Pritisci izdavaa i oglaivaa

Novinar treba da izvesti javnost o pritiscima koji ugroavaju slobodu informisanja i nezavisnost
medija, bez obzira na to da li oni potiu od izdavaa medija, dravnih funkcionera, politikih
partija, privatnih kompanija ili interesnih grupa. Urednik je duan da ga zatiti od tih pritisaka
i ne sme da intervenie na tekstu ili prilogu tako da izmeni injenice, kontekst ili stavove
novinara. Ako to uradi, novinar je duan da se ogradi od takvog teksta ili priloga.
Prema Zakonu o javnom informisanju, novinaru ne moe prestati radni odnos, umanjiti se
zarada ni pogorati poloaj u redakciji zbog istinite tvrdnje objavljene u javnom glasilu u kome
je zaposlen, zbog odbijanja da izvri nalog kojim bi krio pravna i etika pravila novinarske
profesije, zbog odbijanja da izvri nalog koji protivrei ureivakoj koncepciji javnog glasila,
kao ni zbog miljenja koje je van javnog glasila izraeno kao lini stav. Ako mu se to ipak
dogodi, novinar moe da zatiti svoja prava u sudskom sporu.

Pritisci izdavaa
Ekonomski i politiki interesi izdavaa ne smeju da utiu na ureivaku politiku na nain koji bi
imao za posledicu netano, neobjektivno, nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti.
Ukoliko se izvetava o pojedincima i kompanijama koje imaju vlasniki udeo u mediju, ili
kompanijama i organizacijama u kojima medij ima vlasniki udeo, preporuuje se da novinar i
urednik navedu tu injenicu.

Prikriveno reklamiranje
Bilo da je re o kompaniji ili partiji koja se oglaava u mediju u kojem novinar radi ili ne, svaki
vid komercijalnog oglaavanja i politika propaganda koji nisu jasno oznaeni, smatraju se
tekim krenjem Kodeksa. Reklama i prikrivena reklama, kao i svaki vid komercijalnog
oglaavanja i ekonomske propagande, moraju biti jasno odvojeni od novinarskog sadraja.
Nije dozvoljena prikrivena reklama, odnosno predstavljanje reklamnih i PR tekstova ili priloga
na takav nain da publika nije u stanju da ih razlikuje od novinarskog sadraja.
Ukoliko su izvori informacija portparoli politikih stranaka, pojedinaca i kompanija, taj podatak
mora da se navede, jer je mogu njihov direktan ili indirektan uticaj na objektivnost
izvetavanja.

Mito, pokloni i plaanje trokova

KNS strogo zabranjuje primanje mita za objavljivanje, prikrivanje ili spreavanje prikupljanja i
objavljivanja informacija. Kako kau smernice za primenu Kodeksa, novinar ne sme da prihvata
privilegije, nadoknade i vredne poklone koji bi za posledicu imali neobjektivno predstavljanje
darodavca u medijima.

Plaanje putovanja i ostalih trokova

Ukoliko je pojedinac odnosno organizacija, politika stranka ili kompanija platila novinaru
putne trokove, studijsko putovanje, stipendiju ili struno usavravanje, on je duan da tu
injenicu navede u tekstu ili prilogu. Ukoliko se novinar sastaje sa sagovornikom u restoranu,

troak bi trebalo da snosi redakcija. U sluaju da je to neizvodljivo, novinar bi trebalo da

insistira na susretu na nekom mestu koje ne iziskuje trokove.

Prihvatanje poklona
Prihvatanje poklona dozvoljeno je samo u sluajevima kada je re o potronom propagandnom
materijalu (olovke, notesi, kaketi i slino) ili predmetima neznatne materijalne vrednosti.
Novinar bi trebalo da odbije poklon vee vrednosti i da o tome obavesti urednika.

Izvetavanje o temama u kojima novinar ima lini

interes
Prema KNS, novinar ne sme da izvetava o temama u kojima ima lini interes. Ukoliko takav
interes postoji, novinar je duan da o tome obavesti urednika.
Kako pie u smernicama za primenu Kodeksa koje detaljnije razrauju ovu odredbu, novinar ne
sme da izvetava ili iznosi stavove o ljudima s kojima je u krvnom srodstvu, braku, bliim
porodinim ili prijateljskim odnosima, niti da se bavi sektorom u kojem lan njegove blie i
dalje porodice ili blizak prijatelj ima mo odluivanja.
Novinar ili urednik ne treba da izvetava o temama u kojima kao lan upravnog, nadzornog ili
poslovnog odbora kompanije, organizacije ili kluba ima lini, politiki ili komercijalni interes.
On ne sme da pie o deonicama ili kompanijama od ijeg poslovnog uspeha zavisi njegov interes
ili interes njegove blie i dalje porodice ili prijatelja.

Nespojivost s novinarskim pozivom

Novinari i urednici ne mogu istovremeno da rade u PR, marketinkim agencijama i agencijama
za lobiranje.
Aktivno uee u politikoj, izbornoj ili komercijalnoj medijskoj kampanji ne moe da se
obavlja istovremeno s novinarskim ili urednikim poslom. Oni ne mogu ni da nose partijska
obeleja ili se izjanjavaju u korist nekog politikog kandidata. Politika aktivnost lanova
njihove porodice takoe bi mogla da uzrokuje stvaran ili prividan sukob interesa.
S novinarskom profesijom nespojiv je rad u kontraobavetajnim, obavetajnim i drugim
bezbednosnim slubama.

Pribavljanje line koristi

Novinar ne sme da koristi svoj poloaj kako bi saznao bilo ta to nije u vezi s njegovom
profesijom, ili pridobio bilo kakvu materijalnu ili nematerijalnu korist. On ne sme da proda
dokumenta, audio i video zapise, knjige i druge materijale koje je dobio radi medijskog
izvetavanja.
Ovakvi materijali ne bi trebalo da se ustupaju drugim medijima bez saglasnosti izvora
informacija.

Pristup objektima i mestu dogaaja

Za ulazak u neki objekat, bilo javni, bilo privatni, potrebna ti je dozvola vlasnika, odnosno
korisnika tog objekta. U nekim sluajevima, ulazak u objekat bez dozvole moe da predstavlja i
krivino delo. Prilikom boravka u objektu morae da se ponaa shodno uputstvima vlasnika,
odnosno obezbeenja objekta, a mogu te i zamoliti da izae.
Prilikom izvetavanja s mesta policijskog uviaja morae da potuje uputstva policije. U
suprotnom, ako policija proceni da ih ometa u radu, takoe moe krivino odgovarati.

Pristup javnom objektu

Pristup objektima koji pripadaju dravnim organima, lokalnoj samoupravi, javnim ustanovama i
preduzeima nije regulisan na univerzalan nain. Ako odlazi na intervju ili povodom nekog
dogaaja o kome mora da izvesti, najbolje je da pristup takvim objektima ugovori s PR-om
ili drugim nadlenim slubenikom. U veini ustanova prethodni dogovor s PR-om uslov je da bi
uopte mogao da razgovara sa zaposlenima. U sluaju da uspe da nekog od njih nagovori na
razgovor mimo znanja pres-slube, to ete po pravilu morati da obavite van objekta u kome on
radi.
Ukoliko u objekat ue bez odobrenja slubenika zaduenog za odnose s medijima ili
rukovodioca ustanove ili preduzea, mogu te zamoliti da izae, a ti i redakcija rizikujete i
pogoranje odnosa sa ustanovom, odnosno preduzeem o kojem je re.
U nekim ustanovama postoji protokol koji jasno definie nain na koji se novinar akredituje za
praenje odreenih dogaaja. Trai da vidi ta u njemu pie.
Ako su odredbe protokola takve da oteavaju ili spreavaju izvetavanje, obrati se novinarskim
udruenjima moda e njihova intervencija pomoi.
U sluaju da si se nameraio na vojni objekat, imaj u vidu da se za neovlaeni ulazak,
fotografisanje ili snimanje moe izrei kazna zatvora do tri godine.

Pristup privatnom objektu

U privatni objekat, bilo da je re o fabrici ili kui, moe da ue samo ako ti to dozvoli njegov
vlasnik. Dok si unutra, mora da se ponaa po njegovim uputstvima, inae on ima pravo da
trai da izae. Ukoliko ne postupi tako, on moe da trai zatitu policije.
Ako u ovakav objekat odlazi radi prikupljanja informacija o nekom dogaaju koji obezbeuju
policajci i drugi organi, mora da potuje njihove naredbe.
Neovlaeno fotografisanje ili izrada video ili audio snimka kojim se osetno zadire u neiji
lini ivot predstavlja krivino delo koje se kanjava novano ili zatvorom do jedne godine.
Gonjenje za ovo krivino delo preduzima se po privatnoj tubi.

Mesto policijskog uviaja

Po saznanju za krivino delo, prekraj ili drugi dogaaj koji je potrebno razjasniti, policija
moe da obezbedi i pregleda lice mesta do dolaska uviajne ekipe, istranog sudije ili javnog
tuioca. Obezbeivanje i pregled sprovode se radi pronalaenja i obezbeivanja tragova i
predmeta koji mogu posluiti kao dokaz i, eventualno, prikupljanja obavetanja od oevidaca i
pronalaska uinioca.
Novinari moraju da potuju policijska upozorenja i naredbe. Na prostoru na kome se desio
nemili dogaaj moe biti ograniena sloboda kretanja (to mora biti vidno obeleeno, a to se
obino radi policijskom trakom). Policija moe da zabrani snimanje mesta dogaaja radi zatite
rtava ili oteenih i radi pravilnog sprovoenja istranog postupka.
Nepotovanje policijskih uputstava predstavlja krivino delo ometanja ovlaenih slubenih lica
u obavljanju poslova bezbednosti ili odravanja javnog reda i mira, za koje je zapreena kazna
do tri godine zatvora.

Prikrivanje identiteta
I na terenu mora da se predstavi sagovornicima kao novinar i da tano identifikuje medij za
koji radi. Ne sme da se predstavlja kao osoba koja ima posebna ovlaenja (recimo,
policajac), poslovni ovek ili ak obian graanin.
Identitet moe da prikrije samo ukoliko si prethodno (bezuspeno) primenio druge metode
prikupljanja informacija, ako se informacija ne moe pribaviti na drugi nain, i samo ukoliko je
u pitanju informacija od izuzetnog znaaja za javnost.
U sluaju prikrivanja identiteta, neophodno je da o tome bude obaveten urednik, a
preporuuje se i da se konsultuje s pravnim savetnicima zbog moguih pravnih posledica.

Uzimanje izjava
U sluaju da uzima izjavu od rtve nesree, lana njene porodice ili od maloletne osobe,
mora da se pridrava pravila iz kns, to znai da svoje ponaanje i pitanja prilagodi tako da
odraavaju duh saoseanja i diskrecije. Ne sme niim otkriti identitet rtava, bilo kog
maloletnog sagovornika (ako je on poinilac ili rtva krivinog dela, ili ako to moe da mu
ugrozi sigurnost ili neko njegovo pravo), kao ni poinilaca nekog krivinog dela (dok se policija
ili tuilatvo zvanino ne izjasne o tome da li je neko osumnjien). Po pravilu,
s maloletnikom moe da razgovara samo uz dozvolu nekog od njegovih roditelja ili staratelja.
Mora da potuje i eventualnu elju ma kog drugog sagovornika da ostane anoniman.

Istinitost uzete izjave

Medij u kome radi snosi odgovornost za istinitost ili ispravnost informacije koju prenosi. To
znai da i izjave oevidaca s lica mesta treba da proveri s dunom novinarskom panjom
(onoliko veom koliko je izjava podesnija da nekom nanese tetu) i da, ako je mogue,
ukrsti informacije iz vie izvora. Izjave mora preneti verno i potpuno.

