasta, dobro oblistala.Plod: Okrugao do
malo pljosnat, sa 3-4 rebra, prosene teine 200 grama, vrlo
ukusan.Sazrevanje: Vrlo kasno. Namena: Za potronju u sveem
stanju.Napomena: Kasna proizvodnja na otvorenom polju uz oslonac.
13

Novi inostrani hibridi

SHERRY - F1 Hibrid
Rani hibrid, visoke biljke neogranienog rasta. Otporan
na Fusarijum i tolerantan na TOMV-2. Plodovi su
okrugli, vrsti, ujednaeni u punoj zrelosti izrazito
crveni . Prosena masa ploda je 35g. Pogodan je za
skladitenje i transport.
JOLLY - F1 Hibrid
Biljka je vioka, tolerantna na nematode i moe dati 1020 plodova po jednoj plodnoj grani. Plodovi su vrsti,
oblika breskve sa izboenim pupkom i izrazito su
crvene boje. Masa ploda je oko 45 g. Plod je ukusan sa
visokim sadrajem eera ( 7.5% ). Dobar je za gajenje
u bati. Pogodan je za sveu upotrebu.
TROPICAL RUBY - F1 Hibrid
Poluvisoka biljka, tolerantna na vruinu, povienu
vlanost I fuzarijum. Plodovi su duguljasti, mase oko
13g. Plodovi su uniformni izuzetno crvene boje, slatki
sa visokim sadrajem eera (> 8.5%) , aromatini i
vrsti.
FLORIDITY - F1 Hibrid
Rani hibrid, visoke biljke neogranienog rasta. Otporan
na Fusarijum i CMV. Plod je sjajno crven, duguljastog
oblika, mase oko 17.g. Ima vrlo malo semenki. Plod je
vrst, aromatian sa visokim sadrajem eera (oko
9.3%). Dobro se transportuje i retko lomi. Moe doneti
plod 84 dana posle setve.
JULIET - F1 Hibrid
Rani hibrid, visoke biljke neogranienog rasta. Otporna
je na plamenjau, pegavost paradajza, virus CMV, virus
TOMV1 i TOMV2. Tolerantna je na Fusarium. Moe
dati 13-30 plodova po jednoj rodnoj grani. Billjke sa
dobrim oslonom mogu dati oko 350 plodova po biljci.
Plodovi su duguljasti, mase oko 30g.
SEASON RED - F1 Hibrid
Biljka tolerantna na vruinu i povienu vlanost.
Rezistentna je na Fusarijum i peplnicu. Biljke su
ogranienog rasta, patuljaste, bunaste i ne trae
mnogo panje. Biljke obiluju plodovima ija je masa
oko 20g. Plodovi su okrugli, uniformni i crveni.
14

ostaci ubriva na liu. Prihranjivanje preko lista (folijarno) se moe

obavljati tenim ubrivima na svakih 10-14 dana.
Gotovi supstrati pri kontejnerskoj i saksijskoj proizvodnji treba da
sadre hraniva do kraja rasadniarskog perioda. Zatitu rasada od
bolesti i tetoina vriti preventivno. Pri proizvodnji u leji korovi se
suzbijaju plevljenjem.
Vani momenti u proizvodnji rasada
Koliinu sveeg stajnjaka za zagrevanje leje pravilno odrediti. Pri
formiranju tople leje sa sveim stajnjakom setvu semena u leju vriti
tek kada se temperatura u formiranoj leji stabilizuje (5-7 dana posle
formiranja). Kada biljke niknu spustiti temperature u trajanju 5-7 dana
(i dnevne i none). Provetravati leju i kad je hladno (kratko i
energino). Staklo ili plastika moraju biti isti i bez asura tokom dana.
Pikiranje vriti u saksije odgovarajue veliine (jogurt ae su male i
loe). Supstrat za setvu i pikiranje treba da je dezinfikovan.

3.2.5.Pikiranje
Mera kojom se regulie i omoguava
odgovarajui
vegetacioni
prostor
za
normalan i nesmetan rast i razvoj biljaka.
Faza razvijenih kotiledonih listia i zaetaka
prvih pravih listova je period kada treba
izvriti pikiranje rasada. Pikiranje se vri u
leju, saksije ili kocke.Pre pikiranja rasad
treba zaliti (posebno proizveden u leji),
lagano vaditi iz supstrata sa dosta zemlje
kako bi se korenov sistem to manje otetio.
Pikiranje u leji se izvodi pod prst ili malom
sadiljkom. Zemlja se malo sabije i zalije.
Posle pikiranja vlanost vazduha se
poveava na 90%, a temperatura vazduha
se sputa na 16-18 oC

Pikiranje rasada
paradajza

3.2.6.Kaljenje rasada
Rasad se pre rasaivanja postepeno privikava na nove ivotne
uslove pod kojima e nastaviti rast i razvie. Ova mera je posebno
znaajna kod proizvodnje rasada za otvoreno polje ili u objektu bez
grejanja. Kaljenje poinje 2 nedelje pred rasaivanje postepenim, pa
zatim sve jaim provetravanjem i sniavanjem temperature supstrata i
vazduha. Prihranjivanje kalijumovim ubrivima pojaae otpornost na
nepovoljne uslove, posebno niske temperature. Dobro okaljen i
odnegovan rasad presauje se na stalno mesto gde e se lako
prilagoditi novonastalim ivotnim uslovima.
3.2.7. Nega rasada
Provetravanjem odravati temperaturu u optimalnim granicama.
Zalivanje vriti obilnije i ree, kako bi voda stigla do donjeg dela
supstrata. Ukoliko se leje u toku noi pokrivaju asurama potrebno ih
je neposredno pre izlaska sunca skinuti. Prihranjivanje rasada koji se
proizvodi u leji se obavlja sa 10 litara vode/m2 leje u kojoj je
rastvoreno 20-30 g NPK 15:15:15 ukoliko je rasad primetno slab i
svetlozelen. Posle prihranjivanja leju dobro zaliti da se ne zadre
15

3.2.8. Rasaivanje
Za rasaivanje paradajza temperatura zemljita treba da bude 15-16
o
C. Sadnju je najbolje obavljati po oblanom vremenu, u veernjim ili
jutarnjim asovima. Zemljite za sadnju treba dobro pripremiti (10-15
dana pre sadnje), da bi se zemlja do sadnje slegla. Gustina sadnje
moe biti manja ili vea, u zavisnosti od sorte/hibrida, sistema
gajenja, plodnosti zemljita, ranostasnosti. Prilikom utvrivanja
gustine, najbolje je potovati preporuke proizvoaa za tu
sortu/hibrid. Kod nas se paradajz najee sadi na razmak 80 x 30-40
cm ili u dvostruke redove sa razmakom u leji 50-60x40-50cm i
rastojanjem izmeu centra leja 150-200cm - Za ranu prolenu i kasnu
jesenju proizvodnju u plastenicima i staklenicima preporuuju se
maksimalne gustine useva od 25000 biljaka/ha. Prerastao rasad se
sadi vertikalno uz dodatno polaganje u zemlju, neto iznad
kotiledonih listova. Rasad u saksijama i kontejnerima vadi se sa celim
busenom zemlje i tako sadi. Rasad u hranljivim kockama i difi
saksijama sadi se direktno.
Tako se koren ne oteuje i u razvoju biljke ne dolazi do zastoja. Za
pravilnu sadnju treba obezbediti vrstu vezu korena i zemlje.
Zalivanje izvriti odmah nakon sadnje.

