Cetvrti deo: Pravo industrijske svojine Pojam prava industrijske svojine Industrijsku svojinu cine samo ona int.

dobra cijom se upotrebom moze ostvariti ekonomska, novcana ili druga materijalna korist. Odnosno, ind. svojinu cine ona int.dobra koja je moguce materijalizovati, dati im oblik u kojem ce biti prepoznatljiva u objektivnoj stvarnosti i cija se vrednost moze izraziti u novcu. Ta int. dobra su: pronalasci, robni i usluzni znakovi, tvorevine zanatskog i industrijskog oblikovanja dizajn, nazivi i imena porekla proizvoda, trodimenzionalni prikazi rasporeda elemenata elektronskog kola u racunaru cip, i pronalasci novih biljnih sorti. Suzbijanje nelojalne konkurencije je suzbijanje radnji trzisnih subjekata preduzetih u trgovinsko pravnom prometu radi trzisne utakmice protivno dobrim obicajima, pravilima poslovnog morala, kojima se nanosi steta drugim trzisnim subjektima. Patentno pravo Patentom se stiti pronalazak ili izum. Izum je novo resenje tehnickog, tehnoloskog postupka koje jos nije registrovano u svetskoj patentnoj bazi podataka ili u registru patentnih prijava Zavoda za int.svojinu. Izum se moze stititi patentom ako je industrijski primenljiv, ako je nov i ako je inventivan. Nov je ukoliko nije sadrzan u stanju tehnike. Patentom se u nacelu stiti principijelno tehnicko resenje uredjaja ili postupka. Pravo autora patenta na naknadu i vlasnistvo nad patentom intelektualno su vlasnistvo koje se nasledjuje. Detaljno razradjena resenja, radionicka dokumentacija, postupci u tehnologiji proizvodnje, opisi i dokumentacija o alatima i kontroli ukljucuju se u komplet dokumentacije kojim se de inise Know how znati kako. Postupak priznanja patenta je predmet posebnog ugovora. Inovator je osoba koja kroz znanje i iskustvo u odredjenom tehnickom podrucju prepoznaje potrebe trzista i razvija ideju za novi proizvod ili uslugu. Inovacija je nov proizvod ili usluga, ili njeno unapredjenje. !ilj je patentirati proizvod i ostvariti trzisni monopol. Patent je subjektivno pravo koje pripada izickom ili pravnom licu. Patent se dokazuje pomocu patentne isprave koja vazi na odredjenoj teritoriji u odredjenom vremenu. Predmet patentne zastite je pronalazak kao materijalni proizvod pronalazackog rada pojedinca ili grupe. Predmet pronalaska moze biti: proizvod uredjaj, supstanca, kompozicija, bioloski materijal" ili postupak. Patent traje #$ god od datuma podnosenja prijave. Dopunski patent ne moze da traje duze od osnovnog. Predmet pronalaska moze biti i% proizvod koji se sastoji od bioloskog materijala, postupak kojim je proizveden, i bioloski materijal koji je izolovan iz prirodne sredine. Bioloski materijal je materijal koji sadrzi genetsku in . i koji je sposoban da se sam reprodukuje ili da bude reprodukovan u bioloskom sistemu.

&

slovi za sticanje patenta !ovost pronalaska se utvrduje objektivno. Stanje tehnike cine dve grupe tehnickih resenja. Prvu cine resenja dostupna javnosti pre podnosenja prijave za patent, a dru"u tehnicka resenja sadrzana u domacim prijavama. 'matra se da pronalazak ima inventivni nivo ako resenje koje on sadrzi ne proizilazi iz poznatog stanja tehnike. Primenljivost znaci da patent treba da bude primenljiv u industriji ili drugoj privrednoj ili neprivrednoj delatnosti. #rste patenata Patenti mogu da se podele po zemlji porekla odnosno zemlji odobravanja patentne zastite. (a podela je na nacionalni i nadnacionalni patent. Patent je osnovni oblik pravne zastite pronalaska. 'ledece vrste patenata su% mali patent$ dopunski$ poverljivi i zavisan. %ali patent je pravo kojim se stiti pronalazak koji ima nizi inventivni nivo od pronalaska koji se stiti patentom. &opunski patent je vezan materijalnom sadrzinom za osnovni patent. Nosilac dopunskog i osnovnog patenta mora biti isto izicko ili pravno lice. Poverljivi pronalasci su oni koji se odnose na narodnu odbranu ili bezbednost. 'avisni patent je patent kojim se zasticuje pronalazak koji se ne moze samostalno primenjivati bez istovremene primene drugog pronalaska. )edna od mogucih podela je% patenti za proizvod i patenti za postupak. Patentom za proizvod se predvidjaju kao radnje iskoriscavanja proizvodnja, ponuda, stavljanje u promet i upotreba. Patent za postupak moze da bude vezan za postupak proizvodnje ili za radni postupak. Subjekti zastite i prava pronalazaca Pravo na zastitu pronalaska imaju domaca i strana izicka i pravna lica. Pravo na zastitu pripada pronalazacu. Pravo na pronalazak je prenosivo pravo i pronalazac moze da ga ustupi. Pronalazac ima moralno i materijalno pravo. %oralno pravo pronalazaca sastoji se u pravu pronalazaca da bude naznacen u patentnoj prijavi i u svim ispravama koje se odnose na njegov pronalazak. %aterijalno pravo se sastoji od prava na koriscenje pronalaska, raspolaganje i ostvarivanje prava na naknadu ukoliko drugo lice koristi pronalazak. !osilac patenta ima pravo: da ga koristi u proizvodnji, stavlja u promet i njime raspolaze. Patent se stice objavom priznatog patenta u sluzbenom glasilu. Sadrzina prava kod patenata iz biotehnolo"ije *iotehnoloski pronalasci su pronalasci koji se odnose na proizvod koji sadrzi bioloski materijal ili na postupak pomocu kojeg je proizveden, obradjen ili koriscen. Iscrpljenje prava na patent +ko je zasticeni proizvod stavljen u promet od strane nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost, sticalac tog proizvoda moze slobodno da ga upotrebljava i da njime raspolaze. Prinudna licenca +ko nosilac patenta odbije da drugim licima ustupi pravo na ekonomsko iskoriscavanje zasticenog pronalaska, ili im postavlja neopravdane uslove, nadlezni organ iz oblasti primene tog pronalaska, moze posle razmatranja svakog pojedinacnog slucaja, dati prinudnu licencu na