Dravna tajna opte informacije

Koji su podaci tajni?
U kraoj verziji, tajni su svi podaci kojima raspolau organi javne vlasti, a koji su iz opravdanih
razloga i na propisani nain proglaeni tajnim i oznaeni kao tajni.
U duoj verziji, to mogu biti podaci koji se odnose na teritorijalni integritet i suverenost
drave, zatitu ustavnog poretka, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nacionalnu i javnu
bezbednost, unutranje i spoljne poslove, kao i strani tajni podaci (oni koje su naoj dravi
poverile strane drave ili meunarodne organizacije, ili oni koji su nastali u saradnji Srbije s
meunarodnim subjektima). Meu svim ovim podacima, opravdanom se smatra zatita
podataka ijim bi otkrivanjem bila naneta teta radu nekog javnog organa ili interesima drave,
pod uslovom da zatita interesa drave pretee nad interesom za slobodan
pristup informacijama od javnog znaaja.
Takoe, po Zakonu o tajnosti podataka, podaci koji su oznaeni kao tajni da bi se prikrilo neko
krivino delo, prekoraenje ovlaenja, zloupotreba slubenog poloaja ili neko drugo
nezakonito delo, ne smatraju se tajnim. To, naalost, ne znai da neki organ vlasti nee,
svejedno, pokuati da ti ih uskrati, ve da, ako ih nekako ipak dobije ili sazna da postoji
takav dokument, treba da se obrati povereniku za informacije od javnog znaaja, koji e
traiti da se s takvog dokumenta skine oznaka tajnosti. Ako bez toga odlui da objavi takav
dokument, moe pred sudom dokazivati da on nije zadovoljavao uslove da se smatra tajnim.

Stepeni poverljivosti podataka

Iako izraz dravna tajna u slengu obino obuhvata sve to drava eli da sakrije od neeljenih
oiju, on se, zapravo, odnosi na samo jednu kategoriju tajnih podataka, i to onih
najpoverljivijih. Redom, kategorije tajnosti odreene su ovako:
1.

interno: ovim stepenom tajnosti oznaavaju se dokumenti ija zloupotreba moe

dovesti do tete za rad, odnosno za obavljanje poslova organa javne vlasti koji je odredio
stepen poverljivosti;

2.

poverljivo: ovaj stepen tajnosti odreuje se za dokumente ija zloupotreba moe

izazvati tetu interesima drave;

3.

strogo poverljivo: zloupotreba moe izazvati teku tetu po interese drave;

4.

dravna tajna: ovaj stepen tajnosti odreuje se radi spreavanja nastanka neotklonjive
teke tete po interese drave.

Osim to sa sobom nosi razliitu dozu uzbudljivosti, neovlaeni pristup razliitim kategorijama
tajnih podataka moe doneti i razliite zakonske posledice; o tome itaj u segmentu Zakonske
posledice objavljivanja poverljivih podataka.

Ko odreuje ta je tajna?
Ovlaenje da neki podatak proglase tajnim imaju samo sledee osobe:

predsednik Narodne skuptine,

predsednik Republike,

predsednik Vlade,

rukovodilac organa javne vlasti,

funkcioner organa vlasti koji je za to ovlaen zakonom ili podzakonskim aktom, ili
pismenim ovlaenjem rukovodioca,

lice zaposleno u organu javne vlasti koje je za to pismeno ovlastio rukovodilac tog
organa.

Koliko dugo neto ostaje tajna?

Tajnost nekog podatka moe biti vremenski ograniena na razliite naine. U zavisnosti od
sluaja, nekada e to biti odreeni datum (na primer, 23. maj 2025. godine) ili odreeni
dogaaj posle koga dokument prestaje da bude tajna (recimo, podatak o merama obezbeenja
na nekoj utakmici, koji prestaje da bude relevantan poto je utakmica odrana). Ako nije
predvien prestanak tajnosti nastupanjem odreenog datuma ili dogaaja, primenjuju se
sledei zakonski rokovi: za oznaku interno dve godine od dana odreivanja tajnosti
podatka; za oznaku poverljivo pet godina; za oznaku strogo poverljivo 15 godina; za
dravnu tajnu 30 godina.
Pored svih nabrojanih naina, tajna prestaje da bude tajna i kada, iz bilo kog razloga, podatak
postane poznat javnosti. To ne znai da je on postao poznat javnosti samim tim to je doao do
novinara on mora biti na neki nain objavljen, saopten veoj grupi osoba iji se taan broj
ne moe odrediti (na primer, proitan na ulici ili javnom skupu).

Obeleavanje dokumenta
Svaki dokument koji sadri tajne podatke mora biti vidno obeleen. Obeleje obavezno sadri
oznaku stepena tajnosti (interno, poverljivo itd.), koja mora da se nae u vrhu svake
stranice dokumenta. Pored oznake stepena tajnosti, najee e biti navedeni i nain prestanka
tajnosti (datum, dogaaj koji je u vezi s prestankom tajnosti), podaci o ovlaenom licu i
podaci o organu javne vlasti koji je podatak proglasio tajnim.

Pristup tajnim podacima

Legalan pristup tajnim podacima
Ne postoji mogunost da legalno pristupi podacima koje drava smatra tajnim, iz prostog
razloga to drava eli da ti podaci i ostanu tajni. Ako, saglasno Zakonu o slobodnom pristupu
informacijama od javnog znaaja, trai uvid u dokument za koji se ispostavi da nosi oznaku
tajnosti, tvoj zahtev bie formalno odbijen, uz odgovarajue obrazloenje. Jedina tvoja ansa
ukoliko smatra da interes javnosti da dobije podatak pretee nad interesom drave da
sauva podatak, odnosno da su podaci oznaeni kao tajni iz nezakonitih razloga (na primer, da
bi se sakrilo neko krivino delo, zloupotreba poloaja i sl.) jeste da prvo podnese zahtev za
pristup informacijama od javnog znaaja, pa da se, kada bude odbijen sa obrazloenjem da je
dokument tajna, obratipovereniku za informacije od javnog znaaja. Ako utvrdi da je tvoj

zahtev ispravan, on e naloiti odreenom organu da skine oznaku tajnosti. Taj organ, dodue,
moe da odlui i da ga ne poslua, mada u tom sluaju moe da bude prekrajno kanjen.

Ilegalan pristup tajnim podacima

Grubo reeno, postoje dva naina da doe do podataka koje ne sme da ima. Jedan je da ti
padnu s Marsa (na primer, neijom omakom ili anonimnom dostavom), a drugi je da sam
proba da doe do njih, uz pomo nekoga unutra ili bez nje. U prvom sluaju, samim
uvidom u dokument jo nisi prekrio zakon; problem moe da nastane kasnije, ako ga objavi ili
podeli s nekim (a i tada samo ako si bio svestan da je dokument poverljiv, odnosno ako je
bio oznaen odgovarajuom oznakom). U drugom sluaju, zavisno od metoda pribavljanja
informacija koji si koristio, moe odgovarati za itav niz krivinih dela o tome itaj malo
nie. Ukoliko zna identitet izvora, nisi duan da ga oda bilo kome; zakon titi to pravo
novinara dokle god se podaci koje je izvor izneo ne odnose na krivina dela za koja je
minimalna zapreena kazna pet godina zatvora, odnosno na izvrioce takvih krivinih dela.
Bilo kako bilo, pred tobom su dve mogunosti: da objavi i da ne objavi informaciju. Pre nego
to odlui da objavi, treba dobro da razmisli da li je interes javnosti pretegao u odnosu na
negativne posledice otkrivanja tajnog podatka (i KNS predvia ovakvu situaciju), odnosno da je
podatak proglaen tajnim iz nezakonitih razloga. Na suenju koje bi moglo da usledi, ovi
argumenti predstavljae tvoju jedinu odbranu s potencijalom da bude uspena.

Zakonske posledice objavljivanja poverljivih podataka

Opis krivinog dela koje pominje Zakon o tajnosti podataka glasi ovako: Ko neovlaeno
nepozvanom licu saopti, preda ili uini dostupnim podatke ili dokumenta koji su mu povereni
ili do kojih je na drugi nain doao ili pribavlja podatke i dokumenta, a koji predstavljaju tajne
podatke. Kazne se razlikuju u zavisnosti od stepena tajnosti podatka o kome je re: za
interne i poverljive podatke od tri meseca do tri godine zatvora, za strogo poverljive od
est meseci do pet godina, a za dravnu tajnu od jedne do deset godina.
Kao to je ranije reeno, moe biti osloboen optube za ova krivina dela samo ako uspe da
dokae da je interes javnosti da dobije tajne podatke bio vei od posledica naruavanja
tajnosti dokumenta, odnosno da je odreeni dokument proglaen tajnim iz razloga koji su
protivni zakonu.
Krivini zakonik predvia krivino delo odavanja dravne tajne, koje je u veini detalja slino
krivinom delu iz Zakona o tajnosti podataka s jednim dodatkom: Ko drugom licu saopti
podatke ili dokumente za koje zna da su dravna tajna, a do kojih je protivpravno doao,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
Sam pokuaj pribavljanja tajnih podataka moe sadrati i neka druga krivina dela,
poputneovlaenog pristupa zatienom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi
podataka, skidanja i povrede slubenog peata i slubenog znaka, napada na slubeno lice u
vrenju slubene dunosti i sl.

Uslovi za objavljivanje fotografija i snimaka

Da bi objavio neku fotografiju, video ili audio snimak, potrebno je da snimljena situacija ili
osoba nije predstavljena neistinito. Ukoliko je re o fotomontai ili snimku koji je na neki nain
izmenjen, to mora biti jasno reeno. U sluaju preuzetih snimaka, izvor mora biti jasno
naznaen, kao i ime autora. Postoje i ogranienja koja se odnose na zatitu privatnosti, kao
i snimci koje ne moe da objavi, jer njihov sadraj vrea javni moral.

Istinitost fotografije, audio i video snimka

Postavlja se pitanje da li fotografija ili video snimak, i ako nije re o montai ili nekakvoj
elektronskoj intervenciji na snimku, mogu predstavljati netanu ili nepotpunu informaciju.
Svakako da mogu. Primer za to jeste ona uvena TV reklama britanskog Gardijana iz 1986.
godine, pod nazivom Take gledita, u kojoj u jednom kadru vidimo skinheda kako na ulici tri
prema sredovenom oveku s tanom i snano ga odguruje. Gledalac misli da mu je jasno ta se
tu deava: ulini siledija napada nedunog prolaznika, moda hoe da mu otme tanu.
Meutim, u sledeem kadru vidimo platformu s teretom koju, tano iznad glave prolaznika,
diu na neki od viih spratova zgrade pored koje on prolazi. Platforma se opasno krivi i teret
pada s nje. Pao bi ba na gospodina s tanom da ga skinhed nije na vreme gurnuo u stranu.
Objaviti samo prvi kadar ovakve prie bila bi nepotpuna, a zbog toga i netana informacija, pa
bi osobe koje su snimljene imale pravo da pozovu na odgovornost autora, urednika i medijsku
kuu, ako uz snimak ili fotografiju ne bi stajalo objanjenje o emu je, zapravo, re.