16

Polaganje paradajza prilikom

sadnje

Rasaivanje paradajza u
stakleniku

Broj biljaka po 1 aru u zavisnosti od eme rasaivanja

Razmak

U redu cm

Izmeu redova (cm)

30

35

40

45

50

70

476

408

357

317

285

80

416

357

312

278

250

90

370

317

277

247

222

100

333

286

250

222

200

3.3. ubrenje :
Visok prinos i kvalitet moe da se postigne samo u optimalnom
prisustvu svih hranljivih elemenata. ubri se stajnjakom i mineralnim
ubrivima. Stajnjak utie pozitivno na strukturu zemljita, sadraj
hranljivih elemenata i aktivira mikrobioloke procese u zemljitu.
Stajnjak se unosi sa osnovnom obradom zemljita. Mineralna ubriva
utiu na ranostasnost, veliinu i kvalitet prinosa. Obilna ishrana
azotom potencira vegetativni porast, a ukoliko on nije u odgovarajuoj
ravnotei sa ostalim elementima, dolazi do opadanja cvetova,
kasnijeg sazrevanja, smanjenja kvaliteta plodova i njihovog teeg
uvanja. Prekomerno ubrenje azotom u odnosu na kalijum dovodi
do pojave unutranje upljikavosti ploda. Fosfor utie na bolje
ukorenjavanje, ranije sazrevanje i bolji kvalitet plodova. Kalcijum i
magnezijum ali i bor, mangan, sumpor, gvoe, cink, molibden i
mnogi drugi mikroelementi su takoe neophodni za normalan rast i
razvie. U zavisnosti od planiranog prinosa, tipa proizvodnje i
bogatstva zemljita, prinosom od preko 1,5 t po aru, usev paradajza
iznese 4,8 kg azota, 2,5 kg fosfora, 7 kg kalijuma, 3,8 kg
magnezijuma, 2,2 kg kalcijuma (istih hraniva). Pre setve uraditi
hemijsku analizu zemljita da bi se utvrdila prava potreba za
17

mineralnim hranivima. Za djubrenje zemljita koriste se organska i

mineralna djubriva. Koliina djubriva zavisi od prirodne plodnosti
zemljita, klimatskih prilika i smera proizvodnje. Stajsko djubrivo se
unosi u koliini od 300 do 400 kg po 1 aru, a mineralna od 4 do 7 kg.
Za osnovno djubrenje koriste se kombinovana djubriva, a za
prihranjivanje azotna i kombinovana.
3.4. Proizvodnja paradjza u zatienom prostoru
Paradajz je znaajan i kao staklenika kultura. Najvie se gaje sorte
(hibridi) sa kraim vegetacionim periodom, glatkih, okruglih, srednje
krupnih plodova, prinosne i otporne prema bolestima. Vreme setve je
uslovljeno klimatskim prilikama rejona, visinom trokova zagrevanja
staklenika i planiranim rokovima pristizanja zrelih plodova. Za uslove
kontinentalne klime najprikladnije vreme setve je od polovine
novembra do poetka decembra. Iz ove setve paradajz stie za berbu
u drugoj polovini aprila meseca. Koristi se pikiran rasad, koji se
odgaja u toplim lejama ili staklenicima. Dobar rasad treba da je nizak,
vrst, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i oformljenom prvom
cvetnom granicom. Zemljite se kvalitetno obradi, podjubri i
dezinfikuje. Za 1 ar koristi se 400-500 kg stajskog djubriva i oko 100
kg mineralnog djubriva (NPK djubrivo). Dezinfekcija zemljita obavlja
se vodenom parom ili hemijskim sredstvima (bazamid granulat).
Rasadjuju se biljke stare 50-60 dana. Razmak sadnje je 70-80 x 3040 cm. Neko vreme posle sadnje (15-20 dana) uz biljke se postavlja
oslonac (kanap, pritke i sl.). Nega useva se sastoji u zalivanju,
okopavanju, prihranjivanju (2-3 puta) i zatiti od bolesti i tetoina. U
staklenicima paradajz se gaji na jedno stablo. Pri ovome neophodno
je sistematsko i pravovremeno uklanjanje svih zaperaka pre nego to
dostignu duinu od 5 cm. Obino se iste jedanput nedeljno.
Zalamanje vrhova stabla pozitivno deluje na krupnou plodova i
brzinu sazrevanja. Ono se obavlja na oko 50 dana pre planiranog
zavretka berbe. Plodovi se beru sa peteljkom. Prvih nedelja berbe
se obavljaju svakih 6-8 dana, a kasnije se beru svakih 3-4 dana.
Prosean prinos paradajza u staklenicima kree se od 8 do 12 kg/m2.
Paradajz zauzima znaajno mesto u plastenikoj proizvodnji. Najbolje
uspeva kao rana prolena kultura, ali se moe uspeno gajiti i kao
kasni plasteniki usev. Paradajz daje najveu dobit u poredjenju sa
drugim vrstama povra koje se gaje u plastenicima. Izuzetno je vano
da se za useve u plastenicima odgaji zdrav, dobro razvijen rasad, sa
kratkim, debelim stablom i krupnim listovima. Najbolje je da se rasad
odgaja u saksijama prenika 10 ili 12 cm. Iskusni i paljivi odgajivai,
18

medjutim, mogu da odgaje dobar rasad pikiran u leji. Rasad za

plastenike odgaja se na isti nain kao i rasad za ranu poljsku
proizvodnju, to je napred ve opisano (poglavlje: proizvodnja
rasada). Na naim prostorima sadnja paradajza u plastenicima se
moe obaviti poetkom aprila. U to vreme rasad treba da bude star
oko 70 dana, to znai da je posejan izmedju 20. i 25. januara.
Ukoliko se koriste plastenici koji se greju, setva i rasadjivanje
obavljaju se 3-4 nedelje ranije. Paradajz iziskuje zemljite bogato
organskim materijama. Ova biljka moe vrlo dobro da iskoristi
stajnjak, te zbog toga nju treba i djubriti stajnjakom u obilnim
koliinama (1000 kg/ar). Poto se rasturi stajnjak, zemljite se obradi
na dubinu 30-35. Pred sadnju rasturi se 50-60 kg/ar NPK djubriva, a
zatim zemljite povrinski obradi mainski ili runo. Sadnja se obavlja
runo u prethodno iskopane jamice. Gustina sadnje je 80 x 30 cm.
Posle sadnje biljke treba pravilno negovati, to znai treba ih redovno
zalivati, okopavati, prihranjivati i tititi od bolesti i tetoina. Kao i
stakleniki, i ovaj paradajz se gaji na jedno stablo, to znai da sve
zaperke treba blagovremeno ukloniti, pre nego to porastu vie od 5
cm. Biljke se mogu vezati uz kolje ili da se vode uz kanap. Usevi
paradajza, odgajeni u plastenicima bez grejanja, na naim prostorima
(kontinentalna klima), stignu za brebu oko 20. maja, a njihov prinos je
5-7 kg/m2. Paradajz je najrentabilnija plastenika kultura.
3.4.1. Mal folije i folije za plastenike
Nije svaka folija dobra. Pri odabiru PE folije presudan uticaj ima tip i
nain proizvodnje.Za plastenike objekte koristiti UV stabilizovane,
nekapajue, antivirusne ili IR blocking folije. Bele mal folije
poveavaju koliinu difuzne svetlosti (dobre za zimsku proizvodnju),
crvene folije utiu na ranostasnost, dok se ute koriste za proizvodnju
na otvorenom polju (smanjuju tete od insekata). Kako bi se izbegla
greka u proizvodnji paradajza i utedeo novac, pri odabiru prave
folije treba konsultovati struno lice.

