www.odbrana.mod.gov.

yu
1,20 evra
cena 100 dinara
1. decembar 2007.

POMO]
@RTVAMA
RATA

Godina I I I

Broj 53

Tema
Intervju
Aleksandar Kova~evi},
konsultant

ENERGETSKA
BEZBEDNOST

SRBIJE
Specijalni
prilog

PREGOVORI O BUDU]EM STATUSU

KOSOVA I METOHIJE

M I N I STARST VO OD B RAN E

R E P U B L I K E SRB IJE

BUD IT E U STROJU
ODABRAN IH
Ako ste dr`avqanin Republike Srbije,
ro|eni 1977. godine i kasnije, `elite da
radite ono za{ta ste osposobqeni za vreme
slu`ewa vojnog roka ili da se dodatno
osposobite za druge du`nosti, ako `elite da
se usavr{avate i napredujete, ako ste
spremni da se suo~ite sa izazovima vojnog
poziva i da stanete u stroj odabranih, javite
se u komandu Vojnog odseka ili komandu vojne
jedinice u va{em gradu.

S A M O

Z A

H R A B R E

O D L U ^ N E

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

18

Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,

~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Snimio Goran STANKOVI]

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}

REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),
mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, kapetan prve klase (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},
Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},
dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},
Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi},
Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-104; 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576
Prelom 3240-019; 23-583
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-m
mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

SADR@AJ

Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)

INTERVJU

Aleksandar Kova~evi}, konsultant

za ekonomsko energetski razvoj

ENERGETSKA BEZBEDNOST SRBIJE

Per aspera

MUZEJ STARIH COKULA

8
13

U FOKUSU

Konferencija za novinare ministra odbrane

NAPREDAK U NIZU OBLASTI

14

TEMA

Projekat Ministarstva za rad i socijalnu politiku

POMO] @RTVAMA RATA

18

ODBRANA

[tabna ratna ve`ba Komande ViPVO

POMAK 2007

22

Centar za transplantaciju VMA

DAR @IVOTU

24

Pripreme za odbranu od elementarnih nepogoda u Vojvodini

EFIKASNIJA ODBRANA
OD POPLAVA
Poru~nik mr Ivan Milojevi}

26

SNAGA I ODLU^NOST MLADOSTI

Zavr{ena akcija Otvoreni dan

SPECIJALCI ZATVORILI KRUG

Pola veka Muzeja vazduhoplovstva u Srbiji

TIHI JUBILEJ

28
30
32

Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

1. decembar 2007.

RE^ UREDNIKA

30
58

DESETI
DECEMBAR
redstoje}i 10. decembar zaokru`i}e dvogodi{wi proces
tra`ewa re{ewa za budu}i status Kosova i Metohije, zapo~et davawem mandata specijalnom izaslaniku generalnog sekretara Ujediwenih nacija Martiju Ahtisariju. Wegov predlog nadgledane nezavisnosti za Kosovo nai{ao je letos na
odlu~no protivqewe u Savetu bezbednosti UN, pre svega Rusije,
koja ima pravo veta, ali i drugih zemaqa koje smatraju da bi to
bio opasan presedan u me|unarodnim odnosima, zasnovanim na
po{tovawu Poveqe UN.
Srbija je taj momenat iskoristila za diplomatsku aktivnost
kojom je izboren jo{ jedan institucionalni krug tra`ewa re{ewa,
ovoga puta uz pomo} trojke Kontakt grupe, koja 10. decembra generalnom sekretaru UN treba da predlo`i re{ewe budu}eg statusa. Me|utim, ni posle pet rundi pregovora dveju strana, Srbije i
kosovskih vlasti, nije na|eno kompromisno re{ewe prihvatqivo
za obe strane. Beograd je ponudio sve ili skoro sve, osim nezavisnosti, Pri{tina me|utim insistira iskqu~ivo na nezavisnosti.
Pred 10. decembar postavqa se nekoliko su{tinskih pitawa
u vezi sa budu}im statusom Kosova i Metohije.
Prvo, da li }e biti nastavka pregovora, na ~emu insistiraju
Srbija i Rusija? I koji bi to bio novi institucionalni oblik tra`ewa re{ewa, budu}i da prethodni nisu doveli do predloga koji bi
bio prihva}en u Savetu bezbednosti, jedinom telu ovla{}enom za
takvu odluku. Ta~nije, neslagawa u trojci Kontakt grupe, koja odra`avaju stavove Zapada i Rusije, govore da ni sada nema zajedni~kog stava po ovom pitawu. Sklonost Zapada, pre svega SAD, da Kosovo dobije nezavisnost, otvara krupna pitawa budu}ih principa
me|unarodnih odnosa. Dr`avni suverenitet i teritorijalni integritet neke od ~lanica Ujediwenih nacija, od Drugog svetskog rata
na ovamo, mewani su samo uz saglasnost vode}ih aktera u me|unarodnoj zajednici. Ovoga puta takve saglasnosti nema.
Drugo, da li bi Kosovo ostalo izuzetak, kako zagovornici nezavisnosti `ele da veruju, ili bi ohrabrilo ve} postoje}e separatisti~ke pokrete zasnovane na nacionalnim motivima? Preovladava uverewe da bi se sutra mnogi pozvali na kosovski slu~aj i tra`ili ostvarivawe svojih ciqeva, {to bi otvorile nove
krize u svetu. U tom kontekstu mo`e se posmatrati i pitawe budu}eg statusa Republike Srpske u okviru Bosne i Hercegovine, iako
i tu zapadne sile uporno odbijaju svaku paralelu. A posebno pitawe prava Srba na Kosovu i wihovih te`wi za pripajawem Srbiji, pogotovu severnog dela gde je srpsko stanovni{tvo u ve}ini!
Tre}e, kakve sve opasnosti otvaraju unilateralni potezi,
imaju}i u vidu da vlasti na Kosovu najavquju progla{ewe nezavisnosti? Time bi se izbegla odluka u Savetu bezbednosti, a to bi
imalo vi{estruke posledice. Najpre, pogor{avawe odnosa Zapada sa Rusijom, drugo, podele u me|unarodnoj zajednici u vezi sa
priznavawem Kosova, tre}e, mogu}nost novih unilateralnih odluka kao odgovor na prvu, ~ime bi se od navodnog kona~nog re{avawa kosovskog pitawa samo otvorila nova kriza u regionu, a time
i u Evropi. Naime, opasnost od stvarawa Velikog Kosova je realnost, uzrokovana ve} odavno obelodawenim te`wama albanskih
nacionalista koji svoje teritorije vide u delovima svih zemaqa u
okru`ewu, Srbije, Crne Gore, Makedonije i severne Gr~ke.
Dakle, 10. decembar zatvara jedan krug pitawa, veoma va`nih kako za me|unarodne odnose tako i za budu}nost regiona.
Svoj stav o wima Srbija je jasno istakla tokom aktivne diplomatske borbe, koju vodi sa puno fleksibilnosti i argumenata,
odlu~na u jedinstvenom stavu da je to weno istorijsko pravo, nacionalni interes i obaveza pred budu}no{}u.

P
PRILOG

Pregovori o budu}em statusu Kosova i Metohije

SU[TINSKA AUTONOMIJA
UNUTAR SRBIJE

35

DRU[TVO

Holokaust i genocid

ZAVETNI GOVOR ISTINE

Prva doma}a rafinerija biodizela

GORIVO SA NA[IH WIVA

52
55

SVET

Specijalci Brazila

STRU^WACI ZA OTMI^ARE
Problemi ameri~kih ratnih veterana

@IVCI NA OKIDA^U

58
60

Paralele

PAKISTANSKI
NUKLEARNI KOFER

63

KULTURA

Sa{a Pan~i}, slikar

KULTURA SLOBODE

66

FEQTON

Srpske zastave (3)

BATAQONSKE ZASTAVE
KNE@EVINE SRBIJE

70

SPORT

Dragan Stankovi}, odbojka{ki reprezentativac Srbije

BRONZA KOJA OBE]AVA

80

Radenko MUTAVXI]

AKTUELNO

Ministar odbrane Dragan [utanovac

OBEZBEDITI MIR NA KOSOVU

Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac izjavio je da
Kfor, predvo|en Natoom, treba da odr`i mir na Kosovu i Metohiji i da Vojska Srbije, u slu~aju jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova, ne}e preuzimati nikakve akcije bez naredbi dr`avnog rukovodstva.
Mi smo insistirali da Nato treba da obezbedi apsolutni
mir i da ne sme biti nasiqa rekao je [utanovac u intervjuu
ameri~koj agenciji Aso{ijeted pres.
Ukoliko do|e do nemira, nadamo se da }e snage predvo|ene Natoom iskoristiti sve svoje kapacitete da ih zaustave dodao je on.
Ministar odbrane je istakao da Vojska Srbije, u slu~aju
jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova, ne}e delovati
samostalno, ve} }e postupati po nare|ewu predsednika i vlade
Srbije.
Vojska ne}e preduzimati nikakve akcije samostalno, bez
naredbi i politi~ke odluke dr`avnog rukovodstva, rekao je [utanovac, podse}aju}i da je vojska pod civilnom kontrolom.
[utanovac je rekao da se Vlada Srbije sprema za eventualno progla{ewe nezavisnosti Kosova, koje bi, kako je dodao,
predstavqalo ogroman izazov za na{u zemqu, preneo je Aso{ijeted pres.

REGIONALNA SARADWA PRIORITET

Pomo}nik ministra za politiku odbrane Du{an Spasojevi}
sastao se 23. novembra sa direktorom Regionalnog centra za
pomo} u kontroli i verifikaciji naoru`awa RACVIAC, ambasadorom Nexadom Haximusi}em.
Tom prilikom, Spasojevi} je iskazao zadovoqstvo dosada{wom saradwom i podr`ao RACVIAC kao inicijativu koja znatno
doprinosi poboq{awu kvaliteta odnosa u regionu. On je potvrdio aktivnu ulogu Srbije u daqem unapre|ewu saradwe i rekao
da su na{oj zemqi veoma bitni dobri odnosi sa svim dr`avama
regiona pojedina~no.
Ambasador Haximusi} je zahvalio na ukupnoj podr{ci Srbije u radu RACVIAC-a i najavio transformaciju te inicijative. To
podrazumeva pomerawe fokusa sa ~isto vojnih pitawa kontrole
i verifikacije naoru`awa ka prete`no edukativnoj funkciji, sa
te`i{tem na pitawima reforme sistema odbrane i evroatlantskih integracija. U skladu sa tim, Regionalni centar za pomo} u
kontroli i verifikaciji naoru`awa mewa naziv u Centar za bezbednosnu saradwu.
Ambasador Haximusi} sastao se i sa dr`avnim sekretarom
Ministarstva odbrane dr Zoranom Jefti}em.

MINISTAR ODBRANE
SRBIJE U POSETI
CRNOJ GORI

TEMEQ
SARADWE
Ako je i bilo nekih nere{enih
pitawa, od potpisivawa Sporazuma
o saradwi wih vi{e nema i ja
sa svojim timom odlazim zadovoqniji
iz Podgorice nego {to sam do{ao
izjavio je ministar [utanovac
na kraju posete Crnoj Gori. Tokom
posete Podgorici, [utanovac se
sastao sa predsednikom Crne Gore
Filipom Vujanovi}em, ministrom
inostranih poslova Milanom Ro}enom
i ministrom odbrane Borom Vu~ini}em.
inistar odbrane Dragan [utanovac potpisao je 20. novembra u Podgorici, sa crnogorskim kolegom Borom Vu~ini}em, Sporazum o saradwi ministarstava odbrane Srbije i Crne Gore, koji }e doprineti
unapre|ewu odnosa dve zemqe u oblasti odbrane i bezbednosti.
Posle potpisivawa Sporazuma ministar [utanovac je rekao novinarima da ceni poziciju Crne Gore u re{avawu kosovskog pitawa i da je zalagawe Crne Gore za mirno re{avawe pitawa Kosova jedini na~in na koji se
mo`e do}i do re{ewa koje }e biti u interesu Beograda i Pri{tine.
Srpski ministar odbrane je izrazio zabrinutost u slu~aju eventualne eskalacije sukoba na Kosovu i rekao da je Srbija veoma re{ena da u
korenu sase~e bilo kakav poku{aj destabilizacije na jugu Srbije. On je
naveo i da je dobio uveravawa od predstavnika Natoa da su me|unarodne
vojne snage na Kosovu dovoqne da spre~e i preduprede sukobe.
Ministar [utanovac je rekao da ne misli da }e Beograd prekinuti
diplomatske odnose s dr`avama koje bi priznale jednostrano progla{e-

SASTANAK VOJNOG KOMITETA

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko
Pono{ u~estvovao je sredinom novembra na sastanku Vojnog komiteta evroatlantskog partnerstva u Briselu.
Zatra`io sam da Kfor preduzme neophodne korake i onemogu}i aktivnosti ekstremisti~kih grupa, koje svojim pojavqivawem u javnosti, posebno u~estalim u posledwe vreme, unose nemir me|u srpsko stanovni{tvo
izjavio je general Pono{, isti~u}i da su zvani~nici Vojnog komiteta
evroatlantskog partnerstva potvrdili spremnost Kfora da obezbedi mir
i stabilnost za sve gra|ane na Kosovu i Metohiji.
General Pono{ je u Briselu imao bilateralne susrete s kanadskim
generalom Rejom Enoom i na~elnikom General{taba oru`anih snaga Italije, admiralom \anpaolom di Paolom, koga su na~elnici general{tabova zemaqa Natoa izabrali za {efa Vojnog komiteta. Generali Eno i Di
Paolo izrazili su zadovoqstvo dosada{wom saradwom Vojske Srbije i
Kfora i potvrdili spremnost me|unarodnih snaga da odgovore svojoj misiji na Kosovu i Metohiji.
Kqu~ne teme redovnog polugodi{weg sastanka Vojnog komiteta bile su
teku}e operacije u kojima u~estvuje Nato i modaliteti saradwe me|u partnerima.
Ovo je bilo na{e drugo u~e{}e na ovakvom sastanku od kada je Srbija u{la u Program Partnerstvo za mir rekao je Pono{, podsetiv{i da
15. novembar 2007.

Obele`en Dan 250. raketne brigade PVO

EFIKASNIJI I JA^I
Na sve~anosti u kasarni Bawica u Beogradu, 24. novembra, obele`en je Dan 250. raketne brigade PVO. Sve~anom skupu prisustvovali su pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}, komandant ViPVO general-major
Dragan Katani}, Zoran Alimpi}, predsednik Skup{tine grada i
vr{ilac du`nosti gradona~elnika Beograda, i brojne zvanice.
Vi ste deo jedne vojske, vojske koja se reformi{e, mewa,
koja postaje mawa, ali sna`nija i racionalnija. Siguran sam da
ste svi vi ponosni {to ste deo ove brigade rekao je Zoran Alimpi}, ~estitaju}i jubilej svim pripadnicima 250. raketne brigade.
Obra}aju}i se pripadnicima jedinice i gostima, komandant
brigade pukovnik Miodrag Gordi} istakao je da je raketni puk
PVO, prete~a dana{we 250. raketne brigade PVO, formiran
24. novembra 1962. Tokom 45 godina, koliko postoje raketne jedinice PVO, brojne generacije raketa{a ugra|ivale su sebe,
svoju mladost, znawe i entuzijazam u izgradwu borbenih sposobnosti raketnih jedinica.
Reformom Vojske Srbije u sastav 250. raketne brigade, pored diviziona PVO sistema neva, u{li su i divizioni PVO sistema kub, ~ime su celokupni potencijali PVO objediweni u
jednoj jedinici koja brani nebo nad ~itavom Srbijom.
U okviru obele`avawa Dana 250. raketne brigade PVO,
polo`eni su venci na spomen-obele`je pripadnicima jedinice
poginulim tokom ratnih dejstava 1999. godine.
we nezavisnosti Kosova, ali i naveo da }e u tom slu~aju Srbija imati odre|ene reakcije. On je ocenio da bi prekid diplomatskih odnosa bio na
{tetu gra|ana, i Srba i Albanaca, koji `ive na Kosovu i dodao da se diplomatski odnosi ru{e jednom odlukom, a grade godinama.
Crnogorski ministar odbrane Boro Vu~ini} ocenio je da pitawa
koja optere}uju region treba re{avati na strpqiv na~in i ponovio da
Crna Gora podr`ava dijalog Beograda i Pri{tine.
Potpisanim Sporazumom se, izme|u ostalog, predvi|a {kolovawe
crnogorskih oficira u Srbiji. Sporazum re{ava i sva do sada nere{ena pitawa izme|u vojski Srbije i Crne Gore, kao {to je podela zajedni~ke imovine. Dvojica ministara dogovorila su formirawe zajedni~ke komisije kako bi i to pitawe bilo re{eno.
Ako je i bilo nekih nere{enih pitawa, od potpisivawa Sporazuma
wih vi{e nema i ja sa svojim timom odlazim zadovoqniji iz Podgorice
nego {to sam do{ao rekao je [utanovac.

EVROATLANTSKOG PARTNERSTVA

je Vojni komitet evroatlantskog partnerstva najvi{e vojno telo Partnerstva za mir. Vojni komitet evroatlantskog partnerstva ~ine 49 na~elnika
general{tabova zemaqa Natoa i Partnerstva za mir.

Povodom Dana 250. raketne brigade PVO, u Centralnom

domu Vojske Srbije u Beogradu predstavqena je monografija te
jedinice. Autori publikacije su pomo}nik ministra odbrane za
qudske resurse istori~ar dr Bojan Dimitrijevi} i raniji komandant brigade pukovnik Jovica Dragani}. Govore}i o monografiji, koja je objavqena uo~i 45. godi{wice od osnivawa raketnih jedinica na prostoru Srbije, dr Dimitrijevi} istakao je
da su autori iz obiqa ~iwenica o nastanku i postojawu brigade
izdvojili one koje najre~itije govore o wenom razvoju i zna~aju
za celokupnu vojsku. Poseban akcenat stavqen je na aktivnosti
oko osnivawa jedinice 1962. godine i na weno borbeno anga`ovawe 1999. godine.
O borbenoj upotrebi 250. raketne brigade PVO govorio je
nekada{wi zamenik komandanta brigade pukovnik Dragan Stankovi}. Na kraju sve~anosti primerci monografije uru~eni su potomcima legendarnog prvog srpskog protivavionca Rake Qutovca, Draganu i Zoranu.
Promociji su prisustvovali komandant ViPVO general-major Dragan Katani}, na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi}, pripadnici brigade sa komandantom pukovnikom Miodragom Gordi}em na ~elu, te veterani raketne brigade i
brojni gosti.
A. ANTI]

Snimio Z. PERGE

INTERVJU
ALEKSANDAR KOVA^EVI], KONSULTANT ZA EKONOMSKO ENERGETSKI RAZVOJ

ENERGETSKA
BEZBEDNOST SRBIJE
Srbiji treba
sofisticirana energetska
politika. Ona mora da ima
odraza u svim oblastima,
od prostornog razvoja,
preko razvoja sistema
odbrane, saobra}ajne
infrastrukture do
opredeqewa za
me|unarodne integracije
i odnose sa ostalim
dr`avama i me|unarodnim
organizacijama.
Prakti~no, svuda se moraju
uzeti u obzir energetski
problemi s kojima se
zemqa suo~ava.

vreme kada barel nafte na svetskom tr`i{tu dosti`e cenu od stotinu dolara, kada se razvija polemika izme|u Rusije i SAD zbog izjave ameri~kog dr`avnog sekretara o nepravednoj raspodeli energenata u svetu koja omogu}ava da se energetski resursi koriste kao
politi~ko sredstvo, kada je stawe na Bliskom istoku izuzetno nestabilno i preti da eskalira, name}e se pitawe kolika je energetska
bezbednost Srbije? [ta ~eka na{u zemqu u 21. veku, i {ta treba preduzeti da bi sa mawe brige razmi{qali o obezbe|ivawu energije za industriju i stanovni{tvo?
Na{ sagovornik na tu temu, Aleksandar Kova~evi}, konsultant za
ekonomiju energetike, zapo~eo je karijeru kao saradnik u Saveznom zavodu za produktivnost u nekada{woj Jugoslaviji. Pru`ao je konsultantske
usluge mnogobrojnim me|unarodnim i dr`avnim institucijama, te komercijalnim klijentima. Dobitnik je nagrade Power Gen Evropa 2002.
Izme|u ostalog, Kova~evi} je govorio o metodu razvoja energetske
politike na Energetskom forumu jugoisto~ne Evrope u Sofiji 2003. godine. Redovni je govornik na konferenciji o prirodnom gasu u centralnoj
Evropi i ~lan savetodavnog odbora Konferencije o ruskoj energetici od
2002. godine. Glavni je autor publikacije Zarobqeni u pro{losti
energija, `ivotna sredina i siroma{tvo u Srbiji i Crnoj Gori programa za razvoj Ujediwenih nacija i studije Potencijalni doprinos prirodnog gasa odr`ivom razvoju jugoisto~ne Evrope, koju je objavio Oksfordski institut za energetske studije.

1. decembar 2007.

Razgovor zapo~iwemo pitawem kakvo je danas stawe

*energetike
u Srbiji? Koja se obele`ja tog stawa mogu na-

log, u takvim uslovima, epidemijske bolesti se br`e {ire, {to uti~e na ukupnu radnu sposobnost, a privatni i javni zdravstveni trozvati trajnim i kakav je wihov uticaj na `ivote prose~nih {kovi rastu.
gra|ana?
Ogrevno drvo se mora nabaviti unapred, i porodice ga kupu U su{tini, ne mo`e se olako re}i da je stawe energetike ju na otvorenom tr`i{tu gde dr`ava ne uti~e na cene. Mehanizmi
u jednoj zemqi dobro ili lo{e, jer su kriterijumi za takve oce- kao {to je sindikalna nabavka drva za zimu, ne uti~u bitnije na
ne vrlo relativni. Setimo se kakvi su `ivotni uslovi bili pre smawewe optere}ewa ku}nog buxeta. Ogrev nabavqen na po~etku
samo pola veka i shvati}emo da svako vreme nosi svoje stan- zime mo`e, ali ne mora, biti dovoqan za grejnu sezonu. De{ava se
darde, a energetska bezbednost je preduslov za prosperitet. da po nastupawu hladnijeg perioda, qudi moraju da se opredele
Zate~eno stawe energetske bezbednosti u Srbiji je, jednostav- ho}e li tro{iti vi{e drveta sa rizikom da ga ne}e biti dovoqno
no re~eno, siroma{no. Preko 60 posto stanovni{tva se greje za celu zimu, ili }e se dogrevati na struju. U tim periodima godine
na drva i ostala ~vrsta goriva. To grejawe je neefikasno, nea- bele`i se rekordna potro{wa elektri~ne energije.
dekvatno i nedovoqno. Qudi
Dolazimo u situaciju da zbog
*kratkotrajne
naj~e{}e greju jednu prostogladi za energiNU@NOST INTEGRACIJE
riju, pa je u ku}i ili stanu
jom zakoqemo vola zbog kila
hladno. Kupatilo i soba za
Iskustvo kazuje da su privredni razvoj, zaposlenost i
mesa?
spavawe se ~esto ne greju.
bogatstvo u Srbiji bili ve}i u periodima uve}ane uvozne zavi Ta okolnost dodatno opPostoje dakle, i na mikroplasnosti u oblasti energije. Efikasna uvozna energije daje pritere}uje energetsku situaciju
nu, kod pojedina~nih porodivredi Srbije priliku za me|unarodnu konkurentnost. U tom sluu kojoj se Srbija nalazi. Elekca, sve odlike energetskog si~aju se odmah otvara problem energetske bezbednosti i potretroprivreda, zbog pomenutog
roma{tva.
ba da se to re{ava ekonomskim i politi~kim integracijama.
zenita potro{we, mora neDruga dimenzija potroSve to zahteva novu energetsku i razvojnu politiku, novu poliprestano da odr`ava rezer{we energije u Srbiji je niska
tiku odbrane i sasvim drugi pogled na integracione procese. U
vni kapacitet da bi odgovorienergetska efikasnost tj. visoslu~aju Srbije, me|unarodna integracija nije politi~ka deklala na pikove koji traju po
ka energetska intenzivnost.
racija nego ekonomska nu`nost u mnogo ve}oj meri nego {to to
nekoliko dana. Ogromni reNa{a doma}instva, naime,
doma}a javnost sada pretpostavqa.
sursi stoje neiskori{}eni totro{e znatno vi{e energije od
kom godine, umesto da se efievropskog proseka. Sa takvom
kasnije koriste u razmeni na
potro{wom, koja je vi{estruko
regionalnom tr`i{tu. Znatna
NUKLEARKE?
ve}a po jedinici povr{ine stakoli~ina energije skladi{ti
na, te{ko je to grejawe u~initi
Nuklearnu opciju moramo ozbiqno razmotriti. Ne mise u jezerima hidrolektrana
adekvatnim. Ako bi se grejala
slim da sutra treba da otvorimo nuklearnu centralu u Srbiili deponijama ugqa za podmicela ku}a, doma}instvu bi treji, ali u nau~nom i kadrovskom smislu treba da se osposobimo
rivawe zimske potro{we.
balo dva do tri puta vi{e goza trenutak kada }e to biti realna opcija. Tome zemqa doraEnergija, ~uvana kao zlatna
riva nego danas, {to izuzetno
sta i na nivou zrelosti sistema odbrane. Tra`i se poja~an
rezerva, ne prodaje se, namnogo ko{ta. Poseban problem
stepen bezbednosti objekata kakve su nuklearne centrale, qu`alost, po visokoj ceni onda
je {to kod ve}ine doma}instadi i informacija koji se u tom procesu anga`uju. Veliki pokada vlada velika potra`wa
va tro{kovi grejawa iznose 20
morski ili re~ni terminali su, tako|e, uvek pra}eni odgovaza wom, ve} se po relativno
do 30 posto ukupnih `ivotnih
raju}im vojnim instalacijama. Za za{titu velikih energetskih
niskoj ceni isporu~i stanovtro{kova. Prema me|unarodno
objekata nisu dovoqne policijske snage. Radi se i o velikim
ni{tvu za samo nekoliko zimprihva}enom shvatawu, troprostorima za ~ije obezbe|ewe su neophodne razvijene sluskih dana.
{kovi grejawa trebalo bi da
`be poput vazduhoplovstva i napredan visoko integrisan si~ine do 10 posto ukupnih trostem odbrane.
* Hidrocentrale zavise od toga da li }e pasti ki{a?
{kova doma}instava. Kod nas
Energetski sistem Srbije
je to znatno vi{e. ^ak i kod doma}instava koja su prikqu~ena na sisteme daqinskog grejawa ti u celini pokazuje i preveliku zavisnost od meteorolo{kih okolnotro{kovi su oko 10 posto, ali uz velike subvencije dru{tva. Uz to, sti. Tokovi voda, na primer, eksterne su prirode. Reke na kojima su
pomenute porodice boqeg su imovnog stawa. Kada bi potro{a~i elektrane doti~u iz drugih dr`ava, pa na wihov vodostaj uti~u memorali da plate punu cenu grejawa, procenat u odnosu na ukupne teorolo{ke prilike na drugom geografskom podru~ju, u wihovom
gorwem toku.
tro{kove bio bi ve}i.

* Zna~i, tro{imo i previ{e para na grejawe?

Kada se u porodicama suvi{e tro{i na energiju, premalo

sredstava ostaje za ostale potrebe, hranu, ode}u i poboq{awe
doma}instva. Nemogu}nost porodica da, zbog prevelikog utro{ka
sredstava za energiju, podmire svoje potrebe za ostalim proizvodima reflektuje se na smawenu zaposlenost u doma}oj privredi.
Strukturna neefikasnost u energetici ima reperkusije na sve
oblasti i uti~e na kvalitet `ivota. Pekar, mesar, obu}ar ili apotekar, svi bez razlike ose}aju posledice osiroma{ewa stanovni{tva zbog prevelikih izdataka za grejawe.
ste publikacije koja govori o direktnoj vezi energet*skeAutor
neefikasnosti sa stepenom siroma{tva u Srbiji?
Siroma{tvo je u velikoj meri posledica ekonomskih strukturnih nedostataka. Da nastavimo komentar o grejawu, odmah mogu
da navedem primer osim pomenutih 60 posto stanovni{tva koje
se greje na drva, ~ak 38 posto ne uspeva da zagreje vi{e od 10 kvadratnih metara po ~lanu doma}instva, {to je premalo. Pored osta-

se da je neefikasno tro{ewe energije sveprisutno

*kod^ini
nas ?
Takav zakqu~ak nije daleko od istine. Energetska neefikasnost sre}e se i u gradovima gde se koriste sistemi daqinskog grejawa. I kod grejawa na gas, moraju se graditi skladi{ta gasa, samo
da bi se pokrio nedostatak grejawa tokom nekoliko najhladnijih
dana. Postavqa se pitawe da li je racionalno graditi i odr`avati skupe skladi{ne kapacitete ~ija je glavna namena dodatna isporuka energije tokom nekoliko najhladnijih dana? To je ogromno ekonomsko optere}ewe. Tako|e, ako se deo gasa i mazuta u najhladnije
doba godine preusmeri za grejawe stanovni{tva, ugro`ava se proizvodwa dela industrije. Ako energetska infrastruktura nije dovoqna da industriji obezbedi kontinuiran rad, ona ne}e mo}i da
ispo{tuje dogovorene obaveze, {to prerasta u ve}i problem u odnosima sa poslovnim partnerima.

* Ima li Srbija strate{ke dokumente koji bi ponudili izlaz

iz sada{we situacije u energetici?

INTERVJU

Srbija se posle du`eg vremena na{la u situaciji da samostalno odlu~uje o svojoj energetskoj strategiji. Tako je izra|en i dokument pod nazivom Energetska strategija Srbije. To je izuzetno
zna~ajan korak, jer postojawe pisanog dokumenta, kao polazi{ta
za izgradwu stabilnog energetskog sistema, daje nadu da }e se daqim razvojem strategije do}i do re{ewa problema koji postoji vi{e godina.
Jo{ od po~etka 20. veka Srbija nije imala pisani dokument
kojim se modulirala energetska strategija. U Jugoslaviji su dono{ene odluke u koje je Srbija morala da se uklapa kao jedan od wenih sastavnih delova. Biv{a dr`ava imala je veoma razli~ite
uslove za razvoj u odnosu na dana{wu Srbiju izlazila je na more
i imala razgranatu mre`u saobra}ajnih komunikacija, {to joj je
otvaralo mnogo vi{e mogu}nosti za ekonomisawe energentima.
Srbija je imala izvesne prednosti takvog vida regionalne integracije.
Spomenuli ste izlaz na more kao bitan element postizawa
*energetske
bezbednosti?
Op{teprihva}eno iskustvo, koje su UN istakle i u milenijumskim razvojnim ciqevima, jeste da zemqe bez izlaza na more zaostaju u ekonomskom razvoju, i zato im treba pomo}i. Dr`ave koje
ne izlaze na more imaju mawe u~e{}e spoqne trgovine u ukupnom
dru{tvenom proizvodu, i to do 70 posto. Privredni rast u tim zemqama je oko 30 posto mawi nego u sli~nim zemqama koje imaju pomorske luke. Industrijski sektor u na{oj zemqi je siroma{an
energentima, a prilike za razvoj posredstvom izlaza na me|unarodno tr`i{te su smawene jer smo daleko od najve}ih energetskih
tr`i{ta koja se, po pravilu, formiraju u pomorskoj trgovini.
Situacija u kojoj se Srbija nalazi zahteva sofisticiranu
energetsku politiku koja mora da ima odraza i u ostalim politikama razvoja. Mora se ispoqiti konzistentna primena energetske
politike u svim oblastima, od prostornog razvoja, preko razvoja
sistema odbrane i za{tite, saobra}ajne infrastrukture do opredeqewa za me|unarodne integracije i odnose sa ostalim dr`avama i me|unarodnim organizacijama. Prakti~no, svuda se moraju
uzeti u obzir energetski problemi s kojim se zemqa suo~ava.
Opet podvla~ite koliko je zna~ajan pristup svetskim mo*rima?
Najve}i deo svetske trgovine naftom, naftnim derivatima
i ugqem obavqa se pomorskim transportom, {to utvr|uje i cene
energenata na globalnom nivou. Mi u tome ne u~estvujemo. Pored
primarne trgovine energentima, na pomorskom tr`i{tu odvija se i
sekundarna trgovina energetski intenzivnom robom tj. proizvodima za ~iju izradu se tro{i puno energije ~elikom, bakrom, aluminijumom, gumom, poqoprivrednim proizvodima, ve{ta~kim |ubrivom i sirovinama uop{te. Kada se pogleda struktura uvoza na{e
zemqe, vidi se da takva roba dominantno odre|uje na{e trgovinske odnose. Kao zemqa bez izlaza na more, Srbija je prinu|ena da
tu robu nabavqa po vi{im cenama i uz ni`u sigurnost snabdevawa
za razliku od priobalnih zemaqa.
Srbija, dakle, zbog zavisnosti od uslova na svetskom tr`i*{tu,
nije dovoqno konkurentna? Da li je to glavni generator
spoqnotrgovinskog deficita?
U~e{}e Srbije u svetskoj trgovini je znatno mawe nego {to
je wen udeo u svetskom stanovni{tvu i teritoriji. Postoji, tako|e,
duboka me|uzavisnost cena razli~itih proizvoda sa cenom elektri~ne energije. Me|uzavisnost je dvostruka, pa je tako, ne kao usamqen primer, aktuelno pove}awe cena energetske opreme zbog rasta cena ~elika.
Srbija se nalazi u poziciji da kao zemqa bez izlaza na more
ima vi{estruko pove}ane tro{kove i pri uvozu i pri izvozu. Me-

10

|utim, spoqnotrgovinski deficit je na izvestan na~in tradicionalan u na{oj zemqi. On postoji od vremena wene dr`avne nezavisnosti, sa retkim i kratkim periodima kada je taj deficit bio
mawi, a time i podno{qiviji. Te{ko je zamisliti situaciju u kojoj
bi do{lo do spoqnotrgovinske ravnote`e. Ostvarewe takvog ciqa zahteva vrlo ozbiqan i dobro koordiniran set nacionalne
politike u materijalnim sektorima, saobra}aju i nau~notehnolo{kom razvoju.

* Kao {to smo malopre rekli, Srbija nikako da zaplovi ?

Za proizvodwu bilo koje robe potrebne su energija i ekonomija obima koja kod ve}ine robe podrazumeva vodni transport.
Druga~ije jednostavno ne mo`e. Tu po~iwe i zavr{ava se ve}ina
industrijskih poduhvata koji se preduzimaju u Srbiji. Kod nas je,
na primer, evidentno smawena potro{wa ve{ta~kog |ubriva u
poqoprivredi. Direktna posledica toga su mawi prinosi po hektaru, {to stvara probleme u radu prehrambene industrije koja
bi mogla biti komparativna prednost na{e zemqe u svetskim
okvirima. S druge strane, |ubrivo je proizvod za koji se utro{i
mnogo energije, pa su nam potrebna znatna sredstva da ga uvezemo ili sami proizvedemo. To bi se lak{e postiglo kada bi se |ubrivo ili energenti za wegovu proizvodwu, kod nas dopremali
vodnim putem.
Da navedem jo{ jedan primer u ovom trenutku ogrevno drvo
u Srbiji je skupqe od drveta koje se koristi za spaqivawe u termoelektranama u Evropi, uvezenog ~ak iz Indonezije. Cena ogrevnog drveta kod nas se pribli`ava ceni kvalitetnog industrijskog
drveta u EU. Krug se nemilosrdno zatvara. S jedne strane imate
mawe efikasnu nabavku ogrevnog drveta, sa najve}om cenom u
Evropi, s druge strane ve}ina stanovni{tva ga koristi za grejawe. No, tu nije kraj to drvo se neefikasno koristi. Velike koli~ine drveta utro{e se u lo{im grejnim telima. Lanac neefikasnosti stalno se nadovezuje i dovodi do toga da stanovni{tvo `ivi u te{kim okolnostima.

* Koja energetska re{ewa koristi siroma{no stanovni{tvo? Koliko u stvari imamo siroma{nih?
Raspolo`ive studije govore da je u Srbiji desetak procenata stanovni{tva siroma{no. Te iste studije, me|utim, ka`u da se
jo{ tridesetak posto stanovnika nalazi na granici siroma{tva.
Izvestan broj qudi, prema na{oj studiji oko 23 posto, snabdeva
se drvetom sa svojih poseda. To su zabrani i vo}waci koji slu`e
samo za pripremu ogreva za zimu i koriste ih, mahom, seoska i
stara~ka doma}instva. To drvo je samo prividno besplatno. Demografski procesi dovode do nestanka stara~kih doma}instava i
pomenutog na~ina obezbe|ewa ogreva.
Osim toga, veliki broj stanovnika u Srbiji `ivi na periferiji gradova, u velikim naseqima kakvo je Kalu|erica kod Beograda. Ogrevno drvo dovozi se u ta naseqa, {to uve}ava tro{kove
nabavke. Dogrevawe strujom je i najizra`enije u tim gustim naseqima, pa tako Kalu|erica ima jednu od najmo}nijih lokalnih elektromre`a. Energetska re{ewa koja su do sada postojala polako
iscrpquju svoj potencijal. Demografski i tehnolo{ki ona su prevazi|ena i zemqi su neophodna nova re{ewa.
* Da li treba odustati od ogrevnog drveta kao goriva?

To nikako ne mora biti slu~aj. Postoje dobri tradicionalni na~ini kori{}ewa ogrevnog drveta. Svima koji su s tim imali
iskustva, jasno je da je kaqeva pe} mnogo efikasnija od limene.
Danas postoje moderne kaqeve pe}i sa boqim zatvarawem lo`i{ta i od kvalitetnijih materijala, {to grejawe na drva ~ini isplativim. Kotlovi na biomasu primewuju se u industriji, ~ak postoje i kotlovi u kojima se lo`e tzv. pelete sitni komadi drveta, veoma prakti~ni za transport i primenu u industrijskim lo`i1. decembar 2007.

Da li na{i energetski resursi mogu da zadovoqe potrebe

*industrije
i stanovni{tva?

{tima, ~ijim dimenzijama su prilago|ene pa se lako koriste.

* Vi preporu~ujete kori{}ewe biomase u

energetici?
Svakako. Biomasa predstavqa izuzetan privredni resurs
Srbije. To je pogodno gorivo i za doma}instva i za industrijsku
energetiku. U proizvodwi biomase u~estvuje puno qudi koji se ina~e bave poqoprivredom. Oni bi se sa svojom mehanizacijom dodatno uposlili na proizvodwi poqoprivredne biomase, a kao podr{ka toj aktivnosti boqe bi se uposlio i deo industrije, naro~ito industrija poqoprivrednih ma{ina. Poqoprivrednici bi u
slu~aju propadawa roda, usled su{e ili grada, mogli korisno da
upotrebe preostalu biomasu i tako poboq{aju ekonomsku sigurnost u te{kim okolnostima. Na ve}im povr{inama mogu}e su i dve
`etve, posle neke biqne kulture sejale bi se biqke koje bi bile
kori{}ene kao biomasa.
Eksperimenti sa brzorastu}im drvetom, ra|eni u na{oj zemqi, dali su dobre rezultate. Najve}e poqoprivredne povr{ine u Vojvodini su mre`om plovnih kanala dobro transportno povezane sa na{im najve}im energetskim objektima na rekama, pa
bi se na jeftin na~in mogle proizvoditi i plasirati velike koli~ine biomase s wiva i brzorastu}eg drveta. U centralnoj
Evropi biomasa se spaquje zajedno s lignitom i to je ve} ustaqena praksa.
Koje razvojne {anse po vama Srbija jo{ nije vaqano isko*ristila?
U periodima uspe{nog privrednog razvoja, na primer
krajem pedesetih i po~etkom {ezdesetih godina 20. veka, Srbija
je dobro koristila transport Dunavom. U svetskim okvirima,
energetska potro{wa Srbije je dosta mala i na{a zemqa bi svoju energetsku bezbednost mogla da temeqi na tranzitnim tokovima. Dve-tri milijarde kubnih metara gasa, tri do ~etiri miliona tona nafte, jedan do dva miliona tona ugqa godi{we, male su
koli~ine za velike tranzitne tokove u svetu ~iji bi deo Srbija
morala da postane. Evropski koridor sedam reka Dunav i vodoprivredni objekti na \erdapu omogu}avaju re~nomorskim brodovima prilaz do Beograda, {to nikada nije bilo dovoqno kori{}eno. Pitawe je i da li ostala infrastruktura prati tok
Dunava, da li }e du` Dunava pro}i veliki koridor za snabdevawe naftom i gasom.
Ove godine je u Zagrebu potpisan dogovor Rumunije, Srbije,
Hrvatske, Slovenije i Italije o velikom energetskom koridoru od
Konstance do Trsta, koji bi trebalo da pro|e i kroz Srbiju. Tu je
velika prilika za privredni razvoj. Me|utim, koncentracija stanovni{tva Srbije je najve}a u dolini Morave, dok je infrastruktura Beograda orijentisana tako da u delovima koji gravitiraju
Dunavu ne mo`e da se prati dinami~an razvoj koji je tu mogu}. Uz
relativno mala ulagawa Dunav bi mogao da bude razvojni motor
Srbije.

* Dok se to ne desi, razvoj te~e stihijski, bez jasne strate{ke vizije?

Rascepkanost privrednih napora i nedostatak sagledavawa razvojnih interesa u Srbiji je svojevrsna tradicija. Prve
elektri~ne centrale u Srbiji nisu nastale kao deo osmi{qene
politike, nego kao podr{ka malim industrijskim preduze}ima lokalnog karaktera ili izolovani komercijalni poduhvati. Gasifikacija industrije i naseqa tokom sedamdesetih godina 20. veka,
sprovedena je na isti na~in, od preduze}a do preduze}a, bez vizije o nacionalnim infrastrukturnim prioritetima. Strate{ki potezi dr`ave nemaju alternativu ako `elimo dugoro~an privredni
razvoj.

Doma}i energetski resursi su skromni. Znatno su mawi od

evropskog proseka koji ina~e zaostaje za svetskim prosekom. Teritorija biv{eg SSSR i Amerika znatno su boqe snabdeveni energentima. Mi prosto ne smemo olako shvatati problem energetske
bezbednosti i moramo ozbiqno razmisliti o putevima regionalnih i globalnih integracija kojima }emo tu bezbednost pove}ati.
Svaka zemqa te`i da ima relativno diversifikovane puteve snabdevawa energijom, uz {to vi{e na~ina na koje mo`e da je koristi.
Srbija se tradicionalno nalazi izme|u prilike da snabdevawe
energijom obezbedi pove}anim kori{}ewem doma}ih resursa, uz
prose~nu efikasnost i smawenu konkurentnost ostalih roba i usluga, i potrebe da se zna~ajnije ukqu~i u me|unarodnu razmenu po cenu uve}anih rizika snabdevawa uvoznim energentima. Ovo je kqu~na strate{ka dilema sa kojom se Srbija sre}e od vremena samostalnosti iz 19. veka.

* Kako se Srbija kretala kroz tranziciju u oblasti energetike?

Tranzicioni put Srbije na poqu energetike znatno se razlikuje od drugih zemaqa. Kod nas su mnogi energetski objekti razoreni tokom 1999, {to nema presedana u svetu. Zemqe isto~ne Evrope imale su zna~ajan pad industrijske aktivnosti tokom perioda
tranzicije. Uz to, oprema isto~noevropskih zemaqa, sovjetskog porekla, nisko je energetski efikasna ali robusna, za razliku od sofisticirane opreme zapadnog porekla koju poseduje Srbija. Na{a
oprema zato mora intenzivno da se odr`ava. Pad industrijske proizvodwe u Srbiji u uslovima sankcija, anuliran je rastom potro{we struje kod stanovni{tva. Uvozni ugaq i lo` uqe su tokom godina sankcija i{~ezli kao energent sa tr`i{ta u Srbiji i nadome{teni su strujom. Ukratko, Srbija je u period tranzicije u{la bez
rezervi u energetskim kapacitetima, sa ratnom {tetom i zna~ajnim potrebama za odr`avawem koje nisu imale ostale zemqe u
tranziciji.
* Mo`e li Srbija ponovo da pokrene i razvije svoju industriju? Kako da obezbedi energiju za to?
Ponovni industrijski rast mogu} je samo ako se preduzmu veoma odgovorni potezi energetske politike u smislu postizawa efikasnosti, {tedwe, {to ve}e diversifikacije izvora i upravqawa
potro{wom. Oblast energetike ve} sada predwa~i u integraciji
sa svetom. Sa svim zemqama regiona potpisan je Ugovor o zajednici za energetiku jugoisto~ne Evrope. Time je izgra|en relativno
razvijen sistem regulacije u energetici, primeren mnogo razvijenijim zemqama od na{e. Me|utim, industrijski rast zahteva ve}u
potro{wu i uvoz energije, te pove}anu izlo`enost problemima
energetske sigurnosti.
* Ekologija se tako nametnula kao veoma va`no pitawe?
Ugovor je doneo i odre|ene obaveze oko za{tite `ivotne
sredine i upravqawa energetskim sektorom. Daqi put ka EU nezamisliv je bez po{tovawa evropskih ekolo{kih standarda kada je
re~ o izgradwi i kori{}ewu energetskih objekata. Me|unarodni
standardi iz dokumenata, kao {to su konvencija iz Arhusa i Kjoto
protokol, postaju obaveza koja se mora po{tovati.
Ekolo{ke posledice dobijawa energije u Srbiji nisu zanemarive. Sumporna jediwewa u vazduhu koja poti~u od lignita i te~nih
goriva i lokalno aerozaga|ewe nastalo od sagorevawa ogrevnog
drveta, te pojava erozije zbog nestanka {uma, samo su neki od ekolo{kih problema. Srbija se sa svim problemima mora suo~iti odmah, i uz punu svest o te`ini dugoro~nih posledica odluka koje se
sada donose. Energetska bezbednost, energetska efikasnost i ekolo{ka odr`ivost me|unarodno konkurentnog snabdevawa Srbije
energijom, ~ine izuzetno slo`en kompleks me|uzavisnih problema.
Suo~avawe sa tim problemima i iznala`ewe re{ewa preduslov
su privrednog razvoja Srbije.
Aleksandar ANTI]

11

DOGA\AJI

DRAGAN [UTANOVAC I ZORAN ALIMPI]

OBI[LI GRADSKI CENTAR ZA OBAVE[TAVAWE
Dragan [utanovac, ministar odbrane, i Zoran Alimpi}, predsednik Skup{tine grada i vr{ilac du`nosti gradona~elnika Beograda, obi{li su 22. novembra Gradski centar za obave{tavawe u Starom dvoru.
Poseti su prisustvovali i zamenik v. d. gradona~elnika Radmila Hrustanovi}, glavni arhitekta grada \or|e Bobi}, ~lan Gradskog ve}a Vladimir Markovi},
na~elnik Uprave za odbranu Milan Popadi} i na~elnik Odeqewa za odbranu
grada Beograda Milo{ Novakovi}. Rad Centra predstavio je na~elnik Qubi{a
Majstorovi}.
Pomo} civilnom stanovni{tvu }e u budu}nosti dobiti primat u aktivnostima Ministarstva odbrane. Sa gradom }emo i daqe imati dobru saradwu, a nastoja}emo da se jo{ boqe pove`u dr`ava i lokalna samouprava, ali i da se razvije
uloga lokalne samouprave u sistemu za{tite rekao je [utanovac.

RAZGOVOR POMO]NIKA
MINISTARA ODBRANE
SRBIJE I HRVATSKE
Pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Du{an Spasojevi} primio je 13. novembra
delegaciju Ministarstva odbrane Republike Hrvatske, koju je predvodio pomo}nik ministra za
odbrambenu politiku Igor Pokaz.
Obostrano je konstatovano da izme|u ministarstava postoji razvijena bilateralna saradwa, a razmatrane su konkretne mogu}nosti za weno daqe unapre|ewe.
Na sastanku je zakqu~eno da se u~vr{}ivawe regionalne saradwe ostvaruje u okviru pokrenutih regionalnih inicijativa, te da je u~iwen zna~ajan korak u koordinaciji budu}ih aktivnosti.

SRBIJA I NATO

Zoran Alimpi} je istakao da je Gradski centar za obave{tavawe odli~no povezan sa beogradskim komunalnim preduze}ima, ali i svim drugim slu`bama koje
su neophodne u vanrednim situacijama. On informi{e i sve one koji treba da interveni{u kada negde pukne cev ili u slu~aju elementarnih nepogoda, a kontroli{e i zna~ajne sportske manifestacije i velika okupqawa u gradu. To je pravo mesto na kome se prepli}u rad lokalne samouprave i dr`ave, odnosno MinistarstA. ANTI]
va odbrane, rekao je Alimpi}.