Posledice objavljivanja neistinitog snimka

Oteene osobe imale bi pravo da povedu parnini postupak radi naknade tete zbog povrede
asti i ugleda, ali i da podnesu privatnu krivinu tubu zbog klevete. Na sudu bi se utvrivalo da
li su autor i urednik uloili dunu novinarsku panju (panju primerenu okolnostima) da provere
istinitost zapisa. Koliki je neophodni stepen panje trebalo uloiti, zavisilo bi od konkretnih
okolnosti i teine tete koju bi neistina mogla da nanese oteenom.
Ukoliko bi neistinita fotografija ili snimak poticali od nekog dravnog organa (na primer, ako bi
policija objavila fotografiju kriminalca za kojim traga, da bi se naknadno ispostavilo da je re o
fotografiji neke sasvim druge osobe), od medija se ne bi mogla traiti naknada tete.

Arhivski materijal i ilustracije

Svi zapisi (foto, video, audio) koji se koriste u tekstu/prilogu o nekom dogaaju, a nisu nastali
na licu mesta, bilo da je re o arhivskom materijalu, ilustracijama ili rekonstrukcijama, moraju
biti jasno oznaeni kao takvi.

Zabranjene fotografije i snimci

Prilikom prikazivanja seksa, golotinje, nasilja, pa i u pogledu odee koju u informativnom
programu nose novinari, voditelji i uesnici emisija, radio i televizijske stanice moraju da

potuju obavezujua uputstva Republike radiodifuzne agencije. Ostali mediji su u tom pogledu
mnogo slobodniji, s tim to je svima zabranjeno emitovanje govora mrnje. Kada je re o
prikazivanju nasilja, kae da je zabranjeno da se, radi senzacionalizma ili atraktivnosti
izvetaja, objavljuju informacije koje nisu neophodne za razumevanje sutine dogaaja, a pri
tom mogu da dovedu do uznemirenosti kako rtava i njihovih blinjih, tako i ire javnosti.

Zabrana govora mrnje

Zakonom o javnom informisanju svim medijima zabranjeno je emitovanje govora mrnje,
odnosno objavljivanje ideja, informacija i miljenja kojima se podstiu diskriminacija, mrnja
ili nasilje prema nekoj osobi ili grupi zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri,
naciji, etnikoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti.
Zabrana ne vai ukoliko su ovakve informacije objavljene bez namere da se podstiu
diskriminacija, mrnja ili nasilje, posebno ako je takva informacija deo objektivnog
novinarskog izvetaja, ili naprotiv, s namerom da se kritiki ukae na diskriminaciju, mrnju i
nasilje ili na pojave koje bi mogle da podstiu na takvo ponaanje.
Tubu protiv autora informacije i odgovornog urednika moe da podnese pripadnik grupe na
koju se odnosi govor mrnje, organizacija koja titi prava te grupe ili bilo koja organizacija
koja se bavi zatitom ljudskih prava, a u tubi moe zahtevati zabranu ponovnog objavljivanja
informacija i objavljivanje presude na troak tuenih.
Osim toga, voditelji i novinari u elektronskim medijima duni su da se uzdre od ekstremizma i
uvreda i prekinu sagovornika koji vrea ili zastupa ekstremistike stavove, kao i da takve
delove razgovora, ukoliko nije re o emisiji uivo, izbace u montai.

Krivina dela koja obuhvataju govor mrnje

Ukoliko fotografija ili snimak izvrgavaju nekog poruzi zbog njegove rasne, verske, nacionalne ili
druge pripadnosti ili se rugaju stranoj dravi i njenim simbolima, izazivaju nacionalnu, rasnu ili
versku netrpeljivost ili ire ideje o diskriminaciji na osnovu ovih i drugih linih svojstava, autor
i urednik koji ih je objavio mogu i krivino da odgovaraju.
Za neka od ovih krivinih dela predviene su novane, a za sva i zatvorske kazne (u nekim
sluajevima i do 10 godina). Za krivina dela povrede ugleda (ruganja, izvrgavanja poruzi)
mogue je i oslobaanje od odgovornosti ukoliko se moe zakljuiti da autor nije imao nameru
da vrea.

Nasilje i poroci u elektronskim medijima

Elektronski mediji ne smeju emitovati materijale koji opravdavaju ili podstiu nasilje, opasno
ili antidrutveno ponaanje ili ohrabruju druge na takvo ponaanje.
Emiteri imaju obavezu da izbegavaju prikazivanje brutalnih, nasilnih i uznemirujuih scena
ukoliko to nije u javnom interesu, pri emu tada emitovanje mora biti jasno obrazloeno. rtve
nasilja i katastrofa imaju pravo na posebnu zatitu, a prikazivanjem rtava i unesreenih ne
sme se manipulisati ljudskom patnjom i uiniti da rtve, nastradali i njihove porodice ponovo
budu izloeni patnji. Naroito se mora paziti na to da indetitet rtava nasilja bude sakriven.
Zabranjeno je prikazivanje samoubistva ili drugih oblika samopovreivanja.

Narkomanija, puenje, alkohol i kockanje ne smeju se prikazivati u pozitivnom kontekstu.

Ove obaveze ne odnose se, izmeu ostalog, na dokumentarne programe sa ovakvim sadrajima,
ali oni moraju biti posebno oznaeni i najavljeni.
Emiteri su duni da vode rauna o tome da vizuelni i audio sadraji ne izazivaju direktno
gaenje, odvratnost i sline ekstremno negativne emocije kod gledalaca.

Pornografija, seks i golotinja u elektronskim medijima

Scene eksplicitnog seksa, ak i ako su nekim udom relevantne za informativni ili dokumentarni
program, ne mogu se prikazivati u elektronskim medijima (osim na specijalizovanim kablovskim
porno kanalima kojima mogu da pristupe samo pretplatnici). Erotske scene i eksplicitni
razgovori o seksu na radio stanicama mogu se emitovati samo od 24 do est sati, s tim to ni to
nije dozvoljeno na javnom radiodifuznom servisu. Nage osobe ne smeju se prikazivati pre 21
as, osim ukoliko su u pitanju edukativne emisije ili postoji jako uredniko ili umetniko
opravdanje.
Svi ovi sadraji obavezno moraju biti oznaeni odgovarajuom oznakom.

Pravila oblaenja na TV stanicama

Televizijske stanice dune su da vode rauna o izbegavanju nepristojnog oblaenja, to
podrazumeva pojavljivanje voditelja i drugih uesnika u programu u odei ili obui s preteno
obnaenim delovima tela ili erotskom konotacijom.
Voditeljke i voditelji, spikeri i novinari moraju biti obueni u skladu sa zahtevima programa u
kojima se pojavljuju. To naroito vai za informativne, deje, obrazovne i naune emisije.

Zatita privatnosti
Za objavljivanje svakog zapisa neijeg lika (fotografski, crtani, filmski, video ili digitalni) ili
glasa (magnetofonski, gramofonski, digitalni i slino) najee je potreban pristanak osobe
ijeg se privatnog ivota tiu, ili ije rei, lik ili glas zapis sadri, ako se pri objavljivanju moe
zakljuiti o kojim je osobama re.
Da bi dolo do povrede prava na privatnost, neophodno je da snimak ili fotografija nekog lino
pogaaju (znai, objavljivanje mora da nanosi nekakvu tetu onome o ijem je zapisu re ili na
koga se zapis odnosi, i da je on prepoznatljiv).

Pristanak za objavljivanje
Zakon ne precizira u kojem obliku treba da bude dat pristanak za objavljivanje, ve samo da se
smatra da on postoji ako je osobi o ijem je zapisu re data nekakva naknada. Kada nje nema,
za fotografa/snimatelja i medij bitno je da o davanju pristanka ostane neki trag (pismeni,
snimljeni ili postojanje svedoka da je pristanak dat).
Pristanak dat za jedno objavljivanje, za odreeni nain objavljivanja, odnosno za objavljivanje
sa odreenim ciljem, ne smatra se pristankom za ponovljeno objavljivanje, objavljivanje na
drugi nain ili za druge ciljeve.

Kada je mogue objavljivanje bez pristanka?

Zapis se moe objaviti bez pristanka osoba na koje se odnosi:

ako je namenjen javnosti, odnosno ako se snimljena osoba nije protivila snimanju, iako
je znala da se to ini radi objavljivanja;

ako se odnosi na linost, pojavu ili dogaaj od interesa za javnost, naroito ako se
odnosi na nosioca dravne ili politike funkcije, a objavljivanje je vano s obzirom na
injenicu da on obavlja tu funkciju;

ako je osoba svojim ponaanjem dala povod za objavljivanje (na primer, ako u tom
zapisu priznaje da je krila zakon);

ako je to u interesu pravosua, bezbednosti zemlje ili javne bezbednosti, nauke ili
obrazovanja;

ako je to potrebno radi upozorenja na opasnost (spreavanje zarazne bolesti,

pronalaenje nestale osobe, prevare i slino);

ako je zapis nainjen u javnoj skuptinskoj raspravi ili u javnoj raspravi u nekom
skuptinskom telu;

ako se zapis odnosi na mnotvo likova ili glasova (navijaa, koncertne publike,
demonstranata, ulinih prolaznika i slino);

ako se radi o zapisu s javnog skupa;

ako je osoba prikazana kao deo pejzaa, prirode, panorame, naseljenog mesta, trga,
ulice ili slinog prizora.

Sudska parnica zbog povrede privatnosti

Ako se ustanovi da je neiji lini zapis objavljen protivno ovim pravilima, on od fotografa,
odgovornog urednika i medijske kue moe da trai naknadu tete (uz ostale stvari, npr. da se
zapis ne objavi ako jo nije, ili da se zapis preda njemu ili uniti), a od medijske kue moe
zahtevati i celokupnu dobit ostvarenu objavljivanjem zapisa (dakle, zaradu od poveanog tiraa
ili gledanosti).
Tuba se podnosi zbog povrede prava na privatnost. Meutim, ukoliko su time istovremeno
povreeni i ugled i ast osobe koja podnosi tubu, ona moe da trai odtetu i za to.
Osoba koja se posle objavljivanja saglasila s tim, nema pravo da podnosi tubu za zatitu
privatnosti.

Krivina odgovornost za snimanje i objavljivanje bez pristanka

Fotografisanje nekog bez njegovog pristanka i objavljivanje takvih fotografija (ukoliko se time
osetno zadire u njegovu privatnost, a to procenjuje sud) jeste krivino delo, koje se kanjava
novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. U ovom sluaju nezavisno e odgovarati
fotograf koji je snimio takvu fotografiju i urednik koji ju je objavio. Isto vai i za prislukivanje
i neovlaeno snimanje razgovora ili izjava, s tim to je tada kazna do tri godine zatvora.

Krivino delo je i ako objavi zapis bez pristanka autora ili osobe koja se nalazi na zapisu ili se
on na nju odnosi (opet ako se osetno zadire u privatnost), s tim to je maksimalna zapreena
kazna do dve godine zatvora.
Sva ova krivina dela gone se po privatnoj tubi, to znai da je neophodno da tubu podnese
neka od oteenih osoba, inae nee odgovarati.

ta kae Kodeks novinara Srbije?

Smernice za primenu KNS jasno kau da fotograf ili snimatelj ne treba da nastavi fotografisanje
ili snimanje privatnog lica (ovo se, dakle, ne odnosi na javne linosti i javne funkcionere) poto
je zamoljen da odustane.
Isto tako, mediji ne smeju da objavljuju materijal pribavljen pomou skrivenih kamera,
prislunih ureaja, odnosno neovlaenim prislukivanjem.

Zatita identiteta maloletnika

Zakon o javnom informisanju nedvosmisleno kae da se maloletnik ne sme uiniti
prepoznatljivim u informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes. To se
svakako odnosi i na fotografije i snimke, a u situacije podesne da se povredi interes ili pravo
maloletnika bez sumnje spadaju one u kojima je on izvrilac ili rtva krivinog dela, ili rtva
nesree, ali su mogue i druge takve okolnosti.
Ako prekri ovu zabranu, odgovorni urednik moe biti kanjen novanom kaznom do 200.000
dinara.