3.7. Specifine mere nege

Postavljenje oslonca , vezivanje i formiranje uzgojnog oblika.
Poveanjem broja rodnih grana po biljci poveava se ukupan, ali
smanjuje rani prinos i pogorava njegov kvalitet. Zavisno od cilja
proizvodnje, formira se i odgovarajui uzgojni oblik biljke.
Zbog toga se u ranoj proizvodnji paradajz gaji na jedno, ree na dva
stabla. Ukoliko se gaji na dva stabla ostavlja se prva bona grana.
Ostali boni izdanci (zaperci) se odstranjuju (pinciraju) u ranoj fazi,
do maksimalne duine 5cm.Pinciranje je najbolje obaviti otrim
noem ili makazama ukoliko su boni izdanci preko 10cm. Ako se
paradajz gaji na jedno stablo, onda se kod ranih sorti vrh glavnog
stabla zakida iznad etvrte ili este cvetne grane, a kod kasnih sorti
krupnih plodova iznad este do osme cvasti. Iznad poslednje cvasti
ostavlja se maksimalan broj listova. Na otvorenom polju oplodnju
paradajza pomau vetar i insekti. U plastenicima i staklenicima
njihovo delovanje je smanjeno te se javlja problem nedovoljne
oplodnje cvetova i smanjen prinos. Zbog toga moramo pomoi
oplodnju i to na sledee naine po vanosti: Vetakim konicama sa
bumbarima (3 konice/1000m2 ); Elektrinim zujalicama;
Protresanjem nosee konstrukcije (ice); Ventilatorima.
PRIMENA
HORMONSKIH PREPARATA ( REGULATORA RASTA ) PRI
OPLODNJI PARADAJZA NIJE DOZVOLJENA

Zakidanje zaperaka i zakidanje donjih

listova: Donji listovi se zakidaju ispod
cvetne granice u kojoj zapoinje
zrenje

3.6. Mere nege

Posle kie ili navodnjavanja razbiti pokoricu okopavanjem ili
kultivacijom (proizvodnja na otvorenom polju bez mal folije).
Provetravanje u zatienom prostoru. Osnovni nain odravanja
optimalne temperature i vlanosti vaduha. Plastenici sa krovnim
otvaranjem (minimum 20%) su mnogo bolje reenje u naim
klimatskim uslovima od plastenika sa bonim otvaranjem.
19

20

3.8.Navodnjavanje
Odreivanje zalivnih normi i intervala izmeu zalivanja je vrlo vaan
momenat u proizvodnji. Izvodi se najee: vizuelnom metodom (nije
pouzdana); sistemom dva i vie tenziometara (zadovoljavajua
metoda) i elektrinim senzorima (najbolji, ali i najskuplji metod).
Vrednosti na tenziometru od 0,35 do 0,50 bara ukazuju da je
potrebno krenuti sa zalivanjem. Zalivanje se prekida kada skala na
tenziometru doe na 0,1 bar.Najbolje je postaviti tenziometre na 20,
40 i 60cm dubine. Na nedostatak vlage u zemljitu paradajz je
najosetljiviji u fazi: posle rasaivanja, cvetanja i plodonoenja.
U fazi kaljenja rasada, kao i posle rasaivanja treba privremeno
zasuiti biljke, a kasnije u fazi intenzivnog porasta intenzivirati
navodnjavanje
3.9. Prihranjivanje
U savremenim sistemima gajenja paradajza (pre svega u zatienom
prostoru) mineralna ubriva se dodaju preko sistema za
navodnjavanje. U odreenim fazama razvoja biljke zahtevaju neka
hraniva u veoj ili manjoj meri. Posle rasaivanja u periodu od 8 do10
dana treba koristiti formulacije N P K u odnosu 1:2:1 (istaknut fosfor).
U periodu intenzivnog vegetativnog porasta do momenta cvetanja (34 nedelje) koristiti formulacije NPK u odnosu 1:1:1. Od zametanja do
prve berbe (4-5 nedelja) odnos NPK hraniva treba da je 2:1:3, tj.
forsira se kalijum. Od prve do poslednje berbe odnos NPK je 2:1:4,
gde je kalijum jo prisutniji Sva uvozna vodotopiva ubriva imaju
odgovarajue formulacije sa mikroelementima, te stoga pored NPK i
mikroelemenata posebno u drugoj polovini vegetacije dodatno treba
dodati kalcijum i magnezijum i to prema uputstvu strunog lica.

21

4. ZATITA PARADAJZA
Prednost dati preventivnim - ne hemijskim merama:
- Izborom tolerantnih ili rezistentnih varijeteta;
- Korienjem zdravog i certifikovanog rasada;
- Primena agrotehnikih mera koje stvaraju nepovoljne uslove
za
razvoj prouzrokovaa bolesti i tetoina ( plodored,
ravnomerno zrenje, lokalno navodnjavanje itd.);
- Primena fizikih i mehanikih mera i orua;
- Korienje biolokih sredstava (insekti, ivotinje i mikrobioloki
antagonisti);
- Korienje prirodnih hemijskih materija ( sumpor, bakar).
- Pesticide treba primenjivati samo u onim sluajevima kada
pojava ili brojnost patogena ili tetoine dostigne ekonomski
prag tetnosti. Kriterijumi za izbor pesticida koji se mogu
primenjivati u integralnoj zatiti bilja iskljuuju one koji ispoljavaju
teratogeni, mutageni ili kancerogeni efekat ( oznake upozorenja
na etiketi preparata R40; R43; R60 ). Na ambalai pesticida u
prometu nalaze se zankovi opasnosti ( prikazani su u narednoj
tabeli ).
- Koristiti samo preparate koji imaju dozvolu za upotrebu u
paradajzu;
- Potovati karencu ( period od poslednjeg tretiranja do berbe);
- U cilju spreavanja rezistentnosti ( otpornosti parazita na
pesticide )
koristiti meavine preparata ili alternativne
preparate sa razliitim mehanizmima delovanja;
- Tretmane ograniiti na najzaraeniju zonu u polju ;
- Momenat primene i izbor preparata prilagoditi najosetljivijim
stadijumima razvia tetoine;
- Kalibrisati maine godinje i proveravati opremu za prskanje
najmanje svake pete godine;
- Distribuciju preparata vriti sa 300-600l/ha tenosti.
- Strogo potovati upute proizvoaa i primeniti sve mere line
zatite;
Upozorenje kod primene hemijskih sredstava (pesticida) u cilju
zatite ljudi i ivotne sredine : Pesticidi su otrovi! To su veoma jaki
otrovi! ak i male koliine tokom izvesnog vremena mogu da
prouzrokuju teka i neizleiva oboljenja.
22

