Seminarski rad

UGROŽAVANJE TAJNI

Mentor: Student:

Profesor Milan Daničić Andrija Stevanović

Br. indeksa: 23154/18

Niš, 2018
 SADRŽAJ

UVOD............................................................................................................................................. 1

1. Pojam tajne ............................................................................................................................... 2

2. Vrste tajne ................................................................................................................................. 3

2.1. Poslovna tajna ………………………………………………………………………….. 4

2.2. Službena tajna .................................................................................................................. 4

2.3. Državna tajna …………………………………………………………………………... 5

2.4. Vojna tajna ……………………………………………………………………………... 6

2.5. Profesionalna tajna …………………………………………………………………….. 6

3. Odavanje tajnih podataka (poslovna špijunaža) …………………………………………... 7

4. Mere zaštite tajne …………………………………………………………………………….. 8

ZAKLJUČAK …………………………………………………………………………………. 10

LITERATURA ............................................................................................................................ 11
 UVOD

Od samog razvoja ljudske civilizacije i mogućnosti zdravorazumskog razmišljanja,

najvrednija stvar koja nikad ne gubi na vrednosti je podatak, odnosno informacija. Bez prave
informacije nema ni prave reakcije, što bi se na plastičnom primeru moglo objasniti da ako imate
puno novca i želite da zaradite još, vaše interesovanje mora ići u smeru informisanja- kakvo je
stanje na berzi, da li uložiti u nekretnine, kakvo je stanje na ekonomskom planu, da li je valuta
stabilna. Dakle, sve u svemu potrebno je naći informaciju. Bilo da se radi o pojedincu, malim
firmama ili velikim kompanijama poput Koka Kole, Majkrosofta, Gugla ili državnim ustanovama
u kojoj se čuvaju određeni podaci o stanovnicima istih, razvijao se određeni sistem zaštite
podataka. Vrlo često zaposleni bivaju na različite načine ograničeni deljenjem podataka sa mesta
u kom su zaposleni.Uglavnom se hijerarhijski primenjuje zaštita, tako što zaposleni na vrhu imaju
veći pristup poverljivim podacima. Zakonodavstvo se trudi da definiše šta se može deklarisati
kao poslovna tajna i stvori sistem bezbednosti koji će onemogućiti trećim licima pristup. Danas
se podaci sve više čuvaju u elektronskom obliku i kontrola zaštite podataka je postala šira, ali
opet nedovoljna zbog raznih oblika ugrožavanja tajnih podataka.
 1. Pojam tajne

U najširem smislu, pod tajnom se podrazumeva sve što je nepoznato. U užem smislu,
tajna se javlja u međuljudskim odnosima i čine je činjenice (podaci) koje pojedinci, uže ili šire
grupe ljudi, kao i države ,,pridržavaju” za sebe, ,,kriju” od drugih, od javnosti. Taj smisao ima i
etimološko značenje izraza – dolazi od pojma tajiti. Skrivanje određenih činjenica i podataka vrši
se radi zaštite nekih interesa i ostvarivanja određenih ciljeva.

Tajna može biti manje ili više značajna, a to zavisi od značaja činjenica koje se njome
kriju, tj. od značaja interesa koji se njome štite. S bezbednosnog aspekta pojam tajne je u
neraskidivoj vezi s elementarnim načelom stvaranja i korišćenja informacionih materijala –
načelom tajnosti podataka i informacija. To, naravno, ne znači da je svaki podatak i svaka
informacija tajna za svakog, kao i da su svi podaci i sve informacije istog stepena poverljivosti.
Čak bi se moglo konstantovati da može biti i opasno proglasiti tajnom i ono što nije tajna ili
davati veći stepen tajnosti od stvarnih potreba.

Tajna sama po sebi, može da obuhvati različite sfere društvenog života. Najuže gledano
nema pojedinca koji nema neku ličnu (intimnu) tajnu. To su i porodične tajne, tajne preduzeća,
ustanova i na višim nivoima državne, vojne, poslovne, ili neke druge tajne. Za određene nivoe
tajni koje ulaze u sferu službenih tajni u interesu države, država propisuje i određuje pravnu
zaštitu.