Zatita rtava krivinog dela ili nesree

Smernice za primenu Kodeksa ne dozvoljavaju otkrivanje identiteta rtava nesree ili krivinog
dela. Uz to, fotografi i snimatelji duni su da se prilikom fotografisanja rtava ophode sa
obzirom i saoseanjem.

Kako sakriti identitet?

Odgovornost da ne doe do otkrivanja identiteta, naravno, ima urednik, ali i fotografi i
snimatelji mogu mu znatno olakati posao ako osim snimaka na kojima se rtva moe
prepoznati naprave dovoljno materijala na kojem to nije mogue. Traka preko oiju ili
zamrljano lice ne samo to ne izgledaju dobro prilikom emitovanja, ve esto i nisu dovoljni da
zaista sakriju neiji identitet.

Saglasnost autora za izmene i preuzimanje

Bilo kakve intervencije na fotografijama, kau smernice za primenu KNS , nedopustive su bez
saglasnosti autora. Zakon o autorskim pravima, meutim, dozvoljava izmene sa ciljem parodije
ili karikature kada je re o ve objavljenom delu, i ako se time ne stvara zabuna o smislu dela i
o tome ko je autor prvobitnog dela, a ko prerade. Isto tako, dozvoljene su izmene bez

saglasnosti autora ako su one potrebne zbog samog naina korienja dela (na primer,
smanjenje fotografija ili prebacivanje kolor fotografije u crno-belu).
Inae se bilo koje autorsko delo, pa i video ili audio zapis ili fotografija, moe objaviti bez
dozvole autora i bez plaanja naknade ukoliko je sam taj zapis sastavni deo teme
teksta/priloga (na primer, ako izvetava o suenju koje se vodi zbog objavljivanja nekog
snimka), ali i to samo u meri koja je potrebna s obzirom na temu i nain izvetavanja.
Materijal se, kae Kodeks, ne sme ustupati nikom, pa ni drugim medijima, bez saglasnosti
osobe od koje si ga dobio.
Za fotografije vae isti uslovi za objavljivanje kao i za druga autorska dela.

Potpis autora
Uz fotografiju/zapis mora da stoji ime autora, a ako je zapis preuzet iz nekog izvora ili medija,
mora da pie i odakle je preuzet. S druge strane, ukoliko autor insistira da ne bude potpisan
zbog bezbednosnih razloga, urednik mora da udovolji tom zahtevu.

Obaveze vlasti i dravnih ustanova prema medijima

Ukoliko ti je potreban neki pisani dokument (ugovor, presuda, zapisnik, evidencija) za koji
zna ili pretpostavlja da se nalazi kod nekog organa javne vlasti (od lokalnog do republikog
nivoa, ukljuujui tu i sva javna preduzea i korisnike budeta), prvo moe da pozove osobu
zaduenu za kontakte s medijima u tom organu ili ustanovi (ako takva osoba postoji; ako ne,
onda stareinu organa ili ustanove) i lepo je zamoli da ti omogui uvid u taj dokument. Ukoliko
to ne uspe, jedina nada ti je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja.
Ovde emo objasniti ta tano moe da trai. O tome kako se trae informacije od javnog
znaaja, proceduri po kojoj su organi i ustanove duni da dalje postupaju i ta da radi kada
oni ne ispune svoju obavezu kako valja, itaj u posebnim lancima. U spornim situacijama
najee e morati da se obrati povereniku za informacije od javnog znaaja.

Interes javnosti da zna

Po zakonu, svi dokumenti kojima raspolau organi javne vlasti, a u vezi su s njihovim radom i
postupcima, moraju biti dostupni svim medijima (i graanima) ukoliko javnost ima opravdan
interes da sazna podatke koji se u tim dokumentima nalaze, osim u ogranienom broju
izuzetaka. Pretpostavlja se da opravdani interes javnosti da zna postoji u svakom sluaju, osim
ako organ od kojeg si traio dokument dokae da taj interes ne postoji. To, kao i sve ostale
izgovore, organ vlasti treba da dokae povereniku za informacije od javnog znaaja, kada mu
se ali na odluku da ti se ne dozvoli pristup traenoj informaciji.

ta je tano obaveza organa javne vlasti?

Ove dokumente trai direktno od organa vlasti ili institucije za koju veruje da ih ima, a taj
organ ili ustanova mora da ti da na uvid original dokumenta i da ti urui njegovu kopiju.

Kopiranje dokumenata ne naplauje se novinarima ako ih trae za potrebe obavljanja svog

posla (u zahtevu mora da trai informaciju kao novinar).
Ukoliko je dokument ve negde objavljen (u originalu i u celosti, a ne u okviru izvetavanja
drugih medija), organi i ustanove ne moraju ti ga pokazivati i kopirati, ali ti moraju rei gde
moe da ga nae.
Ako je informacija koju trai takva da organ vlasti mora da ti je da, on to ipak moe da odbije
ukoliko proceni da zloupotrebljava ovo pravo, a naroito ako je traenje nerazumno, na
primer, kada se ponavlja zahtev za istim ili ve dobijenim informacijama, ili kada se trai
prevelik broj informacija.

Kome moe da trai informacije?

Ima pravo da zatrai dokumente od bilo kog organa javne vlasti, a to su:

svi dravni organi (Narodna skuptina, vlada, ministarstva, sudovi, tuilatva);

organi teritorijalne autonomije i organi lokalne samouprave (Pokrajinsko vee AP

Vojvodine, pokrajinski sekretarijati, gradonaelnici, predsednici optina, optinski organi
uprave);

organizacije kojima je povereno vrenje javnih ovlaenja (razne nezavisne agencije

koje je osnovala drava, fakulteti i druge ustanove);

ustanove koje su u celini, odnosno u pretenom delu, osnovali ili finansiraju neki od
dravnih organa (ustanove u oblasti kulture, javna preduzea).

Informacije koje ne moe da trai

Organ vlasti nee smeti da ti dostavi dokument ukoliko proceni da bi njime mogao da:

ugrozi neiji ivot, zdravlje ili sigurnost;

ugrozi, omete ili otea spreavanje ili otkrivanje krivinog dela, voenje
pretkrivinog ili sudskog postupka, izvrenje presude ili sprovoenje kazne ili neki drugi
pravno ureeni postupak (upravni postupak, na primer), ili fer postupanje i pravino
suenje;

ozbiljno ugrozi odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost ili meunarodne
odnose;

bitno umanji sposobnost drave da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili otea
ostvarivanje opravdanih ekonomskih interesa;

uini dostupnom informaciju ili dokument koji se uva kao dravna, slubena ili
poslovna tajna.

Procena da dokument ne sme biti objavljen, naravno, moe biti pogrena. ta da radi u tom
sluaju, proitaj ovde.
Ako se informacija koju trai nalazi u nekom dokumentu koji sadri informacije koje organ
vlasti nije duan da obelodani, a sam podatak koji tebe zanima nije na listi zabranjenih, organ

kome se obraa duan je da tu informaciju razdvoji od ostalih (na primer da belilom

prekriju line podatke i slino), ako je ikako mogue, i dostavi ti je.

Zatita privatnosti
Ne moe da trai specifine podatke ni o jednoj linosti ukoliko bi time povredio neiju
privatnost ili ugled. Ipak, postoji nekoliko izuzetaka od ovog pravila kada moe da dobije i
informaciju koja se odnosi na neiji privatni ivot:

ako je ta osoba na to pristala;

ako je re o linosti, pojavi ili dogaaju od interesa za javnost, a naroito ukoliko je u

pitanju nosilac dravne i politike funkcije i ako je informacija vana s obzirom na
funkciju koju ta osoba obavlja;

ako je re o osobi koja je svojim ponaanjem, naroito u vezi s privatnim ivotom, dala
povoda za traenje informacije (na primer, ako neko zaposlen u dravnoj ustanovi kupi
mercedes od 100.000 evra, ima pravo da dobije podatke o njegovoj imovini).

Odgovornost organa javne vlasti

Organ javne vlasti ne moe da ti uskrati informaciju na koju ima pravo. Osim toga, ukoliko isti
dokument trai vie medija, organ javne vlasti ne sme nijedan od njih da stavi u povoljniji
poloaj tako to e samo njemu ili njemu pre nego drugim novinarima i javnim glasilima
omoguiti uvid u traeni dokument.
Ukoliko se neto od ovoga ipak desi, a medij u kojem radi zbog toga pretrpi nekakvu tetu
(oseti na tirau ili gledanosti), tvoja kua moe da tui organ koji se tako poneo i trai naknadu
tete, a odgovorna osoba u tom dravnom organu uz to moe biti kanjena prekrajnom kaznom
od 5.000 do 50.000 dinara.

Pristup sudskim spisima

Sudovi i tuilatva moraju da potuju obavezu iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama
od javnog znaaja (ZSPIJZ) da dokumente o svom radu, dakle, i sudske spise, uine dostupnim
javnosti. Meutim, zakon ograniava pristup informacijama o sudskim postupcima, pa nee
dobiti traeni dokument ukoliko bi njime mogao da omete spreavanje ili otkrivanje krivinog
dela, voenje krivinog i pretkrivinog postupka, izvrenje presude ili sprovoenje kazne, ili fer
postupanje i pravino suenje.
Sud se moe pozvati i na ostale razloge iz ZSPIJZ-a da se neka informacija ne dostavi medijima,
one koji vae za sve dravne organe. Dozvolili ti uvid ili ne, moraju ti saoptiti da li je traeni
dokument kod njih ili nije.
I po nekim drugim zakonima sud i tuilatvo mogu da u odreenim sluajevima neki dokument
ne uine dostupnim javnosti. Rezultat svega je da e, s obzirom na to da se ove odredbe
veoma strogo tumae, kao novinar teko dobiti neki dokument od pravosudnih organa.

O postupku traenja dokumenata po ZSPIJZ-u i o tome ta da radi ako sud odbije da ti dostavi
traeni dokument, itaj u posebnim lancima.

Krivini postupak
Podaci o postupku koji prethodi suenju (pretkrivinom postupku i istrazi) za neka krivina dela
svakako su tajna. To su sva krivina dela u vezi s korupcijom, kao i niz drugih tekih krivinih
dela, poput ubistva, terorizma, falisfikovanja novca I u sluaju organizovanog kriminala,
ratnih zloina i visokotehnolokog kriminala neki delovi postupka su tajna. Identitet zatienih
svedoka i prikrivenih islednika jeste tajna u svakoj fazi postupka.
Zakonikom o krivinom postupku propisani su i drugi razlozi zbog kojih se javnost moe
iskljuiti iz postupka ili joj se moe uskratiti uvid u spise o njemu. To je mogue radi zatite
morala, nacionalne bezbednosti, interesa maloletnika (ije ime svakako ne sme biti objavljeno)
ili privatnog ivota uesnika u postupku, a i u drugim sluajevima kada bi objavljivanje moglo
da omete sprovoenje pravde.
Dakle, iz mnogo razloga mogu da ti ne dozvole razgledanje spisa, ali, ako je sud doneo takvu
odluku, moraju da je pokau ili kau gde je ona objavljena. Mogu i da ti pokau spise koje si
traio, ali da ti zabrane da objavi imena uesnika u postupku.
ta god da upotrebi od sudskih spisa, time ne smeju biti povreena pravila postupka, prava
okrivljenog (ukljuujui i princip da niko ne moe biti smatran krivim dok to ne bude utvreno
pravosnanom odlukom suda), kao ni prava oteenog i naelo sudske nezavisnosti.