ME\UNARODNE STUDIJE BEZBEDNOSTI NA FPN

Na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu po~ela je nastava na me|unarodnim studijama bezbednosti, organizovanim uz podr{ku Norve{ke i Misije Oebsa
u Srbiji. Na studijama, koje organizuje Fakultet politi~kih nauka zajedno sa Centrom za civilno-vojne odnose, od 37 polaznika 12 je iz Ministarstva odbrane i
Vojske Srbije.
Ovakav vid poslediplomskih studija uskla|enih sa Bolowskom deklaracijom, od velikog je zna~aja za sistem odbrane. Qudi su najbitniji resurs, a efikasnost reforme sistema odbrane zavisi od toga koliko su qudi koji svakodnevno
sprovode zadatke i poslove osposobqeni da na najboqi mogu}i na~in rade svoj
posao rekao je na otvarawu studija pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Du{an Spasojevi}, zahvaliv{i misiji Oebs i Ambasadi Norve{ke u Beogradu za stipendirawe sedam pripadnika sistema odbrane.
Ambasador Norve{ke u Beogradu Hakon Blakenborg izjavio je tom prilikom
da je finansijska podr{ka organizovawu studija bezbednosti investirawe u qudske resurse na evropskom putu saradwe.
Predstavnici Oebsa Vladimir Bilanxi} i Sne`ana Vuk{a naveli su da je
demokratizacija sektora bezbednosti jedan od uslova za demokratizaciju dru{tva,
ukazuju}i na zna~aj pribli`avawa akademskih institucija dr`avi u ovom izuzetno
va`nom sektoru.
Pored Norve{ke i Misije Oebsa, mawa sredstva za organizovawe studija
bezbednosti dale su i Velika Britanija i Nema~ka.

12

Pomo}nik ministra odbrane Du{an Spasojevi} ocenio je da je la`na dilema da li Srbija

treba da u|e u Nato jer dr`ava za to nije spremna
niti je pozvana da se prikqu~i Severnoatlantskom savezu.
Na okruglom stolu Srbija (ne)mora u Nato,
22. novembra, Spasojevi} je ocenio da u ovom trenutku nije potrebno iscrpqivati se u raspravi
oko eventualnog prikqu~ewa tom savezu jer postoje va`nija pitawa poput re{avawa budu}eg statusa Kosova i Metohije.
Prema wegovim re~ima, o eventualnom pristupu Srbije Natou odlu~i}e gra|ani na referendumu, {to je i jedan od zahteva koji se name}e svakoj zemqi kandidatu za ~lanstvo u Alijansi.
Spasojevi} je podsetio da je oko prikqu~ewa
Partnerstvu za mir u Vladi Srbije postignut apsolutni konsenzus i dodao da ~lanstvo u toj organizaciji pru`a velike mogu}nosti za me|unarodnu
saradwu. Tako|e, on je izrazio o~ekivawe da }e
uskoro biti operacionalizovano ~lanstvo Srbije u PzM odnosno bi}e usvojen Bezbednosni sporazum i otvorena kancelarija Srbije u Belgiji.

SARADWA SA NEVLADINIM
SEKTOROM
Pomo}nik ministra za politiku odbrane Du{an Spasojevi} sastao se 16. novembra sa predsednikom fonda ISAC (International and Security Affairs Center), Pavlom Jankovi}em, koji je u ranijem
periodu obavqao funkciju pomo}nika ministra
za politiku odbrane.
Na sastanku je obostrano konstatovano zadovoqstvo dosada{wom saradwom koja je dobar
primer neophodne saradwe vladinog i civilnog,
nevladinog, sektora koji se na stru~an na~in bavi
obla{}u bezbednosti i odbrane.
Spasojevi} je rekao da je u procesu reforme
sistema odbrane i daqim koracima Srbije u
okviru Programa Partnerstvo za mir neophodno
blagovremeno i adekvatno informisawe javnosti
o aktivnostima koje se na ovom planu sprovode. U
vezi s tim, fond ISAC u saradwi sa Ministarstvom odbrane priprema priru~nik Vodi~ kroz
Partnerstvo za mir, ~ije se objavqivawe uskoro
o~ekuje.
15. novembar 2007.

P E R

Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]

MUZEJ
STARIH COKULA
Ja ne ratujem za slavu, nego za pqa~ku! Tako je,
po nekim dalekim legendama, rekao rimski vojskovo|a, izvesni general Titius, dok su se wegove
legije ne{to pre nove ere krvni~ki tukle sa germanskim plemenima. Ko je u to vreme `eleo da napuni
svoj vojni buxet, kretao je u dugogodi{we obra~une.
Vojska toga doba, po definiciji je bila pqa~ka{ka. Nije bilo diplomatskog i politi~kog licemerja, divqa pohara bila je prirodni dar pobedniku. Tek posle pokazivawa bogatog plena svom imperatoru, general sa lovorovim vencem mogao je da
ra~una na slavu i trijumfalnu kapiju.
Kad je po~eo dvadeseti vek, naivni optimisti
poverovali su da je ratovima odzvonilo. Ko bi to
uop{te `eleo da radi u eri tehnolo{ke ekspanzije? ^ove~anstvo je trijumfalno iskora~ilo iz dugih
vekova svoje divqine, varvarizam }e zauvek ostati
u muzejima pokajawa! Na po~asnom klinu visi}e
penzionisane vojni~ke cokule. Sve zajedno sa {ufericama i gle`wacima.
Bila je to vrhunska zabluda. Dvadeseti vek }e
odneti najvi{e qudskih `rtava u istoriji. Preko
180 miliona qudi stradalo je u ratovima i nesre}ama koje su izazvali izabrani, dakle najboqi
predstavnici wihovog roda. To je mnogo vi{e grobova nego {to je u doba legitimno delegiranog rimskog pqa~ka{a, generala Titiusa, bilo `ivih qudskih glava na planeti.
Mo`e biti da je u pravu Maltus, teoreti~ar
ratova, koji ka`e da je oru`ani sukob naroda u qudskoj prirodi, i da }e ih uvek biti. To bi zna~ilo da
}e razloga za obra~une biti sve mawe, ali obra~una sve vi{e, jer tehnolo{ki napredak nije smawio
realnu `equ mo}nih za otimawem. Sve je to diplomatska uqudnost u~inila licemernim pred silama
koje ignori{u svaki razum, posebno logiku slabijeg.
vovremene humanisti~ke nauke, zasnovane vi{e na idili~nim projekcijama nego na stvarnosti, osporavale su Maltusa, isto kao i neke
bilogisti~ke teoreti~are, koji su u ratne uzroke
uveli evolucioni atavizam. Dakle, nastavak borbe svim sredstvima za prevlast i imovinu, podstrek
koji se nalazi u neotklowivim, animalnim genima
homo sapijensa. Ho}e se re}i da je ~ovek kao `ivotiwa koja misli unapredio nasilni~ki sistem svojih predaka koji su ubijali samo kad su morali.
Moderni ratnici to ~ine uglavnom bez emocija,
kao da su zanavek prihvatili ~uvenu Staqinovu repliku: Smrt jednog ~oveka je tragedija, smrt vi{e hiqada qudi samo statistika. Josif Visarionovi~ Xuga{vili, ministrant i generalisimus, svojom ubila~kom hladnokrvno{}u otklonio je ideologiju i opravdao logiku masovne smrti, isto kao i wegov ratni kolega Adolf, firer i soboslikar iz Austrije.
Ono {to se nekada, obi~nim, sirovim jezikom
zvalo pqa~ka, danas ima drugo, lak{e svarqivo

Ono {to se
nekada, obi~nim,
sirovim jezikom
zvalo pqa~ka,
danas ima drugo,
lak{e svarqivo
ime. Na primer
nastojawe da
na{e prisustvo
u ~itavom svetu
bude u skladu
sa o~uvawem
nacionalnih
interesa!. Zna~aj
nacionalnih
interesa,
naravno, uskla|en
je sa veli~inom
i mo}i nacije,
pa ko dokle
dosegne.

A S P E R A

ime. Na primer nastojawe da na{e prisustvo u ~itavom svetu bude u skladu sa o~uvawem nacionalnih
interesa!. Zna~aj nacionalnih interesa, naravno, uskla|en je sa veli~inom i mo}i nacije, pa ko
dokle dosegne. Evolucija razloga za ratne avanture
vi{e je nego zanimqiva. Na primer, borba za prostor etni~kih grupacija koje su do`ivele svoj demografski procvat! Uru{avawe imperija i stvarawe
novih. Nasilno tragawe za blagom (rudama) koje se
jo{ ponegde krije pod zemqom ili morem. Nasilna
ekspanzija nad podru~jima gde ima nafte.
Nema velike sile bez jeftine energije. Bliski
istok mo`e biti popri{te novog velikog rata za
kontrolu nad izvorima jeftinog goriva, koje se to~i neposredno iz pustiwe. Izgovor mo`e biti bilo
{ta, u svetu gde se nasiqe pojavquje kao vrhunski
adut, razloge i povode je lako na}i.
altus je odavno mrtav, a da nije te{ko da bi
razumeo {ta se sve doga|a sa wegovom teorijom. Jer, iskustvo budu}nosti, ako takva kategorija uop{te postoji, ka`e da }e energija koju poznajemo presu{iti negde do druge polovine ovoga veka. Ko zna {ta }e tada terati tenkove, la|e i vozove.
Ali, svejedno, ne{to }e se ve} prona}i, mo`da ~ak i neostvarivi perpetuum mobile. Ka`u da
}e se posle sredine veka ratovati i te kako, ali ne
zbog ruda, nafte, obradive zemqe i prostora za
`ivot. Nego za pitku vodu, najjeftinije i besplatno
pi}e. A to ponovo zna~i za prostor gde te bezbojne
te~nosti, bez mirisa i ukusa (jo{) ima.
Vlade Divac mo`e da nakrivi kapu, jer ima
Voda vodu, ba{ wega briga {to se resursi u svetu smawuju. Ali, kakvi smo mi, popi}emo i to i jo{
}e nam faliti. Kilo belog i sifon sode! Kad to be{e, aman bra}o Srbi! Na{e rezerve vode su zavidne, ako ih ne zagadimo. Ako nam se to dogodi, moramo da ~ekamo neki gle~er sa severa.
Sve {to ostaje malim narodima, jeste ostvarivawe nacionalnih interesa tamo gde jesu. Borba za goli `ivot ne}e biti ni{ta lak{a nego u pro{lim vekovima. Nekada su nas u~ili da `ivimo u
lepoj, bogatoj zemqi, punoj {uma, potoka, rudnih
blaga i prirodnih lepota.
Zaista je bilo tako dok neke stvari nismo
upropastili. Posekli smo {ume, opoganili najlep{e reke, otrovali ribu, zatvorili rudnike. Prirodnim lepotama (zasad) ne mo`e niko ni{ta.
Aforisti~ar re~e da je najlak{e o~uvati zemqu u kojoj nema {ta da se opqa~ka!. U tom slu~aju
Titius ne bi imao {ta da tra`i na Balkanu. Osim
ako Kosovo nije oblast bogata vodom. Izgleda da
nije, tamo te~e Sitnica. Kosovka devojka je 1389.
godine, na vidovdansku patericu, pojila srpske rawenike vinom. I tako su nikli bo`uri.

Autor je komentator lista Politika

13

KONFERENCIJA
ZA NOVINARE
MINISTRA ODBRANE

Evropska komisija je
u svom izve{taju
pozitivno ocenila
napredak u civilnoj
kontroli Vojske, {to
predstavqa zapa`en
rezultat Ministarstva
odbrane i sna`no
doprinosi procesu
integracije Srbije
u Evropsku uniju.
Ministar [utanovac
je istakao i da je
Ministarstvo tokom
proteklih {est meseci
dobilo podr{ku
za svoj rad od mnogih
ministarstava odbrane
iz celog sveta,
a naro~ito iz
evropskih zemaqa.

14

Snimio D. BANDA

U FOKUSU

NAP R E D AK
U N IZU
OB L AS T I
Domu Vojske u Beogradu, 16. novembra, ministar odbrane Dragan [utanovac, sa saradnicima, odr`ao je konferenciju za novinare povodom {est
meseci rada novog menaxmenta Ministarstva odbrane (MO).
Prema re~ima ministra [utanovca, MO Srbije je za samo pola godine
preduzelo veliki broj mera kako bi unapredilo sistem odbrane i re{avalo brojna pitawa od va`nosti za wegovo funkcionisawe. Period od ~etiri godine, koliko traje pun mandat ministra, realno je vreme da sve te mere daju pozitivne efekte. Svi aktuelni problemi ne mogu se re{iti onoliko brzo koliko
se to mo`e u~initi nekome ko ih posmatra spoqa, bez detaqnog sagledavawa
svih relevantnih ~iwenica.
Ministar je na po~etku posebno naglasio da je Evropska komisija u svom
izve{taju pozitivno ocenila napredak u civilnoj kontroli Vojske, {to predstavqa zapa`en rezultat Ministarstva odbrane i sna`no doprinosi procesu integracije Srbije u Evropsku uniju. Ministarstvo je tokom proteklih {est meseci dobilo podr{ku za svoj rad od mnogih ministarstava odbrane iz celog sveta, a naro~ito iz evropskih zemaqa.

AKTIVAN PRISTUP PROBLEMIMA

Prvi od rezultata rada koje je izdvojio ministar [utanovac jeste priprema zakonske regulative iz domena odbrane. Jo{ u septembru stru~ni timovi
MO zavr{ili su pripremu predloga Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci. Ti
nacrti zakona su relativno dugo bili na javnoj raspravi. Vlada Srbije je pre
dve nedeqe usvojila predloge ta dva zakona koji su dati Skup{tini Srbije. Dono{ewe zakonskih akata, kako je apostrofirao ministar, osnovni je preduslov
da se ispune ne samo wegova li~na o~ekivawa, ve} i svih onih koji `ele br`i
napredak u svim oblastima unutar sistema odbrane.
Rukovodstvo MO, uz aktivan pristup problemima, i{lo je u susret zadovoqewu potreba u za svaku dr`avu veoma osetqivom sektoru odbrane. Izradilo
je niz strategijskih dokumenata, me|u kojima i Nacrt strategije nacionalne bez1. decembar 2007.

Snimio G. STANKOVI]

rodroma u Batajnici u civilnovojni aerodrom. Tre}i projekat,

koji }e imati nekoliko faza, zavr{etak baze Cepotina, nadomak Bujanovca, bitno }e uticati
na poboq{awe bezbednosti na
jugu Srbije. U slu~aju eventualnog
prelivawa nasiqa s Kosova na jug
Srbije, Vojska je potpuno spremna
da reaguje brzo i efikasno, zajedno sa policijom.
Na popravqawu materijalnog polo`aja pripadnika MO i
VS, kako je re~eno na konferenciji za novinare, mnogo toga bi}e u~iweno tokom naredne godine. Nasle|eni buxet i period u
kome je primeweno privremeno
finansirawe dozvolili su pove}awe plata zaposlenih u sistemu odbrane za samo 4,2 posto za proteklih pola godine.
Posle uskla|ivawa sa primawima ostalih dr`avnih slu`benika, o~ekuje se rast tih zarada
za oko trideset posto. Iako to
mo`da zvu~i puno, kada se uzme u
obzir stepen obrazovawa i odNOVE REGISTARSKE TABLICE
govornost du`nosti koje obaPrvi put javnosti su predstavqene nove registarske
vqaju zaposleni u VS i MO, jatablice vojnih motornih vozila, kao deo procesa stvarawa
sno je da su wihove plate me|u
novog imixa i prepoznatqivosti pripadnika VS u javnosti.
najni`ima u dr`avnoj upravi.
To je nastavak davawa savremenog vizuelnog identiteta VojIznos slu`benih dnevnica
ske, koji je zapo~et primenom novih oznaka na uniformi
uskla|en je sa drugim dr`avnim
srpskih vojnika.
organima. Dnevnice u Kopnenoj
zoni bezbednosti su pove}ane, ~ime je stimulisano qudstvo koje se
tamo nalazi u posebnom stepenu
ALGORITAM ZA STAN
pripravnosti za delovawe. PoveIz buxeta je izdvojeno oko milijardu dinara za
}ana je i nov~ana naknada za depomo} u re{avawu stambenih problema, koji su i naj`urstva lekara u vojnim zdravte`i me|u nasle|enim problemima. Ciq menaxmenta
stvenim centrima, jer je ona bila
MO jeste da prona|e algoritam mera kojima }e se mlavi{estruko mawa nego u civilnim
dim qudima koji `ele da rade u Vojsci omogu}iti da sa
bolnicama.
mnogo vi{e entuzijazma pristupe poslu znaju}i da }e
Izdvojen je novac potreban
mo}i da od svoje plate i subvencija kupe stan koji }e
za zavr{etak izgradwe stanova
otplatiti.
na Be`anijskoj kosi u Beogradu, za
koje su odavno podeqena re{ewa
o useqewu. Tako|e, pokrenuta je procedura za nabavku 309 slu`benih
VI[E INVESTICIJA stanova koji }e biti dodeqivani iskqu~ivo onima koji obavqaju odMinistar [utanovac je u daqem toku konferencije govorio o govorne zadatke na odre|enim formacijskim mestima. Nakon isteka
tome da u najve}em broju zemaqa primawa vojnih penzionera nisu slu`be svako }e morati da se iseli iz takvog stana.
Slede}e godine o~ekuje se reorganizacija Ministarstva odbradeo buxeta MO. U Vladi Srbije postignuta je saglasnost da se ona izuzmu iz odbrambenog buxeta. Time }e se i raspodela sredstava iz bu- ne kada }e biti odre|ena i sistematizacija radnih mesta. Prema
xeta MO Srbije pribli`iti raspodeli u buxetima zemaqa kao {to analizi postoje}i sistem je predimenzionisan.Novom organizacijom
je Norve{ka, u kojoj se oko 40 posto novca izdvaja za plate zaposle- Ministarstvo }e mo}i da odgovori postoje}im potrebama i mogu}nonih, oko 30 posto za odr`avawe i preostalih oko 30 posto za inve- stima Republike Srbije da odr`ava svoje odbrambene funkcije.
sticije. Uz ura~unavawe sredstava iz Nacionalnog investicionog
PILOTI VI[E LETE
plana (NIP), u iznosu od oko pet milijardi dinara, i uz sopstvene
prihode koje ostvaruje, MO Srbije u narednoj godini izdvoji}e oko
Pove}awe broja sati letewa na{ih pilota sa {est na 17,5
50 posto novca za plate, oko 30 posto za odr`avawe i oko 20 posto sati godi{we, ministar je ocenio kao veliki napredak, ali je doza investicije, {to je dosta dobar rezultat, kada se ima u vidu da je dao i da je potrebno jo{ dosta truda da se taj nivo podigne na stanto vi{e sredstava za investicije nego za protekle tri do ~etiri go- dard Natoa od oko 200 ~asova naleta, {to je ciq kome se te`i.
dine zajedno.
Prema planu remonta aviona, dva MiG-a 29 sti}i }e u Srbiju do
Ministarstvo odbrane kandidovalo je za NIP tri velika pro- kraja godine, a remont ostalih letelica se nastavqa.
Odziv septembarske generacije regruta od 99 posto, pozitijekta. Prvi je investicija u letelice koje }e se anga`ovati u pomo}i
civilnom sektoru u slu~aju elementarnih nepogoda, {to je deo tre}e van je rezultat koji ohrabruje. Za razliku od junske partije koja je
misije Vojske Srbije. Drugi zna~ajan projekat je konverzija vojnog ae- bila malobrojnija, i od koje je oko 12 procenata regruta naknadno

bednosti Republike Srbije. Taj

strategijski dokument ranije je
radilo vi{e kabineta razli~itih politi~kih institucija. Me|utim, u MO je odlu~eno da se ide u
susret dono{ewu tako va`nih
akata pripremom predloga koji
sadr`i ekspertizu bezbednosnih
izazova i kapaciteta Srbije. Tako|e, ura|eni su Nacrt strategije odbrane i Strategijski pregled
odbrane. Wihovom izradom
stvorena je osnova za definisawe delokruga rada MO unutar
Vlade Republike Srbije. To je
u~iweno zbog prelaska nadle`nosti nad odbranom sa dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora
na Republiku Srbiju, koja je posle razdru`ivawa postala samostalna dr`ava.
Ministar je na konferenciji za novinare izrazio zadovoqstvo predlogom dela buxeta Srbije za narednu godinu koji se odnosi na MO. Ministarstvo finansija ispoqilo je razumevawe
za potrebe MO, te je za narednu
godinu predvi|en buxet u iznosu
koji je neznatno mawi od 2,4 procenta bruto dru{tvenog proizvoda. To je najve}i buxet kojim je
Ministarstvo raspolagalo tokom du`eg niza godina, a koji garantuje da }e sistem odbrane za
godinu dana biti podignut na
znatno vi{i nivo.
Ukoliko se dogodine u ovo
vreme to ne desi, niko drugi ne}e biti kriv osim menaxmenta u
Ministarstvu. Ovo govorim veoma odgovorno, i nadam se da }u i
slede}e godine biti tu sa vama
da analiziramo ono o ~emu smo
sada govorili i ono {to u me|uvremenu budemo u~inili naglasio je [utanovac obra}aju}i se
novinarima.

15

U FOKUSU

REAGOVAWE U KRIZNIM SITUACIJAMA

otpu{teno sa slu`ewa zbog neke vrste nesposobnosti, iz prethodne

partije otpu{teno je tek ne{to mawe od deset posto.
Tender za nabavku telekomunikacione opreme uskoro }e biti
zavr{en, {to predstavqa jedan od najve}ih projekata u toj oblasti
tokom vi{e decenija. Ta oprema treba da omogu}i boqe funkcionisawe sistema odbrane, ali i interoperabilnost u slu~aju anga`ovawa
na{ih snaga u mirovnim operacijama u svetu.
Nedavno je predlo`eno da Vojnomedicinska akademija postane
regionalni centar vojnog zdravstva. To je dobra vest i svojevrsno priznawe za odluku da se spre~i uru{avawe sistema vojnog zdravstva do
kog je do{lo u ostalim dr`avama biv{e Jugoslavije. Osim toga, rukovodstvo MO vodi i razgovore o ideji da se formira Univerzitet odbrane, obrazovno-nau~na ustanova koja bi imala vi{e fakulteta.

U Centru za mirovne operacije General{taba Vojske Srbije

15. i 16. novembra odr`an je seminar Izgra|ivawe kapaciteta
civilnog kriznog planirawa. Pored pripadnika Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije, na wemu su u~estvovali i predstavnici
Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, Crvenog krsta, Gorske
slu`be spasavawa, organizacija iz oblasti za{tite `ivotne sredine i lokalne samouprave.
Seminar je, uz finansijsku podr{ku Kraqevine Holandije, realizovan u organizaciji Ministarstva odbrane Srbije, a na osnovu Plana bilateralne saradwe Republike Srbije i Kraqevine Holandije.
Tridesetak u~esnika radilo je po sistemu radionica i panel
diskusija na kojima su uve`bavani planirawe, organizovawe i realizacija civilne i vojne saradwe lokalnih, regionalnih, pa i me-

OTKLAWAWE SUMWI
Povodom sumwi javnosti o postojawu transkripta
razgovora pilota Natoa i baze prilikom bombardovawa zgrade RTS-a, ministar je izjavio da izve{taj Kancelarije Natoa u Beogradu, koji je li~no zatra`io, govori da Alijansa ne raspola`e nikakvim podacima o
tome. Niko u MO i G[ VS nema razloga da krije postojawe takvog dokumenta.

ODAVAWE PO[TE
Ministar je podsetio da je jedna od wegovih prvih
aktivnosti na novoj du`nosti bio susret sa porodicama vojnika poginulih u bombardovawu bolnice Dragi{a Mi{ovi}, i da je tom prilikom obe}ao izgradwu
spomenika `rtvama. Sa Skup{tinom Beograda ve} je
zavr{en projekat spomenika, adekvatnog izgleda i zna~aja, i on }e sigurno biti gotov na slede}u godi{wicu
wihovog stradawa.

IZMIRENA DUGOVAWA
Izmirena su sva dugovawa koje je na{e ministarstvo u prethodnom periodu imalo rekao je ministar [utanovac i naglasio
da je Vojska smawila operativne tro{kove {to mo`e dovesti ~ak i
do pojave suficita do kraja godine. To, prema wegovim re~ima, svedo~i da se Vojska pona{a odgovorno prema buxetu.
Ministar je izrazio i zadovoqstvo me|unarodnom vojnom saradwom, naro~ito u zajedni~koj obuci sa stranim armijama, a posebno je istakao zajedni~ke ve`be sa Nacionalnom gardom Ohaja.
Komunikaciju sa inostranstvom, kako je najavio, ministar }e poja~ati jer smatra da je MO po definiciji okrenuto spoqnoj politici
zemqe. On je najavio svoju skoru posetu Francuskoj i ocenio da je
vojno-vojna saradwa dobar put za razvoj me|usobnih odnosa s drugim dr`avama.
U zavr{nici konferencije re~eno je da je u prethodnom periodu vojna policija kontrolisala 104 kasarne. Proveravano je da se
u wima ne skrivaju ha{ki optu`enici, ali je i utvr|ivano stawe
obezbe|ewa tih objekata.
Na pitawe o stavu DSS o vojnoj neutralnosti Srbije, [utanovac je rekao da se u predlogu DSS-a pomiwe Partnerstvo za mir, a
taj program je dovoqan okvir za intenzivnu me|unarodnu vojnu saradwu. ^lanstvo Srbije u Nato jako je daleko od realnosti i menaxment Ministarstva odbrane trenutno se ne bavi tim pitawem.
Aleksandar ANTI]
Aleksandar PETROVI]

16

|unarodnih snaga i institucija, anga`ovanih u slu~ajevima koji se

smatraju kriznim, poput elementarnih nepogoda, teroristi~kih napada i drugih oblika ugro`avawa qudi i imovine.
Na po~etku seminara, u~esnike su pozdravili ambasador
Kraqevine Holandije u na{oj zemqi Ronald van Dartel i dr`avni
sekretar u Ministarstvu odbrane dr Zoran Jefti}. Vode}i predava~ bio je direktor Programa za razvoj u Centru za reagovawe u
kriznim situacijama na ameri~kom univerzitetu Xon Hopkins,
Erl Val, koji je u~estvovao u planirawu, organizaciji i realizaciji re{ewa za krize u Libanu, Pakistanu, Kolumbiji, Keniji, Tajlandu, Tanzaniji. Pored wega, svoja iskustva u planirawu dejstava u
kriznim i vanrednim situacijama izneli su i eksperti iz Xeferson instituta.

RAZGOVORI O INFORMACIONIM
SISTEMIMA
Uprava za buxet i finansije Ministarstva odbrane organizovala je 21. i 22. novembra ekspertske razgovore sa nema~kim
kolegama Egbertom Krejnom i Holgerom Hempelom o informacionim sistemima i procedurama interne revizije u Bundesveru.
Ekspertske razgovore je, uz u~e{}e predstavnika nadle`nih
uprava Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, otvorio na~elnik
Uprave za buxet i finansije Aleksandar Stojanovi}.
Tom prilikom predstavqeni su izgradwa, organizaciona
struktura i procedure interne revizije u Bundesveru. Razmewena
su iskustva o razvoju IT sistema za ra~unovodstvo i wegovoj strukturi. Na konkretnim primerima razmatrane su i druge teme poput
formirawa umre`enog sistema i kori{}ewa baze podataka za celokupno Ministarstvo odbrane.

KURS O ME\UNARODNIM
BEZBEDNOSNIM
ORGANIZACIJAMA

OBELE@EN DAN 98. AVIJACIJSKE BAZE

Smotrom jedinica, vazduhoplovne tehnike i naoru`awa, koju je izvr{io komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije general-major
Dragan Katani}, na vojnom aerodromu u La|evcima obele`ena je 58. godi{wica osnivawa i Dan 98. avijacijske baze.
Avijacijsku bazu ~ine 98. lova~ko-bombarderski avijacijski puk, 119. helikopterski puk i nekada{we 161. i 285. baza. U sada{wem sastavu formirana je 13. juna ove
godine, a nastala je jo{ 28. novembra 1949. na aerodromu Petrovec kod Skopqa u
Makedoniji.
Za minulih 58 godina postojawa, kako je to naglasio komandant baze pukovnik Dejan Joksimovi}, ova jedinica imala je vi{e od 100.000 sati naleta na 20 tipova letilica. Ako se sati prera~unaju u dane, ispada da su leta~i ove jedinice u vazduhu proveli vi{e od 4.000 dana, ili 11 godina!
Na sve~anosti je general Katani} zaslu`nim pripadnicima jedinice uru~io priznawa i nagrade.
D. S.

Sve~anom dodelom diploma, u [koli

nacionalne odbrane, 16. novembra, zavr{en
je kurs o me|unarodnim bezbednosnim organizacijama. Petodnevni kurs organizovan je u saradwi Atlantskog saveta Srbije i Atlantskog
komiteta Italije i u dogovoru sa predstavnicima Vojne akademije. Tom prilikom predstavqen je deo tema iz nastavnog plana i programa General{tabnog usavr{avawa [NO.
Generalni sekretar Atlantskog komiteta
Italije profesor Fabricio Lu}ioli bio je
direktor kursa, dok su predavawa dr`ali
stru~waci iz razli~itih oblasti u okviru me-

UPRAVQAWE QUDSKIM RESURSIMA

U Centru za mirovne operacije General{taba Vojske Srbije, u organizaciji Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane Srbije i Ministarstva odbrane Francuske, 20. i 21. novembra, odr`an je seminar Upravqawe qudskim resursima i kompjuterska obrada podataka qudskih resursa.
Na predavawima i diskusijama bilo je re~i o modelima i tipovima vo|ewa karijere, stimulacijama u vojnoj slu`bi, na~inima stambenog obezbe|ivawa i zbriwavawa
vi{ka kadra, te o informati~koj podr{ci u upravqawu qudskim resursima.
Seminar je kreativni nastavak saradwe koja je u junu ove godine zapo~eta posetom
delegacije Ministarstva odbrane Srbije Francuskoj, gde su sagledani modeli i specifi~nosti tamo{weg upravqawa qudskim resursima.

MEDIJA TRENING U DOMU VOJSKE

Dvodnevni medija trening za pripadnike Uprave za obaveze odbrane Ministarstva odbrane odr`an je u Centralnom domu Vojske Srbije. To je jo{ jedna u nizu radionica koje Uprava za odnose sa javno{}u MO organizuje za zaposlene u sistemu odbrane.
Povodom po~etka medija treninga, na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi} rekao je da je u prethodne dve godine sistem odbrane
unapredio komunikaciju sa medijima i u~inio na{e oru`ane snage prepoznatqivim.
On je naglasio da od u~esnika treninga o~ekuje pomo} u domenu postizawa istinite i
prepoznatqive slike o sistemu odbrane.
Tridesetak stare{ina i civilnih lica ima}e priliku da od predava~a iz Uprave
A. P.
za odnose sa javno{}u nau~e osnove medijskog i javnog predstavqawa. .

|unarodnih bezbednosnih organizacija. Polaznici su bili oficiri 51. klase General{tabnog usavr{avawa i deo nastavnika sa katedri
strategije, operatike i menaxmenta u odbrani
S. \.
koji dr`e nastavu u [NO.

TIM ABHO NA VE@BI

U AUSTRIJI
Ve`ba Pacemaker 07 odr`ava se od 19.
novembra do 7. decembra u Austriji i na woj
u~estvuju predstavnici oru`anih snaga Austrije, Belgije, Nema~ke, Francuske, Slovenije i
Srbije. Tim Vojske Srbije predvodi potpukovnik mr Ivan Lazarevi} iz Centra za usavr{avawe kadrova ABHO, a u wemu se nalazi pet
stare{ina 246. bataqona ABHO koji }e biti
deo multinacionalne ~ete ABHO zajedno sa jedinicama Austrije i Francuske.
Ve`ba se realizuje izvr{avawem zadataka razdvajawa zara}enih strana u demilitarizovanoj zoni i po hipoteti~kim pretpostavkama pojave incidenata i akcidenata koji
ukqu~uju radiolo{ku i hemijsku kontaminaciju.
Pripadnici ABHO Vojske Srbije, u okviru podr{ke borbenih delova multinacionalnih snaga, izvr{avaju namenske zadatke poput radiolo{kog i hemijskog izvi|awa, te procene i
prognoze radiolo{ke i hemijske situacije.
Z. M.

17

PROJEKAT MINISTARSTVA
ZA RAD I SOCIJALNU POLITIKU

POMO] @RTVAMA
RATA
eliki broj na{ih sugra|ana, direktnih i indirektnih u~esnika ratova koji su posledwe decenije pro{log veka pusto{ili
prostore biv{e SFRJ, povu~eni u sebe, bespomo}ni, na margini dru{tva, pre`ivqavaju ratne u`ase i strahote. ^esto uz
pomo} alkohola poku{avaju da ih potisnu ili izbri{u iz se}awa, a neretko eksplodiraju i postanu vest dana u crnim hronikama.
Re~ je o `rtvama posttraumatskog stresnog poreme}aja
(PTSP), koji je, prema istra`ivawu doma}ih stru~waka sprovedenih tokom proteklih 14 godina, zastupqen u ve}oj ili mawoj meri
kod oko 20 odsto izbegli~ke populacije, oko 3040 odsto ratnih
veterana i oko 6065 odsto ratnih zarobqenika koji su pretrpeli
torturu u logorima i zatvorima.
Doktor Miro ^avaquga, pomo}nik ministra u Ministarstvu
za rad i socijalnu politiku i rukovodilac Sektora za bora~ko-invalidsku za{titu, ka`e za Odbranu da je u zavr{noj fazi izrada
projekta koji }e omogu}iti zdravstvenu i socijalnu rehabilitaciju
`rtava PTSP, u prvom redu ratnih veterana.
Projekat Procena zdravstvenog stawa i zdravstvenih potreba boraca ratova devedesetih vodi dr Viktorija Cuci}, ranije
direktor Instituta za socijalnu medicinu, a zamenik je docent dr
@eqko [piri}, psihijatar sa VMA. U~esnici u projektu bi}e [kola javnog zdravqa, Medicinski fakultet, VMA, ministarstva zdravqa i rada i socijalne politike.
Projekat je bio nu`an s obzirom na veliku populaciju boraca veterana koji nisu za{ti}eni zakonskim aktima. Naime, zakoni
brinu o ratnim vojnim i mirnodopskim invalidima, porodicama
palih boraca i civilnih `rtava rata, ali ne i o u~esnicima rato-

V
Po na{im, a i stranim
stru~nim saznawima, veterani
~e{}e obolevaju i imaju ve}i
mortalitet od ostalog dela
populacije. ^esto nemaju
definisan socijalni status,
najve}i broj nije zaposlen,
optere}eni su ekonomskim,
materijalnim i stambenim
problemima, uglavnom su
skloni alkoholu, a kao
posledica svega, naj~e{}e
imaju porodi~nih problema.

18

1. decembar 2007.

va koji nisu raweni oni nemaju nikakvu za{titu, a tako|e su pro{li strahote rata. Po zavr{etku ratnih sukoba, zakqu~no sa agresijom Natoa na SRJ 1999. godine, dobili smo veliku populaciju
ratnih veterana o kojoj u Srbiji nema ni pribli`ne evidencije.
Dodu{e, postoji evidencija na{e vojske i policije, ali je veoma
mnogo qudi do{lo iz drugih republika i vojski, a koji su sada dr`avqani Srbije ka`e dr ^avaquga.
On ukazuje i da ne postoji koherentan pristup dr`ave re{avawu problemu PTSP-u, a zdravstvene ustanove reaguju i le~e te
qude tek kada oni silom prilika do wih stignu. Ni suzbijawa ni
prevencije PTSP nije bilo, a veterani su izuzetno rawiva populacija, ka`e ^avaquga.
Prema na{im, a i stranim stru~nim saznawima, veterani
~e{}e obolevaju i imaju ve}i mortalitet od ostalog dela populacije, ~esto nemaju definisan socijalni status, najve}i broj nije zaposlen, optere}eni su ekonomskim, materijalnim i stambenim problemima, uglavnom su skloni alkoholu, a kao posledica svega, naj~e{}e imaju porodi~nih problema napomiwe ^avaquga.
Razvoju PTSP doprinosi i odnos dru{tva koji se drasti~no
promenio od vremena kada su u rat krenuli ispra}ani cve}em, dok
se danas o wima ~esto govori kao o gubitnicima, zlo~incima, profiterima, a oti{li su u rat kao lojalni i korektni gra|ani koji su
se odazivali pozivu sopstvene dr`ave.
Porodica i bli`e okru`ewe jedno vreme imaju strpqewa da
slu{aju wegove pri~e, ali i wima je dosta rata. Veteranu preostaju jedino wemu sli~ni, wegovi saborci, da evociraju uspomene, povla~e se i izoluju iz dru{tva, `ive u svom svetu i nikad se rata ne
osloba|aju.
Name}e se zakqu~ak da se o wima niko ne stara ni dr`ava, ni dru{tvo, ni porodica, zbog ~ega je i pokrenut ovaj projekat
isti~e ^avaquga i daqe ka`e osnovni ciq je da veterana istovremeno oja~amo na svim poqima: da mu vratimo samopo{tovawe

POSTTRAUMATSKI STRESNI POREME]AJ

PTSP je psihijatrijski poreme}aj koji se javqa kod odre|enog broja u~esnika ratova. Predstavqa skup simptoma koji se
manifestuju preterano burnom reakcijom na niske podra`aje,
razdra`qivo{}u, no}nim morama, ko{marima i takozvanim
fle{bekovima (iznenadna, ne`eqena pojava slika doga|aja koji je borca psihi~ki istraumirao). Veliki broj veterana i daqe
je naoru`an zbog ~ega su reakcije ~esto opasne po okolinu a i
samog veterana.
Termin PTSP prvi put je definisala Ameri~ka psihijatrijska asocijacija sedamdesetih godina pro{log veka. Koncept poreme}aja koji veterane prati od kako je ratova, u 19. veku opisivan je kao iritabilno srce a u Prvom svetskom ratu kao
borbeni zamor ili udarni {ok od granate. Iskustva iz Drugog svetskog rata definisala su ga kao koncept intenzivnog stresa koji prevazilazi uobi~ajena `ivotna iskustva.

UPITNIK
Veterani }e dobrovoqno, uz pomo} psihologa, ispuwavati
obiman upitnik. Pre po~etka anketirawa veteran }e dobiti izjavu u kojoj je navedeno da se sve ono {to ka`e smatra apsolutnom
lekarskom tajnom i ne mo`e se ni u koje druge svrhe koristiti.
Upitnik je pod {ifrom i ne sadr`i nijedan vojni podatak.
U upitniku ne postoje pitawa o vojnoevidencionoj specijalnosti, jedinici, lokaciji, zadacima, vremenu provedenom na
odre|enoj lokaciji....
Jedino je relevantna pri~a o do`ivqajima u kojima ima
ne~ega {to je veterana dovelo u stresnu situaciju.

19

TEMA

SPRE^ITI ZLOUPOTREBE DIJAGNOZE

i samopouzdawe, da ga zdravstveno i psihi~ki oporavimo, ali i da
mu pru`imo mogu}nost da re{i socijalne i ekonomske probleme,
da bi ga na kraju prihvatila i porodica i dru{tvo. Re~ je o veoma
obimnom i skupom projektu, koji }e se finansirati iz republi~kog
buxeta i me|unarodnim donacijama. Anketira}emo nekoliko hiqada qudi kako bismo napravili dovoqno reprezentativan uzorak
koji odslikava celokupnu populaciju veterana. Zbog toga }e nam
biti potrebna stru~na pomo} odgovaraju}ih institucija obja{wava on.
Projekt }e se realizovati u tri faze u prvoj }e se dobrovoqno anketirati reprezentativni uzorak veterana, u drugoj }e se
analizirati rezultati istra`ivawa, a u posledwoj }e se pristupiti primeni re{ewa.
Ovih dana ekipe iz Ministarstva kre}u po Srbiji da bi u saradwi sa lokalnim udru`ewima boraca i invalida obja{wavali
zna~aj u~e{}a u projektu. Anketirawe na terenu po~iwe posle Nove godine i traje do juna. Zatim sledi analiza upitnika da bi sredinom 2009. godine iza{li rezultati i konkretni predlozi, ukqu~uju}i i osnivawe centara za veterane.

Izvr{ni direktor Dru{tva za za{titu mentalnog zdravqa

ratnih veterana i `rtava ratova 19911999, Milo{ Anti}
ukazao je za Odbranu da su problemi sa kojim se susre}e ta
velika populacija mnogobrojni od osnovnog pitawa kako `iveti nakon rata do psihi~kih tegoba i socijalno-pravnih pitawa.
Anti} je ocenio da svako ko je bio u ratu nosi nekakva bolna iskustva, o`iqke, ali nije svako traumatizovan do te mere
da bi mogao dobiti psihijatrijsku dijagnozu PTSP.
Va`no je naglasiti da neki veterani koji ne bi trebalo
da dobiju dijagnozu PTSP, mogu da do|u do we mahinacijama, jer
ne smemo zaboraviti da se tako sti~u razne privilegije i kompenzacije upozorio je Anti}.
Mnogi veterani, koji imaju ozbiqne te{ko}e, nikada nisu javili psihijatru. Mnogi sede u kafanama i koriste alkohol ili
drogu, neki su prona{li utehu i smisao u religiji.
Anti} je ukazao da medikamenti, psihoterapija i redukcija
simptoma nisu dovoqni da se veteran reintegri{e u dru{tvo.
^ak ni materijalne nadoknade nisu dovoqne ako takvi qudi
ostanu marginalizovana grupa.

Novica ANDRI]

EPIDEMIJA SAMOUBISTAVA
ME\U AMERI^KIM VETERANIMA
Me|u ameri~kim veteranima zavladala je prava epidemija samoubistava, jer svake nedeqe prose~no 120 u~esnika svih
ratova, koje su SAD vodile, digne ruku na sebe, navedeno je u
istra`ivawu TV stanice Si Bi Es.
Ameri~ka TV stanica navodi da se 2005. godine ubilo najmawe 6.256 veterana ili 17 svakog dana. Prose~na stopa samoubistva u SAD je 8,9 na 100.000 gra|ana, ali je kod veterana stopa izme|u 18,7 i 20,8 na 100.000 qudi. Jo{ dramati~nija je razlika u stopi samoubistava mladih veterana izme|u 20 i
24 godine i wihovih vr{waka koji nisu bili u ratu. Ona dosti`e 22,9 do 31,9 na 100.000 qudi i skoro je ~etiri puta ve}a.
Si Bi Es uzrok vidi u epidemiji psihi~kih problema koja
hara me|u 25 miliona biv{ih vojnika, me|u kojim je i milion i
po veterana iz Iraka i Avganistana.
Ne vra}aju se svi iz rata raweni, ali niko se ne vra}a iz
rata onakav kakav je bio, citira TV stanica jednog veterana.
Istovremeno, nedavno objavqena zajedni~ka studija nekoliko ameri~kih univerziteta i Medicinskog centra za veterane San
Franciska pokazala je da je od
104.000 pregledanih veterana kod
oko 32.000 utvr|ena dijagnoza obolelog mentalnog zdravqa ili psihosocijalnih problema, naj~e{}e nastalih sa poreme}ajem nastalih
usled posttraumatskog stresa.
I uklapawe veterana u ameri~ko dru{tvo ide veoma te{ko,
pokazuju podaci nevladine organizacije za borbu protiv besku}ni{tva. Ta organizacija navodi da
su ~ak ~etvrtina ameri~kih besku}nika upravo biv{i ratnici. Od
744.313 registrovana besku}nika, 194.254 su veterani, od kojih
oko 1.500 iz aktuelnih ratova u
Avganistanu i Iraku.

20

VETERAN CENTAR
Veteran centar je objekat u kome se sprovodi rehabilitacija veterana na bazi dnevnog boravka. Pomo} se pru`a besplatno, bez administrativnih procedura, uputa, medicinskih dokumenata, zdravstvene legitimacije ili socijalnog osigurawa.
Sastoji se od konsultativne slu`be sa SOS telefonom,
centra za prevenciju i le~ewe, ukqu~uju}i i bolesti zavisnosti,
rehabilitacionog centra, centra za edukaciju, slu`be za pravnu i socijalnu pomo}.
Pomo} pru`a tim stru~waka razli~itih specijalnosti
(pravnici, psiholozi, sociolozi, pedagozi, lekari). Omogu}eni
su i dokvalifikacija, prekvalifikacija, pravna pomo}, koristan rad kao terapija, sportske aktivnosti.
Mobilni tim pru`a pomo} korisnicima koji zbog udaqenosti, materijalnih problema ili invaliditeta nisu u mogu}nosti
da do|u u centar.
Veteran centri ne moraju da budu novi objekti, jer u Srbiji ima veliki broj napu{tenih ili neiskori{}eni zgrada.

1. decembar 2007.

SAOBRA]AJ
raj godine je zgodna prilika za analizu u~iwenog i razlo`nu evaluaciju aktivnosti koje su obele`ile period iza nas. ^lanovi Saveta za
bezbednost vojnih u~esnika u saobra}aju Ministarstva odbrane iskoristili su svoj tre}i ovogodi{wi skup upravo za takvo sumirawe
efekata realizovanih kampawa i upornih napora u poboq{awu bezbednosti u saobra}aju. Pored ~lanova Saveta iz Vojske i Ministarstva
odbrane, sastanku na kome je, izme|u ostalog, predstavqena i Strategija
pove}awa bezbednosti putnog saobra}aja u Vojsci do 2012. godine, prisustvovali su i predstavnici MUP-a, Ministarstva za infrastrukturu, Saobra}ajnog fakulteta iz Beograda, Fakulteta tehni~kih nauka iz Novog
Sada i AMS Srbije.

Snimio R. POPOVI]

ZNA^AJ PREVENTIVNIH MERA

TRE]A SEDNICA SAVETA

ZA BEZBEDNOST VOJNIH
U^ESNIKA U SAOBRA]AJU

KAMPAWE
SMAWILE
BROJ
NEZGODA
Na tre}oj sednici Saveta za
bezbednost vojnih u~esnika u
saobra}aju, pored ostalog,
predstavqena i Strategija pove}awa
bezbednosti putnog saobra}aja u
Vojsci do 2012. godine. Predvi|eno
da jedna od kqu~nih aktivnosti u
narednoj godini bude posve}ena
smawewu brzine, s obzirom na to
{to je upravo prevelika brzina
jedan od naj~e{}ih uzroka
saobra}ajnih nezgoda u nas.

Prema podacima o stawu bezbednosti u putnom saobra}aju, iznetim na skupu, za devet meseci ove godine, od januara do septembra, u Srbiji se dogodila 131 saobra}ajna nezgoda u kojima su u~estvovali pripadnici Vojske. Od toga je 68 bilo s vojnim vozilom, {to je 17 odsto mawe u
odnosu na isti period pro{le godine.
Istaknuto je, tako|e, da posledwih meseci broj nezgoda opada, {to
svedo~i o rezultatima preventivnih mera i kampawa preduzetih zarad wihovog znatnijeg smawewa u zimskom periodu. Kako bi se taj pozitivni trend
nastavio, dogovoreno je daqe sprovo|ewe intenzivne kontrole vojnih vozila i voza~a u pojedinim garnizonima, ali i sprovo|ewe drugih oblika
preventivnih aktivnosti, poput predavawa o uslovima i na~inu kori{}ewa vozila zimi, po snegu, ki{i, magli i sli~nim ote`anim vremenskim
uslovima.
Zakqu~eno je da su kampawe U~inimo puteve bezbednijim iz aprila
ove godine, Ispravno vozilo bezbedna vo`wa iz juna i Ve`i pojas
daj {ansu `ivotu, koja jo{ traje, dale veoma dobre rezultate i da sli~ne
aktivnosti treba nastaviti i u narednom periodu. Osmi{qene i realizovane s ciqem pove}awa bezbednosti na putevima, te kampawe nisu ostale
bez odjeka me|u vojnim u~esnicima u saobra}aju. Rezultat je smaweni broj
nezgoda u kojima su u~estvovali pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske, {to ohrabruje, posebno u pore|ewu s pove}awem ukupnog broja saobra}ajnih udesa na putevima Srbije od preko 20 odsto za proteklih deset
meseci ove godine.
Na sastanku Saveta istaknuto je da kampawe, poput ovih koje su realizovane ove godine, nisu usmerene na poboq{awe pona{awa vojnih u~esnika u saobra}aju samo dok su za upravqa~em vojnih vozila, ve} mnogo vi{e, na promenu sveukupnog wihovog stava dok su za volanom, a time i odnosa prema drugim u~esnicima u saobra}aju. Zato je predvi|eno da jedna od
kqu~nih aktivnosti u narednoj godini bude posve}ena smawewu brzine, po{to je upravo prevelika brzina, uz nedovoqno po{tovawe saobra}ajnih
propisa, jedan od naj~e{}ih uzroka saobra}ajnih nezgoda u nas.