zahtev zainteresovanog lica, ukoliko nosilac patenta nedovoljno koristi pronalazak ili bez njegovog koriscenja nije moguce ekonomsko iskoriscavanje drugog pronalaska. Zainteresovano lice moze postati nosilac patenta za kasnije zasticeni pronalazak pod uslovom da kasnije zasticeni pronalazak predstavlja znacajan tehnicki napredak i da nosilac ranije zasticenog pronalaska ima pravo na unakrsnu licencu za koriscenje kasnije zasticenog pronalaska. Pronalasci ostvareni u radnom odnosu Pronalaskom iz radnog odnosa smatra se% pronalazak koji zaposleni stvori izvrsavajuci svoje redovne radne obaveze, pronalazak koji zaposleni stvori u vezi sa aktivnostima poslodavca, i pronalazak koji zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa" Pravo na zastitu pronalaska iz radnog odnosa ima poslodavac, a pronalazu pripadaju moralna prava u vezi sa pronalaskom, kao i pravo na naknadu. Pravo na zastitu pronalaska koji zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa ima zaposleni$ a poslodavac ima pravo ekonomskog iskoriscavanja pronalaska, uz obavezu da zaposlenom isplati naknadu u skladu sa ugovorom koji zakljuce povodom konkretnog pronalaska. Peti deo: Prava srodna patentnom pravu Know how ,enadzment znanja se de inise kao kolektivno znanje jedne org. -kljucuje interno znanje i znanje koje se selektivno prikuplja iz eksternih izvora radi poboljsanja org. Omogucuje pojedincima na svim nivoima org. pristup in . koje su im potrebne za obavljanje zadataka, dajuci doprinos ispunjenju sveukupnih ciljeva org. Znanje se prenosi putem licne komunikacije, tele onskim razgovorima ili na sastancima. ,enadzment znanja je strateska primena kolektivnog znanja komapnije i kno. ho./a za stvaranje pro ita i povecanje udela na trzistu. %enadzment znanja pokriva tri "lavne aktivnosti znanja: generisanje, kodi ikaciju i trans er. (enerisanje ukljucuje sve aktivnosti koje prenose novo znanje, kao sto su% stvaranje, pribavljanje, sinteza, uzija i adaptacija. Kodi)ikacija znanja je vrsta predstavljanja znanja koja omogucava pojedincima i org. da ga ponovo koriste. Trans)er znanja ukljucuje premestanje znanja sa jednog mesta na drugo i njegovu apsorpciju. Intelektualni kapital je intelektualni materijal / znanje, in . int.svojina, iskustvo" koji moze da se upotrebi za stvaranje nove vrednosti i trajnog bogatstva. 0ezultat pronalazackog prava mogu da budu i odredjena znanja i iskustva koja se primenju u ind. i zanataskoj proizvodnji i privrednom zivotu. 'kup ovih znanja i iskustava naziva se Know * how. Imalac ovog prava uziva akticki monopol na trzistu ciji je osnov tajnost sadrzine prava. Know * how predstavlja kategoriju int.svojine koja ne zahteva materijalizaciju da bi znanje imalo vrednost i bilo priznato. Osim tajnosti znacajan element je i prenosivost, odnosno sposobnost da se znanja i iskustva koja ga sacinjavaju prenose od jednog korisnika do drugog. Poslovna tajna je skup dokumenata i podataka cije saopstavanje trecem licu moze naneti stetu poslovnim interesima i ugledu kompanije.