Parnini postupak
Tokom parninog postupka vee moe iskljuiti javnost tokom cele glavne rasprave ili tokom
jednog dela, pa samim tim i uskratiti objavljivanje dokumenata koji se tiu glavne rasprave.
Razlozi za iskljuenje javnosti jesu zatita interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i
morala, kao i zatita interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku.
Ako je javnost bila iskljuena s glavne rasprave, onda sudija moe da odlui i da ne objavi
razloge zbog kojih je doneo neku presudu, ali samu presudu mora da uini dostupnom javnosti.
U postupcima u vezi s porodinim odnosima i stavljanjem pod starateljstvo, javnost je uvek
iskljuena i svi podaci iz sudskih spisa spadaju u slubenu tajnu, koju moraju da uvaju svi
uesnici u postupku kojima je ta tajna dostupna, pa i sud.

Postupci pred Ustavnim sudom

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja odnosi se i na Ustavni sud, s tim
to u postupku po ustavnim albama i albama sudija, javnih tuilaca i zamenika javnih
tuilaca, Ustavni sud moe odluiti da pravo uvida u spise predmeta imaju samo uesnici u
postupku.
Ukoliko te Ustavni sud odbije, ne moe se aliti povereniku za informacije od javnog znaaja,
ve samo moe da pokrene upravni spor protiv takve odluke.

Sudija Ustavnog suda ne moe javno iznositi svoje miljenje o pitanju koje je predmet spora
pred Ustavnim sudom.

Obavetenje suda
Moe se desiti da sud na tvoj zahtev odgovori ne dozvolom za uvid u predmet ve pismenim
obavetenjem o tom postupku. To saoptenje svakako nee sadrati ono to je proglaeno za
tajnu, ali ostali podaci koji se u njemu nalaze moraju biti tani.

Sudski spisi dobijeni od stranaka

Ukoliko ti dokumente o sudskom postupku dostavi neka od stranaka u postupku a ne pravosudni
organi, nee biti prepreka da ih objavi ukoliko ne postoji zakonska odredba (kao kod podataka
o maloletnicima, branih i porodinih sporova) ili reenje suda ili tuilatva da zabrani
razotkrivanje podataka koji su navedeni u dokumentu.

Vanost terminologije
Zbog mogunosti da doe do zabune i pogrenih zakljuaka, pravnici insistiraju na tome da
novinar u tekstu tano navede u kom je stadijumu neki postupak (istraga, podignuta optunica,
glavni pretres), ko je ko u tom postupku (tuilac dravni/javni, privatni, oteeni kao
tuilac, osumnjieni, okrivljeni, optueni, osueni) i za koje je tano krivino delo neko
optuen. Takoe, mora da vodi rauna o tome ta kome pripisuje ne sme da poistoveuje
sud i tuilatvo, na primer. Pogrei li u ovim stvarima, objavie netanu informaciju, sa svim
posledicama koje to moe da ima.

Pisana saoptenja
Pisana saoptenja dravnih organa i ustanova, politikih i drugih organizacija, preduzea ili
pojedinaca, tampani mediji uopte ne moraju da objave. Radio i televizijske stanice imaju
obavezu da prenesu samo vana saoptenja hitne prirode koja se odnose na ugroenost ivota,
zdravlja, bezbednosti ili imovine, a ostala ne moraju. Ukoliko je re o saoptenjima koja se
odnose na informaciju koja je ve objavljena u tvom mediju, i ta saoptenja imaju karakter
odgovora ili ispravke, za to vae posebna pravila (u odreenim sluajevima medij je duan da
ih objavi), pa je najbolje da ih prosledi svom uredniku.

Provera autentinosti saoptenja

U tekstu treba jasno da naznai ta u njemu potie iz saoptenja i ko je to saoptenje izdao.
Zato je dobro da proveri ko je zaista izdao saoptenje, odnosno s koje je adrese, broja faksa
ili adrese elektronske pote ono stiglo, ko ga je potpisao i da li poiljalac pod takvim imenom
zaista postoji. Ukoliko se ispostavi da saoptenje nije izdao onaj ko je potpisan, a ti se nisi
potrudio da proveri da li ono zaista dolazi iz tog izvora, moe krivino odgovarati za klevetu,

a onaj kome je saoptenje pogreno pripisano moe te tuiti i za naknadu tete po osnovu
krenja Zakona o javnom informisanju.

Prerada i skraivanje
U najveem broju sluajeva, zbog preopirnosti saoptenja, bavljenja nebitnim stvarima ili
rogobatnog jezika i loe kompozicije, morae da ga skrati i preradi. Pri tom, kau smernice
za primenu KNS, ne sme da izmeni injenice navedene u saoptenju, kontekst u kojem su one
upotrebljene (dakle, ako u saoptenju pie, na primer, vlast nije nita uinila da to sprei jer
nije ni mogla, ti ne sme da prenese vlast nije nita uinila, a da izostavi da u saoptenju
pie da nije ni mogla) ili smisao tih injenica. U suprotnom e takoe prekriti Zakon o javnom
informisanju, pa moe odgovarati za tetu koju je autor saoptenja pretrpeo jer nisi preneo
verodostojnu i potpunu informaciju.

Tanost informacija navedenih u saoptenju

To to si samo verno preneo tue tvrdnje i nita nisi dodao ili izmislio, ne oslobaa te
odgovornosti za tanost informacija navedenih u saoptenju. Tvoja je obaveza da u proveru
istinitosti i potpunosti tih informacija uloi primerenu panju (naravno, od novinara se ne trai
utvrivanje istinitosti injenica onako kako bi one bile dokazivane na sudu), koja treba da bude
to vea to je vea mogunost da objavljivanje informacije nanese tetu onome na koga se ona
odnosi (na kraju e, ako doe do suenja, sudija proceniti da li si uloio odgovarajuu panju).
Provera svakako podrazumeva da pita drugu stranu, onu na koju se informacija odnosi, ta
ona ima da kae o tome.
tetu koja nastane zbog objavljivanja netane informacije nadoknaivae zajedno odgovorni
urednik i medijska kua, a novinar samo ako druga strana dokae da je ba on kriv za
objavljivanje takve informacije. Novinar i odgovorni urednik mogu i krivino odgovarati za
klevetu.
Meutim, ukoliko je re o zvaninom saoptenju nekog dravnog organa, onda drava odgovara
za istinitost saoptenja, a ne novinar ili javno glasilo. Dravnim organima svakako se smatraju
ministarstva, uprave, zavodi, direkcije, sudovi i tuilatva, a sudija moe proceniti da se to
odnosi na jo neke ustanove i organizacije.

Sadraj saoptenja koji se ne sme prenositi

Ne sme citirati sadraj saoptenja (bez obzira na to ko je njegov autor):

koje bi moglo da predstavlja govor mrnje (re je o idejama, informacijama i

miljenjima kojima se podstie diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv osoba ili grupe
osoba zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi,
polu, ili zbog njihove seksualne opredeljenosti), osim ako si to preneo bez namere da
podstakne diskriminaciju, odnosno s namerom da ukae na diskriminaciju;

u kojem se otkriva identitet maloletnika u situaciji kada bi to moglo da povredi neko

njegovo pravo ili interes;

u kojem se za nekog tvrdi da je poinio krivino delo, a da to nije potvreno

pravosnanom sudskom presudom (osim ukoliko se medij jasno ne ogradi od takve
tvrdnje, dovodei u pitanje njenu istinitost, na primer);

u kojem se iznose podaci iz neijeg linog ivota, ili njegov pisani, video ili audio
zapis ako nisi pribavio pristanak te osobe za objavljivanje (mada postoje i sluajevi kada
taj pristanak nije neophodan).

Ako neto od ovoga ipak bude objavljeno, odgovorni urednik prekrajno e odgovarati. Za
krenje pretpostavke nevinosti i ugroavanje interesa maloletnika on moe biti kanjen
novanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara. Zbog krenja privatnostioteena osoba moe
da tui novinara, odgovornog urednika i izdavaa i trai naknadu tete.

Korienje linih podataka

Za bilo kakve podatke o nekoj linosti koji se nalaze u nekoj evidenciji ili bazi podataka na
osnovu kojih se moe odrediti o kojoj je linosti re (bez obzira na ta se odnose i kako si do
njih doao), Zakonom o zatiti podataka o linosti propisano je pod kojim se uslovima smeju
objaviti.
Identitet moe postati prepoznatljiv ukoliko zna neije ime i prezime, matini broj ili adresu,
broj telefona, ali i na osnovu niza drugih detalja, pa o svakom takvom detalju mora da vodi
rauna, jer je dovoljno da se osoba o kojoj je re prepozna u tekstu ili prilogu, ili da je
prepozna neko iz njene okoline.

Javno dostupni podaci

Ovakve podatke moe slobodno da koristi i objavi ukoliko su oni ve objavljeni (naravno,
pogotovo ako ih je obelodanila sama osoba na koju se odnose), ako si ih dobio po zahtevu za
pristup informacijama od javnog znaaja, ili se oni nalaze u svim dostupnim evidencijama
(katastar, Agencija za privredne registre), arhivima, muzejima i slino, ali samo pod uslovom
da korienjem i objavljivanjem tih podataka ne povreuje neko pravo osobe na koju se
odnose.
Ukoliko podaci mogu da povrede neko pravo, potrebno je da odmeri ta pretee: pravo koje
objavljivanjem povreuje ili interes javnosti da sazna taj podatak. To znai da i prilikom
prenoenja podataka koji su javnosti ve poznati treba da se uzdri od objavljivanja onih
nevanih za javnost, ako oni mogu da nanesu tetu osobi na koju se odnose.

Podaci koji nisu javno dostupni

Ukoliko je re o linim podacima koji jo nisu javno dostupni (krivina evidencija, na primer), u
principu je potrebno da za njihovo objavljivanje pribavi dozvolu od osobe na koju se odnose,
ako ima nameru da objavi neto na osnovu ega bi se mogao utvrditi njen identitet.
U sluaju da u tekstu ne identifikuje osobu ni na koji nain, dakle, da njen identitet dobro
zatiti, moe da koristi podatke, ali se i tada postavlja pitanje kako si do njih doao, jer niko
ko njima raspolae ne bi smeo da ti ih otkrije, a ti ne sme da koristi podatke pribavljene na
nezakonit nain.

Prava osobe na koju se podaci odnose

Pitanje odakle redakciji podaci moe da postavi i sama linost na koju se oni odnose, ukoliko se
prepozna u tekstu, a objavljivanjem joj je ugroeno bilo koje zakonsko pravo. Osim informacije
o izvoru podataka, ta osoba moe da trai uvid u podatke kojima raspolae i njihovu kopiju.
Redakcija ne mora da izae u susret ovakvom zahtevu ako bi se time:

otkrili podaci u vezi sa izvorom informacije koje nisi duan ili jednostavno ne eli da
otkrije;

otkrili podaci u vezi s novinarom ili drugom osobom koja je uestvovala u pripremi i
objavljivanju informacije, a odgovorni urednik nije spreman da ih otkrije;

omelo obavetavanje javnosti o informacijama od javnog znaaja.

Obaveza zatite podataka

Dok se ne razjasni da li podaci smeju biti objavljeni, i ako se utvrdi da ne smeju, novinar i
redakcija duni su da preduzmu tehnike, kadrovske i organizacione mere zatite podataka o
nekoj linosti kojima raspolau, da bi se ti podaci zatitili od gubitka, unitenja, nedoputenog
pristupa, promene, objavljivanja i svake druge zloupotrebe. Potrebno je, dakle, takve podatke
drati pod kljuem (ukolio su zapisani na papiru), odnosno na raunaru ili delu raunarske
mree kojima moe pristupiti samo ogranieni broj tano poznatih osoba. Svima koji imaju
dodira s tim podacima mora biti saopteno da su obavezni da uvaju njihovu tajnost. Za krenje
ove obaveze predviena je i prekrajna odgovornost (uz novanu kaznu do milion dinara).
Odgovor, ispravka i druge informacije koje se objave na zahtev osobe na koju se odnosi podatak
morate uvati zajedno s podacima o kojima je re.

