Vozni Park Rad Voznog Parka I Proizvodnost

VOZNI PARK I RAD VOZNOG PARKA
Izvod iz knjige:
Topencarevic Ljubomir,
Organizacija i tehnologija drumskog transporta
Gradevinska knjiga, Beograd,1987.
5.
6.
VOZNI PARK ............................................................................................................................. 2

5.1
Definicija voznog parka ..................................................................................................... 2
5.2
Sastav voznog parka ......................................................................................................... 2
5.3
Inventarski vozni park........................................................................................................ 3
RAD VOZNOG PARKA ............................................................................................................. 5

6.1
TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG PROCESA ......................... 5
6.2
ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA................................................................................ 6
6.3 TEHNOLOKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA ............................... 6

6.4
IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORICENJA PREENOG PUTA ............................ 24
6.5
BRZINE KRETANJA VOZILA.......................................................................................... 30
7. 6.6PROIZVODNOST
IZMERITELJI ISKORICENJA
TERETNOG VOZILA
KORISNE
.................................................................................
NOSIVOSTI
VOZILA .................................... 44
35
1
5. VOZNI PARK
5.1 Definicija voznog parka
Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava
autotransportne
organizacije (autobusi, zglobni autobusi, teretna motorna vozila, tegljaci, prikolice i
poluprikolice).
Vozni park moe biti formiran po organizacionim i teritorijalnim potrebama.
Organizacioni vozni park se moe formirati za delatnosti javnog prevoza ili za
delatnosti
prevoza
za
sopstvene
potrebe.
Formiranje voznih parkova po teritorijalnim potrebama podrazumeva sve navedene
oblike
organizacionog voznog parka ali sa ogranicenim teritorijalnim dejstvom, odnosno
zadatkom
podmirenja transportnih potreba posmatrane teritorijalne oblasti.
5.2 Sastav voznog parka

Vozni park drumskih transportnih sredstava sastoji se od drumskih i prikljucnih vozila
cije su
eksploataciono-tehnicke
karakteristike razlicite i tehnicko stanje nejednako. Pod
eksploatacionotehnickim karakteristikama podrazumevaju se gabaritne dimenzije vozila duina,
irina,
razmakvisina,
osovina, razmak tockova, duina prednjeg i zadnjeg prepusta, poluprecnici
podune
poprecneiprolaznosti, radijus okretanja, dinamicka svojstva vozila, masa praznog
vozila,
ekonomicnost pogona, pogodnost za tehnicko odravanje, kapacitet vozila korisna
2
nosivost,
specificna povrinska i zapreminska nosivost u t/m
itd.
Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i tipa onda je to homogen vozni
park. Sastav
voznog
parka po pravilu je retko homogen. Vozni park najcece je heterogene strukture
tj.,
sastavljen je od vozila razlicitih marka i tipova, kategorije korisnih nosivosti su
razlicite pa su i
tehnicko-eksploatacione
karakteristike razlicite.
Visoku efikasnost pri radu voznog parka najlake je ostvariti sa homogenim voznim
parkom,
kod
kojeg
je tehnicko
odravanje vozila lake i racionalnije. Radi toga, kod formiranja
voznih parkova
potrebno
je teiti "tipizaciji" vozila ili bar broj marka i tipova vozila zastupljenih u
voznom
svesti
naparku
minimum.
Pri organizovanju eksploatacije vozila, radi stvaranja uslova za upored ivanje rada
vozila uipotrebno
voznom
parku,
je izvriti
podelu
na
grupe
koje
imaju
iste tehnickokarakteristike
marke
cisterne,
Vozila
setipa
hladnjace,
svrstavaju
vozila,
i cije
je
teretna
godine
u stanje
grupe
vozila
proizvodnje,
priblino
i u zavisnost
sa uredajima
jednako.
korisne
odvozila
uslova
za
Vozila
nosivosti,
samoistovar-kiperi
eksploatacije,
se
ponamene
pravilu
kako
tovarnog
svrstavaju
itd;biautobusi
se prostora
u grupe
za
ueksploatacione
(sanducari,
saobracaj,
medugradski
izmeritelji
mogli
funkciji
uporedivati.
autobusi
rada vozila
za prigradski saobracaj, autobusi za turisticke
vonje itd.)
2
5.3 Inventarski vozni park

5.3.1 Definicija inventarskog voznog parka
Pod "inventarskim voznim parkom" podrazumeva se skup svih vozila koja se vode u
inventaru osnovnih sredstava autotransportne organizacije. Skup svih vozila u
knjigovodstvu
voznom parku
homogenog
sastava oznacava se sa
Ai inventarski broj vozila.
U heterogenom voznom parku inventarski vozni park je skup grupa vozila razvrstanih
po
markama
i tipovima
vozila u voznom parku.
A = A + A + ... + A =
i
i1
i2
in
i1
gde su:
Ai1 + ...
Ai 2 +
+ A podskupovi broja inventarskih vozila po markama i tipovima vozila u

in
voznom parku.
n broj grupa vozila u inventarskom voznom parku.
5.3.2 Podela inventarskog voznog parka prema tehnickom stanju

Po svom tehnickom stanju inventarski vozni park se deli na vozila koja su tehnicki
ispravna, tj.
sposobna
za eksploataciju i vozila koja su tehnicki neispravna, odnosno nesposobna za
eksploataciju. Ovo znaci da se inventarskom voznom parku imamo vozila koja su
"sposobna"
za su "nesposobna" za rad. U praksi retko nastupa slucaj kada su sva
rad
i vozila koja
sposobna za rad i to najcece kod voznih parkova sa malim inventarskim brojem
vozila
vozila.
Ako se kod homogenog voznog parka sa
Ai oznaci inventarski broj vozila, sa broj tehnicki
As
ispravnih za rad sposobnih vozila i sa
A
broj
tehnicki neispravnih, odnosno za rad nesposobnih
n
vozila, tada se dobije podela inventarskog voznog parka po tehnickom stanju
A =A +A
i
Kod heterogenog voznog parka sastavljenog od
A =
n grupa vozila bice:

n
A =
ii
A +
si
ni
gde je:
n
1
n
As = As1 + ...
As 2 + + As n skup broja sposobnih vozila po grupama vozila
i
An = An1 + ...
An 2 +
i
+ Ann skup broja nesposobnih vozila po grupama vozila
Osnovna podela moe se prema potrebi dalje raclanjivati. Na primer: tehnicki

mogu
se
srednja,
U
kategoriju
nalaze
seinvesticiona
podeliti
navozila
opravci
neispravnih
na vozila
mogu
opravka).
vozila
koja
se podeliti
Vozila
se
mogu
nalaze
na
koja
se vozila
izdvajati
nacekaju
opravci
prema
opravku
vozila
i na
vrstama
vozila
koja
mogu
cekaju
opravke
koja
se podeliti
cekaju
otudenje
(tekuce
na
na vozila
neispravna
opravku.
odravanje,
koja
opravku
(prodaju)
rashodovanje
cekaju
zbog
Vozila
ili laka,
(totalno
nedostatka
koja unitena
radionickog
u saobracajnoj
kapaciteta
nezgodi
ili usled
ili nedostatka
dotrajala
u rezervnih
eksploataciji).
delova.
3
5.3.3 Eksploataciona podela tehnicki ispravnog voznog parka

Deo inventarskog voznog parka koji se nalazi u tehnicki ispravnom za eksploataciju
sposobnom
stanju moe u celosti biti na radu ili van rada, kao i delimicno na radu, a delimicno van
rada. Uzroci
usled
kojih deo voznog parka ili citav vozni park sposoban za eksploataciju moe biti
van rada
mogu
biti razliciti (nedostatak posla, reim rada voznog parka, via sila, nedostatak
vozaca).
Ako se kod homogenog voznog parka sa
Ar oznaci broj vozila koja se nalaze na radu, a sa broj
Ag
tehnicki ispravnih sposobnih vozila koja se nalaze van rada u garai, onda ce
eksploataciona
podela dela voznog parka sposobnog za rad biti:
As = Ar + Ag
Kod heterogenog voznog parka sastavljenog od
n grupa vozila bice:

n nn
As =
As =
1 11
Ar +
Ag
gde je:
n
1
n
Ar = Ar 1 + ...
Ar 2 + + Ar n skup broja vozila na radu po grupama vozila
i
Ag = Ag 1 + ...
Ag 2 + + Agn skup broja sposobnih vozila po grupama vozila
i
5.3.4 Eksploataciono tehnicka podela inventarskog voznog parka

Zamenom izraza za eksploatacionu podelu tehnicki ispravnog dela inventarskog
voznog
izraz
za parka
podeluu inventarskog voznog parka prema tehnickom stanju dobice se izraz za
eksploataciono tehnicku podelu inventarskog voznog parka.
Za homogen vozni park bice:
Ai = Ar + Ag + An
Za vozni park heterogenog sastava bice:
Ai =
Ai =
i
Ar +
i
Ag +
i
An
Uspeno organizovanje eksploatacije vozila u inventarskom voznom parku

podrazumeva
to je
moguce
veci broj
vozila na radu
Ari to manji broj ispravnih vozila van rada i neispravnih vozila.
6. RAD VOZNOG PARKA

6.1 TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI
TRANSPORTNOG
PROCESA
Transportni proces predstavlja proces premetanja prevoenja putnika i robe i
ukljucuje sve
pripremne
i zavrne operacije: pripremu robe, prijem, utovar, prevoz, istovar i predaju
robe,
odnosno ukrcavanje, prevoz i iskrcavanje putnika. Transportni proces obuhvata i
upucivanje
vozilarobe ukrcavanje putnika.
na
mesto utovara
6.1.1 Ciklus transportnog procesa

Potpuni ciklus transportnog procesa obuhvata:
- upucivanje vozila na mesto utovara robe ukrcavanje putnika
- prijem i utovar roba ukrcavanje putnika
- prevoz robe putnika
- istovar i predaja robe iskrcavanje putnika.
6.1.2 Prosta vonja

Prosta vonja obuhvata potpun ciklus transportnog procesa i sastoji se iz utovara robe
(ukrcavanja
putnika), prevoza robe (putnika), istovara robe (iskrcavanja putnika) i dolaska vozila
na sledece
mesto
utovara robe (ukrcavanja putnika).
6.1.3 Sloena vonja

Sloena vonja je transportni proces sastavljen od potpunih i nepotpunih ciklusa
procesa pri cemu se transportno sredstvo vozilo u toku izvrenja transporta krece od
transportnog
pocetne
tacke vonje ka krajnjoj sa usputnim stajanjima radi utovara istovara tereta, odnosno
ukrcavanja
iskrcavanja putnika.
6.1.4 Obrt
spojene
Pod
Pojam
prevoza
obrtom
prevoznog
sa
izmedu
dva
se podrazumeva
ilidva
vie
puta
mesta.
putna
definie
Definisanje
pravca
transportni
odabrani
i tada
pravca
proces
i prevozni
vozacu
kretanja
koji
propisani
put
se sastoji
obavezno
vozila
pravac
izneophodno
jedne
propisuje
kretanja
ili nekoliko
jedispecerska
vozila
kada su
prite
6.1.5
put
vonji
povratkom
izvrenju
dve
sluba
unosi
tacke
uPrevozni
sa
i putni
prevoznog
nalog
vozila.
sredstva vozila u prvobitnu polaznu
5 tacku.
Odabrani prevozni put po pravilu mora biti najbolji i najkraci. Za pojam prevozni put u
praksi
koristi se
i termini ITINERER I MARUTA.
6.1.6 Transportni rad jedinice transportnog rada

U toku vrenja transportnog procesa putnici ili roba se transportuju na odredenim
tome
se ostvaruje
rastojanjima
i pri transportni rad. Transportni rad je proizvod ostvarenog obima
prevoza putnika
ili tereta i prosecnog rastojanja na kome je transport izvren.
kolicine
prevezenog
Transportni rad izraava se putnickim i tona kilometrima. Za jedinicu transportnog
rada u
putnickom
saobracaju uzima se putnik kilometar (pkm) i to je rad ostvaren prevozom
putnika na rastojanju od jednog kilometra.
jednog
Za jedinicu transportnog rada u robnom - teretnom saobracaju uzima se tona kilometar
(tkm) i to jerad dobijen prevozom jedne tone tereta na rastojanju od jednog kilometra.
transportni
6.2 ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA

Dobra organizacija drumskog transporta podrazumeva precizno planiranje i optimalnu
organizaciju
eksploatacije transportnih sredstava pri procesu transporta robe i putnika. Precizno
planiranje
zahteva temeljno izucavanje prevoznih zahteva i uslova pri kojim treba organizovati
transport
narednomuvremenskom periodu uz analizu ostvarenih rezultata rada vozila u
prethodnom periodu.
Pri odredivanju transportnog rada voznog parka potrebno je izmeriti elemente koji se
odnose na:
a) vremenski bilans vozila u danima
b) vremenski bilans vozila u casovima
c) uslove pri izvrenju transportnih procesa (brzina vonje, rastojanje prevoza)
d) pred eni put vozila i stepen iskoricenja pred enog puta
e) stepen iskoricenja kapaciteta vozila.
Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije transportnih sredstava omogucava
odredivanje nivoa
produktivnosti
rada istih i utvrdivanje potrebnih kapaciteta za pravovremeno
podmirenje
transportnih zahteva klijenata.
Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije i njihovog uticaja na proizvodnost vozila
omogucava
preduzimanje potrebnih mera za povecanje proizvodnosti rada transportnih sredstava i
izvrenje
transporta uz nie transportne trokove.
6.3 TEHNOLOKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI
omoguceno
Za
putnickom
potrebe tako
planiranja,
ocenjivanje
i u robnom
analize
stepena
transportu)
i ocene
koricenja
efektivnosti
uveden
vozila
je sistem
irada
voznih
vozila
izmeritelja
parkova
u drumskom
ui koeficijenata
celini,saobracaju
kao i
RADA
VOZILA
(kako
kojima
ostvarenih
vrednovanje
Tehnicko
1) Izmeritelje
2)
uje - rezultata
eksploatacione
i koeficijente
rada. pokazatelje
vremenskog
iskoricenja
i izmeritelje
predenog
balansiranja
rada
puta.
rada
vozila
moemo
u danima
podeliti
i casovima.
na:
6 vozila
3) Izmeritelje iskoricenja kapaciteta vozila i prevozne sposobnosti voznog parka.