OPASNA I RUTINA
Kao jednu od najve}ih te{ko}a u pove}awu bezbednosti vojnih
u~esnika u putnom saobra}aju u~esnici Saveta prepoznali su starost voznog parka u Vojsci, koja ~esto iznosi i preko 20 godina. Pri tome, istakli
su, iako starost vozila svakako nepovoqno uti~e na nivo wihove ispravnosti, to je samo jedan od elemenata sigurnosti u saobra}aju. Mnogo ve}u
pa`wu potrebno je pokloniti stalnom obu~avawu, kondicionirawu i usavr{avawu voza~a, te nivou profesionalizma kojim se odlikuju. Pri tome,
treba imati u vidu da je me|u voza~ima vojnih vozila sve mawe vojnika na
odslu`ewu vojnog roka, a sve vi{e profesionalnih voza~a, civila ili vojnika po ugovoru. To ra|a novu opasnost po bezbednost u saobra}aju, a to
je rutina. Zato je neophodno organizovawe kvalitetnih predavawa na kojima bi se, s vremena na vreme, obnavqale baterije, neophodne za odr`awe visokog nivoa discipline i ozbiqnosti, izuzetno va`nog u obavqawu jednog od najodgovornijih zanimawa. ^lanovi Saveta za bezbednost vojnih u~esnika u saobra}aju, zakqu~ili su da i u narednom periodu velika
pa`wa treba da se pokloni upravo takvim preventivnim merama i sli~nim
kampawama za pove}awe bezbednosti u putnom saobra}aju.
Slede}e godine akcenat }e biti na smawewu brzine, ali u Savetu
planiraju i kampawe protiv upotrebe alkohola u saobra}aju i za redovne
kontrole po{tovawa saobra}ajnih propisa. Ne}e se prekidati ni kampawa za kori{}ewe pojasa u toku vo`we.
Du{an GLI[I]

21

[ TA B N A R AT N A V E @ B A K O M A N D E V i P V O

POMAK 2007
U Komandi
Vazduhoplovstva
i protivvazduhoplovne
odbrane u Zemunu
nedavno je izvedena
{tabna ratna ve`ba
Pomak 2007,
prva takve vrste
organizovana prema
procedurama Natoa.
Bila je to dobra
prilika za trening
komandnih ve{tina
najodgovornijih qudi
za bezbednost
na{eg neba.

22

ajiskusniji vazduhoplovci Vojske Srbije pokazali su zavidan nivo znawa

i prilagodqivosti procedurama Natoa za planirawe i organizovawe
operacija. Kao u {ahovskoj partiji, {tabovi crvenih i plavih nadmetali su se u brzom, kreativnom i svrsishodnom dono{ewu operativnih odluka.
Takve ve`be odavno su praksa u najmo}nijim vazduhoplovnim komandama
sveta. Pravilna i brza odluka {taba zasnovana na dobroj proceni naj~e{}e
odlu~uje ishod bitke, pa i rata. Savremeni koncept vojne ve{tine, naro~ito
kada je re~ o vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani, brzinu i efikasnost {tabnih organa tretira kao prioritetne faktore uspeha.
Na~elnik {taba Komande ViPVO pukovnik Jovica Dragani} imao je
ulogu komandanta ve`be Pomak 2007. Posle davawa smernica za planirawe operacije, dinamika u {tabovima plave i crvene vojske je po~ela.
Kako je objasnio pukovnik Dragani}, faza planirawa i organizovawa operacije podrazumeva razvoj takozvanih kurseva operacija pri ~emu komanda analizira borbenu mo}, po~etni raspored snaga i {emu manevra. Treba naglasiti da se rad paralelno odvijao u dve ekipe.
Vaqanost planova i kurseva akcija najboqe se ogleda tokom faze koja se naziva ratne igre. Naime, sa dve strane velikog stola na kome se nalazi radna karta sa ucrtanim granicama fiktivnih dr`ava i rasporedom snaga, kvalitet operativnih re{ewa, pod nadzorom sudije, upore|ivali su plavi i crveni prema precizno utvr|enim parametrima.
Pukovnik Dragani} nagla{ava da se upravo u modelu ratnih igara izdvaja kvalitet novih procedura {tabnih ratnih ve`bi.
U ve`bama koje su izvo|ene na osnovu starog plana i programa, na
osnovu idejne zamisli komandanta, {tab je razra|ivao plan dejstava i kurseve akcija. Sada je druga~ije. [tab razra|uje nekoliko varijanti plana, a
na osnovu ponu|enih re{ewa, komandant donosi odluku ka`e komandant
ve`be.
Posle ratnih igara i probe operativnih re{ewa pristupa se izradi
dokumenata odluka i nare|ewa. Ta procedura u komandama nivoa kakva je
ViPVO Vojske Srbije nije nimalo jednostavna.
Pukovnik Dragani} nagla{ava da }e nakon analize ve`be biti izra|en
elaborat koji ima vi{estruko upotrebnu vrednost. Najva`nije je ipak to {to

1. decembar 2007.

POD NADZOROM KOMANDANTA

Komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-major Dragan Katani} sa neutralne pozicije pratio je tok ratnih igara. Nije se me{ao u dono{ewe odluka, {to
bi u realnim okolnostima bio wegov posao.
Moram priznati da su stare{ine pokazale zavidno znawe i osposobqenost. Naravno, o pojedinim re{ewima se mo`e
razgovarati, ali upravo zato i slu`e ovakve ve`be da se sagledaju gre{ke i otklone nedoumice iskren je general.
Kao glavnu prednost nove procedure {tabnih ratnih ve`bi
general Katani} prepoznaje mogu}nost su~eqavawa mi{qewa.
Do sada ste imali situaciju da se razmatraju odluke samo
jedne strane. Sada prakti~no imate dva {taba koji simuliraju
uzvratno dejstvo. Ranije komandant nije morao da razmi{qa {ta
}e wegov zami{qeni protivnik uraditi. Danas ste mogli da vidite kako na svako re{ewe jednog odmah reaguje i drugi {tab. U
takvoj situaciji dolaze do izra`aja kreativnost i brzina rekao je general Katani}.

[TABNA RATNA VE@BA

KOMANDE PRVE BRIGADE
Komanda Prve brigade Kopnene Vojske izvela je dvodnevnu
{tabnu ratnu ve`bu pod nazivom POMAK 2007, kojom je rukovodio pukovnik \okica Petrovi}, komandant brigade.
Ve`ba je prvi put realizovana u skladu sa standardnom procedurom za operativno planirawe u Vojsci Srbije {to, nakon
sprovedenih organizacijsko-mobilizacijskih promena, predstavqa potpuno novi na~in rada Komande i [taba na dono{ewu odluke, koji je interoperabilan i u skladu sa evroatlantskim integracijama.
U~esnici ve`be su, primewuju}i reqefe, simbole za prikazivawe jedinica i elektronska sredstva, u sedam faza planirawa pokazali zavidno poznavawe taktike i operatike, pa je op{ta
ocena da je u osposobqavawu ove komande u~iwen potpuno nov i
zna~ajan pomak.
Ispred pretpostavqene komande KoV-a ve`bu su pratili puB. M. P.
kovnici @elimir Gli{ovi} i Radojko Nikoli}.

OBUKA VOJNIKA NA CIVILNOM

SLU@EWU VOJNOG ROKA
U organizaciji Odeqewa za odbranu grada Novog Sada otpo~ela je obuka druge grupe vojnika na civilnom slu`ewu vojnog
roka, koja }e trajati do 7. decembra.
Po re~ima Bo{ka Pilipovi}a, na~elnika Odeqewa za odbranu grada Novog Sada, anketirawem polaznika prve grupe utvr|en je visok stepen motivisanosti vojnika i predava~a za ovakav
vid osposobqavawa.
Po~etku obuke prisustvovali su i Milan Popadi}, na~elnik
Uprave za odbranu Republike Srbije, i Zoran Vu~evi}, predsedB. M. P.
nik Skup{tine grada.

^A^ANSKA SLOBODA
DOBILA SERTIFIKAT O KVALITETU
Na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije pukovnik Danko
Jovanovi} uru~io je 23. novembra generalnom direktoru fabrike
Sloboda Radomiru Quji}u sertifikat SRPS kao dokaz da je sistem menaxmenta te fabrike usagla{en sa me|unarodnim standardima kvaliteta ali i Natoa.
Predsednik Verifikacione komisije Ministarstva odbrane
pukovnik dr Branislav Jaki} izjavio je da se na{a namenska industrija postepeno oporavqa i da je, zahvaquju}i vrhunskom kvalitetu proizvoda, ponovo ravnopravan partner drugima na svetskom tr`i{tu naoru`awa i vojne opreme.
Jo{ jedna potvrda toga je {to je Sloboda sa predstavnicima belgijske firme FN Herstal upravo dogovorila isporuku
municije za pu{ke te poznate svetske fabrike, vrednu oko milion
dolara.
se delovi ili elaborat u celini mogu koristiti i u realnim borbenim situacijama, ukoliko se elementi pretpostavqeni u supoziciji ve`be poklope sa realnom situacijom.
Pripadnici na{e komande pokazali su veliku prilagodqivost i verujem da su osposobqeni za planirawe i izvo|ewe operacija prema procedurama Nata. Ono {to }e biti na{ imperativ u
skoroj budu}nosti svakako je jo{ boqa sinhronizacija me|u elementima {taba i oja~avawe informati~ke podr{ke rekao je pukovnik Dragani} ocewuju}i ve`bu kao veoma uspe{nu.
Uskoro }e pot~iwene komande biti u situaciji da izvode sli~ne ve`be. U Komandi ViPVO ka`u da }e deo operativnih odluka sa
{tabnih ratnih ve`bi biti sproveden u realnosti, naravno u obliku i obimu koji zavisi od mogu}nosti, ali i veli~ine na{e teritorije.
A. PETROVI]

ZAVR[EN DRUGI KRUG

PRISMA PREKVALIFIKACIJE
U Tehni~koj {koli Novi Beograd podeqeni su sertifikati
drugoj grupi podoficira i civilnih lica koji su zavr{ili prekvalifikaciju za civilna zanimawa. U okviru programa Prisma, od
3. septembra do 4. novembra, 56 polaznika osposobqeno je za
servisirawe rashladih ure|aja, postavqawe i odr`avawe klima
ure|aja u objektima i automobilima, instalirawe i servis autogasnih instalacija, postavqawe vodovodnih i grejnih instalacija
i ugradwu video nadzora.
Doskora{wim pripadnicima oru`anih snaga uspeh u pronala`ewu novog zaposlewa po`eleli su predstavnici Ministarstva odbrane, Privredne komore Beograda i donatora zemaqa
Nordijske inicijative.
A. P.

23

ZDRAVSTVO

ZAVR[NA VE@BA SLU[ALACA

92. KLASE [KOLE REZERVNIH OFICIRA

PREMA
STANDARDU
NAJBOQIH

kasarni Bawica u Beogradu, 25. novembra, odr`ana je zavr{na ve`ba slu{alaca 92. klase [kole rezervnih oficira
([RO) sanitetske i veterinarske slu`be Zima 2007. Tom
prilikom, prvi put je kori{}ena medicinska oprema za rad u
terenskim uslovima koju je nedavno Kraqevina Norve{ka kao donaciju predala na kori{}ewe srpskom vojnom sanitetu i VMA.
Tokom ve`be, kojom je rukovodio pukovnik Dino Tarabar, slu{aoci 92. klase [RO pokazali su da umeju da primene sve postupke medicinskog zbriwavawa u ratnim uslovima kojima su ih podu~ili wihovi nastavnici. Tom doga|aju prisustvovali su pomo}nik
ministra odbrane za materijalne resurse Ilija Pilipovi} i na~elnik Vojnomedicinske akademije general-major Miodrag Jevti}.
Povodom odr`avawa ve`be, general Jevti} je rekao da je vojna sanitetska slu`ba dostigla visok nivo i da je interesantan
partner za saradwu srodnim slu`bama u okviru Programa Partnerstvo za mir. On je istakao da su slu{aoci [RO ispoqili ume{nost u re{avawu najrazli~itijih prakti~nih problema koji se pojavquju pri zbriwavawu povre|enih i obolelih na boji{tu i na
pravi na~in upotrebili raspolo`ivu opremu koja odgovara standardu najrazvijenih vojnosanitetskih slu`bi u svetu.

A. ANTI]

CENTAR ZA TRANSPLANTACIJU VMA

DAR
@I VOTU
U situacijama kada za te{ko
obolele pacijente novi
organ postane jedini lek,
a transplantacija terapijska
procedura, ~esto se gleda
u najve}e doma}e zdravstvene
ustanove. Vojnomedicinska
akademija je puno ulo`ila
u edukaciju, eksperimentalni
program i formirawe tima
za transplantaciju.

24

1. decembar 2007.

U Vojnomedicinskoj akademiji nedeqno se uradi jedna transplantacija bubrega, gde su donatori organa obi~no najbli`i
`ivi srodnici. Ali, oni ne mogu pomo}i te{ko obolelim pacijentima ako se radi o srcu, plu}ima, pankreasu, pa i jetri.
I kada transplantacija postane jedina terapijska metoda, a
organ lek, onda svi sa liste ~ekawa za presa|ivawe organa gaje nadu da }e se izle~iti zahvaquju}i kadaveri~nim transplantatima. Tako se bar radi svuda u svetu jo{ od {ezdesetih godina 20. veka. Ali kod nas jo{ ne postoji procedura za do`ivotno
zave{tawe organa.
Ta presti`na medicinska ustanova puno je ulo`ila u edukaciju, eksperimentalni program i formirawe timova za transplantaciju i svakako u tom domenu predwa~i u odnosu na celokupan zdravstveni sistem dr`ave. U wenoj eksperimentalnoj operacionoj sali obu~avala se i ekipa dr Bo`ine Radevi}a, koja je izvela prvih 16 transplantacija jetre. Tako|e, VMA je pokrenula i
ideju donatorskih kartica, ali jo{ nije omasovqen proces zave{tavawa organa.
Taj broj mo`e da bude daleko ve}i. Prema statisti~kim podacima, ako bi samo 10 odsto stanovnika Srbije dobrovoqno zave{talo organe moglo bi da se uradi 100 transplantacija godi{we,
a lekari ka`u da je i deset zna~ajan broj. Me|utim, program kadaveri~ne transplantacije i daqe ne funkcioni{e ne samo u VMA
ve} i u zemqi. Za{to?

KAMEN SPOTICAWA
Profesor dr Darko Mirkovi}, na~elnik odeqewa za abdominalnu hirurgiju, ina~e rukovodilac tima za transplantaciju
VMA, ka`e da za to ima vi{e razloga. Najpre pravne prirode. U
Srbiji jo{ nije donet zakon o transplantaciji kojim se reguli{e ta

osetqiva materija. Dodu{e, Ministarstvo zdravqa sa~inilo je

predlog zakona, a lekari sa VMA su svojim sugestijama uticali na
neka zakonska re{ewa (prvenstveno oko zakonodavnog regulisawa
donacije i oko definisawa postupka uzimawa organa i pru`awa
pomo}i sa tog aspekta). Sem toga, ~iwenica je da ne postoji organizovana donatorska mre`a i da zdravstveni centri ne sara|uju dovoqno, ali je najve}i kamen spoticawa neobave{tenost gra|anstva o celokupnoj problematici. Zato }e u narednom periodu primarni zadatak i Ministarstva i svih medicinskih ustanova biti
da javnosti pru`e neophodne nau~ne informacije.
Gra|ane bi trebalo informisati da je do`ivotno zave{tavawe organa jedna od humanih i silidarnih obaveza jer se nikad
ne zna kada }e kome zatrebati taj lek organ. A ve} nekoliko hiqada pacijenta ~eka transplantaciju kao definitivno izle~ewe. Umesto edukacije, mnogo su ~e{}e medijske pri~e i naga|awa o zloupotrebama. Mislim da u na{oj zemqi postoje jaki argumenti da nema
zloupotrebe u toj oblasti. A evo i za{to. U samoj transplantaciji
uzimawu i presa|ivawu organa u~estvuju najve}e zdravstvene ustanove svi klini~ki centri i VMA. Drugi aspekt je da u celokupnoj
proceduri u~estvuje najmawe 30 do 50 zdravstvenih radnika. I tre}e, na zvani~nim listama, koje moraju biti dostupne svakom gra|aninu u svakom trenutku, mo`e se pratiti kome se ti organi presa|uju i videti da nema nikakve druge prednosti sem medicinske.
Najvi{e nejasno}a izaziva pojam mo`dane smrti, odnosno kada se i kome mo`e uzeti organ. U te dve re~i utkan je ~itav emotivni i religijski pogled ~ovekov. Sa druge strane prof. dr Mirkovi}
ka`e da lekari ta~no mogu da medicinski defini{u pacijente koji
imaju mo`danu smrt.
Taj trenutak se egzaktno utvr|uje. Mo`dana smrt je potpuni
prestanak funkcije mozga. Ali, kod tih pacijenata srce radi jo{
nekoliko ~asova, a organi se moraju uzeti za dan-dva. Va`no je tako|e re}i da organi moraju biti funkcionalno zdravi, dakle bez
patolo{kih lezija. A jedan takav davalac mo`e spasiti i definitivno izle~iti najmawe pet ili {est pacijenata.
Profesor Mirkovi} isti~e kako VMA mo`e, kada je re~ o kadaveri~nim transplantacijama, da u funkcionalnom i organizacionom smislu, bude lider u toj oblasti. Ona ima formirane timove
za transplantaciju i mobilne timove za utvr|ivawe mo`dane smrti i za eksplantaciju organa. Tako|e, zavidne su i wene tehni~ke
mogu}nosti, jer ~lanovi tima mogu, na poziv iz bilo kog centra, da
do|u u bilo koji deo na{e zemqe za jedan sat. Prednost VMA su i
dobro obu~eni hirurzi. Presa|ivawe jetre je hirur{ki najzahtevnije i tu su postoperativni rizici najve}i. I dok neuspehe u transplantaciji bubrega mo`e nadomestiti hemodijaliza, za druge organe nema alternative.

[PANSKI MODEL
Vojnomedicinska akademija ima dovoqno posteqnih kapaciteta za sme{taj i postoperativnu negu tako te{kih pacijenta. I ne
samo to. Transplantacije koje bi se izvodile u na{oj zemqi vi{estruko su jeftinije. U svetu one ko{taju daleko vi{e od 200.000
dolara, a ako bi taj program po~eo kod nas, mogli bismo za jednu
transplantaciju u svetu, uraditi pet-{est operacija u zemqi.
Jednogodi{we pre`ivqavawe nakon tih operacija je oko
85 odsto, a petogodi{we oko 65 odsto, i to je izuzetno veliki
procenat.
Jedna od inicijativa VMA je da se u narednom periodu, zavisno od `eqe, podstakne i obnovi postoje}i eksperimentalni program gde mogu da ve`baju za transplantacije hirurzi i iz drugih medicinskih ustanova.
Doktor Mirkovi} smatra da bi trebalo formirati Srpsku
donatorsku mre`u organa, a kao primer za ugled je {panski model
oni su za deset godina postali prva zemqa u svetu po broju transplantacija jer su zakonodavno regulisali princip tzv. za`ivotnog
neprotivqewa. Donator organa je svaki pacijent kome se dijagnostikuje mo`dana smrt, ako se nije u bilo kom medicinskom centru
izjasnio protiv uzimawa organa.
Mira [VEDI]

25

ZA[TITA

PRIPREME ZA ODBRANU
OD ELEMENTARNIH
NEPOGODA U VOJVODINI
Poplave u Jablani~kom
okrugu opomiwu na stalnu
opasnost od prirodnih
nepogoda i neophodnost
adekvatnih preventivnih
mera na spre~avawu
wihovih posledica.
Tako su i u odbrani od
poplava u Vojvodini
uo~eni problemi
sistemske i tehni~ke
prirode, koje u najskorije
vreme treba prevazi}i i
time celokupan sistem
odbrane od poplava
u~initi efikasnijim.

26

EFIKASNIJA
ODBRANA
OD POPLAVA
Na inicijativu Uprave za odbranu Republike Srbije i Odeqewa za
civilno-vojnu saradwu General{taba Vojske Srbije, u Novom Sadu
nedavno je odr`an radni sastanak na temu Priprema i dogovor za
delovawe subjekata sistema odbrane i za{tite od poplava i leda.
Tom prilikom su najodgovorniji u sistemu odbrane AP Vojvodine,
predstavnici Republike i Vojske Srbije sagledali sada{we stawe, snage, mogu}nosti i probleme, ali i mogu}e na~ine saradwe i koordinacije svih ~inilaca pravovremenog i adekvatnog reagovawa u ovim situacijama. Jedna od misija Vojske Srbije jeste i podr{ka civilnim strukturama u slu~aju prirodnih nepogoda i katastrofa ve}ih razmera u kojima
su ugro`eni qudski `ivoti, `ivotna sredina i materijalna dobra.
Kako bi se {to spremnije do~ekale elementarne nesre}e koje najmawe pri`eqkujemo, ali koje je i realno o~ekivati, neophodno je sagledati
postoje}e stawe, snage i mogu}nosti Vojske kada je u pitawu anga`ovawe
wenih pripadnika i raspolo`ivih tehni~kih sredstava.
Po re~ima pukovnika Milenka Lalovi}a, zastupnika na~elnika
Odeqewa za civilno vojnu saradwu G[ VS, neophodno je civilnim strukturama dati jasan znak da su transformacijom i organizacijsko-mobilizacijskim promenama Vojske Srbije i weni kapaciteti, u tom smislu, u
znatnoj meri izmeweni.
Upravo ta ~iwenica name}e potrebu da se u odbrani od poplava ali
i drugih prirodnih nepogoda i katastrofa, prvo anga`uju kapaciteti vodoprivrednih preduze}a i svi raspolo`ivi lokalni resursi. Ukoliko se
to poka`e nedovoqnim, onda je potrebno anga`ovati celokupnu Civilnu
za{titu, a tek kao posledwi korak u odbrani pozvati Vojsku da se anga`uje sa svojim kapacitetima.
Ovakav na~in anga`ovawa snaga mora biti regulisan normativnim
aktima, {to se i o~ekuje u najskorije vreme, rekao je pukovnik Lalovi}.

1. decembar 2007.

VOJSKA BILA NEZAMENQIVA

Po podacima Uprave za odbranu Republike Srbije tokom
pro{logodi{wih poplava, koje su zadesile pojedine delove Republike, na odbrani je u vremenu od 15. marta do 27. aprila bilo anga`ovano 9.645 pripadnika Vojske sa 290 terenskih i 149
plovnih vozila koji su dali nemerqiv doprinos u suprotstavqawu vodenoj stihiji i spasavawu qudskih `ivota i materijalnih dobara u ugro`nim regionima. Ogroman teret u borbi sa
nabujalim Dunavom i Tisom na teritoriji Vojvodine tada su podneli pripadnici Novosadskog korpusa.

ME[OVITA ^ETA
U ciqu pru`awa pomo}i prilikom eventualnih poplava 1.
brigada KoV je, sada, u mogu}nosti da formira jednu me{ovitu
~etu sa oko 270 qudi (stru~na i fizi~ka radna snaga), potrebnom tehnikom i logistikom za odr`avawe veze, pripremu hrane,
vodosnabdevawe, tranport, jednim brojem {atora, }ebadi i kreveta za najhitnije i privremeno zbriwavawe najugro`enijih,
prezentovao je potpukovnik Dragan Dra`i}, pomo}nik komandanta 1. brigade za operacije na sastanku najodgovornijih za odbranu od poplava u AP Vojvodini.

Na teritoriji AP Vojvodine postoje Vojno-teritorijalni

organi (Vojni okrug Novi Sad sa
~etiri Vojna odseka i 17 odeqaka), dva Centra za obuku KoV (u
Somboru i Pan~evu), Re~na
flotila stacionirana u Novom
Sadu i jedinice 1. brigade KoV
u garnizonima Novi Sad, Pan~evo, Ba~ka Topola, Sremska
Mitrovica i [abac, od kojih
su, kada je u pitawu anga`ovawe
u odbrani od poplava i leda,
svakako najzna~ajniji pontonirski bataqoni u Novom Sadu i
[apcu i in`iwerijski bataqon Mr Mirko Galowa, rukovodilac
u Novom Sadu. Oni, osim qud- odbrane od poplava AP Vojvodine
stva, raspola`u i specifi~nim
vozilima i plovnim sredstvima.
Re~na flotila je u mogu}nosti da se u ovakvim slu~ajevima anga`uje u prevo`ewu qudstva i tehnike sa ugro`enog podru~ja i to prvenstveno preventivno, jer brodovi su u mogu}nosti da plove samo unutar plovnog puta na reci, odnosno u granicama koje obezbe|uju wihovu
potpunu bezbednost. Osim toga,
snage flotile i ronioci mogu se
anga`ovati i u spasavawu i tragawu za qudstvom nestalim u potopqenim podru~jima.
Prema re~ima Bo{ka Pi- Bo{ko Pilipovi}, na~elnik
lipovi}a, na~elnika Odeqewa Odeqewa za odbranu Novog Sada
za odbranu grada Novog Sada ujedno i na~elnika {taba CZ za teritoriju Ju`no-ba~kog okruga, u odbranu od poplava treba ukqu~iti sve raspolo`ive resurse, posebno tamo gde postoji razvijena
gra|evinska operativa, a neizbe`no je i formirawe privremenih
radnih jedinica po naseqenim mestima, {to do sada jo{ uvek nije
regulisano postoje}im zakonskim odredbama, jer se na dobrovoqnost, praksa je pokazala, vi{e ne mo`e oslawati.

Odbrana od leda koji izaziva poplave je mnogo te`a i slo`enija, obja{wava mr Mirko Galowa, rukovodilac odbrane od
poplava AP Vojvodine. Kada se pokrene led tada u odre|enim
o{trim krivinama reke dolazi do wegovog nagomilavawa i ako se
blagovremeno ne interveni{e i obezbedi prohodnost, bilo ledolomcima, minirawem ili bomardovawem iz vazduha, stvaraju se
ledeni ~epovi koji spre~avaju protok vode, pa nivo zna da raste i
do 5 metara dnevno. U tim slu~ajevima za 24 do 48 sati mo`e do}i
do katastrofalnih poplava, jer voda prosto ne mo`e da pro|e koritom Dunava, pa se nekontrolisano izliva.
Po re~ima Galowe, ranije smo sa Ma|arskom imali sporazum da oni svoje ledolomce anga`uju i u zajedni~kom me|unarodnom
sektoru Ma|arske, Hrvatske i Srbije sve do Vukovara, dok su tri
na{a ledolomca, koji su i sada u funkciji, lomila led nizvodno od
Vukovara do u{}a Tise i na Tisi.
Ma|ari su nam najavili kako su prodali polovinu ledolomaca i zato sada mogu prevashodno braniti svoju teritoriju, pa trenutno na Dunavu ostaje nepokriven sektor od 100 kilometara.
Po{to sa Republikom Hrvatskom, na nivou vodoprivrednih
preduze}a, ne postoji nikakav sporazum o zajedni~kom delovawu,
po~eli smo razgovore kako i na koji na~in da delujemo ukoliko do|e do zagu{ivawa ledom, ka`e Galowa.
Kako nemamo potreban broj ledolomaca, u sada{wim uslovima, na navedenom grani~nom sektoru du`ine 100 kilometara
mo`e se delovati minirawem ili bombardovawem iz vazduha. No,
kako se radi o granici dve dr`ave koja se prote`e maticom Dunava, potrebno je prethodno podosta toga usaglasiti.
Sa Republikom Hrvatskom se vode pregovori da se sektor podeli na dva jednaka dela du`ine po 50 kilometara i da svaka dr`ava na svom delu sprovodi odbranu od poplava.
Od Vojske Srbije se o~ekuje da vr{i minirawe na 4 do 5 kriti~nih deonica na{ih 50 kilometara reke. Ukoliko se poka`e da
je nastalim ledenim ~epovima nemogu}e pri}i, tada bi se anga`o-

NESAGLEDIVE POSLEDICE
U koritu Dunava 1956. godine bilo je 180 miliona kubika
leda debqine 80 cm, {to je u susednoj Ma|arskoj i grani~nom sektoru sa na{om zemqom izazvalo ogromne poplave. Samo je u
Ma|arskoj tada, iz tog brawenog podru~ja, raseqeno oko 37.000
doma}instava. Nakon toga ma|arska vlada je donela odluku o
nabavci 16 ledolomaca. Na na{em delu Dunava te godine je
poku{ano da se led pokrene bacawem bombi te`ine 250 kg iz helikoptera, no kako su vazdu{ni udari stvarani tom prilikom bili
opasni za helikoptere, upotrebqeni su avioni ratnog vazduhoplovstva, {to je uspelo i spre~ena je poplava. Te godine je na
lomqewu leda bilo anga`ovano oko 3.500 vojnika, podsetio je mr
Mirko Galowa, rukovodilac odbrane od poplava AP Vojvodine.
vale i vazduhoplovne snage VS radi razbijawa leda bombardovawem iz vazduha.
Upravo se vode razgovori kako bi se do 15. decembra ove godine formirale profesionalne grupe koje bi bile sposobne za
eventualno anga`ovawe u odbrani od leda.
Kako bi sistem odbrane od elementarnih nepogoda u potpunosti funkcionisao neophodno je, izme|u ostalog, i da nadle`ni organi na nivou Republike Srbije preduzmu mere za izradu i dono{ewe zakonskih i podzakonskih propisa koji }e na
celovit na~in obuhvatiti ovu problematiku. Od ne maweg zna~aja je i regulisawe finansirawa anga`ovanih snaga i sredstava u odbrani od poplava i drugih elementarnih nepogoda,
pa tako i Vojske Srbije.
Svakako da je od izuzetnog zna~aja i iznala`ewe modela za
sigurnije povezivawe svih subjekata u odbrani od poplava na celokupnoj teritoriji Republike u celovit i funkcionalan sistem.
Budimir M. POPADI]

27

NAUKA

S N A GA I O D L U ^
Jedan od najmla|ih
ekonomskih i
finansijskih stru~waka
u Vojsci Srbije poru~nik
mr Ivan Milojevi},
referent u Upravi za
snabdevawe
Ministarstva odbrane,
bezrezervno veruje
u snagu nauke kojoj je
do kraja posve}en
i odlu~nost mlade
generacije, ~iji je
elitni predstavnik

28

ladost je ono `ivotno doba koje najvi{e nalikuje prole}u.

Svojom eruptivnom snagom, zadivquju}om lepotom, neiscrpnom energijom mladost budi i pokre}e sve oko sebe, nude}i nadu u boqe sutra, ali i razlo`nu veru u wegovo ostvarewe. Ni{ta nije nemogu}e za mladog ~oveka, ni najambiciozniji planovi nisu neostvarqivi za onoga ko se tek dokazuje. Potrebno je samo pokrenuti se, po}i za snovima i oni su nadohvat ruke,
uveravaju nas tridesetogodi{waci koji te{ko tranziciono doba u
kome `ivimo smatraju svojom najve}om {ansom. Neponovqivom.
Jedan od takvih qudi, samouverenih i beskrajno sigurnih u znawe koje poseduje, svakako je i poru~nik mr Ivan Milojevi}, referent u Upravi za snabdevawe Ministarstva odbrane. Iako je tek na~eo 25. godinu, jedan od najmla|ih magistara ekonomije na svom, u
postoje}im tr`i{nim uslovima privre|ivawa, veoma vru}em radnom mestu, sve konce dr`i u svojim rukama. Wegovim iskusnijim kolegama se ponekad u~ini i da, previ{e okrenut teoriji i nauci, mnogobrojne, veoma zna~ajne poslove obavqa malim prstom, suvi{e
olako shvataju}i praksu i prepreke koje ona svakodnevno i nemilice
postavqa pred trgovce u uniformi.

SVE AKTIVNIJA KOMERCIJALA

Posle nekoliko su{nih decenija, tokom kojih je, zbog razli~itih razloga, nekada ~etvrta vojska sveta dovedena gotovo do prosja~kog {tapa, u Upravi za snabdevawe ponovo je veoma `ivo. Sistem odbrane u Srbiji je u zavr{noj fazi restrukturisawa, pa komercijala postaje ventil koji nas osloba|a pritiska zastarelih,
prevazi|enih, nepotrebnih i suvi{nih stvari i omogu}ava nam nabavku modernijih, kvalitetnijih i neophodnih sredstava. U Vojsci
Srbije te zadatke najkonkretnije obavqaju zaposleni u Upravi za
snabdevawe, uvereni da je vreme sedam mr{avih krava iza nas.
Iako rad na veoma odgovornim poslovima u toj organizacionoj jedinici Ministarstva odbrane, pored mnogostrukog znawa, podrazumeva iskustvo i vi{egodi{wu praksu, tranzicija i reforma Vojske nenadano su otvorile put mladima, vi~nijim teoriji nego praksi. Odlazak mnogih iskusnih stru~waka u penziju ubrzao je vatreno
kr{tewe wihovih naslednika.
Komercijala je nauka, ili, ako ho}emo, ve{tina koja ne dozvoqava improvizaciju ka`e poru~nik Milojevi}. Ako po{tujemo odavno poznate ekonomske zakonitosti, mnogi na{i postupci su
unapred dati, dirigovani tr`i{nim uslovima u kojima `ivimo.

1. decembar 2007.

NOS T M L A D OS TI
Ali, to ne zna~i da je sada ba{ sve poznato. Posle dirigovane privrede, kojoj smo robovali u
drugoj polovini pro{log veka, po~etkom novog
stvari su do{le na svoje mesto i neki okovi su,
bar kad je re~ o trgovini i komercijalnoj delatnosti, spali. Ipak, ostaje pitawe da li smo sve
ekonomske, ontolo{ke i empirijske, recepture
istinski prihvatili. Tako na primer, u okviru
ove uprave nekada je postojalo odeqewe za cene
koje je, ~ak i u uslovima centralisti~ko-planske
odbrambene industrije i, uop{te, privrede,
uspe{no obavqalo ne tako bezna~ajne poslove.
Sada, kad su se uslovi privre|ivawa kvalitativno promenili, kada je cena kao ekonomska kategorija i kod nas dobila na zna~aju, ono ne postoji, iako je potrebnije nego ikad. Voluntarizam
u tako osetqivom podru~ju, kakvo su cene, mo`e biti veoma skup, posebno u uslovima zna~ajnog smawewa uposlenosti kapaciteta preduze}a namenske industrije. To je uslovilo i ~iwenicu da se cene za
potrebe sistema odbrane kod nas i daqe formiraju po metodologiji iz devedesetih godina pro{log veka, {to nam danas, kad preduze}a imaju sve razvijeniju marketin{ku delatnost, ne daje pravo na
optimizam. Posebno ako uzmemo u obzir da je sistem odbrane najslo`eniji buxetski korisnik napomiwe poru~nik Milojevi}.
Inicijativa za formirawe posebnog odeqewa za cene, u
okviru Uprave u kojoj radi, nije jedina preokupacija mladog stru~waka. Iako isti~e da nau~no utvr|ivawe i pra}ewe cena proizvoda namenske industrije, ali i drugih tr`i{nih proizvoda, za wega
ima prioritet, magistar Milojevi} na svom radnom mestu razmi{qa i o komparativnim prednostima koje Vojska Srbije ima u odnosu na oru`ane snage zemaqa u okru`ewu. I ovde je, za sada, vi{e re~ o teoriji, nego o praksi.

NAU^NI ZNA^AJ RATNOG ISKUSTVA

Ekonomska nauka veliku pa`wu poklawa istra`ivawima i
rezultatima postignutim in vivo. Po{to su u ekonomskoj teoriji
ona veoma skupa, a time i retka, wihova dragocenost se ne dovodi
u pitawe, ~ak i kada su plod ne`eqenih, ~esto i neplaniranih uzroka, kakvi su, na primer, oru`ani sukobi. Ratna iskustva na{e vojske, u tom smislu, veoma su visoko kotirana na nau~nom tr`i{tu
ne samo ekonomije, ve} i mnogih drugih nau~nih disciplina podvla~i Milojevi}.
Razapet izme|u teorije i prakse, {iroko okrenut nepreglednom prostranstvu nauke, kojoj je veoma posve}en, mladi stru~wak,
ipak, ne potcewuje ni mnogobrojne zasede koje mu praksa svakodnevno postavqa. Neistra`ena monetarna podru~ja tranzicionog
doba predstavqaju izazov kome mladost ne mo`e odoleti. Zato poru~nik Milojevi} razmi{qa i o mogu}nostima koje sveop{ta i sveobuhvatna privatizacija nudi Vojsci i wenim pripadnicima. U tom
smislu wegove ideje o nu`noj saglasnosti baze i nadgradwe koja
u na{oj zemqi sada ne postoji, zaslu`uju posebnu pa`wu.
Prevashodno posmatrano s ekonomskog stanovi{ta dru{tvena baza i nadgradwa ne smeju biti u sukobu, wihovo usagla{avawe je
preduslov napretka i stabilnog razvoja svakog dru{tva ka`e Milojevi}. Ako uzmemo u obzir da na{a zemqa ima izra`en buxetski
suficit, iako su poreske stope u Srbiji najni`e u Evropi, onda je jasno da neke stvari nisu na svom mestu. Ovde nije re~ samo o beznade`no niskim platama i mizernim primawima zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, o ~emu kao da se svi pla{e da go-

vore, ~ak i kada je vi{e nego jasno da su oni neopravdano zadr`ani ispod svakog razumnog nivoa.
Rast plata zaposlenih nigde se ne mo`e ograni~avati wihovim velikim brojem i tobo`wim ka{wewem u sprovo|ewu reformi. Ali, ne radi se samo
o tome. Isti razlozi navode se i za nedovoqno
opremawe i okasnelu modernizaciju vojske, kao
da borbena gotovost bilo koje armije na svetu mo`e da se uslovqava odlaskom wenih pripadnika u
penziju. Da bi se ti problemi re{ili, dovoqno je
da se na pravi na~in iskoriste sve povoqnosti
aktuelne privatizacije, odnosno da se preko akcija vojsci obezbede dodatna sredstva. Na isti
na~in mogla bi se obezbediti i sredstva za ispla}ivawe dugogodi{wih neekvivalentnih zarada
pripadnika Vojske i Ministarstva odbrane, {to
odavno optere}uje dr`avu. Tako bi se dru{tvena baza oslobodila
tereta koji ugro`ava u sada{wim uslovima neophodnu i dragocenu
konkurentnost. Tada bi se, na najboqi na~in, re{ilo i pitawe dana{we, veoma vidqive i {tetne nekonkurentnosti i neatraktivnosti
vojne profesije na takozvanom tr`i{tu zanimawa.

RESURSI NA IZMAKU
Da vojni poziv u Srbiji danas nije popularan kao nekad, vaqda
ne treba nikom posebno dokazivati. Poru~nik Milojevi} isti~e da je
stalno usavr{avawe tek jedna od te{ko}a profesije kojom se bavi.
Neprekidni naporan rad na radnom mestu, ali i van wega, ~esto i
tek da bi se pre`ivelo, ne mo`e beskrajno da traje. Resursi se zakonito tro{e, i qudski i materijalni. Danas gotovo da nema pripadnika Vojske koji tokom radnog vremena ne obavqa najmawe dva posla,
dve du`nosti. Uzroci su poznati, transformacija i smawewe broja
izvr{ilaca nisu doveli do smawewa obima posla i ukidawa obaveza. Naprotiv, posla je sve vi{e, {to nije iznena|uju}e ako se uzme u
obzir u kakvom vremenu `ivimo. Da bi prehranili porodicu, mnogi
rade i pre i posle podne, tro{e energiju, znawe, snagu na nekoliko
radnih mesta. U takvim okolnostima, dru{tvenom `ivotu poklawa se
veoma mala pa`wa, od ~ega nisu oslobo|eni ni pripadnici Vojske.
Sve mawe vremena ima i na{ sagovornik koji, pored sve brojnijih obaveza na svom radnom mestu, nije zapostavio ni u~ewe.
Mladost mu daje toliko potrebnu energiju, a nauka kojom se bavi
sigurnost na ~esto trnovitom putu ekonomskog stru~waka. Mnogobrojni poslovi tra`e celog ~oveka, pa poru~nik Milojevi}, u trci
za uspehom i dokazivawem, gotovo da nema slobodnog vremena.
Sre}om, posledwih godina ispuwava se, ka`e, bar jedan od preduslova za efikasno re{avawe nagomilanih problema.
Na istaknuta mesta u Vojsci dolaze mla|i qudi, sa znawem,
zavidnom energijom i istinskom `eqom za dokazivawem. A to su neophodni ~inioci svakog uspeha. Pri tome, treba znati da je proces
usvajawa odre|enih saznawa evoluirao od iskustvenog ka informaciono-tehnolo{kom, {to, naravno, ne zna~i da iskustvo vi{e nije
zna~ajno. Naprotiv, ono je svakom preduze}u, svakoj organizaciji, pa
i vojnoj, neophodno radi ostvarivawa potrebnog kontinuiteta u razvoju, stalnog napretka u radu i stvarawu. Ne vaqa i}i uvek ispo~etka, kako smo, optere}eni i ve~itim sukobom generacija, ~esto ~inili. Tada su gubici mnogo izra`eniji od profita, {to ekonomska
nauka, kad-tad surovo ka`wava. Ipak, u ovom trenutku, najva`nije je
izabranim putem kora~ati sna`no i odlu~no. Za takve korake mladost je najspremnija upozorava magistar Ivan Milojevi}.
Du{an GLI[I]

29

AKCIJE

Z AV R [ E N A A K C I J A O T V O R E N I D A N

SPECIJALCI
ZATVORILI KRUG
pan~eva~koj kasarni Rastko Nemawi} 17. novembra odr`an je posledwi Otvoreni dan u okviru akcije koja je ove jeseni sprovedena u
jedinicama Vojske Srbije. Specijalna brigada prikazala je okupqenim
gra|anima deo naoru`awa i opreme, ali i segmente obuke pripadnika
jedinice.
Zainteresovani posetioci imali su priliku da vide borbena sredstva
koja spadaju u najsavremenija te vrste u na{oj vojsci i u razgovoru sa stare{inama Specijalne brigade saznaju vi{e o aktivnostima i wenoj bogatoj tradiciji. Posebnu pa`wu izazvali su prikazi antiteroristi~kih akcija osloba|awe talaca iz stambene zgrade i neutralisawe terorista u seoskom ambijentu. Najmla|i posetioci iskoristili su priliku da se fotografi{u sa
specijalcima u punoj borbenoj opremi i nabave suvenire na {tandu Novinskog centra Odbrana.
Ideja Ministarstva odbrane i General{taba pokazala se uspe{nom, o
~emu svedo~i podatak da je u prethodna dva meseca vi{e od 12.000 gra|ana
Srbije posetilo jedinice Vojske Srbije u osam garnizona: Vrawe, Beograd,
Kraqevo, Ni{, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Ba~ka Topola i Pan~evo. Izborom atraktivnih sadr`aja iz obuke, u ve`bama izvedenim po programu akcije, pripadnici Garde, Prve, Druge, ^etvrte i Specijalne brigade Kopnene
vojske i 98. avio-baze ViPVO, prikazali su deo svojih ve{tina. Raznovrsna

Snimio D. BANDA

U prethodna dva meseca

vi{e od 12.000 gra|ana
posetilo je jedinice
Vojske Srbije
u osam garnizona.
U pan~eva~koj kasarni
Rastko Nemawi}
pripadnici Specijalne
brigade posledwi su
ove godine ugostili
po{tovaoce vojnog
poziva i zaqubqenike
u naoru`awe i borbenu
tehniku.

30

1. decembar 2007.

borbena tehnika i naoru`awe u upotrebi na{ih jedinica bili su

izlo`eni na takti~ko-tehni~kim zborovima.
Posetiocima su otvoreni objekti za sme{taj, ishranu, vojni~ki klubovi, streqane i poligoni za obuku. To je ujedno bila
prilika da sa profesionalnim vojnicima, podoficirima i oficirima mladi razgovaraju o izazovima i perspektivama vojni~ke

profesije i da detaqnije saznaju ne{to o tradiciji jedinica

Vojske Srbije.
Oficir za odnose sa javno{}u u kabinetu na~elnika General{taba potpukovnik Robert Sre}kovi} ka`e da je akcija pokrenuta nakon reorganizacije jedinica Vojske, koja je uspe{no zavr{ena krajem juna. On nagla{ava da su posle sezone godi{wih odmora, sa po~etkom {kolske godine, otvorene i kapije kasarni na{e vojske.
Odgovornost i potreba da sa javno{}u komuniciramo na
nov, moderan na~in, pokrenula nas je da ve}im brojem akcija po
garnizonima gra|anima, a posebno deci i omladini, predstavimo
Vojsku na neposredan na~in ka`e potpukovnik Sre}kovi} i podse}a da je me|u posetiocima veliki broj wih bio upravo {kolskog
uzrasta.
On isti~e da je tokom susreta gra|ana, a naro~ito dece, sa
profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije atmosfera bila
srda~na i drugarska.
Deca su iskoristila jedinstvenu priliku da obuku pancir,
stave {lem, osmotre kroz dvogled, da se oprobaju na pe{adijskim
preprekama podse}a Sre}kovi} na izuzetno pose}enu akciju u
kasarni Prvi pe{adijski puk u Vrawu. U Gardi su mali{ani
pro{etali crvenim tepihom gde ih je pozdravila po~asna ~eta, a
na ni{kom aerodromu su posle prikaza manevarske mo}i helikoptera i sami pilotirali na stajanci.
Potpukovnik Sre}kovi} isti~e da ponekad vremenske prilike nisu i{le na ruku organizatorima Otvorenog dana, ali je
uvek bilo sadr`aja koji su privukli pa`wu posetilaca.
Bilo je i degustacija ~uvenog vojni~kog pasuqa, ~aja, mali{ani su dobijali slatki{e od drugara u uniformama. Jednom
re~ju, veoma prijatna atmosfera ocewuje Sre}kovi}.
Kako ka`u nadle`ni u General{tabu, novi ciklus akcija
Otvoreni dan o~ekuje se na prole}e slede}e godine, a iz jedinica Vojske Srbije obe}avaju sadr`ajniji i atraktivniji program.
Aleksandar PETROVI]

31

JUBILEJI

P O L A V E K A M U Z EJ A VA Z D U H O P L O V S T VA U S R B IJ I

T I H I J U B I L EJ
Iako imaju ~ime
da se di~e, srpsko
vazduhoplovstvo
i avijatika }utke
ispra}aju svoj jubilej

ako zvani~na istorija srpske ratne avijacije se`e u drugu deceniju dvadesetog veka, kada je osnovana Vazduhoplovna komanda srpske vojske, sa golubijom po{tom, aeroplanskim i
balonskim odeqewem, vazduhoplovstvo svoj muzej na na{im
prostorima dobija tek krajem pedesetih godina. Pa i tada,
Jugoslavija staje u red svega {ezdesetak zemaqa u svetu koje su mogle da se podi~e tom vrstom muzejskih zdawa. Februara 1957. godine, kada je u Komandi Ratnog vazduhoplovstva u Zemunu formirano
Odeqewe za istoriju i muzej tog vida vojske, ni najve}i entuzijasti
nisu slutili ~ime }e sve da raspola`u samo pet decenija kasnije.

NESLU]ENO BOGATSTVO
Moderna betonsko-staklena zgrada na beogradskom aerodromu danas krije vi{e od 200 originalnih letelica, od kojih posetioci, u stalnoj izlo`benoj postavci na tri nivoa, mogu da vide svega pedesetak probranih, 130 vazduhoplovnih motora, vi{e od
1.600 razli~itih delova uniforme, naoru`awa, ode}e i li~ne
opreme qudi iz sveta vazduhoplovstva, oko 3.200 avio-instrumenata, raketa, avio-bombi, mitraqeza, radio opreme, kamera i
drugih ure|aja Specijalizovana biblioteka raspola`e sa oko
10.000 kwiga i ~asopisa. Dokumentacioni centar poseduje detaqnu tehni~ku dokumentaciju za vi{e od 130 aviona, jedrilica i motora, bogate zbirke ordena, umetni~kih predmeta, po{tanskih markica i zna~ki. Tu se ~uvaju kilometri filmske trake, snimqeni na
mnogobrojnim aerodromima, pored aviona, na pistama
Blago svrstano u 12 tehni~kih i istorijskih zbirki, me|u kojima se svakako isti~e veoma bogata zbirka aviona, stavqa beo-

32

1. decembar 2007.

gradski muzej vazduhoplovstva u red

najve}ih i najcewenijih evropskih i
svetskih muzeja ka`e na~elnik Muzeja ratnog vazduhoplovstva potpukovnik Zoran Star~evi}.
Boqi poznavaoci istorije
avijacije i vazduhoplovstva znaju da
u ovoj oceni ne preterujemo. Neke od
na{ih najre|ih eksponata u svojim
izlo`benim prostorijama rado bi
videli i naj~uveniji vazduhoplovni
muzeji. Ne odnosi se to samo na retke letelice strane proizvodwe, nego
i na primerke na{ih, doma}ih oglednih aviona i helikoptera.