Odredjuje se opstim aktima i propisima preduzeca, a sa sobom nosi krivicnu odgovornost u slucaju odavanja. Znacajan vid poslovne tajne je i proizvodna tajna koja podrazumeva svaku semu koja se primenjuje u poslovanju i time stice konkurentska prednost nad kompanijama koje je ne znaju i ne primenjuju. 'vi zaposleni u komapniji duzni su da cuvaju poslovnu tajnu za vreme radnog odnosa i nakon njegovog prestanka. 2no. ho. je tajan kada nije siroko poznat ili nije lako dostupan. Topo"ra)ija inte"risanih kola Predmet i uslovi zastite topo"ra)ija inte"risanih kola predstavljaju prava stvaralaca i nacin njihovih ostvarivanja, kao i prava preduzeca ili drugog pravnog lica u kome je topogra ija nastala. Topo"ra)ija je na bilo koji nacin prikazan trodimenzionalni raspored elementa, od kojih je najmanje jedan aktivan, i medjuveza u integrisanom kolu ili takav trodimenzionalni raspored pripremljen za proizvodnju odredjenog integrisanog kola. Inte"risano kolo je gotov proizvod ili medjuproizvod u kome se ostvaruje odredjena elektronska unkcija u kome su elementi, od kojih je jedan najmanje aktivan, i medjuveze integralno ormirani u komadu materijala ili na njemu. Pravo na zastitu topogra ije ima njen stvaralac, odnosno njegov pravni sledbenik ili poslodavac. Pravna zastita topogra ije ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi nadlezni organ, a postupak se pokrece podnosenjem prijave. Prijava sadrzi zahtev i priloge. 'ahtev za priznavanje prava na topo"ra)iju sadrzi: naziv, podatke o podnosiocu, datum podnosenja prijave, i datum nastanka topogra ije. !adlezni or"an vodi sl javne knji"e: registar prijava topogra ija i registar topogra ija. !osilac prava na topo"ra)iju ima pravo: da umnozava topogra iju, proizvodi, uvozi i stavlja u promet. Pravo na topogra iju traje &$ godina. Poverljive prijave Prijave topogra ija domacih lica koje su od znacaja za odbranu ili bezbednost smatraju se poverljivim. One se ne objavljuju. Nosilac prava na topogra iju ili sticalac iskljucive licence moze podneti tuzbu nadleznom sudu zbog povrede svojih iskljucivih prava i njome moze zahtevati% utvrdjivanje povrede prava, prestanak povrede prava, naknada imovinske stete stvarne stete i izgubljene dobiti" i objavljivanje presude o trosku tuzenog. 'i" Zigom moze biti zasticena rec, kombinacija slova, slog, rec ili kombinacija slova sa gra ickim resenjem ili logotipom kompanije. &a bi proizvodjac zastitio svoj znak mora da ispuni dva osnovna uslova: da je znak podoban da se ne odnosi na iskljucive karakteristike proizvoda ili usluga" i da nije slican ranije zasticenim znacima na odredjenoj teritoriji. 0ec brendis vuce korene iz eng. i znaci obeleziti, zigosati. Brend je proizvod koji ima takve osobine da ga kupci vise vole i radije kupuju od drugih proizvoda. +obni i usluzni zi"ovi mo"u biti zasticeni % podnosenjem prijave komunitarnog ziga, podnosenjem nacionalne prijave ziga u drzavama clanicama ili na osnovu ,adridskog aranzmana o medjunarodnom registrovanju zigova.

Komunitarnim zi"om se stiti znak koji se moze gra icki prikazati pod uslovom da se moze razlikovati od drugih roba ili usluga. Posedovanje robno" zi"a daje ekskluzivno pravo licencu, titularu ziga da pod njim proizvodi i plasira na trziste svoje proizvode ili usluge, u isto vreme sprecavajuci druge da koriste isti robni zig. On se registruje na period od &$ god. 'i" je pravo kojim se stiti znak koji u prometu sluzi za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu, koji se moze gra icki prikazati. 'vi elementi ziga su zasticeni. ,unkcije zi"a Primarna )unkcija zi"a je da oznaci poreklo robe odnosno ime proizvodjaca ili da u usluznoj delatnosti oznaci nosioca privredne delatnosti. &ru"a )unkcija je da odredi individualnost robe, odnosno usluge. (arantna )unkcija znaci da je proizvod obelezen zigom proizvod odredjenog kvaliteta. Zig je postao i mocno sredstvo reklame i kao takav ima propa"andnu )unkciju. Pravna zastita ziga treba da pruzi zastitu savesnim privrednim subjektima koji prilikom obavljanja svoje privredne delatnosti obelezavaju proizvode i usluge zasticene zigovima. #rste zi"ova -snovna podela zi"ova je na: nacionalne i nadnacionalne. !acionalni zi"ovi su znaci za koje je dobijena zastita na teritoriji zemlje ciji nacionalni organ je odobrio zig. !adnacionalni zi"ovi se registruju sa vazenjem na teritoriji vise drzava. &ru"a podela je na: robne i usluzne, zatim na individualne i kolektivne. Individualni zig je onaj koji stekne jedno izicko ili pravno lice na znak obelezavanja robe ili usluga. Kolektivni zi" je zig pravnog lica koje predstavlja oblik udruzivanja proizvodjaca ili davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti koji su clanovi udruzenja. 'i" "arancije je takav zig koji moze da koristi vise preduzeca pod nadzorom nosioca prava na zig. &eskriptivni zi"ovi su oni kojima se oznacava neko svojstvo robe kvalitet usluga, kolicina, namena, vreme i nacin proizvodnje. Sadrzina$ sticanje i obim prava na zi" Prijava zi"a sadrzi: zahtev za priznavanje ziga, izgled znaka za koji se trazi zastita, spisak roba i sluga na koje se zig odnosi. Prijava dobija svoj redni broj i ulazi u redovan postupak koji traje oko godinu i po dana. Sadrzinu prava na zi" cini imovinsko pravno ovlascenje nosioca prava da zig koristi za obelezavanje robe i usluga. Pravo je monopolskog karaktera i sadrzi i ne"ativno ovlascenje nosioca prava na zig, koje se sastoji u pravu nosioca da zabrani drugim licima da upotrebljavaju njegov zig. Pravo na zig traje &$ godina, a stice se upisom u registar, a vazi od datuma podnosenja prijave. Internet adresa Internet je globalni medij koji u sebi objedinjuje televiziju, radio i pisanu rec. -n line komunikacija je brza i je tinija, a najveca mana interneta je sto smanjuje zivi kontakt izmedju ljudi. .aker je osoba koja se bavi istrazivanjem mogucnosti kompjutera, a ne nanosi stetu drugima. &ezurni citaci imaju zadatak da otkrivaju koji sluzbenici elektronsku postu koriste za privatno dopisivanje.