4) Izmeritelje uslova pri izvrenju transportnih procesa.
5) Rezultativne izmeritelje rada vozila i voznog parka.
Sagledavanje svih izmeritelja i pokazatelja omogucava ocenu organizovanosti i
intenziteta
koricenja raspoloivih kapaciteta voznog parka i to:
a) Pod izmeriteljima i koeficijentima vremenskog balansiranja podrazumevaju se
a,t
pokazatelji
vremenskog bilansiranja auto dana voznog parka i to: koeficijent tehnicke ispravnosti
a ',
koeficijent iskoricenja tehnicki ispravnog sposobnog za rad voznog parka
koeficijent iskoricenja voznog parka
, zatim
a
pokazatelji i koeficijenti vremenskog
balansiranja auto casova rada, auto casova vonje
, auto
AHw casova dangube
AHd , koeficijent iskoricenja vremena u toku 24 casa
i koeficijenta iskoricenja radnog
vremena d .
b) Pod izmeriteljima i koeficijentima bilansiranja predenog puta podrazumevaju se:
ukupanpred eni put AK , predeni put sa teretom putnicima
, predeni
AKt put bez tereta putnika
AKp , i nulti pred eni kilometri
.AKn
Koeficijenti bilansiranja pred enog puta su: koeficijent
iskoricenja pred enog puta
i koeficijent nultog predenog puta
.
c) Pod izmeriteljima iskoricenja kapaciteta korisne nosivosti podrazumeva se
koeficijent
statickog iskoricenja korisne nosivosti
i koeficijent dinamickog iskoricenja korisne
nosivosti e .
d) U izmeritelje uslova pri izvrenju transportnog procesa spadaju: srednja
saobracajna
brzina Vs , prevozna ili transportna brzina
Vp , brzina obrta , i Vo
eksploataciona brzina
Ve.
Pored brzina u ovu grupu izmeritelja spadaju i: srednja duina jedne vonje sa teretom
Kst , srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta
, srednje
Kst1 rastojanje prevoza
jednog putnika
Ksp1 , broj vonji sa teretom
Az , koeficijent izmene putnika
,srednja
sm
dnevna kilometraa
Ksd , vreme trajanja utovara i istovara
, kao tui
i vreme trajanja
ukrcavanja iskrcavanja putnika.
e) Rezultativni izmeritelji rada vozila i voznog parka obuhvataju: ostvareni transportni
rad U, ostvareni obim prevoza Q, kao i proizvodnost vozila W
, WQ , W U i W Q .
U
Pogodna metodologija omogucava izucavanje dejstva izmeritelja eksploatacije na
proizvodnostodgovarajucih
i
iznalaenje
organizaciono tehnolokih mera za povecanje
proizvodnosti
vozila i
snienje
cene transporta.
6.3.1 Vremenski bilans voznog parka u danima auto dani

Svaka jedinica voznog parka koja se vodi u inventaru autotransportne organizacije
(autobus,
teretno vozilo, tegljac, prikolica, poluprikolica) nalazi se u voznom parku u
posmatranom
vremenskom periodu
Didana (kalendarski dani) od kojih, shodno tehnickoj podeli inventarskog
voznog parka moe biti
Ds dana u tehnicki ispravnom stanju, sposobnom za eksploataciju i Dn
dana u tehnicki neispravnom, nesposobnom stanju vozila za eksploataciju:
Di = Ds + Dn
podele inventarskog fonda dana jednog vozila potrebno je tako organizovati slubu
Dn
0neispravnom
Ds
= Dr
+ stanju
Dg
Diiliprovesti
Ds rada,dana,
Sa stanovita
odravanja
opravki
Za
parka
eksploataciji,
kalendarsko
shodno
vozila
i racionalnog
tj.
eksploatacionoj
da:
vreme,
na raduui kome
iskoricenja
Dg
podeli
sedana
nalazi
inventarskog
raspoloivog
u utehnicki
tehnicki
voznog
odnosno
ispravnom
vremenskog
da
stanju
moe
fonda
od
van
tj.dana,
u Ds
jedinica
garai:
kod
Di tehnicke
voznog
danaDru
7parka
Sa stanovita racionalnog iskoricenja raspoloivog vremenskog fonda tehnicki

sposobnih
dana je tako organizovati slubu eksploatacije vozila da
vozila, potrebno
Dg
0 odnosno da
Ds Dr
Zamenom izraza za eksploatacionu podelu raspoloivog fonda sposobnih dana vozila u
izrazu
za podelu fonda dana dobice se eksploatacionotehnicka podela raspoloivog
tehnicku
vremena
jednog vozila u danima:
Di = Dr + Dg + Dn
Shodno ranijim zakljuccima potrebno je koricenje raspoloivih

organizovati da
Dg
0 ; Dn
0 odnosno da
dana
Dijednog vozila tako
Di
Dr
6.3.2 Auto-dani
Ako posmatramo ne jedinicu voznog parka, vec ceo homogeni vozni park kao
jednorodnuvozni
grupupark
ili kao skup grupa vozila (grupe su homogenog sastava) potrebno
heterogeni
je uvesti pokazatelj: auto-dan, koji odgovara jednom kalendarskom danu svake
sloeniji
jedinice
parka. voznog
Prema tome, za ceo vozni park auto-dani inventarski ce odgovarati zbiru inventarskih
auto-dana
svih jedinica u voznom parku.
Za homogeni vozni park bice:
ADi =
Di
Za heterogeni vozni park bice:
ADi = ADi1 + ADi 2 + ... + ADi n =
ADii
gde je:
n broj grupa vozila u voznom parku
ADi 1, 2 , . . ., n broj inventarskih auto dana po grupama vozila
n
ADii auto dana inventarskih celokupnog heterogenog voznog parka
Za sposobna vozila u voznom parku bice:

- Za homogeni vozni park broj sposobnih auto dana:
ADs =
Ds
- Za heterogeni vozni park broj sposobnih auto dana:

ADs
= ADs
ADr2 =8+ ...
DrADsn =
Za radni -vozni
Za homogeni
park broj vozni
auto-dana
park:
na radu
bice:
1 + ADs
1A +
1n
ADsi
- Za heterogeni vozni park:
ADr = ADr1 + ADr2 + ... + ADrn =
ADri
Za auto-dane sposobnih vozila, auto dani u garai bice:

- Za homogeni vozni park:
ADg =
Dg

n
ADg = ADg1 + ADg 2 + ... + ADgn =
ADg
Za auto-dane nesposobnih vozila bice:

ADn =
Dn
ADn = ADn1 + ADn2 + ... + ADnn =
ADni
Polazeci od tehnicke i eksploatacione podele inventarskog voznog parka moe se

napisati
podela
inventarskih
auto-dana i to:
ADi = ADs + ADn

ADs = ADr + ADg
ADi = ADr + ADg + ADn
n
ADii =
1
n
1
n
ADsi =
1
n
ADsi +
1
n
ADri +
ADii =
ADni
ADg i
ADri +
ADgi +
ADni
vozilabilansiranja
Kod
teiti
Koeficijent
postizanju
tehnicki
tehnicke
ispravna
to
iskoricenja
veceg
ispravnosti
sposobna
broja
ukupnog
auto-dana
utvrd
zauje
eksploataciju.
fonda
koji
na vremena
radu
deo iod
minimizaciji
Za
ukupno
voznog
jedinicu
raspoloivog
parka
broja
voznog
inventarskih
neproduktivnih
parka
vremena
to je u
6.3.3
Koeficijent
tehnicke
ispravnosti
a9 t
auto-dana
garai
danima
odnos
sposobnih
broja
i su
neispravnih
utreba
prema broju
auto-dana.
inventarskih
dana.
Za ceo vozni park u toku jednog dana to je odnos broja sposobnih vozila prema
inventarskom
broju vozila.
Za ceo vozni park u nekom posmatranom vremenskom periodu to je odnos sposobnih
auto-dana
prema inventarskim auto-danima.
Prema tome, izraz za koeficijent tehnicke ispravnosti bice:
- za jedinicu voznog parka
a =
t
Ds
Di + Dn
=
Di Dr + Dg + Dn
- za homogen vozni park u toku jednog dana
a =
t
As
Ai - An
=
Ai Ar + Ag + An
- za heterogeni vozni parku toku jednog dana

n
at =
nn
Asi
1
n
isto tako
n
at =
Ari +
Agi +
Ani
111
Aii a t
1
n
Ani
11
nnn
Aii
Aii -
1
nn n
Aii
Aii a t
Ari +
Ag i +
Ani
11 1
Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu bice:

- za homogeni vozni park
a =
t
ADs
ADi - ADn
=
ADi
ADr + ADg + ADn
- za heterogeni vozni park

n
at =
1
n
ADsi
nn
ADii
ADii -
ADni
11
nn n
ADri +
ADgi +
ADni
11 1
isto tako
n
a =
a tt =
1
1n
ADii a t
ADi
ADi
i a
ii t
n11n
ADii a t
n11n 1n ADr
at i +
10
i
1n
ADgi +
1n
ADni
Koeficijent tehnicke ispravnosti ocenjuje uspeh slube opravki i odravanja u pruanju

eksploataciji
ispravnih kapaciteta vozila i voznog parka koji mogu biti koriceni za rad.
6.3.4 Koeficijent iskoricenja voznog parka
Koeficijent iskoricenja voznog parka a odreduje koji deo od ukupno raspoloivog

vremenasuu vozila provela na radu. Za jedinicu voznog parka u nekom vremenskom
danima
periodubroja
to jedana na radu prema inventarskim danima.
odnos
Za ceo vozni park u toku jednog dana to je odnos broja vozila na radu prema
inventarskom broju
vozila.
Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu to je odnos broja
auto-dana
radu premanainventarskim auto-danima.
Prema tome, izraz za koeficijent iskoricenja voznog parka bice:
a=
Dr
Dr
=
Di Dr + Dg + Dn
- za homogen vozni park
a = Ar =
Ai
Ar
Ar + Ag + An
- za heterogeni vozni park u toku jednog dana

n
a =
1
n
Ari
Aii
isto tako
n
a =
1
nnn
Ari +
Agi +
Ani
111
Aii a i
1
n
Ari
Aii
Aii a i
1
n
Ari +
Agi +
Ani
- za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena
a =
ADr
ADr
=
ADi ADr + ADg + ADn
- za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena
a =
n
1n
ADr
ADii =
1n 1n 1n
ADr
11i +
n
1
ADrii +
ADg
ADni
isto tako
n
a =
ADii a i
1
n
1
n
ADi i
ADri +
1
n
a =
ADii a i
ADg i +
ADi i a i
1
n
ADii
1
n
ADni
Koeficijentom iskoricenja voznog parka ocenjuje se stepen mobilnosti voznog parka,

jer se njime
odreduje
koji deo od ukupno raspoloivog vremena u danima je koricen za rad.
6.3.5 Koeficijent iskoricenja tehnicki ispravnog sposobnog voznog

parka
a'
Pokazatelji kojima se ocenjuje stepen izlaska ispravnih vozila na rad je koeficijent

iskoricenja
tehnicki ispravnog voznog parka. Njime se ocenjuje sposobnost komercijalne slube
da zaposlivozila.
ispravna
Koeficijent iskoricenja tehnicki ispravnih vozila odreduje koji deo od sposobnih dana
su vozilana radu.
provela
Za jedinicu voznog parka u nekom periodu vremena to je odnos broja dana na radu
danima
uprema
kojima
je vozilo bilo sposobno za rad.
Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu to je odnos auto-dana
na radubroju auto-dana u kojima su vozila bila sposobna za rad.
prema
Ovako definisan koeficijent
a' moe se tacno izracunati i primeniti samo u slucaju kada je reim
rada voznog parka takav da su svi dani u posmatranom periodu radni. To odgovara
reimu
linijskog autobuskog saobracaja kod koga su svi dani u toku godine radni dani (vozni
park radi ii nedeljom i dravnim praznicima). U uslovima rada teretnih vozila (ne rade
subotom
subotom ii dravnim praznicima petodnevna radna nedelja ili ne rade nedeljom i
nedeljom
dravnim
praznicima - estodnevna radna nedelja) ovaj koeficijent dobija poseban oblik.
Prema tome izrazi za koeficijent iskoricenja voznog parka kada je reim rada takav da
svi dani
usutoku
godine radni bice:
a '=
Dr
Dr
=
Ds Dr + Dg
- za homogeni vozni park u toku jednog dana