BROJNI RARITETI
Zna~ajnu referencu muzeja sme{tenog dvadesetak kilometara od Beograda, na aerodromu Nikola Tesla, u svetskim okvirima, predstavqaju 22 originalna tipa letelica iz
Drugog svetskog rata, ali i neki veoma retki vazduhoplovi, poput italijanskog lovca G-50 (jedini primerak u
svetu) rekonstruisanog aeroplana
SARI]-1, Suboti~anina Ivana Sari}a, s originalnim motorom, ili nema~kog ALBATROSA iz Prvog svetskog
rata, izva|enog iz Dojranskog jezera
1988. godine. Tu je i prvi mlazni motor, nema~ki JUMO-004, ugra|en na
MESER[MIT 262. Izlo`ene su i

ORIGINALI IZ DRUGOG SVETSKOG RATA

Me|u 22 originalna tipa u bogatoj zbirci aviona iz
Drugog svetskog rata, u sur~inskom muzeju nalaze se: nema~ki
lovci meser{mit ME-109 i fokevulf 190, engleski hariken MK-4 i spitfajer MK-5, italijanski fijat G-50
bis, ruski lovci jakovqev JAK-3 i JAK-9, juri{nik iqu{in Il-2 i bombarder patqakov Pe-2, ameri~ki P-47
tanderbol, mlazni T-33 F-84, tanderxet F-86 i sejber, lovac F-86, {kolski avioni engleski tajger mot i
ruski polikarpov PO-2, veliki nema~ki transportni avion
junkers JU-52

originalne nema~ke [TUKE, ~ije stravi~ne zvuke Beogra|ani

pamte jo{ od aprila 1941. godine, pa meser{mit ME-109 i
fokevulf 190, engleski hariken MK-4 i spitfajer MK-5
Ne smemo, naravno, da zaboravimo ni doma}e eksperimentalne letelice, poput
451M s pilotom u le`e}em
stavu, lovce S-49 A i S-49
C, svetske rekordere u brzini
me|u malim avionima, pa sportski, vi{enamenski, {kolski,
trena`ni avioni i razli~ite
Na~elnik Muzeja ratnog
vrste jedrilica i helikoptera.
vazduhoplovstva potpukovnik
Svedo~e}i o izuzetnim dostignuZoran Star~evi}
}ima na{e avio-industrije,
mnogi od tih eksponata predstavqaju i svojevrstan dokaz smele tvrdwe da je Jugoslavija bila jedna od retkih zemaqa sposobnih da nezavisno projektuju, izrade, ispituju i serijski proizvode slo`ene i
skupe borbene mlazne avione.

VELIKA POSE]ENOST
Deo tog dragocenog bogatstva kojim raspola`e sur~inski muzej, sakupqanog tokom pola veka istra`ivawa stogodi{we istorije
vazduhoplovstva i avijacije, qubiteqi aviona, helikoptera, letelica uop{te, mogu da vide na izlo`bi postavqenoj jo{ krajem osamdesetih godina pro{log veka, od kada se muzej nalazi u sada{wem
zdawu. Me|u najnovijim eksponatima isti~u se delovi ameri~kih
borbenih aviona, nevidqivog bombardera F-117 i lovca bombardera F-16, krstare}ih raketa, kasetnih i grafitnih bombi, kori{}enih u agresiji 1999. godine, ali i prevazi|eni modeli aviona
na{eg ratnog vazduhoplovstva, dospeli u muzejsku galeriju krajem
pro{log veka. Osim pedesetak letelica, izlo`enih u muzejskoj postavci, mnogobrojni posetioci mogu da vide jo{ dvadesetak aviona
na travi oko zgrade.
Uzimaju}i u obzir da muzej u Sur~inu ve} nekoliko godina spada
u red najpose}enijih u Srbiji, ne mo`e se re}i da je pola veka uspe{nog rada obele`io kako dolikuje jednom od najvrednijih muzeja vazduhoplovstva u Evropi i svetu. Kraj jubilarne godine se bli`i, a
monografije o muzeju, ili bar o izlo`benoj postavci sa velikim brojem svetskih rariteta, jo{ nema. Nema ni odluke o novom imenu muzeja, koji, posle svega, ipak ne treba da se zove ni Muzej ratnog, ni Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. Nisu re{eni ni neki materijalni
i statusni problemi. Nema vesti o donacijama, nu`nim za restauraciju nekih od najvrednijih eksponata. S obzirom na to {ta sve poseduje, sur~inski muzej qubiteqima vazduhoplovstva i vazduhoplova
treba da poka`e neuporedivo vi{e. Nema sumwe da i briga dr`ave
i vojske, kao vlasnika muzeja, treba da bude znatno ve}a nego do sada. Bogata istorija vazduhoplovstva u Srbiji i tradicija srpske avijatike imaju pravo na pam}ewe i svoj izlo`beni prostor.
Du{an GLI[I]
Snimio Zvonko PERGE

33

AKCIJA MINISTARSTVA ODBRANE I VOJSKE SRBIJE

IZABRANI
NAJBOQI
DE^JI
CRTE@I
Akcija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije
Nacrtaj crte` leti helikopterom zavr{ena je izborom najboqih de~jih crte`a. Vi{e od 2.000 devoj~ica i de~aka iz cele Srbije poslalo je svoje radove na temu Vojska Srbije.
Trinaest najboqih crte`a ~ini}e kalendar Vojske
Srbije za 2008. godinu. Za wihove autore Ministarstvo i Vojska pripremili su ekskluzivnu nagradu let vojnim helikopterom. To su: Aleksandra San~anin
(Sremski Karlovci), Aleksandra Kilibarda (Vrwci), Lana Plav{i} (Sremski Karlovci),
Du{an Lu~i} (Nova Gajdobra), Stefan Bo`i} (Sremski Karlovci), An|ela Obri} (Sombor),
Aleksandar \or|evi} (Ni{), Milica Stojanovi} (Medve|a), Sofija Gligori} (Novi Sad),
Johana Tot (Subotica), Stefan Maksimovi} (Zaje~ar), Dejan Vu~i~evi} (Rumenka) i
Dalibor Tanackov (Kikinda).
Osim najboqih trinaest, nagra|eno je jo{ 60 devoj~ica i de~aka ~iji }e crte`i biti
objavqeni u kwizi Deca Srbije o Vojsci Srbije. Pored nagrada ({oqe, majice, ka~keti
sa oznakama Vojske Srbije), oni }e biti specijalni gosti na ve`bi povodom Dana Vojske
Srbije, 15. februara 2008. godine. To su: Dorotea Vra~evi} (Beograd), Stevan Brankov
(Sremski Karlovci), Jelena Cojki} (@agubica), Milica Kati} (Novi Sad), Jovana Trandafilovi} (Zaje~ar), Bogdan Nikoli} (Vaqevo), Tatjana Lungulov (Kikinda), Aleksandar
Pej~i} (Malo{i{te), Jefimija Popovi} (Beograd), Milica Bogi}evi} (Leskovac), Marina
Staji} (Leskovac), Uro{ Milojevi} (Resnik), Marija Cviji} (Sombor), Teodora Maravi}
(Ba~ka Topola), An|ela Ili} (Vrawe), Lazar Bojovi} (Beograd), Nata{a Vuki} (Kikinda),
Darko Miliki} (Raqa), Sawa Ne{ovi} (Ni{), Aleksandra Joki} (Sremski Karlovci),
Marko Nedeqkovi} (]uprija), Branislav Mitrovi} (Beograd), Awa Vuksanovi} (Beograd),
Martina Grwa (Kisa~), Matija Karapanxa (Smederevo), Marko Kuki} (Pan~evo), Jovana
Dragi}evi} (Beograd), Jelena Jovanovi} (Sremski Karlovci), Tijana Trifunovi} (Novi
Sad), Tijana @ivkovi} (Pan~evo), Uro{ Ne|i} (Sremski Karlovci), Aleksandar Arsi}
(Beograd), Jasmin Rasti} (Beograd), An|elija Krsti} (Bela Palanka), Kristina Kalaji}
(Sombor), An|ela Milanovi} (Blace), Marko Avramovi} (Vladimirci), Stefan Avdalovi}
(Se~aw), Milo{ Kruni} (Batajnica), Marijana Gaji} (Beograd), grupni rad dece iz vrti}a
Plavi ~uperak iz Kikinde: Milan Mi{kovi}, Nina Grbi}, Milica Mr|a, Selena Mir~i}, Danica Popovi}, Viktorija Gombo{, Sr|an Bo`in, Dejan Veskov, Awa @ivi} i Kristina Dilber, grupni rad dece iz O. [. Mo{a Pijade iz @agubice: Marijana Stojadinovi}, Ana Stojadinovi}, Sa{a Anti} i Vladan Stepanovi} i grupni rad dece iz vrti}a
Poletarac iz Kikinde: Branislav Nolin, Ma{a Adamov, Aleksandar Radu, Ivana Jerkov,
Duwa Vu~kovac i Anastasija Milo{ev.
Dodeqene su i dve specijalne nagrade. Specijalnu nagradu za brzinu, za prvi crte` poslat u akciji, dobio je Mateja Tucovi} iz Beograda, dok je vrti} ^itluk (Pred{kolska ustanova Nata Veqkovi}, Kru{evac) dobio specijalnu nagradu za najoriginalniji rad kwigu.
Nacrtaj crte` leti helikopterom je prva akcija koju su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije organizovali za decu Srbije.
Trinaest najboqih crte`a mo`ete pogledati na sajtu Vojske Srbije:
http://www.vojska.mod.gov.yu
Ana MILETI]

SPECIJALNI PRILOG 27
PREGOVORI

BUDU]EM

STATUSU

KOSOVA I

METOHIJE

S U [ T I N S K A
A U T O N O M I J A
U N UTA R
S R B IJ E

ko se ozbiqno pogleda predlog srpske

strane u pregovorima o Kosovu i Metohiji, lako se uo~ava wegova okrenutost
kompromisu. Ne samo da obe strane dobijaju ne{to, ve} one dobijaju najvi{e
od onoga do ~ega im je stalo: Srbija zadr`ava svoj suverenitet i teritorijalni integritet, kosmetski Albanci dobijaju samoupravu u potpunosti slobodnu od uplitawa
Beograda, dok kosmetski Srbi dobijaju sigurnost svoje egzistencije i osiguranu vezu
sa Srbijom. Svi zajedno dobijaju mir, stabilnost i realnu {ansu za ekonomski napredak.
Re{ewe problema statusa podrazumeva da se sada{wi me|unarodno regulisani status Kosova i Metohije prevede u budu}i unutra{wi status ove pokrajine, koji
}e tako|e imati odre|enu dimenziju me|unarodnih garancija, nadzora i pomo}i u
wegovom sprovo|ewu. Ako bi se kojim slu~ajem postupilo druga~ije, a to zna~i ukoliko bi se prekr{ilo me|unarodno pravo, ukoliko bi se ignorisala politi~ka
voqa jedne od strana, i poku{alo nametnuti jednostrano institucionalno re{ewe, to bi zna~ilo da se jedno me|unarodno regulisano stawe preme}e u neregulisano stawe, u ne-status, u pravni haos sa
nesagledivim politi~kim, dru{tvenim i
ekonomskim posledicama.

EPILOG PREGOVORA U BADENU

AKTERI, STATISTI
I MODELI
Tokom najnovijih pregovora
o Kosmetu u Badenu, srpska
strana iznela je do sada
najkonkretniji predlog
re{ewa statusa na{e ju`ne
pokrajine. U isto vreme,
taj predlog podrazumeva, kako
je to naglasio ministar za
Kosovo Slobodan Samarxi},
najve}i stepen prepu{tawa
nadle`nosti jednom delu
teritorije, poznat u
dana{wem svetu.

tepen autonomije koji je Srbija ponudila ve}i je i od dosada{wih rekordera autonomija Hongkonga i Olandskih
ostrva, naglasio je tokom pregovora Samarxi}, dodaju}i
da je najbli`i sli~an primer Hongkong, koji sprovodi koncept jedna dr`ava dva sistema, ali, za razliku od predloga delegacije Srbije, Kina u odre|enoj meri sprovodi svoju politiku odbrane i u Hongkongu. Predlog Srbije je zato sli~niji re{ewu demilitarizacije autonomne teritorije, koji je primewen u
slu~aju Olandskih ostrva. U pore|ewu sa Olandskim ostrvima,
Kosovo bi raspolagalo daleko ve}im obimom iskqu~ivih nadle`nosti.
Izno{ewe konkretnih predloga i pozivawe na ve} postoje}e modele koji bi se mogli integrisati u ipak specifi~no re{ewe statusa Kosova i Metohije, jasno ukazuje na spremnost srpskog
pregovara~kog tima da pregovara, {to se za drugu stranu sve te`e mo`e re}i.
Dana{wi svet poznaje sli~ne sporove, a neke od modela wihovog re{avawa, koji se pomiwu tokom pregovora, i na koje se
poziva srpska strana, donosimo u osnovnom obliku.

OLANDSKA OSTRVA
Olandski arhipelag je sastavni deo Finske sa veoma visokim stepenom autonomije i jakim me|unarodnim garancijama. Zakonom o autonomiji do najsitnijih detaqa preciziran je odnos
Olanda i ostalog dela Finske. Oland ima 26.000 stanovnika,
koji su [ve|ani i govore {vedski.
Padom carskog re`ima u Rusiji 1917. godine olandski prvaci zatra`ili su da se pripoje Kraqevini [vedskoj. Finska se
nije saglasila sa peticijom Olan|ana, ve} je Olandu dala autonomna prava koja oni tada nisu hteli da prihvate. Sukob je re-

Reagovawe Ministarstva odbrane

Republike Srbije
U ODNOSU NA PRETPOSTAVQENE
PRETWE
Ministarstvo odbrane Republike Srbije ima razra|ene planove za delovawe u odnosu na pretpostavqane pretwe, re~eno je u tom ministarstvu povodom najave iz Vlade
Srbije da }e sva ministarstva pripremiti planove za pomo} srpskom stanovni{tvu na Kosovu i Metohiji u slu~aju
jednostranog progla{ewa nezavisnosti. U Ministarstvu odbrane nagla{eno je da se razmatraju razli~iti scenariji, a
da je reagovawe mogu}e u slu~aju poku{aja naru{avawa bezbednosti ili na osnovu politi~ke odluke Vlade Srbije i
predsednika Republike.

36

1. decembar 2007.

Predsednik Republike Srbije Boris Tadi}

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Ko{tunica

PUNA SAMOUPRAVA,
UZ SAGLASNOST BEOGRADA

NA STRANI
ME\UNARODNOG PRAVA

Verujem da postoji osnova za kompromis. Elementi tog

kompromisa su jednostavni rekao je u govoru drugog dana
badenskih pregovora o budu}em statusu Kosova i Metohije
predsednik Srbije Boris Tadi}:
Srbija nudi Kosovu mnoge nadle`nosti i simbole koji
su, u normalnim okolnostima, rezervisani samo za suverene
dr`ave.
Srbija bi zadr`ala nadle`nost u domenu spoqne politike, odbrane, pograni~ne kontrole i za{tite srpskog nasle|a.
Srbija bi zadr`ala iskqu~ivo pravo predstavqawa u Ujediwenim nacijama, Oebsu i Savetu Evrope. Srbija tako|e tra`i da
na Kosovu ne bude vojske, a prihvata @andarmeriju koja }e obezbe|ivati red i zakon. Postojao bi sporazum Beograda i Pri{tine koji bi garantovao za{titu prava etni~kih zajednica, i u
slu~aju Srba, wihovih odnosa sa institucijama u Beogradu.
U okviru svake od ovih nadle`nosti predstavnik me|unarodne zajednice imao bi svoju jurisdikciju.
Ako bi se ovakav model prihvatio, to bi zna~ilo ustupke
sa obe strane, a primenu bi nadgledala i garantovala me|unarodna zajednica.

Pregovori o budu}em statusu Kosova i Metohije epilog mogu da dobiju samo tamo gde su i zapo~eti u Wujorku. Za Srbiju je prihvatqivo samo re{ewe potvr|eno u
Savetu bezbednosti UN izjavio je u utorak posle pregovora u Badenu predsednik Vlade Srbije Vojislav Ko{tunica:
Posle dva dana razgovora sa albanskom delegacijom,
kao i posle dve godine pregovora, o~igledno je da su svi argumenti na strani Srbije, jer je Srbija na strani me|unarodnog prava, odnosno, me|unarodno pravo je na strani Srbije.
Kada je re~ o konkretnim re{ewima, Srbija je izlazila sa
mnogim predlozima za su{tinsku autonomiju KiM. Na ovim
pregovorima primetna je velika neravnote`a: jedna strana,
a to je Srbija, dr`i se me|unarodnog prava i `eli kompromisno re{ewe, a druga strana misli da }e kr{ewem me|unarodnog prava do}i do re{ewa i nema nijedan konkretan predlog. Jednostrano progla{ewe nezavisnosti KiM predstavqalo bi kriminalni akt. [teta koju bi od toga imala Srbija je
ni{ta u odnosu na {tetu koja bi nastala po me|unarodno pravo i UN.

{en odlukom Lige naroda 1921, kojom je Oland dodeqen Finskoj

uz visoki stepen autonomije, demilitarizaciju, garancije u
oblasti jezika, kulture...
Demilitarizacija podrazumeva da na Olandu ne mogu biti
stacionirane jedinice nijedne dr`ave, ukqu~uju}i i finske, mada
finska vojska nadgleda granice. Najva`nije ingerencije olandskog parlamenta su: obrazovawe, zdravstvo, javne slu`be, za{tita ~ovekove okoline, razvoj industrije, unutra{we komunikacije,
infrastruktura, komunalna administracija, policija, po{ta, radio i televizija, dok finskim vlastima pripadaju: spoqni poslovi, najve}i deo sudstva, carine i porezi. Oland ima i svog poslanika u finskom parlamentu, a olandski poslanici biraju se
na izborima na kojima u~estvuju punoletni gra|ani sa dozvolom
za stalni boravak u arhipelagu. Da bi Finac mogao da se bavi
privre|ivawem na Olandu, poseduje zemqu i mo`e da glasa, mora da ima stalnu boravi{nu dozvolu. Na Olandu `ivi 95 odsto
[ve|ana, a samo pet odsto Finaca. Zvani~ni jezik je {vedski.
Pristupawem Finske EU 1995, deo prerogativa olandskog zakonodavstva prenet je preko finskih organa na EU. Ako Finska `eli da zakqu~i me|unarodni ugovor koji zadire i u kompetenciju
Olanda, projekat ugovora mora da bude dat na razmatrawe
olandskom parlamentu. Simbol pripadni{tva Finskoj je guverner Olanda, po pravilu finski [ve|anin, koji ima protokolarnu i nadzornu ulogu. Olan|ani od 1921. vi{e nisu pokretali
inicijativu za prisajediwewe [vedskoj.

dom svih slu`benih odnosa s Tajvanom doveli su do rastu}e politi~ke, ali ne i dr`avne izolacije ostrva koje je postalo jedna od
najrazvijenijih zemaqa Azije. Na predsedni~kim izborima 2000.
pobedio je kandidat DNS koji se zalagao za progla{ewe potpune
nezavisnosti Tajvana od Kine. Ve}inu stanovni{tva ~ine Kinezi.

TAJVAN
Ostrvo su u prvoj polovini 17. veka kolonizirali doseqenici iz kineske pokrajine Fujian. Godine 1683. Tajvan je postao
deo Kineskog carstva. Posle prvog kinesko-japanskog rata ostrvo
je 1895. pripalo Japanu.
Tajvan je posle japanskog poraza u Drugom svetskom ratu vra}en Kini. Do 1971. vlada na tom ostrvu predstavqala je Kinu u
UN. Rast dr`avnog i politi~kog uticaja Narodne Republike Kine
i weno uslovqavawe uspostavqawa diplomatskih odnosa preki-

HONGKONG
Hongkong je specijalna administrativna oblast u okviru Kine. Taj status je dobio 1997. godine, po{to se Velika Britanija,
~ija je kolonija bio od 1842, odrekla suvereniteta nad wim.
Hongkongom se upravqa po principu jedna zemqa dva sistema, po kojem je Kina pristala da toj oblasti da visok stepen autonomije. Osnovni zakon, koji je neka vrsta hongkon{kog ustava, teritoriju tretira kao neotu|ivi deo Kine, koja je zadr`ala zna~ajne nadle`nosti u spoqnoj i odbrambenoj politici. Peking ima
pravo otvarawa diplomatskih misija, dok Hongkong mo`e otvarati
ekonomska i trgovinska predstavni{tva, a me|unarodne ugovore u
oblasti ekonomije, trgovine, finansija, monetarne politike, plovidbe, komunikacija, kulture, turizma i sporta mo`e sklapati pod
imenom Hongkong Kina. U domenu odbrane, centralna vlada
mo`e uputiti vojsku u Hongkong, ali ona ne sme da se me{a u lokalne stvari. Zemqa i prirodni resursi u vlasni{tvu su Kine, a Hongkongu je povereno upravqawe, wihovo iskori{}avawe i razvoj.
Hongkong ima potpunu autonomiju u oblasti finansija i ekonomije, obrazovawa, zdravstvene i socijalne za{tite, nauke i
tehnologije, kulture, sporta, slobode veroispovesti. Peking se
ne konsultuje oko fiskalne i monetarne politike, poreskog sistema, carinske politike, investicija, trgovine, imigracione politike i delimi~no vazduhoplovstva i plovidbe. Hongkong ima svoju valutu, hongkon{ki dolar, samostalno sprovodi zakonodavnu,
izvr{nu i sudsku vlast na lokalu, a {ef izvr{ne vlasti ima
predsedni~ka i premijerska ovla{}ewa. Kina mo`e da ulo`i veto na promene u politi~kom sistemu, a Osnovnim zakonom Hongkong se obavezuje da }e zabraniti izdaju, secesiju, pobunu i subverziju protiv centralne vlade Kine.

37

V U K J E R E M I ] , M I N I S TA R
S P O Q N I H P O S L O VA S R B IJ E

EVROPSKA
INTEGRACIJA GARANT
TRAJNOG MIRA

Srbija je ulo`ila sav

diplomatski napor da
u procesu re{avawa budu}eg
statusa Kosova i Metohije
o~uva svoj teritorijalni
integritet i dr`avni
suverenitet. To su crvene
linije koje ne}emo pre}i
u tra`ewu modela koji bi
bio prihvatqiv za obe
pregovara~ke strane.

Mi se danas nalazimo u svetu u kome se geopoliti~ke relacije

mewaju zaista br`e nego ikada u istoriji. Nikada do sada nije
bio slu~aj da u roku od samo nekoliko godina neki kqu~ni faktori, neki kqu~ni parametri koji defini{u geopoliti~ke formule, budu toliko fluidni i budu podvrgnuti transformaciji u
tako kratkom vremenu.
U istoriji Evrope mewale su se epohe u me|unarodnim odnosima, to je uzimalo nekada nekoliko vekova, nekada nekoliko decenija, nekada nekoliko godina, ali mislim da od 1989. godine, odnosno
od pada Berlinskog zida, nikada nismo bili svedoci tako dinami~ne transformacije u me|unarodnim odnosima.
Zaista, 1989. godine svet je do`iveo promenu bukvalno
preko no}i. Do tada, od kraja Drugog svetskog rata, postojala je jedna zacementirana blokovska podela sveta, i ona je preko no}i prestala da postoji. Ostao je samo jedan sistem, odnosno liberalna
zapadna demokratija i u ekonomskom smislu liberalni kapitalizam. Tih devedesetih godina na sceni je ostala samo jedna velika sila, za razliku od ranijeg bipolarnog poretka.
Me|utim, na po~etku 21. veka svet je do`iveo jo{ jedan veliki
{ok. To su bili napadi na Wujork i Va{ington, 11. septembra. Bio
je to novi tektonski poreme}aj u me|unarodnim odnosima, posle
onog iz 1989. kada je sru{en bipolarni svet.
Razmak izme|u prvog i drugog tektonskog poreme}aja bio je samo desetak godina. To se ranije nikada nije de{avalo. Prolazile su
decenije izme|u tako va`nih doga|aja, a krajem 20. veka to je samo
desetak godina. Me|utim, u nastavku, tokom samo nekoliko posledwih godina, svet se dramati~no mewa. I to se sada ose}a i kod nas.
@ivimo u vrtlogu me|unarodnih doga|aja u kojima u svakom trenutku
morate da znate gde se {ta zbiva, kako se, zbog ~ega i sa kojim akterima de{ava promena, da biste uspeli da svoj brod, odnosno svoju
zemqu, jednu malu zemqu kao {to smo mi, privedete u sigurnu luku.

PROMENE U PROCESU RE[AVAWA

BUDU]EG STATUSA KOSOVA I METOHIJE
Pre dve godine po~eo je proces re{avawa budu}eg statusa Kosova i Metohije, kada je generalni sekretar Ujediwenih nacija dao
mandat svom specijalnom izaslaniku Martiju Ahtisariju, biv{em
predsedniku Finske. Ali od tada, od novembra 2005, do danas,
imamo jednu vrlo razli~itu situaciju u svetu. Sada imamo jednu druga~iju Evropu, druga~iju Rusiju, Kinu, Bliski Istok...
U tako brzo promenqivim odnosima mi moramo tra`iti svoju
{ansu. To je velika opasnost, jer u tako brzim promenama, ako vam
se desi da se kao mali narod na|ete na pogre{nom mestu, u pogre-

38

1. decembar 2007.

stimo otpor jednog velikog broja me|unarodnih ~inilaca da se Ahtisarijev plan nametne Srbiji i da do|emo do ovoga gde smo
sada, a to je novi institucionalni vid pregovora o budu}em statusu KiM koji traje do
10. decembra.
Mi smo protiv nametawa ve{ta~kih
rokova iz jasnih razloga. Dok god postoji
ve{ta~ki rok, bilo kada da je odre|en, i
dok postoji jasan nagove{taj da }e posle
toga neko u~initi ne{to {to potpuno koincidira sa pregovara~kom platformom jedne od strana, dotle po definiciji ta strana ne}e da se pomeri. Samo je pitawe da
li do tada mo`e da sa~eka. I tako, do ovog
10. decembra imate situaciju da se albanska strana ne pomera ni milimetar.
Dvorac Vajkersdorf u Badenu kraj Be~a, gde je odr`ana
Na nama je da i daqe budemo prinposledwa runda pregovora uz posredovawe trojke Kontakt grupe
cipijelni, konstruktivni i izuzetno aktivni u ~itavoj me|unarodnoj zajednici i da
{no vreme, lako mo`ete da budete `rtva tog procesa. S druge stra- tra`imo neophodnost postizawa kompromisnog re{ewa u pregone, ako umete da razumete gde se i kako stvari u me|unarodnim od- vorima. Mi smo u tom procesu pozitivniji i fleksibilniji od alnosima pomeraju, onda mo`ete da iskoristite dinamiku tih kretawa banske strane, ali to ne zna~i da smo spremni da odustanemo od
i da presko~ite nekoliko razvojnih stepenica koriste}i tu energiju. na{ih crvenih linija nepovredivosti me|unarodno priznatih
[to se ti~e samog procesa pregovora o Kosovu i Metohiji, po- granica i dr`avnog suvereniteta. Zato predla`emo i razgovaraznata je na{a dr`avna pozicija i od toga mi ne}emo odustati. Po- mo o raznim modalitetima, da bismo o~uvali fundamentalno vastavqa se pitawe kako tu platformu, u izuzetno slo`enim me|una- `ne principe, uz jasnu svest da je me|unarodno pravo na na{oj
rodnim odnosima, sprovesti u delo. Postoji jedan broj va`nih me- strani.
|unarodnih faktora koji sa dosta antagonizma gledaju na tu na{u
DVA SCENARIJA
platformu. Jedini na~in da poku{amo da ostvarimo na{ vitalni
Ali, postavqa se kqu~no pitawe kako }e svet reagovati pointeres je da budemo do te mere diplomatski agilni i ume{ni da
proces re{avawa budu}eg statusa Kosova i Metohije stavimo u kon- sle 10. decembra? Posle 10. decembra postoje dva puta. Jedan je
tekst geostrate{kih de{avawa i da onda tu energiju iskoristimo da scenario u kome se vuku unilateralni potezi, u regionu i van wega
na{e interese i na{u viziju poguraju napred. To jeste te{ko, ali to i to je vrlo opasan scenario. Drugi scenario je da posle 10. decemje jedini na~in na koji mi poku{avamo da pobedimo. I stvari su se u bra, ako se ne prona|e kompromisno re{ewe, treba nastaviti ditom geostrate{kom smislu malo izmenile i ne{to su povoqnije ne- jalog dok se takav kompromis ne prona|e. Tek tada }e jedna strana u
procesu, a tu mislim na albansku stranu, shvatiti da ne{to ipak
go {to su bile.
Za razliku od 2005. kada je preovla|uju}e mi{qewe u me|una- mora da se da, i da mora da se odustane od nekih obe}awa datih
rodnoj zajednici bilo da nema razloga da se razmi{qa o bilo ka- pod druga~ijim okolnostima nego {to su danas.
Mi moramo da budemo spremni za prvi scenario i da znamo
kvom kompromisnom re{ewu, sada su u ovaj proces do{li neki me|unarodni ~inioci, ukqu~ili se na aktivniji na~in nego {to je to kako }emo da reagujemo u slu~aju unilateralnih poteza. I to u svabilo ju~e i u neku ruku upalili svetlo. Kada je svetlo upaqeno po- kom smislu, politi~kom, ekonomskom, bezbednosnom... Kao {to smo
stalo je o~iglednije da ono {to je bila inicijalna namera jednog de- spremni za drugi scenario, a to je nastavak dijaloga o re{avawu
la me|unarodnih faktora da Kosovo i Metohija postane nezavi- statusa Kosova i Metohije.
U tom procesu apsolutno presudnu ulogu ima}e Evropska unija.
sno to bi zapravo bilo prvi put posle 1945. godine, nakon dono{ewa Poveqe UN, da se ne{to tako dogodi. Prvi put bi, dakle, me- Ona }e biti taj sredwi put, donosilac politi~ke odluke kojim prav|unarodna zajednica podr`ala takvu vrstu secesionizma, bazira- cem posle 10. decembra. I tu mi imamo jedan dosta jak politi~ki i
moralni argument, a to je da budu}i status KiM moramo re{iti u
nog na etni~koj opredeqenosti.
skladu sa evropskim vrednostima. I me|unarodna zajednica je pristupila tom problemu da bi ga re{ila radi stabilnosti regiona, te
OPASNOST OD PRESEDANA
posledwe geografske lokacije na samom evropskom tlu koja nije na
Svaki put kad je dolazilo do promene granica posle 1945, bi- putu pune evropske integracije.
lo je na kraju uz dogovor me|unarodnih ~inilaca. To skretawe paA ciq je da se postigne takav status Kosova i Metohije koji }e
`we na opasnost od presedana imalo je kqu~ni efekat u kreirawu upravo omogu}iti daqu evropsku integraciju. Jer, samo je evropska
me|unarodnog javnog mwewa. Naime, kada se u julu ove godine ras- integracija garant trajnog mira i stabilnosti. Mislim da Evropa
pravqalo o Ahtisarijevom planu u Savetu bezbednosti UN, postoja- tako|e veruje da je to jedini na~in i da ona `eli da integri{e Zale su ogromne rezerve prema wegovoj primeni. Ne samo kod jedne padni Balkan kako bi trajno otklonila opasnost od nove nestabilili dve stalne ~lanice Saveta bezbednosti sa pravom veta, ve} kod nosti.
jednog broja zemaqa koje predstavqaju delove sveta u Savetu bezJa apsolutno verujem u takvu nameru Evropske unije, koja je sibednosti, kao {to su Azija, Afrika, Ju`na Amerika.
gurno najve}i mirovni i civilizacijski projekt u istoriji ~ove~anMislim da smo mi taj novi sticaj geopoliti~kih okolnosti do- stva, kome je prirodno te`iti i podeliti sve prednosti i vrednosti
bro iskoristili i da iz tog nezadovoqstva i nespremnosti da se takve tekovine.
krene Ahtisarijevim putem, probamo da materijalizujemo novi pro(Iz predavawa polaznicima [kole nacices. Tada smo u diplomatskom smislu bili veoma ume{ni da iskorionalne odbrane, 10. novembra 2007)

39

MINISTAR SLOBODAN SAMARXI]

O STATUSU KOSOVA I METOHIJE

KO M P R O M I S
KAO T RA J N O
RE [ E W E

Srbija je `ivotno zainteresovana

da se re{i pitawe statusa Kosova
i Metohije. Re{ewe statusa
podrazumeva da se od sada{weg,
po svemu privremenog stawa, pre|e
u trajnije ure|eno stawe, koje }e
mnogo jasnije nego {to je sada
slu~aj, definisati obaveze,
nadle`nosti i odgovornosti svih
zainteresovanih strana rekao je
ministar za Kosovo i Metohiju
Slobodan Samarxi}, krajem
septembra u Wujorku. Tekst tog
izlagawa, koje i jeste platforma
na{eg pregovara~kog tima,
objavqujemo u integralnoj verziji.

40

ko ovo jesu pregovori o budu}em statusu Kosova i Metohije, mo`da je potrebno na samom po~etku slo`iti se oko nekih elementarnih stvari, kao {to je pitawe: koje su to zainteresovane strane u pregovara~kom procesu? Tako ne{to potrebno je zajedni~ki utvrditi da bi se i{lo daqe
bez dovo|ewa u pitawe legitimnosti punog u~e{}a u pregovorima jedne ili druge strane.
Ukratko, mi danas otvaramo direktne pregovore izme|u
predstavnika dr`ave Srbije (Republike Srbije) i predstavnika privremenih institucija samouprave Kosova. To su dve strane u sporu koje uz pomo} i posredovawe Ujediwenih nacija, tj.
trojke, koja u ovoj stvari predstavqa svetsku organizaciju,
treba da do|u do zajedni~kog, kompromisnog re{ewa spornog
pitawa a to je budu}i status Kosova i Metohije.
Politi~kim predstavnicima Srbije jasno je da re`im uspostavqen na Kosovu i Metohiji Rezolucijom SB UN 1244
(1999) ne mo`e ve~ito da traje, i da ga u jednom trenutku treba zameniti redovnim unutra{wim stawem, tj. statusom. Dakle, bez obzira na to {to je re~ o legitimnom i legalnom me|unarodnom re`imu na delu teritorije jedne ~lanice UN, taj
re`im treba prevesti u unutra{wi poredak u kome }e glavnu
ulogu imati doma}e, a ne me|unarodne institucije. Srbija je
saglasna sa ovakvim razvojem situacije i spremna je da pru`i
puni doprinos da se prelazak Kosova i Metohije sa me|unarodnog na unutra{wi re`im obavi na najboqi mogu}i na~in.
[ta to zna~i?
Potrebno je, kao prvo, re{ewe ovog pitawa tra`iti i na}i u punom skladu sa me|unarodnim pravom i principima na
kojima po~iva dana{wi me|unarodni poredak.
Drugo, potrebno je po{tovati politi~ku voqu zainteresovanih strana u tra`ewu zajedni~kog re{ewa, a o~ekivano neslagawe oko konkretnih predloga re{ewa treba dr`ati u okvirima atmosfere dobre voqe i me|usobnog uva`avawa.
I tre}e, potrebno je izna}i institucionalno re{ewe koje
}e na najboqi mogu}i na~in izraziti `equ za kompromisom i
preto~iti je u trajno va`e}e norme i institucije novog statusa
Kosova i Metohije.
Samo ako se bude po{tovao ovakav pristup pregovorima
mo`emo do}i do re{ewa na{eg zajedni~kog problema. A to re{ewe podrazumeva da se sada{wi me|unarodno regulisani status Kosova i Metohije prevede u budu}i unutra{wi status ove
pokrajine, koji }e tako|e imati odre|enu dimenziju me|unarodnih garancija, nadzora i pomo}i u wegovom sprovo|ewu. Ako bi
se kojim slu~ajem postupilo druga~ije, a to zna~i ukoliko bi se
1. decembar 2007.

prekr{ilo me|unarodno pravo, ukoliko bi se ignorisala politi~ka voqa jedne od strana, i poku{alo nametnuti jednostrano
institucionalno re{ewe, to bi zna~ilo da se jedno me|unarodno
regulisano stawe preme}e u neregulisano stawe, u ne-status, u
pravni haos sa nesagledivim politi~kim, dru{tvenim i ekonomskim posledicama. Siguran sam da niko to ne `eli.

UNUTRA[WI POREDAK STVARI

Predstavnici Srbije uvereni su da predlog su{tinske autonomije na najboqi na~in izra`ava opredeqewe da se pitawe budu}eg statusa Kosova i Metohije re{i na kompromisan,
tj. obostrano prihvatqiv na~in. U tom predlogu pomirena su
tri zahteva koji danas stoje u nepomirqivom sukobu: prvo, zahtev kosmetskih Albanaca da se wihovim svakodnevnim `ivotom
vi{e ne upravqa iz Beograda; drugo, zahtev kosmetskih Srba
za garancijama svog identiteta i svoje bezbednosti u Pokrajini; i tre}e, zahtev Beograda da se o~uva suverenitet i teritorijalni integritet Srbije kao demokratske i me|unarodno priznate dr`ave.
Kako izgleda institucionalni ekvivalent budu}eg statusa
Kosova i Metohije koji bi zadovoqio sva tri zahteva?
Su{tinska autonomija odgovara zahtevu da Kosovo i Metohija bude ure|eno kao maksimalno samoupravna teritorija.
Ovo re{ewe ogleda se u na{em konceptu podele nadle`nosti
izme|u Srbije i Kosova i Metohije. Pokrajina bi u potpunosti
raspolagala svim nadle`nostima, osim izvesnog broja nadle`nosti koje bi bile rezervisane za Srbiju. Ove posledwe su:

Pregovori u Badenu
KO JE I [TA OBE]AO
Srbija se zala`e za potpunu samostalnost zakonodavne, izvr{ne i sudske vlasti KiM u oblastima iskqu~ivih
nadle`nosti pokrajine. Ovo je liberalnije re{ewe u
pore|ewu sa svim drugim primerima autonomija. Beograd
predla`e postojawe dva odvojena sudska sistema, kao {to je
slu~aj sa Kinom i Hongkongom. Ju`na pokrajina imala bi ekskluzivnu nadle`nost u oblasti unutra{wih poslova i buxetske politike. Predlo`en je i izuzetno visok stepen direktnog u~e{}a KiM u razli~itim vidovima me|unarodnih
odnosa: u finansijskim odnosima, regionalnim inicijativama, trgovinskim, kulturnim i sportskim odnosima sa drugim
dr`avama, regionima i me|unarodnim organizacijama.
Pri{tina bi imala mogu}nost da pregovara, zakqu~uje i
sprovodi sporazum, te pravo da otvara svoja odgovaraju}a
predstavni{tva u inostranstvu. Najzad, u oblasti evropskih
integracija, KiM, prema predlogu Srbije, mo`e samostalno
da pregovara o zakqu~ivawu Sporazuma o stabilizaciji i
pridru`ivawu sa Evropskom unijom, obrazlo`io je u Badenu
Slobodan Samarxi}.
Poja{wavaju}i novinarima atmosferu toka pregovora
napomenuo je:
Albanska strana tvrdi da o statusu ne `eli da razgovara, jer se sla`e sa planom Martija Ahtisarija. Plan koji
smo mi predstavili ima veoma mnogo detaqa. Podsetio sam
ih da je srpska strana na plan Martija Ahtisarija podnela
vi{e od 500 amandmana, i pitao ih za{to oni na na{ plan
nisu dali bar jedan amandman, bar jednu konkretnu zamerku?
Oni su, od po~etka, kao i danas, na{ predlog u celini
odbacivali. Tajna wihovog pona{awa je u slede}em: oni zaista misle da im je nezavisnost obe}ana, da je sigurna.

PRAVNI HAOS
NE TREBA NIKOME
Re{ewe problema statusa podrazumeva da se sada{wi
me|unarodno regulisani status Kosova i Metohije prevede u
budu}i unutra{wi status ove pokrajine, koji }e tako|e imati
odre|enu dimenziju me|unarodnih garancija, nadzora i pomo}i u wegovom sprovo|ewu. Ako bi se kojim slu~ajem postupilo
druga~ije, a to zna~i ukoliko bi se prekr{ilo me|unarodno
pravo, ukoliko bi se ignorisala politi~ka voqa jedne od
strana, i poku{alo nametnuti jednostrano institucionalno
re{ewe, to bi zna~ilo da se jedno me|unarodno regulisano
stawe preme}e u neregulisano stawe, u ne-status, u pravni
haos sa nesagledivim politi~kim, dru{tvenim i ekonomskim
posledicama. Siguran sam da niko to ne `eli.

spoqna politika, za{tita granica, za{tita srpskog verskog i

kulturnog nasle|a, odbrana, monetarna politika, carinska
politika i za{tita qudskih prava. Od nabrojanih nadle`nosti samo prve tri (spoqna politika, za{tita granica i za{tita srpskog verskog i kulturnog nasle|a) bi se primenile neposredno po stupawa na snagu dogovora. Funkcija odbrane ne bi
se primewivala na teritoriji KiM, budu}i da bi ona bila
trajno demilitarizovana (ne ra~unaju}i prelazni boravak me|unarodne vojne misije). Tri preostale nadle`nosti (monetarna i carinska politika i za{tita osnovnih prava) Srbija bi
preuzimala postepeno, u skladu sa ostvarivawem obaveza iz
Sporazuma za stabilizaciju i pridru`ivawe sa EU, i one bi
najverovatnije imale status me{ovitih nadle`nosti Srbije i
Kosova.
Sve ostale nadle`nosti, a to zna~i sve druge zamislive
oblasti ure|ivawa, ostale bi u rukama Pokrajine bez bilo kakvog me{awa Beograda. To, drugim re~ima, zna~i da bi Kosovo i
Metohija u tako {irokom spektru funkcija imalo punu zakonodavnu, izvr{nu i sudsku vlast.
Pored navedenog, Kosovo bi imalo pravo samostalnog finansijskog zadu`ivawa u inostranstvu i zakqu~ivawa odgovaraju}ih sporazuma sa me|unarodnim finansijskim institucijama.
Na~elo ekonomske i druge sistemske samostalnosti Kosova u odnosu na Srbiju ne bi se remetilo wegovim otvarawem
prema Srbiji u pogledu osigurawa slobodnog kretawa qudi i
robe, slobodnog prometa usluga i ulagawa kapitala. Saradwa
u oblasti infrastrukture i energetike bila bi od neposredne
koristi i za Pokrajinu i za ostatak zemqe i ona bi se mogla
odmah uspostaviti. Sve ove i sli~ne oblike saradwe obezbe|ivala bi zajedni~ka tela obrazovana na principu pariteta.

POSTUPNA INTEGRACIJA
Akutan i stalan problem polo`aja Srba u Pokrajini i povratka prognanih, mo`e se sistemski re{iti poja~anom decentralizacijom u op{tinama u kojima Srbi ve}inski `ive, ali i
obrazovawem jednog broja novih op{tina za povratnike. Srbija
ne predla`e politi~ku autonomiju Srba u Pokrajini, ve} predla`e poja~ane nadle`nosti u jednom broju oblasti koje su od vitalnog zna~aja za o~uvawe nacionalnog identiteta i pove}awe bezbednosti Srba. Re~ je o obrazovawu, zdravstvu, socijalnom starawu, kulturi, policiji i sudstvu. Srpske ve}inske op{tine bi,
osim toga, imale mogu}nost direktnog povezivawa sa centralnim
vlastima Srbije u pogledu razli~itih vidova ekonomske, finansijske, tehni~ke i kadrovske pomo}i za ostvarivawe svojih op{tinskih nadle`nosti.

41

Obim i stepen autonomije koji je za Kosovo i Metohiju

predvi|en predlogom Beograda ~ini gotovo izli{nim bilo kakav uticaj centralnih organa Srbije na sprovo|ewe autonomnih nadle`nosti Pokrajine. Ali, takav obim i stepen autonomije ~ini gotovo nepotrebnim uticaj predstavnika Pokrajine na
sprovo|ewe malog broja rezervisanih nadle`nosti Srbije. Ve}e u~e{}e predstavnika Pokrajine u centralnim institucijama
Srbije podrazumevalo bi uobi~ajeni koncept autonomije, u kojem bi pored iskqu~ivih nadle`nosti Pokrajine postojale i
brojne me{ovite nadle`nosti koje bi delila sa Srbijom i u tom
smislu preko svojih izabranih predstavnika zastupala svoje
interese u centralnom parlamentu, vladi i sudovima. Ovim
predlogom KiM se daje vi{e autonomije, {to se ogleda u obimu
samostalnih nadle`nosti kojima raspola`e i stepenu samostalnog odlu~ivawa o wima.
I pored doslednosti ovakvog pristupa, srpska pregovara~ka strana dopu{ta otvorenu diskusiju i odre|enu promenu svog
stava o ovom pitawu, posebno kada je re~ o direktnom predstavqawu Pokrajine u izvr{nim i sudskim organima Republike. Da-

PREDLOG SRPSKE STRANE

Ako se ozbiqno pogleda predlog srpske strane, lako
se uo~ava wegova okrenutost kompromisu. Ne samo da obe
strane dobijaju ne{to, ve} one dobijaju najvi{e od onoga do
~ega im je stalo: Srbija zadr`ava svoj suverenitet i teritorijalni integritet, kosmetski Albanci dobijaju samoupravu u potpunosti slobodnu od uplitawa Beograda, dok kosmetski Srbi dobijaju sigurnost svoje egzistencije i osiguranu
vezu sa Srbijom. Svi zajedno dobijaju mir, stabilnost i realnu {ansu za ekonomski napredak.

ju}i ovom prilikom predlog minimalne i postupne integracije

Pokrajine u Srbiju, srpska strana nije zatvorena ni prema mogu}nosti br`e integracije ukoliko je albanska na to spremna. U
tom smislu konsekventno bi se morali preispitati i na{i stavovi o minimalnom predstavqawu Pokrajine u institucijama
Srbije.

NAJVI[E MOGU]E ZA OBE STRANE

Kompromisno re{ewe nekog dubokog i dugoro~nog sukoba
ima jednu veliku i na~elnu prednost nad nametnutim re{ewem:
kompromisom se sukob re{ava trajno i nepovratno. Ali, budu}i da kompromis podrazumeva zadovoqewe samo nekih, a ne
svih, zahteva obe strane, wegovo postizawe tra`i vreme i strpqewe.
Ako se ozbiqno pogleda predlog srpske strane, lako se uo~ava wegova okrenutost kompromisu. Ne samo da obe strane dobijaju ne{to, ve} one dobijaju najvi{e od onoga do ~ega im je
stalo: Srbija zadr`ava svoj suverenitet i teritorijalni integritet, kosmetski Albanci dobijaju samoupravu u potpunosti
slobodnu od uplitawa Beograda, dok kosmetski Srbi dobijaju
sigurnost svoje egzistencije i osiguranu vezu sa Srbijom. Svi
zajedno dobijaju mir, stabilnost i realnu {ansu za ekonomski
napredak.
Ovaj predlog su{tinske autonomije predstavqa najvi{i
stepen autonomije, a uz to i najboqe garantovan, u istoriji Kosova i Metohije kao zasebne administrativne oblasti, ali i u
istoriji albanskog stanovni{tva na ovom prostoru. Jedini izuzetak od ovoga je period Drugog svetskog rata, kada je Kosovo

42

ve}im delom dana{we teritorije pripadalo Velikoj Albaniji

kao tvorevini fa{isti~ke Italije i kasnije nacisti~ke Nema~ke. U posleratnom periodu sve do danas, ra~unaju}i i me|unarodni re`im ure|ewa pod UN, i pored perioda visoke autonomije, Kosovo i Metohija nije imalo u svojim rukama onaj obim
nadle`nosti i onaj stepen samostalnog sprovo|ewa tih nadle`nosti kakav se nudi ovim predlogom.
S druge strane, ako se uporede dana{wi oblici teritorijalnih autonomija u Evropi i u svetu, ra~unaju}i i one najve}e i izvanredne, lako se mo`e uo~iti da se ovim predlogom
1. decembar 2007.

Be~, 5. novembar 2007.

Srbija zala`e za ve}i stepen autonomije za Kosovo i Metohiju

u pore|ewu sa bilo kojim postoje}im u dana{wem svetu. Ona
je, osim toga, saglasna da ovakva su{tinska autonomija bude
garantovana me|unarodnopravnim dokumentom (kao {to su bili slu~ajevi Alandskih ostrva u Finskoj i Ju`nog Tirola u Italiji), kao i da u odre|enom prelaznom periodu me|unarodna
zajednica svojim civilnim i vojnim prisustvom na samo garantuje ve} i direktno pomogne prakti~nu primenu predlo`enih
re{ewa. Time se na najozbiqniji na~in predupre|uje bojazan
kosmetskih Albanaca da Beograd mo`e da povrati stepen uti-

caja i kontrole nad `ivotom KiM koji je imao tokom devedesetih godina pro{log veka.
Najzad, i ne na posledwem mestu, ovaj predlog otvoren je za
dijalog, tj. argumentovanu kritiku i za odgovaraju}e predloge za
izmenu. Ako je druga strana spremna da odustane od nemogu}ih i
apstraktnih zahteva, i prihvati razgovor o statusu Kosova i Metohije kao zajedni~ki posao u tragawu za optimalnim re{ewem,
srpska strana bi}e spremna ne samo da saslu{a predloge albanske, ve} }e biti spremna da odustane od nekih svojih re{ewa
i da ih zameni boqim, racionalnijim i efikasnijim.

43

NA^ELNIK KOMISIJE ZA SPROVO\EWE

VOJNO-TEHNI^KOG SPORAZUMA
PUKOVNIK MIODRAG POPOVI]

TON I S P E C I F I ^ NA
TE@INA SARADWE
SA KFOROM

ojno-tehni~kim sporazumom, potpisanim u Kumanovu 9. juna

1999, predvi|eno je i formirawe Zajedni~ke komisije za
primenu sporazuma. U wen sastav ulazi i Komisija za sprovo|ewe VTS Vojske Srbije. Kakve su nadle`nosti te komisije, kako to konkretno izgleda na terenu, koliko su se odnosi
sa Kforom mewali od 1999. godine do danas, i naravno, kako ta
saradwa izgleda u svetlu trenutne situacije u pregovorima o statusu Kosova i Metohije, samo su neka od pitawa za pukovnika Miodraga Popovi}a, ~oveka koji vodi Komisiju za sprovo|ewe Sporazuma.