Od posebne važnosti je da se odgovori na pitanje koji će se podaci i informacije smatrati

tajnim, a to zavisi od oblasti na koje se ti podaci odnose, od poslovnog cilja organa koji je
nadležan da odredi podatke koji će se smatrati tajnim. Sam pojam tajne u literature se najčešće
sagledava sa sociološkog, filozofskog i krivičnopravnog aspekta. Pri određivanju sadržaja pojma
tajne potrebno je naći i odgovarajući odnos između javnosti i tajnosti, odnosno – u određivanju
podataka i informacija koji se smatraju tajnim mora se voditi računa o poštovanju načela javnosti,
ali se pre toga ne sme zanemariti zaštita vitalnih vrednosti društva. 1

1
Dragomir Jovičić i Vojin Pilipović, Detektivska delatnost, Novi Sad 2015, str. 296.
 2. Vrste tajne

Prema tome čiji se interesi štite, tajne se mogu podeliti na:

- tajne pojedinaca
- tajne grupe
- tajne organizacija
- tajne ustanova
- tajne zajednica i države

Prema prirodi činjenica koje štite tajne mogu biti:

- lične
- private
- poslovne
- privredne
- vojne
- službene
- državne

Ovo bi bilo dosta široko shvatanje podela tajni, a sa aspekta našeg interesa čini se
dovoljnim da se izvrši diferencijacija tajni u odnosu na zaštitu vitalnih vrednosti i interesa
države i društva u celini.
Tako posmatrano, tajne se mogu manifestovati kao:
 poslovna tajna;
 službena tajna;
 državna tajna;
 vojna tajna;
 profesionalna tajna. 2

2
Dragomir Jovičić i Vojin Pilipović, Detektivska delatnost, Novi Sad 2015, str. 298.
 2.1. Poslovna tajna

Termin poslovna tajna veoma je aktuelan u savremenom društvu i podrazumeva zaštitu

podataka i informacija koji su zakonskim i podzakonskim aktima određeni kao tajna, kao i
podataka koji su odlukama nadležnih organa, organizacija, drugih pravnih lica i nezavisnih
profesija određeni kao takvi, a čije bi odavanje zbog njihove važnosti moglo očigledno izazvati
štetne posledice za privredu i delatnost navedenih subjekata. Poslovna tajna ima funkciju, pre
svega, da štiti pisana dokumenta od zloupotreba, a posebno od ekonomske špijunaže i drugih
zloupotreba koje se odnose na proizvodni process, tehnološki process, broj zaposlenih, količinu i
vrste proizvoda, završne račune, itd.

Isprave i podaci koji se smatraju poslovnom tajnom ne smeju se saopštavati niti na drugi
način činiti dostupnim neovlašćenim licima, ako zakonom nije drugačije određeno. Stoga,
poslovnu tajnu dužni su da čuvaju svi zaposleni koji na bilo koji način dođu do saznanja o
podatku koji predstavlja poslovnu tajnu, a ta obaveza traje i kada im prestane radni odnos u
organu ili instituciji o čijoj se poslovnoj tajni radi.

2.2. Službena tajna

Službena tajna je vrsta tajne koja je prisutna u svakodnevnoj komunikaciji između

različitih vrsta subjekata, a pod njom se podrazumevaju podaci i informacije koji imaju veći
značaj za funkcionisanje državnih organa i drugih službi od opšteg interesa, a čije bi odavanje
moglo štetno uticati na funkcionisanje tih organa ili društva u celini. Odredbe o službenoj tajni
sadržane su u zakonima i drugim propisima koji se odnose na zaposlene u državnoj upravi i
drugim državnim službama.
 Dakle, službenom tajnom se mogu smatrati nacrti i predlozi propisa i mera, te podaci i
dokumenta koje određuje funkcioner koji rukovodi organom uprave u skladu sa zakonom i
drugim propisima, a čije bi odavanje moglo naneti štetu organu ili opštim društvenim interesima.

Zaposleni u organima državne uprave dužni su da čuvaju službenu tajnu bez obzira na
način na koji su tajnu saznali, a obaveza čuvanja službene tajne traje i nakon što prestane rad u
organu državne uprave o čijoj se tajni radi. Lice koje ima saznanje o nekoj službenoj tajni, od
njenog čuvanja može osloboditi funckioner koji rukovodi organom, ako se utvrdi da to nije
protivno interesima državnog organa i drugim državnim interesima utvrđenim zakonom.

2.3. Državna tajna

Državnu tajnu čine podaci ili dokumenta koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom
nadležnog organa na osnovu zakona proglašeni državnom tajnom i čije bi odavanje
prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za bezbednost, odbranu ili za
političke, vojne ili ekonomske interese Srbije. Podaci i informacije koje se štite državnom tajnom
odnose se na:

- politička
- ekonomska
- vojna i
- ekonomska pitanja.