Ar= =121n ArArAr
a jednog
' = 1an1 '=
As
AriiAs
+i1n +Ag
Ar1ni Ag i
- za heterogeni vozni park u toku
dana
- za homogeni vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu
ADr
ADr
=
ADs ADr + ADg
a '=
- za heterogeni vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu

n
a '=
ADri
1
n
isto tako
ADri +
a' =
1
n
ADsi
ADri
ADri
1
n
ADsi
a =
ADi i a i
1
n
ADri +
1
n
ADii a i
1
n
ADg i
ADsi
ADg i
1
n
a 'i
Ovaj koeficijent moe imati potpuno razlicite vrednosti kod teretnih voznih parkova
koji radedanima
samo i to petodnevnu radnu nedelju sa dnevnim radnim vremenom od 8 h po
radnim
estodnevnu
radnu nedelju sa sedmocasovnim radnim vremenom.
smeni ili
U reimu petodnevne radne sedmice godinji broj radnih dana voznog parka, tj. reim
dobija
se na sledeci nacin:
rada parka
FDr go d = 365 (2 52 + 8 ) + 12 = 265 dana
=FDr
265
g od
52 nedelje
52 subote
8 dana dravnih praznika
+ 12 radnih subota, u mesecu po jedna, za dopunu do 42 h radne sedmice, jer je za
5 radnih dana ostvareno 58=40 h, a prekovremeni rad vozaca nije dozvoljen
Kod estodnevne radne sedmice godinji fond radnih dana voznog parka se dobija na
sledeci
nacin:
FDr go d = 365 (52 + 8 ) = 305 dana
=FDr
305
g od
Za ispravno racunanje koeficijenta iskoricenja tehnicki ispravnog sposobnog

voznog parka
n
nuno
je
iz
podataka
o
Ds
,
ADs
i
iskljuciti
sposobna
vozila
auto-dane
ostvarenihdau se
Obzirom
neradnim
bilansiraju
danima
radnivoznog
dani u odnosu
parka, ADs
jer
na
sposobna
sposobne
vozila
dane, usamo
te dane
ceina
nije
taj nacinsposobnih vozila
moguce
koeficijent
izracunat
To
Fond
znaci
sposobnih
zaposliti.
da jeDs
a'potrebno
dati
stvaran
sposobni
vozila
posebno
stepen
udani
neradnim
evidentirati:
zaposlenosti
voziladanima
u 1radnim
ispravnog
potrebno
danima13
voznog
jeestodnevne
petodnevne
posebno
parka
evidentirati:
radne
uradne
radnim
nedelje
nedelje
danima.
65dana
ADs5 sposobni auto-dani voznog parka u radnim danima petodnevne radne nedelje
ADs6 sposobni auto-dani voznog parka u radnim danima estodnevne radne nedelje
n
ADs '5 sposobni auto-dani heterogenog voznog parka u radnim danima petodnevne
radne nedelje
n
ADs '6 sposobni auto-dani heterogenog voznog parka u radnim danima estodnevne
radne nedelje
Izrazi za izracunavanje koeficijenta iskoricenja tehnicki ispravnog teretnog voznog
petodnevnu
parka bice zai estodnevnu radnu sedmicu:
Dr
Dr
=
5
Ds'5
Dr + Dg '5
Dr
Dr
=
b) a ' =
6
Ds'6 Dr + Dg '6
a) a ' =
ADr
ADr
=
5
ADs '5
ADr + ADg '5
ADr
ADr
=
b) a ' =
6
ADs'6 ADr + ADg'6
a) a ' =

n
a) a ' =
5
1
n
AD r
i
ADs'i 5
1
n
Dg5 , Dg6 , ADg 5 , ADg6 ,
ADg'i 5 ,
1
n
ADri +
1
n
b) a ' =
ADri
AD r
i
ADs 'i 6
ADg 'i5
1
n
ADri
1
n
ADri +
ADg'i 6
ADg'i 6 auto-dani sposobnih vozila van rada u radnim
danima voznog parka

Nadobija
se
rada
osnovu
uslediskrivljena
neradnih
datih izraza
dana
slika.
zavoznog
koeficijente,
U tom parka
slucajumoe
satakod
raclanjenjem
seeutvrditi,
je neophodno
da
na je
subote
koeficijent
prikazati
i nedelje,
broj
iskoricenja
dravne
Ukoliko
se
kod
teretnog
voznog
parka
izracunava
tako
a
kao
da
su
svi
kalendarski
dani
radni, atada
= 14
'a atvoznog parka
sposobnih
praznike
viu
avoznog
tehnicke
jednak
silu.parka
proizvodu
ispravnosti
i dana vankoeficijenta
at .
iskoricenja tehnicki aispravnog
i koeficijenta
'
Ova relacija ne vai u uslovima teretnog voznog parka kod primene koeficijenata
Koeficijent iskoricenja inventarskog voznog parka
koeficijentu tehnicke ispravnosti voznog parka
a '5 ilia6'.
po
a vrednosti moe biti manji ili jednak
at
a =a
Kada je a = at to znaci da su sva tehnicki ispravna vozila radila i da nije bilo ispravnih vozila van
rada.
6.3.6 Zavisnost velicine koeficijenta tehnicke ispravnosti i iskoricenja

voznog parka
Na velicinu koeficijenta tehnicke ispravnosti i iskoricenja voznog parka deluje toliko
mnogo
elemenata, da je veoma sloen zadatak stepenovanja uticaja svih elemenata na nivo
vrednosti
istog. Stepen tehnicke ispravnosti zavisi u velikoj meri od kvaliteta vozila, opteg
tehnickog
stanja vozila za tehnicko odravanje, reima rada i racionalnosti
vozila,
pogodnosti
eksploatacije
voznog
parka,
ispravnosti
nacina rukovanja vozilom, nacina posedovanja vozila, redovnog
reima
odravanja vozila, efikasnosti pri opravkama vozila, snabdevenosti voznog parka
delovima i pneumaticima, stanja mree saobracajnica, klimatskih uslova itd.
rezervnim
Visok kvalitet vozila podrazumeva izradu vozila od materijala dobrog kvaliteta, visoku
bezbednost i ekonomicnost eksploatacije. Opte tehnicko stanje podrazumeva
pouzdanost,
promenu
tehnickog
stanja
vozila
u funkciji broja godina u eksploataciji i opadanja pouzdanosti i
ekonomicnosti.
Pogodnost vozila za tehnicko odravanje ocenjuje se lakocom pristupa sklopovima i
agregatima
vozila (pristup motoru podizanjem kabine).
Reim rada voznog parka definie dnevno radno vreme vozila, rastojanja na kojima
vozilauslove,
rade, stepen iskoricenja korisne nosivosti, upotrebu prikljucnog vozila itd. Od
putne
reima rada
voznog
parka zavisi nivo srednje dnevne kilometrae koja u velikoj meri zavisi od
dnevnog vozila,
radnog tj. od broja smena vozaca.
vremena
Racionalnost eksploatacije podrazumeva takvu organizaciju transportnih procesa u
kojoj se zahtevi izvravaju uz minimum ukupnog broja predenih kilometara vozila,
transportni
minimizaciju
nultog predenog puta, to manjeg broja praznih kilometara, minimizaciju
neproizvodnih
danguba iskoricenjem nosivosti vozila bez preopterecenja.
vozila
i rad sa optimalnim
Ispravnost rukovanja vozilom podrazumeva dobru obucenost vozackog osoblja sa
tehnickim
karakteristikama vozila i reim vonje koji obezbed uje ekonomicnost pri radu vozila,
uz produenje
veka
agregata i sklopova na vozilu.
Putni uslovi podrazumevaju ispravan izbor prevoznog puta, jer stanje mree
saobracajnica
neposredno utice na intenzitet habanja vozila, ucestalost otkaza i nivo tehnicke
ispravnosti.
Klimatski uslovi mogu niti uzrok prekida eksploatacije vozila u voznom parku usled
velikog snega,
poplava
itd.
PRIMERI:
a =jedinicu
at = JE
Dr
DiRADA
= voznog
312
365
=Di=365,
0,854PARKA
Dsod
Di
325
=DANA
0,89ostvareno
a ' = Ds
Dr
312 = 0,96
A.
1.
REIM
Za
Dr=312,
Ds=325,
VOZNOG
parka
u;Dn=DiDs=40,
periodu
Rr=godinu
=365
365
Dg=13
dana
;GODINjE
je: = 325
15
a = a '=a = 0,96 0,89 0,854

t
2.
Za homogeni vozni park u toku jednog dana

Ar=89, As=92, Ai=101, An=9
Ar 89 =
As 92 =
Ar 89 =
=
=
=
0,881 ; a t =
0,911 ; a =
0,967
Ai 101
Ai 101
As 92
a = a '=a = 0,967 0,911 0,881
t
a =
3.
Za heterogeni vozni park u toku jednog dana

Grupe vozila inventar.
ispravnih
Ai
As
Grupa 1 19 17 15 2 2
Grupa 2 25 22 21 1 3
Grupa 3 10 8 3 - 2
Grupa 4 40 29 27 2 11
Vozni park 94 76 71 5 18
4
Broj vozila
na radu
u garai
Ar
Ag
Ai = Ai1 + Ai2 + Ai3 + Ai 4 = 19 + 25 + 10 + 40 = 94 ;
As = 76 ;
1
4
a =
neispravnih
An
1
4
Ar
Ai
71
=
= 0,755 ; a t =
94
1
4
As
Ai
Ar = 71
1
4
76
=
= 0,809 ; a ' =
94
1
4
Ar
=
As
71
= 0,943
96
a = a ' =a = 0,943 0,809 0,755

t
4.
Za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

Vozni park od Ai=30 vozila u periodu od godinu dana Di=366 ostvareno je:
ADi=10980; ADs=9223; ADr=8393; ADg=830; ADn= 1757
ADr 8393
ADr 8393
=
0,764 ; =a '=
=
ADi 10980
ADs 9223
a = a '=a = 0,91 0,84 0,764
t
=a =
5.
0,91 ; =a t =
ADs
9223
=
ADi 10980
Za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena

U primeru ce biti uzeto 5 grupa vozila u periodu od Di=365 dana
Broj vozila
Grupe vozila Inventar.
Ispravnih
na radu
u garai
Neispravnih
ADi
ADs
ADr
ADg
ADn
Grupa 1 3650 3051 2980 71 599
Ai = 15 Vozni
Di
ADi park
25185
365
= 21461
691894
=
Di
ADs3724
ADr = 56,08
Grupa
5432= 2993
1825
5767
10950
25185
1552
5435
2212
9211
1481
5259
8853
; As
20467
71
176
318
358273
332
1739
994
16= 58,8 ; Ar = 15 Di
15781
84
0,
Ag = 2,72 ; An = 10,2
5
a =
1
5
ADr
ADi
20467
=
= 0,812 ; a ' =
25185
1
5
at =
1
5
1
5
ADr
=
ADs
20467
= 0,954 ;
21461
ADs
=
ADi
21461
= 0,852
25185
a = a ' =a = 0,954 0,852 0,812

t
B.
REIM RADA VOZNOG PARKA JE Rt = 265 DANA GODINjE (PETODNEVNA

RADNA
SEDMICA)
1.
Za jedinicu voznog parka u ma kom periodu vremena (uzece se Di=365)

Di=365, Ds=343, Dr=253, Dn=22, Dg=90 Dg'=12
Vozilo je bilo 90 dana ispravno u garai van rada, ali od toga samo 12 dana u radnim
danima voznog parka. Ostatak od Dg-Dg'=78 dana ispravnih je van rada ali od toga 52
nedelje, 8 dana dravnih praznika i 18 neradnih subota.
a=
Dr 253 =
Ds 345 =
Dr 253 =
=
0,693 ; at =
=
0,94 ; a ' =
=
0,738
Di 365
Di 365
Ds 343
Ovako izracunati koeficijenti iskoricenja tehnicki ispravnog sposobnog voznog parka

moe
nas navesti na totalno pogrean zakljucak da je cak 26,2% od sposobnih dana vozilo
bilo
van rada i da je komercijalna sluba loe upoljavala vozilo. Koeficijent iskoricenja
sposobnih vozila, ispravno ce biti izracunat samo tada ako se fond sposobnih dana
bude
racunao iskljucivo u radnim danima parka
Dr
Dr
253
=
=
= 0,955
Ds' Dr + Dg'5 253 + 12
Izracunati koeficijent a ' daje realnu sliku o uposlenosti vozila.
a 5' =
2.
Za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

Vozni park sastavljen od 58,5 vozila prosecno u toku godine ostvario je:
ADi=21352; ADs=18576; ADr=14391; ADn=2776; ADg=4185; ADg=9
ADr 14391 =
ADs 18576 =
ADr 14391 =
=
0,674 ; a t =
=
0,87 ; a ' =
=
775
0,
ADi 21352
ADi 21352
ADs 18576
Izracunati koeficijent a ' nije realan. Potrebno je izracunati tacan koeficijent.
ADr
14391
a' =
=
= 0,999
ADr + ADg '5 14391 + 9
a =
3.
Sa ispravno
izracunatim
koeficijentom
imamo prakticno
voznog
Za
tacnu sliku
iskoricenja
tehnicki sposobnog
ispravnogpotpunu
voznog uposlenost
parka takode
se ne
parka
a vremena
' .danima
'i izracunati
a'
prema
iskoristiti
Za
dobija
jasna
daje
heterogeni
mogucnost
slika
reimu
zaupotrebom
eksploataciju.
rada
vozni
realne
i park
evidentiranim
koeficijenta
ocene
u mazaposlenosti
komsposobnim
perioduvozila.
Potrebno
vozila
je utvrditi
u garai koji1n seADg
ne mogu
koje
17
Grupe vozila inventar.

