Tehnika kola 15 Maj Prokuplje

UPRAVLJAKI SISTEM POSTAVLJANJE UPRAVLJAKIH

TOKOVA I GEOMETRIJA
- Maturski rad -

Uenik:
Miladin Kovaevi IV3

Predmetni nastavnik:
Dejan orevi

Prokuplje 2016

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

SADRAJ
1.

UVOD ............................................................................................................................................. 3

2.

SISTEM ZA UPRAVLJANJE MOTORNIM VOZILOM.............................................................. 4

3.

NAGIB TOKOVA ........................................................................................................................ 6

4.

ZATUR TOKOVA ....................................................................................................................... 8

5.

POPRENI NAGIB OSOVINICE TOKA ................................................................................. 10

6.

UVLAENJE UPRAVLJAKIH TOKOVA ............................................................................ 12

7.

RASPON TOKA KONVERGENCIJA ................................................................................... 14

8.

UGAONI RASPON I MAKSIMALNI ZAOKRET...................................................................... 15

9.

UREAJI ZA KONTROLU GEOMETRIJE TOKOVA ........................................................... 17

9.1

GEOLINER 550 PRISM-ELITE........................................................................................... 17

9.2

GEOLINER 650 .................................................................................................................... 19

10.

MOGUI KVAROVI I MERE ZA NJIHOVO OTKLANJANJE............................................ 20

11.

ZAKLJUAK ........................................................................................................................... 23

12.

LITERATURA .......................................................................................................................... 24

Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

1. UVOD
Sigurnost, upravljivost i stabilnost vozila zavisi u velikoj meri od konstrukcije naplataka,
pneumatika, sistema oslanjanja i upravljanja koji treba da funkcioniu u harmoniji.

Geometrija oslanjanja po definiciji je ugaona zavisnost izmeu povrine podloge i

elemenata sistema oslanjanja, upravljanja i tokova vozila. Prilikom podeavanja geometrije
oslanjanja se mere i podeavaju uglovi pod kojim se nalaze tokovi vozila i podeavaju prema
odgovarajuim vrednostima koje je definisao konstruktor. Podeavanje se vri pomeranjem
razliitih elemenata sistema oslanjanja i upravljanja. Pravilno podeena geometrija oslanjanja
omoguava obrtanje tokova bez proklizavanja, blokiranja i eanja na razliitim tipovima
podloga.
Pravilna podeenost geometrije oslanjanja omoguava bezbednu vonju, dobru
upravljivost, dui vek pneumatika, smanjenu potronju goriva i manje optereenje elemenata
sistema oslanjanja i upravljanja. Podeenost geometrije oslanjanja treba proveriti prilikom
ugradnje novih pneumatika ili elemenata sistema oslanjanja i upravljanja. Ukoliko se primeti
prekomerno habanje pneumatika takoe je potrebno proveriti podeenost geometrije oslanjanja.
Do poremeaja u podeenosti geometrije dolazi prilikom promene odstojanja vozila od
tla, zbog potroenosti ili oteenja elemenata sistema oslanjanja prilikom udara u vrstu
prepreku (udarna rupa, ivinjak i sl.). Trenutno postoje dva osnovna naina podeavanje
geometrije oslanjanja: podeavanje dva ili podeavanje sva etiri toka. Prilikom podeavanja
geometrije samo dva toka podeavanja i merenja se vre samo na prednjim tokovima ne
uzimajui u obzir geometrijski odnos prednjih i zadnjih tokova. Ova vrsta podeavanja se esto
koristila ranije dok sistemi oslanjanja i upravljanja nisu dostigli dananji nivo sloenosti.
Prilikom podeavanja geometrije oslanjanja na sva etiri toka se vre merenja uglova,
ali se podeavanje vri samo na oslanjanju prednjih tokova ukoliko nema mogunosti
podeavanja geometrije oslanjanja zadnjih tokova. U tom sluaju se geometrija prednjih
tokova podeava tako da zadnji tokovi prate prednje. Ukoliko se podeava i geometrija
zadnjih tokova ona se podeava prvo, a zatim se geometrija prednjih tokova podeava u
odnosu na uzdunu osu vozila. Ovakav tip podeavanja geometrije je zahtevniji i u finansijskom
smislu zbog veeg utroka radnih sati kao i angaovanja vie opreme.
3
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