Da bi se izbegla eventualna trovanja i posledice koje ona nose, treba

strogo voditi rauna o sledeem: Obavezno proitati upustvo uz
ambalau i njega se strogo pridravati. To initi svaki put kada
primenjujemo dato sredstvo. Etikete nikada ne skidati sa originalne
ambalae. Uvek koristiti zatitno odelo, masku i obavezno rukavice
(samo gumene ili plastine). Sredstva drati zakljuana u posebnim
ormarima, van domaaja dece i ne stavljati ih blizu hrane. Prostor za
uvanje pesticida mora biti hladan, suv i dobro provetren. Strogo
voditi rauna o karenci. Nikada ne poveavati dozu primene od one
koja je propisana. Prskalice (aplikatori) moraju biti ispravne i
podeene. Dizne na prskalicama moraju biti ispravne.
Preterana upotreba mineralnih ubriva nepovoljno utie na osobine
zemljita i sl. Zato preporuujemo veu upotrebu stajskog ubriva koje,
ne samo to ima funkciju ishrane biljaka nego i popravku fizikohemijskih osobina zemljita. Stajsko ubrivo poboljava plodnost
zemljita, poveava sadraj humusa i mikrobioloku aktivnost
zemljita, strukturu i vodno-vazduni reim zemljita. Upotreba
pesticida je nunost u procesu proizvodnje gajenih biljaka. Nikada ne
primenjujte pesticid ukoliko niste sigrurni da to treba da radite. Zato
treba konsultovati strunjaka.
Obavezno, svaki put, proitajte upustvo i strogo ga se pridravajte.
Nikada ne perite prskalicu na vodotoku (reci, potoku i sl.). Uvek se
ponaajte tako kao da ete piti vodu nizvodno od vas. Kada tretirate
usev, posebno medonosne biljke, obavezno obavestite pelare u
vaem okruenju .
Unitavanje prazne ambalae (kartonske kutije i folije) ne sme se vriti
bacanjem u vode (izvore, bunare, reke, jezera, bare), jame, kanale,
kanalizacione mree, pored puteva, na deponije kao i na drugi nain
na koji moe doi do zagaenja ivotne sredine.
Objanjenje pojmova koji se koriste u zatiti bilja:

Doza - koliina preparata ili aktivne materije u kilogramima ili

litrima po jedinici povrine.
Koncentracija - koliina preparata u %.
Karenca - vremenski period koji mora da protekne od poslednje
primene pesticida do berbe (etve). Drugim reima, poslednji rok
primene pesticida pre berbe odnosno etve.
Radna karenca - vreme u kome nije dozvoljen rad i pristup ljudi u
polju i zatienom prostoru nakon primene pesticida.
23

Znakovi opasnosti i njihovo znaenje

Mrtvaka glava
Oznaka za veoma rizine i otrovne pesticide. Takvi
pesticidi se moraju drati daleko od dece i ne sme se
jesti ili piti za vreme njihove upotrebe, tj. Posle upotrebe
obavezno se dobro operite. Iznad ovog simbola se
esto nalaze i oznake:
T+
JAK OTROV
T
OTROV
Andrejev krst
Ovaj simbol se nalazi na pesticidima klasifikovanim kao
tetnim ili onim koji mogu delovati iritirajue. To su
obino lakovi koji su tetni po zdravlje. Iznad ovog
simbola se esto nalaze i oznake:
Xn
TETNO
Xi
IRITANTNO - NADRAUJUE
Korozivno - nagrizajue
Ovaj simbol oznaava substance koje mogu unititi
organske materije u dodiru sa njima. Iznad ovog simbola
se esto nalazi i oznaka:
F+
KOROZIVNO
Ekplozivno
Ovaj simbol sa nevedenom rei "explosive" oznaava
substance koje mogu eksplodirati pod uticajem plamena
ili trenja. Iznad ovog simbola se esto nalazi i oznaka:
E
EKSPLOZIVNO
Zapaljivo
Ovaj simbol se nalazi na proizvodima koji su zapaljivi ili
visoko zapaljivi. Za vreme upotrebe ovih proizvoda ne
smete puiti i morate ih koristiti u dobro prozraenom
prostoru. Iznad ovog simbola se esto nalaze i oznake:
F
VISOKO ZAPALJIVO
F+ EKSTREMNO ZAPALJIVO
O
OKSIDIRAJUE, oslobaa veliku toplotu u dodiru
sa drugim substancama
Opasno za ivotnu sredinu
Ovim simbolom se oznaavaju pesticidi koji mogu biti
opasni za ivotnu sredinu. Iznad ovog simbola se esto
nalazi i oznaka:
N
OPASNO PO IVOTNU SREDINU
24

MERE OPREZA PRILIKOM KORIENJA PESTICIDA

PESTICIDE, HEMIJSKA ZATITNA

SREDSTVA DRATI POD
KLJUEM DALEKO OD
DOMAAJA DECE

Za odmeravanje pesticida koristite menzuru ili

mernu au koja je namenjena za merenje
pesticida.
Kada se pripremaju rastvori pesticida
obavezno koristiti dodatnu opremu:
Naoare
Maska/respirator
Gumena kecelja
Ovo se primenjuje zato to su koncentrovani
pesticidi toksiniji od njihovih rastvora
Kada radite sa pesticidima morate imati
sledeu zatitnu opremu
Kapa
Kuulja sa dugim rukavima
Duge pantalone
Zatitne rukavice
Duboke izme
Pesticide primenjivati po tihom vremenu,
najbolje ujutru kada je nia teperatura
vazaduha i manje vetra .
PRILIKOM
TRETIRANJA
USEVA
OBAVEZNO KORISTITI ASPIRATOR ZA
USTA I NOS.
VEOMA OPASNO JE
JESTI, PITI ILI
PUTITI ZA VREME PRSKANJA
Nakon zavretka tretiranja opremu za prskanje
odmah
oprati
vodom
uz
korienje
deterdenta.

25

4.1. Bolesti paradajza

Gljivine bolesti rasada
(Izazivai:Pythium spp., Rhizoctonia solani, Phytophtora spp., ...)
Pri proizvodnji paradajza iz rasada moe doi do pojave velikih teta
na klijancima i mladim biljkama. Na prizemnom delu klijanca javljaju
se vodenaste pege. Tkivo se sui i propada. Obolele biljke se tope i
nestaju. Javlja se u oazama. Osnovni razlozi pojave oboljenja su loi
uslovi u kojima se rasad proizvodi, pre svega visoka vlanost
supstrata i vaduha, visoka temperatura, slaba osvetljenost i velika
gustina useva. Sterilizacija supstrata za setvu i pikiranje. Mere
suzbijanja : Stvoriti optimalne uslove za biljku paradajza. Tretirati
fungicidima kao to su Previcur, Bakrocid, Blauvit, Dithane M-45,
Cineb S-65...