ADii
Auto-dani vozila
na radu
neisprav.
ADri
Dni ADg ADg'
ispravnih
ADs i
u garai
ADg n
Grupa 1 9125 6388 6204 2737 184 64 120

Grupa 2 5475 4681 3558 794 1123 123 1000
Grupa 3 10220 8175 6458 2045 1717 140 1577
Grupa 4 7300 6570 5387 730 1183 60 1123
Vozni park 32120 25814 21607 6306 4207 387 3820
ADg5 auto dani ispravnih vozila van rada u radnim danima voznog parka
ADgn auto dani ispravnih vozila van rada u neradnim danima voznog parka
ADs sposobni auto dani voznog parka u radnim danima voznog parka
ADs sposobni auto dani voznog parka u posmatranom periodu vremena
Za ovaj vozni park sa ovakvom distribucijom auto-dana, ostvarene su sledece
vrednosti
koeficijenata a , a , a ' i a ' .
t
ADs
ADr
ADr
ADr
ADr
ADr
at =
=
=
;a =
;a'=
;a' =
5
ADi
ADi
ADs ADr + ADg
ADs '5
ADr + ADg '5
4
at =
1
4
ADs
;a =
ADi
1
4
ADr
; a'=
ADi
ADr
;a' =
1
4
ADs
Grupa vozila
1
4
ADr
ADs '5
1
4
a'
ADr
ADr +
ADg '5
a'
5
1 0,7 0,68 0,971 0,99

2 0,855 0,65 0,76 0,966
3 0,8 0,632 0,79 0,979
4 0,9 0,738 0,82 0,989
Vozni park 0,803 0,673 0,837 0,982
a ' i mogu
a ' se lako uociti razlike vrednosti istih, pa
a ' mogu nametnuti pogrene zakljucke o slabom
Poredenjem vrednosti koeficijenata
izracunate vrednosti koeficijenta

koricenju sposobnih auto-dana po grupama vozila i za vozni park u celini.
Za sve koeficijente u tabeli vai takode zakljucak da se srednja vrednost za ceo vozni
ne moe izracunati kao prosta aritmeticka sredina postignutih koeficijenata po
park
grupama
vozila
n
at
1
=
n
a t i vec je a t =
a t i ADii
1
n
ADii
Ista metodologija primenjuje se i kada vozni park ima reim rada sa estodnevnom
radnom
nedeljom , tj. kada je Hr=305 dan/god. I uz primenu odgovarajucih formula za
estodnevnu
radnu nedelju.
Korisnim
vonji
transportnih
saSamo
putnicima
i proizvodnim
procesa
ili
vozila
sadelom
robom.
smatra
radnog
Nekorisnim
se vreme
vremena
koje
aliavozila
neophodnim
utroi
se
napripremnim
ono
ukrcavanje
vremeocenu
vremenom
koje
uspeha komercijalne
'vozilo
'
koricenje
koeficijenata
i asmatra
omogucava
realnu
5
6.3.7
Vremenski
bilans VOZILA
u casovima
rada vozila18i voznog parka
DNEVNO
vozilo
pri
iskrcavanje
izvrenju
provede
slube
RADNO
putnika
una zapoljavanje
VREME
ispravnih vozila.
6
i utovarno istovarne operacije pri transportu robe. Pripremnim vremenom smatra se i

vreme
vonje praznog vozila u slucaju kada je to neophodno za izvrenje prevoza, odnosno
kada je praznog vozila sastavni deo transportnog procesa.
vonja
Vreme stajanja vozila na istovarno utovarnim operacijama
Utovarno istovarnim radovima naziva se kompleks operacija u vezi sa utovarom
robe na vozilo
u robe i istovarom robe u mestima isporuke robe.
mestima
otpreme
Ukupno vreme stajanja vozila na utovaru i istovaru za jednu vonju sa teretom
elemente: vreme cekanja utovara i istovara, vreme manevrisanja vozila u postavljanju
na mesto istovara, vreme efektivnog trajanja utovarno istovarnih operacija i vreme
utovara
potrebno za dokumenata vezanih za izvrenje prevoza.
oformljenje
sadri sledece
tu i
Vreme cekanja pocetka utovara istovara cesto cini znacajan deo ukupnog vremena stajanja na
utovaru i istovaru. Ovo vreme medutim, nije poeljan element ukupnog vremena. Pri
dobroj
organizaciji i uslovima sinhronizovanog rada utovarno istovarnih mesta i vozila ovo
vreme
moe na minimum ili u potpunosti eliminisano.
biti
svedeno
Vreme manevrisanja vozila u postavljanju na mesto utovara istovara zavisi od tipa vozila (vucnog
voza), eme razmetaja utovarno istovarnog mehanizma, dimenzija prostora za
manevrisanje
u
prilazu
do utovarno
istovarnih mehanizama i reenja prilaznih puteva.
Vreme izvrenja utovarno istovarnih radova
predstavlja glavni element ukupnog vremena
dangube vozila na utovaru istovaru. U ovo vreme ukljuceni su i otvaranje i
zatvaranje stranica
karoserije,
podeavanje visine arnjeva, otvaranje i zatvaranje vrata kod vozila sa
zatvorenom
karoserijom, pricvrcivanje tereta, nametanje i vezivanje cirade, merenje i brojanje
robe
itd. vremena izvrenja utovarno istovarnih radova zavisi od nacina izvrenja
Trajanje
istih,vozila,
nosivosti
i robe, broja izvrioca i stepena njihove obucenosti pri rucnom nacinu
tipa
vrste
istovara
utovara ili od tipa mehanizacije i proizvodnosti iste pri mehanizovanom nacinu
utovara istovara.
Vreme oformljenja prevoznih dokumenata
zavisi od sloenosti primenjene dokumentacije, koja je
znatno sloenija kada je u pitanju medunarodni transport. Radi iskoricenja ukupnog
vremena
dangube na utovaru istovaru, potrebno je proces oformljenja dokumenata obavljati u
toku
izvrenja utovarno istovarnih operacija.
Skracenje vremena dangube na utovaru istovaru vozila postie se povecanjem
mehanizovanosti utovarno istovarnih operacija, koricenjem visoko produktivnih
stepena
maina i
mehanizama
za utovar istovar, primenom vozila sa uredajima za samoutovar i
samoistovar,
sinhronizovanim ravnomernim dolaskom vozila na mesta utovara istovara
uskladenim
sa utovarno istovarnih mehanizama.
propusnom moci
Auto casovi
U toku jednog auto-dana na radu vremenski bilans tehnicki sposobnog vozila za vreme
bice:
od 24 casa
Hr + Hg = 24
gde je: Hg
Hr broj
brojcasova
casovaprovedenih
provedenihna
van
radu
rada
(dnevno
u garairadno
19 vreme vozila)
6.3.8 Radno vreme vozila

U toku radnog dana svako vozilo se nalazi odredeno vreme na radu
gde radeci
Hr na liniji (u
putnickom saobracaju) ili na prevoznom putu (u teretnom saobracaju) izvrava prevoz
putnika ili
robe.
Dnevno radno vreme vozila
Hr(u casovima) se racuna se od momenta polaska, do momenta
povratka vozila u autotransportnu organizacije sa odbitkom vremena za obavezne
zakonom
propisane odmore vozaca i obedovanja.
Dnevno radno vreme vozila
provede u stajanju dangubi
Hrse deli na vreme koje vozilo provede u vonji

Hd . Prema tome je:
Hr = Hw + Hd [h]
i vremeHw
koje
Vreme provedeno u vonji moe se dalje raclanjivati na vreme korisne vonje

i vreme
Hwk
nekorisne vonje
Hw n . Pojam korisne vonje
Hw
podrazumeva
vonju sa putnicima teretom.
k
Pojam nekorisne vonje
Hw n podrazumeva vonju praznog vozila.
Hw = Hw + Hw [h]
k
Neproduktivno vreme dangube vozila takod e se moe raclaniti na vreme koje vozilo
utovaru
provede naistovaru
Huii vreme dangube vozila usled tehnicke neispravnosti
ukoliko Ht
je u toku
dana dolo do dangube vozila usled otkaza (tehnicke neispravnosti).
Hd = Hui + Ht [h]
Prema tome ukupno dnevno radno moe se raclaniti
Hr = Hwk + Hwn + Hui + Ht [h]

Ukupno dnevno radno vreme vozila moe se podeliti i na vreme koje vozilo provede
na liniji putu Ho i vreme utroeno za prelazak nultog puta
prevoznom
Hn
Hr = Ho + Hn [h]
gde je:
Ho casovi rada na liniji (prevoznom putu za izvrenje obrta vozila)
Hn casovi nulte vonje (vreme utroeno na vonju od garae do prvog utovara
ukrcavanja putnika i na kraju radnog vremena od poslednjeg mesta istovara
iskrcavanja putnika do povratka u garau)
6.3.9 Reim rada i radno vreme voznog parka

Reim rada autotransportne organizacije zavisi od namene kapaciteta voznog parka,
reima organizacija
rada
radnih
koje koriste prevozne usluge, trajanja radnog vremena vozaca i
brojavozila.
smena
rada
Neke autotransportne organizacije rade preko cele godine (svi kalendarski dani su
radni). Tu
spadaju
organizacije cija je delatnost prevoz putnika.
Neke
danima
Sve
organizacija
Autotransportne
Dr
radnih
autotransportne
autotransportne
dravnih
dana
za sopstvene
po
organizacije,
praznika)
reimu
organizacije
organizacije
potrebe
rada
kaoakoji
to
samim
javnog
radi
za
jejeto
sopstvene
usvojen
po
tim
slucaj
teretnog
reimu
i vozni
(godinji
kod
potrebe
petodnevne
saobracaja
park
razvoza
imace
fond
radehleba
i357
radnih
ili
najveci
u estodnevne
kalendarskom
idana
mleka
dana
deo
godinje
do
voznog
radne
periodu
(ne
radeDiudana,
prodavnica.
autotransportnih
nedelje.
od
parka).
20
Broj normalnih dana dangube (neradnih dana autotransportne organizacije) bice:
Dd n = Di + Drr
Pri reimu petodnevne radne nedelje broj normiranih neradnih dana voznog parka
Dd n5 = 100 dana, dok je broj radnih dana 265 godinje.
Pri reimu estodnevne radne nedelje broj normiranih neradnih dana voznog parka
iznosi
Dd n6 = 60 dana, dok je broj radnih dana voznog parka 305.
Dnevno radno vreme vozila, pored dnevnog radnog vremena vozaca zavisi i od nacina
posedanja
vozila vozacima. Potrebe eksploatacije voznog parka uslovile su sledece sisteme rada
vozaca:
sistem pojedinacnog rada vozaca 1 smena dnevno
sistem 3 vozaca na dva vozila 1,5 smena dnevno
sistem para vozaca na vozilu 2 smene dnevno
grupni rad vozaca 2,5 - 3 smene dnevno
Kod pojedinacnog sistema svakim vozilom upravlja jedan vozac. Sistem ima prednosti
kod
ocuvanja vozila i nedostatak, jer je dnevno radno vreme vozila kratko.
Kod sistema 3 vozaca na dva vozila postie se due radno vreme vozila , ali je
nedostatak
to treci
vozac
odraduje
svoje smenu radeci na dva vozila po pola smene. Jedan od tri vozaca
mora
imati
prekid
izmedu prve i druge polovine radnog vremena.
pri tome
Rad vozaca u parovima obezbeduje rad vozila u dve smene ali je nedostatak kod
vecine slucajeva
obaveza
stalnog prisustva oba vozaca u toku obe smene. Narocito kod prevoza na
relacijama.
dugim
Grupni rad vozaca omogucava maksimalno radno vreme vozila, ali se takav nacin
posedovanja
vozila negativno odraava na trokove odravanja i vek vozila.
Pri utvrdivanju radnog vremena voznog parka, koristi se sloen pokazatelj autocas.
Za svako vozilo autocasovi su suma svih casova rada vozila u odredenom periodu
vremena.
Dr
AHri =
Hri
Za grupu vozila ili homogeni vozni park autocasovi ce biti:
AHr =
Ai Dr
Hri
11
Za heterogeni vozni park autocasovi ce biti:
AHr = AHr1 + AHr2 + ... + AHrn =
AHri
1 trajanja
dnevnog
Pri
radnog
eksploatacionim
vremena
radnog svakog
vremena
proracunima
vozila,
vozilajer
biti
nemoguce
ceveoma
u duem
mnogo.
je vremenskom
sluitiUse
te stvarnim
svrhe
periodu
koristi
vrednostima
razlicitih
se prosecno
Hr1 = 21
Hri [h]
dnevnog
vrednosti
dnevno
-vreme
za jedno
vozila
radno
trajanja
vozilo
koje se dobija:
D1 rDr
- za grupu vozila i homogen vozni park
AHr
[h]
ADr
Hr =
- za heterogeni vozni park sastavljen od
n grupa vozila
n
Hr =
AHri
[h]
1
n
ADri
Za homogen vozni park ili grupu vozila iste nosivosti vremenski bilans u
autocasovima
ostvaren
u su vozila tehnicki sposoban bice:
autodanima
rada
u kojima
AHr + AHg = 24ADr ili AHw + AHd + AHg = 24 ADr
- za heterogeni vozni park bice
n
AHri +
AHgi = 24
ADri ili
AHwi +
AHdi +
AHg i = 24 ADri
gde su:
AHr autocasovi rada
AHg autocasovi van rada u garai
AHw autocasovi vonje
AHd autocasovi dangube
6.3.10 Koeficijent iskoricenja vremena u 24 casa