Saradwa izme|u Vojske Srbije

i Kfora ide linijom progresa.
Sve su jednostavniji dogovori
oko zajedni~kih aktivnosti,
kao i wihovo sprovo|ewe.
Do 2001. godine saradwa
se odvijala samo unutar
striktnih okvira Vojno-tehni~kog
sporazuma. Ubrzo nakon toga
pre{lo se na uvo|ewe
jednovremenih patrola,
zajedni~kih izvi|awa. Prefiks
zajedni~ki dao je ton i
specifi~nu te`inu saradwe
izme|u Kfora i Vojske Srbije.

44

* Kopnena zona bezbednosti je najizrazitiji i najdirektniji vid saradwe Republike Srbije i Natoa, odnosno Vojske
Srbije i Kfora. Zanimqivo je ~uti od Vas kakva je geneza
tog odnosa.
Voleo bih na po~etku da skrenem pa`wu na{e javnosti na
termine koji se, kada je re~ o ovoj tematici, ~esto pogre{no koriste. Pre svega mislim na termin administrativna linija, koji se ~esto i u na{im medijima pretvara u termin administrativna granica. Na sastancima unutar Zajedni~ke komisije povremeno nailazimo na ovaj pogre{an termin, ali ga isto tako i
ispravqamo. Vojno-tehni~ki sporazum iz Kumanova upravo jasno propisuje da se radi o administrativnoj liniji. U narodu
se ~esto sre}e naziv Kumanovski sporazum, zvani~ni naziv je
Vojno-tehni~ki sporazum, i wega treba koristiti. Su{tina samog sporazuma je u trenutku potpisivawa bila u tome da Me|unarodne snage bezbednosti Kfor, u|u na prostor Kosova i
Metohije i tu rasporede svoje pot~iwene jedinice, koje su tada
bile ranga brigade. Nakon toga, usledio je period uspostavqawa Kopnene zone bezbednosti i Vazdu{ne zone bezbednosti
KZB je pojas od administrativne linije prema Centralnoj Srbiji u {irini od pet kilometara, VZB je pojas od administrativne linije prema Centralnoj Srbiji u {irini od 25 kilometara. Zahvaquju}i dobroj saradwi sa snagama Kfora, 2001. i
2003. godine izvr{ene su dve relaksacije Vazdu{ne zone bezbednosti. Prvom relaksacijom VZB je smawena na 10 km, a drugom na 5 km. Tako da se sada nerelaksirana Vazdu{na zona bezbednosti i Kopnena zona bezbednosti poklapaju. Za nas koji
smo odgovorni za sprovo|ewe Vojno-tehni~kog sporazuma ove
relaksacije su bitne, jer je wima uspostavqen takav odnos da
se unutar relaksirane zone bezbednosti Komanda Kfora samo
obave{tava o letovima vazduhoplova Republike Srbije, a u wenom nerelaksiranom delu, od 5 km, mora se tra`iti odobrewe
za let.
1. decembar 2007.

* Koliko je vreme koje je usledilo posle potpisivawa Vojno-tehni~kog sporazuma dodalo neke nove nijanse u saradwi i odnosima
Vojske Srbije i Kfora?
Sporazum je pravni okvir. Negde do
2001. godine, u su{tini se i jedna i druga
strana samo ~vrsto dr`ala sporazuma, od
zajedni~kih aktivnosti odr`avani su sastanci na kojima se dogovaralo o redosledu poteza vezanih za bezbednost prostora. Treba
re}i i da se sastanci odr`avaju na nekoliko
nivoa: visokom, glavnom, komandnom, koordinacionom i lokalnom. Pet je nivoa te saradwe. Komisija za sprovo|ewe VTS planira i organizuje sastanke na glavnom i visokom nivou, koji podrazumeva sastanke komandanta Kfora i na~elnika General{taba VS.
Glavni nivo podrazumeva sastanke u okviru
Zajedni~ke komisije. Komandni nivo okupqa
komandante multinacionalnih namenskih
snaga i komandante brigada VS, koordinacioni sastanci okupqaju Tim komande Kopnene
vojske za saradwu sa Kforom i {efove zajedni~kih komisija u okviru multinacionalnih namenskih snaga Kfora. Na lokalnom nivou sastaju se oficiri za vezu jedne i druge
strane. Na visokom nivou sastanci se odr`avaju jednom u tri meseca, na glavnom jednom u petnaest dana, koordinacioni sastanci jednom u mesec dana, i svaka dva meseca
zakazuju se komandni sastanci, dok se oficiri za vezu sastaju jednom nedeqno. Na glavnom nivou prethodni sastanak je bio 12. novembra, dok je slede}i zakazan za 15. decembar. Sve vreme izme|u sastanaka prepiska je
intenzivna, kao i komunikacija telefonom.
* O ~emu se razgovaralo na sastanku 12. novembra?
Odluke od strategijskog zna~aja za saradwu sa Kforom verifikuju se na sastancima na visokom nivou. Pripreme se obavqaju
na sastancima svih prethodnih nivoa. Kqu~na pitawa na svim nivoima su bezbednost administrativne linije, eventualne povrede,
Zajedni~ka ve`ba
incidenti u KZB...
pripadnika Kfora
* Kakva je bezbednost administrativne lii Vojske Srbije
nije u ovom trenutku?
Saradwa izme|u Vojske Srbije i Kfora ide linijom progresa. Sve su jednostavniSporazum je okvir za saradwu me|unarodnih snaga bez- ji dogovori oko zajedni~kih aktivnosti i wihovog sprovo|ewe.
bednosti i snaga bezbednosti Republike Srbije. Na osnovu Pomenuo sam da se do 2001. godine saradwa odvijala samo unu~lana 4 VTS formirana je Zajedni~ka komisija za sprovo|ewe tar striktnih okvira Vojno-tehni~kog sporazuma. Ubrzo nakon toSporazuma koja ima dve celine: Komandu Kfora i Komandu sna- ga pre{lo se na uvo|ewe jednovremenih patrola, zajedni~kih izga bezbednosti Republike Srbije, koju ~ine snage MUP-a i Voj- vi|awa. Prefiks zajedni~ki dao je ton i specifi~nu te`inu saske Srbije. Zadatak Komisije za sprovo|ewe VTS je da uspo- radwe izme|u Kfora i Vojske Srbije. Jednovremene ili sinhrostavi most izme|u me|unarodnih snaga bezbednosti i Republi- nizovane patrole obuhvataju istovremene patrole pripadnika
ke Srbije u svim oblastima saradwe i po bilo kojim pitawi- Kfora i Vojske Srbije, gde se svako kre}e svojom zonom odgovorma, sem onih politi~ke prirode koje re{ava administracija nosti oko administrativne linije, a na odre|enim mestima, preUnmika na Kosovu sa na{im organima vlasti. Saradwa Kfora ma unapred dogovorenom planu, one se sastaju i razmewuju podati VS odvija se uglavnom zajedni~kim sastancima, izvi|awima, ke i informacije. Slede}i korak u saradwi bio je uvo|ewe podri mnogim drugim aktivnostima koje se dogovore, poput sport- {ke helikoptera tokom jednovremenih patrola, {to je svakako
dalo novu dimenziju i kvalitet toj saradwi. Zasada lete samo heskih susreta...

45

likopteri Kfora, ali se razmatra mogu}nost da to uskoro

budu i helikopteri Vojske Srbije. Zajedni~ka izvi|awa su tako|e veoma zna~ajna za bezbednost administrativne linije.
Ona obuhvataju izvi|awe terena radi prikupqawa ~iwenica
vezanih za eventualne incidente, povrede linije i sl. Bilo je
i nekoliko sportskih susreta.
Sve te zajedni~ke aktivnosti, wihova u~estalost i
kvalitet daju pravu odrednicu
saradwe Kfora i Vojske Srbije. Sastanak Zajedni~ke komisije bio je 20. novembra,
krenuli smo i u zajedni~ko izvi|awe helikopterom Kfora.
Pro{li smo skoro ~itav pojas
du` administrativne linije.
Ciq izvi|awa bio je da se sagledaju eventualna mesta ilegalnih prelaza preko administrativne linije, napadao je
sneg pa se tragovi jasno uo~avaju, prekontrolisali smo i
da nije do{lo do ilegalne se~e {uma, a sve to je pomoglo
efikasnosti izvo|ewa jednovremenih patrola. To je ina~e dobar na~in za razvijawe me|usobnog poverewa i unapre|ewe
saradwe.

* Koliko relativno kratke misije pojedinih kontingenata

Kfora uslo`avaju tu saradwu?
Kfor ima dobru praksu u primopredaji du`nosti, tako da
novi komandanti multinacionalnih namenskih snaga Kfora, {efovi zajedni~ke komisije ili bilo koji vr{ioci du`nosti unutar
sistema uvek do|u dvadesetak dana ranije i onda prisustvuju svim
sastancima zajedno sa aktuelnim kolegom. Takvo uhodavawe poma`e svima da se {to bezbolnije novi qudi ukqu~e u posao.
* Kako izgleda svakodnevni `ivot u Kopnenoj zoni bezbednosti?
Nedavno je formirana Kancelarija za civilno-vojnu saradwu. Osim sastanaka Zajedni~ke komisije, odr`avaju se i sastanci predstavnika Odeqewa za civilno-vojnu saradwu Kfora
i VS. Sve je to s ciqem unapre|ewa bezbednosti du` administrativne linije. Taj aspekt civilno-vojne saradwe bitan je za razvoj
doga|aja na terenu. Kao {to je va`no da se istovremeno ukqu~e
svi aspekti bitni za saradwu.
* Ciqevi saradwe sa Kforom su, pre svega, definisawe
eventualnih problema i wihovo re{avawe. Da li u svetlu
trenutnog statusa pregovora o Kosovu i Metohiji postoji
dodatni oprez i na jednoj i na drugoj strani?
U saradwi sa Kforom mi zaista ne ose}amo bilo kakve
politi~ke turbulencije. Svi smo mi pre svega vojnici, profesionalci. Postoji okvir unutar koga se kre}emo, a to je u ovom slu~aju Vojno-tehni~ki sporazum, postoji mandat, jasan zadatak. Kakav }e biti status Kosova i Metohije, potpuno smo svesni da zavisi od politi~kih odluka. Na{e je da svoje vojni~ke du`nosti na
terenu izvr{imo na najboqi mogu}i na~in.
* Kakve su mogu}nosti unapre|ivawa saradwe?

46

Mo`da bi bilo dobro da se princip reciprociteta o~uva

na svim nivoima odr`avawa sastanaka. Reciprocitet podrazumeva da se sastanci odr`avaju jednom u zoni nadle`nosti Kfora,
a drugi put u KZB. On za sada postoji na svim nivoima osim glavnog i visokog. Na visokom nivou reciprocitet se po{tovao do
2005. godine, a od onda se sastanci odr`avaju samo u Kopnenoj
zoni bezbednosti.

* Saradwa sa Me|unarodnim snagama na KiM je, pretpostavqam, jedno druga~ije, veoma va`no iskustvo?
Moram priznati da je du`nost koja mi je poverena za mene
veliki izazov, i to iz nekoliko razloga. Najpre sam sve vreme svestan da u toj neposrednoj saradwi sa Kforom predstavqam Vojsku
Srbije. Moje ime i prezime }e s vremenom zaboraviti qudi sa druge strane, ali }e se se}ati da se pukovnik Vojske Srbije pona{ao
ovako ili onako. U toj komunikaciji vodi se ra~una o svakom momentu, pripremi sastanka, do~eku, toku sastanka, zajedni~kom ru~ku.
S vremenom smo uspostavili lepu praksu da kada odlazi neko od
na{ih kolega iz Kfora, kada mu se misija zavr{i, u wegovu ~ast
priredimo prigodno slovo. Tom prilikom se ka`e pokoja re~ o wegovoj saradwi sa nama, izmene se skromni pokloni... To je na qude
koji su bili u misiji na Kosovu i Metohiji zaista ostavilo lep utisak. Verujte da to negde 1999. godine nije bilo tako jednostavno.
Qudi su pripremani za mirovnu misiju sa projektovanim vrednosnim odrednicama nacija sa kojima }e se sresti na terenu. Ta na{a
strana u startu, svi se se}amo tog vremena, nije ba{ okarakterisana superlativima. Vrlo brzo po dolasku na Kosovo i Metohiju, a to
su nam svi rekli, shvatili su da to ba{ i nije ta~no. U po~etku su bivali zbuweni. To se jasno videlo. Mi ni{ta nismo glumili, jer i nismo glumci nego oficiri, pona{ali smo se profesionalno i uqudno, i vrlo brzo se jasno videlo kako se wihove predrasude tope.
Saradwa sa oficirima Natoa u mirovnoj misiji na Kosovu
je prilika da se vidi i wihov me|usobni rad, ali i da se razmene
iskustva u poslu, u kome smo svi zajedno, pre svega vojnici.
Dragana MARKOVI]

1. decembar 2007.

KOPNENA ZONA BEZBEDNOSTI

PROSTOR
N A GL A [ E N E
S I GU R N O S T I
Opse`ne mere za uspostavqawe
sigurnosti i poverewa gra|ana
dale su dobre rezultate. Odnos
stanovni{tva svih nacionalnosti
konstantno se mewa u pravcu
sve ja~ih shvatawa o potrebi
mirnog zajedni~kog `ivota, {to je
nesumwivo pravi pokazateq da su
dr`avni organi, Vojska Srbije
i policija od Kopnene zone
stvorili zonu potpune bezbednosti.

opnena zona bezbednosti utvr|ena je rezolucijom Saveta

bezbednosti Ujediwenih nacija br. 1244 i Vojno-tehni~kim
sporazumom iz Kumanova kao deo tada{we SRJ u {irini od
pet kilometara, du` 402 kilometra administrativne linije
prema Kosovu i Metohiji. Od 1999. godine pa do danas desile su se zna~ajne promene koje su ne samo izmenile veli~inu
Kopnene i Vazdu{ne zone bezbednosti, ve} i pozitivno modifikovale osnovni ciq uspostavqawa Kopnene zone. Naime, KZB je u
su{tini ustanovqena radi op{te sigurnosti i za{tite pripadnika Kfora u ostvarivawu wihove misije na Kosovu i Metohiji, to
jest, kao svojevrsna bezbednosna tampon zona izme|u na{e vojske
i me|unarodnih snaga bezbednosti. Odredbama Rezolucije precizirano je da se u prostoru Kopnene zone ne mogu nalaziti pripadnici oru`anih snaga, ve} samo sastavi policije. Nakon povla~ewa Vojske sa prostora utvr|enog kao KZB, {iptarski ekstremisti naru{ili su Vojno-tehni~ki sporazum i preneli terorizam u taj deo Republike Srbije, posebno u op{tine Pre{evo, Bujanovac i Medve|a. Na osnovu odobrewa komandanta Kfora za
ulazak Zdru`enih snaga bezbednosti SRJ u KZB, srpska vojska je
od 3. marta do 31. maja 2001. uspe{no izvela vojno-policijsku
operaciju ulaska i posedawa Kopnene zone bezbednosti, a od prvog juna iste godine obavqa zadatke kontrole KZB i obezbe|ewa
administrativne linije. Po~etni odnosi pripadnika Vojske Srbije i Kfora puni nepoverewa promeweni su i sada se mogu opisati kao korektni, partnerski i profesionalni, a vojnici dveju
oru`anih snaga ~ak i zajedni~ki patroliraju administrativnom
linijom prema Kosmetu.

SPRE^AVAWE [VERCA
U ovom trenutku Kopnena zona bezbednosti obuhvata povr{inu od 1.920 kilometara kvadratnih ili prostor {irok pet kilometara du` 384 kilometra administrativne linije. Zadatke
kontrole KZB i obezbe|ewa administrativne linije izvr{avaju
pripadnici Vojske Srbije i to spre~avaju}i prelaske van dozvoqenih mesta, borbom protiv odmetni~kih i drugih naoru`anih grupa, obezbe|ewem objekata i imovine od posebnog zna~aja za odbranu, te podr{kom civilnim vlastima u suprotstavqawu terorizmu i organizovanom kriminalu, te u slu~aju prirodnih nepogoda i
katastrofa u kojima su ugro`eni qudski `ivoti, `ivotna sredina
i materijalna dobra. Snagama Vojske Srbije anga`ovanim na zadacima kontrole KZB i obezbe|ewa administrativne linije prema Kosmetu komanduje komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, koji istovremeno koordinira zajedni~ke aktivnosti Vojske i MUP-a Republike Srbije i uspostavqa punu

47

saradwu sa Koordinacionim telom Vlade RS za op{tine Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, me|unarodnim snagama bezbednosti i
drugim ovla{}enim organima me|unarodne zajednice.
S ciqem realizacije sastanaka komandnog nivoa i saradwe
sa multinacionalnim snagama Kfora u Kopnenoj zoni bezbednosti, formirani su sektori A1, A2 i B kojima komanduju pukovnici
Vidoje @ivkovi}, ^edomir Brankovi} i Milosav Simovi}. Druga
brigada Kopnene vojske odgovorna je za obezbe|ewe 144 kilometara administrativne linije (od visa Pogled do Ugqarskog kr{a)
i kontrolu 720 kilometara kvadratnih Kopnene zone bezbednosti. Pripadnici jedinice koju predvodi pukovnik Vidoje @ivkovi} te zadatke izvr{avaju anga`ovawem stalnih i privremenih
sastava, osmatra~nica, patrola i zaseda i posedawem baza Isto~ni Mojstir, Borance i Mr~e. Oni imaju dobru saradwu,
svakodnevno razmewuju podatke i koordiniraju aktivnosti sa
pripadnicima MUP-a Novi Pazar, policijskim stanicama u Ra{koj i Brusu i policijskim punktom na Kopaoniku, a u tom rejonu
nalaze se i baze MUP-a Srbije Rudnica i Tabalije.
Prilikom izvr{avawa zadataka na obezbe|ewu administrativne linije i kontrole KZB, stare{ine i vojnici Druge brigade KoV ove godine vi{e puta su zatekli odre|ena lica u nedozvoqenim radwama. Tako su krajem aprila zaustavili terensko
vozilo u kome se nalazilo 18 xakova sa po 60 kilograma kafe,
da bi ne{to kasnije patrola sa baze Borance spre~ila prevoz

48

VAZDU[NA ZONA
BEZBEDNOSTI
Po Vojno-tehni~kom sporazumu Vazdu{na zona bezbednosti iznosila je 25 kilometara od administrativne linije i predstavqala je veliki problem za letelice Jugoslavije. Prvu relaksaciju vazdu{ne zone potpisali su 27. decembra 2001. tada{wi komandanti Kfora i Zdru`enih
snaga bezbednosti i wome je Vazdu{na zona bezbednosti
smawena na 10 kilometara. Po~etkom 2003. godine izvr{ena je i druga relaksacija vazdu{ne zone sa deset na pet
kilometara. Pored sporazuma o relaksaciji Vazdu{ne zone bezbednosti, treba pomenuti i veoma va`ne sporazume
TOPA (defini{e privremene operativne procedure za saradwu i koordinaciju na obe strane du` administrativne
linije prema Kosmetu) i DOPA (propisuje operativne procedure). Zahvaquju}i ovim sporazumima malo je povreda
administrativne linije i incidenata u Kopnenoj zoni bezbednosti. U pro{loj godini incidenata nije bilo, dok je 15
povreda administrativne linije klasifikovano me|u nenamerne i nastale uglavnom zbog nepoznavawa terena posle
smene jedinica.

1. decembar 2007.

traktorom stubova sa `i~are rudnika olova

i cinka. Nekoliko puta intervenisano je zbog
bespravne se~e {uma, dok je patrola sa baze
Isto~ni Mojstir uhvatila lice albanske
nacionalnosti u kra|i repetitora koji je poru{en u bombardovawu. Potrebno je naglasiti i da je na zvani~nim prelazima administrativne linije na tom prostoru zapa`en
{verc razne robe i goriva. Najdramati~niji
doga|aj desio se 15. novembra ove godine,
kada je do{lo do vatrenog obra~una dve grupe {vercera izme|u punkta MUP-a RS i punkta policije Unmika na Gazivodskom jezeru.
Tom prilikom jedno lice izgubilo je `ivot.

AKTIVAN MODEL
OBEZBE\EWA
Jedan od kqu~nih zadataka Tre}e brigade Kopnene vojske, kojom komanduje pukovnik
^edomir Brankovi}, jeste kontrola 615 kvadratnih kilometara Kopnene zone bezbednosti i obezbe|ewe 123 kilometra administrativne linije prema Kosovu i Metohiji (od
Ugqarskog kr{a do Igri{ke ~uke). Administrativna linija se prote`e obroncima planinskih masiva Majdana i Goqaka i zbog toga
se komanda brigade, uva`avaju}i uslove, raspolo`ive snage i sveobuhvatne procene,
opredelila za aktivan model obezbe|ewa,
~iju su{tinu ~ini dinami~nost prisutnosti u
prostoru. Na prostoru koji obezbe|uje Tre}a
brigada du`e vreme nije bilo incidenata u
Kopnenoj zoni bezbednosti, a posebno je va`no {to nema nikakvih vanrednih doga|aja,
pogotovo kada se ima u vidu da svakog dana
vi{e od sto qudi izvr{ava zadatke sa naoru`awem i municijom. Autonomnost i samostalZima u Kopnenoj zoni
nost baza Trmka, [u{wak, Veliki trn,
bezbednosti
Grli}, Medevce, Vrapce i Karaula je
velika, osim u snabdevawu vodom. One se najve}im delom snabdevaju iz autocisterni, ~iji voza~i, i pored pro- rija na kojoj oni izvr{avaju zadatke nepredvidiva je u pogledu
se~ne dvadesetogodi{we starosti vozila, lo{ih puteva i nedo- bezbednosti. Iznena|ewa su uvek mogu}a, {to vrawski pe{adinstatka rezervnih delova, uspevaju da mese~no pre|u na hiqade ki- ci dobro znaju i u skladu s tim preduzimaju sve potrebne mere
lometara i doture vojnicima i stare{inama dragocenu te~nost.
bezbednosti. U posledwe tri godine nisu zabele`eni teroristi~Nema sumwe da najslo`eniji zadatak u obezbe|ewu admini- ki napadi na pripadnike brigade, ali {ira javnost dobro pamti
strativne linije i kontroli Kopnene zone bezbednosti imaju pri- 2003. godinu kada je izveden napad iz baca~a granata na bazu
padnici ^etvrte brigade KoV kojom komanduje pukovnik Milosav Dobrosin i kada je u mu~kom napadu rawen major Bandi}. Na
Simovi}. Od 1999. godine oni `ive i rade u slo`enim teren- oprez poziva i doga|aj od 4. avgusta ove godina kada je grupa od
skim uslovima, a od ulaska u KZB izvode i mirovnu operaciju sa 10-12 naoru`anih lica iz vatrenog oru`ja napala patrolu MUP-a
sadr`ajima protivteroristi~ke borbe. Brdsko-planinsko zemqi- na putu Lu~aneKon~uq. Patrola je uzvratila vatru i tom prili{te masiva Crne Gore, Svetog Ilije, Pqa~kovice i Kukavice ni- kom jedan od napada~a je ubijen.
je pogodno ni za obi~no kretawe, a kamoli za patrolirawe pod
POLIGON ZA MIROVNE OPERACIJE
punom borbenom opremom. Svaka patrola pre|e na svojoj trasi
vi{e uspona i spustova, tako da je izvanredna fizi~ka pripreZa obezbe|ewe administrativne linije prema Kosovu i Memqenost vojnika i stare{ina ne{to {to se podrazumeva. Posed- tohiji i kontrolu Kopnene zone bezbednosti anga`uju se iskqu~inuti objekti u dubini KZB Gorwi Vrtogo{, Guri Gat, Ta{lak, vo profesionalni pripadnici Kopnene vojske (stare{ine i vojOslarski rid i [evatske livade i baze Trstena, Debela nici po ugovoru), dok se vojnici na odslu`ewu vojnog roka mogu
glava, Jezerska mahala, Ornica, Kadrova ~uka, Devoja~- anga`ovati samo dobrovoqno i to na du`nostima kuvara, bolnika ~uka, Dobrosin, Golema ~uka, Ma|ere, Pe~eno brdo i ~ara, poslu`ioca sredstava veze, rukovaoca parnih kotlova i
Cvore su tako in`iwerijski ure|eni da predstavqaju neosvoji- vodi~a slu`benih pasa. Zbog toga se mo`e re}i da upravo u Kopve tvr|ave i za velike snage protivnika.
nenoj zoni bezbednosti mo`emo videti na delu za~etke budu}e
Odre|en stepen rizika stalna je odrednica `ivota i rada profesionalne vojske i sve odlike takvog na~ina anga`ovawa
pripadnika ^etvrte brigade KoV ve} {est godina. Naime, terito- oru`anih snaga. Posebna pa`wa pridaje se osposobqavawu sta-

49

P R E G O V O R I

B U D U ] E M

S T A T U S U

K O S O VA

M E T O H I J E

re{ina i vojnika koji izvr{agranata, 17 ru~nih raketnih

vaju zadatke u Kopnenoj zoni,
baca~a, 187 primeraka streJEDNOVREMENE PATROLE
kako pre upu}ivawa u zonu, taqa~kog naoru`awa, 758 mina,
Jednovremene patrole Vojske Srbije i Kfora po~ele su
ko i po dolasku u baze i posedru~nih bombi i granata i
da se organizuju 2004. godine, sa osnovnim ciqem da se zanute objekte. Na bazama je te120.000 metaka razli~itog kajedni~ki kontroli{e administrativna linija prem Kosmetu i
`i{te procesa obuke usmerelibra. Na tom poqu situacija
spre~e kriminalne aktivnosti kao {to su trgovina qudima,
no prema upoznavawu terena,
se popravqa iz dana u dan, ta{verc oru`ja, narkotika, razne robe, te nedozvoqena se~a
merama bezbednosti, poznako da sada ima sve vi{e pri{ume. Patrole se izvode u dnevnim i no}nim uslovima, uz
vawu operativnih procedura
mera dobre saradwe pripadrazmenu sredstava veze i podr{ku helikoptera MNS Kfora.
i po{tovawu potpisanih pronika Vojske i lokalnog stanovU proseku brigade Kopnene vojske realizuju mese~no po 13
tokola i sporazuma. Prostor
ni{tva. Bele`imo doga|aj iz
jednovremenih patrola sa MNTS Kfora, uz puno po{tovawe
Kopnene zone bezbednosti
maja ove godine kada je Saqi
TOPADOPA procedura.
istovremeno je i izvanredan
Naser pri brawu pe~uraka
poligon za pripremu priprona{ao minu za minobaca~
padnika na{e vojske za u~e{}e
kineske proizvodwe i odmah
u mirovnim operacijama. Sasvim je jasno da nema boqe pripreobavestio pripadnike ^etvrte brigade Kopnene vojske.
me mirovwaka od prakti~nog izvr{avawa zadataka u slo`enim
Novi putevi, pomo} u le~ewu i profesionalizam vojnika i
bezbednosnim uslovima.
stare{ina u Kopnenoj zoni bezbednosti jesu samo najvidqiviji
Od trenutka ulaska na{e vojske u Kopnenu zonu bezbednosti
pokazateqi svega {to Vojska ~ini kako bi olak{ala `ivot me(2001. godine), pogotovo na jugu Srbije, zapo~eto je vi{e aktiv{tanima na tom prostoru. Opse`ne mere za uspostavqawe sinosti na planu uklawawa zaostalih mina i naoru`awa, uspostagurnosti i poverewa gra|ana dale su dobre rezultate. Odnos
vqawu vojnobezbednosne kontrole i ja~awu me|unacionalnog postanovni{tva svih nacionalnosti u Kopnenoj zoni bezbednosti
verewa. Kako bi se otklonile opasnosti za svakodnevni `ivot,
konstantno se mewa u pravcu sve ja~ih shvatawa o potrebi miranga`ovane su specijalne pionirske jedinice koje su do sada pronog zajedni~kog `ivota, {to je nesumwivo pravi pokazateq da su
na{le i deaktivirale nekoliko stotina mina, dok su sastavi Vojdr`avni organi, Vojska Srbije i policija od Kopnene zone stvoske Srbije samo u periodu od 2003. do 2005. godine prona{li
rili zonu potpune bezbednosti.
Zoran MILADINOVI]
~etiri bestrzajna topa, 25 minobaca~a, tri automatska baca~a

50

1. decembar 2007.

galerije
SA

TRI KREDITA
Pi{e
Branko
KOPUNOVI]

ladi bra~ni par sa Novog Beograda odlu~io se

na o~ajni~ki ~in u drami ~iji je uvod napisan
onoga ~asa kada su sa naramkom raznoraznih
papira, potvrda i garancija kro~ili pred {alter
banke koja odobrava stambene kredite. Banka kao
banka, samo {to joj se ime te{ko izgovara: uredna,
privla~na, a opet na svoj na~in bezdu{na i prete}e
hladna. Naravno, nije to narodna kuhiwa, ustanova
socijalnog starawa, ni bra~no savetovali{te ve}
mesto gde se umno`ava kapital. To joj je osnovna
namena. U |a~kim lektirama ~itali smo Glavu
{e}era ~iji je opori ukus opisao Milovan Gli{i}.
Interes (kamata) obra~unava se istog ~asa i tu
opra{tawa nema. Vreme je drugo, nasmejani Da~a
na reklami naprosto u`iva u blagodeti bankarske
usluge. Te u|e{-iza|e{, automobili, kompjuteri,
bela tehnika, letovawa, zimovawa... A tek ke{?!
Koliko ho}e{.
Dvoje mladih sa bebom u naru~ju kro~ili su
preko balkona dvosobnog stana gde su `iveli osam
meseci a pred wima ambis. Taj put od {est
spratova koji se zavr{ava na betonskoj stazi
kona~an je opro{taj od muka, ali i `ivota.
Zakqu~nicu sa smr}u ubrzala je mlada `ena,
kwigovo|a po zanimawu, koja je nedavno ostala bez
posla jer se na{la u vi{ku radne snage firme koja
je vrtoglavo padala u ste~aj. Vezana za ~vrstostoje}i
{vajcarac umesto laganotonu}i euro rata za
kredit stana u kome su dobili prinovu je
nepodno{qivo rasla. U toj trci gde se ra~unice
nikako nisu poklapale, porodica je gubila dah.
Opomene, pretwe, fine ucene i ostali arsenal
pritisaka banke (umeju oni to, jo{ kako), postale su
im nepodno{qivo te{ke. Sav nasle|eni imetak, uz
novac dobijen prodajom polovnog jugi}a, polo`ili
su kao depozit. Roditeqi sa obe strane su {irili
ruke: dali smo vam sve {to smo imali...
elanholi~nog oktobarskog jutra, dok je jak vetar
ubrzavao ki{ne kapi, prekora~ili su ogradu.
Usnuli mali{an pogledom je tra`io majku, ona
o~ajnog mu`a. a on put bez povratka... Utom je,
sasvim slu~ajno, na vrata banula wegova majka i
u`asnuta zavapila: Deco, prekliwem vas!
[ta pi{e u prologu porodi~ne drame?
Banka je uzela stan jer je bio pod wenom
hipotekom, vra}ena im je nekakva crkavica jer
ugovoru ka`e da nema druge, a oni su oti{li u
podstanare kod nekog dobrog ~oveka u Bor~i. @ivi su,
hvala Bogu.
Nekako u isto vreme, u istoj banci, kredit je
podigla sredove~na `ena koja je stekla deviznu
penziju ostavqaju}i deo po deo mladosti i zdravqa u
ve{erajima francuskih hotela. Rano je ostala bez
supruga koji je rade}i na crno pao sa gra|evine
i ostavio je da se snalazi u belom svetu sa detetom
koje je tek prohodalo. To dete je izraslo u
gorostasnog, nao~itog momka kome je provod bio mio
a {kola vazda mrska. O tome da zasu~e rukave, ni
govora. Majka mekog srca ~inila je sve da wen

mezimac ima i preko mere ne bi li mu donekle

nadoknadila o~evu brigu i samovawe u detiwstvu.
Pro{le godine vratili su se u svoj zapu{teni
ku}erak na Vo`dovcu. Mati je obijala klinike, a sin
muwevito postao faca kraja. Zalud je sve splavovi,
raspusne no}i, popularnost.., kada nema simbola
mo}i. Sin je besneo, motor po svaku cenu. @ena je
oti{la u banku, sin u predstavni{tvo glasovite
firme i seo je na dvestapedeset mahnitih kowa
zbijenih do besa u sjajnom ~eli~nom okviru. Jedne
no}i, alkohol i beli prah su ga toliko uzeli pod
svoje da je za bezumnu opkladu usmerio gromovitu
ma{inu u suprotnom pravcu autoputa... Toga dana
u Srbiji je zabele`eno 144 udesa, na teritoriji
Beograda 76, ~ak 36 u~esnika u saobra}aju zadobilo
je ozbiqne povrede, a jedan je poginuo.
Svakog desetog u mesecu, zabra|ena `ena u
crnini odlazi prvo na grobqe da zapali sve}u
a potom odnese ratu kredita na {alter banke.
ivoti se gase i ra|aju. Nekim bi}ima se
ne pru`i prilika za to. Me|u najstarijim smo
nacijama u Evropi, satire nas bela kuga.
Pro{lo je vreme ratova, dovoqno smo obogaqeni i
bez wih. Trebaju nam, mnogo nam trebaju sloga i
qubav. Gde da ih na|emo? Ako se na~as sla`emo,
logi~no bi bilo da smo stvorili prostor za
najprirodniju ~ovekovu emociju. Vaqda zbog toga
mladi postaju sami sebi uzori. Lepo je kada se vole.
Nema lep{e slike od devojke i momka gde {etaju
zagrqeni. Taj prizor vra}a nadu. Ali, mladi su ~esto
`rtve neiskustva. Lekcije o `ivotu im ne daje {kola,
a roditeqi naj~e{}e nemaju vremena. U takvom
socijalnom lavirintu krije se zastra{uju}a
statistika: {est hiqada maloletni~kih prekida
trudno}e godi{we. Od tog broja, dvanaest posto
devojaka (devoj~ica) ima dva do ~etiri poba~aja pre
praga punoletstva.
To je ono {to se zna, a pritom je malo poznato
da su mladi u Srbiji, prema testirawima ~uvenog
programa MENSA, me|u najinteligentnijim u Evropi
i u prvoh deset na svetu! Da su me|u wima vode}i
informati~ari, hemi~ari, fizi~ari, muzi~ki
talenti... Mora da je za wih neko na{ao malo
vremena, nisu nikli sami od sebe ili, daleko bilo,
u ku}i Velikog brata. Pa Nole, Jelena, Ana...
@ali se onomad Sreten Luki}, mioni~ki
po{tar da osim ra~una za struju i poneku penziju,
nema {ta da uru~i seqacima. Sre}om te }e uskoro u
penziju. I sa setom se prise}a kako je svojevremeno
nosio po tridesetak pisama dnevno jednoj
u~iteqici.
Pisac dugih redova be{e uporan te se o`enio
sa devojkom kojoj je slao miri{qave koverte. U neko
sre}nije vreme podigli su ku}u na kredit.
Dugo su zajedno i lepo `ive, a petoro dece
je dokaz koliko se vole. E, to je qubav...

51

HOLOKAUST I GENOCID

ZAVETNI
GOVOR ISTINE
Skup odr`an u Centralnom domu
Vojske Srbije povodom obele`avawa
Me|unarodnog dana borbe protiv
fa{izma, posebno okrugli sto
posve}en holokaustu i genocidu,
visoko je vrednovan iz vi{e razloga.
Jedan je prisustvo uglednih qudi
iz zemqe i sveta koji su imali
{ta da ka`u, a drugi jeste tema
o kojoj se sporadi~no i nepotpuno
govori, pogotovo ako se ima u vidu
preplitawe doga|aja iz pro{losti
sa poku{ajima da se u slo`ena
dru{tvena kretawa zaseje
nova klica starog zla. Tim pre
{to je Srbija u svojoj istoriji uvek
bila antifa{isti~ka i slobodarska,
a ~estitost svoje ideje platila je
ogromnim stradawima i
patwama naroda.

52

ok se sav civilizovan svet spremao da na ovaj ili onaj na~in

obele`i dan koji su Ujediwene nacije prihvatile kao datum za
obele`avawe borbe protiv fa{izma, novokomponovani protagonisti ideje mraka krenuli su u pohod. Re~ je o Evropi, ta~nije wenom srcu, a za centar uvredqive avanture odabrali
su Prag. Prestonica ^e{ke, simbol kulture i umetnosti ~iji
su stariji `iteqi tako|e iskusili brutalnost, poni`ewa i nepravdu, bila je pogre{an ciq suludog nauma. ^e{ka vlada je energi~no
reagovala jer novoj ~lanici Evropske unije nije se igrati sa ugledom. Policiji su date posve odre{ene ruke po ceni da se gra|ani
malo strpe a turisti odlo`e {etwu po Vaclavskim namjestima i
okolini grada muzeja.
Neonacisti su hteli da prodru do kvarta Jozefov i promar{iraju nekada{wim jevrejskim getom ~ime bi ne samo ponizili taj
narod, Prag i ^e{ku Republiku ve} i raspalili quti {amar Evropi uop{te. Crne ptice u malim jatima doletele su iz raznih zemaqa, ali mesta za sletawe nije im bilo. Vlasti su zvani~no zabranile mar{, ali poznaju}i agresiju sledbenika Hitlerove ideologije, vi{e od 1.400 opremqenih policajaca ~ekalo ih je da iza|u na
crtu. Barikade, oklopni transporteri, vodeni topovi i ostala
sredstva sile naru`ili su ina~e pitomi gradski dekor. Ali, druge
nije bilo. ^ak je ukloweno i kamewe sa gradili{ta iz Jozefova.

1. decembar 2007.

kojoj su bili reflektori i mitraqesko gnezdo. Ispod we nalazile

su se teskobne, memqive }elije koje pamte patwe logora{a i posledwe dane pred odlazak na strati{ta. Jednako groteskno zvu~i
da se u kulama nekada{weg kazamata ve} decenijama nalaze kancelarije jedne firme. Tome je, iskreno verujemo obe}awima, do{ao kraj.
Beograd je prestonica {irokog srca, zaslu`enog ugleda i
osvedo~enog gostoprimstva. Ako mu neko kaqa obraz ~ini dvostruki zlo~in. O tome je nedavno govorio i predsednik Republike Boris Tadi} kada je otkrio spomen-plo~u de~aku romske nacionalnosti koga su do smrti pretukli skinhedsi. Isti takvi monstrumi u
crnom naneli su pre sedam godina neizle~ive povrede vrsnom
glumcu Draganu Maksimovi}u misle}i da je Rom. Policija je privela pravdi zlo~ince, pravosu|e odrezalo kazne a dru{tvo reklo
svoje: treba ih prizvati pameti ili iskoreniti!
Fa{izam je opak u svakom obliku...
[umarice su opevane i oplakane svake jeseni. O streqawu
nedu`nih |aka kragujeva~ke gimnazije mnogo je re~eno. Spomen park
[umarice nikoga nije ostavio ravnodu{nim. Odr`ava se uz velike napore op{tine i gra|ana. Ali, nekada{wi logor u Ni{u gde je
bilo zato~eno 30.000 a streqano 10.000 qudi propada i sve vi{e li~i na ruinu. Sli~no je i sa Kadiwa~om, mestom stradawa
Radni~kog bataqona ~ija je jedina ideja bila sloboda, pa su se
kalfe i majstori latili pu{aka i stali pred tenkove fa{ista.

I JEDAN FA[ISTA MNOGO

Tridesetak najupornijih igralo je na kartu policijskog strpqewa pa je nekako probijen kordon oko geta s podignutom rukom
zig hajl, ali to je sve {to su mogli. Energi~nom intervencijom
osuje}en je svaki daqi poku{aj wihovog divqawa. Za to vreme, kraj
Staranove sinagoge odr`avao se pomen Jevrejske zajednice `rtvama zloglasne Kristalne no}i. Qudi su na ode}u simboli~no pri{ili `utu Davidovu zvezdu u znak opomene i se}awa na vreme kada
su ih nacisti terali da je nose, poni`avali, slali u koncentracione logore.
Ozbiqnijeg nasiqa nije bilo, ali ostao je gorak ukus i te`ak
zadah aveti pro{losti.

ODGOVOR BEOGRADA
Beograd je toga dana sa~uvao obraz. Dodu{e, nije pretilo nikakvo nasiqe, daleko bilo, ali u posledwi ~as spre~ena je bruka
druge vrste. Organizatori nastupa glasovitog rok sastava, za mesto odr`avawa koncerta odabrali su Staro sajmi{te. [to iz ne
znawa, {to zbog komocije, nisu se obazirali na ~iwenicu da je taj
prostor bio steci{te u`asnog stradawa vi{e od 48.000 qudi
Srba, Jevreja, Roma, antifa{ista...
Novobeogradska op{tina je energi~no reagovala i uputila
rokere na drugu adresu. Bila je to prilika da se najzad pokrene
ozbiqna inicijativa za uobli~avawe Starog sajmi{ta u ono {to
jedino mo`e biti dostojanstveno spomen-obele`je. Naravno, uz
uklawawe splavova postavqenih u neposrednoj blizini odakle svake ve~eri tre{ti muzika do duboko u no}.
Kamena kula koja se uzdi`e sa strane doweg dela Brankovog
mosta nije ni{ta drugo do nekada{wa logorska osmatra~nica na

Kristalna no} jeste bolna uspomena, ali i se}awe koje obavezuje. Devetog novembra 1938. godine, {irom nema~kih gradova
pobijeno je na stotine Jevreja, spaqeno je wihovih 7.000 ku}a i
lokala, vi{e od stotinu sinagoga. Na staklu rasutom po plo~nicima, po kome je Kristalna no} dobila ime, ogledalo se zlo koje mar{ira, histerija fa{isti~ke mr`we i ubita~ni pohod potowih tla~iteqa ~ove~anstva.
Je li istorija dala odgovore na sva pitawa, mogu li velikomu~enici mirno da po~ivaju a da niko ne umawuje wihov broj i,
najposle, ~emu se u~e generacije koje dolaze, otkuda povampireni
fa{izam?
To su neka od pitawa na koja su odgovore potra`ili u~esnici
okruglog stola Poricawe holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu, odr`anom u Centralnom domu Vojske Srbije u organizaciji Odbora za Jasenovac Svetog arhijerejskog sabora Srpske
pravoslavne crkve, Ministarstva vera Republike Srbije i Jevrejske zajednice u Srbiji.
Iz Jerusalima, ta~nije iz poznatog CentraSimon Vizental,
pismo je poslao ugledni istra`iva~ Efraim Zurof. U ime svoje institucije odao je puno priznawe organizatorima skupa na ulo`enom trudu i `eqi da se na takav na~in obele`i Dan borbe protiv
fa{izma i antisemitizma.
Izaslanik predsednika Republike, gospodin Trivo In|i}
pozdravio je goste, zahvalio im se {to su do{li u Beograd i podsetio na ogromne `rtve i stradawa srpskog naroda od fa{isti~kog okupatora. Podsetio je na zajedni~ke patwe Jevreja, Srba i Roma, a re~i ~uvenog italijanskog filozofa Teodora Adorna, podvukao kao trajnu poruku: Zar je mogu}e misliti i pevati
posle Au{vica?!
Nikada nije suvi{no pri~ati o holokaustu i genocidu, rekao
je ambasador Izraela u Srbiji, wegova ekselencija Artur Kol.
Mra~na Hitlerova ideja da Jevreje treba uni{titi poput gamadi
`ivi jo{ u pojedinim glavama. Tokom Drugog svetskog rata stradalo
je oko {est miliona Jevreja. Cela jedna dr`ava. Zato je danas i
jedan fa{ista mnogo, istakao je rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asijel.
Blagoslov patrijarha Pavla preneo je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radovi} koji je podsetio da je gospodin
Pavle ro|en u blizini Jasenovca. Kako je rekao, jedne od najdubqih rana Evrope.
Se}awe na stradawa u pro{losti je neophodno kako se nikada ne bi ponovilo. Skup je zna~ajan kao doprinos sagledavawa

53

POVODI
Svedo~anstvo
za sva vremena

{ta se dogodilo u Evropi pro{log veka i otre`wewe ~ove~anstva istakao

je mitropolit Amfilohije.
@ivo svedo~ewe je najubedqivija
re~. Wu je izgovorio dr @arko Vidovi}:
Sa u`asom se se}am natpisa
koje su postavili fa{isti na mnoge
objekte: Zabraweno uvoditi Jevreje,
Srbe, Cigane i pse. Zar treba imati
razumevawa i koketirati sa takvom
pro{lo{}u? Kako u~imo mlade, da li
im dovoqno tuma~imo pro{lost, ideologiju fa{izma? Tih lekcija nikada
nije dovoqno. Pedeset puta vi{e je
stradalo qudi u fa{isti~kim logorima nego onih koji su se borili protiv
wih s pu{kom u ruci opomiwe dr Vidovi}.

KAMENI CVET
Jasenovac je jedan od najtu`nijih simbola stradawa na prostorima
biv{e Jugoslavije. Kameni cvet koji
se nadvija nad delom slavonske ravnice prepoznatqiv je po svom obilku
i poruci. Direktor muzeja u Jasenovcu bio je Jovan Mirkovi}. Wegovo
izlagawe privuklo je veliku pa`wu,
posebno gostiju iz inostranstva. Naro~ito je potresna ~iwenica da su u
usta{kom logoru svirepo ubijena
19.432 deteta. Bri`qivo se skupqaju
dokumenti, ali postoje otpori da se
obelodani ta~an broj `rtava i nastojawa da se umawi. @alosne brojke se kre}u od 2.238 koliko evidentira komisija hrvatskog Sabora, pa
do milion i sto hiqada. Popis `rtava 1964. do{ao je samo do 597.323
imena `rtava Drugog svetskog rata.
Da se podsetimo, u svojoj brizi
za o~uvawe spomena na velikomu~eni~ki Jasenovac kao doga|aj koji je
izmenio srpsku istoriju, Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne
crkve je 2003. godine osnovao Odbor
za Jasenovac ~iji je osnovni zadatak
da brine o Spomenu jasenova~kih novomu~enika i mestu wihovog stradawa. Odbor je pokrenuo niz nau~nih,
memorijalnih i obrazovnih projekata u zemqi i inostranstvu koji poma`u u otkrivawu i objavqivawu pune
istine o logoru smrti. Odbor za Jasenovac ~ine najvi{i predstavnici
Srpske pravoslavne crkve, udru`ewa logora{a i Srba iz Hrvatske.
Predsednik Odbora je wegovo preosve{tenstvo episkop bawalu~ki gospodin Jefrem.

[ulamit Imber, profesor na Me|unarodnoj {koli za obrazovawe o holokaustu u Jad Va{emu

OSVETA JE NA[ OPSTANAK

^ast mi je {to sam na ovom mestu i {to
u~estvujem na ovom skupu. Tema je obavezuju}a
za celo ~ove~anstvo koje se ne mo`e nadati
boqoj budu}nosti ako u potpunosti ne upozna
svoju pro{lost...
... Gotovo svi znaju za Au{vic, ali Jevreji su masovno ubijani u Treblinki, Mathauzenu, Jasenovcu... Sa milionima qudi spaqivanim u logorima, uni{tavani su dokazi o wihovom postojawu i zverstvima fa{ista. Na{a je obaveza da im vratimo dostojanstvo tako {to }emo jednoga dana otkriti sve, ili skoro sve ~iwenice vezane za holokaust i genocid...
... Govorimo o pre`ivelima posle oslobo|ewa. [ta je ostalo od wih posle silnih
patwi i dugih godina provedenih u logorima?
Oko ~etvrt miliona dece i oko 200.000 qudi
umrlo je prve godine na slobodi. Nisu pre`iveli nagomilana mu~ewa, bolesti, glad...
... ^esto se obra}am studentima sa molbom da svet ne mere materijalnim ve} duhovnim dobrima. Jevreji su pre Drugog svetskog
rata bili deo progresivnog sveta kao marqivi, {tedqivi, miru i stvarala{tvu okrenuti qudi. Nacistima je smetalo {to su strpqivo
i mukotrpno sticali pa su se preko no}i okomili na wihove `ivote i dobra. Proglasili su
ih za smrtne neprijateqe jer su bili su{ta suprotnost fa{isti~koj ideologiji. Na tim u~ewima, temeqnim tuma~ewima pogubne ideje fa{izma treba vaspitavati mlade. Putujem po
svetu i vidim {ta se u~i u {kolskim programima. ^esto nedovoqno i povr{no. Otuda mogu}nost da, mo`da, jednoga dana blagonaklono gledaju na grupe koje nastaju na raznim prostorima ogrnute crnim pla{tom fa{izma i antisemitizma...
... Mnogo puta su mi postavqali pitawa o osveti. Jednostavno sam odgovarala na{
opstanak je na{a osveta!

Branko KOPUNOVI]

54

1. decembar 2007.