26

Plamenjaa ( Izaziva:Phytophthora infestans)

Priinjava velike tete u proizvodnji paradajza. Obzirom da se parazit
pri povoljnim uslovima za razvie bolesti veoma brzo iri unitavajui
najvei deo lisne mase biljaka, gubici prinosa i pogoranje kvaliteta
proizvoda su veliki. Simptomi se kod paradajza javljaju na svim
nadzemnim organima biljaka. Na listu su pege svetlozelene i
vodenaste. Ubrzo nakon pojave prvih simptoma obino ceo list bude
zahvaen nekrozom. Potpuna defolijacija i propadanje lista se esto
deava za 10-14 dana.
Oboleli plodovi lako opadaju. Prve zaraze se ostvaruju na donjim
listovima odakle se bolest veoma brzo iri na ostale delove biljaka.
Prohladno i vlano vreme pogoduje razvoju plamenjae. Pored
gajenja manje osetljivih sorti/hibrida paradajza, skoro redovno se
moraju izvoditi i hemijske mere zatite.

Ukoliko pega prstenasto obuhvati stablo, naroito prizemni deo kod

mladih biljaka paradajza, dolazi do uvenua. Prohladno i vlano
vreme ne odgovara razvoju bolesti. Upotreba zdravog semena
paradajza ili rasada, zatim dezinfekcija zemljita u lejama, pravilan
plodored,izbalansirano dubrenje, navodnjavanje i unitavanje
zaraenih ostataka biljaka, predstavljaju osnovne preventivne mere
zatite u suzbijanju ovog parazita.

Crna pegavost simptomi na plodu

Simptomi plamenjae na
listovima

Simptomi plamenjae na plodovima

Crna pegavost (Izaziva:Alternaria solani)

Usled suenja jae zaraenih listova, tete mogu biti velike. Parazit
napada i plodove biljaka, to moe u znatnoj meri da pogora kvalitet
proizvoda. Ovaj parazit napada sve nadzemne organe paradajza,
Prvi simptomi bolesti se pojavljuju na donjim, najstarijim listovima.
Pege su na poetku sivomrke boje sa nekrozom tkiva i sa
karakteristinim zonama rasporeenim u vidu koncentrinih krugova
(kao godovi na preseku stabla drveta). Na listu su pege najpre sitne,
nepravilnog oblika. Kasnije, one postaju manjevie okrugle, dostiu
u preniku 1-1,5 cm i esto su okruene hlorotinim oreolima. Jae
zahvaeni listovi poute i nekrotiraju. Sasueno lie ostaje na stablu.
Sline pege se obrazuju i na plodovima.
Pege na stablu su ovalnog oblika i znatno su vee od onih na
listovima i plodovima i zahvataju dublje slojeve tkiva.
27

Crna pegavost simptomi na listovima

aava
plesan
lista
(Izaziva:Fulvia
Fulva,
sin.
Cladosporium
fulvium).
Ova
bolest se uglavnom javlja na
paradajzu
u
plastenicima
i
staklenicima. U povoljnim uslovima
moe pruzrokovati vee tete.
Oboljenje se ispoljava uglavnom na
liu, najpre na donjim delovima
biljaka.

Fulvia fulva
28

Parazit se retko javlja na cvetovima, plodu i stablu paradajza. Na licu

lista nastaju prvo svetlozelene i utozelene pege sa nejasnim
rubovima. Kasnije zahvaeno tkivo nekrotira i dobija mrku boju. U
isto vreme sa donje strane lista gljiva formira gustu, sivomrku
prevlaku. Usled poveanja povrine zahvaene nekrozom lie se
uvija, sui i opada. Regulacija temperature, vlage i osvetljenja
predstavljaju preventivne mere u borbi sa ovim parazitom. Hemijska
zatita.
Siva pegavost (Izaziva:Septoria lycopersici )
: Ispoljavaju se u vidu brojnih sitnih okruglastih
pega na povrini lista. Pege su u sreditu sive a
po ivici zagasitomrke. U sredini pege jasno se
zapaaju crne take. esto dolazo do spajanja
pega, jako zaraeno lie najpre se uvija, zatim
sui i opada. Prvi simtomi se javljaju na donjem,
starijem liu i ire na gore ka vrnom delu
biljke. Prve zaraze mogu nastati rano, prilikom
proizvodnje rasada. VIano vreme sa estim
kiama i srednjim dnevnim temperaturama
izmeu 16 i 27 oC veoma pogoduje brzom
irenju parazita, kada biljke mogu da ostanu
skoro bez lisne mase, to jako nepovoljno utie
na prinos i kvalitet plodova. Sa merama zatite
treba poeti jo tokom proizvodnje rasada. Za
setvu treba koristiti nezaraeno seme i sejati ga
u nezaraeni supstrat.

Bela trule (Izaziva:Sclerotinia sclerotiorum)

Nanosi tete pre svega u zatienom prostoru u
uslovima produenog hladnog vremena i vee
vlanosti zemljita.

29

Siva trule (Izaziva:Botrytis cinerea)

Siva trule se javlja na paradajzu u plastenicima
i staklenicima, retko u poljskim uslovima.
Mestimino izaziva vee ete.Iako se siva trule
moe sresti na rasadu, (gde izaziva simtome
topljenja rasada) ova bolest se uglavnom javlja
na raznim delovima odraslih biljaka. Zaraza se
uoava na ostacima zakinutih zaperaka na
stablu, kruninim listiima posle oplodnje
cvetova, na peteljkama i tkivu zelenih plodova.
Posebno su tetne infekcije prizemnog dela
stabla ili na spojnom mestu peteljke i ploda. U
uslovima visoke vlanosti na mestima infekcije
obrazuje se sivkasta navlaka micelje od organa
za razmnoavanje. Zaraeno tkivo zahvata
vlana trule i propada. Kao posledica razvoja
gljive na spojnom mestu ploda i peteljke dolazi
do razmekavanja tkiva i opadanja ploda.Nie
temperature i visoka vlanost vazduha pogoduju
razvoju ove bolesti.Plastenike podizati na
ocednim mestima. Temperaturu u zatienom
prostoru odravati na nivou povoljnom za rast
razvoj paradajza. Adekvatnim zalivanjem biljaka
i urednim provetravanjem smanjiti vlanost
vazduha u gajenom usevu. Ostatke zaraenih
biljaka iznositi iz zatienog prostora i unitavati
ih.
Uvenue biljaka ( Izaziva :
lllllllllFusarium
oxysporum
Iycopersici, Verticillim spp.):
Ova bolest se uglavnom javlja
u staklenicima i plastenicima i
vee tete izaziva na osetljivim
sortama paradajza.
Uvenue biljka izaziva nekoliko parazitnih gljiva koje se odravaju u
zaraenim biljnim ostacima. Oboljenje se moe uoiti na klijancima
jo u toplim lejama posle rasaivanja biljaka (hloroza, patuljast rast).
Najvaniji simptomi oboljenja javljaju se u vidu hloroze donjeg lia u
vreme formiranja plodova.
30