S obzirom na značaj koji ima državna tajna podrazumeva se da je njeno odavanje i

činjenje dostupnim podataka neovlašćenim licima jedno od težih krivičnih dela.
 2.4. Vojna tajna

Vojna tajna predstavlja podatke o oružanim snagama, njihovim planovima i pripremama,

sredstvima naoružanjai vojne opreme, vojnim objektima i postrojenjima i sve podatke koji se
odnose na delatnost oružanih snaga za koje se proceni da bi njihovo otkrivanje moglo izazvati
štetne posledice za oružane snage i njihove pripreme za odbranu zemlje.

U najširem smislu, ovaj oblik tajne podrazumeva zaštitu podataka o oružanim snagama
zemlje. Ti podaci su određeni zakonom ili odlukom državnog organa, ili opštim aktom
organizacije, odnosno naredbom starešine vojne jedinice ili ustanove.3

2.5. Profesionalna tajna

Profesionalna tajna predstavlja podatke do kojih je neko lice došlo u toku vršenja svoga
poziva (profesije), kao npr. advokati, zdravstveni radnici, sveštenici, vaspitači i slično. Zaštita
profesionalne tajne je od osobitog značenja s obzirom na osobno pravo na privatnost, jer njeno
otkrivanje vređa nečije pravo na privatnost. Bez obzira na način saznanja tajnih podataka ili
sticanja mogućnosti uvida u tajne podatke, svako je dužan čuvati državnu, vojnu, službenu,
poslovnu ili profesionalnu tajnu.4

3
Obren Đorđević, Leksikon bezbednosti, Beograd 1986, str. 418.
4
https://hrcak.srce.hr/file/220761
 3. Odavanje tajnih podataka (poslovna špijunaža)

U današnjem globalizovanom i tehničko-tehnološki razvijenom društvu svako može

prikupljati različite informacije. Skoro svakodnevno, ljudi različitih profesija i iz različitih motiva
legalno, ali i nelegalno prikupljaju informacije koristeći pri tome različite načine i izvore.
Informacije se prikupljaju sa ciljem povećavanja ličnog znanja i razumevanja pojedinaca i
organizacija u obavljanju svakodnevnih poslova.

Proces prikupljanja informacija iz preduzeća ili nekog drugog privrednog i poslovnog

subjekta, te korišćenje tih informacija u korporacijske svrhe naziva se poslovna špijunaža.
Ovakav način i ova svrha prikupljanja informacija sve više postaje obrazac ponašanja u
poslovnom svetu zato što su informacije (u zavisnosti od podataka koji su u njima sadržani)
ključne za uspešnu realizaciju poslovanja ili za blagovremene reakcije protiv konkurencije i
opstanak na tržištu. Po pravilu, prikupljaju se informacije koje imaju vrednost u procesima
donošenja poslovnih odluka u pogledu integracija, tržišta, berzanskog poslovanja, saradnje sa
drugim korporacijama i sl. Prikupljene informacije se analiziraju s namerom da se proizvede
upotrebljiv proizvod, tj. korisna informacija. Taj upotrebljiv proizvod je ustvari poslovna
špijunaža.

Zato u savremenim uslovima svaka ozbiljna poslovna organizacija, bez obzira na to

kojom delatnošću se bavi, mora ozbiljno razmišljati o zaštiti svog poslovanja, u smislu izgradnje
takvog poslovnog okruženja unutar svoje kompanije u kome će mogućnosti odliva informacija
(tajnih podataka) biti svedene na najmanju moguću meru. 5

5
Dragomir Jovičić i Vojin Pilipović, Detektivska delatnost, Novi Sad 2015, str. 301.
 4. Mere zaštite tajne

Zaštita tajne predstavlja skup propisanih i naređenih mera i postupaka kojima se čuvaju
podaci, dokumenta i informacije koji predstavljaju neki od navedenih oblika tajni. Što se tiče
samih oblika zaštite tajne, te štetnih posledica koje mogu nastati ukoliko se tajna učini
dostupnom neovlašćenim licima u organizacijama. Iz tog razloga, određuju se i postoje
različiti stepeni tajnosti a u najvećem broju zemalja izraženi su kao interno, poverljivo i
strogo poverljivo.6

Međutim, po odredbama zakona, predviđena su četiri stepena tajnosti:

Prvi, najviši stepen ,,DRŽAVNA TAJNA” određuje se za podatke čije bi neovlašćeno

otkrivanje ugrozilo integritet i nanelo neotklonjive teške štete po interese Republike Srbije.

Drugi, niži stepen tajnosti ,,POVERLJIVO” , što se određuje za podatke čije bi

neovlašćeno otkrivanje nanelo štetu interesima Republike Srbije.