ISTRA@IVAWA

PRVA DOMA]A RAFINERIJA

BIODIZELA

GORIVO
SA NA[ I H
WIVA

Pu{tawem u rad rafinerije

Viktorijaoil u [idu, jedine
u jugoisto~noj Evropi,
ozna~en je po~etak nastajawa
industrije obnovqivih
izvora energije u nas.
To je, ujedno, i zna~ajan
doprinos o~uvawu `ivotne
sredine, budu}i da samo
energetski sektor Srbije
godi{we izbacuje u atmosferu
vi{e od 44 miliona tona
ugqen-dioksida i oko 300.000
tona sumpor-dioksida.

prvu doma}u rafineriju biodizela, zasad jedinu u jugoisto~noj Evropi, koja je potkraj juna pu{tena u rad u [idu, novosadska kompanija Viktorija grup ulo`ila je oko 20 miliona
evra, opremiv{i je najmodernijim postrojewima za dobijawe
biodizela. Za Srbiju je od velikog zna~aja i saznawe da }e i
u Zrewaninu do kraja 2009. godine da se izgradi visokoautomatizovano postrojewe za dobijawe bioetanola vredno 416 miliona
evra, koje }e zaposliti 350 qudi, dok }e se u prate}im delatnostima otvoriti jo{ oko 1.500 radnih mesta.
Pu{tawem u rad {idske rafinerije, koja nosi naziv Viktorijaoil, prakti~no su udareni temeqi doma}oj industriji obnovqivih goriva i energetskoj nezavisnosti zemqe, jer su klasi~na
pogonska goriva dobijena preradom nafte ne samo sve skupqa, nego }e ih iz godine u godinu biti sve mawe. Svetski eksperti tvrde
da }e se po~ev od 2012. globalna proizvodwa nafte godi{we smawivati za oko 3 posto, tako da }e ve} 2030. uveliko ugroziti privredni razvoj planete.
Ta, umnogome pesimisti~ka, ali realna predvi|awa nije mogla da prenebregne nijedna zemqa. Najvi{e su, po svemu sude}i,
zabrinute Sjediwene Ameri~ke Dr`ave koje godi{we progutaju
blizu 530 milijardi litara goriva. Naravno, ni Evropa ne sedi
skr{tenih ruku, budu}i da zna da u ovom trenutku raspola`e sa ne-

55

ISTRA@IVAWA

MILIJARDE DOLARA PRIHODA

{to vi{e od 500 miliona motornih vozila i da }e se do 2050. godine taj broj udvostru~iti.
Nije, dakako, nepoznato ni to da je zbog prekomernog kori{}ewa fosilnog goriva (gorivo dobiveno preradom sirove nafte)
ugro`en i `ivot na planeti, jer automobili, elektrane i razna industrijska postrojewa koja koriste klasi~no (fosilno) gorivo ispu{taju u atmosferu ogromne koli~ine {tetnih gasova, pre svega,
ugqendioksida koji svakodnevno zaga|uje prirodu i umnogome doprinosi stvarawu tzv. staklene ba{te i promeni klime na Zemqi.
Zbog toga je i u Sankt Peterburgu, na pro{logodi{wem sastanku
lidera zemaqa G-8, jedan od zakqu~aka bio da ekonomski najrazvijenije zemqa sveta treba da predvode trku u obezbe|ivawu dovoqnih koli~ina ekolo{ki prihvatqivih resursa za dobijawe energije, pri ~emu se, nema sumwe, ponajpre misli na resurse obnovqivih energetskih izvora.

Ukupan prihod etanolskog programa u Brazilu za nepunih

osam godina iznosi neverovatnih 77 milijardi dolara... U
posledwe ~etiri godine prodato je 2,67 miliona automobila
~iji motori, umesto klasi~nog benzina, koriste bioetanol,
vi{e od ~etiri miliona qudi zaposleno je u industriji za proizvodwu etanola, a {irom Brazila radi 351 rafinerija.
Ukupna godi{wa proizvodwa je 17,8 milijardi litara etanola, a udeo obnovqivih izvora energije u ukupnom energetskom
bilansu zemqe je 44,7 posto, {to je tri puta vi{e od svetskog
proseka.
Brazil je pro{le godine proglasio energetsku nezavisnost na osnovu masovne proizvodwe etanola kao zamene za
klasi~an benzin. Na{a zemqa je, mo`e se re}i, pretvorena u
razvojnu laboratoriju drugih izvora alternativne energije.
To je ogromno iskustvo i Brazilci su spremni da podele sa
drugim zemqama, u ovom slu~aju sa Srbijom. (Dante Koeqo da
Lima, ambasador Brazila u Srbiji)

CIQ JE DOSTI@AN
A {ta u tom pogledu treba da rade male zemqe koje, poput Srbije, raspola`u ogromnim prirodnim resursima, a ne mawkaju im
ni stru~ni kadar, znawe i ume}e preko potrebni da ne samo uhvate,
nego i odr`e korak sa Evropom? Primenom savremene tehnologije
i kori{}ewem sirovinske baze biomase kukuruza, suncokreta,
uqane repice, {e}erne repe i p{enice Srbija mo`e da proizvede
dovoqno ekolo{ki ~istog goriva (biodizela i bioetanola) kako
bismo jednoga dana u celosti zamenili fosilno gorivo, kojeg na{a
zemqa godi{we potro{i oko ~etiri miliona tona, a za ~iju nabavku izdvaja velika devizna sredstva.
Na majskom skupu u Beogradu, odr`anom pod sloganom Obnovqiva goriva put ka energetskoj nezavisnosti, koji je prethodio
otvarawu prve srpske rafinerije biodizela u [idu, re~eno je,
sem ostalog, da je po~etak doma}e proizvodwe goriva iz obnovqivih izvora ujedno i po~etak postepenog energetskog osamostaqivawa Srbije. Godi{wa proizvodwa biodizela u {idskoj rafineriji
Viktorijaoil je oko 100.000 tona {to, mereno energetskim bilansom na{e zemqe, zna~i da uvoz nafte godi{we mo`emo da smawimo za oko tri posto. Proizvodwa sto hiqada tona ekolo{kog goriva, tako|e, zna~i da se godi{we smawuje emisija {tetnog ugqendioksida za oko 280.000 tona, {to se mo`e uporediti sa smawewem zaga|ewa atmosfere kao da u Srbiji 10 dana u godini nije vo`eno nijedno motorno vozilo koje koristi benzin ili dizel.
Pu{tawe u rad nove rafinerije zna~i i siguran prihod za
mnoge poqoprivredne proizvo|a~e uqane repice, suncokreta i soje

ISKUSTVA IZ PRAKSE
Mi smo se bavili eksploatacionim aspektom kori{}ewa biodizela, pa smo posebnu pa`wu poklonili vu~nim karakteristikama vozila tokom wihovog rada. Re~ je, dakako, o
ubrzavawu, savla|ivawu uspona, uticaju optere}enosti na
vozilo, zatim o ravnomernosti rada motora i wegovom pregrevawu, vibracijama i, najzad, o potro{wi goriva.
Neposrednim pra}ewem vozila na linijama gradskog
saobra}aja i proverom pomo}u dijagnosti~kih ure|aja zakqu~ili smo da vozila sa pogonom na biodizel u pogledu dinami~kih karakteristika imaju iste performanse kao vozila sa pogonom na evrodizel. Nije se nijednom desilo da su,
recimo, pod najte`im optere}ewem i na ve}im usponima motori gubili snagu ili da je do{lo do pada vu~ne sile. Ustanovili smo da je rad motora sa biogorivom ti{i, {to je zna~ajno sa stanovi{ta smawewa buke u gradu. (Slobodan Mi{anovi}, {ef Slu`be za eksploataciju i analitiku GSP Beograd)

56

iz kojih se, primenom posebne tehnologije, dobija biodizel, ~ija potro{wa sigurno nije mala. Naprotiv, veliki poqoprivredni kombinati sa brojnom mehanizacijom, zatim taksi udru`ewa, preduze}a
javnog gradskog saobra}aja, posebno velikih gradova, velike kompanije i industrija, samo su deo potro{a~a zainteresovanih da klasi~no, fosilno, gorivo {to pre zamene biodizelom ili bioetanolom. Kori{}ewem biodizela umesto klasi~nog goriva u vozilima
na dvema duga~kim linijama u gradu Gradsko saobra}ajno preduze}e
Beograd (GSP) ve} je u{tedelo blizu milion evra, pa }e to, nema
sumwe, biti svojevrstan podsticaj i drugima da se opredele za kori{}ewe jevtinijeg i ekolo{ki ~istog goriva kakav je biodizel.
Rafinerija biodizela u [idu se tehnolo{ki ni po ~emu ne
razlikuje od sli~nih industrijskih postrojewa u Evropi. Savremena tehnologija i veliko sirovinsko podru~je Vojvodine omogu}ili
su da projektovani kapaciteti rafinerije Viktorijaoil budu maksimalno iskori{}eni. To zna~i da je dnevno mogu}e preraditi 500
tona uqane repice i 400 tona sojinog zrna, {to je dovoqno za godi{wu proizvodwu oko 200.000 tona biodizela, od ~ega }e polovina, ka`u stru~waci u toj kompaniji, biti izvezena. U sklopu rafinerije je i univerzalni silos za skladi{tewe uqarica i `itarica, dok se za sme{taj sirovog (neprera|enog) uqa koristi sedam
rezervoara, ~iji je ukupni kapacitet 15.000 kubika.
Jedan od zna~ajnih koraka na putu ka postepenom, ali sasvim
izvesnom, energetskom osamostaqivawu zemqe svakako je i izgradwa novog postrojewa u sklopu velikog industrijskog kompleksa u
1. decembar 2007.

Zrewaninu, koji }e godi{we prera|ivati milion tona p{enice i

oko pola miliona tona kukuruza.
Iz tih koli~ina vojvo|anskih `itarica dobi}e se 680.000 tona
bioetanola, 400.000 tona sto~ne
hrane i stotinu hiqada tona ekolo{ki ~istog |ubriva.
Me|utim, sve {to je vezano
za dobijawe biodizela i bioetanola nije moglo da mimoi|e pa`wu ni onih koji strahuju da }e velika orijentacija ka pove}awu
poqoprivredne proizvodwe zarad zamene fosilnog goriva ekolo{kim gorivima nastalih preradom `itarica, uqane repice,
suncokreta i soje umawiti prehrambene fondove Zemqe. S tim
u vezi, zeleni isti~u da }e qudi
i u budu}nosti morati da se hrane, a ne samo da voze automobile... Posebnu bojaznost ispoqili
su pripadnici poznate ekolo{ke
organizacije Grinpis, koji misle da se jo{ ne zna dovoqno o
posledicama pove}anog uzgoja sirovinske baze za proizvodwu biolo{kog goriva, jer }e ve}i zasadi poqoprivrednih kultura iziskivati i pove}ano uno{ewe raznovrsnog |ubriva u zemqi{te koje se
obra|uje. Za{titnici prirode u Brazilu, najve}em proizvo|a~u
bioetanola na svetu (dobivenog preradom {e}erne trske), posebno su zabrinuti zbog toga {to se, navodno, uni{tava Amazonija od
koje se, ka`u, kr~ewem stoletnih {uma, zemqi{te prosto otima,
kako bi se zasadila {e}erna trska. Ambasador Brazila u Srbiji
je, koriste}i najnovije podatke, na majskom savetovawu opovrgao te
tvrdwe, saop{tavaju}i da su planta`e {e}erne trske udaqene od
reke Amazon vi{e od 1.800 kilometara i da dobijawe bioetanola
ne}e ni najmawe uticati na ekologiju Amazonije.

Gradsko saobra}ajno preduze}e

Beograd ostvarilo je znatne finansijske
u{tede kori{}ewem biodizela

OGROMNE U[TEDE
Kada bude potpuno zavr{ena, zrewaninska rafinerija
bioetanola, u koju je ulo`eno 416 miliona evra, godi{we
}e proizvoditi 650.000 tona ekolo{kog goriva, {to }e biti
dovoqno da se nadomesti vi{e od 15 posto ukupne potro{we klasi~nog, fosilnog, goriva u Srbiji. Srbiji bi samo
po tom osnovu moglo da ostane oko 240 miliona evra, koji
bi, ako se to ne bi ostvarilo, bili utro{eni za uvoz nafte.
(Iz izlagawa Gorana Kne`evi}a, predsednika op{tine Zrewanin, na stru~nom skupu Obnovqiva goriva Put ka energetskoj nezavisnosti)

EVROPSKI STANDARD KVALITETA

Tvrde}i da proizvodwa biodizela ne mora da ugrozi ishranu stanovni{tva, eksperti isti~u da, osim prve generacije
biodizela i bioetanola (dobijenih preradom uqane repice,
suncokreta i soje), daqa proizvodwa goriva te vrste mo`e da
se dobije i preradom celuloznih sirovina kao {to su ostaci
drvne industrije ili slame, zatim sirak i jerusalimska arti~oka, a u najve}oj meri biomasa. Koli~ina tih sirovina u
Srbiji procewuje se na oko 6,5 miliona tona godi{we. Efekat
kori{}ewa ekolo{kog goriva, bilo prve ili druge generacije,
veliki je ne samo gledano iz ekonomskog ugla, ve} i sa stanovi{ta smawenog zaga|ivawa ~ovekove `ivotne i radne sredine,
budu}i da samo energetski sektor na{e zemqe stvara vi{e od
44 miliona tona ugqendioksida i oko 300.000 tona sumpordioksida godi{we.
Suo~ena sa vrlo ozbiqnim problemom zaga|ivawa planete, ~emu u velikoj meri doprinosi i ogroman broj motornih vozila, koji se ne smawuje, ve}, naprotiv, stalno pove}ava, a u
`eqi da bar donekle ubla`i posledice stvarawa efekta staklene ba{te, Evropska unija obavezala je proizvo|a~e fosilnog goriva da ga me{aju sa biogorivom, zasad u odnosu 95 posto fosilnog prema 5 posto biogoriva, s tim da se taj odnos
postepeno mewa, tako da 2020. godine treba da bude 20 posto
u korist ekolo{ki ~istog biodizela. Utvr|en je i poseban standard kvaliteta (ozna~en sa EN14214) kojeg moraju da se pridr`avaju sve zemqe, pa i na{a, jer smo sa EU o tome potpisali
poseban sporazum.
Pri tom je veoma zna~ajno i to da se u automobilima biodizel mo`e koristiti ~ist ili kao me{avina bez prepravke da-

na{wih motora. U zavisnosti od udela biogoriva u me{avini sa

fosilnim gorivom, biodizel se ozna~ava sa BD-100 (100 posto
biodizela), zatim sa BD-20 (20 posto biodizela i 80 posto fosilnog dizela) i BD-5 (5 posto biodizela i 95 posto klasi~nog,
odnosno fosilnog dizela). Naizmeni~no kori{}ewe biodizela
i fosilnog dizela ne}e prouzrokovati nikakve probleme u radu
motora sa unutra{wim sagorevawem.
Ve} za drugu generaciju biodizela bi}e potrebne neznatne izmene na automobilskim motorima, dok }e za kori{}ewe
narednih generacija biogoriva sa proizvodnih traka automobilske industrije silaziti motori ~ija je konstrukcija prilago|ena novim (ekolo{kim) gorivima, {to }e re}i da }e se klasi~ni dizel motori pretvoriti u motore nove generacije. Folksvagen, ali i jo{ neke velike kompanije, uveliko rade na wihovom razvoju.
Biogorivo je, bez sumwe, gorivo budu}nosti. U to su se
uverile mnoge zemqe, pa neke ve} sada raznim merama (po~ev
od stvarawa uslova za jevtiniju proizvodwu do fleksibilnije
poreske politike) podsti~u proizvo|a~e da sve vi{e svojih
proizvodnih kapaciteta usmeravaju ka proizvodwi biodizela
i bioetanola, dok kupcima tzv. fleksifjul vozila (misli se na
vozila koja koriste biogorivo ili me{avinu sa fosilnim gorivom) omogu}avaju razne pogodnosti, kao {to su poreske
olak{ice pri kupovini automobila sa ekolo{kim motorom i
ni`e tarife prilikom wegove registracije, zatim pravo na
besplatan parking, pravo ulaska vozilom u sredi{te grada i
sli~no.
Vlada RISTI]

57

SPECIJALCI BRAZILA

STRU^WACI
ZA OTMI^ARE
Jedinica je zadu`ena za takti~ku
borbu protiv ekstremno nasilnih
grupa na sopstvenoj teritoriji.
To je pripravna udarna sila za
preventivne operacije u saradwi
sa obave{tajno-bezbednosnim
strukturama, a mo`e delovati
i reaktivno, interveni{u}i kada
druge snage nisu sposobne da se
izbore sa eskalacijom nasiqa.

razil je najve}a i najmnogoqudnija zemqa Ju`ne Amerike. Nakon vi{e od tri stole}a portugalske vladavine, tokom 1822.
godine stekao je status nezavisne dr`ave. Tokom XX veka na
vlasti su se vi{e od pedeset godina smewivale vojne hunte.
Tek 1985. godine u Brazilu je vlast preuzela civilna vlada.
Od tada zemqa ostvaruje ubrzani ekonomski razvoj i postaje regionalna sila. Me|utim, i daqe postoji neravnomerna raspodela
dru{tvenog bogatstva i drasti~ne socijalne nejednakosti me|u stanovni{tvom.
U proteklih dvadeset godina ta zemqa bila je preokupirana
borbom protiv kriminalnih i teroristi~kih organizacija, koje su
koristile teritoriju Brazila kao glavnu tranzitnu rutu za krijum~arewe oru`ja, narkotika i druge vredne robe. U nastojawu da se
izbore sa takvim pretwama, brazilske vlasti su znatno investirale u pove}awe sopstvenih antikriminalnih i antiteroristi~kih
resursa. To posebno va`i za Komandose za takti~ke operacije
(COT), koji spadaju u najboqe obu~ene i opremqene specijalne jedinice u Ju`noj Americi.

U RANGU NAJPOZNATIJIH
Me|u brojnim i razli~itim operacijama komandosa,
atraktivno{}u se izvaja akcija spre~avawa otmice vazduhoplova iz 1988. godine, u kojoj je otmi~ar likvidiran snajperskom vatrom, a svi putnici oslobo|eni. Podsetimo i na akciju
1989. godine kada je izveden juri{ na oteti vazduhoplov uz
spasavawe talaca, nakon ~ega su usledili pregovori sa otmi~arima.

58

1. decembar 2007.

Posebno zna~ajnu ulogu COT je igrao u borbi protiv trgovine

narkoticima u Brazilu. Jedinica je nedavno u toj kampawi sprovela mno{tvo efektnih antinarkoti~kih operacija i zaplenila veliku koli~inu narkotika uhapsiv{i narkodilere.
Komandosi za takti~ke operacije jedan su od najva`nijih elemenata u borbi protiv zlo~ina i terorizma u Brazilu. Sli~no nema~kom GSG9 i francuskom GIGN, COT izvr{ava zadatke vo|ewa
takti~ke borbe protiv ekstremno nasilnih grupa unutar granica
sopstvene zemqe. Od kada je osnovan COT je razvijan da deluje
dvojako kao pripravna udarna sila za preventivne operacije u
saradwi sa obave{tajno-bezbednosnim strukturama, ali i reaktivna sila brzog razvoja koja interveni{e kada druge policijske
snage nisu sposobne da se izbore sa eskalacijom nasilnih situacija.
U osnovnu strukturu jedinice ulaze dva tima za napad, snajperski i prepadni tim za pobune (riot combat unit). Tokom intervencija COT se mo`e razviti u male takti~ke grupe koje se aktiviraju u
razli~itim kombinacijama prema operativnim potrebama. Kao
primarna policijska antiteroristi~ka jedinica, komandosi su odgovorni za intervencije u slu~aju teroristi~kih i kriminalnih napada sa otmicama, asistirawe u za{titi va`nih li~nosti stranih predsednika i dr`avnih rukovodilaca koji pose}uju zemqu, pomo} federalnim vlastima tokom pobuna i ozbiqnijih nereda, te
obuka ostalih jedinica policije.
Svi kandidati za slu`bu u COT moraju biti ve} iskusni savezni policajci u aktivnoj slu`bi. Proces selekcije podrazumeva
provere fizi~ke snage i izdr`qivosti, psiholo{ke testove voqe,
samokontrole i odlu~nosti, te op{iran li~ni intervju gde se sagledavaju razlozi i motivacija da se postane pripadnik jedinice.
Posle zavr{ene selekcije po~iwe period osnovne obuke.
Program obuke, koji je usvojio COT, veoma je intenzivan i rigorozan, dizajniran da razvije borbene sposobnosti koje su neophodne
u borbi protiv terorista i kriminalaca. On ukqu~uje intenzivnu
fizi~ku i takti~ku obuku, sa naglaskom na ve{tinama i bliskoj bor-

bi, ga|awa, rukovawe eksplozivima, metode rowewa i postupke

za{tite li~nosti. Naro~ita pa`wa obra}a se na specifi~ne situacije kao {to su: helikopterski desant, nasilni upadi i spasavawe
talaca iz vazduhoplova, broda, zgrade, autobusa i voza, bliska
borba u naseqenom mestu.
U odnosu na kvalifikacije, novi operativci se primaju u jedinicu gde nastavqaju svakodnevnu obuku da bi odr`ali visok nivo
borbene spremnosti. Uop{te, program obuke se sprovodi na celoj
teritoriji Brazila i kada god je mogu}e scenarija se uve`bavaju na
aktuelnim mestima i lokacijama.
Komandosi za takti~ke operacije federalne policije podr`ani su svim vazduhoplovnim i zemaqskim sredstvima koja su trenutno u slu`bi brazilske federalne policije, ukqu~uju}i helikoptere i razna transportna vozila. I pored toga, brazilski komandosi stalno nastoje da poboq{aju i modernizuju takti~ku obuku i to
saradwom i vezom sa stranim elitnim jedinicama, kao {to su nema~ki GSG9 i {panski GEO.

ALATKE ZA RAD
U arsenalu komandosa nalaze se najsavremenije naoru`awe i
oprema. U ve}ini protivteroristi~kih akcija koje sprovodi ta jedinica, automat SMG smatra se wihovim osnovnim napadnim oru`jem zato {to je kompaktan i lak za no{ewe. Heckler&Koch, MP5, 9
mm osnovni je SMG koji koristi COT, sa razli~itim vrstama dodataka, kao {to su opti~ki i laserski ni{ani i prigu{iva~i. Me|u
razli~itim modelima MP5, u jedinici su najpopularniji MP5A5 i
MP5SD6.
Model MP5A5 je standardno oru`je opremqeno uvla~e}im teleskopskim kundakom, poseduje magacin od 30 metaka. Efektivni
domet mu je do 200 metara. Na wega, tako|e, mogu biti postavqeni
teleskopski ni{an i takti~ki osvetqiva~. MP5SD6 je integralna
verzija MP5 sa prigu{iva~em, prilago|ena za iznenadne napade i
no}ne operacije. Komandosi juri{ne pu{ke koriste za dejstva na
ve}im rastojawima ili kada je potrebna zna~ajnija vatrena mo},
dok su pi{toqi sekundarno naoru`awe koje nose svi pripadnici
jedinice. U izvesnim scenarijima kada se zahteva no{ewe samo
jednog oru`ja pi{toqi imaju prednost u izboru oru`ja. Osnovni
pi{toqi koje trenutno koristi COT su 9 mm Taurus PT99 AF i 9mm
Taurus PT917 AC.
Snajperske pu{ke su jedan od najva`nijih elemenata u arsenalu komandosa. Mogu}nost dalekometne vatre smatra se vitalnom za
uspe{no uklawawe otmi~ara. Jedinica je naoru`ana osnovnim
snajperskim sistemom 7,62 mm Remnington 700 sa Leupold 3.5x10
ni{anom, 7,62 mm Heckler&Koch PSG1 poluautomatskom pu{kom sa
Hensoldt 6x ni{anom, 7,62 mm MSG90 poluautomatskom pu{kom sa
Hensoldt 10x42 ni{anom ili Thales MKIV sa no}nim ni{anom.
Osnovna borbena sa~marica koju COT trenutno koristi za
blisku borbu u zavr{noj fazi napada je SPAS-15.
Osim sofisticiranog naoru`awa, Komandosi za takti~ke
operacije federalne policije opremqeni su specijalizovanim
ra~unarskim hardverom i elektronskim spravama. Standardna
oprema ukqu~uje za{titne maske, CS i omamquju}e granate, napredne komunikacione sisteme, opremu za no}no osmatrawe,
sredstva za rowewe, eksplozivna i razorna sredstva, instrumente za izvi|awe, juri{ne merdevine i razne prenosne {titove. Wihovi operativci su tako|e snabdeveni opremom koje ukqu~uje balisti~ke kacige sa predwim vizirima, crnim kombinezonima otpornim na vatru sa za{titom za zglobove i kolena, prslucima sa kerami~kim plo~ama i borbenim prslucima sa pregradama za borbenu opremu.
Komandosi na raspolagawu imaju razli~ita vozila, ukqu~uju}i specijalno opremqene sedane za prevoz ~etiri operativca,
transportne kombije i visoko modifikovane takti~ke autobuse koji se koriste kao pokretni krizni centri za pregovarawe. Zbog
svoje nacionalne nadle`nosti, COT se oslawa i na helikoptere
pomo}u kojih ostvaruju brz razvoj i uvo|ewe trupa u akciju.
Dr Milan MILO[EVI]

59

ISKUSTVA

P R O B L E M I

A M E R I ^ K I H

R A T N I H

V E T E R A N A

@I VCI NA OKIDA^U
Ameri~ki vojnici u Iraku i Avganistanu
pre`ivqavaju rekordni nivo depresije i
posttraumatskog stresa. Frustrirani
vojnici ku}i se vra}aju sa dijagnozom
mentalne ili psihosocijalne bolesti.
Najve}em riziku podlo`ni su oni koji su
direktno izlo`eni borbenim dejstvima.
Za le~ewe i oporavak veterana
Pentagon je anga`ovao 30 klinika i
vi{e od 500 psihologa i psihoterapeuta.
Psihotraumatske posledice predstavqaju
dugoro~nu cenu rata.

60

i{e nema sumwe: vijetnamski sindrom napao je svom `estinom ameri~ke ratne veterane iz Avganistana i Iraka.
Ovaj najsa`etiji zakqu~ak saop{ten je amri~koj javnosti polovinom ove godine na osnovu objavqenog dvogodi{weg anketirawa vi{e od sto hiqada ameri~kih ratnih veterana
oba pola, povratnika sa ratnih popri{ta u Avganistanu i Iraku.
Ujedno je to zastra{uju}a i skrivena cena rata koju ameri~ki vojnici pla~aju bore}i se hiqadama kilometara daleko od svoje zemqe sa teroristima. Ono {to je {okiralo ameri~ku javnost
jeste izjava jednog dvadesetdvogodi{weg veterana kome su od posledica rawavawa amputirane obe noge. On je, naime, izjavio:
Sre}ni su oni {to su poginuli!. Kakva se i kolika gor~ina skupila u wemu da je smrt pretpostavio `ivotu?

SKRIVENA CENA RATA

Na{i momci u Iraku i Avganistanu pre`ivqavaju rekordni nivo depresije i posttraumatskog stresa i ku}i se vra}aju sa
dijagnozom mentalne ili psihosocijalne bolesti. To je paklena,
skrivena cena rata koju }emo jo{ dugo vremena pla}ati. Ovako
glasi jedan od zakqu~aka do koga su do{li istra`iva~i Univerziteta Kalifornija i San Francisko, Medicinskog centra za
ratne veterane i stru~waci Pentagona, nakon anketirawa vi{e
desetina hiqada povratnika sa rati{ta u Avganistanu i Iraku,
koji su se ku}i vratili u periodu izme|u 2001. i 2006. godine
sa dijagnozom mentalne ili psihosocijalne bolesti, zbog ~ega su
morali da zatra`e pomo} Departmana za ratne veterane.
Po~etkom maja ove godine Pentagon je objavio rezultate
dva istra`ivawa svojih stru~waka o mentalnom zdravqu marinaca i vojnika u Iraku i Avganistanu, koja su obavqena avgusta
i oktobra pro{le godine. Komandant sanitetske slu`be Kopnene vojske SAD general Gejl Polok upozorava da nekoliko uzastopnih rokova provedenih u borbama sna`no uti~e na mentalno zdravqe vojnika, ispoqavaju}i se simptomima mentalne poreme}enosti i pove}ane depresivnosti, preko veoma izra`enog
psihotraumatskog stresa, do pove}anog broja samoubistava (ve}eg od prose~nog) i dezerterstava, do slu~ajeva zlostavqawa
civilnog stanovni{tva i nepo{tovawa vojnih propisa i pravila ratovawa.
General podvla~i da nisu svi vojnici izlo`eni istom stepenu rizika. Wihovo mentalno zdravqe zavisi od toga koliko
vremena provode u borbama, a najve}em riziku izlo`eni su najmla|i vojnici, u~esnici u direktnim okr{ajima sa neprijateqem. Stru~waci Pentagona isti~u da stres, nastao zbog u~estvovawa u borbama, vodi u depresiju, probleme sa pam}ewem i spoznajom i druge te{ko}e psihi~kog i mentalnog zdravqa, u koje se
ukqu~uju i poreme}eno pona{awe, prilago|avawe, uznemirenost i pove}ana agresivnost, kojim je obuhva}eno 20 do 24 odsto biv{ih ratnika. Takvi slu~ajevi zahtevaju posebnu medicinsku negu i pomo}, a wihova rehabilitacija predstavqa dugotrajan i slo`en proces.
Sa svojim podacima u javnost su iza{li i istra`iva~i Univerziteta Kalifornija i San Francisko i Medicinskog centra
za ratne veterane, koji su anketirali 104.000 povratnika sa
rati{ta, a me|u wima je bilo 30 procenata `ena i 54 odsto
onih sa mawe od trideset godina starosti. Analiza pokazuje da
1. decembar 2007.

je 32.000 anketiranih bilo sa dijagnozom mentalnog oboqewa, sa

jasno ispoqenim psihosocijalnim
problemima, naj~e{}e sa poreme}ajima nastalim zbog psihotraumatskog stresa. Studija tako|e kazuje da su razlike me|u polovima
ili rasama minimalne, te da su
riziku najpodlo`nije najmla|e
prou~avane grupacije, veterani
izme|u 18 i 24 godina, jer su oni
naj~e{}e ni`eg ranga (obi~ni vojnici), izlo`eni direktnim borbama, nego {to su wihovi nadre|eni
i stariji vojnici.
Istra`ivawa su pokazala da
oko dvadeset odsto anketiranih
pati od ozbiqnih povreda o{te}ewa mozga i ki~menog stuba, za ~ije
}e le~ewe, pomo} i negu, koji su dugotrajni i neizvesni, dr`ava morati da po svakom pojedincu izdvoji sumu od oko 3,4 miliona dolara. Dobar deo frustracija veterana posledica je povreda ekstremiteta (amputacija nogu ili ruku),
blast-povreda, slepila ili gluvo}e, {to po va`e}im propisima
predstavqa invaliditet najvi{e
kategorije.
Prema podacima Departmana
za ratne veterane, kroz ~ija odeqewa je pro{lo vi{e od dvesta hiqada biv{ih ratnika, poreme}aje
izazvane posttraumatskim stresom
do`ivelo je trideset procenata
samo za dva odsto mawe nego kod
veterana Vijetnamskog rata, koji je
trajao znatno du`e i u kome je u~estvovalo vi{e od pola miliona
ameri~kih vojnika, {to je svojevrstan pokazateq porasta ubojne mo}i modernog oru`ja i strahota savremenog rata.
Dramati~an porast broja
onih koji posle povratka sa rati-

{ta u domovinu imaju ozbiqne

zdravstvene probleme doveo je do
pove}awa broja stru~waka koji se
bave wihovim le~ewem i rehabilitacijom, nastoje}i da ih oslobode ratnih trauma i vrate u normalan `ivot, zbog ~ega je Pentagon anga`ovao tridesetak klinika sa vi{e od 500 psihologa i
psihoterapeuta.

KORENI STRESA

U KANXAMA KRIMINALACA
Sovjetski (ruski) istra`iva~i, koji su anketirali veterane iz Avganistana i ^e~enije, do{li su do
sli~nih zakqu~aka kao i wihove ameri~ke kolege. Postoje, me|utim, i neke specifi~nosti. Osim apsolutne
nebrige dr`ave, posebno izra`ene u vreme predsednika Borisa Jeqcina, ruske ratne veterane pod svoje
okriqe su uzele brojne kriminalne bande, svesne da
je re~ o proverenim i dobro obu~enim borcima, koji
ne prezaju da bez razmi{qawa upotrebe oru`je.
Najve}i broj najkvalitetnijeg kadra veterana, vi{e od deset hiqada, anga`ovala je privatna kompanija
za pru`awe vojnih usluga Alfa, pretvaraju}i ih u obi~ne najamnike. Veterane, koje zbog invaliditeta niko ne
`eli, po pravilu, postaju notorni alkoholi~ari, sitni
prestupnici, prosjaci, samoubice ili obi~ne silexije
koje su u stalnom sukobu sa zakonom i okolinom.

Osnovni ~inioci kojima su

vojnici izlo`eni na rati{tu i koji
doprinose pove}awu psihotraumatskog stresa, prema mi{qewima
psihologa, jesu: okolina (sredina)
u kojoj se vojnik kre}e, gubqewe samopouzdawa, strah od rawavawa i
smrti, umor i usamqenost, glad i
`e|, ose}aj krivice, neizvesnost i
nemogu}nost kontrole mogu}ih doga|awa, upotreba zabrawenih stimulativnih sredstava i depresija.
Korene pona{awa vojnika u
ratu, kao i wihove posledice nakon skidawa uniforme i povratka
ku}ama, psiholozi sagledavaju u na~inu regrutovawa (vrbovawa), obuci i psiholo{koj pripremi za sve
strahote sa kojima }e se suo~iti na
rati{tu. Osim ve} pomenutog primera vrbovawa sa po~etka ovog teksta, vojne vlasti svesno razvodwavaju kriterijume IQ (Intelligence Quofitient), spu{taju}i ih na dowu granicu (od 70), koju psiholozi smatraju debilnom, zbog ~ega se takvom vojniku nipo{to u ruke ne sme dati
oru`je. Vojne vlasti odgovaraju cini~no: ...mawe inteligentni vojnici imaju tu prednost da nare|ewa
izvr{avaju bez pogovora. I sistem
obuke je takav da od qudi stvara
ma{ine za ubijawe, koje su li{ene bilo kakvih ose}awa, moralnih
ili nekih drugih skrupula i obzirnosti. Kratko re~eno, nastoji se da
se stvori takav vojnik kome mozak
nije potreban ili, ta~nije, kompjuterizovani borac, kojim se pomo}u
sofisticirane opreme upravqa
daqinskim putem.
I, kona~no, vojnici se na rati{te {aqu bez odgovaraju}e i vaqane psiholo{ke pripreme za sve
ratne strahote sa kojim }e se suo~iti ve} u prvim borbenim sudarima
sa neprijateqem. Sve navedeno uti~e na wihovu frustraciju, depresiju, bezvoqnost, neretko i na samoubistvo ili dezerterstvo, ostavqaju}i ozbiqne posledice po mentalno
zdravqe. Ta~nije re~eno psihotraumatske posledice osoba povre|enih na aktivnom vojnom zadatku postaju dugoro~na cena rata.
Stanislav ARSI]

61

Priprema Blagoje NI^I]

INDIJSKO-RUSKA SARADWA NA LOVCU PETE GENERACIJE

Indija i Rusija su nedavno u Moskvi potpisale ugovor o saradwi na
lovcu pete generacije koji }e se odlikovati izuzetnom sposobno{}u manevrisawa, velikim radijusom dejstva i
velikim mogu}nostima u operacijama
protivvazdu{ne odbrane. Prema procenama Suhoja, program ozna~en
kao projekat T-50, PAK-FA, ko{ta}e vi{e od 10 milijardi dolara, a ciq je
da novi avion po svojim tehni~kim karakteristikama prevazi|e ameri~ki F/A-22 raptor, trenutno jedinog lovca pete generacije na svetu koji je u upotrebi, odnosno da se izjedna~i sa vi{enamenskim lovcem bombarderom (JSF) F-35 lajtning II.
Na programu proizvodwe lovca PAK-FA radi se ve} skoro tri godine i novi avion trebalo bi da poleti 2009. godine. Prema najavama iz Suhoja, tro{kovi, rad na projektovawu i pravo intelektualne svojine bi}e zajedni~ki i ravnopravno podeqeni. Lovci PAKFA koje }e koristiti Ratno vazduhoplovstvo Indije razlikova}e se od ruskog, zbog druga~ijih operativnih potreba vojski ovih zemaqa.

BUGARSKA U MISIJAMA U BiH i AVGANISTANU

Bugarska vlada je, kao neposredni doprinos ja~awu uloge Natoa na u~vr{}ewu
mira i stabilnosti u kriznim regionima,
donela odluku da nastavi sa slawem svojih
jedinica u mirovne misije u Bosni i Hercegovini i Avganistanu. Tom odlukom u misiju
Eufora u BiH, u kojoj sada 117 bugarskih
mirotvoraca izvr{ava zadatke na obezbe|ewu Komande misije na Butmiru, bi}e upu}en ~etvrti kontingent ja~ine mehanizovane ~ete sa 90 vojnika.
U isto vreme, 200 pripadnika bugarskih vojnika bi}e upu}eno u Kandahar u Avganistanu, kao drugi po redu kontingent koji u~estvuje u operaciji me|unarodnih snaga za uspostavqawe mira i stabilnosti u
ovoj sredwoazijskoj zemqi. I ta jedinica
bugarske vojske izvr{ava}e zadatke na
unutra{wem obezbe|ewu aerodroma u
Kandaharu.

NORVE[KA SMAWUJE ORU@ANE SNAGE

U narednih 25 godina, Norve{ka, u okviru sprovo|ewa reformi
svog sistema odbrane, planira znatno smawewe svojih oru`anih snaga.
U okviru tog procesa, pod udar }e
najpre do}i te{ka artiqerija, tenkovi i druga oklopna vozila, ali i
raketni ~amci. Vazduhoplovstvo }e
biti iskqu~ivo u funkciji odbrane
obale, a u punom obimu }e se zadr`ati jedinice obalske stra`e i grani~ne jedinice na rusko-norve{koj
granici.
Oru`ane snage Norve{ke sada broje oko 30.000 pripadnika, ali se ne objavquje
planirana veli~ina nakon sprovedenih reformi.

62

MERIDIJANI
ZAVR[ENO IZVLA^EWE
RUSKE VOJSKE IZ GRUZIJE
Po~etkom novembra, izvla~ewem posledwe ~etiri `elezni~ke kompozicije sa
vojnim materijalom, Rusija je u potpunosti
ispo{tovala sporazum sa Gruzijom o povla~ewu svojih jedinica i borbene tehnike iz
62. baze u Ahalkalakiju i 12. baze u Batumiju, do kraja 2008. godine. Na teritoriji
Gruzije ostali su samo pripadnici ruskog
mirovnog kontingenta u sastavu mirovnih
snaga Zajednice Nezavisnih Dr`ava, koji se
nalazi na granici izme|u Abhazije i Gruzije, odnosno Ju`ne Osetije i Gruzije.
Sva vojna oprema i borbena tehnika
sa teritorije Gruzije preba~ena je u susednu
Jermeniju i sme{tena u bazi Gjumri. Stambene i poslovne zgrade, te drugi objekti koje je do sada koristila ruska vojska, predate su doma}inima. U toku ove godine u Rusiju
je iz vojnih baza u Gruziji vra}eno oko 500
jedinica vojne tehnike i oko dve hiqade tona vojnog materijala.

ME\UNARODNA VOJNA
VE@BA U EGIPTU
Bright Star jedna je od najve}ih zajedni~kih ve`bi koja se odr`ava na afri~kom
tlu, na teritoriji Egipta, na kojoj osim pripadnika OS SAD i velikih zemaqa ~lanica
Natoa, u~estvuju i dr`ave tog regiona. Ve`ba se odr`ava svake dve godine sa op{tim
ciqem ja~awa vojne saradwe, postizawa
regionalne stabilnosti i za{tite zajedni~kih interesa SAD, evropskih i zemaqa tog
regiona.
Tom prilikom anga`ovane su kopnene,
vazduhoplovne, pomorske snage i specijalne
jedinice svih vidova iz SAD, Francuske,
Nema~ke, Italije, Gr~ke, Holandije, V. Britanije, Egipta, Jordana, Kuvajta i Ujediwenih Arapskih Emirata. Na ve`bi, na kojoj je
izvedeno vi{e od 130 razli~itih aktivnosti na moru, kopnu i vazduhu, u~estvovalo je
oko 7.000 vojnika sa 13 borbenih brodova
i 42 aviona i helikoptera.
1. decembar 2007.

P A R A L E L E

Pi{e
Aleksandar RADI]

PAKISTANSKI
NUKLEARNI KOFER
rotivre~nosti Pakistana sadr`ane u verskom
ekstremizmu, dugotrajnom dominantnom uticaju
oru`anih snaga u politi~kom `ivotu dr`ave
i slaba{nim demokratskim iskustvima, zatim
dramati~nim razlikama u ekonomskom potencijalu
pokrajina, predstavqaju nedovoqne polazne veli~ine u
proceni budu}eg razvoja prilika.
Od jula ove godine kada su pakistanske snage
bezbednosti bez milosti ugu{ile pobunu muslimanskih
ekstremista u Islamabadu, lo{e vesti iz te zemqe
gotovo su svakodnevno u udarnim vestima. Bomba{i u
akcijama u urbanim sredinama postali su
svakodnevica kao u Iraku. Nastavak takvog razvoja
krize zemqu uvodi u nasilan period sa pesimisti~nim
procenama za mogu}nost pre`ivqavawa aktuelne
dr`avne strukture.
Islamski pokreti nisu me|usobno povezani, ~ak
su i konfrontirani, posebno na liniji razdela izme|u
sunita i {iita, ali svi ekstremisti su protiv
predsednika u generalskoj uniformi Perveza
Mu{arafa. On se zamerio islamistima podr{kom
Va{ingtonu u ratu protiv terora. Pakistanske vlasti
iza{le su u susret Amerikancima tokom priprema za
ulazak u Avganistan i dale su dozvolu za {iroki
anga`man ameri~ke obave{tajne zajednice. Dobre veze
na relaciji SADPakistan nisu novost, jer su u vreme
intervencije SSSR-a u Avganistanu na teritoriji
Pakistana uz podr{ku vlasti delovali ameri~ki
instruktori i obave{tajci zadu`eni za obuku i
naoru`avawe muxahedina. Pakistanske vlasti dobro
su iskoristile osamdesete godine i bliskost sa
Amerikancima i stvorile su politi~ki oslonac na
va{ingtonske krugove i pristup visokotehnolo{kim
proizvodima.
akistanci su u proceni dr`avnih potreba
tradicionalno usmereni na stvarawe protivte`e
prema Indiji i zato su ulagali
novac u nabavke ameri~kog naoru`awa pakistanski
piloti leteli su na sofisticiranim lova~kim
avionima F-16, u vreme konflikta u Avganistanu nisu
se dovodile u pitawe po{iqke savremenih sredstava
veze, sistema za elektronsko izvi|awe i
protivelektronska dejstva i svih drugih artikala za
potrebe snaga bezbednosti. Dodu{e, ambiciozni
pakistanski generali oti{li su korak i odlu~ili su se
za nabavku nuklearnog naoru`awa i balisti~kih
raketnih sistema zemqa-zemqa. Tehnolo{ka re{ewa
delom su pribavqena iz razvijenih dr`ava tajnim
kanalima provedenim preko komercijalnih nabavki i
delom iz Kine koja se tradicionalno oslawa na
Pakistan kao regionalnog saveznika. Naime, obe
dr`ave smatraju Indiju za glavnog potencijalnog
protivnika u borbi za uticaj na kontinentu. Sve tri
dr`ave ukqu~ene u igru mo}i sada su u posedu
nuklearnog naoru`awa i balisti~kih raketa koje mogu
da dostignu svaku ta~ku teritorija potencijalnog
protivnika. Zato razvoj krize u Pakistanu mora da se
posmatra kao jedan od glavnih svetskih bezbednosnih

Predstoje}i
izbori u
Pakistanu bi}e
okr{aj dva mogu}a
pravca razvoja
budu}nosti
te zemqe,
predstavqene
u liderima
Mu{arafom i
Buto. Islamiste
takvi izbori
ne zanimaju i oni
}e odlu~no, silom
kao i do sada,
poku{avati da
dobiju svoj ideal
verske dr`ave.
U potencijalnom
haosu u Pakistanu
sudbina
nuklearnog kofera
bi}e pitawe
od prioritetnog
interesa za
svetsku bezbednost.

problema jer nema garancija za to {ta }e se dogoditi

sa pakistanskim nuklearnim koferom ako se sada{wa
vlada destabilizuje do mere u kojoj }e biti dovedeno u
pitawe postojawe centralne vlasti. Takav scenario
sada mo`e da se smatra realnim.
Amerikanci su zabrinuti za sudbinu Mu{arafa
koga su bezrezervno podr`avali u vreme kada su
tragali za saveznicima za rat protiv talibana.
Mu{araf se pokazao kao sna`an saveznik na re~ima,
ali u praksi izlo`en sna`nom pritisku islamista
kretao se po ivici `ileta izme|u suzbijawa
ekstremizma i tihe podr{ke pokretima verske
provenijencije. Pakistanske oru`ane snage vi{e-mawe
prikriveno tolerisale su prisustvo paravojnih
formacija u tzv. plemenskim oblastima na severu
zemqe sve dok nisu postale previ{e prisutne u
medijskoj slici. Tek kada su svetski analiti~ari po~eli
da smatraju za javnu tajnu postojawe talibanskih
skrovi{ta i centara za regrutovawe i obuku u
Pakistanu i kada su se ustalile procene da se tamo
mo`da nalazi i svuda tra`eni lider globalnog
terorizma Osama bin Laden, pakistanske snage izvele
su nekoliko poku{aja da stvore ili osna`e poredak u
severnim oblastima. To se zavr{ilo sa stotinama
stradalih u redovima pakistanskih snaga bezbednosti,
a severne pokrajine su i daqe prostor pod kontrolom
lokalnih plemenskih vo|a i gerilaca. Amerikanci u
nastavili sa pru`awem otvorene podr{ke Mu{arafu,
ali odlu~ili su se za igru na vi{e koloseka i zato su
zatra`ili od re`ima iz Islamabada da u|e u proces
kontrolisane demokratizacije.
merikanci su pokazali i to na koga ra~unaju u
budu}nosti i zato su zatra`ili da se dozvoli
povratak u Pakistan biv{e premijerke Benazir
Buto, koju su generali sru{ili sa vlasti i oterali u
izgnanstvo. Ve} na sve~anom do~eku ambiciozne
politi~arke stradale su stotine wenih politi~kih
pristalica. Islamisti su poslali poruku da ne `ele
vlasti koje }e tra`iti oslonac u Va{ingtonu bez
obzira na to da li se radi o generalima ili civilima.
Za sada se Pakistan kao dr`ava ~uva vanrednim
merama uz obilnu primenu sile. Oru`ane snage su se
zbog naru{avawa poretka odlu~ile za nultu
toleranciju prema ekstremizmu, uz poseban pritisak
na delove dr`avnog mehanizma i javnog `ivota
nenaklowene generalskoj vladi. Pod udarom su
pravosudni sistem, navodno odgovoran za popu{tawe
pred teroristima, i novinari koji nisu odlu~ni u
pru`awu podr{ke vlastima.
Na predstoje}im izborima Mu{araf i
generalski kor ima}e veliku prednost u svim
kontaktima sa Amerikancima i mo}i }e da ra~unaju sa
podr{kom vode}e sile. To naravno ne zna~i da }e biti
po{te|eni prepu{tawa barem dela vlasti civilnim
politi~arima, dodu{e ne zbog stvarne demokratizacije
dr`ave ve} zato {to Amerikanci ne `ele da stave sva
jaja u jednu ko{aru.

63

SIMULACIJE

N A S T A V A K

S E R I J A L A

M E D A L

O F

H O N O R

ULOG A PA DO B R
Tema koju obra|uje ovaj
nastavak serijala je,
kao i do sada,
Drugi svetski rat,
samo {to ste sada
u ulozi pripadnika
padobranskih jedinica.
Ta ~iwenica je
iskori{}ena
na pravi na~in,
pa prvi put imate
mogu}nost da va{
zadatak zapo~nete
sa bilo kojeg mesta
na mapi.