Lie obolelih biljaka gubi turgor i svenjava u najtopljim delovima

dana, dok se nou, naroito posle zalivanja, delimino oporavlja.
Razvojem bolesti lie se sui i propada, a biljke venu i uginjavaju.
Zametnuti plodovi ostaju sitni i opadaju. Na poprenom ili uzdunom
preseku stabla moe se zapaziti tamnjenje sudovnih snopia.
Paraziti prodiru u koren a zatim u stablo, zapuavajui sudovne
elemente zbog ega dolazi do spreavanja protoka vode i mineralnih
materija u biljci. Fuzariozno uvenue se intenzivnije javlja pri viim
temperaturama na kiselim i peskovitim zemljitima,dok verticilioza
vee tete priinjava u hladnjim uslovima.Ova bolest se teko suzbija
hemijskim putem. Izbor otpornijih sorti predstavlja jedinu sigurnu
meru zatite. Pored toga plodored i proizvodnja zadravog rasada su
vane preventivne mere.
Crna pegavost lia i krastavost
plodova
paradajza
(Izaziva:
Pseudomonas
syringae
pv.
tomato): Ispoljavaju se na svim
nadzemnim
organima
zaraenih
biljaka.
Prvi simptomi uoavaju se na donjem liu u vidu sitnih
tamnozelenih pega, vlanog izgleda, oivienih hlorotinim (utim)
oreolom. Tkivo u okviru pega izumire dobijajui tamnomrku do crnu
boju, po emu je bolest i dobila ime. Usled pojave veeg broja
pega, list uti i opada. Tamne, vlane pege ispoljavaju se i na stablu
i peteljkama lista i ploda.Najkarakteristinije promene nastaju na
mladim nesazrelim plodovima. Na povrini ploda obrazuju se sitne
sjajnocrne pege. Okolno tkivo je neznatno ugnuto i pri zrenju umesto
crvene dobija utu boju. Spajanjem pega dolazi do zastoja u porastu
okolnog tkiva i deformacije ploda. Izvor infekcije je zaraeno seme i
ostaci obolelih biljaka. Temperatura od 17-25 oC i poveana vlanost
su preduslovi za pojavu ove bolesti.
Bakteriozna krastavost plodova paradajza (
Izaziva:
Xanthomonas
campestris
pv.
vesicatoria): Tokom leta, moe doi do pojave
masovne infekcije plodova i viestrukog
smanjenja prinosa.Na listu se uoavaju male,
vlane ili uljaste pege nepravilnog oblika.
31

Vremenom sredina pege dobija mrku, a periferni deo ljubiasto mrku

boju. Pege se ire i spajaju, a obolelo tkivo se lomi i ispada. Na stablu
se mogu zapaziti vlane, tamnozelene pege nepravilnog oblika, koje
izazivaju prstenovanje i suenje vrnog dela stabla. Najei
simptomi su na plodovima paradajza. Pege na nezrelim plodovima su
u poetku vrlo sitne i zelenkasto mrke. irenjem pega, obolelo tkivo
postaje mrko, a u sredini se uoavaju zrakaste pukotine. Nastale
promene se nepravilno razvijaju dobijajui karakteristian izgled
krasta, po emu je bolest i dobila ime. Oboleli plodovi se deformiu i
gube trinu vrednost ili potpuno izumiru.
Bakteriozna uvelost i rak paradajza (Izaziva: Clavibacter
michiganensis subsp. michiganensis)
Ova bakterioza predstavlja ozbiljan problem. Moe oboleti paradajz u
plastenicima i na polju tokom celog vegetacionog perioda, pri emu
dolazi do izumiranja celih biljaka i pogoranja kvaliteta plodova.
Infekcija nastaje kroz prirodne otvore ili kroz povrede. Bakterija se iri
kapima kie, odeom, kao i izvoenjem raznih oparacija u plasteniku
pri emu ovek prenosi inokulum sa zaraenih na zdrave
biljke.Uvelost pojedinih granica i liski, a kasnije itave biljke, nastaje
kao posledica prisustva i irenja bakterije sprovodnim sistemom.
Osim toga moe se uoiti i pegavost lia, a jedan od karakteristinih
simptoma na plodu su i mrke pege sa beliastim oreolom. Po stablu
granicama i peteljkama lista i ploda javljaju se pege u okviru kojih
tkivo puca pretvarajui se u rane.
Mere zatite od bakterioza : Najbolji efekat postie se primenom
preventivnih mera kao to su plodored, uklanjanje ostataka obolelih
biljaka, regulacija temperature i vlanosti, upotreba zdravog semena.
Efikasna hemijska zatita je ograniena kada su u pitanju bakterioze.
Primena preparata na bazi bakra (Blauvit, Bakrocid), moe umanjiti
brzinu irenja ove bolesti.
Viroze : Virusi se lako ire izvoenjem brojnih agrotehnikih
operacija, naroito ako se u blizini nalazi izvori zaraze i ako postoji
velika migracija insekata.
Virus mozaika duvana na paradajzu (Tobacco mosaic virus)
Na mlaim biljkama nastaje mozaik a listovi postaju dui i iljati. Na
starijim biljkama takoe se javlja mozaik bez deformacija liski.
32

Obolele biljke mnogih sorti sa starou se prividno opravljaju meutim

i dalje su zaraene i daju umanjeni rod.
Virus mozaika krastavca na paradajzu (Cucumber mosaic virus)
Prvi simptomi izazvani virusom ispoljavaju se u vidu blagog arenila
starijeg lia. Kasnije razvijeni izdanci podleu dubokim morfolokim
promenama dobijajui konast izgled poznat kao nitavost paradajza.
Obolele biljke zaostaju u porastu, krljave su a kolenca su im esto
zbijena. Cvetovi mogu biti sterilni a formirani plodovi su sitniji, vrsti,
slabog kvaliteta. Sa zaraenih na zdrave biljke virus se moe iriti
sokom, to je znaajno kod rasada, kao i biljnim vaima.
Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus)
Poetni simptom oboljenja je zadebljanje nerava na mladom liu na
kome se mogu javiti i nekrotine prstenaste pege. Mlado zaraeno
lie uvija se nanie i postaje krto. Stablo se savija i skrauje. Biljka
dobija bunast izgled. Tipian simptom bolesti je bronzasta boja koja
se prvo javlja sa nalija lista, a zatim se iri po itavoj liski. Na
plodovima nastaju bledocrvena, a ponekad i bela zona, oiviena
koncentrinim prstenovima.Gajiti otpornije sorte i hibride. Rasad
paradajza proizvoditi u odvojenim lejama. Redovno suzbijati tripse
insekticidima poevi rano s prolea. U usevima i njihovoj okolini
unitavati ostale osetljive, posebno korovske biljke kao mogue
nosioce zaraze. U koliko se u usevu pojave obolele biljke, treba ih
poupati i spaliti. Za proizvodnju rasada koristiti deklarisano seme od
poznatog dobavljaa.
Mere zatite od bolesti :
1. Gajenje tolerantnih i rezistentnih sorata/hibrida paradajza
2. Uklanjanje zaraenih delova biljaka
3. Podesiti pravilan sklop ( gustinu ) biljaka
4. Za setvu koristiti zdravo seme i rasad
5. Potovati plodored
6. Pravilno podesiti ishranu ( Izbalansirano ubrenje azotom i
kalijumom )
7. Redovno okopavati i ukalanjati korove
Virozne biljke poupati i spaliti. Lisne vai ( prenosioce virusa )
redovno suzbijati od momenta im se primete a naredna prskanja
obavljati u razmaku 7-10 dana naizmeninom primenom sledeih
insekticida : Confidor 200- SL 0,1%, Decis 2,5-EC 0,04%, Mospilan
20- SP 0,03%, Talstar 10- EC 0,05% ,Actellic - 50 u koncetraciji 0,050,1%.
33