Internet adresa je nematerijalno dobro cija je unkcija da obelezi mesto u virtuelnom kibernetskom prostoru na kome se nalazi odredjena in . o vlasniku adrese. Internet domen omogucuje online korisnicima da upisivanjem naziva domena lakse dolaze do trazene in . ili kontakta. Naje ektnije ime domena je ono koje sadrzi identicno preneseno trgovacko ime ili zig. Domeni nisu zakonski zasticeni. +e"istrovati domen znaci da se korisnik upisao kao vlasnik domena i da se na internetu pod nazivom registrovanog domena nalazi on ili njegova delatnost. 0egistrovati domen isto tako znaci i upisivanje podataka o vlasniku u centralnu bazu svih domena. /dresa se koristi kao pristup kako .eb prezentaciji tako i za mail kontakte i predstavlja znacajan element u gradjenju imidza preduzeca. (eo"ra)ska oznaka porekla (eo"ra)ska oznaka porekla je geogra ski naziv koji se upotrebljava da oznaci da odredjeni proizvod potice iz jedne zemlje, regiona ili mesta. Ona ne predstavlja rezulat ljudskog stvaralastva, jer je korisnik vezan podrucjem sa koga proizvod potice. 'astita "eo"ra)sko" porekla odnosi se na speci icne proizvode cija posebnost dolazi iz samih osobina proizvoda ili nacina prerade i proizvodnje ili osobina podneblja. 'astita "eo"ra)sko" porekla ima dva nivoa. !izi i manje zahtevan je pravo da proizvod nosi geogra sku oznaku porekla, dok visi nivo podrazumeva zastitu imena porekla. Ime porekla znaci da se na istom mestu odvijaju proizvodnja, prerada i priprema proizvoda, dok je za geogra sku oznaku porekla dovoljno da se samo jedna od ove tri aze proizvodnog ciklusa obavlja na mestu ciju ce oznaku proizvod nositi. Postupak zastite "eo"ra)ske oznake porekla Postupak se pokrece prijavom koju mogu da podnesu samo izicka ili pravna lica koja proizvode na odredjenom geogra skom podrucju proizvode koje obelezavaju nazivom tog geogra skog podrucja. Prijava mora da sadrzi: zahtev za priznanje, dokaz o obavljanju odredjene delatnosti i dokaz o izvrsenoj kontroli proizvoda. &ru"a )aza sastoji se od ormalnog i materijalnog ispitivanja prijave. Oznake geogra skog porekla upotrebljavaju se za obelezavanje prirodnih, poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, proizvoda domace radinosti i usluga. Ime porekla je geogra ski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta koji sluzi da oznaci proizvod koji odande potice, ciji su kvalitet i svojstva uslovljeni geogra skom sredinom, obuhvata prirodne i ljudske aktore i cija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvija na odredjenom podrucju. (eo"ra)ska oznaka je oznaka koja identi ikuje odredjenu robu kao robu sa poreklom sa teritorije odredjene zemlje, regiona ili lokaliteta, gde se odredjeni kvalitet, reputacija i sustinske karakteristike mogu pripisati njenom geogra skom polozaju. (rajanje registrovanog imena porekla, odnosno registrovane geogra ske oznake nije ograniceno. 'tatus ovlascenog korisnika imena porekla, odnosno geogra ske oznake traje 1 godine od dana upisa priznatog statusa u 0egistar ovlascenih korisnika. Koriscenje re"istrovano" imena porekla 0egistrovano ime porekla, odnosno geogra sku oznaku mogu da koriste samo lica kojima je priznat status ovlascenih korisnika i koja su upisana u odgovarajuci registar. Oni imaju pravo da ime koriste za obelezavanje proizvoda.

