II

POJAM, SADRINA I ZADACI

BILANSA

5. POJAM BILANSA POREKLO

POJMA, FORMALNA OBELEJA,
FORME PRIKAZIVANJA
Poreklo pojma: spoj latinskih rei bilanx libra
(vaga sa dva tasa) bis (dvostruki, dupli), lanx
(tas, olja), libra (vaga, ravnotea)

Formalna obeleja:
dve strane (dvostrani pregled)
raunska jednakost dveju strana
Forme prikazivanja:
forma konta meusobno sueljavanje dveju
strana
tafelna forma pozicije dveju strana su
poreane jedna ispod druge

Principi za utvrivanje redosleda bilansnih

pozicija:
princip likvidnosti (rastue ili opadajue)
aktiva
princip dospelosti (rastue ili opadajue)
pasiva
princip rastue likvidnosti: od najmanje
likvidnih do najlikvidnijih pozicija (fiksna
sredstva, zalihe, potraivanja, gotovina)
princip opadajue likvidnosti: od najlikvidnijih
do najmanje likvidnih pozicija (gotovina,
potraivanja, zalihe, fiksna sredstva)

 princip rastue dospelosti: od pozicija koje

najkasnije dospevaju do pozicija koje
najranije dospevaju (sopstveni kapital,
dugoroni zajmovi, kratkorone obaveze)
princip opadajue dospelosti: od pozicija
koje najranije dospevaju do pozicija koje
najkasnije dospevaju (kratkorone obaveze,
dugoroni zajmovi, sopstveni kapital)
princip rastue likvidnosti u aktivi
princip rastue dospelosti u pasivi
princip opadajue likvidnosti u aktivi
princip opadajue dospelosti u pasivi

Bilans stanja u formi konta (principi rastue

likvidnosti i dospelosti)
Aktiva

Bilans stanja preduzea

"A" na dan 31.12.2014.

I Fiksna sredstva
II Zalihe
III Potraivanja
IV Gotovina
Svega

Pasiva

............ I Sopstveni kapital ............

............ II Dugoroni
............
zajmovi
............
............ III Kratkorone
obaveze
............
............

Svega

............

Bilans stanja u tafelnoj formi (principi rastue

likvidnosti i dospelosti)
Bilans stanja preduzea "A" na dan 31.12.2014.
Aktiva
I
Fiksna sredstva
...........
II Zalihe
...........
III Potraivanja
...........
IV Gotovina
...........
Svega
...........
Pasiva
I
Sopstveni kapital
...........
II Dugoroni zajmovi
...........
III Kratkorone obaveze
...........
Svega
...........

Zalihe, potraivanja i gotovina ine obrtna

sredstva.
Dugoroni zajmovi i kratkorone obaveze ine
pozajmljeni (tui) kapital.
Sopstveni kapital i dugoroni zajmovi ine
dugoroni kapital.

6. SUTINA I SADRINA
(MATERIJALNA OBELEJA)
BILANSA
znaenje bilansa u optem ili tekuem govoru
znaenje bilansa u trgovakom (poslovnom)
govoru raunsko uporeivanje ili sueljavanje
aktive i pasive
aktiva upotreba kapitala (konkretne forme
ulaganja) fiksna i obrtna sredstva
pasiva poreklo sredstava sa kojima preduzee
raspolae sopstveni i pozajmljeni kapital

Aktiva

Bilans

Upotreba kapitala
(konkretne forme
ulaganja:
fiksna i obrtna sredstva)

Pasiva

Kapital po svome poreklu

(sopstveni i pozajmljeni)

fundamentalna raunovodstvena jednakost:

sredstva (imovina) = sopstveni kapital +
pozajmljeni kapital (obaveze)

Po pravilu, ne postoji direktna veza izmeu

pojedinanih prava na kapital (iskazanih u
pasivi) i pojedinanih imovinskih delova
(iskazanih u aktivi), ve ukupan zbir imovine
pokriva ukupan zbir kapitala.
Svojstva bilansa:
prikazuje stanje na odreeni dan,
usmeren je na prolost i
predstavlja sueljavanje imovine (upotreba
kapitala) i kapitala (izvori sredstava) u
odreenom trenutku.