Kada iscrpite predhodne mere zatite a bolest poinje da priinjava

znaajnu ekonomsku tetu onda primenite zatitna
hemijska
sredstva strogo po proizvoakom uputstvu.
Preparati za zatitu paradajza od bolesti
AKTIVNA
MATERIJA

NAZIV
PREPARATA

Naziv
bolesti

Bakaroksihlorid

BAKROCID 50

Plamenjaa

Propineb

Cineb

Mankozeb
Metalaksil+m
ankozeb
Cimoxanil+fa
moxadon
Propamocarbhidrohlorid+m
ankozeb
Vinklozolin
Triforin
Difenokonazol

Plamenjaa;
Crna i siva
pegavost
Plamenjaa;
aava
CINEB S-65
plesnivost
lista
Plamenjaa;
DITHANE MCrna i siva
45
pegavost
Plamenjaa;
RIDOMIL MZ Crna i siva
pegavost
Plamenjaa;
EQUATION
Crna
PRO
pegavost
Plamenjaa;
TATTOO
Crna i siva
pegavost
Siva i bela
RONILAN
trule
SAPROL
Pepelnica
Crna
SCORE 250
pegavost
ANTRAKOL

Koncentracija Karenca
(%) Doza (kg (Dana)
ili l/ha)
05-0.75%

14

0.2-0.25

14

0.2-0.3%

14

0.25%

14

0.35%

21

0.04%

4 kg/ha

14

1-2 l/ha

21

0.1%

35

0.05%

14

34

4.2. Neparazitske bolesti

Trule vrha ploda paradajza:Na vrhu ploda razvija
se smea ili crna pega. Osnovni uzrok predstavlja
nedostatak kalcijuma u periodu intenzivnog razvoja
ploda. Kolebanje vlanosti zemljita pri visokim
temperaturama i prekomerna doza azota u toj fazi jo
vie pospeuju pojavu ovog simptoma.
Suneve oegotine:Jako sunevo zraenje dovodi
do stvaranja oegotina na plodovima koji su mu
direktno izloeni. Izborom otpornijih (sa vie lisne
mase) sorata i mreama za senenje mogu se izbei
vee tete.
Deformacije plodova: Vrh ploda je naboran i pun
oiljaka. Ako se tri nedelje posle cvetanja jave visoke
ili niske temperature (van optimuma) vei procenat
plodova imae ovaj simptom.
Pukotine ploda:Javljaju se u periodu obilnih
padavina (ili navodnjavanja) i visokih temperatura,
najee na otvorenom polju, gde je teko kontrolisati
vlanost zemljita.
Naduvani (prazni) plodovi:
Niske ili visoke
temperature, visoka relativna vlanost i prekomerne
koliine azota onemoguavaju normalnu oplodnju to
utie na pojavu ovakvih plodova.
4.3.Simptomi nedostatka pojedinih hranljivih elemenata
Azot : Rastenje biljaka je smanjeno. Listovi su sitniji. Znaci
nedostatka se prvo primeuju na starijim listovima, oni postaju
svetlozeleni, kasnije svetlouti.
Fosfor: Prvi vidljivi znak je usporen rast. U poetku stariji listovi imaju
tamnozelenu boju, kasnije dobijaju crvenkastoljubiastu ili
tamnopurpurnu boju. U kasnijim fazama mogu se pojaviti nekrotine
pege, a listovi se sue i opadaju.
Kalijum: Na obodu liski javlja se hloroza sa
nekrotinim pegama.
Simptomi nedostatka kalijuma
35

Magnezijum: Prouzrokuje pojavu utice na starijem

liu pri emu je samo lisno tkivo du glavnih
nerava zeleno.
Simptomi nedostatka magnezijuma
Gvoe :Listovi postaju hlorotini, a nervatura lista ima braonkastu
boju.
Bor : Manifestuju se pojavom utih pega na listovima ogranienih
okolnim lisnim nervima. Ivice liske se uvijaju, a vrh nekrotira i
propada.
Mangan: Izaziva hlorozu vrnog lia, zelena boja se zadrava samo
oko najfinijih nerava. Obolele liske su istanjene.
4.5 tetoine paradajza
tetoina: Bela leptirasta va
/ Trialeurodes vaporariorum /
Odrastao insekat je beliaste boje duine do
2mm. U toku godine ima vei broj generacija.
Polae jaja na naliju lista iz kojih se pile
zelenkaste larve. Hrane se sisajui sokove biljaka.
Veoma se teko hemijski suzbija.
Mere zatite: Upotreba utih lepljivih ploa u zatienim objektima. 10
ploa na 500 m2. Upotreba zatitnih mrea na objektima.
Hemijske mere (Preparat na bazi Tiometoxama. Potapanje rasada pre
sadnje i zalivanje biljaka do plodonoenja. Preparat na bazi Pirimifosmetila. Maksimalno dva puta godinje moe se primeniti na istoj
povrini)

ute lepljive ploe

tetoina:Crveni
pauk
(Tetranychus
urticae): Nalaze se na naliju lista, gde
ispredaju pauinu izmeu glavnih nerava.
Pri
veem
napadu
lie
dobija
bledozelenksatu boju.
36

Mere zatite: Redovno uklanjanje korova

Odravanje visoke relativne vlanosti vazduha u zatienom prostoru.
Primena akaricida ( Prporuije se preparat Omite EW u alternaciji sa
Envidor 240 SC. Prilikom primene strogo se pridravati uputstva
proizvoaa).

Mere
zatite

Mere
zatite

Lisne vai /Myzus

persicae/

tetoina

Upotreba utih lepljivih ploa u zatienim objektima. 10

ploa na 500 m2
Upotreba zatitnih mrea na objektima-otvorima
Hemijske mere primeniti kada se na sluajnom uzorku od
100 listova vai pojave na vie od 10. Lisne vai redovno
suzbijati od momenta im se primete a naredna prskanja
obaljati u razmaku 7-10 dana naizmeninom primenom
sledeih insekticida : Confidor 200- SL 0,1%, Decis 2,5EC 0,04%, Mospilan 20- SP 0,03%, Talstar 10- EC
0,05% ,Actellic - 50 u koncetraciji 0,05- 0,1%.

tetoina

Mere
zatite

Puevi / Limax spp., Arion spp.,/

Ova tetoina se poljavljuje u
usevu paradajza na otvorenom
Redovno uklanjanje korova. Runo sakupljanje. Posipanje
pepela i krea na mestima njihovog kretanja. Hemijske mere
(Za suzbijanje pueva golaa koristiti Puomor - GR ili
Mesurol granulat u koliini 30-50g/ 100m2 rasipanjem
granula oko biljaka u veernjim asovima.Ovi preparati se
primenjuju iskljuivo oko biljaka i to maksimalno 2 puta
godinje ).