2. SISTEM ZA UPRAVLJANJE MOTORNIM VOZILOM

Sistem za upravljanje ima zadatak da menja i odrava pravac kretanja vozila, te osigurava
neophodan manevar vozila. U optem sluaju sistem za upravljanje se sastoji od sklopova.
Savremeni mehanizmi za upravljanje moraju ispuniti sledee zahteve:
a) Obezbediti stabilno kretanje vozila prilikom vonje u pravcu. Toak upravljaa u poloaju
pravolinijskog kretanja treba da ima minimalan slobodan hod.
b) Obezbediti malu silu na toku upravljaa (Fv): kod putnikih vozila 4-7 daN, a kod teretnih
vozila i autobusa 15-20 daN, a kod teretnih vozila veih nosivosti i do 30-40 daN.
c) Kinematika mehanizma za upravljanje mora biti takva da prilikom kretanja u krivini osigura
kotrljanje svih upravljakih tokova vozila bez klizanja kako bi se spreilo brzo troenje
pneumatike.
d) Spontano vraanje upravljakih tokova po izlasku iz krivolinijskog u poloaj
pravolinijskog kretanja pod dejstvom stabilizirajueg momenta.
e) Mehanizam mora ublaiti udare izazvane neravninama puta, tako da se na toak upravljaa
prenesu samo neznatne sile koje nee zamarati vozaa i time smanjiti sigurnost kretanja vozila.

Slika 1.Prikaz delova sistema za upravljanje

Podela sistema upravljanja moe se izvriti na sledee naine:
a) Klasifikacija po karakteru upravljanja:

Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

upravljanje tokovima,

upravljanje osovinama,

kombinovano upravljanje,

bono zanoenje, gusenina vozila.

Datum:
25.5.2016.

b) Prema poloaju vozakog mesta:

upravljanje sa leve strane vozila,

upravljanje sa desne strane vozila.

c) Klasifikacija prema karakteru funkcionisanja:

mehaniki mehanizmi,

servo-mehaniki mehanizam.

Ako se poe od uproenja da se upravljanje motornog vozila vri se krutim tokovima,

onda se moe rei da e biti zadovoljen osnovni kinematski kriterijum, da se ose obrtanja
tokova seku u jednoj taki. Pri ovom uslovu nee doi do proklizavanja nijednog toka.
Naravno mehanizam upravljanja, koji obezbeuje ove uslove, je dosta sloeniji. Za prostije
(jednostavne) mehanizme upravljanja ne ostvaruje se osnovni kinematski kriterijum obrtanja
oko jednog pola odnosno ose obrtanja tokova se ne seku u jednoj taki.
U sklopu upravljaa su upravljaki toak (volan) sa vratilom upravljaa i

upravljaki

mehanizam. Ovde e se posebno istai i upravljaki toak sa vratilom upravljaa. Dimenzije

upravljakog toka se biraju tako da voza sa uobiajenom silom (Fv), bez velikog zamaranja,
moe da upravlja vozilom. Maksimalna sila koju voza prenosi na upravljaki toak ne bi smela
biti veca od 200 N. Na osnovu toga se definie poluprenik toka. Naravno, ako postoje
pojaivai kod prenosa sile od vozaa do tokova vozila, onda je ovaj izbor daleko jednostvniji
i osnovnu ulogu za dimenzije toka upravljanja ima funkcionalnost i estetski izgled.
U novije vreme na toku upravljaa se montiraju i neki drugi elementi (air bag, komande za
radio, itd.), to direktno utie na dimenzije upravljakog toka. Upravljaki toak nalazi se na
vratilu koje se izrauje od cevi, a vratilo je obloeno kuitem. Kod nekih vozila se na kuitu
volana nalazi ruica menjaa. Tu su i ostale uobiajene komande (svetla, brisaci, itd.). Kod
nekih vozila izrauje se, tzv. sigurnosna konstrukcija vratila. Jedan je deo vratila izraen od
perforirane cevi. Ta perforacija se, zbog naleta vozaa na volan pri sudaru sabija i tako zatiti
vozaa od veih povreda grudnog koa.
Konstrukcija ima cev koja je uzduznim zlebovima spojena s drugom cevi i pri aksijalnom
5
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

optereenju u nju ulazi. Trea konstrukcija je najjednostavnija, prenosi samo torziju, a pri
delovanju aksijalne sile teleskopski se sklopi .

Slika 2. Sistem za upravljanje

3.

NAGIB TOKOVA

Nagib toka je ugao toka u odnosu na vertikalu, kada se vozilo posmatra sa prednje
strane. Ako je gornji deo toka nagnut ka spolja re je o pozitivnom nagibu toka, a ako je
gornji deo toka nagnut ka unutra radi se o negativnom nagibu toka. Nagib tokova se koristi
kao vid kompenzacije zbog nagiba putnih povrina (veina puteva ima nagib zbog odvoenja
tenosti sa povrine puta) i optereenja vozila.