7. ODNOS IZMEU POJMOVA:

IMOVINA I AKTIVA; KAPITAL I
PASIVA
1. bruto imovina
2. ista (neto) imovina
3. bilansna imovina
4. imovina preduzea

bruto imovina: ukupnost imovinskih vrednosti

iskazanih na levoj strani bilansa (u aktivi)
bruto imovina zbir aktive
Razlozi nepodudarnosti bruto imovine i zbira
aktive:
pozicije aktive koje predstavljaju korekturu
kapitala gubitak
pozicije pasive koje predstavljaju korekturu
imovine ispravke vrednosti fiksnih
sredstava

Gubitak ne predstavlja nikakvu imovinu, ve

oznaava smanjenje imovine i kapitala.
Ako je gubitak iskazan u aktivi (to
predstavlja jednu od varijanti), bruto imovina
je manja od zbira aktive za iznos gubitka.
(bruto imovina = zbir aktive gubitak
iskazan u aktivi)
Unoenje gubitka u aktivu je povezano sa
nainom iskazivanja sopstvenog kapitala, koje
je uslovljeno pravnom formom preduzea.

inokosna preduzea i drutva lica: dobitak

se pripisuje sopstvenom kapitalu, a gubitak
odbija od njega gubitak se ne
pojavljuje u bilansu kao posebna
pozicija (ni u aktivi, ni u pasivi)

Bilans

P
Pozajmljeni
kapital

Bruto
imovina

Sopstveni
kapital

drutva kapitala: obaveza iskazivanja

nominalne visine tzv. garantnog kapitala
dobitak se ne pripisuje raunu
sopstvenog kapitala, ve se unosi u
pasivu (kao rezerve i neraspodeljeni
dobitak), a gubitak se iskazuje kao
posebna pozicija u pasivi (sa negativnim
predznakom) ili u aktivi

Bilans

Pozajmljeni
kapital
Imovina
Bruto
imovina
Prirast
imovine

Nominaln
i
kapital
Prirast
sopstvenog
kapitala
(dobitak ili
rezerve)

Sopstveni
kapital

Bilans

Bruto
imovina

P
Pozajmlje
ni
kapital

Nominalni
kapital
Gubitak

Sopstveni
kapital

Otpisivanje fiksnih sredstava:

direktno
indirektno (princip jasnosti)
Indirektno otpisivanje posebno prikazivanje
nabavne vrednosti (u aktivi) i ispravki
vrednosti (u aktivi sa negativnim predznakom
ili u pasivi)
Ako su ispravke vrednosti prikazane u pasivi,
dolazi do vetakog uveanja zbira aktive.
(bruto imovina = zbir aktive ispravke vrednosti
prikazane u pasivi)

Da bi se izbeglo vetako uveanje

zbira bilansa (aktive i pasive), ispravke
vrednosti se unose u aktivu kao odbitne
pozicije (bruto imovina = zbir aktive).

neto (ista) imovina = bruto imovina obaveze

neto (ista) imovina = sopstveni kapital

Bruto
imovina

Neto
imovina

Bilans

Fiksna
sredstva
Sopstveni
kapital
Obrtna
sredstva

Pozajmljeni kapital
(dugovi)

Garantna
supstanca

bilansna imovina po pravilu se razlikuje od

vrednosti preduzea kao celine, zbog
postojanja latentnih rezervi i skrivenih
gubitaka
Latentne rezerve ine da vrednost celine
preduzea bude vea od bilansne imovine.
Skriveni gubici ine da vrednost celine
preduzea bude manja od bilansne imovine.
bilansna imovina ili kapital: u bilansu iskazane
vrednosti imovine ili kapitala
bilansna imovina = bruto imovina

imovina preduzea = neto (ista) imovina

Bilans predstavlja u izravnatim

novanim iznosima saeti, dvostrani
pregled bilansne imovine (aktiva) i
bilansnog kapitala (pasiva).