Za odmeravanje koji deo vremena u toku radnih dana je vozilo provelo na radu, koristi
se
koeficijent iskoricenja vremena u 24 h koji se obeleava simbolom .
Koeficijent iskoricenja vremena u 24 casa dobija se odnosom dnevnog radnog
vremena u 24 casa, a to iznosi:
vremenu
prema
Hr
- za jedno vozilo u toku jednog dana
Hr
24
- za homogeni vozni park ili grupu vozila iste nosivosti
AHr
AHr
=
24 ADr 24 ADi a

n
AHri
24
ADri
ADii a i
i
1 n
1
1
1
=
=
=
24
ADr
24smenom
ADr
ADi
aproduenjem
n susmeni
Na 1,2916
vremena
od
vozila
vrednosti
vrednost
u dve
vozila
za
dokoeficijenta
smene
0,333
sa
sujedne
uvrednost
(78
granicama
na
h =veci
za broj
odmoe
Hr);
0,729
smena.
za
se
jedo
rad
uticati
u granicama
Vrednost
0,833.
sa
organizacionim
Za
koeficijenta
rad
od22
i 0,583
po
u 3vrednost
smene
do
merama
0,666;
vrednosti
zazatj.pri
je
rad
od
radu
uza0,4379
jednoj
vozila
do
uuradnog
granicama
0,5,
2,5
smene
za rad
i oscilira
1n
1n
1n
od 0,875 do 1,0. Donje granice daju vrednosti za koeficijent

u uslovima sedmocasovnog radnog
vremena smene, dok su gornje granice u uslovima osmocasovnog radnog vremena.
6.3.11 Koeficijent iskoricenja radnog vremena
Pravilna organizacija izvrenja prevoza u drumskom saobracaju podrazumeva

racionalnu
organizaciju transportnih procesa. Kako vozila izvravaju prevoz, ostvaruju transportni
rad i
produktivna
su, samo kada se krecu sa teretom, odnosno sa putnicima, to znaci da je
cikluse
transportnog procesa potrebno organizovati tako da dangube vozila, radi utovara i
istovara budu
minimalni.
Isti zakljucak se odnosi na sve vrste stajanja vozila u toku radnog vremena,
jer
se
time
minimiziraju neproizvodni gubitci radnog vremena vozila.
Za ocenu stepena iskoricenja radnog vremena vozila koristi se koeficijent iskoricenja
d koji se dobija odnosom vremena provedenog u vonji prema ukupnom radnom
radnog
vremena
vremenu.
Prema datoj definiciji koeficijent iskoricenja radnog vremena bice:
a) u toku jednog dana
d=
Hw
Hw
=
Hr Hw + Hd
b) u nekom posmatranom vremenskom periodu

Dr
d =
1
Dr
Hwi
Dr
Hri
Hwi
1
Dr
Hwi +
Dr
Hdi
- za homogen vozni park ili grupu nosivosti iste vrednosti
d=
AHw
AHw
AHw
AHw
=
=
AHr AHw + AHd 24 ADrADi
=
24
a

n
d=
1
n
AHwi
AHri
AHri d i
1
n
AHri
1
n
di
Koeficijent iskoricenja radnog vremena potrebno je odrediti i za cikluse transportnog

procesa,
za
prostutj.vonju , sloenu vonju i obrt, a iz razloga ocenjivanja uspenosti rada
slucaja
to sva
ce biti
vozila. U
tri odnos vremena vonje vozila na liniji prevoznom putu prema
dvonje
tr=
twvozila
dvremena
tw'
tr 'proste
dsloene
= tw
trovonje
vremenu
liniji
gde
su:
prevoznom
drada
tw
tr
,d
, ,tr
tw
'nai, iditr
o koeficijenti
tw
vreme
ukupna
obrt trajanja
iskoricenja
vremena
trajanja
radnog
;proste
u=
toku
za; prostu
vonju,
sloenu
i obrta
vonje
vonju
i obrta
i
23vonje,
oputu.
o
o vonje,
o sloene
Vrednost koeficijenta
d zavisi od rastojanja prevoza, nacina utovara i istovara, kolicine tereta u
toku svake vonje, korisne nosivosti vozila, saobracajne brzine, putnih uslova itd.
6.4 IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORICENJA

PREENOG PUTA
6.4.1 Predeni put i njegovo iskoricenje
Rastojanje u km koje vozilo prede u odredenom vremenskom periodu naziva se
PREENI PUT.
Ukupan predeni put vozila deli se na PRODUKTIVAN predeni put i
NEPRODUKTIVAN predeni
put.
Produktivan pred eni put
Predeni put vozila sa teretom ili sa putnicima predstavlja radni produktivni deo
ukupnog
predenog puta, jer vozilo u toku ostvarivanja kilometara sa teretom putnicima
proizvodi jedinice
transportnog
rada.
Neproduktivan pred eni put
Put koji se ostvari u toku transportnog procesa na prevoznom putu, pri kretanju vozila
od mestaka mestu utovara naziva se PRAZAN PREENI PUT. Ovaj predeni put moe
istovara
smatrati
pripremnim za obavljanje korisnog dela transportnog procesa.
Nultim predenim putem
naziva se predeni put naziva se predeni put vozila od autotransportne
organizacije auto baze (ili mesta parkiranja) do prvog mesta utovara i od poslednjeg
mesta
istovara do povratka u autobazu. U nulte pred ene kilometre spadaju i kilometri koje
vozilo
prede
radi
snabdevanja
ili tehnickih intervencija.
Neproduktivan pred eni put je deo ukupno pred enog puta i sastavni je element
transportnog
procesa.
Ukupan pred eni put jednog vozila u toku dana se sastoji iz:
K = K + Kn [km]
gde je:
K ukupan predeni put
K
predeni put na prevoznom putu transportnog procesa
Kn nulti predeni put
Obzirom da vozilo izvravajuci transportne procese ostvaruje i produktivan i
neproduktivan
predeni
put,
bice:
K =
Kt +
Kp = Kt + Kp
K = Ktput
+ Kp
+ Kn [km/dn]
odnosno
Ukoliko se umesto jedinica parka izraava predeni
homogenog
voznog parka bice
AK
= 1n = AKt
AKti + AKp
+ AKn
AKni [km]
za ma
vremenski
Za
vozni
kojipark
period:
heterogenog sastava
bice:
1n
i AK
1n 24AKp
i + 1n [km]
Na osnovu ukupno predenog puta voznog parka u periodu od godinu dana obicno se
racuna
prosecna godinja kilometraa po jednom inventarskom vozilu kao jedan od
pokazatelja intenziteta
eksploatacije
vozila u voznom parku.
n
K1 god =
AK
Ai
gde je:
n
AK ukupna godinja kilometraa voznog parka
1
n
Ai prosecan inventarski broj vozila
Ai =
6.4.2 Koeficijent iskoricenja predenog puta
A Dii
Digod
Stepen iskoricenja ukupnog predenog puta vozila odreden je pomocu koeficijenta

iskoricenja
predenog puta koji je jednak odnosu predenog puta sa teretom (putnicima)
produktivnog
prema
ukupnoputa,
predenom putu.
Koeficijent iskoricenja pred enog puta iskazuje udeo pred enog puta sa teretom prema
ukupno
predenom putu.
Za prostu vonju, sloenu vonju i obrt bice:
K=
Kt
; K'=
Kt '
Kto
; o =
'
Ko
gde su:
Kt , Kt i Kto kilometri sa teretom (putnicima) u toku proste vonje, sloene vonje i
obrta
K , K , Ko ukupni kilometri u toku proste vonje, sloene vonje i obrta
- za jedinicu voznog parka je:
Kt
Kt
=
K
Kt + Kp + Kn
- za homogeni vozni park je:
AKt
AKt
=
AK
AKt + AKp + AKn
- za heterogeni vozni park je:

n
=
gde su: Kn,
Kt, AKt,
Kp,
AKp,
AKn,
1n 1n
1
n
AKti
AKi
AKti +
1
n
AKti
AKpi +
AKt
AKp
AKn
praznikilometri
nulti
sa teretom
bez
putnicima
25 putnika
i kilometri
1kilometri
1 tereta
1
n
1
AKni

Vrednost koeficijenta iskoricenja predenog puta
zavisi
od razmetaja mesta otpreme i mesta
prijema robe, intenziteta i smerova robnih tokova, strukture robe u robnim tokovima i
njihovih
specificnih osobina, sastava voznog parka i kvaliteta dnevnog operativnog plana rada
vozila.
Temeljna i paljiva razrada prevoznog puta vozila vodi ka povecanju vrednosti
koeficijenta
iskoricenja predenog puta. Pored svega kod vozila sa specijalnom karoserijom teko
je obezbediti
prevoz
u oba smera i tu se retko moe postici za koeficijent iskoricenja pred enog
vrednost
puta vecaod 0,5.
6.4.3 Koeficijent nultog predenog puta

Koji deo od ukupno pred enog puta u toku nekog vremenskog perioda ce vozilo
utroiti na NULTOG PREENOG PUTA zavisi od lokacije auto-baze (garae) autosavladivanje
organizacije, odnosno od rastojanja auto-baze do mesta prvog utovara i rastojanja od
transportne
poslednjeg
mesta istovara do povratka u garau. Nulti pred eni put utice i na velicinu koeficijenta
iskoricenja
predenog puta.
Za odred ivanje dela nultog predenog puta u ukupnom pred enom putu koristi se
koeficijentputa,
nultog
predenog
koji oznacavamo sa
, i koji je jednak odnosu nultog predenog puta prema ukupno
predenom putu.
Prema tome izrazi za koeficijent nultog puta bice:
Kn
K
AKn
AK

n
1
n
AKni
AKi
U praksi auto-transportnih organizacija neproduktivan predeni put vozila u voznom

parku ne se na nulti predeni put i prazan predeni put, vec se vode jedinstveno kao
razvrstava
predeni
kmodnosno bez putnika
bez
tereta,
Izbor lokacije auto-baze nije beznacajan, jer se kasnije u eksploataciji pojavljuju veliki
trokovi
na pred enog puta, ukoliko je auto-baza udaljenija od mesta rada vozila vie
ime
nultog
negoneophodno.
to jeAuto-baza
to
bilo
PRIMER
autobuske
stanice.
Zaradne
odravanje
organizacije
registrovanih
koja se bavi
linijaprevozom
dnevno polazi
putnika
iz baze
smetena
Ar = 200
je na
6 kmje: Dr
Godinji
vozila.
gde
L
Ar
nulti
rastojanje
dnevni
broj
predeni
radnih
broj
put
odAKn
dana
vozila
autobaze
voznog
=voznog
2naparka
L
do
radu
autobuske
parka
Ar
autobusa
koji Dr
izlazi
=stanice
bice:
12
iz autobaze
200
26 365 = 876.000 km/god.
Uzmemo li trokove predenog po predenom km u iznosu od

din/km
80dobicemo godinje trokove
auto-transportne organizacije u iznosu od
70.080.000dinara, to ni malo nije simbolicno kao
troak.
Dobijene vrednosti koeficijenta nultog predenog puta sve su vece to je srednja dnevna
kilometraa vozila manja.
6.4.4 Veza koeficijenta iskoricenja predenog puta i nultog pred enog

puta
Uzajamna povezanost ova dva koeficijenta moe se ustanoviti pomocu koeficijenta
iskoricenja
predenog puta za 1 vonju
.
Ako vozilo u toku dnevnog radnog vremena
Hr, ostvari Zvonji sa teretom, sa srednjom
duinom jedne vonje sa teretom

Kst i koeficijentom iskoricenja pred enog puta za vonjutada
ce njegov dnevni pred eni put biti na prevoznom putu izvrenja transporta
K =
Kst
Z
[km]
Ukupan pred eni put u toku dana sadrace jo i nulti predeni put gde je:
K = ,K + Kn
K=
Kst
Kst
Z + Kn =
Z
[km]
gde je:
Kst srednja duina jedne vonje sa teretom
koeficijent iskoricenja predenog puta za vonju na prevoznom putu
Z broj vonji za radni dan
Kn nulti predeni put za radni dan
koeficijent iskoricenja predenog puta za radni dan
Obzirom da je po definiciji
Kn
i Kn = K to ce biti K=K +Kn , odnosno
K
Kst
Kst
Kst
Z +
Z =
Z
1=
+
= 1
1
=1

= (1 -
Prema ovome, to je vrednost koeficijenta nultog pred enog puta manja, time je
vrednost
iskoricenja predenog puta u toku proste vonje
sve blia vrednosti koeficijenta iskoricenja
predenog puta u transportnom procesu.
Moe
zakljuciti
dabez
povecanje
vrednosti
koeficijenta
iskoricenja
pred
enog
U
proizvodnosti
posebnog
predenog
tomse
slucaju
puta
je znacaja
vozila,
na
raste
svaki
jo
te
ostvareni
je
povecanja
i cinjenica
radi toga
tkm
ukupnog
da
potrebno
troi
proizvodnost
sepredenog
podizati
manje vozila
sredstava
nivo
puta,
sa
tog
a povecanjem
ponekad
to
pokazatelja
prakticno
cak
koeficijenta
irada
saputa
vozila.
vodi ka porastu
Od
iskoricenja
opadanjem
obezbeduje
trokove
transporta
istog.
nie po jedinici transportnog rada.
27
6.4.5 Srednja duina vonje sa teretom
Kst
Srednjom duinom vonje sa teretom pri radu jednog vozila naziva se aritmeticka
srednja
vrednost
svih duina
vonji sa teretom
i- Z
Kst =
Kt 1 + Kt
+ ... + Kt
i =1
Kt
Kt
Z
gde je:
Kt 1 + ...
Kt
+ Kt i + Kt z duina vonji sa teretom
Z broj vonji sa teretom

n
Obzirom da izraz
Kt i predstavlja ukupne kilometre sa teretom vozila
u toku broja
Kt vonji
Z to se srednja duina vonje sa teretom moe izraziti
Ks t =
Q
Kt
qa
Q
q
Kt
Z
[km]
gde je:
Q kolicina stvarno prevezenog tereta
q kolicina tereta prevezena u toku jedne vonje
Q / q broj vonji sa teretom
Kt duina vonje sa teretom
- Za vozni park homogenog sastava ili grupu vozila bice:
Kst =
AKt
AZ
[km]
gde je:
AZ =
Z i broj vonji sa teretom celokupnog voznog parka
AKt broj kilometara sa teretom voznog parka

- Za vozni park heterogenog od n grupa bice:
n
AZ 1 Kst 1 + AZ 2 Kst 2 + ... + AZ n Kst