Korienje arhivske grae

Arhivsku grau, koju ini pisani, crtani, kompjuterizovani, tampani, fotografisani, filmovani,
mikrofilmovani, fonografisani ili na drugi nain zabeleeni dokumentarni materijal od posebnog
znaaja za nauku i kulturu, bilo da je nastao u radu organa javne vlasti, javnih ustanova,
politikih organizacija, verskih zajednica ili pojedinaca, najee uvaju specijalizovane
ustanove, arhivi. Postoje, na primer, Arhiv Srbije, Arhiv Vojvodine, Istorijski arhiv Beograda,
Istorijski arhiv Nia, Arhiv Jugoslavije i tako dalje.

Ova graa moe se koristiti samo po odobrenju ustanove koja je uva i ako su zadovoljeni
uslovi za pristup grai koje je ta ustanova propisala (primer vidi dole). Osim neposrednog
pristupa, ustanova ti moe izdati i prepise i kopije dokumenata koje uva, a na tvoj zahtev
izdae ti i uverenje o injenicama koje sadri graa ije joj je uvanje povereno.

Pravila o pristupu grai Arhiva Srbije

Primera radi, evo kako je korienje arhivske grae regulisao Arhiv Srbije. Graa se koristi u
itaonici Arhiva, kojoj moe pristupiti svako ko namerava da koristi grau u svrhe zbog kojih se
ona uva (obavljanje novinarske profesije jeste jedna od tih svrha). Korienje grae je
besplatno, s tim to se njeno kopiranje naplauje.
Graa ti nee biti dostupna:

ako bi njeno korienje bilo protivno interesima drave i pojedinaca, ili ako bi mogla da
bude naruena dravna i poslovna tajna;

ako stvaralac, darodavac, deponent ili prodavac postavi ogranienja u pisanom obliku
(zatrai da vidi dokument kojim je korienje ogranieno ako im ne veruje);

ako Struno vee Arhiva utvrdi da se graa moe koristiti samo pod posebnim uslovima;

ako je u tako loem stanju da postoji opasnost od jo veeg oteenja pri upotrebi.

Mere zatite grae

Graa Arhiva Srbije koja se nalazi na sreivanju i obradi, konzervaciji i restauraciji, korienju,
mikrofilmovanju, izlobi ili pripremi za publikacije Arhiva, ne izdaje se na korienje, ali e
biti obaveten kada e ona biti dostupna.
Rariteti, izdvojena graa, oteeni dokumenti i knjige, kao i graa od izuzetnog znaaja, ne
izdaju se. Umesto njih, koriste se kopije.
Objavljena i snimljena graa takoe se ne izdaje, ve se koriste publikacije u kojima je
objavljena, odnosno mikrofilmovi.
Ukoliko eli da napravi kopiju nekom tehnikom kojom Arhiv ne raspolae, graa se moe
odneti van Arhiva samo u pratnji arhivskog radnika, koji prisustvuje snimanju grae i vraa je u
Arhiv istog dana.

Obaveze novinara prema Arhivu

Ukoliko si za novinski tekst ili drugi medijski prilog u bilo kojoj meri koristio grau Arhiva
Srbije, to u tekstu ili prilogu mora da navede. Ako si koristio citate, treba da navede i
signaturu (oznaku citiranog dokumenta). Ukoliko ne postupi po ovim uputstvima, Arhiv nema
obavezu da dokazuje autentinost izvora.
Ako si grau koristio za tekst objavljen u tampanom mediju, duan si da dostavi Arhivu jedan
primerak izdanja u kojem je tekst objavljen.

Korienje tue prepiske i privatnih snimaka

Lini zapis jeste lini pisani zapis (pismo, dnevnik, zabeleka, digitalni zapis, elektronska
prepiska i slino), zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video ili digitalni) i zapis glasa
(magnetofonski, gramofonski, digitalni i slino). Prema Zakonu o javnom informisanju, lini
zapisi ne mogu se objavljivati bez pristanka osobe ijeg se privatnog ivota tiu, ili ije rei, lik
ili glas sadri zapis, ako se pri objavljivanju moe zakljuiti o kojim je osobama re. Ovi zapisi
ne mogu se objaviti ni bez pristanka onoga kome su namenjeni, ako bi objavljivanjem bilo
povreeno neko njegovo pravo. Naravno, postoje sluajevi kada ti pristanak za objavljivanje
nije potreban (vidi dole).
Da bi dolo do povrede prava na privatnost, neophodno je da privatna informacija nekog lino
pogaa (znai, objavljivanje mora da nanosi nekakvu tetu onome o ijem je zapisu re ili na
koga se zapis odnosi, a osoba kojoj je naneta teta mora u tom zapisu biti prepoznatljiva).
U sluaju neovlaenog objavljivanja linih zapisa, medij, urednik i novinar mogu biti tueni za
naknadu tete, dok autor teksta ili priloga u kojem su oni objavljeni moe i krivino da
odgovara.

Pristanak na objavljivanje
Zakon ne precizira u kojem obliku treba da bude dat pristanak za objavljivanje, ali kae da se
smatra da pristanak postoji ako je osobi o ijem je zapisu re data nekakva naknada, bilo za
dozvolu objavljivanja ili samo za dobijanje zapisa i uvid u njega. Kada naknade nema, za
novinara i medij bitno je da o davanju pristanka ostane neki trag (pisani, snimljeni ili
postojanje svedoka da ti je osoba dala svoj zapis znajui da ima nameru da ga objavi).
Pristanak dat za jedno objavljivanje, za odreeni nain objavljivanja, odnosno za objavljivanje
sa odreenim ciljem, ne smatra se pristankom za ponovljeno objavljivanje, za objavljivanje na
drugi nain, odnosno za objavljivanje za druge ciljeve.
Ukoliko je osoba koja treba da d pristanak umrla, umesto nje to mogu uiniti njen suprunik,
dete starije od 16 godina, roditelji ili braa i sestre. Ako se informacija iz zapisa odnosi na
radno mesto umrlog ili kompaniju u kojoj ima vlasniki udeo, pristanak moe da d i ta firma.
Kad bilo ko od navedenih d pristanak za objavljivanje, ostali se ne moraju ni pitati.

Kad nije potreban pristanak?

Neiji lini zapis moe se objaviti bez pristanka osoba na koje se odnosi:

ako je to zapis namenjen javnosti;

ako se zapis odnosi na linost, pojavu ili dogaaj od interesa za javnost, naroito ako se
odnosi na nosioca dravne ili politike funkcije, a objavljivanje je vano s obzirom na
injenicu da on obavlja tu funkciju;

ako je osoba svojim ponaanjem dala povoda za objavljivanje zapisa (na primer, ako u
tom zapisu priznaje da je krila zakon);

ako je to u interesu pravosua, bezbednosti zemlje ili javne bezbednosti, nauke ili
obrazovanja;

ako je to potrebno radi upozorenja na opasnost (spreavanje zarazne bolesti,

pronalaenje nestale osobe, prevare i slino).

Dakle, line zapise koji se tiu javnih linosti moe objavljivati ukoliko za to postoji opravdan
interes javnosti. Smernice za primenu KNS kau da takav interes postoji samo ako sadraj
zapisa ima direktne posledice na vie ljudi ili je u suprotnosti s duhom funkcije koju ta linost
obavlja ili idejama koje javno zastupa.

Sudska parnica zbog povrede privatnosti

Ako se ustanovi da je neiji lini zapis objavljen protivno ovim pravilima, on od odgovornog
urednika, novinara ili medija moe da trai naknadu tete (uz ostale stvari, npr. da se zapis ne
objavi ako jo nije, da se zapis preda njemu ili uniti), a od medijske kue moe zahtevati i
celokupnu dobit ostvarenu objavljivanjem zapisa (dakle, zaradu od poveanog tiraa ili
gledanosti).
Tuba se podnosi zbog povrede prava na privatnost. Meutim, ukoliko su time istovremeno
povreeni i ugled i ast osobe koja podnosi tubu, ona moe da trai odtetu i za to.
Osoba koja se posle objavljivanja saglasila s tim, nema pravo da podnosi tubu za zatitu
privatnosti.

Krivina odgovornost
Pre svega, otvaranje neijeg pisma ili povreda tajnosti bilo koje vrste line komunikacije (email, paketi) jeste krivino delo, bez obzira na to da li je re o privatnoj ili slubenoj
prepisci. Isto to vai i ako nisi ti otvorio pismo (neko ga je otvorio pa ti dao), ali se na bilo koji
nain slui informacijama koje se u njemu nalaze. Uz to, moe krivino da odgovara ukoliko
objavi bilo kakav lini zapis bez pristanka autora, onoga ko je snimljen i onoga na koga se taj
zapis odnosi, a time zadire u njihov lini ivot. Kazna moe biti novana ili do dve godine
zatvora.
ak i ako do neijeg zapisa nisi doao na nedozvoljen nain, ukoliko u medijima objavi neto iz
njega to se tie neijeg linog ili porodinog ivota i moe da povredi neiji ugled ili ast,
mora biti u stanju da dokae da je zapis autentian (da nije falsifikovan), ili da si imao
osnovanog razloga da veruje da jeste. U suprotnom se izlae opasnosti da bude osuen na
novanu ili zatvorsku kaznu (do tri godine zatvora).
Sva ova krivina dela gone se po privatnoj tubi, dakle, samo te pogoena osoba moe krivino
goniti.

Citiranje autorskih dela i drugih medija

Prilikom citiranja autorskih dela (pisanih, vizuelnih ili zvunih), ukljuujui i sadraj drugih
medija, moraju se potovati odreena pravila. U nekim situacijama ne mora se traiti dozvola
autora za prenoenje niti platiti autorska naknada. Svi takvi sluajevi opisani su u ovom tekstu.
U ostalim situacijama mora se traiti dozvola i platiti naknada. U suprotnom moe biti optuen
i za krivino delo neovlaenog iskoriavanja autorskog dela, za koje je predviena kazna do
pet godina zatvora.
Objavljivanje tueg autorskog dela ili njegovih delova pod imenom nekog ko nije njegov autor
predstavlja krivino delo kanjivo novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Kad nije potrebna dozvola za citiranje autorskog dela?

Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaanja naknade citirati kratke odlomke nekog
autorskog dela (pisanog, vizuelnog ili zvunog), ili ak celih kratkih autorskih dela (recimo,
aforizma), ako je to delo objavljeno i ako se navedu ime autora, naslov citiranog dela i podaci
o tome gde je i kada ono objavljeno (ukoliko su poznati). Uz to, potrebno je da se sami citirani
delovi autorskog dela ne menjaju i da se vidi da je svrha citata ilustracija, potvrda ili referenca
sadrine teksta u kojem su citati navedeni. Mora, dakle, da postoji nekakva sadrinska veza
izmeu teme novinarskog priloga i dela koje se u tom prilogu citira. Zakonski nije propisano
kolika sme da bude duina citata, ve se to procenjuje u svakom konkretnom sluaju.
Ukoliko je neko delo (mural, skulptura) trajno izloeno na ulicama, trgovima i drugim
otvorenim javnim mestima, dozvoljeno je fotografisati ga ili snimiti kamerom, bez traenja
saglasnosti autora ili plaanja naknade.
U sluaju kada se neko autorsko delo pojavljuje kao sastavni deo dogaaja o kojima se
izvetava (izbije skandal zbog neke prie ili humoreske, na primer), mediji mogu da ga prenesu
u celini, opet bez dozvole i naknade.
Iako se i govori smatraju autorskim delom, mediji mogu da ih prenesu slobodno i besplatno
ukoliko su odrani na javnim skupovima, u prostorijama dravnih organa ili verskih ustanova,
kao i prilikom dravnih i verskih sveanosti.