Slika 3. Negativan i pozitivan nagib tokova

Nagib toka se najee podeava na iste vrednosti na oba toka koji se nalaze na istoj
6
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

osovini. Ukoliko je nagib toka nepravilno podeen mogua posledica je neravnomerno troenje
pneumatika i to tako da se boni delovi gazee povrine pneumatika pojaano habaju. Primera
radi, ukoliko je nagib podeen previe, negativno gazei sloj e biti vie potroen sa unutranje
strane. Ukoliko vrednosti nagiba nisu jednako podeeni za tokove na istoj osovini, vozilo e
vui na stranu koja je vie pozitivno podeena.
Nagib upravljakih tokova prema unutranjosti vozila provodi se iz odreenih
tehniko-eksploatacionih razloga. Ravan obrtanja toka nije normalna na podlogu vonje nego
je nagnuta prema vertikali za ugao kako je to pokazano na slici 4.
Nagib toka u odnosu na podlogu izvodi se na taj nain, da se u fazi konstruisanja upravljakog
toka, osa rukavca nagne prema horizontali za isti ugao . Ovaj konstruktivni zahvat se sprovodi
zbog vetakog stvaranja bone sile Y kojom se iskljuuje zazor u bonom smeru tokova u
njegovom uleitenju. Sa realizacijom nagiba toka ostvaruje se bolje voenje vozila u pravcu
i lake ispravljanje tokova. Ovaj nagib tokova kree se u granicama = (12), a ree i do
3.

Slika 4. Nagib upravljakih tokova motornog vozila

Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

4.

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

ZATUR TOKOVA

Zatur tokova ili uzduni nagib osovinice toka, ima presudnu ulogu u kvalitetnom
voenju tokova i brzom ispravljanju tokova pri izlasku iz krivine. Realizacija ovog
konstruktivnog zahvata se sprovodi na taj nain da se osovinici rukavca toka daje jo jedan
nagib po duini vozila u ravni toka pod uglom kako je to pokazano na slici 5.

Slika 5. Ugao zatura tokova

Na ovaj nain produena osa osovinice toka pada u taku A, ispred teoretskog kontakta
toka i podloge u taki B. Ovakva konstruktivna izvedba ima isti efekat kao da je osovinica
toka postavljena ispred ose simetrije toka u vertikalnoj ravni kao to je to nacrtano na slici 5.
Krajnji efekat je taj da se toak ponaa kao vuen, a ne guran i ima tendenciju kotrljanja po
pravcu.
Da bi ova veliina bila u granicama optimalnih konstrukcija veliina ugla zatura osovinice se
kree u granicama = (12), a najvie = 5. Ugao se pojavljuje i kao funkcija dimenzije
pneumatika, za vee dimenzije pneumatika ugao zatura je manji i obrnuto.
Zatur je ugao toka kad se vozilo gleda spreda. Dolazi do nepravilnog troenja pneumatika
kad je taj ugao preveliki:
8
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

Govorimo o pozitivnom zaturu kad je gornji deo toka udaljen od vozila. Preveliki
pozitivan zatur dovodi do troenja pneumatika po spoljnim rubovima.
Govorimo o negativnom zaturu kad je gornji deo toka okrenut prema unutranjosti vozila.
Preveliki negativan zatur dovodi do troenja pneumatika po unutranjim rubovima.

Zatur se ispituje i podeava za svako vozilo kako bi pneumatik to ravnije leao na tlo u
krivinama. Ako je prevelika razlika zatura izmeu prednjih tokova, vozilo e vui u jednu
stranu.

Slika 6. Negativan i pozitivan zatur tokova

Zatur tokova omoguava stabilno upravljanje. Vrednosti zatura tokova iste osovine
trebaju biti identine. Ukoliko su vrednosti nejednake vozilo e vui na stranu na kojoj je
vrednost zatura manja. Ukoliko su vrednosti zatura jednake, ali previe negativne, upravljanje
e biti lagano i odravanje pravca e biti oteano. Ukoliko su vrednosti zatura jednake ali
previe pozitivne upravljanje e biti teko i prilikom prelaza preko neravnina upravlja e teiti
da se izbije vozau iz ruku. Zatur tokova ne utie bitnije na habanje pneumatika. Na
podeenost zatura tokova mogu da utiu labavi ili pohabani zglobovi (kugle), spone i
gumene aure. Kao i nagib tokova na mnogim vozilima sa prednjim pogonom ni zatur tokova
nije mogue podeavati. Ukoliko vrednosti zatura ne odgovaraju fabriki zahtevanim to ukazuje
da su neki od elemenata oslanjanja ili upravljanja pohabani ili iskrivljeni.