8. RAZDVAJANJE POJMOVA
BILANS I GODINJI
ZAKLJUAK
Bilans predstavlja ui pojam od godinjeg
zakljuka.
Godinji zakljuak, pored (1) bilansa (stanja),
obuhvata i (2) bilans uspeha, (3) izvetaj o
promenama na (sopstvenom) kapitalu, (4)
izvetaj o novanim tokovima i (5) napomene
uz finansijske izvetaje.

Godinji zakljuak nastaje zakljuivanjem

poslovnih knjiga preduzea koje ne prestaje sa
radom, koje je sraunato na utvrivanje
izvetaja o imovinskom poloaju i ostvarenom
uspehu u proteklom obraunskom periodu, u
cilju zadovoljenja informacionih potreba
korisnika.

Ako gubitak u bilansu nije pokriven rezervama

i neraspodeljenim dobitkom, postoji gubitak
(sopstvenog) kapitala.
Ako gubitak prelazi ceo sopstveni kapital (tj.
zbir osnovnog kapitala, rezervi i
neraspodeljenog dobitka), u kom sluaju bruto
imovina nije dovoljna da pokrije ukupne
obaveze, govori se o prezaduenosti.

Bilans

Imovina
Pozajmljeni kapital
Visina
prezaduenosti

Gubitak
Sopstveni
kapital

Rezultat jednog obraunskog perioda izraava

se kao promena neto imovine.
Ipak, on se ne utvruje preko uporeenja neto
imovine na kraju i poetku perioda, nego
putem bilansa uspeha, u kome su prikazani svi
prihodi i rashodi, to daje mogunost kontrole
rezultata i to poveava njegove informacione
mogunosti.

9. TUMAENJE SADRINE
BILANSA U STRUNOJ
LITERATURI
Razlozi za nejedinstveno definisanje pojma i
tumaenje sadrine bilansa:
razliito shvatanje primarne svrhe bilansa i
sueni nain posmatranja privredne prakse.

starije statiko shvatanje:

glavna svrha bilansa: prikazivanje
imovinskog poloaja
teite posmatranja: aktiva bilansa stanja

novije statiko shvatanje:

glavna svrha bilansa: prikazivanje
finansijske konstitucije i situacije
bilans kao raun raspolaganja kapitalom
teite posmatranja: pasiva bilansa stanja

dinamiko shvatanje
bilans stanja kao pomoni instrument
prilikom periodiziranja rezultata
Bilans stanja sadri, pored likvidnih
sredstava u aktivi i kapitala u pasivi, sve
tzv. lebdee pozicije koje jo nisu dospele
za bilans uspeha.

Batardon: bilans je rezime jednog

inventara prikazanog u metodolokoj
formi koja olakava itanje
Nikli: bilans je odraz privrednog ivota u
brojevima, koji izraavaju vrednosti

L'Kutr
bilans u uem (bilans stanja) i bilans u irem
smislu (bilans stanja, bilans uspeha i izvetaj
o poslovanju)
zadaci bilansa: (1) kontrola odravanja stanja
(finansijskog statusa), (2) utvrivanje uspeha,
(3) nadzor kretanja ostvarenog poslovanjem
(nadzor poslovnog procesa), (4) dispozicij a i
(5) polaganje rauna

L'Kutr
definicija bilansa: saeti i pregledni obrauni
o stanju i kretanju poslovne supstance
preduzea, sa ciljem da se uini jasnim
njegov poslovni poloaj, uspeh i ivotne
prilike u svakom pogledu

malenbah
bilans "ko" ili "rezervoar" za lebdee pozicije
i, time, instrument periodiziranja rezultata
lebdee pozicije:
primanja i izdavanja koja u obraunskom
periodu nisu postala prihodi i rashodi, ali e
to biti u nekom buduem periodu;
rashodi i prihodi obraunskog perioda koji jo
nisu postali primanja i izdavanja, ali e to biti
u nekom buduem periodu;
primanja koja e kasnije prouzrokovati
izdavanja (dobijeni zajam) i izdavanja koja e
kasnije usloviti primanja (odobreni kredit)

10. USLOVLJENOST ZADATAKA

BILANSA INTERESIMA
ADRESATA (KORISNIKA
BILANSNIH INFORMACIJA)
Bilans treba da ispuni odreene zahteve i potrebe
razliitih korisnika, koji se meusobno razlikuju .
Dve grupe korisnika bilansnih informacija:
interni i
eksterni.

