1.

ЧУВАЊЕ ПРЕДМЕТА ЛИЦЕНЦЕ У ТАЈНОСТИ

Ако предмет лиценце сачињава непатентирани проналазак или тајно техничко знање и
искуство, стицалац лиценце је дужан да га чува у тајности. 1 Међутим, да би представљали
пословну тајну потребно је да су испуњена три услова: 1) не смију бити општепознати,
односно без тешкоћа приступачни сваком заинтересованом лицу, 2) морају имати
објективну вриједност за њиховог имаоца, која се превасходно састоји у обезбјеђењу
његовог повољнијег конкурентског положаја, 3) мора постојати манифестована воља
њиховог имаоца да се сачува њихова тајност. Управо је та тајност кључна фактичка
околност која чини један непатентирани проналазак или техничко знање и искуство
предметом индустријске својине, па самим тим и економском вриједношћу. 2 Разлог за то
је сасвим јасан, јер само док су тајни, они обезбјеђују својим имаоцима конкурентску
предност на тржишту. Због свега тога, у редовним околностима, тајност предмета лиценце
представља трајни интерес за даваоца лиценце, али и за стицаоца, барем за вријеме
трајања уговора о лиценци.

У случају чувања производа лиценце као одређене врсте пословне тајне, искључиви облик
правне заштите је уговорно право, у коме обавеза стицаоца лиценце да чува тајну има
само облигационоправни карактер. Будући да ниједна облигационоправна санкција не
може надомјестити скривљени губитак пословне тајне, произлази да однос између даваоца
и стицаоца лиценце везано за тајни проналазак, односно знање и искуство је однос
повјерења, тј. има елементе односа intuitu personae3. Обавеза стицаоца лиценце да чува
пословну тајну састоји се и у предузимању неопходних мјера којима се онемогућава или у
разумној мјери отежава неовлашћеним лицима да се упознају са том тајном. Те мјере могу
бити различите, од физичког обезбјеђења до личне политике.

1
Члан 698. Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ", бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989 - одлука
УСЈ и 57/1989 и „Сл. гласник РС", бр. 17/1993, 3/1996, 37/2001 - др. закон, 39/2003 и 74/2004).
2
Перовић, С., Коментар закона о облигационим односима, књига II. Савремена администрација д.д.,
Београд, 1995, стр. 1235-1236.
3
Односи intuitu personae представљају односе са високом моралном вриједношћу, подразумијевају велику
одговорност свих страна и управо су из тог разлога уоквирени законима и статутима који их регулишу.