Imaju iskljucivo pravo da svoj proizvod obelezavaju oznakom 6kontrolisano ime porekla7. Ime ne moze biti predmet ugovora o prenosu prava. Prestanak imena porekla 0egistrovano ime porekla, odnosno registrovana geogra ska oznaka prestaje da vazi, ako joj prestane zastita u zemlji njenog porekla. Nadlezni organ donosi resenje, upisuje ga u registar i u svom sluzbenom glasilu objavljuje prestanak vazenja imena. 0egistrovana oznaka prestaje da vazi na osnovu pravosnazne sudske odluke kojom se utvrdjuje da je postala genericna, odnosno uobicajeni naziv za odredjeni proizvod. Status prestaje i pre isteka predvidjeno" roka: ako se ovlasceni korisnik odrekne svog statusa, ako je na osnovu zakona prestalo ime porekla, ako je prestalo pravno lice ili je izicko lice koje ima status ovlascenog korisnika umrlo" Pojam dizajna Industrijski dizajn ne mora imati estetski karakter i ne mora biti lepa umetnost. &izajn je primenjena umetnost koja nastaje procesom donosenja serije odluka koje imaju za cilj konstruisanje, oblikovanje ili kreiranje necega primenljivog. Dizajn se obicno odvija po unapred odredjenom planu, ideji ili zamisli. Svrha dizajna je realizacija plana ili ideje koje mogu biti urzokovani potrebom da se resi odredjeni problem. 2ada se govori od dizajnu neko" proizvoda, predmeta ili objekta, pod dizajnom se smatra aranzman ili kon iguracija pojedinacnih komponenti koji cine celinu proizvoda, predmeta ili objekta. (ra)icki dizajn je primenjena umetnost koja se bavi izradom stampanih resenja novine, casopisi, bilbordi, vizit kartice i sl. Zadatak gra ickog dizajnera je kombinovanje vizuelnih i verbalnih elemenata u jednu organizovanu i e ikasnu celinu. Pod industrijskim dizajnom podrazumeva se estetski, spoljni izgleda proizvoda. On daje karakteristicnost jednom proizvodu u odnosu na drugi. Odnosi se na celokupan izgled i unkciju proizvoda. Pod spoljasnjim iz"ledom proizvoda podrazumeva se ukupan vizuelni utisak koji proizvod ostavlja na in ormisane potrosace ili korisnike. In)ormisani potrosac ili korisnik je izicko lice koje se redovno susrece sa proizvodom o kome je rec. &izajn je trodimenzionalni ili dvodimenzionalni izgled celog proizvoda koji je odredjen njegovim vizuelnim karakteristikama. Proizvod je industrijski ili zanatski predmet. Slozeni proizvod je proizvod koji je sastavljen od vise delova koji mogu da budu zamenjeni i koji omogucavaju sastavljanje i rastavljanje proizvoda. slovi za zastitu dizajna 0egistracijom dizajna nosilac prava stice iskljucivo pravo da zastiti svoje delo od nedozvoljenog kopiranja ili imitiranja od strane trecih lica. Zasticeni dizajn mora da bude uz naknadu licenciran ili prodat. &izajn se stiti iskljucivim pravom * pravo na dizajn$ ako je: nov nije postao dostupan javnosti pre podnosenja prijave" i ako ima individualni karakter ako se ukupan utisak koji ostavlja razlikuje od ukupnog utiska bilo kod drugog dizajna" prilikom ocene vodi se racuna o stepenu slobode stvaraoca u izradi dizajna" Dizajn je identican ako se razlikuje samo u nebitnim detaljima.

Pravo na zastitu dizajna Pravo na zastitu dizajna pripada autoru ili njegovom pravnom sledbeniku, odnosno poslodavcu, ako se radi o delu iz radnog odnosa. Pravo na dizajn stice se upisom u 0egistar dizajna i traje #4 godina od dana podnosenja prijave. Podnosilac prijave uziva od datuma podnosenja prijave pravo prvenstva u odnosu na sva druga lica koja su za isti dizajn kasnije podnela prijavu. Sadrzina prava na dizajn Nosilac prava na dizajn ima iskljucivo pravo na ekonomsko iskoriscavanje zasticenog dizajna i da to pravo uskrati svakom trecem licu. Pod ekonomskim iskoriscavanjem podrazumeva se: industrijska i zanatska izrada proizvoda za trziste, kao i% upotreba proizvoda, njegovo skladistenje, ponuda radi stavljanja u promet, stavljanje u promet, uvoz i izvoz. /utor dizajna ima moralna i imovinska prava. %oralno pravo je da njegovo ime mora biti navedeno u prijavi, spisima i ispravama od dizajnu. Imovinsko pravo autora je da uziva ekonomsku korist od iskoriscavanja zasticenog dizajna. Iscrpljenje prava Nosilac prava koji je stavio u promet proizvod koji sadrzi zasticeni dizajn nema pravo da zabrani trecim licima dalje raspolaganje tim proizvodom, kupljenim u legalnim tokovima prometa. Pravo na dizajn ili pravo iz prijave mogu da budu predmet ugovora o prenosu prava. Pravo na dizajn prestaje: ako vlasnik prava propusti da plati propisanu taksu za odrzavanje prava, ako se odrekne prava, na osnovu sudske ili odluke nadleznog organa, ako je prestalo da postoji pravno ili je umrlo izicko lice"