9
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

5.

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

POPRENI NAGIB OSOVINICE TOKA

Slino zaturu, osa oko koje se obru tokovi prilikom zakretanja upravljaa moe da se

posmatra i u poprenoj ravni, tj. sa prednjeg dela vozila. Popreni nagib osovinice toka je ugao
ose zakretanja upravljakih tokova gledan sa boka vozila u odnosu na vertikalu. Namena
promene uglova pod kojim je ova osa je da se projektuje teina vozila na povrinu puta zarad
stabilnosti vozila. Ovaj ugao prouzrokuje da se vozilo malo odigne od podloge prilikom
okretanja upravljaa ka nekoj od krajnjih pozicija. Na ovaj nain se teina vozila koristi za
efekat vraanja upravljaa u neutralni poloaj nakon skretanja.
Ukoliko je boni nagib osovinice razliit za tokove na istoj osovini, vozilo e da vue
levo ili desno ve pri malim brzinama. Veina ureaja za podeavanje geometrije oslanjanja
ima mogunost da meri nagib osovinice, ali se on ne podeava posebno. Boni nagib osovinice
koji je razliit za tokove iste osovine ukazuje na moguu pomerenost gornjeg nosaa oprune
noge ili pomerenost oscilirajueg ramena.
Popreni nagib osovinice , u strunoj literaturi jo se naziva ugao podupiranja
toka (kao bukvalni prevod nemake rei spreizung) i ima dvostruku funkciju:

1) da bi se obezbedilo da prodor osovinice kroz podlogu ne pada suvie daleko od

centra otiska toka (kao kada bi osovinica bila postavljena vertikalno), ve neto van njega,
obezbeujui na taj nain izvesno odstojanje a - tako zvani poluprenik skretanja toka.
Ovo je neophodno kako bi elementi upravljakog sistema (zglobovi i spone) stalno bili pod
naponom, u stanju istezanja spona, anulirajui na taj nain uticaj zazora koji mora da postoji u
sistemu. Isto tako, ovo odstojanje nesme da bude ni previe veliko, kako ne bi izazvalo
bespotrebno habanje pneumatika zbog klizanja pri zaokretanju. Za vreme kotrljanja,
upravljajui tokovi su optereeni silama otpora kotrljanju, koje dejstvujui na rastojanju a,
stvaraju momente na tokovima (proizvod sile otpora kotrljanja i poluprenika kotrljanja), koji
tee da obrnu tokove oko osovinica rukavca. Njihov uticaj se na upravljau ne osea, s obzirom
da su momenti na levom i desnom toku jednaki, ali suprotnih smerova. Kako momenti ne bi
bili previe veliki, rastojanje a treba da bude minimalno, usled ega se navedeni ugao
10
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

konstruktivno obezbeuje. Njegova veliina, kod upotrebe dijagonalnih pneumatika, ne prelazi

vrednost od 50.
2) Druga funkcija ugla poprenog nagiba osovinice je odravanje neutralnog
poloaja toka. Prilikom zaokretanja toka iz neutralnog poloaja oko osovinice koja je pod
poprenim nagibom, podie se toak vozila koji se nalazi na unutranjoj strani krivine, dok se
toak na spoljnoj strani krivine malo sputa (kao da toak ponire u podlogu), to je uzrokovano
pomeranjem take kontakta toka sa putnom u ravni "b-b", upravno na osu osovinice rukavca.
Ovakvo neravnomerno podizanje vozila je izazvano krutou podloge, koja da je meka,
omoguila bi da toak na spoljnoj strani krivine "udubi" podlogu. Na taj nain i teite vozila
se izdie, stvarajui labilan poloaj, usled ega ima stalnu tendenciju vraanja u nii stabilan
poloaj.

Slika 7. Poloaj osovinice toka kod pozitivnog i negativnog poluprenika skretanja

Zavisno do toga da li osovinica ima prodor unutar tokova ili u spoljnu sredinu, razlikuje
se "pozitivan" i "negativan" poluprenik skretanja. Negativan poluprenik (prodor osovinice u
spoljanju sredinu) ima vie prednosti (prua kompaktniju celinu sistema, prednosti prilikom
koenja sa nejednakim silama koenja prednjih tokova), ali ga je tee ostvariti s obzirom da
zahteva veliki nagib osovinice i veu dubinu naplatka toka.