64

esen je vreme kada se na tr`i{tu zabavnog softvera pojavquju naslovi koji mogu da ponesu naziv igra godine. Simulacija
koju vam u ovom broju predstavqamo ne nosi zvani~no tu oznaku, ali je zasigurno najboqi nastavak serijala Medal of Honor
i moramo mu posvetiti du`nu pa`wu. Produkcija je na najvi{em nivou. Electronic Arts je renomirani izdava~ i sva wihova izdawa zaslu`uju da budu sa pa`wom pogledana.
Tema koju obra|uje ovaj nastavak serijala je, kao i do sada,
Drugi svetski rat, samo {to ste sada u ulozi pripadnika padobranskih jedinica. Ta ~iwenica je iskori{}ena na pravi na~in,
pa prvi put imate mogu}nost da va{ zadatak zapo~nete sa bilo
kojeg mesta na mapi. Naravno, na nekim mestima je skoro nemogu}e po~eti igru, odnosno pre`iveti, ali bar imate mogu}nost da
prilikom spu{tawa birate mesto odakle kre}ete. Saborci, kojima upravqa kompjuter, uglavnom bez va{e podr{ke, ne}e mo}i da
urade mnogo, pa im morate pomagati. Pomo} koju }ete im pru`iti
ogleda se u eliminisawu neprijateqevih polo`aja, postavqawu
eksploziva na kqu~na mesta i, naravno, temeqnom uni{tavawu
neprijateqeve `ive sile.
Zaista su nebrojene `rtve koje }e nacisti imati kada po~nete
sa igrawem. Ali, po{to niste qubiteq nacizma, ne}ete imati moralnih dilema ve} }e vam jedini problem biti gde da prona|ete
dovoqno municije za va{e oru`je. Nije novina da imate ograni~enu koli~inu municije niti je novina da, u zavisnosti od te`ine nivoa igre, imate vi{e ili mawe {anse da prona|ete potrebnu municiju. Novina je u tome da {to ~e{}e koristite neko oru`je to pre
dobijete neko poboq{awe za wega. S vremenom ono postaje sve
1. decembar 2007.

ANAC
GRAFI^KO
OKRU@EWE
Za grafiku je u ovoj
igri upotrebqeno Unreal 3 grafi~ko okru`ewe
koje je veoma izmeweno,
ali i pored toga igra
izgleda fantasti~no.
Realizam grafike ogleda se na mnogo mesta, u
{ta se mo`ete lako uveriti gledaju}i slike uz
ovaj tekst. Naravno, cena za kvalitet je hardverska zahtevnost, pa
vam garantujem da ne mo`ete igrati ako nemate
najnoviji kompjuter. Memorija koja vam je potrebna je minimum 1 GB, procesor od bar 3 GHz, i oko 9 GB prostora na
va{em hard disku. Jo{ ve}i zahtevi su za grafi~kom karticom koja mora da bude ja~a od nVidia 6600 modela, {to je
pre dve godine predstavqalo jaku grafi~ku karticu. Sve u
svemu, ova simulacija je iznad prose~nih koje ste mogli sresti ove godine.

ubojitije, sve vi{e imate municije kod sebe i sve ste precizniji.
Ova simulacija nije savr{ena, pa }ete povremeno imati problema da pogodite ciq, ~ak i iz neposredne blizine.
Na raspolagawu vam je petnaest raznih komada li~nog naoru`awa, koje su koristile obe strane. Na va{u `alost mo`ete da
nosite sa sobom samo dva oru`ja i nekoliko granata. Ali sve to
morate da prihvatiti kao cenu realnosti u igri. Sem toga, ako
pre`ivite eksploziju ru~ne granate u va{oj blizini, sve {to vidite i ~ujete neko vreme bi}e iskrivqeno i zamu}eno. I to je cena
realnosti.
Radwa ove igre odvija se na raznim rati{tima Evrope. Po~iwete operacijom Huski na Siciliji i borbama po Italiji, potom
imate {ansu da se oprobate u Normandiji ili, pred kraj, u Market
Garden operaciji. Naravno, na kraju ove kratke simulacije morate
da pre`ivite i najve}u padobransku desantnu operaciju ikada izvedenu... Ali, da vam ne otkrivamo sve detaqe. Mora}ete i sami
da se malo potrudite.
Ovaj nastavak serijala Medal of Honor je grafi~ki odli~no
ura|en, ali ima i mane povremeno pokazuje lo{u ve{ta~ku inteligenciju i va{ih saboraca i neprijateqevih vojnika. Naj~e{}e
nastaje problem ako pre vremena zauzmete neko mesto. Va{i saborci sporo shvataju da treba brzo krenuti na polo`aj koji ste
upravo osvojili i to, ponekad, mo`e da iznervira. A doga|a se i da
pri|ete neprijateqevom vojniku, a da vas on ne opazi do samog
kraja (wegovog, naravno).
Igor VASIQEVI]

65

KULT URA

SA[A PAN^I], SLIKAR

KULTURA SLOBODE
Kad Zamjatin ka`e da
izbavqewe od slobode
postaje preduslov
sre}e, on se neizmerno
igra i {ali sa
sistemom koji to
uistinu poku{ava da
ostvari. Mi danas
jesmo likovi wegovog
romana, samo ne pod
ideolo{kim okvirom,
nego u ramu visoke
produktivnosti i
masmedijskih zvezda.
Zarobqeni smo u
arhitekturi qudskih
slabosti. Mo`da je
jedini izlaz upravo
onaj kroz koji se i
Zamjatin provukao...
humor!

66

Da nizovi slova na prostranstvu belog papira nisu uzalud tu, kao ni

linije koje ruka povla~i grade}i crte`e, iz kojih nastaju oblici, ~iji
obrisi grade senke ili povr{ine, svedo~i nedavna izlo`ba Sa{e
Pan~i}a, predsednika Upravnog odbora ULUS-a, ~lana Evropske
akademije umetnosti (Academie Europeenne des ARTS), slikara koji je
postdiplomske studije crte`a zavr{io na Fakultetu likovnih umetnosti u
Beogradu, u klasi Dragana Lubarde... ^oveka sklonog da iz ritma
svakodnevnog izvu~e esenciju vremena, a onda je postavi unutar rama za sliku.

* Kraj oktobra u Galeriji Ozon obele`ila je Va{a izlo`ba Trenutak

asimetri~nog }utawa. Kako je idejno ishodi{te izlo`be bio roman
Zamjatina Mi iz 1920. godine, ~ini se da se tu ne radi o }utawu,
ve} o zanimqivom razgovoru na marginama vremena iz koga je
izlo`ba i nastala. Kakav je to susret bio?
Velika, univerzalna tema neslobode, sistema okrenutog protiv svake
individualne kreativnosti, briqantno je ispri~ana u romanu MI Jevgenija
Zamjatina.
Taj tekst me je povukao, boqe re~eno primio sam ga kao poruku i imao
sam `equ da na wega odgovorim. Seriju apstraktnih crte`a nazvao sam
Pismo, dinami~ki ih podr`ao video radovima, te tako likovnim elementima
sro~io odgovor na primqenu poruku. Otvaraju}i na taj na~in dijalog izme|u
razli~itih kulturnih okvira, istorijskih okolnosti, pro{losti i sada{wosti,
po`eleo sam da likovnim radovima, emocijama i idejama, qudski zagrlim
Zamjatina. Tamo daleko...., negde u Sibiru 1920.
Ova izlo`ba je poku{aj solidarnosti sa svim onim hrabrim
pojedincima koji su ugradili svoje misli, dela i `ivote u ne{to {to bismo
danas mogli nazvati kulturom Slobode.
* Slikaju}i svet budu}nosti, u kome se, na`alost, sve vi{e
prepoznajemo, Zamjatin govori o vremenu u kome izbavqewe od slobode
postaje preduslov za sre}u, vremenu u kome su snovi ozbiqno psihi~ko
1. decembar 2007.

oboqewe, kao i emocije, uostalom, o

vremenu u kome se umetnost proizvodi.
Koliko smo blizu da postanemo stvarni
likovi Zamjatinove antiutopije?
Va`an deo postavke su tri video
rada. Naizgled jednostavni, sa
neprestanim dinami~kim promenama
oni potcrtavaju prirodu kreativnog
mi{qewa. Kad Zamjatin ka`e da
izbavqewe od slobode postaje
preduslov sre}e, on se neizmerno igra
i {ali sa sistemom koji to uistinu
poku{ava da ostvari. Mi danas jesmo
likovi wegovog romana, samo ne pod
ideolo{kim okvirom, nego u ramu
visoke produktivnosti i masmedijskih
zvezda. Zarobqeni smo u arhitekturi
qudskih slabosti. Mo`da je jedini
izlaz upravo onaj kroz koji se i
Zamjatin provukao... humor!
Govore da postoji cve}e koje se rascvetava samo jednom u sto
godina. Za{to da ne bude i takvo cve}e koje cveta jednom u hiqadu
u deset hiqada godina. Mo`da o tome do danas nismo znali samo
zato {to nam je ba{ sad nai{lo to jednom u hiqadu godina.
I sad, bla`en i pijan, spu{tam se niz stepeni{te ka
de`urnoj i brzo, na moje o~i, svuda unaokolo ne~ujno prskaju
hiqadugodi{wi pupoqci, i rascvetavaju se foteqe, cipele,
zlatne plo~ice, sijalice, ne~ije tamne dlakave o~i, gravirani
stubovi ograde, ispu{tena na stepenik maramica, sto~i} de`urne,
nad sto~i}em ne`no mrki, pegavi obrazi Ju. Sve je neobi~no,
novo, ne`no, ru`i~asto, vla`no.
* ^udnovato: zar se nikakvo sredstvo ne mo`e izmisliti
da se izle~i ova bolest snevawa, ili da se u~ini
razumnom mo`da ~ak i korisnom. Nije li neizle~iva
bolest snevawa upravo koren na{eg opstanka?
Ja ne bih mogao bez snevawa. Taj divni prostor u kojem je
lebdewe zamenilo hod pravi je rasadnih ideja. Uvek mi se ~inilo
da je snevawe domovina dobrih qudi, hrabrih istra`iva~kih
duhova spremnih da se suo~e sa sobom. Snevawe nije beg od
spoqnog sveta, ono je deo na{e stvarnosti, nekad i vi{e nego {to
mislimo.
* Svaka izlo`ba je dokument, vozna karta pre|enog puta
rekli ste. ^ini se da je put koji vodi do ove izlo`be krenuo
davno, u sabirawu svih iskustava burnog kraja 20. veka, u
prvim koracima ka umetnosti, u susretawu sa unutarwim i
spoqa{wim svetovima. Verovatno i u izborima
Da bih do~arao moj odnos i ose}aj prema `ivotnom
putovawu, budu}i da je ono u najve}em meri stvarala~ko,
poslu`i}u se slikom koju sam zapisao pro{le godine na ulici:

U autobusu gradskog prevoza, svi

putnici sede., nema gu`ve. Slobodna
mesta u takvim okolnostima su uvek
sedi{ta okrenuta nasuprot kretawu
autobusa. Prostor, vreme i doga|aji
sme{teni su u pravilnosti kretawa ka
ne~emu (lice je orijentacija za napred,
a le|a za pozadi). I odjednom preko tih
sedi{ta kao nekih pukotina, otkriva se
nelagodnost vra}awa napetost oli~ena
u sedi{tu naopake kretwe sa~ekuje
prido{log putnika. On prvo pa`qivo
tra`i normalno slobodno mesto
okrenuto napred... Kad ustanovi da ga
nema, nevoqno, ali hrabro seda na to
naopako. Ose}aj da wega taj autobus
ne nosi, ve} vra}a, brzo se gubi ulaskom
novih putnika.
Kao pingvini, mirni i okrenuti ka suncu, putnici usmereni u
nepoznato vreme prostor, mirno u~estvuju u sveop{toj kretwi.
Svi smo u tom autobusu bez mogu}nosti da wime upravqamo,
neki zaneseni, drugi svesni. Moje stanice su izlo`be, bacam im
se u naru~je pun strasti i o~ekivawa da }u sa wima biti bar malo
boqi ~ovek.
Pitawe izbora je drevna dilema koko{ke i jajeta, {ta je to
nas odabralo, a {ta smo mi birali? Tako profesor Dragan
Lubarda ka`e da ga je srela Linija!, dok je mene izgleda tresnula
povr{ina sa skrivenom zapreminom.

* Pomenuli smo da je Zamjatin samo ishodi{te ideje, weno

oblikovawe u Va{ kona~ni potpis je upravo u ne~emu u
~emu ste prepoznatqivi: u sadejstvu svetla i tame koje
oblikuje povr{ine Va{e nove stvarnosti. Izlo`ba je
multimedijalna, {to otvara mogu}nosti razli~itih
~itawa. Kakvo je ono autorsko, integrisano?
Ostao sam u crno-belom likovnom izrazu da bih bio {to
jasniji u onome {to saop{tavam. Bilo mi je zanimqivo kako se
dodiruje tipografija sa povr{inom crte`a i pokretnim senkama.
Ose}aj da su oni srodnici, dobro se i{~itavao u samoj postavci.
Vi{emedijski pristup jednoj temi je uvek uzbudqiv i rizi~an.
Sve zavisi od toga {ta ho}ete time da poka`ete. Ako je ideja jasna
onda }e razli~iti mediji u punoj meri doprineti tome.
Podvla~im ponovo, sadr`ina izlo`be je u dijalogu, ne samo
mene sa tekstom Zamjatina, ve} i u relaciji upotrebqenih
razli~itih medija me|usobno. Vo|en takvim pristupom, iskoristio
sam nose}i stub galerije za aplicirawe citata i tako im dao
centralni zna~aj. Sve drugo sam postavqao dramaturgijom
odmotavawa oko osnovne ideje. Kad posmatra~ u|e u galeriju i krene
da ~ita zate~en tekst na stubu, neminovno sa obila`ewem oko wega
uo~ava razli~ite pozicije teksta i okolnog likovnog materijala.
Tako sve dobija jedan dubqi likovni smisao pored sadr`ine
koja mu se nudi re~ima. Od pomo}i mi je bilo i mi{qewe tvorca
pojma diskontinuiteta matemati~ara Dedekinda, gde on ka`e:
Ako prostor stvarno postoji, nije nu`no da bude neprekidan.
Mnoga wegova svojstva ostala bi ista i da je isprekidan.
Ali ni{ta nas ne bi spre~ilo, ako ho}emo da ispunimo
te praznine mi{qewem, i da ga u~inimo neprekidnim.
U punoj meri ovaj navod otkriva pravu strukturu izlo`be.
* Zar je mogu}e da }e biti nekakvo sutra? pita se
Zamjatin. Vi ste se sa wim dopisivali. Kakav je odgovor?
Izlo`bom sam potcrtao `equ da razumem napisano. Da
nizovi slova u prostranstvu belog papira nisu ostali u vremenu
svog nastanka. Silno sam se smejao svakoj grotesknoj situaciji
oslikanoj wegovim umom i o~ima. Mnoge vidqive sli~nosti
udaqenih dru{tvenih modela jasno pokazuju genijalnost Zamjatina.
Odgovor bi mogao da se nalazi u uspostavqenom dijalogu, u
va`nosti i najmaweg doprinosa univerzalnoj kulturi Slobode.
Dragana MARKOVI]

67

N O V E

K W I G E

PRIRU^NIK
ZA DU[U
U Biblioteci grada Beograda predstavqena je
psiholo{ka enciklopedija ^ovek, grupe autora
~lanova Ruske akademije nauka, kwiga koja je
2001. godine dobila nagradu predsednika
Rusije u oblasti obrazovawa i koju su Unesko
i Me|unarodni centar za sisteme obu~avawa
predlo`ili za uxbenik

wigu je na srpski jezik prevela

Qubinka Milin~i}, a objavila je
{tamparija Sofos. Re~ je o tomu
o psihologiji iz ruskog ciklusa
Enciklopedija, na ~ijoj je promociji
recenzent kwige, prof. dr @arko
Trebje{anin, ocenio da se radi o
impresivnom delu po obimu,
metodolo{ki-nau~no zasnovanom, ali i
atraktivnom, {to je vrlo te{ko
uskladiti.
Enciklopedija sadr`i pet celina
kojima su obuhva}ene oblasti u psihologiji: teorijski pravci,
sistemati~no obja{wewe saznajnih procesa, emocija i ma{te,
qudska du{a, socijalna psihologija i psihopatolo{ke pojave.
Oboga}ena je i sa vi{e od hiqadu tabela, grafikona i
fotografija, ali i dopunskim ogledima i biografijama
najzna~ajnijih psihologa. Mo`e se pohvaliti i nagradom
predsednika Rusije u oblasti obrazovawa za 2001. godinu, ali i
da su je Me|unarodni centar za sisteme obu~avawa i Unesko
predlo`ili za psiholo{ki uxbenik.
Pre ove enciklopedije, Qubinka Milin~i} prevodila je
ruskog psihologa Vigockog, {to joj je olak{alo rad sa kwigom koja
broji vi{e od {est stotina stranica. Na pitawe za{to se
opredelila za tom o psihologiji iz ciklusa Enciklopedija,
objasnila je da ne postoji sli~no srpsko izdawe, ali i da se danas
svi pomalo bave naukom o du{i, pa je wena ideja da ne bude
korisna samo studentima, ve} svima zainteresovanima.
N. [UTI]

ARHIV SRBIJE

^UVAR TAJNI
Na nedavno odr`anoj konferenciji za
medije, ministar kulture Vojislav Brajovi}
i direktor Arhiva Srbije Miroslav
Peri{i} najavili su novu, transparentnu
politiku ove institucije

Arhivu Srbije, 21. novembra, ministar kulture Vojislav

Brajovi} i direktor Arhiva Srbije dr Miroslav
Peri{i} govorili su na temu Stawa i dostupnosti
arhivske gra|e u Arhivu Srbije. Tom prilikom,
napravqen je presek dokle se stiglo u sre|ivawu gra|e,
preuzimawu dosijea od Bezbednosno-informativne agencije i
saop{teni su pozitivni utisci o saradwi novog rukovodstva
Arhiva i Ministarstva kulture. Svrha konferencije jeste i

68

IZ FONDA DEJAN MAN^I]

TRAGOM
PETRARKE

Vojna akademija, 20. novembra, bila je doma}in

Fondu Dejan Man~i}, koji je predstavio novo
delo iz svoje biblioteke, zbirku poezije Ni{ta
nije tako, autora Ivana Despotovi}a

van Despotovi} je u junu ove godine pobedio na konkursu

Fonda Dejan Man~i}, {to mu je omogu}ilo da objavi svoju
prvu zbirku pesama, Ni{ta nije tako. ^lanovi `irija,
kwi`evnici i kriti~ari Dobrivoje Jevti}, Dimitrije
Milenkovi} i Moma Dimi} slo`ili su se da je re~ o umetniku
koji pripada petrarkisti~kom pravcu, dok je Ra{a Popov najavio
autora neizmernog talenta i velikog qubavnog pesnika.
Ivan Despotovi} diplomirao je na Filolo{kom fakultetu u
Beogradu, na Odseku op{te kwi`evnosti, a pored poezije
interesuju ga i fotografija i kratkometra`ni film. Tako|e,
planira uskoro da objavi i zbirku pri~a.
Porodica Man~i} osnovala je Fondaciju pre sedam godina,
u znak se}awa na svog sina koji je poginuo u bombardovawu 1999.
godine, sa ciqem da svake godine otkriva i poma`e talente u
poeziji, slikarstvu i umetni~koj fotografiji.
N. [.

najava nove politike Arhiva Srbije, za koji je wegov

direktor rekao da je to ustanova koja ~uva tajne, ali nije
tajna organizacija.
Kao jedan od problema u radu Arhiva Srbije, dr
Peri{i} naveo je potrebu dono{ewa zakonske regulative,
koja bi odredila arhivisti~ke kriterijume po kojima bi
dokumenta bila dostupna gra|anima i nau~noistra`iva~kim
ustanovama. Tako|e, naglasio je i neophodnost zakona o
dosijeima, koji bi omogu}io da oni budu pristupa~ni
pojedincima, kojima je potrebno da znaju {ta su dr`avne
slu`be o wima bele`ile.
Proces preuzimawa gra|e od Bezbednosnoinformativne agencije po~eo je pre tri godine i jo{ je u
toku. Dok ne bude kompletirana, nemogu}e je da bude dostupna
javnosti. Miroslav Peri{i} smatra i da priliv gra|e u
Arhiv Srbije treba da bude br`i, jer, na primer, spisi
Vojnobezbednosne agencije jo{ nisu postali deo ove
institucije.
N. [UTI]

1. decembar 2007.

SVEDO^ANSTVA
IZ PRVE RUKE
Tu ima mnogo ~lanaka
istorijskog zna~aja za sve:
za istori~are, kwi`evnike,
pesnike, dramske pisce,
psihoanaliti~are,
za psihonalizu qudi,
doga|aja i vremena, zato je
istoriografska kwiga dr
Mileta Bjelajca General
Dragi{a Pandurovi}, `ivot
i svedo~ewa, namewena
mnogima

koliko se istorija shvata samo kao jednostavan sled borbi,

mirewa, pobeda i poraza, lako se sti~e slika {ta se, kada
i kako dogodilo. Ipak, kwiga dr Mileta Bjelajca General
Dragi{a Pandurovi}, `ivot i svedo~ewa, koju su
objavili Institut za noviju istoriju Srbije i {tamparija
Altera, jo{ je jedna u nizu onih koje potvr|uju da se istorijski
doga|aji ne mogu razumeti bez uvida i u sudbine wihovih aktera.
Autor, nau~ni savetnik na beogradskom Institutu za noviju
istoriju, predstavio je psiholo{ku dramu oficira tokom Drugog
svetskog rata, odvojenog od svoje zemqe i porodice. U prvom
poglavqu, pod naslovom Dragi{a Pandurovi} u svom vremenu, dr
Bjelajac govori o `ivotu generala Vojske Kraqevine Jugoslavije,

STUDIJA O [KOLOVAWU DEVOJAKA

NA VOJNOJ AKADEMIJI

KULTUROLO[KA
PROMENA

orisno je da Vojska Srbije u svojim redovima ima `ene oficire sa visokim vojnostru~nim obrazovawem. Nema opravdawa za postavqawe formalnih ograni~ewa za {kolovawe
`ena na pojedinim smerovima Vojne akademije. Wima treba
da bude omogu}en pristup svim rodovima i slu`bama, {to podrazumeva i mogu}nost birawa svih programa {kolovawa za oficirske
du`nosti.
Navedeni stavovi samo su akcenti iz zavr{nog dela studije
pod naslovom [kolovawe devojaka na Vojnoj akademiji, koja je
ove godine objavqena u izdawu te na{e vojne obrazovne ustanove.
Autori studije vrsni su poznavaoci problematike: dr Jovanka
[aranovi}, nau~ni saradnik, na~elnik Odeqewa za studije
odbrane Instituta za strategijska istra`ivawa, i prof. dr Zoran Kilibarda, pukovnik u penziji, profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu. Kwiga je novi izdanak kontinuiranog bavqewa
temom u~e{}a `ena u odbrambenim poslovima i produkt dugogodi{weg nau~noistra`iva~kog rada dr Jovanke [aranovi}, ~iji su
rezultati prethodno delom objavqeni u radu @ena u odbrani
od tradicionalnog do savremenog (Vojnoizdava~ki zavod, 2006).

dok preostali, ve}i deo kwige, ~ine odlomci wegovog dnevnika

iz Drugog svetskog rata.
Na po~etku rata, od aprila 1941. godine, general
Pandurovi} je zarobqen i preba~en u logor u Varburgu, zatim u
Nirnbergu, gde potpisuje Nirnber{ku deklaraciju, akt
solidarnosti sa naporima Milana Nedi}a, a od 1942. godine
do kraja rata u zato~eni{tvu je u Osnabriku. U celinama
Nirnberg tvr|ava od `ice, Osnabri{ka xungla, Atmosfera
jedne sobe... hronolo{ki teku pri~e o logorskim danima,
odnosima me|u saborcima, isku{ewima... U prole}e 1945.
godine osloba|aju se generali Vojske Kraqevine Jugoslavije, da
bi mesec dana kasnije, na zahtev Titove vojne komisije, ponovo
bili preba~eni u poru{eni osnabri~ki logor. Novembra iste
godine, Dr`avna komisija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i
wegovih pomaga~a objavquje listu zlo~inaca iz vremena
zarobqeni{tva u logorima, na kojoj je i ime Dragi{e
Pandurovi}a. Od 1948. godine sa grupom generala `ivi u
dvorcu Farlar, nedaleko od Osnabrika.
Kwiga se zavr{ava pismom intimnom ispove{}u supruzi i
}erkama iz novembra 1945. godine, u kojem, bez obzira na to {to
je zemqa oslobo|ena, obja{wava li~nu nesre}u zbog poraza
wegove vojske i monarhisti~kih ideala. Nadaju}i se da }e uticaj i
ideje zapadnih sila biti presudni u kona~nom ure|ewu zemqe,
saop{tava i da se ne}e vratiti u Jugoslaviju dok se to pitawe ne
re{i. General Pandurovi} umro je jula 1951. godine u Osnabriku.
Tematizuju}i problem generala rojaliste tokom Drugog
svetskog rata, ~ijim je ishodom postao stranac u svojoj zemqi,
autor kombinuje istorijske ~iwenice sa li~nim do`ivqajima,
nude}i sliku jednog vremena i sistema, ne optere}uju}i pri tom
ideolo{kim nanosima. Ja nisam emigrant politi~ar, ve} stari
vojnik vaspitavan u mladosti i kroz ceo `ivot da se pridr`avam
striktno toga: ne me{ati se u politiku, slu`iti verno svome
narodu, pokoravaju}i se wegovoj zakonskoj voqi.
N. [UTI]

U studiji [kolovawe devojaka na

Vojnoj akademiji autori u prvom
poglavqu, @ena u vojsci izme|u osporavawa i ravnopravnog ~lanstva, razmatraju i nude odgovore na mnogobrojna
pitawa: od ukazivawa na tradicionalno gledawe na ulogu `ena u vojsci,
preko prikazivawa rezultata savremenih opservacija osobenosti `enske
prirode, do mogu}ih socijalno-radnih
implikacija anga`ovawa `ena u vojsci.
U drugom poglavqu autori se bave argumentima kojima se osporava ili
podr`ava {kolovawe `ena za vojnu profesiju, dok je tre}e
poglavqe posve}eno rezultatima empirijskog istra`ivawa zainteresovanosti devojaka za {kolovawe na Vojnoj akademiji.
Autori u ~etvrtom poglavqu otkrivaju razloge zbog kojih su
opravdana izvesna (privremena) ograni~ewa za {kolovawe pojedinih profila `ena oficira, a zatim obra|uju pitawa profila
oficira za koje `ene treba da se prvenstveno {koluju, oblika tog
{kolovawa, selekcije `ena kandidata za Vojnu akademiju i neke
specifi~nosti logisti~ke podr{ke neophodne tokom wihovog
{kolovawa. Studija zavr{ava zakqu~cima i predlozima, uz isticawe pitawa na koja je neophodno dati odgovor pre definitivne
operacionalizacije modela {kolovawa `ena u Vojnoj akademiji.
[kolovawe `ena u Vojnoj akademiji predstavqa svojevrsnu
kulturolo{ku promenu, isti~u autori, uz napomenu da je za o`ivotvorewe te promene neophodna podr{ka svih ~inilaca u vojnoobrazovnoj praksi.
S. RAN\ELOVI]

69

FEQTON

Pi{e
Dr Predrag PEJ^I]

Zastava
vezuje
vojnike
zajedni~kom
mi{qu, ose}awem i
duhom. Vojska se pod
zastavu kupi. Zastava je
u vojsci najstarija posle
vladaoca. Zato woj svi oficiri
bez razlike i svi vojnici odaju
po~ast, zato se s po~a{}u donosi
i odnosi s fronta
Onaj vojnik, koji pobedonosno
pronese zastavu kroz
neprijateqske redove, slavan je
i wega ~eka nagrada od Kraqa,
a ~ast i ponos od celog naroda.
Ko zastavu izneveri, nevernik je;
takav je vojnik zgre{io i pred
Bogom i pred Kraqem i pred
Otaxbinom svojom; takvog
nevernika o~ekuje sram i poruga.

70

S R P S K E

Z A S T A V E

( 3 )

BATAQONSKE
ZASTAVE
KNE@EVINE
SRBIJE
1. decembar 2007.

Sa dolaskom kneza Aleksandra Kara|or|evi}a na vlast, ve} stranama. Spoqne ivice zastave opto~ene su kod pe{adije zlatnim,
krajem 1845. godine, uz zastave, koje su dodeqene nekim jedi- a kod kowice srebrnim resama duga~kim 5 cm. Na sredini obe stranicama srpske vojske i{le su i diplome sa kraqevskim ama- na platna stoji beli orao sa {titom na prsima i jednom krunom na
netom, kojim je suveren obavezivao svoju vojsku na neoborivu obema glavama. Visok je 45 cm, srazmerne {irine. Iznad grba stoji
hrabrost i postojanu vernost. Bataqoni Kne`evine Srbije
srpskom }irilicom ispisan natpis: Za veru, Kraqa i Ota~astvo,
primili su i prve svilene srpske trobojke crveno-plavo-bele boje a ispod naziv doti~nog aktivnog puka, diviziona ili eskadrona.
koje je uveo vrhovni zapovednik vojske knez Aleksandar Kara|or|eStare zastave zamewene su novim, po{to su osve{tane u crvi}, 30. novembra 1845. Na prvoj strani zastave naslikan je lik sve- kvi Ru`ica na Kalemegdanu, na Cveti, 6. juna 1886 upravo na dan
kada je 1815. knez Milo{ Obrenovi} pod svojim takovskim barjatog Andreje prvozvanog, koji se slavio tog datuma, sa napisom ispod:
Slava Bogu vi{wemu, ukrepov{emu desnicu Srbaqa hrabra kom okupio Srbe na Drugi srpski ustanak.
Toga dana je darivana ukupno 21 zastava: pe{adijskim pukoviza veru, ote~estvo i rod. I utverdiv{emu pravdu na pohvalu i ~est!
ma 15, gardijskim bataqonima pet, kowi~kim pukovima tako|e
Na drugoj strani zastave, ispod grba, stajao je natpis:
Zastavu ovu osve{tanu, vojene ~esti znak, za spomen, qubav i pet i jedna Gardijskom eskadronu. Vrhovni zapovednik srpske vojske
odr`ao je slede}i govor:
naklonost vernim vojnicima srpskim, darova Aleksandar Kara|or|evi}, kwaz Zastava 4. kowi~kog puka
Junaci!
1904. godine
srpski, na dan sv. Prvozvanoga Andreje
Stare zastave, ta slavna znamewa
qeta 1845!
vojnih vrlina kojima se Na{a mila i draPosle Svetoandrejske skup{tine
ga vojska vazda odlikovala; stare zasta1858, kada je na vlast ponovo do{ao knez
ve ti svedoci slavnih dana, svedoci teMilo{ Obrenovi}, odmah su povu~ene za{kih napora srpske vojske i srpskog nastave koje je vojsci dodelio Aleksandar
roda danas se zamewuju.
Kara|or|evi} i za bataqone garnizonDanas se ostavqaju da slu`e kao veske vojske prvog i drugog poziva darivane
~iti spomenici hrabrosti vojnih vrlina
su druge, ~ije su diplome glasile:
va{ih, oli~enih u slu`bi otaxbine, u slu`bi Kraqu va{em
Vojnici!
Predaju}i vam danas zastave, Ja vam
Osve{tenu zastavu koju vam ja povepredajem ~ast, Ja vam predajem dostojanravam va{oj hrabrosti i vojni~koj ~esti,
stvo i budu}nost Srbije!
primite s diplomom ovom, kao svedo~bu
moje ote~eske qubavi prema vama. Ona je
Pod vladavinom kraqa Milana Prukra{ena obrazom Svetoga prvozvanoga
vog Obrenovi}a sve komande i jedinice,
Apostola Andreje, dan koga dvostruko je
koje su imale zastave, naredbom od 3. jaznamenit za svakog Srbina; jedno po tonuara 1888. dobile su kao dan slave
me, {to je na taj dan Bog blagoslovio
odre|eni datum koji je mogao da bude ili
sre}nom pobedom oru`ije otaca na{i, a
dan formirawa jedinice ili dan osobidrugo i poglavito s toga {to je posle tetog odlikovawa komande u borbi pred ne{ki trudova moji i narodni na taj dan obprijateqem ili dan kakvog srpskog bo`ijavqena unutra{wa sloboda zemqe na{e.
jeg ugodnika. Dan slave imale su sve peObraz ovaj ugodnika Bo`ijega podse}aju{adijske, kowi~ke, artiqerijske i in`i}i vas na dve zna~ajne epohe u istoriji
werijske jedinice, zatim zavodi, Vojna
na{e otaxbine neka umlo`i juna{tvo i
akademija, sve bolni~ke ~ete, a isto tako
vernost koju ste vi ote~estvu i meni dui `andarmerija.
`ni, kako da se dostojni sinovi juna~ki
NARO^ITA Z ASTAVA
roditeqa va`u i moje qubavi poka`ete,
ZA A KADEMIJU
te da se pod zastavom ovom, koja neka vam
je sre}na i blagoslovena uven~ate ~a{}u
Na 50-godi{wicu proslave, 10. dei slavom sebi na ponos, meni na radost,
cembra 1890, kraq Aleksandar Prvi
a Srbiji na korist!
Obrenovi} dodelio je Vojnoj akademiji
Naro~itu zastavu:
I D OBROVOQCI
Poveravaju}i ovu zastavu Vojnoj
POD Z ASTAVOM
akademiji kao simvol vojni~kih vrlina,
U narednim vremenima srpska vojska
Mi smo potpuno uvereni, da }e pitomci
imala je mnoge zastave, me|u kojima se isVojne akademije svojim radom i trudom
ti~u dobrovoqa~ke iz srpsko-turskog rata
starati se, da ona vazda ponosno vije nad
18761877, da bi 1884. godine bila dovrlom trupom budu}ih stare{ina na{e
neta i Uredba o zastavama Na{e vojske,
hrabre Vojske!
koja predvi|a da zastave u vojsci dobijaju
Uzdanici, vojni~kom listu za pouaktivni pe{adijski i kowi~ki pukovi, garku, negovawe vojni~kih tradicija i vitedijski eskadron, rezervni pe{adijski pu{ku zabavu, 1902. godine istaknuto je:
kovi i rezervni kowi~ki divizioni... U
Zastava je amanet poveren vojnici~lanu 4. stoji da se i kowi~ka i pe{adijma od Kraqa; amanet koji vojnici treba
ska zastava sastoji iz: platna, trake i koda ~uvaju, da se wime slave i ponose, i da
pqa. Platno i kopqe ne mewaju se, a traka
ga brane kao najve}u svetiwu.
je promenqiva. Kraq, stupaju}i na vladu,
Zastava vezuje vojnike zajedni~kom
daje vojsci nove trake sa svojim monogrami{qu, ose}awem i duhom. Vojska se pod
mom, a stare se predaju na ~uvawe vojnom
zastavu kupi. Zastava je u vojsci najstarija
muzeju, ako se ukazom druga~ije ne naredi.
posle vladaoca. Zato woj svi oficiri bez
Platno je dvostruko, purpurno crverazlike i svi vojnici odaju po~ast, zato se
no, 90 cm u kvadratu ima lice na obema
s po~a{}u donosi i odnosi s fronta.

71

FEQTON

Na{a zastava je od svilenog platna, bojadisanog crveno, plavo i belo. Na woj pi{e: Za vjeru, Kraqa i Ote~estvo, i na woj je
nacrtan Grb Kraqevine Srbije.
Onaj vojnik, koji pobedonosno pronese zastavu kroz neprijateqske redove, slavan je i wega ~eka nagrada od Kraqa, a ~ast i
ponos od celog naroda. Ko zastavu izneveri, nevernik je; takav je
vojnik zgre{io i pred Bogom i pred Kraqem i pred Otaxbinom svojom; takvog nevernika o~ekuje sram i poruga.
Vojnici! Pazite i ~uvajte zastavu svoju. Boqe vam je
i umreti, nego se bez we iz boja vratiti. Ako je izgubite,
izgubili ste sve {to ste imali; izgubili ste i mesto na
kome ste se u zajednicu skupqali i uzajamno se hrabrili, izgubili ste zbori{te posle boja!
Posle nove promene na prestolu, kraq Petar Prvi Kara|or|evi} donosi svoju Uredbu o zastavama na{e vojske 1906. po kojoj su zastave pe{adijske, za sva
tri poziva narodne vojske i kowi~ke, za pukove prvog
poziva i divizione drugog poziva. Platno zastave je
svileno, na kome se nalaze crvena, plava i bela boja, pore|ane jedna ispod druge horizontalno. Povr{ina zastave je kvadratna, 75 cm, s trakom {irine
15, a du`ine 100 cm. Na spoqnoj, desnoj strani platna nalazi se u sredini i u krugu lik svetog prvozvanog apostola Andrije, patrona vojni~kog; a na unutra{woj strani, tako|e u sredini i u krugu, lik dvoglavog belog orla, dr`avnog grba.
Nad krugovima, svetiteqevim i orlovim, a
prema sredini slobodnog prostora tog dela platna, u blagom luku su ispisane re~i: Za Kraqa i
Ota~astvo.
Pri dnu trake, na spoqnim stranama nalazi
se na jednom kraju venac sa krunom odozgo i kraqevim monogramom unutra; a na drugom kraju ispisan je u jednom ili vi{e redova naziv jedinice ~ija je zastava.

U ovom ~asu, junaci, kada primate i ubojnim pozdravom, pozdravqate tu Svetu Zastavu Srpstva i na{ih juna~kih predaka, onih
gorostasnih junaka, koji su na dana{wi dan pod Kara-\or|ijem,
slabim oru`jem i opremom ali juna~kim srcem u grudima i tvrdom
verom u Boga oteli ovaj tvrdi grad Beograd, znajte da i svi oni
junaci, i Kraq i ceo narod Srpski o~ekuju od vas: da tu zastavu pobedonosno pronosite kroz neprijateqske redove, te da im ona zaista bude stra{na i u`asna, i da je proslavite neugaslom slavom
koja }e sijati ve~no kao Sunce
U balkanskim ratovima vojne zastave su tako|e kvadratnog
oblika, s grbom Srbije u obele`enom krugu i sa natpisom gore:
Za kraqa i ota~astvo i dole: S verom u Boga. Te zastave srpska
vojska imala je i tokom Prvog svetskog rata, 19141918. godine.
Krajem 1914. general Stepa Stepanovi}, tada komandant trupa
novih oblasti u Skopqu, naredio je da se sve zastave iz kadrovskih, odmah po{aqu u odgovaraju}e aktivne pukove prvog poziva i
to za pukove Timo~ke divizije u Ra~u, a za pukove Moravske, [umadijske i Dunavske divizije u Vaqevo!.
Kako je posle povla~ewa srpske vojske preko albanskih gudura i dolaskom na Krf 1915/1916. godine, vojska reorganizovana,
deo zastava ukinutih pukova je ~uvan, a ~etiri su date pukovima Pr-

ZASTAVE K RAQEVINE S RBIJE

Na osnovu ukaza srpskoj vojsci 30. septembra 1911. nove zastave su dodeqene pe{adijskim pukovima drugog poziva 16, kowi~kim divizionima i pukovima pet i artiqerijskim divizionima tako|e pet.
U naredbi Vrhovnog komandanta Srpske vojske kraqa Petra Prvog od 30. septembra 1911. stajalo je:
Predajemo danas... puku divizionu zastavu na{e vojske na kojoj je lik Svetog Andreje prvozvanog i Belog Orla
Kraqa Srbije sa natpisom Za Kraqa i
Ota~astvo, s verom u Boga!
Poveravaju}i ovo sveto juna~ko znamewe puku divizionu kao
zalogu vojni~ke ~asti i kao znak zbori{ta na{ih hrabrih vojnika
Mi smo potpuno uvereni, da }e se oni, pod okriqem ovoga znamewa
slave i ~asti vazda se}ati ovog vojnog zaveta i zakletve dani Kraqu i Otaxbini, i da }e, kao dostojni sinovi svojih juna~kih predaka u~initi da se zastava wihovog puka diviziona uvek ponosito
vije!
Toga dana je ministar vojni, |eneral Stepa Stepanovi} odr`ao slede}i govor:
Junaci!
Wegovo kraqevsko viso~anstvo Petar Prvi, na{ Vrhovni Zapovednik, predaje vam danas Zastave va{e Komande va{eg puka i
divizijona, tu najve}u Svetiwu vojni~ku, to sveto znamewe vojni~ke
~esti i du`nosti, vojni~ke slave i ponosa.

72

Zastava moravskog divizijskog kowi~kog puka 1911. godine

ve srpske dobrovoqa~ke divizije, formirane u Rusiji. Tako je zastava 2. pe{adijskog puka data 1. dobrovoqa~kom puku, zastava 6.
pe{adijskog puka 2. puku; zastava 7. pe{adijskog puka 3. puku i zastava 11. pe{adijskog puka 4. dobrovoqa~kom puku.
Zastave je 18. juna 1916. u Odesi uru~io komandant pukovnik
Stevan Haxi}.
Prva srpska ratna zastava koja se zavijorila na moru bila je
istaknuta 1917. na otkupqenom torpiqeru gr~ke ratne mornarice,
kr{tenom Srbija, koji je ujedno bio i prvi srpski ratni brod tog
vremena. Savezni~ka Italija ulo`ila je o{tri protest srpskoj
vladi zbog isticawa zastave jedne zemqe koja nije bila pomorska.
Ipak, srpska trobojka ostavila je duboki trag na ratnike koji su
imali prilike da vide kako se ponosno vije, ose}aju}i u woj daleki
privid svoje otaxbine.
(Nastavak u slede}em broju)
1. decembar 2007.

VREMEPLOV

DOGODILO SE...
1. decembar 1918.
Sve~ano progla{ewe formirawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
1. decembar 1925.
U Lokarnu u [vajcarskoj potpisani su sporazumi izme|u evropskih
dr`ava o garanciji mira i nepovredivosti granica. Najva`nijim
se smatra Rajnski pakt, kojim su se Nema~ka, Francuska i Belgija
obavezale na po{tovawe granica, a Nema~ka prihvatila demilitarizaciju Rajnske oblasti. Ove sporazume prekr{io je Hitler
1936, kada je okupirao Rajnsku oblast, a potom napao ^ehoslova~ku 1938. i Poqsku 1939. godine.
2. decembar 1901.
Ameri~ki pronalaza~ King Kemp Xilet patentirao je prvi no`i} za brijawe s dvostrukom o{tricom.
3. decembar 1915.
Povla~e}i se pred nadmo}nijim neprijateqskim snagama, prvi delovi
srpske vojske pristigli su u Skadar.
Tri dana kasnije u Skadar je stigla i
srpska Vrhovna komanda.
3. decembar 1952.
Umro je srpski politi~ar, pozori{ni i kwi`evni kriti~ar Milan Grol. Bio je blizak
saradnik srpskog kwi`evnog kriti~ara Jovana Skerli}a. Od 1940. godine bio je predsednik Demokratske stranke. U Drugom svetskom ratu bio je ministar u jugoslovenskoj
emigrantskoj vladi u Londonu. U zemqu se
vratio 1945. i jedno vreme bio potpredsednik vlade FNRJ.
4. decembar 1869.
U Novom Sadu ro|en Slobodan Jovanovi},
pravnik, istori~ar i kwi`evni kriti~ar.
^lan Srpske akademije nauka i umetnosti od
1905. godine. Svojim delima ostavio je duboki trag u nauci i kulturi. U periodu od 27.
marta 1941. do avgusta 1943. godine bio je
potpredsednik i predsednik jugoslovenske
kraqevske vlade. Umro je 12. decembra 1958.
u Londonu kao lice bez dr`avqanstva.
4. decembar 1995.
Ministri inostranih poslova Evropske unije suspendovali su na
sastanku u Briselu sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji.
5. decembar 1995.
^lanice Natoa odobrile su upu}ivawe 60.000 vojnika u Bosnu radi o~uvawa mira postignutog Dejtonskim sporazumom. Najve}a operacija Atlantskog saveza od wegovog osnivawa 1949. sprovedena
je pod nazivom Zajedni~ki poduhvat.
7/8. decembar 1941.
Napad Japana na Perl Harbur i ulazak Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Drugi svetski rat.
8. decembar 1995.
U Londonu je po~ela dvodnevna konferencija na kojoj je, umesto
`enevske Mirovne konferencije za biv{u Jugoslaviju, osnovan
Savet za sprovo|ewe mira. U radu konferencije u~estvovali su

ministri inostranih poslova 40 zemaqa i

predstavnici brojnih me|unarodnih organizacija. [vedski diplomata Karl Bilt imenovan je za visokog predstavnika me|unarodne
zajednice u Bosni.
9. decembar 1917.
Turske trupe predale su Britancima u Prvom
svetskom ratu Jerusalim, koji je pod turskom
dominacijom bio od 1517. godine.
9. decembar 2000.
Savezna Republika Jugoslavija i biv{a jugoslovenska republika
Slovenija uspostavile su diplomatske odnose.
10. decembar 1919.
Usvojeno prvo Privremeno pravilo o vr{ewu `andarmerijske slu`be u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
11. decembar 1946.
Generalna skup{tina UN osnovala je Unicef (Me|unarodni fond
Ujediwenih nacija za pomo} deci).
12. decembar 1916.
Nema~ka je u ime Centralnih sila
predlo`ila Antanti da otpo~nu
pregovori o zakqu~ewu mira, pod
uslovom da se priznaju dotada{wa nema~ka osvajawa. Sile Antante nisu pristale na pregovore.
13. decembar 1877.
Kraq Milan Obrenovi} odazvao se pozivu Rusije koja je zaratila
sa Otomanskim carstvom i Srbija je objavila drugi rat islamskoj
carevini, iako se jo{ nije oporavila od poraza u prvom. Srpska
vojska je ubrzo potukla Turke i oslobodila ju`ne srpske gradove
Ni{, Belu Palanku, Pirot, Kur{umliju, Prokupqe i Vrawe.
14. decembar 1960.
Generalna skup{tina UN usvojila
Deklaraciju o davawu nezavisnosti zemqama pod kolonijalnom
upravom. U Deklaraciji je zapisano da su UN uverene da postojawe kolonijalizma spre~ava razvoj me|unarodne ekonomske saradwe i onemogu}ava socijalni, kulturni i ekonomski razvoj zavisnih naroda i da je kolonijalizam suprotan idealima svetskog
mira. Ovaj datum se obele`ava kao Dan dekolonizacije.
14. decembar 1995.
Predsednik Srbije Slobodan Milo{evi}, {ef
jugoslovenske delegacije
na mirovnim pregovorima u Parizu, predsednik
Hrvatske Frawo Tu|man
i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegovi}
potpisali su mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini.
14. decembar 2005.
Stupila je na snagu Konvencija Ujediwenih nacija o borbi protiv
korupcije. Ovo je prvi globalni obavezuju}i dokument koji reguli{e borbu protiv korupcije u dr`avnim i privatnim sektorima.
Pripremio Miqan MILKI]

73

DUHOVNOST

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

BUKA

riroda nikad ne podi`e buku. Ona u~i ~oveka uzvi{enosti u

ti{ini. ]uti sunce. Nemo se pred nama {iri zauzdano nebo.
Malo i retko ~ujemo ne{to iz srca zemqe. Milostivo i bla`eno se pru`aju carske planine. ^ak je i more sposobno za
duboku ti{inu. Ono najve}e u prirodi, {to odre|uje i odlu~uje
kao takvu na{u sudbinu, de{ava se be{umno...
A ~ovek je bu~an. On pravi buku od jutra do kasno uve~e, namerno i nenamerno, rade}i i dokonuju}i. Ta buka nikako se ne sla`e sa rezultatom koji zahvaquju}i woj, nastaje. Kao da buka sa~iwava privilegiju ~oveka u svetu, jer sve {to priroda daje na{em
sluhu, jeste jedinstveni i mnogozna~ni zvuk, a ne nasrtqiva i prazna buka. Pora`eni i obuhva}eni stojimo mi kad svoj glas podi`u
grom, vulkan ili uragan; i oslu{kujemo taj glas, koji se namerio da
nam ka`e ne{to uzvi{eno. Buja Rajskog vodopada ili mora, ru{evine gorske lavine, {apat {uma, `ubor potoka, poj slavuja mi ~ujemo ne kao buku, nego kao govor ili pesmu srodnih nam, ali tajanstvenih, sila. Buka tramvaja, treska i {kripawe fabrika, urlawe
motora, fijuci prolaze}ih automobila, {vi}kawe bi~a, obijawe
kose, o{tri zvuci kr{evina ma{ina i, ah, tako ~esto... zujawe radija to je buka, povezana sa odre|enim pojavama, ali tako ni{tavno malo zna~ajna u duhovnom smislu. Buka postoji uvek tamo gde
zvuk apsolutno malo zna~i, ili uop{te ni{ta ne zna~i; gde romor,
zujawe, trubqewe, brujawe, prodiru}i u ~oveka ~oveku pru`aju veoma malo. Buka je drska i razo~aravaju}a, ohola i prazna, samouverena i povr{na, bespo{tedna i la`qiva. Mogu}e je da se priviknemo na buku, ali nikada se wom ne treba nasla|ivati. Ona ne
krije u sebi ni{ta duhovnoga; ona je slobodna od svakog tre}eg
duhovnog nivoa. Ona govori, ne imaju}i {ta da ka`e. Zato je svaka r|ava umetnost, svaka glupava re~, svaka prazna kwiga buka.
Pri tom, buka se javqa iz duhovnog ni{ta i rastvara se u
duhovnome ni{ta. Ona mami ~oveka iz wegovog duhovnog pribe`i{ta, iz wegove usredsre|enosti, izaziva ga otuda, razdra`uje, svezuje, tako {to on `ivi ne vi{e duhovnom, ve} skoro iskqu~ivo spoqa{wim `ivotom. Govore}i jezikom savremene psihologije, ona
`ivotu pri{iva ekstravertnu situaciju, ni~im mu to ne nadokna|uju}i. Otprilike ovako: Pozdravqam te, ~ove~e... Oslu{ni! Pri~ekaj!.. Uostalom, ja i nemam {ta da ti ka`em!..
I opet... I opet... Jadni ~ovek se podvrgava napadima i ~ak ne
mo`e da odrazi lik napada~a: Ako nemam {ta da ti ka`em, ostavi
me na miru... I {to je vi{e ~ovek obuhva}en bukom, tim se ja~e prikiva wegova du{a za pa`wu prema spoqa{wem. On se predaje spoqa{wosti....
Zahvaquju}i buci, spoqa{wi svet postaje zna~ajan. On zaglu{uje ~oveka, guta ga. On ga pretvara u materijalistu: ukoliko je materijalista upravo onaj ko se zaustavqa na spoqwoj materiji i smatra je jedinom realno{}u. Buka, da tako ka`emo, zaslepquje ~ove~ije uho, wegov sluh, wegovu preduzimqivost, ~ovek postaje duhovno
nagluv i duhovno gluv.
Buka prikriva sve: u spoqa{wem smislu pojawe sveta, otkrovewa prirode, nadahnu}e iz kosmi~kog }utawa. U unutra{wem
smislu ra|awe re~i, ro|ewe melodije, odmor du{e, spokoj razuma, tihi glas Boga, koji govori u nama (Lafater). Zato {to, uistinu, gde nema ti{ine, tamo nema ni mira; gde bu~i ni{tavnost, tamo
onemi Ve~no; gde se osili |avo, tamo ne}e{ za~uti pojawe An|ela.
Vrt Bo`iji cvate u ti{ini.
Pla{qiva je, tako|e, i muza. Kako je lako prepla{iti je bukom!.. Ne`na je wena su{tina: glas je ne`an. A buka je drzak momak.
Ni{ta ne zna taj grubijan o tajanstvenoj prvona~elnoj melodiji, koja
se odi`e iz vrela du{e, katkad mole}i, ponekad zazivaju}i, ponekad
uzdi{u}i. On je amuzikalan i antimuzikalan; on izgoni prvona~elnu melodiju iz zemnog `ivota i zemne muzike... Na{e buci sklono
vreme ve} je za{lo tako daleko da su samo titanski nadareni muzi~ari u stawu da prime tu bo`anstvenu i prvona~elnu melodiju...
Za tu nesre}u ne poznajem utehu. Postoji samo jedno: otkloniti buku...
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama gospodwim
Svetigora, Cetiwe, 2001.