Sesti deo: Pravni okvir "ovor o licenci "ovor o licenci je sporazum izmedju dva nezavisna privredna subjekta, o koriscenju prava ind.svojine, izmedju nosioca ili vlasnika prava, kao davaoca licence, i zainteresovanog korisnika prava, primaoca licence. (o je dvostruko obavezan, teretan ugovor, kojim se davalac licence obavezuje da ustupi pravo privrednog iskoriscavanja prava ind.svojine, dok se korisnik licence obavezuje da ce iskoriscavati predmet licence na ugovoreni nacin i da ce davaocu licence platiti predvidjenu naknadu. Ovaj ugovor je osnovni nacin pravnog prometa patenata, znakova razlikovanja, kno. ho./a i topogra ije. Predmet u"ovora o licenci moze da bude i tehnicko znanje i iskustvo. -baveza davaoca licence je da korisniku preda predmet licence u odredjenom roku, sto podrazumeva i predaju tehnicke dokumentacije potrebne za prakticnu primenu predmeta licence. &ru"a obaveza je garancija za tehnicku izvodljivost i upotrebljivost. Treca obaveza je pravna garancija. &ru"a pravna "arancija sastoji se u garantovanju davaoca licence da je on nosilac prava i da ima iskljucivo pravo raspolaganja. Treca pravna "arancija je garantovanje da je predmet ugovora bez tereta. !ajvaznije pravo korisnika licence je pravo koriscenja predmeta licence, jer on ima pravo i obavezu da iskoriscava predmet licence. Sankcije za neizvrsenje ove u"ovorne obaveze su: pravo na raskidu ugovora i pravo na naknadu stete. Placanje naknade za ustupljenu licencu je "lavna obaveza korisnika. Pravna zastita 'astita intelektualne svojine (lava dvadeseta Krivicno" zakonika koji nosi naslov Krivicna dela protiv intelektualne svojine$ predvidja pet krivicnih dela: povreda moralnih prava autora i interpretatora, neovlasceno iskoriscavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava, neovlasceno uklanjanje ili menjanje elektronske in . o autorskim ili srodnim pravima, povreda pronalazackog prava i neovlasceno koriscenje tudjeg dizajna. Zakon o oznakama geogra skog porekla usaglasen je sa 'porazumom o trgovinskim aspektima prava int.svojine 'vetske trgovinske org. (0IP' i propisima :-. 'akon o patentima predvidja dvostruku pravnu zastitu za patente: upravnopravnu i gradjanskopravnu zastitu. - upravnom postupku koji vodi Zavod za int. svojinu lice koje smatra da je njegov pravni interes povredjen moze pokrenuti upravni spor. (uzeni je Zavod, a predmet spora moze biti neko od njegovih resenja. (radjanskopravna zastita obuhvata cetiri tuzbe: tuzba zbog povrede prava, za utrvrdjivanje prava, za zastitu prava poslodavca, odnosno zaposlenog i tuzba za utvrdjivanje svojstva pronalazaca. Pravna zastita prava na dizajn moze da se ostvaruje kroz: upravnopravnu u upravnom postupku pred Zavodom, "radjanskopravnu pokretanjem tuzbe zbog povrede prava na dizajn, okruznom sudu" i kaznenopravnu zastitu. Pravna zastia prava na zi" obuhvata: upravnopravnu, gradjanskopravnu i kaznenu zastitu. Pravna zastita prava na geogra sku oznaku porekla je upravnopravna i gradjanskopravna zastita.

Pojava koju nazivamo sajberskvotin" je klasican primer zloupotrebe interneta. Pojam oznacava registrovanje od strane lice koje nema nikakvo pravo nad nekim znakom, imena internet domena koji sadrzi identicno ili slicno prenesen zig. %edjunarodno re"ulisanje prava intelektualne svojine ,edjunarodne konvencije imaju zadatak da usklade razlicite nacionalne sisteme zastite, kako bi prava int.svojine mogla da se ostvare na osnovu jedne registracije u vise zemalja. Bernska konvencija Donosenjem konvencije za zastitu knjizevnih i umetnickih dela u *ernu &995. god nazvane *ernska konvencija, postavljeni su temelji medjunarodne zastite autorskog prava. Ona predstavlja najvazniji multilateralni medjunarodni sporazum iz oblasti zastite autorskog prava. *ernskom konvencijom osnovana je ,edjunarodna unija za zastitu knjizevnih i umetnickih dela. 2raljevina )ugoslavija joj je pristupila &;1$. god i od tad je aktivna clanica *ernske unije. Osnovno nacelo je nacelo asimilacije pripadnika, po kome dela stranih autora objavljena prvi put u nekoj od drzava clanica, uziva istu zastitu kao dela domacih drzavljana. &ru"o nacelo je zastita autora i njihovih dela bez ormalnosti. 2onvencija sadrzi i nacelo minimalih prava, po kome su autorima obezbedjena tzv. minimalna prava nezavisno od nacionalnih propisa. +ec je o sl minimalnim pravima: monopolsko pravo autora da iskoriscava zastitu moralnih imovinskih prava i to na zastitu moralnih prava najmanje onoliko dugo koliko nacionalni propisi predvidjaju trajanje imovinskih prava. Pariska konvencija Najvazniji i najstariji izvor medjunarodnog prava ind.svojine je Pariska konvecija o zastiti ind.svojine. Doneta je &991. u Parizu i njome je osnovana medjunarodna -nija za zastitu ind.svojine. ,edju prvih && drzava, bila je i 'rbija. -na se zasniva na tri osnovna nacela: nacelo nacionalno" tretmana drzavljani zemalja clanica unije uzivaju u tim zemljama ista prava i obaveze kao i domaci drzavljani" nacelo asimilacije omogucava pripadnicima zemalja unije da budu izjednaceni sa drzavljanima zemalja koje joj ne pripadju, pod uslovom da imaju preduzece na teritoriji tih zemalja" nacelo minimalnih prava na pripadnike unije se pored nacionalnih propisa zemlje o kojoj je rec primeni i jedan broj minimalnih prava predvidjenih tekstom konvencije" najvaznija od tih prava su: unionisticko" na osnovu prve uredne prijave podnosilac moze zatraziti zastitu u svim drugim zemljama clanicama unije" i sajamsko" prioriteta * odnosi se na priznanje izlozbenog prvenstva za prijave patenata, korisnog modela, ziga, ind.modela i uzorka, ciji su predmenti zasite izlozeni na zvanicno priznatoj medj.izlozbi na teritoriji neke od zemalja clanica unije. Svetska niverzalna konvencija -niverzalna konvecnija o autorskom pravu doneta je &;4#. god u Zenevi i istovremeno je osnovana 'vetska unija o autorskom pravu. Osnovni princip je nacelo asimilacije i minimalnih prava. 2arakteristika -2 je da se iskljucuje zastita autorskih moralnih prava , sto znaci da kada autor ustupi delo na iskoriscavanje korisniku, on gubi pravo kontrole nad upotrebom svog dela.