Kst =
AZ 1 + AZ 2 + ... + AZ n
AZ i Kst
1
n
AZ
n
i
1
n
AKti
[km]
AZ
Kaoizvrenju
i kod
svih
drugih
izmeritelja
ipodmiruju
zaobavljeni
izmeritelj
Kst
vai
zakljucak
da
seprosecnog
njegova
vrednost ne moe
kome
izracunati
Pri
lokacija,
su prevozi
to
kao
znaci
transportnih
aritmeticka
da
vonje
su
duine
procesa
sa
srednja
teretom
vonje
vrednost
sa teretom
ostvarenih
seuveden
transportni
razlicite.
srednjih
je
izmeritelj
Za
zahtevi
utvrdivanje
duina
klijenata
srednja
vonje
duina
nasa
Kst
n1 1n 28Kst i procesa.
grupama
velikom
rastojanja
vonje
teretom
sakojim
po
broju
vozila,
na sutj.karakterisani uslovi za izvravanje
transportnih
[km]
6.4.6 Srednje rastojanje transporta jedne tone tereta
Kst1
Srednje rastojanje transporta jedne tone tereta odreduje prosecnu daljinu

transportovanja
svake
tone
tereta i dobija
se kao rezultat odnosa ostvarenog transportnog rada u tonskim
kilometrima
prema kolicini prevezenog tereta u tonama.
- srednje rastojanje transporta jedne tone tereta u toku jedne proste vonje bice:
Kst1 =
q Kt
q
[km]
gde je:
q kolicina prevezenog tereta u toku proste vonje
Kt predeni km sa teretom u toku proste vonje
- za sloenu vonju srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta bice:
n
Kst1 =
(q Kt ) i
[km]
i
- za homogeni vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti bice:
Kst1 =
U
[km]
Q
gde je:
U ostvareni transportni rad u tkm
Q kolicina prevezenog tereta u t
- za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila bice:
n
Kst 1 =
1
n
Ui
[km]
Qi
gde je:
U1 , U 2 , ..., U n ostvareni transportni rad u tkm
Q1 , Q 2 , ..., Q n kolicina prevezenog tereta u t
6.4.7 Srednji dnevni pred eni put
Ksd
Za proracune pomocu kojih se moe odrediti intenzitet eksploatacije vozila, proracun i

dimenzionisanje kapaciteta za tehnicko odravanje i opravke vozila potrebno je
poznavati
srednji
dnevni
predeni
put, jer od dnevnog pred enog puta vozila zavisi frekvencija i broj
zahteva zavrste opsluivanja vozila shodno usvojenom reimu tehnickog odravanja
pojedine
vozila.
Srednjisudnevni
Kako
dnevnepredeni
kilometrae
put vozila
koje dobija
vozila se
prelaze
kao odnos
u nekom
ukupno
vremenskom
predenogperiodu
puta prema
po
broju
dana
pravilu
to
se uvodi
rada
auto
razlicite
vozila
pojamilisrednjeg
voznog dnevnog
parka. predenog puta.
29
Srednji dnevni predeni put bice:

- za homogen vozni park:
Ksd =
AK
ADr
[km/dn]
- za heterogen vozni park:

n
Ksd =
1
n
AKi
[km/dn]
ADri
Na velicinu srednjeg dnevnog predenog puta u velikoj meri utice srednja duina
vonje sa
teretom,
dnevno
radno
vreme vozila, vreme trajanja utovarno istovarnih operacija, zatim
putni i klimatski
uslovi.
6.5 BRZINE KRETANJA VOZILA

Za odmeravanje uslova u kojima se odvija eksploatacija vozila u drumskom
saobracaju
neophodno
je
utvrditi kolike
su brzine kretanja vozila. Sve brzine koje se u organizaciji kretanja
vozila u transportu izucavaju su uslovljene srednje brzine kretanja i izraene su u
drumskom
km/h.
Za razlicite proracune u okviru organizacije eksploatacije drumskih vozila definisane
su sledece srednje brzine:
uslovljene
- saobracajna brzina
Vs
- prevozna ili transportna brzina
Vp
- brzina obrta
Vo
- eksploataciona brzina
Ve
6.5.1 Srednja saobracajna brzina
Vs
Saobracajna brzina podrazumeva uslovljenu srednju brzinu kretanja vozila koja se

dobija kada
se put vozila (u km) podeli sa vremenom trajanja vonje u casovima.
ukupno
predeni
Casovi
vonje
obuhvataju i sva kratka zaustavljanja i stajanja vozila koja su prouzrokovana uslovima
saobracaja
(cekanje na semaforu, zaustavljanje na neregulisanim raskrsnicama, cekanje na
cekanje
polazak kolone vozila pri velikoj gustini saobracajnog toka, itd.)
prunomnaprelazu,
Srednja saobracajna brzina prema tome bice:
K
Vs =
[km/h w ]
Hw
Vs
= AHw
AK
-gde
Ovde
zaje:
homogen
je Hw
K
AKukupno
ukupan
casovi
vozni predeni
park
vonje
predeni
bice:
put
vozila
putuukm
kmjedinice
voznogvoznog
parka,
dok
parka
]Ahwcasova vonje voznog parka.
30je [km/h wbroj
- za heterogeni vozni park stavljen od
n grupa vozila je:

n
Vs =
AHwi Vsi
1
n
AKi
[km/h w ]
1
n
AHwi
AHwi
Ovde takode vai zakljucak da
Vs
1
n
Vsi
U praksi, pod brzinom dostave se misli na prevoznu ili transportnu brzinu.

UTICAJ RAZNIH FAKTORA NA SREDNJU SAOBRACAJNU BRZINU
Brzinska svojstva vozila u odredenim uslovima eksploatacije najbolje se odraavaju
kroz postignut
nivo
srednje saobracajne brzine.
SAOBRACAJNA BRZINA je uslovljena srednja brzina za vreme kretanja vozila i
njena velicina
zavisi
od mnogih faktora kao na primer od konstruktivnih karakteristika vozila,
vozackog
osoblja vetine upravljanja vozilom, putnih uslova, elementa organizacije
stepena obucenosti
transporta,
intenziteta saobracaja i organizacije regulisanja saobracaja, klimatskih uslova, itd.
Na vrednost saobracajne brzine vozila uticu eksploataciona svojstva vozila,
elasticnost pri vonji, stabilnost, manevarske sposobnosti, prohodnost i opte tehnicko
dinamicnost,
stanje
vozila.
Od USLOVA PUTA znacajan uticaj na saobracajnu brzinu imaju irina kolovoza,
saobracaja, vrsta i stanje kolovozne konstrukcije, velicina i duina uspona, radijus
intenzitet
krivina,
osvetljenost puta i regulisanje saobracaja.
Od ELEMENATA ORGANIZACIJE TRANSPORTA na velicinu saobracajne brzine
uticu:
vonjeduina
i ucestalost zaustavljanja (za autobuse), iskoricenje nosivosti i predenog puta,
vrsta robe
i pri transportu, nacin njenog ucvrcivanja, itd.
njene
osobine
U praksi srednja saobracajna brzina odred uje se na osnovu probnih vonji sa
svih
ogranicenja
brzine koje na putu postoje.
uzimanjem
u obzir
Na saobracajnu brzinu veliki uticaj imaju kvalitet i stanje kolovoza. Prema
saobracajnu
brzinu
ostvarenu na putu sa ravnim asfaltno betonskim kolovozom
istraivanjima
ako za
uzmemo
indeks
100, onda ce saobracajna brzina na putevima od tucanika od u dobrom stanju imati
indeks
dok ce 75-80,
na putevima sa dotrajalim neravnim zastorom indeks biti 50 pa i manji.
Pri mokrom putu brzina
Vs se smanjuje. To opadanje za asfaltno betonske kolovoze je oko 10%.
Pri kretanju po putevima sa snegom osnovni uticaj na velicinu saobracajne brzine
imaju
prohodnost vozila i vetina upravljanja.
Znacajna
U
gradovima
tipova,
uslovima
snage
razlika
saintenzivnog
motora
velikom
saobracajnih
i dinamickih
gustinom
saobracaja
brzina
saobracajnog
svojstava)
u dobija
velikimsekao
gradovima
toka
priiradu
sva
sva privredna
vozila
putnicka
gde jeu gustina
gradu
vozila
vozilai uvonji
saobracajnog
u toku
toku na
Pri nocnoj
putevima,
posebno
toka
postie
(razlicitih
ostvaruju
saobracajnu
velika,
sena
istu
marki
saobracajna
avonji
auto-putevima.
brzinu.
i saobracajna
brzina brzina VskojaVsjejeuslovljena
za 5-10%
manja jeintenzivnocu
od dnevne. saobracajnog toka. U
31optom
U uslovima gradske vonje sa manjim intenzitetom saobracaja na velicinu srednje

saobracajne
brzine Vs znatno uticu dinamicka svojstva vozila (moc ubrzanja), jer pri cestim zaustavljanjima
srednja saobracajna brzina zavisi uglavnom od tok kvaliteta vozila.
Saobracajna brzina na auto-putevima (na kojima nema ogranicenja maksimalne
brzine)
oko
70-80%iznosi
od maksimalne
brzine vozila.
Razlika u saobracajnim brzinama teretnih vozila sa punim opterecenjem i vonje bez
tereta iznosi
10-15%.
Znacajnija je razlika vrednosti saobracajne brzine vozila koje radi sa
prikolicom
ili bez je vezana za specificnu snagu po jedinici bruto teine vucnog
prikolice (zavisnost
vozila u KW/t).
Saobracajna brzina vozila moe se utvrditi probnim vonjama ili na osnovu podataka o
putu
izracunati pomocu metoda iz teorije motornih vozila. Te metode omogucavaju da se
iznade vozila
srednjana odred enom putu, pri kretanju sa punim iskoricenjem snage motora,
brzina
odnosno
maksimalno moguca srednja saobracajna brzina. Ovako izracunatu brzinu neophodno
korigovatiod realnih uslova. Korekcije je potrebno vriti obzirom na ogranicenja
ujezavisnosti
brzine na deonicama puta, promene gustine saobracajnog toka, vreme vonje (dan ili
pojedinim
meteorolokih uslova (kia, sneg, magla, poledica), itd.
noc),
U realnim uslovima eksploatacije vozila, ukupno vreme kretanja vozila moemo
raclanitisanakonstantnom brzinom, ubrzanja, usporenja, kocenja i kratkotrajna stajanja,
kretanje
tome
saobracajnu brzinu moemo napisati u obliku
te prema
Vs =
t1 +
K
t2 + t3 +
t4 +
t5
K
[km/h w ]
Hw
gde su:
t1 vreme kretanja vozila konstantnim brzinama [h]
t2 vreme ubrzanja [h]
t3 vreme usporenja [h]
t4 vreme kocenja [h]
t5 vreme prinudnih zaustavljanja prouzrokovanih uslovima saobracaja (zaustavljanja
na semaforu, prelazu preko eleznicke pruge itd.) [h]
Snimanjem je moguce utvrditi trajanje svih elemenata vremena kretanja vozila, kao i
verovatnocu
i prinudnih zaustavljanja.
duinu
trajanja
Saobracajna brzina a time i brzina transportovanja putnika i roba je med u najvanijim
pokazateljima uslova rada vozila auto-transportne organizacije. to je brzina kretanja
vozila
veca,
to
je i proizvodnost
vozila veca, a samim tim cena transporta nia.
Povecanje brzine kretanja vozila u neposrednoj je zavisnosti od stanja saobracajnica,
mera za
bezbednost
saobracaja, poboljanja dinamickih svojstava vozila, tehnicke ispravnosti
vozila,
stepena kvalifikovanosti vozaca, kao i od primene savremenih metoda organizacije
transporta.
Pri izvrenju transportnog procesa saobracajna brzina zavisi od velikog broja faktora, i
zbognije
togakonstantna velicina. Prema tome, saobracajna brzina je uslovljena srednja
ona
brzina
koja
sekretanja
dobija stajanja
odnosom
predenog putaregulisanjem
vozila i vremena
vonje Saobracajna
u koje su ukljucena
kratkotrajnog
prouzrokovana
saobracaja.
brzina za
vremena
Vs 32
= tw
K
vonju bice:
jednu
dok ce za nekoliko vonji biti:
Vs =
Kst Z
tw
gde su:
K duina vonje u kilometrima
tw vreme vonje vozila za prostu vonju [h]
Kst srednja duina vonje sa teretom
Z broj vonji sa teretom
koeficijent iskoricenja predenog puta za prostu vonju
tw zbir svih vremena vonje
Vp
6.5.2 Prevozna transportna brzina
Prevozom transportnom brzinom naziva se uslovljena srednja brzina transportovanja

putnika
i brzina se cesto naziva i BRZINOM DOSTAVE, jer se dobija
robe. Ova
izracunavanjem
odnosa
rastojanja
prevoza
putnika ili robe sa vremenom provedenim na putu. U vreme
provedeno
na putu
nisu
ukljuceni
vreme ukrcavanja putnika utovara robe u polaznoj tacki, niti vreme
iskrcavanja
putnika istovara robe u zavrnoj tacki relacije na kojoj je prevoz obavljen.
Prema ovome prevozna ili transportna brzina karakterie brzinu prevoza putnika ili
brzinu
transportovanja robe od polazne do zavrne tacke relacije na kojoj je prevoz obavljen.
Za autobuske prevoze koji se izvravaju na odred enim linijama izraz za prevoznu
brzinu bice:
Kl
Vp =
[km/h]
Hw + Hui
gde je:
Kl duina linije u km
Hw vreme vonje u h
Hui vreme stajanja za ukrcavanje iskrcavanje putnika na medustanicama linije
- za jedinicu voznog parka bice:
Vp =
K
[km/h]
Hp
gde je:
K rastojanje u km izmed u polaznih i zavrnih tacaka medu kojima su prevozi
obavljeni
Hp casovi trajanja prevoza (bez tu u polaznim i bez ti u zavrnim tackama prevoza)
- za homogeni vozni park bice:
Vp =
AK
[km/h]
AHp
gde je:
AK ukupno predeni put u kilometrima na izvrenju transporta
AHp
heterogenog
autocasovi trajanja
prevoza
= 1n1n AHp
AK
- za vozni
park
sastavatransporta
bice: Vp
[km/h]
33 i i
Transportna brzina je obicno manja od saobracajne brzine Vs jer su u casove prevoza