74

V E R S K I P R AZ N I C I
1-15. decembar

Pravoslavni
4. decembar Vavedewe Presvete Bogorodice
7. decembar Sveta velikomu~enica Ekaterina
8. decembar Sveti velikomu~enik Kliment
9. decembar Prepodobni Alempije Stolpnik
13. decembar Sveti apostol Andrej Prvozvani

Rimokatoli~ki
2. decembar Prva nedjeqa Do{a{}a
8. decembar Bezgre{no za~e}e Bla`ene
Djevice Marije

Jevrejski
512. decembar Hanuka

VAVEDEWE
PRESVETE BOGORODICE

Kada je Presveta Deva Marija navr{ila tri godine,

weni roditeqi, sveti Joakim i Ana, doveli su je iz Nazareta u
Jerusalim, da je predaju Bogu u hram kako su ranije obe}ali. Na
ulasku u hram, Devu je do~ekao prvosve{tenik Zaharija, otac
Jovana Prete~e, i uveo je u Svetiwu nad Svetiwama, u najsvetije mesto hrama, iza druge zavese, tamo gde ulaze samo arhijereji i to jednom godi{we. Roditeqi su prineli `rtvu Bogu, primili blagoslov i vratili se ku}i dok je wihova k}i ostala u
hramu. Posle wihove smrti, dvanaestogodi{wu Devu dali su
svetom Josifu, ro|aku iz Nazareta da, pod vidom obru~nice,
`ivi u devstvenosti iako to nije bio obi~aj u Izraiqu. Presveta Deva Marija bila je prva do`ivotno zave{tana devojka
koju su kasnije sledile hiqade devojaka i mladi}a.

HANUKA
Slavi se kao se}awe na pobedonosnu oslobodila~ku
borbu jevrejskog naroda protiv helenisti~kih okupatora u vreme vladavine Antioha ^etvrtog Epifana iz dinastije Seleukida. Prvi dan praznika pali se po jedna svetiqka, a zatim svakog dana po jedna vi{e. Tradicija nala`e da se tada ne radi,
dozvoqena je porodi~na zabava, naro~ito igra za decu sa zvr~kom na kome su ispisane re~i vezane za legendu o uqu. Zato se
i slu`e u{tipci od testa i krompira spremqenim na uqu.
1. decembar 2007.

IZBOR SPORTISTE GODINE

VOJSKE SRBIJE U 2007.
Decembar najavquje kraj bogate takmi~arske sezone u kojoj su
zabele`eni rezultati vredni pa`we. Obradovali su nas strelci,
padobranci, pentatlonci, atleti~ari, majstori borila~kih ve{tina... Do{lo je vreme da izaberemo najboqe u ekipnoj i pojedina~noj konkurenciji. Imaju}i u vidu uspehe na doma}oj i me|unarodnoj
sceni, verujemo da }e se `iri na}i na slatkim mukama da po va`e}im kriterijumima odredi ko je obele`io sportsku 2007. u Vojsci Srbije.
Magazin Odbrana }e im odati priznawe za u~inak, javno i
sve~ano, opet, po tradiciji 24. januara naredne godine.
Predloge mogu slati komande, jedinice, ustanove, vojne {kole
i druge obrazovne institucije, sportski savezi, klubovi i sekcije.
Va{e predloge mo`ete slati do 30. decembra na adresu: Redakcija magazina Odbrana (za izbor sportiste godine), Bra}e
Jugovi}a 19, 11000 Beograd.

VOJNA PO[TA 1423 SOMBOR

raspisuje

KONKURS
Za popunu slobodnih radnih mesta, prijemom lica
iz gra|anstva u profesionalnu slu`bu
u svojstvu vojnika po ugovoru na slu`bi u VS:
Mesto slu`bovawa: NOVI SAD
U gra|evinsku slu`bu:
rukovalac parnih kotlova sa mehanizovanim lo`ewem,
VES 72824, .......................................................... 2 izvr{ioca
Mesto slu`bovawa: SOMBOR
U sanitetsku slu`bu:
medicinski tehni~ar, VES 72503, .......................... 1 izvr{ioc

SPORTSKO PRVENSTVO
PRVE BRIGADE

OP[TI USLOVI:

Na sportskim terenima Novog Sada 22. novembra odr`ano je

jesewe sportsko prvenstvo Prve brigade Kopnene Vojske, na kome je
u~estvovalo oko 150 takmi~ara, koji su se nadmetali u tri sportske
discipline orijentacionom kretawu, malom fudbalu i krosu na
2.500 metara.
Prvenstvo je otvorio pukovnik Sreten Egeri}, na~elnik {taba
brigade, dok su potporu~nik Dragan Todosijevi}, pobednik u vojnom
vi{eboju na prole}nom sportskom prvenstvu, i stariji vodnik prve
klase Sa{a Mudrini}, u~esnik Svetskih vojnih olimpijskih igara
odr`anih u Indiji, podigli na jarbol dr`avnu zastavu.
Najboqe rezultate postigla je ekipa Sremske Mitrovice.
B. M. P.

CERSKI POLUMARATON
U Tekeri{u, 3. novembra odr`an je 11. po redu polumaraton
Stazama cerskih junaka. Pobednik ovogodi{weg takmi~ewa u spomen Cerske bitke, je Sreten Ninkovi}, koji je stazu od 21,1 km savladao za jedan sat, deset minuta i osam sekundi. Drugo mesto osvojio je Stoli} Sa{a iz Beograda postigav{i ~etiri sekunde slabije
vreme, a tre}e Dejan Bogi}evi} iz [apca stigav{i na ciq osam
sekundi posle prvoplasiranog.
U `enskoj kategoriji trijumfovala je Stojanka Sokol iz Subotice pretr~av{i stazu za jedan sat, 48 minuta i 25 sekundi, dok su
se za drugu i tre}u poziciju izborile Zorica Anti} (1:53:14) iz
Vaqeva i Milena Petrovi} (2:06:05) iz Beograda.
U kategoriji pripadnika Vojske Srbije najboqi rezultat postigao je mla|i vodnik Goran ^egar (1:11:12), drugo mesto osvojio
je kapetan Aleksandar Ne{evski (1:15:38), a tre}e Igor Vukovi}
(1:19:51). Na polumaratonu, koji ima status me|unarodnog takmi~ewa, nastupili su i dugopruga{i iz Rumunije, Moldavije i Republike Srpske.
Osim polumaratona, odr`ani su i kros studenata na 10 kilometara, u kojem se oreolom pobednika okitio Kristijan Sto{i}, i
|a~ke trke od prvog do osmog razreda.
Ove godine i start i zavr{etak trke bili su na Tekeri{u, kraj
spomenika cerskim junacima. Staza je vodila do sela Dowa Badawa i nazad. Pod pokroviteqstvom Skup{tine op{tine Loznica tu
atletsku manifestaciju organizovali su Trka~ki atletski klub
Cerski junaci i Univerzitetski sportski savez Beograda.

da je dr`avqanin Republike Srbije,

da je zdravstveno sposoban za slu`bu u Vojsci ({to utvr|uje
nadle`na vojnolekarska komisija),
da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora
od najmawe {est meseci,
da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo
za koje se goni po slu`benoj du`nosti,
da je odslu`io vojni rok, i da je za vreme slu`ewa vojnog roka
osposobqen za obavqawe odgovaraju}e du`nosti,
da nije stariji od 28 godina, ako se prima na du`nost u rodu,
odnosno 30 godina, ako se prima na du`nost u slu`bi.
POSEBNI USLOVI:
za du`nost u sanitetskoj slu`bi mogu konkurisati lica, bez
obzira na VES ukoliko u gra|anstvu imaju stru~nu spremu koja odgovara slu`bi u koju se primaju,
za du`nost u gra|evinskoj slu`bi mogu konkurisati lica, bez
obzira na VES ukoliko u gra|anstvu imaju polo`en stru~ni ispit koji
odgovara radnom mestu na koje se primaju.
NA^IN KONKURISAWA:
Molbe se podnose neposredno Vojnoj po{ti 1423 Sombor. Adresa: Apatinski put bb, 25105 Sombor.
U molbi se navodi: prezime, o~evo ime i ime, mesto, op{tina i
godina ro|ewa, li~na VES, du`nost za koju konkuri{e i najvi{u zavr{enu {kolu. Uz molbu prila`e: uverewe o dr`avqanstvu, izvod iz
MKR, overenu diplomu-svedo~anstvo o zavr{enom stepenu stru~ne
spreme ili polo`enom stru~nom ispitu u gra|anstvu, uverewe da se
protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak, fotokopiju vojni~ke kwi`ice, biografiju. Na ocenu zdravstvene sposobnosti lica }e upu}ivati komisija koja odabira kandidate.
PRAVA I OBAVEZE ZA VREME SLU@BE PO UGOVORU:
Vojnici po ugovoru na odre|eno vreme imaju pravo na: li~ni dohodak i druga nov~ana primawa prema Pravilniku o li~nim dohotcima, besplatan sme{taj u kasarni, besplatnu ishranu po propisanom
vojni~kom obroku, godi{wi odmor i odsustva prema Pravilniku o godi{wim odmorima i odsustvima, zdravstveno i socijalno osigurawe
i druga prava i obaveze prema propisima za lica primqena u vojnu
slu`bu na odre|eno.
Konkurs je otvoren od 01.11.2007. godine i ostaje otvoren do
popune upra`wenih mesta.
O izboru kandidati |e biti obave{teni u propisanom roku.

Z. P.

75

KONKURSI

VOJNA PO[TA 1414 NOVI SAD

raspisuje

KONKURS

Za prijem vojnika po ugovoru na slu`bu

u Vojsci Srbije na odre|eno vreme (po garnizonima)
a) NOVI SAD
VP 1405
VES 71801 (radio-telegrafista) ............................ 2 izvr{ioca
VES 71810 (teleprinterist-{ifrer) ........................ 1 izvr{ioc
VES 72701 (voza~ vu~nog vozila) ............................... 1 izvr{ioc
VP 1947
VES 72110 (mehani~ar za in`. ma{ine
ujedno voza~) ............................................ 1 izvr{ioc
VP 1421
VES 71704 (voza~-poslu`ilac dozera) .................... 3 izvr{ioca
VES 71706 (voza~-poslu`ilac utovariva~a) ........... 2 izvr{ioca
VES 71707 (voza~-poslu`ilac kopa~a) .................... 2 izvr{ioca
VES 71709 (poslu`ilac kompresora) ........................ 1 izvr{ioc
VES 71716 (voza~-poslu`ilac grejdera) .................... 1 izvr{ioc
VES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e) ................ 1 izvr{ioc
VES 72125 (el. mehani~ar za vozila guseni~are-el. mehani~ar
za izvore struje) ..................................... 1 izvr{ioc
VES 72701 (voza~) ................................................... 2 izvr{ioca

VES 71801 (radio-telegrafista) .............................. 1 izvr{ioc

VES 72125 (elektromehani~ar za vozila
guseni~are) ............................................. 1 izvr{ioc
VES 72126 (elektromehani~ar) ................................. 1 izvr{ioc
VES 72501 (bolni~ar) ............................................... 1 izvr{ioc
g) SREMSKA MITROVICA
VP 1415
VES 71405 (voza~ borbenih vozila to~ka{a) ............ 1 izvr{ioc
VES 71417 (ni{anxija) ............................................ 7 izvr{ioca
VES 71418 (voza~ tenka) ........................................ 16 izvr{ioca
VES 71731 (voza~ oklopnog vozila nosa~a mosta) ..... 1 izvr{ioc
VES 72501 (bolni~ar) ............................................. 2 izvr{ioca
VES 72503 (medicinski tehni~ar) .............................. 1 izvr{ioc
VES 72701 (voza~) ................................................... 2 izvr{ioca
VP 1417
VES 71410 (operator ni{anxija na BVP) ................ 3 izvr{ioca
VES 71451 (strelac na BVP) .................................. 11 izvr{ioca
d) [ABAC
VP 4219
VES 71713 (poslu`ilav bu{ilice) ............................ 1 izvr{ioc
VES 72701 (voza~) ..................................................... 1 izvr{ioc
USLOVI KONKURSA:
Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwavaju
slede}e uslove:

VP 1413
VES 71310 (voza~) ................................................... 2 izvr{ioca
VES 71325 (operator) ............................................. 7 izvr{ioca
VES 71328 (voza~) ................................................... 4 izvr{ioca
VES 72701 (voza~) ................................................... 2 izvr{ioca
VES 73801 (poslu`ilac) ............................................ 1 izvr{ioc
VES 73807 (dispe~er) ................................................ 1 izvr{ioc

OP[TI USLOVI:
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu,
da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u,
da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora
od najmawe {est meseci,
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za
koje se goni po slu`benoj du`nosti,
da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu
slu`ewa vojnog roka.

VP 4100
VES 72103 (mehani~ar za vozila
guseni~are ujedno voza~) ...................... 1 izvr{ioc
VES 72108 (mehani~ar za art. naoru`awe) ............... 1 izvr{ioc
VES 72409 (hidrotehni~ar) ....................................... 1 izvr{ioc
VES 72501 (bolni~ar) ............................................... 1 izvr{ioc
VES 72701 (voza~) ..................................................... 1 izvr{ioc

POSEBNI USLOVI:
da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nost u rodu,
odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nost u slu`bi,
da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju konkuri{u,
da poseduju polo`en voza~ki ispit sa odgovaraju}om kategorijom
(samo kandidati za voza~e neborbenih m/v).

b) PAN^EVO

NA^IN KONKURISAWA
Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za prijem u vojnu slu`bi, vojnoj po{ti (garnizonu) za koju konkuri{u i prila`u
slede}a dokumenta:
autobiografiju,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne starije od {est meseci),
uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),
uverewe iz Op{inskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est meseci),
potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne stariju od {est
meseci),
fotokopiju vojni~ke kwi`ice,
overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overena u
sudu ili op{tini),
overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za voza~e
neborbenih m/v),
nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VVLK (VMC Karaburma) o
zdravstvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu,
stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije o izvr{enoj bezbednosnoj proveri kandidata.
Nadle`ne komisije razmatra}e pristigle prijave i utvrditi koji
kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidate
nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojunu slu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.
Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuna i nekompletna dokumenta
kandidata. Komisija ne}e vra}ati dokumenta kadidatima koji ne budu
izabrani.
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, sklopi}e se
ugovor na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

VP 1407
VES 71101 (strelac) ................................................ 9 izvr{ioca
VES 71103 (ni{anxija mitraqeza) .......................... 3 izvr{ioca
VES 71109 (snajperista) .......................................... 2 izvr{ioca
VES 71118 (ni{anxija BGA) ...................................... 5 izvr{ioca
VES 71121 (radio-telefonista poslu`ilac) .......... 1 izvr{ioc
VES 72501 (bolni~ar) ............................................... 1 izvr{ioc
VES 72701 (voza~) ................................................... 7 izvr{ioca
v) BA^KA TOPOLA
VP 1408
VES 71204 (topograf) ............................................. 8 izvr{ioca
VES 71205 (ni{anxija) ............................................ 6 izvr{ioca
VES 71208 (topograf) ............................................. 2 izvr{ioca
VES 71209 (ra~una~) ................................................. 1 izvr{ioc
VES 71214 (voza~ samohodnog oru|a) .................... 11 izvr{ioca
VES 71704 (voza~-poslu`ilac dozera) ...................... 1 izvr{ioc
VES 71707 (voza~-poslu`ilac) .................................. 1 izvr{ioc
VES 71801 (radio-telegrafist) ................................ 1 izvr{ioc
VES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e) ............... 1 izvr{ioc
VES 72107 (pogonski manipulant) .............................. 1 izvr{ioc
VES 72140 (autobravar-elektrozavariva~) .............. 1 izvr{ioc
VES 72403 (kuvar) ..................................................... 1 izvr{ioc
VES 72501 (bolni~ar) ............................................... 1 izvr{ioc
VES 72503 (medicinski tehni~ar) .............................. 1 izvr{ioc
VP 1419
VES 71410 (operator ni{anxija na BVP) .................. 1 izvr{ioc
VES 71451 (strelac na BVP) ................................. 16 izvr{ioca

76

1. decembar 2007.

VOJNA PO[TA 2130 BEOGRAD

raspisuje

VOJNA PO[TA 2827 NOVI SAD

raspisuje

KONKURS

KONKURS

Za popunu slobodnih formacijskih mesta prijemom

vojnika na slu`ewu vojnog roka i vojnika u rezervi u
vojnou slu`bu po ugovoru NA ODRE\ENO VREME

Za prijem vojnika po ugovoru na slu`bu

u Vojsci Srbije na odre|eno vreme (po garnizonima)

Za vojni~ke du`nosti:
1. U vezi:
telefonista-linija{, VES 71812 ........................ izvr{ilaca 1

VES 72302 (motorista) .......................................... 1 izvr{ilac

VES 72403 (poslu`ilac) ........................................ 1 izvr{ilac
VES 72701 (voza~) .................................................. 1 izvr{ilac

2. U intendantskoj slu`bi:
kuvar, VES 72403 ................................................. izvr{ilaca 1

BEOGRAD

3. U saobra}ajnoj slu`bi:
voza~ m/v, VES 72701 ......................................... izvr{ilaca 17
4. Za ~uvarsku slu`bu:
radnik slu`be obezbe|ewa, VES 71001 .............. izvr{ilaca 1
USLOVI KONKURSA
a) Op{ti uslovi:
da je dr`avqanin Republike Srbije,
da je kandidat sposoban za vojnu slu`bu ({to utvr|uje nadle`na
vojnolekarska komisija),
da kandidat nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu
zatvora od najmawe {est meseci,
da se protiv kandidata ne vodi krivi`ni postupak za krivi~no
delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti,
da je odslu`io vojni rok ili na drugi na~in regulisao obavezu
slu`ewa vojnog roka,
da nije stariji od 28 godina, ako se prima na du`nosti u rodu,
odnosno 30 godina, ako se prima za du`nost u slu`bu.
b) Posebni uslovi:
1. za du`nosti u tehni~koj i intendatskoj slu`bi mogu konkurisati
lica iz rezervnog sastava bez obzira na VES ukoliko u gra|anstvu imaju stru~nu spremu koja odgovara slu`bi u koju se primaju,
2. za voza~e motornih vozila: da ima B i C kategoriju i da
ima zavr{enu najmawe osmogodi{wu {kolu,
3. za ~uvarske slu`be: bilo koji VES i da ima zavr{enu najmawe
osmogodi{wu {kolu.
NA^IN KONKURISAWA:
Vojnici u rezervi molbe podnose neposredno Vojnoj po{ti 2130
Beograd.
Vojnici na slu`ewu vojnog roka molbe navedenoj Vojnoj po{ti dostavqaju preko stare{ine jedinice u kojoj se nalaze (stare{ine komandanta bataqona, wemu ravnom ili stare{ina na vi{em polo`aju).
Uz molbu se pored ostalog navodi ta~na adresa stanovawa, po{tanski broj, i broj telefona za kontakt te du`nost za koju se konkuri{e.
Uz molbu se prila`e:
uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),
izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu,
uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne stariju od {est meseci),
fotokopija vojni~ke kwi`ice,
overenu fotokopiju voza~ke dozvole,
potvrdu od vojnog odseka da je odslu`io vojni rok,
nalaz, ocenu i mi{qewe vojnolekarske komisije o sposobnosti
za vojnu slu`bu,
stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije o izvr{enoj potpunoj bezbednosnoj proveri kandidata,
nalaz, ocenu i mi{qewe VVLK (komisija upu}uje na pregled nakon odabira kandidata).
Sa kandidatima koji budu izabrani za vojnu slu`bu ugovor se zakqu~uje na period od 3 (tri) godine.
Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuna i nekompletna dokumenta kandidata.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u sredstvima
javnog informisawa.
O izboru kandidati }e biti obave{teni u propisanom roku.

NOVI SAD

VES 71601 (brodarac) ........................................... 2 izvr{ioca

VES 71602 (ni{anxija) .......................................... 4 izvr{ioca
VES 72301 (motorista) .......................................... 2 izvr{ioca
VES 72302 (motorista) .......................................... 2 izvr{ioca
USLOVI KONKURSA
Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwavaju
slede}e uslove:
OP[TI USLOVI KONKURSA:
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu
da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u
da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za
koje se goni po slu`benoj du`nosti
da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu slu`ewa vojnog roka
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
da nije stariji od 28 godina ako se prima za du`nost u rodu, odnosno 30 godina za du`nost u slu`bi
da je osposobqen za vojnoevidencionu specijalnost za koju konkuri{e
da ima zavr{enu najmawe osnovnu {kolu, odnosno sredwu {kolu
za voza~e motornih vozila da imaju najmawe polo`en va`e}i
ispit za kategoriju B i C
NA^IN KONKURISAWA:
Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za prijem u vojnu slu`bu, Vojnoj po{ti 2827 Novi Sad, adresa: 1300 Kaplara
broj 11, i prila`u slede}a dokumenta:
autobiografiju
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne starije od {est meseci)
uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci)
uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi
krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est
meseci)
potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne stariju od
{est meseci)
fotokopiju vojni~ke kwi`ice
overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u
sudu ili op{tini)
overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandiati za voza~e
neborbenih m/v)
Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi koji
kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidate
nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.
Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuna i nekompletna dokumenta kandidata. Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandiatima koji ne budu
izabrani.
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, sklopi}e se
ugovor na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u magazinu Odbrana.
Informacije na telefon 021/4835-441 i 021/4835-424.

77

KONKURSI

VOJNA PO[TA 6972 BEOGRAD

raspisuje

VOJNA PO[TA 6910 KRU[EVAC

raspisuje

KONKURS

KONKURS

Za prijem vojnika po ugovoru na vojni~ke du`nosti

(po garnizonima)

za prijem vojnika po ugovoru na slu`bu u Vojsci

Srbije na odre|eno vreme u garnizonu Kru{evac

BEOGRAD
VES 72701 (voza~) ................................................ 2 izvr{ioca
U@ICE
VES 72403 (kuvar) ................................................ 2 izvr{ioca
USLOVI KONKURSA:
Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwavaju
slede}e uslove:
OP[TI USLOVI:
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu ({to utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija),
da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionalnoj specijalnosti odre|Enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u,
da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci,
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak,
da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu slu`ewa vojnog roka,
da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nost u rodu,
odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nost u slu`bi.
POSEBNI USLOVI:
da su osposobqeni za vojnoevidencijalnu specijalnost za koju
konkuri{u,
da poseduju polo`eni voza~ki ispit B i C kategorije i da
poseduju radno iskustvo na poslovima voza~a u trajawu od najmawe 3
(tri) godine (samo za kandidate za voza~e m/v).
NA^IN KONKURISAWA:
Kandidat koji ispuwava uslove Konkursa podnosi zahtev za prijem u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti 6972 Beograd i prila`e slede}a dokumenta:
autobiografiju,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne starije od {est meseci),
uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),
uverewe iz Op{tinskog odeqewa da se protiv wega ne vodi
krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est
meseci),
potvrdu vojnog odseka da je slu`io vojni rok (ne starije od {est
meseci),
fotokopiju vojni~ke kwi`ice,
overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu
u sudu ili op{tini),
overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za voza~e),
nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VLK o zdravstvenoj osposobqenosti za vojnu slu`bu,
stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije nakon izvr{ene
bezbednosne preovere kandidata.
Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi koji
kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidate
nadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.
Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatrani. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu izabrani.
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklopqeni ugovori o prijemu vojnika po ugovoru na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine.
Konkurs je otvoren do popune upra`wenih mesta.

78

VP 6910 KRU[EVAC
Za vojni~ke du`nosti:
VES 71902 (pomo}ni laborant) .............................. 2 izvr{ioca
VES 71902 (laborant ujedno voza~) ........................ 2 izvr{ioca
VES 71901 (dekontaminator ujedno voza~) .............. 4 izvr{ioca
VES 72701 (voza~) ................................................. 7 izvr{ilaca
VES 72501 (medicinski tehni~ar) ............................. 1 izvr{ioc
USLOVI KONKURSA:
Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwavaju
slede}e uslove:
OP[TI USLOVI:
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu,
da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u,
da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci,
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo
za koje se goni po slu`benoj du`nosti,
da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu slu`ewa vojnog roka.
POSEBNI USLOVI:
da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u rodu,
odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi,
da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost (VES) za
koju konkuri{u,
da poseduju polo`en voza~ki ispit sa odgovaraju}om kategorijom (kandidati za du`nosti: voza~, laborant ujedno voza~, dekontaminator ujedno voza~, neborbenih m/v).
NA^IN KONKURISAWA:
Kandidati koji ispuwavaju uslove konkursa podnose zahtev za
prijem u vojnu slu`bu VP 6910 Kru{evac (ul. JNA 57) i prila`u slede}a dokumenta:
autobiografiju,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),
uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),
uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi
krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne stariji od {est
meseci),
potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne stariji od
{est meseci),
fotokopiju vojni~ke kwi`ice,
overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu
u sudu ili op{tini),
overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za du`nosti: voza~, dekontaminator ujedno voza~ i laborant ujedno voza~ neborbenih m/v).
Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrdi}e koji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidate nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.
Nepotpuna i nekompletna dokumenta kandidata ne}e biti razmatrana. Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu izabrani.
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklopqen ugovor na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine.
Bli`a obave{tewa se mogu dobiti na telefon 037/416-089 ili
li~no u kasarni Car Lazar.
Konkurs je otvoren do popune upra`wenih formacijskih mesta.

1. decembar 2007.

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA
raspisuje

KONKURS

Za izbor i reizbor lica u nastavni~ka i saradni~ka

zvawa Vojnomedicinske akademije u Beogradu
a) I z b o r
1. Jednog nastavnika za predmet INTERNA MEDICINA u zvawe
redovnog profesora
2. Jednog nastavnika za predmet KLINI^KA TOKSIKOLOGIJA u
zvawe vanrednog profesora
3. Dva nastavnika za predmet IMUNOLOGIJA u zvawe vanrednog
profesora
4. Jednog nastavnika za predmet INTERNA MEDICINA u zvawe
docenta
5. Jednog saradnika za predmet STOMATOLO[KA PROTETIKA u
zvawe asistenta
6. Jednog saradnika za predmet HIRURGIJA u zvawe asistenta
7. Jednog saradnika za predmet UROLOGIJA u zvawe asistenta
8. Jednog saradnika za predmet PATOLOGIJA u zvawe asistenta
b) R e i z b o r
9. Jednog nastavnika za predmet NUKLEARNA MEDICINA u zvawe
vanrednog profesora
10. Jednog nastavnika za predmet RADIOLOGIJA u zvawe docenta
USLOVI KONKURSA
Konkurisati mogu lica na slu`bi u Vojsci Srbije koja ispuwavaju
ove uslove:
OP[TI USLOVI
da su zavr{ili medicinski, odnosno stomatolo{ki fakultet i da
ispuwavaju uslove propisane Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noistra`iva~kim ustanovama Vojske Srbije za izbor i reizbor u odgovaraju}e nastavni~ko odnosno saradni~ko zvawe;
da imaju objavqene nau~ne i stru~ne radove;
da pokazuju sklonost za nastavni~ki rad;
da su u posledwa dva perioda ocewivawa ocewena slu`benom
ocenom vrlo dobar (isti~e se);

VOJNA PO[TA 5464 NI[

raspisuje

KONKURS
Za prijem vojnika po ugovoru na slu`bu
u Vojsci Srbije na odre|eno vreme u garnizonu Ni{
za Vojnu po{tu 5464 Ni{
Za vojni~ku du`nost:
VES 71810 (teleprinterist-{ifrer
ujedno voza~) ....................................... 1 izvr{ilac
USLOVI KONKURSA:
Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwavaju
slede}e uslove:
OP[TI USLOVI:
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu,
da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u,
da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora
od najmawe {est meseci,
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za
koje se goni po slu`benoj du`nosti,
da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali vojnu
obavezu slu`ewa vojnog roka.

da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog

krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti odnosno koji nisu
osu|ivani za takva dela kaznom zatvora du`e od {est meseci (utvr|uje
po slu`benoj du`nosti nadle`ni organ).
POSEBNI USLOVI
Za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 1, 2, 3, 4, 9 i 10,
mogu konkurisati lica koja imaju nau~ni stepen doktora nauka iz oblasti
za koju se biraju,
Za saradni~ka zvawa pod rednim brojem 5, 6, 7 i 8 mogu konkurisati lica koja imaju akademski stepen magistra nauka;
Za nastavna i saradni~ka zvawa pod rednim brojem 1, 5, 9 i 11
mogu konkurisati profesionalna vojna lica koja su u posledwa dva perioda ocewivawa ocewena slu`benom ocenom najmawe vrlo dobar,
(isti~e se);
Za nastavna i saradni~ka zvawa pod rednim brojem 2, 3, 4, 6, 7,
8 i 10 mogu konkurisati civilna lica koja su u posledwa dva ocewivawa
ocewena slu`benom ocenom najmawe vrlo dobar.
Prednost pri izboru imaju kandidati koji:
imaju du`i nastavni~ki sta` u izvo|ewu nastave iz predmeta za
koji konkuri{u;
imaju vi{e objavqenih nau~nih i stru~nih radova iz predmeta
odnosno nau~no-nastavne oblasti za koju konkuri{u;
se slu`e sa vi{e stranih jezika.
NA^IN KONKURISAWA
Molbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd, Crnotravska broj 17 po{tom ili li~no na Delovodstvu.
Uz molbu se prila`e:
overene fotokopije diploma o zavr{enom fakultetu i ste~enom
stepenu doktora nauka, odnosno magistra nauka;
spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova sa kopijama u prilogu;
biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, a posebno bavqewe nastavni~kim du`nostima i bavqewe nau~noistra`iva~kim radom;
uverewe da lice nije osu|ivano i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak;
posledwu slu`benu ocenu.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u magazinu Odbrana.
Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu Nastavno-nau~nog
ve}a VMA na telefon 2661-122 lokal 26-384.

POSEBNI USLOVI:
da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nost u rodu,
odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nost u slu`bi,
da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju konkuri{u,
da poseduju polo`en voza~ki ispit B i C kategorije.
NA^IN KONKURISAWA:
Kandidati koji ispuwavaju uslove konkursa podnose zahtev za prijem u vojnu slu`bu VP 5464 Ni{ (^egarska bb) i prila`u slede}u dokumentaciju:
autobiografiju,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),
uverewe o dr`avqanstvu (ne stariji od {est meseci),
uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne stariji od {est meseci),
potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne stariju od {est
meseci),
overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u
sudu ili op{tini),
overenu fotokopiju voza~ke dozvole.
Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrdi}e koji
kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidate
nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavaju
ostale uslove konkursa.
Nepotpuna i nekompletna dokumenta kandidata ne}e biti razmatrana. Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu izabrani.
Sa kandidatom koji bude primqen u vojnu slu`bu, bi}e sklopqen
ugovor na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine.
Konkurs je otvoren od dana objavqivawa.

79

SPORT
D R A G A N S TA N K O V I ] , o d b o j k a { k i r e p r e z e n t a t i v a c S r b i j e

BRONZA
KOJA OBE]AVA
Sa proteklog
Evropskog prvenstva
odr`anog u Rusiji,
mladi odbojka{
Crvene zvezde vratio
se sa osvojenom
bronzanom medaqom.
Ka`e da je smena
generacija
u reprezentaciji
obavqena na vreme
i da }e tek biti
uspeha u ovom sportu.
Naredne godine
o~ekuje ga odlazak u
inostranstvo,
a on bi najradije
karijeru nastavio
u Italiji.

80

omak koji je pre samo tri godine do{ao iz Zaje~ara u glavni grad
dokazao je svoj veliki talenat, najpre u dresu Crvene zvezde
a potom nastupima za Reprezentaciju Srbije. On pripada generaciji
naslednika na{eg ~uvenog sastava koji je u proteklih desetak godina
osvojio sve {to se osvojiti mo`e. Dragana Stankovi}a, momka
koji je potpuno opravdao poverewe selektora Igora Kolakovi}a,
zamolili smo za razgovor posle povratka iz Rusije gde je na{a podmla|ena
reprezentacija ostvarila izuzetan uspeh osvajawem bronzane medaqe.
Uprkos `estokoj konkurenciji uspeli ste da zabele`ite sjajan uspeh.
Kakvi su Va{i utisci sa {ampionata?
Bilo je to moje drugo u~e{}e na evropskom prvenstvu,
tako da sam otprilike znao kakav je sistem takmi~ewa i {ta nas o~ekuje
tamo. Najboqe je kada neko takmi~ewe zapo~nete pobedom. Mi smo
to uspeli da ostvarimo i posle nam je bilo mnogo lak{e.
Iako smo nakon toga neplanirano pora`eni od Nema~ke, to nas nije omelo
u postizawu ciqa koji smo zacrtali, a to je bilo polufinale. U fini{u
takmi~ewa po grupama situacija se malo iskomplikovala, pa su nam u
posledwem kolu bila potrebna dva dobijena seta protiv [panije
da bismo oti{li u Moskvu na polufinale. Ta utakmica je bila
jako, jako te{ka, zbog dobre igre protivnika i imperativa pobede.
Me|utim, posle dosta muka i spasene me~ lopte, uspeli smo
da se domognemo `eqenog ciqa. Taj me~ mi je bio jedan
od lep{ih trenutaka na prvenstvu, a najlep{i je sigurno bio
zavr{etak utakmice za tre}e mesto i osvajawe bronzane medaqe
u me~u sa Finskom. [to se ti~e uspeha, dobro je {to smo
nastavili niz koji sada ve} iznosi sedam polufinala na evropskim
{ampionatima zaredom.

1. decembar 2007.

Svakako najte`i momenat je poraz protiv Rusije u

polufinalu. Iako smo znali da je protivnik izuzetno jak, a mi
smo do{li sa podmla|enim timom u kome su igrala samo
~etvorica starijih igra~a (Grbi}, \eri}, Bo{kan i Miqkovi}),
nadali smo se da uz maksimalno anga`ovawe mo`emo u finale.
Na`alost, nismo uspeli.
Ta medaqa je pro{la nekako nezapa`eno u na{oj javnosti.
Bez zvani~nog do~eka na aerodromu, velikih ~estitki.
Tek kasnije su usledili prijemi kod zvani~nika.
Za{to je to tako?
Kada je o odbojci u na{oj zemqi re~, sigurno je da svi
o~ekuju maksimum i osvajawe zlatne medaqe. A i momci koji su
ranije igrali za reprezentaciju pomalo su razmazili na{e
qubiteqe sporta. ^ini mi se da je ovo tre}e mesto oceweno
kao neki zadovoqavaju}i, ali ne i veliki uspeh na{e
reprezentacije. [to bi {kolarci rekli jaka trojka. Moje
mi{qewe je da gre{e oni koji tako misle. Na nama mla|ima je
da to doka`emo i da nastavimo sa uspesima.
Za razliku od reprezentativaca u drugim sportovima,
odbojka{i se uvek redovno odazivaju pozivu selektora.
Za{to i drugi ne slede va{ primer?
Velika je ~ast nastupati pod dr`avnom zastavom i to bi
svakom sportisti trebalo da bude zvezda vodiqa. Uspeh u
klubovima je jedna vrsta sre}e, a igrawe za reprezentaciju je
ne{to sasvim, sasvim drugo. Taj ose}aj se ne mo`e re~ima
opisati niti se mo`e sa bilo ~im drugim uporediti. Na
savesti je svakog sportiste {ta mu je pre~e.
Trenuto je u srpskoj odbojci velika smena generacija, kako
vidite budu}nost ovog sporta kod nas?
Jednom je i to moralo da se desi. Mislim da je dobro
{to je smena po~ela jo{ 2005. godine, kada su se u na{oj
zemqi odr`avali zavr{nica Svetske lige i Evropsko
prvenstvo. Bio je to smeo ali i neophodan korak, jer smo u hodu
uvodili mlade igra~e u nacionalni tim. Uspeh koji smo
napravili na proteklom Evropskom prvenstvu govori da }e
reprezentacija Srbije i daqe biti u vrhu svetske odbojke.
Trenutno nastupate za Crvenu zvezdu, sa kojom vam ugovor
isti~e slede}e godine. Gde biste voleli da nastavite
karijeru?
Qubiteqi odbojke u na{oj zemqi znaju da je najboqa
liga u Italiji. Poznato je da ve}ina na{ih igra~a, kada do|e
vreme da idu u inostranstvo, po pravilu odlaze na Apeninsko
poluostrvo. I ja sam jedan od wih, ali ne po svaku cenu.
Veoma mi je va`no da prona|em dobar klub u kome }u
mo}i da napredujem i da se doka`em kako bih imao uspeha
u nastavku karijere. [to se na{e lige ti~e, evidentno je
da nam kvalitet iz godine u godinu opada i da odbojka{i
sve vi{e tra`e svoju {ansu u inostranstvu. Naravno,
meni je `ao {to je takva situacija. [ampionat Srbije je
medijski i na svaki drugi na~in zapostavqen, dok
u drugim zemqama ~ije su reprezentacije u svetskom vrhu
to nije slu~aj.
Rodom ste iz Zaje~ara. Koliko ~esto pose}ujete rodni
grad?
Kada sam do{ao u Beograd, i{ao sam u rodni grad
svakog vikenda. Bio sam jako vezan za mesto u kome
sam proveo dvadeset godina. Sada se situacije malo
promenila. Nemam vi{e toliko slobodnog vremena i tek
kad ugrabim nekoliko slobodnih dana odem ku}i da posetim
roditeqe i prijateqe.
Nenad S. MILENKOVI]

81

[AH
Crni nikada ne sme da uzme f-pe{aka, a beli mo`e dobiti samo ako
ga dovede u iznudicu.
1.Kf3!
Nikako 1.Ke4? c5 2.Kd3 Ke8
3.Kc4 Kd7 i 4.Kc5.
1c6
Du`nost je crnoga da poku{a
spre~iti iznudicu, 1Ke8 ni{ta ne
bi promenilo.
2.Kf4 c5 3.Ke4 Ke8 4.Kd5 Kd7
5.Kc4 Ke8
U tome je stvar!
6.Kc5 d3 7.Kd6 Kf7
Pretilo je Ke6
8.Kd7 d2 9.e8D
1:0

STUDIJA

IZNUDICA
(IZ [AHOVSKIH UXBENIKA)

Beli: Ke4, e7, f6

Crni: Kf7, c7, d4

ZANIMQIVOSTI
NIJE BA[ SKROMAN
Kada je upitan da navede tri najja~a {ahista, Karpov je rekao: Kapablanka, Kramnik i, mo`da, ja.
Ali, na pitawe novinara da sastavi listu od pet najja~ih igra~a svih
vremena, Toqa je naveo: Kapablanka, Aqehin, Fi{er, Karpov i Kasparov.

STUDIJA
KAD O^I
VARAJU
(IZ [AHOVSKIH UXBENIKA)

ZANIMQIVOSTI
NAJTE@A SIMULTANKA
Simultanka naslepo koju je dao Hari Pilsberi u Hanoveru 1902. godine je verovatno imala najte`e uslove za majstora koji daje simultanku.
Pilsberi je igrao na velemajstorskom turniru, a slobodan dan je iskoristio za odigravawe simultanke protiv 21 {ahiste, u~esnika majstorskog
turnira koji se odr`avao istovremeno. Pillsberi je svim protivnicima
dozvolio da se me|usobno konsultuju i da pomi~u figure po tabli. Posle
12 ~asova igre Pilsberi je zavr{io sa rezultatom +3 =11 -7.

Na prvi pogled crni treba lako

da dobije, ali o~i ~esto varaju! Beli je taj koji }e dobiti partiju, a evo
kako:
1.Kc3! Kf5 2.Kd4 Kg5 3.Kc5 Kh5
4.Kb6 Kg5 5.Ka6 h5 6.Kb5 h4 7.a6
h3 8.a7 h2 9.a1D i crni predaje.
Ova partija je zaista tako odigrana, a crni je odmah izjavio da je
trebalo da igra po a-pe{aka. Ali,
ni to mu ne bi pomoglo:
1.Kc3 Kd5 2.Kd3 Kc5 3.Ke4 Kb5
4.Kf5 Ka5 5.Kg6 Kb4 6.Kh6 a5 7.Kg5
a4 8.h6 a3 9.h7 a2 10.h8D i do{lo
je do obrnute slike beli bi dobio
i tada.
1:0
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

Beli: Kb2, a5, h5

Crni: Ke5, a6, h6

T
B

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: Augzburg, as, Aragonija, streptomicin, Ub, Rakas, trend, disenter, i, Bart, roda, mizet,
ol, istovar, oba, [atalov, av, Paramo, ma, Karev, NI, nosilac, b, e,
pupoqak, rm, durak, BO, trapav, cv, carevac, Pol, Rakitin, az, sawa~, lani, ikad, c, vretenar, [iraz, jalov, jo, Carica Milica, aran`mani, di, ikonizam.

UKR[TENE RE^I

Pripremio @arko \OKI]

USPRAVNO:

19. [tapi}i sa vrhom od vate, za odr`avawe higijene disajnih organa,

20. Holivudski glumac, 21. Odustanak, 22. Kola~ od oraha, 24. Ime glumca Marvina, 25. Pokazna zamenica, ova, 26. A`daje, nemani, 27. Region
i grad u Rusiji, 28. Mera za povr{inu zemqi{ta, 29. Prefiks za skija{ke sportove, 30. Bu~na, glasna, 31. Oblast u Nema~koj, 32. Fiziolo{ka `utica (med.), 33. Puknuti s praskom, 34. Skice, sheme, 35. Upi{ite: ~, r, 36. Sedokos, belokos, 37. Prestignuti, 38. Zanatska ve{tina,
39. Srpski fudbaler, Gojko, 40. Hleb bez kvasca, 41. Tekstilna biqka,
42. Simbol radijuma, 43. Ivova {uma, 44. Cvetna vrsta iz J. Amerike i
Indije, 45. Kamenorezac, klesar, 46. Kowski trk, 47. Mala taraba, 48.
Te~no tkivo, 49. Auto-oznaka Leskovca, 51. Ultralevi~arski pokret, 52.
Uzvik toreadora, 53. Inicijali ko{arka{a Parkera, 54. Susedna slova azbuke, 55. Vrsta starinske la|e, 56. @iteqka Smedereva, 57. [ti}enici, 58. Pitoresknost.

1. Kurs za obuku bolni~arki i bolni~ara, 2. Ime glumca Marfija, 3. Beogradski univerzitet (skr.), 4. Ostatak od istresawa, 5. Upitna zamenica,
6. Pokazna zamenica, ova, 7. Fudbalski klub iz Amsterdama, 8. Indijski
prajezik, 9. Smrzla magla, 10. Upi{ite: }, e, 11. Kutija za bra{no, 12.
Koja je u trendu porasta, 13. Koji su nagla{enih usana, 14. Sni, sawe, 15.
@ensko ime, Vidosava, 16. Ivanka odmila, 17. Danski fudbaler, Soren,
18. Kancelarija sekretara, 20. Eshilova tetralogija, 22. Lepotica, 23.
Tip Lade, 25. Simbol astatina, 26. Posuda, 27. Vrsta ribe iz Ohridskog
jezera, 28. Velika gu`va, nered, 29. Hibridni sistem nadzemne i podzemne
`eleznice, 30. Sve redom pretra`iti, 31. Kultni `enski parfem, 33. Prgavko, 34. Internet radio narodne muzike, 36. Drasti~no ~i{}ewe, pogrom, 37. Vrsta peciva, 38. Mu`jak lavice, 40. Mesto u Francuskoj, 41.
@ivotna, politi~ka, eti~ka na~ela, 42. Srpska negacija, 44. Srpska
planina, 45. Naseqe u op{tini Zrewanin, 47. ^unak (pokr.), 48. Omovi,
49. Neparan broj, 50. Slovo x, 52. Sli~no (skr.), 53. Elektronvolt (skr.),
54. Mu{ko gove~e.

w
82

VODORAVNO:

1. decembar 2007.

CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA

OGLASNI PROSTOR

FORMAT

CENA

Magazin ODBRANA

1/1 ~etvrta kori~na strana

22 x 30 cm 45.000,00

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Tel: 3241-026; 3241-009
Telefaks: 3241-363
@iro-ra~un: 840-49849-58

1/1 druga i tre}a kori~na strana

22 x 30 cm 42.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa)

19,8 x 26 cm 39.000,00

1/1 ostale unutra{we strane

19,8 x 26 cm 31.000,00

1/2 unutra{we strane

19,8 x 13cm ili 9,5 x 26 cm 18.000,00

1/4 unutra{we strane

9,5 x 13 cm 10.000,00
1 x 6,3 cm

450,00

1cm/ 2 stupca unutra{we strane

1 x 13 cm

900,00

1cm/ 3 stupca unutra{we strane

1 x 19,8 cm

1300,00

1cm/ stubac unutra{we strane

Mali oglas za zamenu stana (do dvadeset re~i)

Ustupawe prostora za ubacivawe priloga

250,00
60.000,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.

Ogla{avawe se pla}a unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.
Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust 5 15 %, {to se
reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to:
za 3 5 oglasa
5%
za 6 8 oglasa
10 %
za 9 i vi{e oglasa
15 %
cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %
Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e
biti objavqeni. Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove
glavni i odgovorni urednik magazina ODBRANA.

Magazin ODBRANA izlazi

1. i 15. u mesecu
Cenovnik oglasnog prostora
va`i od 1. septemba 2007. godine

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe sedam

dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewe
reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF.
Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a mo`e se poslati i na
e-mail adresu odbrana @ beotel.yu
Na zahtev korisnika, u magazin se mogu ubaciti prilozi (iskqu~ivo
{tamapani), koje je du`an da obezbedi i dostavi naru~ilac.

PRODAVNICA "VOJNA KWIGA"

u centru Beograda, ulica Vase ^arapi}a broj 22

nudi:
magazin "Odbrana"
vojnostru~ne ~asopise
"Novi glasnik", "Vojno delo" i
"Vojnotehni~ki glasnik"
kwige u izdawu Novinskog centra
"Odbrana", "Vojnoizdava~kog
zavoda", ostalih vojnih i drugih
izdava~a sa temama iz vojne
nauke i tehnike, istoriografije,
geopolitike, medicine, ishrane
i druga stru~na i popularna
izdawa
kurseve stranih jezika na audio
-kasetama i kompakt-diskovima
kompjutersku literaturu
izdawa na kompakt-diskovima
geografske mape i planove
postere i kalendare
sklapaju}e makete aviona,
brodova, vozila, vojnika i
pribor za wih
autorizovane replike naoru`awa
sabqe i bode`e
poslovnu galanteriju i
promotivne artikle sa oznakama
Vojske Srbije - priveske, zna~ke,
futrole za olovke i vizitkarte,
peroreze, hemijske olovke i
upaqa~e
Radno vreme je od 9 do 20 ~asova,
subotom od 9 do 15 ~asova.

Deo izdawa se mo`e kupiti i u Novom Sadu, u agenciji

"Kara|or|evo", u @elezni~koj ulici broj 44.