Citiranje drugih medija

Ukoliko je re o vestima i izvetajima iz drugih medija koji se tiu dnevnih dogaaja (dakle, ne
i intervjuima, komentarima i drugim tekstovima u kojima postoji autorski upliv), drugi mediji
mogu ih slobodno i besplatno prenositi. Sadraj drugih medija moe se prenositi bez dozvole i
naknade i u pregledima tampe, u obliku kratkih izvoda ili saetaka.
Kad je re o citiranju delova bilo kakvih medijskih priloga i tekstova (na primer, prenoenju
izjava koje su deo nekog teksta), za to vae ista pravila kao za citate iz drugih autorskih dela.

Ukoliko medij hoe da prenese lanak iz nekog drugog medija u celini, to moe da uini takoe
bez dozvole autora lanka ili tog drugog medija, pod uslovom da se ti lanci odnose na tekua
ekonomska, politika ili verska pitanja, a da autor to nije izriito zabranio, ali za to mora da
plati naknadu. O visini te nakande tvoja kua morae da se dogovori sa autorom.
U svakom sluaju, moraju se navesti ime autora i medij iz kojeg je sadraj preuzet.

Dozvoljena prerada autorskog dela

Prerada autorskog dela dozvoljena je u dva sluaja:

ako se radi o parodiji ili karikaturi, pod uslovom da se time ne moe stvoriti zabuna u
pogledu izvora i autora dela;

ako to zahteva sama priroda dozvoljenog korienja dela (na primer, smanjenje
fotografije, njeno prebacivanje iz kolora u crno-belu tehniku ili skraenje novinskog
teksta, pod uslovom da se time ne menja smisao i sutina samog dela).

Provera autentinosti dokumenata

Uvek kada je re o dokumentu koji nije dobijen direktno od dravnih organa, Zakon o javnom
informisanju trai da se s primerenom panjom ispita autentinost tog dokumenta i istinitost
informacija koje on sadri.
Naravno, pod pretpostavkom da je dokument autentian, u njegovom prenoenju moraju se
potovati pravila koja vae za prenoenje pisanih saoptenja. Ukoliko je dokument oznaen
kao dravna tajna, uopte ne bi smeo da ga objavi, ali je ta situacija regulisana posebnim
pravilima.

Dokle treba proveravati?

Ukoliko je dokument navodno sainio dravni organ ili ustanova, prvo treba da od njih trai
potvrdu autentinosti, ali i potpunosti, jer izostavljanje nekog dela moe da promeni znaenje
celog dokumenta.
injenica da si dokument dobio od nekog ko ga je morao dobiti zbog toga to je na odreenoj
funkciji ili je uesnik nekog postupka pred vlastima, ili ti je takva osoba potvrdila autentinost,
moe biti dovoljan dokaz, ali bi bilo dobro da i u ovom sluaju pokua da proveri autentinost
kod onoga ko je izdao takav dokument.
Ako dokument sadri vaee peate dravnog organa, ustanove ili privatnog ili javnog
preduzea koje ga je navodno sainilo, kao i potpise osoba za koje bi bilo logino da ga
potpiu, to je takoe snaan dokaz verodostojnosti dokumenta, osim ako nije re o fotokopiji
ili skeniranom dokumentu, jer je njih lako falsifikovati.
Zapamti, od tebe se trai da uloi onoliko panje u proveru koliko je dokument podobniji da
nekom nanese tetu i onoliko koliko je potencijalna teta velika. Pri tom se ne oekuje da

proveru sprovede onoliko temeljito koliko bi to uinio sud, ve samo da si imao opravdane
razloge da veruje da je dokument autentian. To svakako podrazumeva da si se potrudio da
sazna ta o tome ima da kae druga strana, ona kojoj moe biti naneta teta.
Meutim, sud odluuje o tome da li je u proveru uloeno dovoljno panje, a razliiti sudovi
imaju donekle razliite kriterijume.

ta kae etiki kodeks?

Smernice za primenu KNS preporuuju da se tanost svake informacije, pa i sadraja i
autentinosti nekog dokumenta, proveri u dva nezavisna izvora, pogotovo ako o tome postoje
nekakve sumnje. Uz to, identitet poiljaoca dokumenta uvek treba da bude poznat redakciji, i
kada se ne objavljuje.

Odgovornost za tetu
Ukoliko sud po tubi oteene osobe oceni da je preneta informacija neistinita (u ovom sluaju
i tvrdnja da postoji neki dokument, ako se utvrdi da on nije autentian), a da u proveru
autentinosti nije uloena dovoljna panja (odnosno da se moglo utvrditi da dokument nije
autentian), odtetu e zajedno plaati odgovorni urednik i medijska kua, a novinar samo ako
se dokae da je do objavljivanja dokumenta dolo njegovom krivicom (na primer, nee biti
odgovoran ako si dokument dobio od urednika, a on ti je dao samo zadatak da ga pripremi za
objavljivanje).

Zakon ne govori nita o tome, ali po KNS , zabranjeno je lano predstavljanje i netano
identifikovanje medija za koji radi, osim u izuzetnim situacijama (vidi nie).
Sagovornik ima pravo da ti radi utvrivanja identiteta trai novinarsku legitimaciju, linu kartu
ili drugi zvanini dokument sa fotografijom. Ti ne mora da mu pokae taj dokument, a on ne
mora da razgovara s tobom.

Kada je dozvoljeno lano predstavljanje?

Moe da prikrije svoj identitet samo pod uslovom da je u pitanju informacija od izuzetnog
znaaja za javnost, a i tada samo ukoliko si ve pokuao da je pribavi primenom drugih
metoda, odnosno ukoliko se informacija ne moe pribaviti na drugi nain. Ako prikrije svoj
identitet, neophodno je da o tome obavesti urednika, a Kodeks preporuuje i konsultovanje s
pravnim savetnicima zbog moguih pravnih posledica.

Kada sme da snima?

Po lanu 143. Krivinog zakonika, neovlaeno snimanje razgovora, izjave ili saoptenja od
strane onoga kome nisu namenjeni, kanjivo je novano ili zatvorom od tri meseca do tri
godine. Problem nastaje pri pokuaju definisanja pojma neovlaeno. Iako se iz propisa moe
zakljuiti da se zabrana odnosi na osobu koja ne uestvuje u razgovoru, pa joj razgovor i nije

namenjen, praksa sudova ukazuje na prilino iroko tumaenje navedenog lana, po kome se
neovlaenim smatra i snimanje od strane uesnika razgovora bez izriite ili preutne
saglasnosti ostalih uesnika. To to si se predstavio kao novinar i rekao sagovorniku (ili mu
pokazao) da snima, a on je nastavio razgovor, smatra se njegovom preutnom saglasnou.

Kada sme da objavi snimak?

Nije potreban pristanak za objavljivanje snimka razgovora:
1.
2.

ako je ta osoba informaciju, odnosno zapis, namenila javnosti;

ako se informacija na snimku odnosi na linost, pojavu ili dogaaj od interesa za
javnost, naroito ako se odnosi na nosioca dravne ili politike funkcije, a objavljivanje
je vano s obzirom na injenicu da lice obavlja tu funkciju;

3.

ako je ta osoba svojim ponaanjem dala povod za objavljivanje informacije, odnosno

zapisa;

4.

ako je informacija saoptena, odnosno snimak nainjen u javnoj skuptinskoj raspravi ili
u javnoj raspravi u nekom skuptinskom telu;

5.
6.

ako je objavljivanje u interesu pravosua, bezbednosti zemlje ili javne bezbednosti;

ako se osoba na snimku nije protivila pribavljanju informacije, odnosno pravljenju

snimka, iako je znala da se to ini radi objavljivanja;

7. ako je objavljivanje u interesu nauke ili obrazovanja;
8.

ako je objavljivanje potrebno radi upozorenja na opasnost (spreavanje zarazne

bolesti, pronalaenje nestalog lica, prevare i slino);

9.

ako se snimak odnosi na mnotvo likova ili glasova (navijae, koncertnu publiku,
demonstrante, uline prolaznike i slino);

10. ako je re o snimku s javnog skupa.

Pristanak je potrebno pribaviti i od onoga na koga se odreena izjava na snimku odnosi, ako bi
objavljivanjem bilo povreeno njegovo pravo na privatnost ili neko drugo pravo.
Pristanak koji je dat za jedno objavljivanje, za odreeni nain objavljivanja ili za objavljivanje
sa odreenim ciljem, ne smatra se pristankom za ponovno objavljivanje, objavljivanje na drugi
nain ili za druge ciljeve.

Novinarsko insistiranje
Po KNS, novinar se prilikom prikupljanja informacija ne sme sluiti iznudom, pretnjom ili
proganjanjem izvora informacija. Kada je novinar zamoljen da odustane (od pokuaja da
ugovori intervju, dobije izjavu ili odgovor na postavljeno pitanje, od fotografisanja i snimanja i
sl.), on to i treba da uini. Veoma vaan izuzetak odnosi se na komunikaciju sdravnim
institucijama, u kojoj novinar zadrava pravo da kontinuirano postavlja pitanja od interesa za
javnost, bez obzira na to da li je od njega traeno da prestane. Novinar svakako ima pravo da
objavi da nije dobio odgovor na pitanje i prenese na koji nain je sagovornik odbio da odgovori.
Iako postoje brojne situacije u kojima novinarsko insistiranje prelazi granicu profesionalno
prihvatljivog ponaanja, izraz tuiu te za uznemiravanje, koji je verovatno jednako poznat i
onim revnosnijim i onim nasrtljivijim meu tvojim kolegama, nema uporite u zakonu. U ovom

kontekstu, novinar moe biti krivino gonjen samo ako se prilikom pokuaja da dobije ili iznudi
informaciju od izvora poslui metodama kao to su sila, fizika pretnja ili otmica dakle,
sredstvima koja su znatno vie uznemiravajua od neprestanog zivkanja telefonom.

Dozvola za objavljivanje i autorizacija

Dozvola za objavljivanje
Samom injenicom da je neka osoba dala izjavu ili intervju novinaru, svesna da razgovara s
njim i da je sadraj razgovora namenjen javnosti, smatra se da je ta osoba dala i dozvolu za
objavljivanje sadraja razgovora. Ta dozvola ne moe se naknadno povui.
Ako iz bilo kog razloga (na primer, skraivanjem teksta usled nedostatka prostora) promeni
sadraj neije izjave u meri koja bi mogla da utie na razumevanje smisla izjave i konteksta u
kome je data, obavezan si da pribavi dodatnu dozvolu za objavljivanje.