ukljucena
vremena usputnog stajanja vozila (ukrcavanja iskrcavanja putnika na medustanicama,
istovar
robeutovar
usput)i vreme trajanja vonje.
6.5.3 Brzina obrta
Vo
Brzina obrta je uslovljena srednja brzina koju ostvaruje vozilo u linijskom transportu
putnikaobrte
ili robe
vreci
izmedu dva terminusa linije.
Brzina obrta dobija se odnosom dvostruke duine linije prema vremenu trajanja obrta.
Vreme obrta
obuhvata
vreme vonje, vreme zaustavljanja na usputnim stanicama radi ukrcavanja
iskrcavanja
putnika, odnosno utovara istovara robe, kao i vremena zadravanja vozila u
terminusima
linije
radi
ukrcavanja
iskrcavanja putnika, utovara istovara robe, odmora osoblja,
pregleda
vozilabice
itd.za jedan obrt:
Prema
ovome
Ko = 2Kl [km]
To = tw+ tui + td t
[h]
2Kl
Vs
[h]
kako je: tw =
to ce biti: To =
brzina obrta bice:
odnosno
Vo =
2 Kl
+
2Kl + Vs(tui td t )
+ tui + td t =
[h]
Vs
Vs
Vo =
Ko
2 Kl
2 KVs
=
=
To 2Kl + Vs(tui + tdt ) 2Kl + Vs(tui + tdt )
Vs
Ko
1
=
[km/h]
1 (tui + td t )
To
+
Vs
2Kl
gde je:
Ko ili2Kl dvostruka duina linije u km
To vreme trajanja obrta
tw vreme vonje u toku obrta
tui ukrcaj iskrcaj putnika na medustanicama linije
td t vreme zadravanja vozila u terminusima linije
- za jedinicu voznog parka bice:
Vo =
Ko
Ho
gde je:
Ko dvostruka duina linije u km
Ho ukupno vreme trajanja obrta u casovima
- za homogen vozni park bice:
Vo =34AHo
AKo
- za heterogen vozni park na liniji bice:

n
Vo =
AKoi
1
n
AHoi
gde je:
AKo ukupni broj kilometara na liniji ostvaren ostvaren od strane vozila koja rade na toj
liniji
AHo ukupno vreme u casovima utroeno za izvrenje obrta
6.5.4 Eksploataciona brzina
Ve
Eksploatacionom brzinom nazivamo uslovljenu srednju brzinu vozila za ukupno

vreme koje
vozilo
provede
na radu
(prosecan predeni put vozila u km za jedan cas rada vozila).
Eksploatacionom brzinom karakterisana je intenzivnost izvrenja transportnog
procesa.
Eksploataciona brzina dobija se odnosom ukupno predenog puta prema vremenu
provedenom
na
radu.
- Eksploataciona brzina za jedinicu voznog parka bice:
Ve =
K
K
=
[km / hr ]
Hr Hw + Hd
gde je:
K ukupni predeni put vozila u toku radnog vremena
Hr ukupno radno vreme u casovima
- Eksploataciona brzina za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena bice:
Ve =
AK
AK
=
[km / hr ]
AHr AHw + AHd
- Eksploataciona brzina za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila u ma

komvremena
periodu bice:
n
Ve =
1
n
AKi
AHri
AKi
[km / hr ]
1
n
AHwi +
AHdi
6.6 IZMERITELJI ISKORICENJA KORISNE NOSIVOSTI

VOZILA
kod
Eksploatacija
procesa,
sredstava.
iizmeritelja
vozila
stepen
prevoza
smanjuje
iskoricenja
koje
Radi
koji
na
uvozila
datim
bilansiraju
ostvarivanja
duim
obimukapaciteta
uslovima
prevoza
drumskom
rastojanjima.
iskoricenje
ovog
(kolicinu
obezbeduje
korisne
transportu
cilja
Kao
potrebno
raspoloivog
transportovanog
posledica
nosivosti
maksimalnu
podrazumeva
je vozila.
pri
nedovoljnog
fonda
izvrenju
mogucu
tereta
Nedovoljno
optimalno
vremena
iliiskoricenja
transportnih
proizvodnost
broj
i organizovanje
ukupno
prevezenih
iskoricenje
korisne
procesa
pred
transportnih
pored
enog
kapaciteta
putnika)
prouzrokuje
vozila
nosivosti
puta
javlja
i utvrditi
manja
se manja
ostvarenja
proizvodnost
transportnog
transportnih
rada (u
sredstava.35 tkm i) to
pkm
se posebno intenzivno odraava
Stepen iskoricenja korisne nosivosti vozila ocenjuje se koeficijentom iskoricenja

korisne
vozila. nosivosti
Za odmeravanje iskoricenja kapaciteta transportni sredstava u odnosu na obim
prevoza utransportu slui koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti dok se pri
teretnom
transportu
putnika koristi koeficijent popunjenosti vozila.
Pri odmeravanju iskoricenja transportnog sredstva u odnosu na transportni rad slui
koeficijent
dinamickog iskoricenja korisne nosivosti vozila.
6.6.1 Koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti vozila

nosivost heterogenog voznog parka za obim prevoza
i prosecna
qQ
Koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti predstavlja kolicine prevezenog

tereta prema
kolicini
koja je mogla biti prevezena da je nosivost vozila u toku vonje sa teretom
bila u potpunosti
iskoricena.
Prema tome koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti vozila za jedno vozilo
u toku jedne
vonje
sa teretom bice:
q
q
gde je:
q kolicina transportovanog tereta u toku jedne vonje sa teretom

q korisna nosivost vozila
Za jedno vozilo u nekom posmatranom vremenskom periodu bice:
Z
qi
Q1
Z=
= 1
=
q Z
qZ
Z
qi
1
qi
1
gde je:
Q1 kolicina tereta transportovana jednim vozilom u nekom posmatranom vremenskom

periodu
Z broj vonji sa teretom u posmatranom periodu vremena

Za homogen vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti u nekom posmatranom
vremenskom
periodu bice:
AZ
gde je:
qi
Q1
AZ=
= 1
=
q Z
qAZ
AZ
qi
1
qQ
AZ
qi
kolicina
korisna
brojvremena
vonji
nosivost
stvarno
saprevezenog
jednog
teretomvozila
voznog
tereta
u tonama
parka
u tonama
ili grupe
periodu
36 vozila u1 posmatranom
Za vozni park heterogene strukture korisne nosivosti sastavljen od n grupa pri cemu se
korisna
nosivost jednog vozila po grupama razlikuje, dok su sva vozila jedne grupe iste
korisne nosivosti
bice:
n
Qi
=
1
n
Qi = AZ 1 q1
+ AZ q
2 2
AZ i qi
AZ i qi
gde je:
AZ i qi
AZ i qi
qQ
+ ...AZ q
i i
1
n
AZ
+ ...AZ q
n n
odnosno ukupna kolicina transportovanog tereta i

n
AZ q = AZ q + AZ q + ... AZ q + ... AZ q
i
1 1
Odnosno kolicina koju je bilo moguce transportovati da su nosivosti svih vozila, u

svim
grupama,
pri svakoj
vonji sa teretom bile u potpunosti iskoricenje.
6.6.2 Prosecna nosivost heterogenog voznog parka za obim prevoza
qQ
Iz izraza za koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti sledi

n
Qi =
AZ i qi
= q
AZ
Obzirom da su korisne nosivosti vozila razlicite po grupama vozila
q1
q2
qi
qn
To se postavlja problem kako odrediti prosecnu nosivost vozila u voznom parku za

proracune
na
nivou
celokupnog
heterogenog voznog parka.
Prosecna nosivost sa kojom se najcece operisalo u dosadanjoj praksi predstavljala je
odnos
ukupne nosivosti vozila u voznom parku sa brojem vozila u voznom parku
n
A q + A2 q 2 + . .. An qn
qs = 1 1
=
Ai1 + Ai 2 + . . . Ain
Aii qi
1
n
Aii
qs dobice se za
Kada u izraz za obim prevoza uvrstimo prosecnu nosivost
1
n
n
1
AZAZ
AZ
i qi i q
ii 37
i ==
1n 1n
n11n11n
Aii qi
AAi
ili
i qiii
Qi
a ova jednakost u optem slucaju nije tacna, jer je kod prvog izraza faktor ponderacije
prosecne
nosivosti broj vonji sa teretom po grupama vozila, a kod druge nosivosti inventarski
broj vozila.
n
AZ i qi
1
n
AZ
AZ 1 q1 + AZ 2 q2 + ...AZ i qi + ...AZ n qn
= qQ
AZ 1 + AZ 2 + ...AZ i + ...AZ n
Dinamicka prosecna nosivost za obim prevoza kod heterogenog voznog parka koji se
ujedno
moe
i koristiti
pri proracunu predstavlja u stvari prosecnu korisnu nosivost vozila pri svakoj
vonji
sa
teretom celokupnog heterogenog voznog parka:
n
qQ =
Az qi
i
1
n
Az
i
U specijalnom slucaju dinamicka prosecna nosivost za obim prevoza celokupnog

heterogenog
q identicna je statickoj srednjoj nosivosti
voznog parka
. Tajqsslucaj nastupa ako su ispunjena
Q
sledeca dva ogranicenja:

1) da je inventarski broj vozila u svakoj od n grupa jednak
2) da je svaka grupa vozila ostvarila isti broj vonji sa teretom
Ai1 = ...
Ai2 = Ai3 = = Ain = Ai
Az = ...
Az 2 = Az = Az = Az
1
tada je:
n
qs =
Aii qi
1
n
Aii
Ai
qi
A q + A2 q2 + 1. . . An qn Ai (q1 + q2 + ... + qn )
1
= 1 1
=
=
=
*
*
*
n Ai
n Ai
n Ai
qi
n
cime se dokazuje identicnost za
qQ i qsu slucaju kada su ogranicenja ispunjena, koji u praksi
moe nastupiti retko.
6.6.3 Koeficijent dinamickog iskoricenja korisne nosivosti e i prosecne

nosivosti heterogenog voznog parka za transportni rad
Koeficijent dinamickog iskoricenja korisne nosivosti vozila dobija se kao odnos
ukupno
ostvarenog transportnog rada (u TKM) prema mogucem transportnom radu. (Potpuno
iskoricena
korisna nosivost vozila na celokupnom pred enom putu sa teretom). To prakticno znaci
da se zaod koeficijenta statickog iskoricenja korisne nosivosti koji se dobija pomocu
razliku
kolicine
stvarno
iskoricenje
Koeficijent
prevezene
dinamickog
korisnekolicine
robe,
nosivosti
iskoricenja
koeficijent
robe
vozila
vec dinamickog
ikorisne
utice
rastojanja
nanosivosti
gubitak
na
iskoricenja
kojima
transportnog
za jedno
se korisne
teret
vozilo
prevozi.
rada
nosivosti
uitoku
to To
sve
jedne
znaci
vie to
da
stvarne prevezene
e = q Ksstt =38qq Kst t = qq
ukljucuje
nedovoljno
rastojanje
je
vonje
teretom
sabice:
ne
prevoza
samo vece.
qU
Za jedinicu voznog parka u nekom posmatranom periodu vremena bice:
U
= 1z
Uma x
e z=
()q Kt i
=
()q Kt i
()qKt i
Kt
gde je:
Z broj vonji sa teretom u posmatranom periodu vremena
q kolicine tereta prevoene u pojedinim vonjama
Kt predeni kilometri sa teretom u pojedinim vonjama
Za homogeni vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti bice:
A
(q Kt ) i
U
e =
=
AK t q
1
A
(q Kt ) i
(qKt ) i
Kt
(q Kt ) i
q * AKt
gde je: AZ broj sa teretom celokupnog voznog parka

Za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila bice:
n
e =
1
n
1
n
gde je:
Ui
U ma x
Ui
1
n
AKt qi
i
AKt qi ei
i
1
n
AKt qi
AKt qi ei
qu
AKt
Ui = AKt1 q1 e1 + AKt 2 q2 e 2 + ...AKti qi ei + ...AKt n qn e n
tj. suma ostvarenog transportnog rada svih grupa vozila u voznom parku
n
AKti qi = AKt1 q1 + AKt2 q2 + ...AKti qi + ...AKtn qn
odnosno moguci transportni rad celokupnog heterogenog voznog parka.
6.6.4 Prosecna nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka

Iz izraza za koeficijent dinamickog iskoricenja korisne nosivosti sledi:
n
U =e
i
AK t qi = e qi
za prosecnu nosivost uvrsti se staticka srednja vrednost
qs =
39
1 1n
AA
q
i i i
AKt
pa ce biti:
n
n
A qi
i
AKti qi = e
AKti
AKti qi
1
n
: e
A qi
i
1
n
AKti
A
i
Tvrdnja da je prosecna nosivost kod koje je ponderacioni faktor predeni km sa teretom

identicna
prosecnoj nosivosti kod koje je ponderacioni faktor inventarski broj vozila nema
osnova,
tome prema
n
AKti qi
Ai qi
1
n
AKti
Ai
Dinamicka prosecna nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka koja se

mora
koristiti dobija se odnosom moguceg transportnog rada i predenih kilometara
pri proracunima
sa teretom, je sa
oznacavamo
qU .
u
qu =
AKt q1 + AKt q2 + ...+ AKt qi + ...+ AKt qn