Interni korisnici bilansnih informacija:

vlasnici (ako samostalno upravljaju
preduzeem) ili menadment preduzea.
Njima bilansne informacije slue za
kontrolu i nadzor poslovnog procesa,
utvrivanje rezultata i kao podloga za
donoenje odluka.

Eksterni adresati:
1. korisnici informacija sa zahtevima
plaanja:
korisnici informacija koji imaju zahteve
plaanja zasnovane na ugovoru
poverioci (kreditori, dobavljai) ili
korisnici informacija koji imaju zahteve
plaanja zavisne od periodinog rezultata
(drava)
2. korisnici informacija bez zahteva plaanja

Interes poverilaca: pouzdano iskazivanje

finansijske strukture, rezultata i poloaja
likvidnosti
Instrumenti za spreavanje emitovanja pogrenih
informacija:
1. obaveza obezbeenja dokumentacije
poslovnih dogaaja (obaveza voenja
poslovnih knjiga),
2. obaveza periodinog izvetavanja o
ekonomskom poloaju preduzea,

3. zakonsko propisivanje ralanjavanja i

procenjivanja (fiksiranje gornjih granica
vrednosti je usmereno ka spreavanju
obmana o suvie povoljnom imovinskom
poloaju, dok je fiksiranje donjih granica
usmereno ka spreavanju premetanja
dobitka iz godine u godinu),
4. unoenje napomene o pravu plenidbe
odreenih imovinskih delova od strane
pojedinih poverilaca,

5. unoenje napomene o postojanju

odgovornosti po osnovu jemstva,
6. unoenje napomene o eventualnim
obavezama, koje se ne mogu dokuiti iz
bilansa,
7. pruanje informacija o visini dobitka za
raspodelu i obrazovanju slobodnih rezervi
i
8. obaveza objavljivanja godinjeg zakljuka.

Interes poreskih organa: utvrivanje

osnove oporezivanja
Poreski propisi treba da spree
izbegavanje i odlaganje plaanja poreza.

Interesenti informacija bez zahteva plaanja:

konkurenti otkrivanje glavnih uzroka razlika
u rentabilnosti i finansijskom poloaju
sindikat pitanja zarada, osiguranja radnih
mesta i izgledi otvaranja novih radnih mesta
statistika izraunavanje bruto domaeg
proizvoda i nacionalnog dohotka
privredne komore, ekonomski instituti i
privredna publicistika
javnost stanje i razvoj nacionalne ekonomije,
ocena i priprema mera ekonomske politike

11. RANGIRANJE ZADATAKA

BILANSA
veliki broj zadataka bilansa
nejedinstveno shvatanje prioriteta zadataka

bilansa
Statiko shvatanje utvrivanje imovine je
primarni zadatak bilansa, to odgovara
zahtevima poverilaca.

Jaanje korporativnih oblika preduzea

istie u prvi plan interes akcionara za
utvrivanje rezultata poslovanja i
polaganje rauna od strane profesionalne
uprave preduzea. Najznaajniji problem
postaje periodiziranje rezultata .

Primarna svrha bilansa prema malenbahu:

uestvovanje u izraunavanju uspeha , time to
preuzima sve tzv. letee pozicije (one za koje
nema mesta u bilansu uspeha).
Sekundarni zadaci bilansa prema malenbahu:
1. kontrola upravljanja preduzeem,
2. polaganje rauna,
3. izraunavanje uea u rezultatu i
4. uporeenje izmeu preduzea.

Shvatanje da je glavni zadatak bilansa

uestvovanje kod izraunavanja rezultata
odgovara preduzeu koje zakljukom
knjiga ne prestaje sa radom (goingconcern princip).

 Funkciju obraunavanja rezultata prate:

informaciona funkcija,
funkcija polaganja rauna (internog ili
eksternog),
sigurnosna funkcija (dokazi o odravanju
kapitala i mogunosti vraanja pozajmljenog
kapitala),
dokumentaciona funkcija.