Autorizacija
Autorizacija je potvrda autentinosti izjave ili razgovora namijenjenog objavljivanju;
definiciju pozajmljujemo iz Zakona o medijima Republike Hrvatske, i to iz veoma jednostavnog
razloga: zakoni Srbije uopte ne poznaju pojam autorizacije. Posledino, ne postoji ni obaveza
novinara da obezbedi autorizaciju od sagovornika pre objavljivanja izjave ili intervjua.
Implicitno, moglo bi se zakljuiti da izuzetak postoji u sluaju da novinar pre intervjua obea
sagovorniku da e mu poslati tekst na autorizaciju, odnosno ako sagovornik pre davanja izjave
ili intervjua postavi taj uslov, a novinar ga prihvati.
U lokalnoj medijskoj praksi slanje intervjua ili izjave na autorizaciju prilino je uobiajena
pojava, a gotovo podjednako su uobiajeni i nesporazumi koji tim povodom nastaju na relaciji
novinarsagovornik, posebno u pogledu irine i dubine slobodnih zahvata koje sagovornici
esto preduzimaju nad tekstom sopstvene izjave ili intervjua. Iako ni ovo pitanje nije zakonski
obraeno, profesionalna praksa uvaava pravo sagovornika da intervenie (i da zahteva
prihvatanje te intervencije) u sluaju pogrenog ili nedovoljno preciznog prenoenja injenica,
smisla izjave i konteksta u kome je data, koje je nastalo kao posledica novinarske obrade
teksta. Naknadno umivanje, a kamoli izmena sadrine izjave ili odgovora na novinarsko
pitanje, nikako ne predstavljaju vrstu izmena koje je novinar duan da uvai.
Na autorizaciju ne treba slati tekst sa opremom, jer dogovor o autorizaciji ne podrazumeva
opremu. Ukoliko je izjava sagovornika navedena u tekstu s vie izvora, treba mu poslati samo
njegove izjave, ne i ceo tekst. Takoe, preporuujemo da to je due mogue uva
audio snimak razgovora ili drugi dokaz o tome ta je sagovornik tano rekao (beleke, na
primer).

Obaveze dravnih slubenika i javnih funkcionera

Zakonom nije predviena obaveza dravnih slubenika i javnih funkcionera u pogledu davanja
intervjua i izjava novinarima, mada ona moe biti propisana internim aktima odreenog organa
vlasti.
Zakon o informacijama od javnog znaaja predvia slobodan pristup svih graana, pa i
novinara, svim informacijama u posedu organa javne vlasti koje se tiu njegovog rada ili su u
vezi s njegovim radom, za koje postoji opravdani interes javnosti da zna. Ipak, to vai samo za
informacije koje su sadrane u nekom dokumentu u posedu javne vlasti; ako dokumenta nema
nema ni njihove obaveze da ti prue odreenu informaciju (mada jesu u obavezi da ti kau
da dokument ne postoji, ako je tako).

Privatnost javnih linosti

Pravo na privatnost javne linosti, a posebno ako je re o nosiocu javnih funkcija, ogranieno
je pravom javnosti da dobije uvid u onaj deo njenog linog ivota koji je znaajan za graane.
Po Zakonu o javnom informisanju, nosiocima dravnih i politikih funkcija ograniena su prava
na zatitu privatnosti ukoliko je informacija vana za javnost s obzirom na injenicu da lice na
koje se ona odnosi vri odreenu funkciju.
KNS daje smernice koje su na istom tragu, pa dozvoljava objavljivanje podataka iz privatnog
ivota javne linosti samo ako oni imaju direktne posledice na vie ljudi, ukoliko su u
suprotnosti s duhom funkcije koju ta linost obavlja ili idejama koje javno zastupa.

Potovanje privatnosti u praksi

Iz gorenavedenog moe se zakljuiti da su prilikom voenja intervjua ili uzimanja izjave od
neke javne linosti pitanja line prirode sasvim prihvatljiva dokle god se tiu informacija koje
iz navedenih razloga pripadaju polju interesovanja javnosti. Odgovore sagovornika moe
slobodno da objavi, osim ako ne proceni da ugroavaju privatnost nekog treeg; u tom sluaju
bie ti potrebna i saglasnost te osobe, osim, naravno, ako je u pitanju javna linost (mada i
tada ima obavezu provere tanosti i potpunosti informacije, kao i obavezu vernog prenoenja
navoda sagovornika).

Zakonske posledice povrede prava na privatnost

Razliite situacije mogu dovesti do razliitih sudskih ishoda. Povreda prava na privatni ivot
utvruje se u parninom sudskom postupku, u kome stranka koja smatra da je dolo do povrede
prava trai naknadu materijalne i nematerijalne tete. S druge strane, Krivini zakonik
predvia delo iznoenja linih i porodinih prilika (pri emu je potrebno da iznoenje prilika
moe koditi neijoj asti ili ugledu), mada se od ove tube moe uspeno odbraniti ako
dokae da je tvrdnja koju si izneo istinita, ili bar da si pre objavljivanja imao osnovanog
razloga da smatra da je istinita. Tu je i krivino delo uvrede, za koje ne moe biti osuen ako
se iz naina izraavanja u novinskom napisu ili drugih okolnosti vidi da nisi imao nameru

omalovaavanja, kao i krivino delo klevete (iznoenje ili prenoenje neistine koja teti neijoj
asti ili ugledu).

Odnos prema rtvama nesree ili krivinog dela

Prilikom razgovora
Prilikom razgovora sa rtvama nesree ili krivinog dela ili njihovim porodicama, mora voditi
rauna o njihovim emocijama i potruditi se da pitanja prilagodi tako da odraavaju duh
saoseanja i diskrecije.
Pitanje zatite privatnosti ovde ima posebnu teinu, pa se od tebe oekuje dodatna panja u
pogledu potovanja zakonskih i etikih odrednica koje reguliu tu oblast. To znai da
nee snimati razgovor niti postavljati pitanja ako si zamoljen da to ne ini, niti da e
objavljivati snimke razgovora za koje nema odobrenje sagovornika ili onih na koje se snimci
odnose. U sluaju da ta osoba nije iva, odobrenje e traiti od njenog branog druga, dece
(od navrene 16. godine), roditelja ili brae i sestara.

Zatita identiteta rtve

Dok zakon propisuje zabranu objavljivanja identiteta maloletne rtve, KNS
obavezuje te na zatitu identiteta rtve nesree i krivinog dela bez obzira na to da li je
maloletna ili ne. To znai da, pre saoptenja nadlenih organa, ne sme da objavi njeno ime
niti fotografiju, ali ni bilo kakve druge podatke na osnovu kojih bi se posredno moglo zakljuiti
o kome je re. Pri tom, injenica da je rtva nepoznata na nacionalnom nivou ne umanjuje
rizik od prepoznatljivosti u lokalnoj sredini, o emu takoe mora da vodi rauna.
U izvetajima o krivinim delima treba izbegavati navoenje linih svojstava rtve (nacionalna i
verska pripadnost, seksualna orijentacija, brano stanje), osim ako su ta svojstva u
neposrednoj vezi s prirodom i vrstom poinjenog krivinog dela.

Maloletni sagovornik
Situacija u kojoj uzima izjavu od maloletne osobe ili je intervjuie regulisana je Zakonom o
javnom informisanju maloletnik se ne sme uiniti prepoznatljivim u informaciji koja je
podesna da povredi njegovo pravo ili interes, ali i KNS , koji kae da se maloletnici, po
pravilu, mogu intervjuisati samo u prisustvu ili uz saglasnost roditelja ili staratelja. Ukoliko njih
nema u blizini, svakako treba da pita neku od prisutnih odraslih osoba koje se staraju o detetu
(bake i deke, uiteljica ili vaspitaica). Bilo bi dobro da ima dokaze da si dobio dozvolu za
razgovor (svedoke, pismenu saglasnost, snimak roditelja koji daje saglasnost).
Pri tom, novinar je obavezan da osigura da dete ne bude ugroeno ili izloeno riziku zbog
objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka s njegovim likom, kuom, zajednicom u
kojoj ivi ili prepoznatljivom okolinom. Saglasnost roditelja da razgovara sa detetom ne
oslobaa te od ove obaveze.

Korienje neimenovanih izvora

Navoenje izvora informacije jeste jedno od fundamentalnih pravila novinarskog posla. Zbog
toga KNS ne preporuuje korienje anonimnih izvora, osim ukoliko nema drugog naina da se
doe do informacije od izuzetnog znaaja za javnost.
O tome da li je korienje anonimnog izvora opravdano ili ne, odluuje urednik, koji ima pravo
da od tebe zahteva otkrivanje identiteta izvora (koji potom mora da titi, kao i ti). Ako odbije
da mu saopti o kome je re, urednik moe da odlui da ne objavi informaciju.

Zatita anonimnog izvora

Ako izvor zahteva anonimnost, po pravilima novinarske etike duan si da mu je obezbedi. I
zakon ti daje pravo da titi identitet izvora, osim ako on nije izneo podatke o krivinom delu
za koje je zapreena zatvorska kazna od najmanje pet godina, ili poiniocu takvog krivinog
dela.

Zakonske posledice korienja anonimnog izvora

Ako je informacija koja potie od anonimnog izvora neistinita i zato nekome nanosi nekakvu
tetu, ili je istinita, a nije smela biti objavljena (jer, na primer, naruava neiju privatnost),
situacija se zakonski nimalo ne razlikuje od one u kojoj je izvor poznat osim u tome to
strana koja se smatra oteenom nee moi da tui izvor (koji je, je li, anoniman), ve samo
one koji su odgovorni za prenoenje informacije.
Izmiljanje izvora predstavlja teko krenje pravila novinarske etike, a u sudskom postupku
smatrae se oteavajuom okolnou.

Odnos prema glasinama

Tvoje obaveze
Poslovica gde ima dima, ima i vatre igra prilino znaajnu ulogu u novinarskoj profesiji, ali,
ako se shvati previe bukvalno, moe dovesti do prilino neprijatnih zakonskih ishoda po
novinara, urednika i medijsku kuu.
Osnovna profesionalna obaveza novinara u vezi sa svakom informacijom koju dobije, nezavisno
od toga da li je izvor anoniman ili ne (a posebno ako jeste!), obuhvata proveru porekla,
istinitosti i potpunosti informacije. Mera je odreena izrazom duna novinarska panja, pri
emu panja koja se oekuje od novinara raste srazmerno znaaju informacije koja se
proverava, odnosno teti koju bi neistinita informacija mogla nekome da nanese.

Krivina odgovornost
Objavljivanjem neproverenih informacija rizikuje da bude osuen za krivino delo klevete,
koja podrazumeva iznoenje ili prenoenje neistine koja teti neijoj asti ili ugledu. Za ovo
krivino delo propisane su visoke novane kazne.

S druge strane, stvari stoje znatno povoljnije kada je re o krivinom delu uvrede, za koje ne
moe biti osuen ako se iz naina izraavanja u novinskom napisu ili drugih okolnosti vidi da
nisi imao nameru omalovaavanja.
Isto tako, moe se odbraniti od tube za krivino delo iznoenja linih i porodinih prilika
(koje postoji samo ako obelodanjivanje ovih informacija moe naneti tetu neijoj asti ili
ugledu) ukoliko dokae da je tvrdnja koju si izneo istinita, ili bar da si pre objavljivanja imao
osnovanog razloga da smatra da je istinita (to ne znai da e biti osloboen materijalne
odgovornosti ako onaj na koga se tvrdnja odnosi odlui da te tui).

Materijalna odgovornost
Materijalna odgovornost podrazumeva naknadu ma kakve tete koju je neko pretrpeo, bilo zbog
objavljivanja neistinite ili nepotpune informacije koja je mogla biti proverena ili dopunjena
pre objavljivanja, ili zbog objavljivanja informacije koja je istinita, ali nije smela biti
objavljena (na primer, informacija iz privatnog ivota osobe koja nije daladozvolu za njeno
objavljivanje).
Oteena osoba moe da podnese tubu kojom trai naknadu tete, a tetu solidarno
nadoknauju novinar, urednik i medijska kua, s tim to e novinar snositi deo odgovornosti
samo ako se dokae da je teta nastala njegovom krivicom.