1
AKt + AKt + ... + AK t

1
AK t qi
i
1
n
AKt
qu = qs
U specijalnom slucaju prosecna nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka
qu
qs . Taj slucaj nastupa kada su ispunjena sledeca
identicna je statickoj srednjoj nosivosti

ogranicenja:
1) da je inventarski broj vozila u svakoj od n grupa jednak

2) da svaka grupa vozila ostvari isti broj kilometara sa teretom
Ai1 = ...
Ai2 = Ai3 = = Ain = Ai
AKt1 = ...
AKt 2 = AKt3 = = AKtn = AKt
tada je:
qs =
Ai q1 + Ai q2 + ...+ Ai qn
Ai
qi
qi
n * Ai
n * Ai
n
qu nastupa
= AKt identicnost
q1 + AK
AKt t q+2 +AK
...qt +u +=
AK
...qts+qAK
qn = AK t ()
q1n+* q2
AK+t ... + qn = AK
n *t AK
q=n1i
pa tada
i + t... + AKt 40
1n tn
1
21
qs
U optem slucaju je kod heterogenog parka

grupama vozila,
Aii =const., AZ i =const. i
slucaj kada su sve tri nosivosti jednake
qu . Ako
qQ su ispunjena ogranicenja po
AK
=tconst.
u heterogenom voznom parku ce nastupiti
i
qs = qu = qQ
Ogranicenja pri kojima jednakost nastupa gotovo da su u praksi nemoguca.
6.6.5 Odnos koeficijenata dinamickog i statickog iskoricenja korisne

nosivosti
Utvrdeno je da za jedno vozilo u nekom vremenskom periodu ili za homogeni vozni

park, odnosno
grupu
vozila iste korisne nosivosti, koeficijent dinamickog iskoricenja korisne
nosivosti
vozila
veci
ili
manji od
koeficijenta
statickog iskoricenja za onoliko puta za koliko je puta
srednje rastojanje
transporta
jedne tone tereta vece ili manje od srednje duine vonje sa teretom.
e=
U
AKt q
Q
q Az
U
e
U
Az
1
AKt q U Az
=
=
= Kst1 i
=
Q
Q AKt
Q
AKt Kst
q Az
e
Kst1
=
ili Kst e = Kst1
Kst
Ova relacija na nivou celokupnog heterogenog voznog parka nije tacna i ne moe se
koristiti.
Razlog netacnosti je razlika u ponderacionim faktorima prosecne nosivosti na nivou
celokupnog
parka. Kod koeficijenta dinamickog iskoricenja korisne nosivosti e, to su kilometri
pod je
teretom,
dok
kod koeficijenta statickog iskoricenja korisne nosivosti
broj vonji sa teretom.
Obzirom da je:
n
e =
AKti qi i e i
1
n
1
n
AKt i qi
to ce biti:
AZ i qi
Kst =
AZ i qi
AKti
1
n
AZ
Kst =
AKtqei
1
n
AZqi
eKst = Kst1
n
AKti qi ei
1
n
AKti qi
1
n
1n
AKti qi ei
AKti qi e1i 1n * AKt
AKt
1n
i qi i *
AKti
1
n
AZ
1
n
1n1n
AZ qi
n
i
AKti qi e i
1
n
AZ qi
1
n
AZ i qi
AKti
AKti qi e i
AZ i i q=i 41
=11n 1n AZ
AKti iqqi i e i *
1n
AKti qi *
1n
AZ
AZ i qi
1
n
AZ
AKti qi
1
n
AKti
eKst = Kst ne vai jer

1
Ova jednakost nije identicna i netacna je, prema tome i relacija

n
AZ i qi
1
n
AZ
= qQ
AKti qi
1
n
AKti
= qu
qQ
qu
q s = quq=Q.
sem u slucaju ispunjenja ogranicenja pri kojima identicnost nastupa tj. kada je
6.6.6 Uslov jednakosti koeficijenta statickog i dinamickog iskoricenja

korisne nosivosti vozila
Koeficijent statickog i dinamickog iskoricenja korisne nosivosti za jednu vonju sa
teretomsujednog
vozila
jednaki
q
=e
q
Za jedno vozilo u nekom vremensko periodu ili za homogen vozni park sastavljen od
vozila iste
korisne
nosivosti, odnosno za grupu vozila iste korisne nosivosti koeficijent statickog i
iskoricenja korisne nosivosti bice jednak samo kada su ispunjena sledeca ogranicenja:
dinamickog
a) da se pri svakoj pri svakoj vonji sa teretom prevozi ista kolicina robe, a da pri
tome rastojanja prevoza ne moraju biti jednaka, tada je:
= const . odnosno q = q = const .
b) da se pri svakoj vonji sa teretom prevozi robe obavljaju na jednakom rastojanju, a
da
kolicine prevezenog tereta robe ne moraju biti iste. Tada je
Kt =const.
Ukupna kolicina transportovane robe moe se izraziti kao suma svih kolicina robe u
svakoj od vonji sa teretom
ostvarenih
Q= q 1 + q
+ q 3 + ... + q i + ... + q
qi
Ukupno ostvareni transportni rad moe se izraziti kao suma ostvarenog rada po svakoj
vonji sakoja se dobije kao proizvod kolicine prevezene robe i rastojanja na kojem je
teretom,
prevoz
izvren
U = q 1 Kt1 + q 2 Kt2 + ... + q i Kt i + ...+ q n Kt n =
qi Kti
gde su: Kt
q1 1 ,, qKt
Kt
Kt
rastojanje
prevezene
transporta
robe
pri42
upojedinim
t, pri pojedinim
vonjama
vonjama
1
2 2 ,, q
3 3 ,, q
i ,i ,qKt
n n kolicine
Izraze za koeficijent statickog i dinamickog iskoricenja korisne nosivosti bice:
q + q + q + ...+ q + ...+ q
Q
2
3
i
n
= 1
qAz
qAz
U
q Kt + q 2 Kt2 + ... + q i Kti + ... + q n Ktn
e =
= 1 1
qAKt
q( Kt1 + Kt2 + ...+ Kti + ...+ Ktn )
=
U prvom slucaju u svakoj vonji prevozi se ista kolicina tereta pa ce biti:
q 1 = ...
q 2 = ... = q i =
Q = q Az i
=q
n
U=
=q
q i Kti
odnosno
q Az
q
=
qAz
q
q ( Kt1 + Kt 2 + ...+ Kti + ...+ Kt n ) q
e =)
=
q(Kt1 + Kt 2 + ...+ Kti + ...+ Ktn
q
=
pa je
=e
U drugom slucaju u svakoj vonji sa teretom prevozi se razlicita kolicina robe ali su
rastojanja
prevoza ista pa ce biti:
Kt1 = ...
Kt 2 = Kt3 = ... = Kt i =
= Ktn
odnosno
n
qAz
=
Kt
e=
q
1
n
qi
Kt
1
n
Kt = Kt z
odnosno
Kt q i
1
e qAz
=
=
qAz Kt
43
pa je i u drugom slucaju
e=
7. PROIZVODNOST TERETNOG VOZILA

Pod pojmom "proizvodnost teretnog vozila" podrazumevamo kolicinu prevezenog
tereta u tonama
(ostvaren
obim prevoza u tonama) ili izvren transportni rad u tkm u jedinici vremena.
Proizvodnost koja se odnosi na ukupno (kalendarsko) vreme vozila naziva se puna
proizvodnost
dobija
se kadai se ostvaren obim prevoza ili transportni rad podeli ukupnim
kalendarskim
vremenom vozila, tj. Inventarskim auto casovima.
Proizvodnost koja se odnosi na radno vreme vozila naziva se radna proizvodnost i
dobija
seprevezenog
kada
kolicinu
tereta u tonama ili ostvareni transportni rad u tkm u nekom
periodu vremena
podelimo
sa casovima rada vozila u tom vremenskom periodu. Punu proizvodnost pri
tome
oznacavamo simbolima
W U i W Q , dok radnu proizvodnost oznacavamo simbolima
W UW
iQ.
Prema datim definicijama puna proizvodnost bice:
WU =
U
Q
[tkm/hi] i W =
[t/hi]
Q
24 ADi
24 ADi
Za radnu proizvodnost izrazi dobijaju oblik:
WU' =
U
Q
[tkm/hr] i W ' =
[t/hr]
Q
24 AHr
24 AHr
Proizvodnost koja se ostvari za 1 cas rada vozila na prevoznom putu procesa

casovnom
proizvodnocu
vozila.
transporta naziva
se
Pri tome jedna vonja sa teretom izvrava se za vreme
toku jednog casa rada vozila biti:
, te cet prema tome broj izvrenih vonji u
1
t
Kako je vreme jedne vonje sa teretom:
t = tw + tui
gde je:
t vreme trajanja jedne vonje sa teretom u casovima
tw
vreme vonje vozila u toku jedne vonje
tui vreme trajanja utovara i istovara
to ce biti:
Prema tome bice:
K
Kst
Kst

K=
tw =t Vs
dok
jertui
je
= Vs
Kst
je +Ktui =44 Kst
+Vs
Vs
Zamenom u izraz za broj vonji u toku jednog casa dobice se:
1
Kst + tui Vs
Vs
Vs
Kst + tui Vs
U toku svake vonje prosecno prevezena kolicina tereta dobice se iz relacije
q = q
[t]
i izvrice se transportni rad
U = q e Kst
gde su:
q prosecno prevezena kolicina tereta u toku vonje sa teretom
koeficijent statickog iskoricenja nosivosti vozila
e koeficijent dinamickog iskoricenja nosivosti vozila
Casovna proizvodnost rada teretnog vozila na prevoznom putu bice:
- u tonama:
WQ' = q Z
q Vs
[t/h]
Kst + tui Vs
- u tona kilometrima:
WU' = U Z
qeVs Kst
[tkm/h]
Kst + tui Vs
45
q
tj.
q

Vozni Park Rad Voznog Parka I Proizvodnost

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vozni Park Rad Voznog Parka I Proizvodnost

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VOZNI PARK I RAD VOZNOG PARKA

VOZNI PARK ............................................................................................................................. 2

Definicija voznog parka ..................................................................................................... 2

Sastav voznog parka ......................................................................................................... 2

Inventarski vozni park........................................................................................................ 3

RAD VOZNOG PARKA ............................................................................................................. 5

TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG PROCESA ......................... 5

ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA................................................................................ 6

6.3 TEHNOLOKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA ............................... 6

IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORICENJA PREENOG PUTA ............................ 24

BRZINE KRETANJA VOZILA.......................................................................................... 30

5.2 Sastav voznog parka

5.3 Inventarski vozni park

+ A podskupovi broja inventarskih vozila po markama i tipovima vozila u

5.3.2 Podela inventarskog voznog parka prema tehnickom stanju

Kod heterogenog voznog parka sastavljenog od

n grupa vozila bice:

+ Ann skup broja nesposobnih vozila po grupama vozila

Osnovna podela moe se prema potrebi dalje raclanjivati. Na primer: tehnicki

5.3.3 Eksploataciona podela tehnicki ispravnog voznog parka

n grupa vozila bice:

5.3.4 Eksploataciono tehnicka podela inventarskog voznog parka

Uspeno organizovanje eksploatacije vozila u inventarskom voznom parku

6. RAD VOZNOG PARKA

6.1.1 Ciklus transportnog procesa

6.1.2 Prosta vonja

6.1.3 Sloena vonja

6.1.6 Transportni rad jedinice transportnog rada

6.2 ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA

6.3 TEHNOLOKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI

3) Izmeritelje iskoricenja kapaciteta vozila i prevozne sposobnosti voznog parka.

6.3.1 Vremenski bilans voznog parka u danima auto dani

Sa stanovita racionalnog iskoricenja raspoloivog vremenskog fonda tehnicki

Shodno ranijim zakljuccima potrebno je koricenje raspoloivih

Za heterogeni vozni park bice:

ADi = ADi1 + ADi 2 + ... + ADi n =

ADii auto dana inventarskih celokupnog heterogenog voznog parka

Za sposobna vozila u voznom parku bice:

- Za heterogeni vozni park broj sposobnih auto dana:

- Za heterogeni vozni park:

ADr = ADr1 + ADr2 + ... + ADrn =

Za auto-dane sposobnih vozila, auto dani u garai bice:

- Za heterogeni vozni park:

ADg = ADg1 + ADg 2 + ... + ADgn =

Za auto-dane nesposobnih vozila bice:

- Za heterogeni vozni park:

ADn = ADn1 + ADn2 + ... + ADnn =

Polazeci od tehnicke i eksploatacione podele inventarskog voznog parka moe se

ADi = ADs + ADn

- za homogen vozni park u toku jednog dana

- za heterogeni vozni parku toku jednog dana

Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu bice:

- za heterogeni vozni park

Koeficijent tehnicke ispravnosti ocenjuje uspeh slube opravki i odravanja u pruanju

6.3.4 Koeficijent iskoricenja voznog parka

Koeficijent iskoricenja voznog parka a odreduje koji deo od ukupno raspoloivog

- za homogen vozni park

- za heterogeni vozni park u toku jednog dana

- za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

- za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena

Koeficijentom iskoricenja voznog parka ocenjuje se stepen mobilnosti voznog parka,

6.3.5 Koeficijent iskoricenja tehnicki ispravnog sposobnog voznog

Pokazatelji kojima se ocenjuje stepen izlaska ispravnih vozila na rad je koeficijent