Na kraju, četvrti, najniži stepen ,,INTERNO” određuje se za podatke čije bi neovlašćeno

otkrivanje moglo naneti štetu radu, odnosno obavljanju zadataka i poslova organa javne vlasti
koji ih je odredio.

Zaštita svih oblika tajni regulisana je sledećim pravnim aktima:

 zakonima koji određuju pojam poslovne, službene, državne, vojne i profesionalne

tajne i predviđaju opšte okvire njihove zaštite;
 podzakonskim aktima kojima se određuju podaci i dokumenta koja se imaju
smatrati odgovarajućim oblikom tajne;
 zakonima koji predviđaju disciplinsku odgovornost za povredu čuvanja tajne;
 zakonima kojima se predviđa prekršajnopravna zaštita tajne i
 krivičnim zakonikom kojim se pruža krivičnopravna zaštita.

6
Zakon o tajnosti podataka, ,,Službeni glasnik RS“, br. 104/09, članovi 14, 15 i 19.
 Mere zaštite podataka i dokumenta koji su od značaja za odbranu zemlje mogu biti

opšteg ili posebnog karaktera.

Opšte mere zaštite primenjuju se za zaštitu tajnih podataka svih vrsta tajni i stepena
tajnosti, dok se posebne mere zaštite primenjuju za zaštitu podataka koji imaju veći značaj za
državu ili neku instituciju i označeni su kao ,,strogo poverljivi”.

Posebne mere zaštite u institucijama odnose se na: objekat u kome je smešten system
(oprema, dokumenti, programska podrška i mreža); proctor, prostorije, odnosno bezbednosne
zone u kojima se obrađuju tajni podaci u sistemu; ovlašćena lica za upravljanje bezbednošću
sistema; sve učesnike i radu sistema; korišćenje sisetam za potrebe rada sa tajnim podacima, itd.
Dakle, ovde se govori pre svega o zaštiti poslovanja a u toj sferi privatni detektivi pružaju
značajan nivo svojih usluga i često im je ugovorna obaveza da za račun korisnika utvrde ko je
unutar organizacije omogućio da se neki podatak koji se smatra tajnim stavi na raspologanje
neovlašćenim licima.7

Slika 1: Strogo poverljivo

7
Dragomir Jovičić i Vojin Pilipović, Detektivska delatnost, Novi Sad 2015, str. 307.
 ZAKLJUČAK

Kao što smo imali uvid kroz ovaj rad, zaštita podataka danas u svetu postaje problem broj
jedan sa kojim se suočavaju kompanije, pogotovu što se sve više podataka konvertuje u
elektronski oblik, a softverski sistemi iako su stalno u koraku, imaju slabe tačke koje se mogu
naći. Na taj način sva dokumenta kompanija i velikih korporacija mogu doći u posed trećih lica
koje će to iskoristiti da ostvare svoje lične ciljeve i dobit. I lični podaci velikog broja stanovnika
mogu biti vrlo lako izloženi napadu i prodavati se na Dark vebu koji je raj za kriminalne radnje.
U samoj firmi, potrebno je podići svest zaposlenih o osnovnoj kulturi privatne politike kompanije
i nephodnosti da se poslovne tajne sačuvaju. Samo postojanje zakona ne može sprečiti odliv
poslovnih tajni, ako zaposleni nema svoj lični osećaj i vezanost za kompaniju. Stoga empatija i
etika su ključni za zaštitu podataka što se tiče dela ljudskog faktora.
Ako već dođe do gubitka ili krađe podataka ili dokumenata vezanih za poslovanje
kompanije, sama kompanija se mora nositi sa tim tako da ne naruši svoj ugled, svoje stanje na
tržištu, status među klijentima i partnerima i svoj finansijski plan. Sam taj čin se ne sme
prećutkivati i potiskivati jer može naneti trajnu štetu kompaniji veću nego prvi put.
 LITERATURA

1) Dragomir Jovičić i Vojin Pilipović, Detektivska delatnost, Novi Sad 2015, str. 296.
2) Dragomir Jovičić i Vojin Pilipović, Detektivska delatnost, Novi Sad 2015, str. 298
3) Obren Đorđević, Leksikon bezbednosti, Beograd 1986, str. 418.
4) https://hrcak.srce.hr/file/220761 datum pristupa: 5. 12. 2018. oko 19h
5) Dragomir Jovičić i Vojin Pilipović, Detektivska delatnost, Novi Sad 2015, str. 301.
6) Zakon o tajnosti podataka, ,,Službeni glasnik RS“, br. 104/09, članovi 14, 15 i 19.
7) Dragomir Jovičić i Vojin Pilipović, Detektivska delatnost, Novi Sad 2015, str. 307.