Slika 8. Prednost negativnog poloaja osovinice toka prilikom koenja

11
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

Ispitivanja su pokazala da prilikom koenja, u sluaju da postoji razlika u silama koenja

prednjih tokova, to u principu nije dozvoljeno, negativan poluprenik skretanja osovinice
omoguava bolje zadravanje pravca kretanja i upravljivost. Kako se iz slike vidi, prilikom
postojanja razlike u sili koenja levog i desnog toka, kod pozitivnog poloaja osovinice
(pozitivan poluprenik skretanja) sila inercije i razlika u sili koenja (F) stvaraju moment, koji
jo vie zanosi vozilo u stranu na kojoj je vea sila koenja. Nasuprot ovome, kod negativnog
poluprenika skretanja, momenti sile inercije i razlike sile koenja se smanjuju ili ponitavaju
zbog suprotno smernosti, te vozilo zadrava preanji pravac kretanja.

6. UVLAENJE UPRAVLJAKIH TOKOVA

Razlika rastojanja prednjeg i zadnjeg dela upravljakih tokova na istoj osovini, gledano
od gore, u pravcu kretanja vozila se naziva uvlaenje upravljakih tokova. Postoje dva tipa
uvlaenja, kada su prednji delovi tokova blii jedni drugima od zadnjih (naziva se i pozitivno
uvlaenje), i kada su prednji delovi tokova dalji jedni od drugih nego zadnji delovi tokova
(naziva se i negativno uvlaenje). Neodgovarajue podeavanje uvlaenja e zaposledicu imati
rapidno habanje oba pneumatika poednako. [2]

Slika 9. Uvlaenje upravljakih tokova vozila

Kako vozila sa zadnjim pogonom guraju vozilo, otpori e prouzrokovati da se voice
12
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

ogibljenja pomere unazad, zbog toga veina vozila sa pogonom na zadnjim tokovima
ima upravljake tokove koji su manje razmaknuti na prednjem delu nego na zadnjem delu.
Kod prednjeg pogona vozilo je vueno pa se voice oslanjanja pomeraju unapred, zato se na
vozilima sa prednjim pogonom uvlaenje podeava tako da prednji delovi tokova budu vie
razmaknuti od zadnjih i tako kompenzuju pomeranje elemenata oslanjanja. Prilikom zakretanja
upravljakih tokova u krivinama spoljanji tokovi se kreu po putanji veeg poluprenika.
Posledica toga je da unutranji toak mora da se zakrene pod otrijim uglom od spoljanjeg.
Podeavanja uvlaenja se vre na krajevima spona upravljakog sistema. Podeavanja se vre
podjdnako za oba toka na istim osovinama. Ukoliko su podeavanja razliita volan moe da
bude pomeren iz neutralnog poloaja a vozilo e vui ulevo ili udesno.
Fenomen vibracije upravljakih tokova, esto popularno nazivamo poigravanje
upravljakih tokova, javlja se u vonji pri velikim brzinama na putu sa malim koeficijentom
otpora puta, a da pri tome nije izvreno podeavanje uvlaenja tokova. Uzrok ovoj fizikalnoj
pojavi vibracije upravljakih tokova treba traiti u ranije postavljenim konstruktivnim
zahtevima. Ako se ima u vidu konstruktivno reenje nagiba upravljakog toka, onda se moe
konstatovati da toak rotira oko svoje ose vezano za centar okretanja oko centra 0. U ovom
sluaju toak bi ima vonju po luku a ne u pravcu kako smo mu zadali kretanje.
Da bi anulirali ovaj uticaj vonje po luku toku se daje ugao uvlaenja pa se na taj nain
i trenutni pol 0 pomera u smeru vonje. Toak ostaje prednapregnut i nema mogunosti
slobodne oscilacije izazvane spoljnim uticajima. Toak se rotira uz malo proklizavanje sa
podlogom. Da ovo proklizavanje ne bi bilo preveliko, to izaziva dodatno troenje pneumatika
i poveanu silu spoljanjih otpora statistiki su definisane vrednosti ugla uvlaenja /2 = (23).
Obzirom da je oteano ovo merenje, praktian postupak merenja je preko odstojanja prednjeg
dela i zadnjeg dela upravljakih tokova. Ovo odstojanje se meri na elinim obruima i
njegova razlika treba da iznosi B = 23 mm u korist zadnje dimenzije.

13
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

7.

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

RASPON TOKA KONVERGENCIJA

Slika 10. Raspon toka

Gledajui vozilo odozgo, raspon (konvergencija) je ugao koji stvaraju centralna
poduna osa vozila i centralna poduna linija toka.
Raspon je pozitivan sa znakom + (tokovi su "zatvoreni") kada se ove dve ose sreu ispred
vozila gledano u odnosu na pravac kretanja.
Raspon je negativan sa znakom - (tokovi su "otvoreni") kada se ove dve ose sreu iza
vozila gledano u odnosu na pravac kretanja.
Raspon svakog pojedinanog toka definie se kao pojedinaan ili individualan raspon.
Ukupan raspon predstavlja zbir levog i desnog raspona na istoj osovini.