&$

Opsta tendencija -2 je skracivanje rokova autorskopravne zastite, tako da je opsti rok za zivota autora i #4 god posle njegove smrti, odnosno #4 god posle objavljivanja ili registracije dela. "ovor o saradnji -govor o saradnji u oblasti patenata je medjunarodni ugovor zakljucen &;8$. god u <asingtonu, ciji je cilj saradnja zemalja na sl poslovima: podnosenju patentnih prijava, utvrdjivanju stanja tehnike u postupku patentiranja, ispitivanju prijava i sirenju tehnickih in .koje su sadrzane u njima. -govor o saradnji u oblasti patenata uspostavlja preciznu proceduru koja se zove medjunarodna )aza postupka patentiranja. Na nju se nadovezuje nacionalna )aza nacionalni patentni zavod, na temelju rezultata u medj. azi, donosi odluku o odobravanju ili odbijanju odobrenja patentne zastite. .aski sporazum Posebna unija zemalja u okviru Pariske unije za zastitu ind.svojine je =aska unija osnovana =askim sporazumom o medjunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i modela &;#4. god. ,edjunarodna prijava ind.uzorka ili modela se podnosi ,edjunarodnom birou pri 'vetskoj org. za int.svojinu u Zenevi. - prijavi se navode zemlje u kojima vlasnik zeli zastitu. =aski sporazum zamenjen je >ondonskim dokumentom &;13. god. %adridski aranzman ,adridski aranzman donet &9;&. god nije uspedo da okupi veci broj zemalja, pa je zbog toga zapoceta medjunarodna aktivnost na reviziji, sto je rezultiralo donosenjem Protokola uz ,adridski aranzman &;9;. god. ,+ predvidja sistem medj.registracije zigova, po kome se podnosenjem jedne medj.prijave dobija istovremeno pravna zastita u onim zemljama clanicama ,+ u kojima podnosilac prijave zeli pravnu zastitu. ,edjunarodna registracija traje #$ god. +imska konvencija 0imska konvencija je medjunarodna konvecnija o zastiti izvodjaca, proizvodjaca onograma i ustanova za radiodi uziju. 2onvencija je doneta &;5&. god u 0imu i otvorena je za pristupanje svim zemljama clanica *ernske i -niverzalne konvencije. -na re"ulise tri vrste prava: pravo umetnika izvodjaca, pravo proizvodjaca onograma i pravo ustanova za radio di uziju. Osnovno nacelo je nacelo nacionalno" tretmana prema kojem je svaka drzava clanica duzna da prizna istu zastitu stranim drzavljanima, kao i domacim, u pogledu izvodjenja knjizevnih i umetnickih dela, ako je: izvodjenje izvrseno u drugoj zemlji clanici, snimljeno na onogram ili ako je izvodjenje emitovano putem radija ili tv. 'tranim radio di uznim ustanovama priznaje se nacionalni tretman ako se: sediste ustanove nalazi na teritoriji zemlje clanice ili ako se emisija prenosi putem emisione stanice koja se nalazi na teritoriji zemlje clanice. Druga nacelo je nacelo minimalnih prava. 02 ogranicava trajanje imovinskih prava na #$ god, dok je trajanje moralnih neograniceno. Svetska or"anizacija za intelektualnu svojiinu Osnovni izvor medjunarodnog prava int.svojine je 2onvencija o osnivanju 'vetske organizacije za int.svojinu.