Sovica gusenica
Sovica imago
Zemljine teteoine / Agrotis.spp./
Viekratna obrada zemljita. Blagovremena setva. Hemijske
mere primeniti ako na 1 m2 ima vie od 1 gusenice. (
Preparat na bazi Tiometoxama: Potapanje rasada pre
rasaivanja u 0,3% rastvor insekticida u trajanju dok izlaze
mehurii. Preparat na bazi Fentrotion + malation :Samo
primeniti u trake)

Korenova nematoda (Meloidogyne spp.): Nadzemni delovi biljaka

zaostaju u porastu i nakon odreenog vremena venu i uginu. Na
korenu biljaka u delu tkiva gde se ubuila larva dolazi do hipertrofije
tkiva i stvaranja tumoroznih tvorevina, tzv. gala i guka.

tetoina
Imago tripsa

tetoina

Simptomi

Kalifornijski trips ( Francliniella occidentalis )

Mere
zatite

Gajenje otpornih hibrida, plodored, uklanjanje i spaljivanje ostataka

napadnutih biljaka, korienje lovnih traka i predatora su najbolje
mere zatite paradajza od tetoina. Hemijska zatita dolazi kada
prethodne mere ne daju rezultat

Upotreba plavih lepljivih ploa u zatienom

prostoru za izlovljavnje tripsa. Broj plavih klopki (
23x36 cm) 10/500m2

37

38

Preparati za zatitu paradajza od tetoina

Koncentracija Karenca
AKTIVNA
NAZIV
(%) Doza (kg (Dana)
MATERIJA
PREPARATA tetoina
ili l/ha)
Fenitrotion+malation GALATION Zemljine
20-25kg/ha
42
G-5
tetoine
Obini
pauinar,
Bifentrin
TALSTAR
bela
0.02-0.05%
7
leptirasta
va
Bela
Acetamiprid
MOSPILAN leptirasta 0.02-0.03%
7
va
4.6.Suzbijanje korova :
to ee plitko obraivati (okopavanje);
Korienje plastinih ili prirodnih materijala za pokrivanje
zemljita;
Korienje herbicida.
Parcelu na koju e se saditi paradajz ( na otvorenom ) dobro
pripremiti a u cilju suzbijanja korova 4-5 dana pre sadnje inkorporirati
Devrinol WP 50 3-4 kg/h.
Za suzbijanje irokolisnih korova u paradajzu koji se rasauje ( 8-10
dana posle rasaivanja) moe se primeniti selektivni herbicid Lord
700-WDG (metribuzin 700 g/kg) /vododisperzibilne granule /WG u
koliinama: 0,5 kg/ha (5 g na 100 m2) na humoznim zemljitima (35% humusa) ili 0,75 kg/ha (7,5 g na 100 m2) na jako humoznim
zemljitima (preko 5% humusa) uz troak vode: 200-400 l/ha.
Karenca za ovaj herbicid iznosi 42 dana.

39

5. Berba, uvanje i pakovanje

Za lokalno trite paradajz se bere u punoj
biolokoj i fiziolokoj zrelosti, kada postigne
karakteristinu, najee crvenu boju ploda. Zreli
plodovi se uvaju 3-4 nedelje na temperaturama
15-20 oC, pri relativnoj vlanosti vazduha oko 85%.
Za udaljena trita plodovi se beru znatno ranije, u
vreme pojave ruiaste boje na vrhu ploda.
Postoje hibridi (long shelf life) koji nose genetsku
predispoziciju za dugo uvanje i naknadno
sazrevanje plodova. Ovi genotipovi imaju vrste
plodove i pogodni su za transport na vee
udaljenosti . Shelf life tipovi paradajza mogu se
posle
branja
uvati
nekoliko
nedelja
u
odgovarajuim uslovima (temperatura 10 C i RVV
80%).Gajenje ovakvih hibrida posebno ima smisla
ukoliko se paradajz gaji u kasnoj plastenikoj
proizvodnji bez dopunskog zagrevanja, kada se
plodovi moraju ubrati bez obzira to nisu fizioloki
dostigli punu crvenu boju, ukoliko preti opasnost od
izmrzavanja. Ukoliko hoemo da postignemo
ujednaeno i bre sazrevanje plodova u skladite
se unose zreli plodovi (emituju etilen). Na ovaj
nain u mogunosti smo da iskoristimo usporeno
(prolongirano) sazrevanje plodova i sveu robu
due imamo u ponudi na tritu.Prinosi se kreu od
nekoliko kilograma do preko 50kg/m , to zavisi od
naina gajenja, vremena i duine proizvodnje,
hibrida
6. Trite i marketing
Cena paradajza je veoma promenljiva. Vansezonska proizvodnja po
pravilu donosi vei profit.Kvalitetni i dobro upakovani plodovi
ostvaruju veu cenu. Udruite se sa drugim proizvoaima kako bi
koliinom i kvalitetom bili konkurentni na tritu. Proizvodite
zdravstveno bezbednu hranu, jer samo takva moe ii u izvoz
(EUROGAP, HACCP...). Gajite i druge, na tritu skuplje tipove
paradajza za sveu potronju.
40

8. KORIENA LITERATURA :
Bernardoni, P. Olivera Jordanovi, Dragana Tar, Dragan Terzi,
ore Moravevi, Florian Farka. FAO tim (2004): Paradajz.
Bjeli, V. (2005): Povrtarstvo nova dostignua u naoj i svetskoj
proizvodnji povra. http://brcko.counterpart.org
Boroi, J. ( 2004)
Supstrati i kultivari rajice u hidroponskom
uzgoju Agronomski fakultet Sveuilita u Zagrebu Zavod za
povrarstvo. Split.
INJAC, M. i BURSA, P. ( 2005): Fizioloke bolesti paradaza.
Beograd Agrosava.
Internet version .(2006): Apply Pesticides Accurately And
Safely. http://www.thisland.uiuc.edu .
Internet version .(2006): Sortiment paradajza Izvor :
- http:// www.cvcsp.co.yu
- http://www.harbest.com
- http://www.ifvcns.co.yu
- http://www.niritseeds.com
- http://www.opt-semena.ru
- http://www.seedquest.com
- http://www.semenarna.si
Internet
version .(2006):Recognizing Tomato Problems.
http://www.ext.colostate.edu
Internet
version. ( 2006): GUIDELINES FOR THE
PROTOCOLS OF INTEGRATED PRODUCTION OF SOME
HORTICULTURAL CROPS. Project: IMPROVEMENT OF
FRUIT AND VEGETABLE YIELDS THROUGH THE
DIFFUSION OF SUSTAINABLE PRODUCTION SYSTEMS IN 5
BALKAN COUNTRIES.
Kai, S. ( 2005):
Bolesti rajice i krastavca Institut za
jadranske kulture i melioraciju kra - Split, http://www.krs.hr/
Katalini, M. ( 2005): Aplikacija sredstava za zatitu bilja Institut
za jadranske kulture i melioraciju kra - Split, http://www.krs.hr/
Lazi, B. (1993): Povrtarstvo. Novi Sad.
Maceljski,M. i suradnici.( 1987): Zatita povra od tetnika,
bolesti i korova. Zagreb.
ani,K.
ZATITA PLODOVITOG POVRA OD TETNIKA
Institut za jadranske kulture i melioraciju kra - Split,
http://www.krs.hr/
,
..
(1989):
-
.

Beleke :
_____________________________________

41

42

_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________

_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
_____________________________________
43

44