Slika 11.
14
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

Svaka savremena masina za reglazu trapa softverski ima opciju za prikaz raspona u
milimetrima ili stepenima. Iako gore navedene definicije sugeriu da su vrednosti raspona
izraene u lunim stepenima, proizvoai vozila ih mogu naznaiti i kao tolerancije u
milimetrima. Da bi se pojedinani rasponi izrazili u milimetrima napravljena je referenca
izmeu dve merne vrednosti A i B izmerene na samom toku.
Kada je vrednost raspona izraena u mm, lako je shvatiti da je pri istom uglu vrednost
u mm direktno proporcionalna dimenzijama toka. Nepravilno podeeni pojedinani rasponi
dovode do pogrenog poloaja volana u vonji, a mogu dovesti i do preteranog troenja gazeeg
sloja gume.

8.

UGAONI RASPON I MAKSIMALNI ZAOKRET

Kada vozilo zaokree u stranu tokovi imaju razliite putanje: unutranji toak mora

vie da zaokrene u odnosu na spoljanji toak. Iz toga sledi zakljuak da bi ova vrednost trebalo
da bude simetrina bez obzira na to da li se zaokret vri u levu ili desnu stranu.

Slika 12. Izgled tokova prilikom merenja ugaonog raspona i maksimalnog zaokreta

15
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

Ugaoni raspon se meri na sledei nain: prilikom zaokreta u levu stranu meri se
vrednost zaokreta unutranjeg toka (levo) kada je spoljanji toak (desno) zaokrenut za 20 i
obrnuto. Upravljake kutije na vozilima obino se dizajniraju tako da unutranji toak zaokree
za najmanje 1130 vie u odnosu na spoljanji toak kada je spoljanji toak zaokrenut za 20.
Na taj nain se vri procena i podeavanje upravljake kutije.

Maksimalni zaokret i njegovo merenje se sprovodi na isti nain kao i zaokret za 20:
volan se zaokree maksimalno u levu i desnu stranu i pri tom se mere vrednosti zaokreta
unutranjih i spoljnih tokova.

Savremena masina za centriranje trapa nudi podeavanje ovih vrednosti u zavisnosti da li sam
ureaj poseduje tzv. elektronske tanjire koji putem elektronskog senzora mere zaokret volana,
ili mehanike tanjire koji obino imaju mernu skalu sa podeocima. U tom sluaju se jednostavno
vizuelno utvrdi koja je vrednost zaokreta na skali.

16
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

9.

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

UREAJI ZA KONTROLU GEOMETRIJE TOKOVA

Ova kontrola

se sastoji od vizuelnog pregleda elemenata ureaja za upravljanje

i pregleda uz pomo ureaja. Kontrolu je mogue sprovesti u objektima

za vrenje

tehnikog pregleda, s obzirom da je za vizuelni pregled potreban kanal ili dizalica koja podie
celo vozilo, i gde su instalirani odgovarajui ureaji za pregled. Danas postoji vie vrsta ureaja
za kontrolu geometrije tokova, kao i raznih proizvoaa,dok u ovom radu bie opisani samo
neki od njih.

9.1 GEOLINER 550 PRISM-ELITE

Slika 13. Izgled ureaja za kontrolu geometrije tokova prozvoaa HOFMANN

Ovaj ureaj ima sledee karakteristike:
Najnoviji kompjuterski sistem sa 3D tehnologijom, dve CCD kamere i dva CCD
projektora za podeavanje geometrije vozila.

14
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

Merni sistem sa 2 defleksivne ploe i dve CCD kamere, potpuno beian RADIO
prenos, sa punjaem i baterijom.
Kompenzacija okretanjem toka.
PC raunar PENTIUM sa USB komunikacijom, FD, HDD, DVD, Win XP OS, 19
monitorom, INK JET A4 tampaem i daljinskim upravljaem.
GEO Pro 32 Bit premium softver sa bazom podataka od 1970. godine za skoro 10.000
vozila, video animacijama pozicija i naina telovanja, kao i uputstva za korienje
SHIMNI.
Merenje TRAGA, NAGIBA, ZATURA, NAGIBA OSNOG BOLCNA,
MAKSIMALNOG ZAOKRETA, RAZLIKE ZAOKRETA, OSA I RAZLIKA OSA kod
prednjih i zadnjih tokova.
Jednostavan unos vozila i dodavanje novih baza podataka.
Blokada pedale i konice.
Tanost 0,1.
Opseg hvatanja za felge od 10 do 22.
4 mehanike rotacione nagazne ploe za prednji i zadnji trap vozila.
Napajanje 1/N/PE 230V, 50-60 Hz.
Kompatibilnost sa ASA mreom.
U opciji ELITE:
kompenzacija guranjem
dimenzije vozila.
18

Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

9.2

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

GEOLINER 650

Slika 14. Izgled ureaja za kontrolu geometrije tokova prozvoaa HOFMANN

- Revolucionarni kompjuterski sistem sa 3D tehnologijom i dve CCD kamere za podeavanje

geometrije vozila.
- Merni sistem sa 4 defleksivne ploe potpuno beian (bez IC, RADIO ili bilo kakvog prenosa,
bez punjaa i baterija) otporan na udarce i padove.

- Kompenzacija pomeranjem vozila za 20 cm (ili 2x10) bez dizanja vozila.

- PC raunar PENTIUM sa USB komunikacijom, FD, HDD, DVD, Win XP OS, 19"
monitorom, INK JET A4 tampaem. Otvoren orman.

- GEO Pro 32 Bit premium softver sa bazom podataka od 1970. godine za skoro 20.000
vozila, video animacijama pozicija i nainatelovanja, kao i uputstva za korienje SHIMNI.
-

Merenje TRAGA, NAGIBA, ZATURA, NAGIBA OSNOG BOLCNA,

MAKSIMALNOG ZAOKRETA, RAZLIKE ZAOKRETA, OSA I RAZLIKA OSA,

POMERAJA TOKOVA, DIJAGONALA, STANJA ASIJE I TELOVANJA ASIJE NA
SPUTENOM I DIGNUTOM VOZILU,... kao i korienja specijalnih alata i softvera za
AUDI, VW, MERCEDES, BMW, OPEL, FORD, GM,...

19
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

- Jednostavan unos vozila i dodavanje novih baza podataka.

- Blokada pedale i konice.
- Tanost 0,1'.
- Opseg hvatanja za felge od 11" do 22".
- 4 mehanike rotacione nagazne ploe za prednji i zadnji trap vozila.
- Napajanje 1/N/PE 230V, 50-60 Hz.
- Kompatibilnost sa ASA mreom.

OPCIJE:

- Brzi adapteri sa adapterima za spojlere (sa opsegom hvatanja felge do 25").

- Elektronske rotacione ploe.
- VoiceAlign* - Sistem kontrole glasom.
- NetSpecs* - Dodavanje podataka putem INTERNETA.
* - sistemi zatieni internacionalnim patentom od strane firme HOFMANN

10. MOGUI KVAROVI I MERE ZA NJIHOVO OTKLANJANJE

Kada treba proveriti geometriju tokova?

Ako primetite da vozilo zanosi udesno ili ulevo kad na jedan kratak trenutak pustite volan dok
vozite pravo morate proveriti geometriju svojih tokova. Podesite geometriju tokova, odnosno
podesite delove prednjeg i zadnjeg veanja. Ako vozilo nije ispravno podeeno to moe
uzrokovati preuranjeno troenje pneumatika.
Uvek proverite geometriju tokova u sledeim sluajevima:
* Nakon to udarite u neto.
* Ako primetite neuobiajeno ili nepravilno troenje pneumatika.
* Ako primetite vuenje vozila u stranu ili u sledeim situacijama:
vae vozilo vue u jednu stranu.
va volan se ne vraa s lakoom u poetni poloaj nakon okretanja ili se okree dok
vozite pravo.
20
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

Kad kupite novi komplet pneumatika i elite da vam traju to due.

Nakon zamene sastavnog dela veanja ili upravljakog mehanizma.
Zato je podeavanje geometrije vano?
Na veini vozila, geometrija se istrauje od samog uzroka kako bi se smanjilo troenje i habanje
i poveala udobnost vozaa i putnika. Pravilno podeena geometrija 4 toka smanjuje troenje
pneumatika i poveava njihov vek trajanja, poboljava njihove performanse I doprinosi utedi
goriva. To podeavanje takoe poboljava ponaanje vozila na putu i poveava sigurnost jer
smanjuje vuenja u stranu i zanoenja vozila.
Razlika izmeu geometrije i balansiranja tokova?
esto se brkaju geometrija i balansiranje tokova, a radi se o dve potpuno razliite stvari:
Podeavanje paralelnosti tokova, ili geometrija vozila , sastoji se od podeavanja uglova
tokova kako bi oni povratili upravnost u odnosu na tlo i paralelnost meu sobom. S druge
strane, balansiranje tokova omoguuje okretanje tokova bez uzrokovanja vibracija vozila pri
odreenim brzinama.
Kako dolazi do toga da se geometrija tokova poremeti?
Geometrija se moe poremetiti prilikom udarca u kolovoz ili naleta na udarnu rupu na cesti; u
puno teim okolnostima poput saobraajne nezgode, u kojoj vae vozilo zadobije udarac, takoe
se moe poremetiti geometrija tokova. Kad je geometrija toka neispravna, rub pneumatika
troi se bre to utie na ponaanje vozila. To moe uzrokovati potrebu za zamenu pneumatika
ranije nego to ste to sami planirali.
Obina nepravilno podeena geometrija moe uzrokovati ozbiljne probleme
Cilj geometrije tokova jeste optimizirati dranje na putu i maksimalno produiti vek trajanja
pneumatika.