&&

?+(( je potpisan &4.aprila &;;3. god i sastoji se od 'porazuma o osnivanju 'vetske trgovinske org. sa pripadajucim aneksima, ,inistarske deklaracije i jos #4 razlicitih odluka. -snivacki akt * statut je Sporazum o osnivanju Svetske tr"ovinske or". * Sporazum o 0T- koji predstavlja sistem od #; zasebnih ugovora organizovanih u cetiri aneksa. 'proazum o @(O zajedno sa tri aneksa, nazivamo multilateralnim tr"ovinskim sporazumima i oni su obavezni za sve potpisnike, clanice @(O koje su tim ugovorima pristupile. T+IPS sporazum Pod institucionalnom inte"racijom drzava podrazumevamo sve oblike institucionalizovanih odnosa izmedju drzava u svetu. 'porazum o trgovinskim aspektima prava int.svojine ukljucujuci trgovinu krivotvorenom robom (0IP' sporazum se ustavnovljava svetska trgovinska org. (0IP' sporazum je stupio na snagu &.&.&;;4. god i obavezujuci je za sve clanice 'vetske trgovinske org. @(O. T+IPS sporazumom uspostavljaju se principi kojima se obezbedjuje: zastita prava int.svojine sadrzana u nekom proizvodu, standardizacija medj.zastite, i uspostavljanje obaveze drzavi clanici da pruzi odredjena prava, povlastice i imunitete. )edan od kljucnih principa @(O i (0IP' sporazuma je nacionalni tretman koji znaci da su drzave clanice obavezne da pruze nacionalni tretman i pravo predvidjeno sporazumom drzavljanima drugih drzava clanica. Drugi princip je tretman najpovlascenije nacije, koji znaci da se sva prava koje drzava clanica pruza drzavljanima druge drzave ugovorenice moraju dodeliti i drzavljanima bilo koje druge drzave clanice. !acelo transparentnosti odredjuje da zakoni opste namene drzave clanice, koje se odnose na predmet (0IP' sporazuma moraju biti objavljeni i dostupni javnosti na jeziku zemalja clanica. Predvidjena su pravna sredstva u gradjanskom i upravnom postupku. Obavezno je obezbedjivanje ravnopravnosti, pravicnosti i nepristrasnosti, kao i nacelo neposrednosti. 'udskim vlastima se daje ovlascenje da naloze povlacenje sa trzista robe koja predstavlja povredu prava i to bez naknade vlasniku. 'porazum predvidja po"ranicne mere kojima nosilac int.svojine moze da se obrati zahtevom nadleznim sudskim ili upravnim vlastima, da bi carinske vlasti obustavile pustanje robe u slobodan promet. Predvidjena je mogucnost vodjenja krivicnih postupaka i krivicnog kaznjavanja pocinilaca povreda prava int.svojine. 'porazumom je predvidjen i 'avet za trgovinske aspekte prava int.svojine 'avet za (0IP' kome ce zemlje clanice davati in . o svojim aktivnostima. Svetska tr"ovinska or"anizacija 'vetska trgovinska org. je medjunarodna multilateralna org. ciji je osnovni zadatak da nadgleda i liberalizuje medjunarodnu trgovinu. Nastala &;;4. u kontinuitetu sa Opstim sporazumom o tari ama i trgovini. Ima svojstvo pravnog lica i njena uloga je da obezbedi primenu, administriranje, unkcionisanje, kao i unapredjenje ciljeva kako samog sporazuma o osnivanju '(O, tako i svih multilateralnih sporazuma u cijem je zakljucivanju ucestvovala. Potencijalni clan ove org. je svaka drzava ili zasebna carinska teritorija koja se karakterise punom autonomijom u vodjenju spoljnotrgovinske politike, uz dogovore izmedju nje i ostalih clanica.

&#

Pristupanje je moguce ukoliko sve clanice prihvate rezultate pregovora zemlje kandidata i clanica. Proces pristupanja zapocinje nakon ormiranja 0adne grupe clanica '(O i odvija se kroz proces pregovora. !lanice uzivaju sva prava i privilegije, a obaveza svake clanice je da otvori svoje trziste za druge clanice. !lanstvo u '(O predstavlja kljucni korak integracije zemlje u moderne medjunarodne ekonomske odnose, kao i neophodni korak u procesu pridruzivanja i preduslov za pristupanje :-. (lavni cilj '(O je da se obezbedi da se trgovina odvija bez prepreka. 2ada su u pitanju prioriteti u zakonodavnoj ormi, mora se doneti Zakon o carinskoj tari i, zakon o spoljnoj trgovini, zakon o zastiti konkurencije. Intelektualna svojina i ekonomske inte"racije 'kupstina 'rbije donela je zakon o posebnim ovlascenjima radi e ikasne zastite prava int. svojine, i on omogucava legalnu prodaju i uvoz i izvoz roba i usluga, i resava pitanje nadleznosti inspekcijskih delatnosti. Inspektori na osvnovu licne procene mogu privremeno oduzeti spornu robu ili izreci zabranu obavljanja delatnosti. 'porazum !:A(+ regulise oblast int.svojine i predvidja obaveze koje svaka clanica mora da primenjuje. Privremeni sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju :- sadrzi i odredbe koje se odnose na int.svojinu. %edjunarodna tr"ovinska komora Ovo telo poklanja paznju e ikasnoj primeni obaveza clanova '(O iz (0IP'/a i nastavlja da podrzava osnovne principe T+IPS sporazuma: nacionalni tretman i tretman najpovlascenije nacije, nepostojanje diskriminacije izmedju sektora i oblasti tehnologije, i sprovodjenje odgovarajuce ravnoteze izmedju prava obaveza. Stanje zastite intelektualne svojine u Srbiji Prvi srpski registrovani pronalazac je ,ilan (. )ovanovic iz Novog 'ada, a patent koji je registrovan &;#&. god nosi naziv 6-redjaj kazana za pecenje rakije7.

&1