21
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

Glavni razlozi zbog kojih geometrija tokova mora biti ispravno podeena:
Utedeete
Vai pneumatici trajae due
Vae vozilo e bolje drati na putu i otpor gazeeg sloja bie manji.

Koliko esto treba podeavati geometriju toka?

U veini sluajeva se poremeena geometrija prednjih i zadnjih tokova moe reiti za
otprilike 30 minuta. Podeavanje geometrije tokova sastoji se od provere volana i uglova
pneumatika prema specifikacijama proizvoaa automobila. Premda moete uti razliite
izraze poput nagib prema unutra, nagib prema spolja, zatur pozitivan ili negativan,
geometrija toka nije nita jako komplikovano. Podeavanje geometrije tokova vrlo je
jednostavan zahvat za vulkanizera.
Kako se podeava geometrija toka?
Tri glavna podeavanja geometrije toka su zatur, ugao nagiba prema unutra ili prema
spolja, ugao zaokreta. Podeavanje geometrije toka sastoji se od podeavanja uglova toka
za ispravan nagib prema unutra ili nagib prema spolja i ispravan zatur.

22
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

11. ZAKLJUAK

Sa stanovita bezbednosti saobraaja upravljaki mehanizmi spadaju u najvanije

ureaje na motornom vozilu. Upravljaki mehanizam ima zadatak da obezbedi usmeravanje
upravljakih tokova i odravanja pravca u vreme kretanja vozila. Upravljaki mehanizam po
pravilu deluje na prednje tokove vozila.
Centriranje trapa se sastoji od podeavanja uglova tokova tako da su oni normalni na
podlogu (horizontalu) i meusobno paralelni. Svrha ovog podeavanja je poveanje trajnosti
gume i bolje dranje pravca automobila na ravnom putu. Geometrija vozila meutim nekada
moe biti naruena, sto prouzrokuje i nepravilan rad koji se odraava na gume. Naime,
neujednaeno troenje prednjih i zadnjih guma, kao i zanoenje vozila u jednu stranu u toku
vonje, mogu ukazati na nepravilno centriranje trapa. Nekad je potrebno centriranje "prednjeg
trapa" a nekada sva etiri toka. To zavisi od konkretne situacije i od tipa automobila.
Vano je napomenuti da se reglaa trapa mora vriti u skladu sa proizvoakom
specifikacijom vozila.

U savremenim tehnologijama odravanja vozila subjektivizam onih koji sprovode

postupke odravanja svodi se na najmanju meru, zahvaljujui objektivnim dijagnostikim
metodama. Dostignuti tehniki nivo vozila u direktnoj je vezi sa dostignuima u oblasti
informatike, dijagnostike i kontrole.

Vozila su sa sve sloenijom konstrukcijom. Sve vie je u primeni elektronika sa ciljem

poveanja bezbednosti, kvaliteta rada motora i sistema za prenos snage i td. Ove injenice
navode na zakljuak da i odravanje vozila postaje sve sloenije, to zahteva primenu
savremenih metoda, sloenije opreme i strunijeg ljudstva koje se bavi postupcima odravanja
vozila.

23

Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio:

Tehnika kola
15 Maj

Tema:
Postavljanje upravljakih tokova I geometrija

Datum:
25.5.2016.

12. LITERATURA
[1] Stefanovi A., Drumska vozila osnovi konstrukcije, Mainski fakultet u Niu,Ni, 2011
[2] Filipovi I., Motori i motorna vozila, Mainski fakultet u Tuzli, Tuzla, 2006
[3] www.vrelegume.com
[4] www.rakocevic.rs
[5] www.hofmann-srbija.com

24
Uenik:
Miladin Kovaevi

Predmet:
Motorna vozila

Overio: