Zaštita intelektualne svojine – Pitanja za drugi test

Prezentacija 1 - Pojam intelektualne svojine. Vidovi.Prava. Zašto promovisati

intelektualnu svojinu.

Šta je intelektualna svojina?

 Intelektualna svojina odnosi se na stvaralaštvo uma:
pronalaske, književna i umetnička dela i simbole, imena i slike koji se koriste u trgovini.
 Intelektualna svojina podeljena je u dve kategorije:
 Industrijska svojina
 Autorsko pravo

 Industrijska svojina uključuje patente za pronalaske, žigove, industrijski dizajn i

geografske oznake.
 Autorsko pravo uključuje književna dela kao što su romani, poezija i drame, filmovi,
muzička dela, umetnička dela kao što su crteži, slike, fotografije i skulpture i
arhitektonski dizajn.
Prava intelektualne svojine su kao i bilo koja druga vlasnička prava-ona dopuštaju stvaraocu,
ili vlasniku patenta, žiga ili autorskog prava da ima koristi od svog rada ili investicije.
Značaj intelektualne svojine je prvi put priznat u Pariskoj konvenciji za zaštitu industrijske
svojine iz 1883. godine i Bernskoj konvenciji za zaštitu književnih i umetničkih dela iz 1886.
godine.

Zašto promovisati i štititi int. Svojinu

Postoji nekoliko ubedljivih razloga.
 Prvo, napredak i dobrobit čovečanstva počiva na njegovoj sposobnosti za nove kreacije
u oblasti tehnologije i kulture.
 Drugo, pravna zaštita ovih novih kreacija ohrabruje trošenje dodatnih resursa, što vodi
daljim inovacijama.
 Treće, promocija i zaštita intelektualne svojine podstiče ekonomski razvoj, stvara nove
poslove i privredna preduzeća i unapređuje kvalitet života i uživanje u njemu.
  Efikasan i pravedan sistem intelektualne svojine može da pomogne svim državama da
ostvare svoj potencijal u intelektualnoj svojini kao moćno oruđe ekonomskog razvoja i
društvenog i kulturnog blagostanja.

*Zašto da štitim intelektualnu svojinu?

 Kad god novi proizvod uđe na tržište i ima uspeha u privlačenju potrošača, veoma je
velika verovatnoća da će konkurencija pre ili kasnije pokušati da napravi slične ili
identične proizvode.
 Povremeno, ovim će se izbaciti originalan proizvođač iz posla, naročito zato što je
verovatno da je on investirao značajna sredstva u razvoj novog proizvoda, dok
konkurencija izvlači korist iz rezultata i besplatno se okorišćava kreativnošću i
inventivnošću inovatora.
 Ovo je jedinstven i najvažniji razlog zašto mala i srednja preduzeća treba da razmatraju
zaštitu svog inovativnog i kreativnog rada korišćenjem sistema IS, koji obezbeđuje
isključiva prava nad korišćenjem pronalazaka, dizajna, brendova, literalnih i umetničkih
dela i drugih nematerijalnih dobara.

Dobra nekog preduzeća mogu se široko podeliti u dve kategorije:

MATERIJALNA DOBRA – što uključuje zgrade, mašine, finansijska sredstva i infrastrukturu
NEMATERJALNA DOBRA – u rasponu od ljudskog kapitala i know-how do ideja, strategija,
poslovnih planova, brendova, dizajna i drugih nematerijalnih plodova kreativnih i inovativnih
talenata te kompanije.

Koji su različiti načini zaštite moje intelektualne svojine?

Zavisno od prirode vaših nematerijalnih dobara, zakon nudi različite pravne instrumente kojima
može da ih zaštiti.
 Inovativni proizvodi i postupci mogu da se štite patentima i korisnim modelima;
 Kreativni dizajn, uključujući dizajn tekstila, štiti se industrijskim dizajnom;
 Brendovi, žigovnom zaštitom;
 Mikročipovi, štite se dizajnom šeme, ili topografijama integrisanih kola;
  Obeležavanje na robama datog kvaliteta, ili ugleda koji se može pripisati
geografskom poreklu, štiti se geografskim oznakama;
 Zavisno od prirode vaših nematerijalnih dobara, zakon nudi različite pravne
instrumente kojima može da ih zaštiti.
 Inovativni proizvodi i postupci mogu da se štite patentima i korisnim modelima;
 Kreativni dizajn, uključujući dizajn tekstila, štiti se industrijskim dizajnom;
 Brendovi, žigovnom zaštitom;
 Mikročipovi, štite se dizajnom šeme, ili topografijama integrisanih kola;
 Obeležavanje na robama datog kvaliteta, ili ugleda koji se može pripisati
geografskom poreklu, štiti se geografskim oznakama;

Šta je to brend?
 Brend je dodata, neopipljiva vrednost koju neki proizvod ili usluga može da poseduje.
 Brend nastaje kada proizvodu ili usluzi pripišete osobine žive osobe.
 Pravu vrednost brenda dobijamo kada njegovoj realnoj (materijalnoj) vrednosti dodamo
vrednost koju mu daju sve one emocije, asocijacije, iskustva i informacije zbog kojih je
neko spreman da odvoji određenu svotu novca kako bi došao u njegov posed.

Zašto bi trebalo da razmatram intelektualnu svojinu kada donosim odluku da izvozim?

U razvoju izvoznog plana i pre upuštanja u poslove izvoza, većina preduzeća prolazi kroz neke,
ako ne i sve, od navedenih ključnih koraka:
● Identifikovanje odgovarajućih izvoznih tržišta;
● Procena potražnje i potreba tržišta;
● Pronalaženje lokalnih partnera i kanala distribucije;
● Prilagođavanje proizvoda, njegovog dizajna, brenda i pakovanja novom tržištu;
 Određivanje cena za različita izvozna tržišta;
 Obezbeđivanje budžeta za aktivnosti izvoza i prikupljanje fondova;
 Uređivanje transportnih poslova za izvoz;
 Reklamiranje/marketing proizvoda na izvoznim tržištima;
 Učestvovanje na trgovinskim sajmovima i izložbama ili drugim događajima u
inostranstvu.
  Pregovaranje i potpisivanje ugovornih obaveza sa izvoznim trgovinskim predstavnicima,
distribucija, lokalni partneri, lokalni proizvođači, nosioci licenci itd.
 Franšiza je oblik saradnje između nezavisnih preduzetnika. Davalac franšize nudi svoj
"know-how" i brend, a zauzvrat naplaćuje naknadu od primalaca franšize, koji tom
naknadom stiču pravo i mogućnost da koriste dokazanu poslovnu ideju.
 Licenca je izraz koji se upotrebljava za različite ekonomske i pravne odnose, ali uvek u
vezi s određenim odobrenjem, dopuštenjem ili pravom na osnovu koga se koristi
određena tehnologija, robni ili uslužni žig, ili znanja i iskustva kojima davalac licence
raspolaže.

Koje su greške u oblasti intelektualne svojine koje najčešće prave izvoznici?

 Izvoznici često shvataju značaj zaštite njihovih prava IS samo kada je prekasno, tj. kada
su suočeni sa imitatorima ili krivotvoriteljima ili kada su optuženi za krivotvorenje prava
drugih.
 Kada pripremaju izvozni plan i strategiju, važno je razumeti okruženje u pogledu IS na
potencijalnom izvoznom tržištu koliko je važno razumeti i sve druge fasete poslovnog
okruženja na tom tržištu.
 Neke od najznačajnijih grešaka koje prave izvoznici uključuju:
 Uverenje da je IS univerzalna.
 Pretpostavka da su zakoni i postupci za zaštitu prava IS isti širom sveta.
 Neproveravanje da li je patent već registrovan ili ga koristi konkurencija na izvoznom
tržištu.
 Nekorišćenje regionalnih ili međunarodnih sistema zaštite.
 Prijavljivanje prekasno za zaštitu IS u inostranstvu.
 Otkrivanje informacija prerano ili bez ugovora o tajnosti ili neotkrivanju podataka.
 Povreda prava IS drugih.
 Traženje da se licencira proizvod na tržištu gde relevantni patent ili dizajn nije zaštićen.
 Korišćenje žiga koji je neadekvatan za predmetni proizvod.

*Kad jednom zaštitim prava intelektualne svojine u mojoj zemlji, da li su ona automatski
zaštićena u inostranstvu?
 Važno je imati na umu da su prava IS „teritorijalna prava“, što znači da su ona obično
zaštićena samo u državi (pr: Francuskoj) ili regionu (pr: države članice Afričke
 organizacije za intelektualnu svojinu (OAPI)) gde se podnela prijava za traženje zaštite ili
se ona pribavila.
 Tako, neka kompanija koja je odgovarajuće podnela prijavu da zaštiti svoje patente,
žigove ili industrijski dizajn na domaćem tržištu, i priznata su joj takva prava, može
uskoro da otkrije da ta prava ne nude zaštitu na izvoznim tržištima, osim kada je podneta
prijava za ta ista prava i kada je priznata zaštita u samom nacionalnom (ili regionalnom)
zavodu za IS na odgovarajućem izvoznom tržištu.
Postoje neki izuzeci od ovog pravila, koje ovde vredi navesti ukratko. Prvo, u nekim državama
(posebno u onima gde se pravni sistem temelji na „običajnom pravu“, kao što su Australija,
Indija, Velika Britanija i Sjedinjene Države) žigovi se mogu zaštiti preko iskorišćavanja.
Drugo, prava koja ne zahtevaju usklađivanje sa oficijelnim formalnostima za zaštitu, kao što su
autorska i srodna prava, ne zahtevaju registraciju u inostranstvu za zaštitu.

* Da li sve države štite intelektualnu svojinu?

 Praktično svaka zemlja na svetu ima zakonodavstvo kojim štiti IS. Tokom godina, došlo
je do značajne harmonizacije zakona IS, i danas, većina zemalja je donela zakone koji
obezbeđuju glavne oblike zaštite IS (patente, žigove, industrijski dizajn, autorsko i srodna
prava).
 Dva glavna stuba međunarodnog sistema IS su Pariska i Bernska konvencija, koje su
usvojene 1883. i 1886. godine, respektivno. Posle toga je usvojen izvestan broj drugih
ugovora da garantuje da sistem ostaje na liniji sa tekućim trendovima i vrednostima.
 U 1995, sa stupanjem na snagu sporazuma kojim se osniva Svetska trgovinska
organizacija, dalja harmonizacija je postignuta pošto su sve države WTO (146 država u
novembru 2003.) ratifikovale Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne
svojine (opšte poznat kao „TRIPS“) koji uspostavlja minimum standarda za zaštitu
glavnih oblika prava IS.

*Gde mogu da nađem informacije o zaštiti intelektualne svojine i sa tim povezanim

postupcima u različitim zemljama?
 Najbolje mesto da počnete da tražite informacije o pravilima i postupcima za zaštitu IS u
vašoj zemlji ili u nekoj drugoj državi jeste zavod zadužen za zaštitu IS u toj zemlji.
Zavodi za IS su tela sa javnim ovlašćenjima koja generalno spadaju pod nadležnost jednog od
vladinih ministarstava (pr: Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj). Dok u nekim državama
postoji jedinstven zavod za IS koji obuhvata sva prava IS (pr. Zavod za intelektualnu svojinu
Singapura), u mnogim drugim postoji jedan zavod za prava industrijske svojine (patente, žigove,
i industrijski dizajn, itd.) generalno poznat kao Zavod za industrijsku svojinu, a odvojeno postoji
jedan za administriranje autorskim i srodnim pravima.
U trećoj grupi zemalja, priznanje patenata i registracija žigova je odgovornost različitih zavoda.
Zastupnici is
 Zastupnici za IS i pravnici za IS mogu takođe biti koristan izvor informacija i saveta za
pitanja IS. Zastupnici i pravnici za IS deluju u sektoru privatnog pružanja usluga i
kvalifikovani su ili da zastupaju klijente tokom procesa podnošenja prijava i/ili da brane
klijente na sudu u slučaju spora u oblasti IS.

 Prezentacija 2 - Patent. Zaštita patenata

*Šta je patent?
 Patent je isključivo pravo priznato za pronalazak koji je proizvod ili postupak koji
obezbeđuje nov način da se nešto uradi ili nudi novo tehničko rešenje problema.
 Patent obezbeđuje zaštitu za pronalazak vlasniku patenta. Zaštita se priznaje u
ograničenom periodu, obično 20 godina.

*Zašto su patenti neophodni?

 Patenti obezbeđuju podsticaj pojedincima nudeći im priznanje za njihovu kreativnost i
materijalnu naknadu za njihove pronalaske koji se koriste na tržištu.
 Ovi podsticaji ohrabruju pronalazaštvo koje obezbeđuje da se kvalitet ljudskog života
stalno poboljšava.
*Koju ulogu patenti igraju u svakodnevnom životu?
 Patentirani pronalasci su, u stvari, protkali svaki aspekt ljudskog života, od električne
sijalice ( patenti koji pripadaju Edisonu i Svonu) i plastike ( patenti koji pripadaju
Bekelendu) do hemijskih olovki (patenti koji pripadaju Birou) i mikroprocesora (patenti
koje ima Intel, na primer).
 Svi vlasnici patenta imaju obavezu da za patentnu zaštitu otkriju u javnosti informacije o
svome pronalasku da bi obogatili sveukupno postojeće tehničko znanje na svetu. Takva
baza javnih informacija, koja stalno raste, promoviše dalje stvaralaštvo i podstiče
inovacije kod drugih ljudi.
 Na ovaj način patenti obezbeđuju ne samo zaštitu za vlasnika već i vredne informacije i
inspiraciju za buduće generacije istraživača i pronalazača.
*Kako se priznaje patent?
 Prvi korak u obezbeđivanju patenta je podnošenje patentne prijave. Patentna prijava
obično sadrži naslov pronalaska, kao i naznačenje tehničke oblasti; ona mora da uključi
postojeće stanje tehnike i opis novosti pronalaska jezički jasno i dovoljno detaljno da
stručnjak sa prosečnim razumevanjem te oblasti može da koristi ili reprodukuje
pronalazak.
 Takvi opisi su obično praćeni vizuelnim materijalima kao što su :
 crteži,
 planovi ili
 dijagrami koji bolje opisuju pronalazak.
 Prijava takođe sadrži različite „patentne zahteve“, tj. informacije koje precizno određuju
obim zaštite priznate patentom.

*Koja vrsta pronalazaka može da se štiti?

Pronalasci moraju, generalno, da ispune sledeće uslove da bi se štitili patentom:
 moraju imati praktičnu namenu,
 moraju pokazati element novosti, to jest neke nove karakteristike nepoznate u
sveukupnom postojećem znanju u tehničkoj oblasti. (Ovo sveukupno već postojeće
znanje naziva se „stanje tehnike“).
 mora da pokaže inventivni nivo do koga ne bi mogao da dođe prosečan stručnjak u toj
tehničkoj oblasti.
 Konačno, predmet prijave mora biti prihvatljiv kao „patentibilan“ na osnovu zakona.

*Ko priznaje patente?

 Patent priznaje nacionalni zavod za patente ili regionalni zavod koji radi za izvestan broj
zemalja, kao što je Evropski zavod za patente (EPO) i Afrička organizacija za
intelektualnu svojinu (OAPI).
Važna pitanja
*Kako mogu da odredim da li je moj proizvod patentibilan?
 Da bi bio patentabilan, vaš proizvod bi trebalo da:
 spada u patentibilnu materiju;
 bude pronalazak;
  bude nov;
 uključuje inventivni nivo;
 bude pogodan za industrijsku primenu.
Patenti se priznaju za pronalaske.
Šta je pronalazak?
 Generalno, u izvesnom broju zemalja, „pronalazak“ se opisuje kao rešenje tehničkog
problema. Taj problem može biti star ili nov, ali rešenje, da bi zasluživalo ime
pronalaska, mora biti novo. Prosto pronalaženje nečega što već postoji u prirodi, što mi
zovemo otkrićem, nije pronalazak. Mora se dodati ljudska intervencija.
 Pronalazak ne podrazumeva neophodno neku stvar koja je kompleksna po prirodi ili je
visoka tehnologija. Čak i spajalica za papir ili čačkalica može biti pronalazak ako rešava
postojeći tehnički problem.
Inventivni nivo (neočiglednost)
 Smatra se da pronalazak uključuje „inventivni nivo“ ako, imajući u vidu određeno stanje
tehnike, nije očigledan osobi koja je prosečan stručnjak; drugim rečima, ne sme biti
moguće prosečnom stručanjaku da dođe do pronalaska samo rutinskim radom.
Postoji subjektivan test koji je teško objasniti i teško primeniti. Postoji značajan broj slučajeva
gde se ispitivač i prijavilac ili patentni zastupnik ne slažu o inventivnosti određene prijave
patenta, i gde odluka mora da se donese na sudu.

Nepatentibilna materija
 Pored toga, nisu svi pronalasci patentibilni. Da bi bio pogodan za patentnu zaštitu,
pronalazak mora spadati u obim onoga što smatramo patentibilnom materijom.
Zavisno od patentnog prava svake države, nešto od navedenog možda nije patentibilno:
 Otkrića materijala ili supstanci koji već postoje u prirodi;
 Naučne teorije i matematički metodi;
 Biljke ili životinje (njihove vrste ili sorte) izuzev mikroorgnizama ili suštinski
bioloških postupaka za prozvodnju biljaka ili životinja (njihovih vrsta ili sorti),
pored mikrobioloških postupaka;
 Šeme, pravila ili metodi, za vođenje poslova, izvođenje čisto intelektualnih
aktivnosti ili igranje igara;
 Metodi lečenja ljudi ili životinja, ili dijagnostički metodi koji se praktikuju na
ljudima ili životinjama (ali ne i proizvodi za korišćenje u takvim metodama);
  Svaki pronalazak gde je sprečavanje komercijalnog iskorišćavanja neophodno da
bi se zaštitio javni red, dobar moral ili javno zdravlje.

**Zašto bi trebalo da patentiram moje inovativne proizvode ili postupke?

 Patentiranje pronalazaka vaše kompanije može biti ogromna prednost i može obezbediti
vašem poslu isključiva prava da koristite i eksploatišete pronalazak i do 20 godina od
datuma podnošenja prijave patenta. Štaviše, patentna zaštita može takođe da obezebedi:
 Jak položaj na tržištu.
 Visok povraćaj investicija
 Mogućnost da prodate ili licencirate pronalazak.
 Povećana moć pregovaranja.
 Pozitivan imidž vašeg preduzeća.
**Šta se dešava ako ne patentiram svoje inovativne proizvode ili postupke?
 Patentiranje možda nije uvek pravo rešenje za vaš posao. Može se savetovati da dobro i
sa pažnjom odmerite troškove i koristi od patentne zaštite, pre nego što se upustite u taj
postupak. Stoga će vam biti potrebno da razumete šta bi se moglo dogoditi ako u vašoj
firmi padne odluka da se ne patentira patentibilan pronalazak:
 Neko drugi bi mogao da ga patentira.
 Konkurencija će iskoristiti vaš pronalazak.
 Mogućnosti licenciranja, prodaje ili transfera tehnologije biće ozbiljno ugrožene.

**Šta je koristan model?

U nekim državama pronalasci se mogu štititi korisnim modelom, koji je takođe poznat kao
„patent za inovacije“, „korisna inovacija“ ili „mali patent“.
Glavne razlike između korisnih modela i patenata su:
 Zahtevi za sticanje korisnog modela su manje strogi nego kod patenata. Dok zahtev
„novosti“ uvek mora da bude ispunjen, „inventivni nivo“ ili „neočiglednost“ može biti
mnogo manja ili čak i potpuno nepostojeća. U praksi, zaštita korisnim modelom se traži
često za inovacije koje su dodatak postojećem po svojoj prirodi i koje ne bi ispunile
kriterijume patentibilnosti.
 Vreme zaštite za korisne modele je kraće nego za patente i varira od zemlje do zemlje
(obično između 7 i 10 godina bez mogućnosti produžavanja ili obnavljanja).
**Koji je administrativni postupak za pribavljanje patentne zaštite?
 Prvi korak u obezbeđivanju patenta je podnošenje prijave patenta. Formulari za patentne
prijave obično se mogu dobiti od nacionalnih zavoda za patente svake države. Važno je
da ne otkrijete svoj pronalazak pre podnošenja prijave patenta. Svako otkrivanje utiče na
vaše šanse da pribavite patent, zato što se pronalazak više neće smatrati novim.
 Kako otkrivam da li je moj pronalazak nov?
 Da li mi je potreban patentni zastupnik da podnesem prijavu patenta?
 Kroz koje postupke prolazi zavod za patente pre nego što prizna patent? (detalji u
materijalu)
 Formalno ispitivanje
 Suštinsko ispitivanje
 Priznanje i objavljivanje

**Koji su troškovi patentne zaštite?

Patentni troškovi mogu se podeliti u četiri različita tipa.
 Troškovi koji se odnose na takse od prijave i za druge troškove postupka koji se
plaćaju nacionalnim ili regionalnim zavodima za patente.
 Troškovi koji se odnose na patentne zastupnike ili advokate koji pomažu u
pripremi prijave patenta.
 Troškovi prevoda.
 Takse za održavanje prava.

**Kako informacije koje pribavimo iz baza podataka o patentima možemo da koristimo u

poslovanju?
 „Patentne informacije“ su tehničke i pravne informacije sadržane u patentnim spisima
koje periodično objavljuju zavodi za patente. Jedan patentni dokument sadrži :
 potpuni opis kako patentirani pronalazak deluje
 patentne zahteve koji određuju obim zaštite
 detalje ko je patentirao pronalazak, i kada je on bio patentiran,
 i obezbeđuje reference za odgovarajuću literaturu.
  Oko dve trećine tehničkih informacija otkrivenih u postupku patentiranja nikada se ne
objavljuje bilo gde drugde i celokupan niz patentnih dokumenata širom sveta sadrži
približno 40 miliona spisa.
 Ovo čini patentne informacije jedinstvenom i najpreglednijom zbirkom klasifikovanih
tehnoloških znanja na svetu.

Tehničke informacije sadržane u patentnim dokumentima mogu da obezbede MSP-ima ključne

uvide koji mogu da se koriste za:
 izbegavanje nepotrebnih troškova u istraživanju onoga što je već poznato;
 identifikaciju i procenu tehnologije za licenciranje i transfer tehnologije;
 identifikaciju alternativnih tehnologija;
 držanje koraka sa najnovijom tehnologijom u vašoj ekspertskoj oblasti;
 pronalaženje gotovih rešenja tehničkih problema;
 dobijanje ideja za dalje inovacije.
Sa stanovišta komercijalne strategije vašeg preduzeća, patentne informacije mogu da vam
pomognu da:
 nađete poslovne partnere;
 nađete snabdevače i materijale;
 pratite aktivnosti stvarne i potencijalne konkurencije;
 identifikujete slobodna tržišta.
Informacije sadržane u patentnim dokumentima takođe mogu da koriste MSP da:
 izbegnu moguće probleme kršenja prava;
 procene patentibilnost vaših sopstvenih pronalazaka;
 izjave prigovor na patente koji su u konfliktu sa vašim sopstvenim patentima.
Prednosti patenata kao izvora tehnoloških informacija:
 sadrže informacije koje često nisu otkrivene u bilo kom drugom obliku;
 imaju relativno standardizovan format koji uključuje apstrakt, bibliografske informacije,
 opis pronalaska (i u većini slučajeva takođe i crtež koji ga ilustruje), i potpune podatke o
podnosiocu prijave;
 klasifikovani prema oblastima tehnike;
 obezbeđuju primere industrijske primenjivosti pronalaska;
  pokrivaju praktično svaku oblast tehnologije.
Međunarodna klasifikacija patenata
 8 sekcija,
 120 klasa,
 628 podklasa i
 skoro 69.000 grupa koje pokrivaju sve oblasti tehnologije.
 Trenutno je situacija takva da su 54 države članice MKP i još izvestan broj država koristi
MKP ili njene varijante pri klasifikaciji svojih patenata.

**Kako čitam patentni dokument?

 Važno je razumeti kako izgleda patentni dokument, ne samo u svrhe podnošenja prijave
patenta, već takođe da bi smo mogli da nađemo u patentnom dokumentu informacije
tehničke, pravne i/ili komercijalne prirode koje tražimo.
 Patentni dokumenti su relativno slično strukturirani širom sveta, i, uz samo male
varijacije, obično su uređeni na sledeći način:
Prednja strana
deluje kao strana rezime celog patenta.
 Ona sadrži informacije o :
 datumu podnošenja,
 datumu prvenstva,
 datumu priznanja patenta (ako je priznat patent),
 identifikaciji broja patenta,
 detaljima o pronalazaču,
 podnosiocu prijave i patentnom zastupniku (ako se može primeniti),
 tehničke podatke i podatke o klasifikaciji i apstrakt patenta sa crtežima.
Opis
 mora da opiše pronalazak dovoljno detaljno tako da neko ko je upućen u to isto stanje
tehnike može da reprodukuje pronalazak iz opisa i crteža.
Patentni zahtevi
ukazuju na obim zaštite.
  Oni se obično smatraju najvažnijim delom patenta.
 Patentni zahtev mora biti podržan opisom i crtežima.
Crteži
 ilustruju tehničke detalje o pronalasku.
Rešeršni izveštaj:
 obezbeđuje zavod za patente i on sadrži:
 listu patenata, knjiga, članaka iz časopisa,
 zapisa sa konferencija i tako dalje
koji imaju neke veze sa predmetnim pronalaskom.
Ovo može biti od velikog značaja, ali često se zanemaruje od strane onih koji koriste patentna
dokumenta da tragaju za informacijama.

**Gde ja mogu da rešerširam patentne informacije?

 Budući da su patenti javna dokumenta, većina zavoda za patente širom sveta nudi
mogućnosti najširoj javnosti da konsultuju patentne baze podataka.
 Neki nacionalni i regionalni zavodi za patente takođe su stavili njihove patentne baze
podataka na raspolaganje javnosti, on-line, preko kompjutera, obično besplatno.
 Pored toga, određen broj privatnih provajdera usluga nude sofisticirane baze podataka uz
plaćanje komercijalne naknade.
 Patentni zastupnici su obično naučeni da rešerširaju patentna dokumenta i obično ih
angažuju kompanije da bi pribavile tražene informacije.

Prezentacija 3 – Žig. Zaštita žiga

Šta je žig?
 Žig je znak razlikovanja kojim se identifikuju izvesne robe ili usluge kao one koje je
proizvela ili obezbedila određena osoba ili preduzeće.
Njegovo poreklo datira iz drevnih vremena, kada su zanatlije reprodukovale svoje potpise ili
„žigove“ na svojim umetničkim ili upotrebnim proizvodima.
koja je uloga žiga?
 Žig osigurava zaštitu vlasniku žiga, obezbeđujući mu isključivo pravo njegovog
korišćenja da bi identifikovao robe ili usluge, ili sa ciljem da se ovlasti neko drugi da ga
koristi, uz novčanu nadoknadu.
 Period zaštite varira, ali žig se može obnoviti neograničeno uz plaćanje odgovarajućih
taksi. Zaštitu žiga sprovode sudovi, što u većini sistema ima snagu da spreči povredu
žiga.
Koje vrste žigova mogu biti registrovane?
 Žigovi mogu biti jedna reč ili kombinacija reči, slova i brojeva.
 Oni se mogu sastojati od crteža, simbola, trodimenzionalnih znakova kao što su oblik i
pakovanje roba, tu su i zvučni znaci kao što je muzika ili vokalno izvođenje, mirisi ili
boje korišćene kao distinktivne odlike.
Generalno, bilo koje distinktivne reči, slova, brojevi, crteži, boje, oblici, logotipovi, etikete ili
kombinacije već navedenog korišćene da se razlikuju boje i usluge različitih kompanija, mogu se
smatrati žigom.
Glavne funkcije žiga su:
 omogućavanje potrošačima da identifikuju proizvod određene kompanije tako da ga
razlikuju od identičnih ili sličnih proizvoda koje pruža konkurencija.
 omogućavanje firmama da prave razliku između njihovih proizvoda i onih koje proizvodi
konkurencija.
 obezbeđivanje, takođe, podsticaja kompanijama da investiraju u održavanje i
unapređivanje kvaliteta njihovih proizvoda da bi obezbedili da proizvodi koji nose isti žig
imaju pozitivnu reputaciju.
Žig ≠ ime firme
 Mnogi ljudi veruju da ako registruju svoje privredno društvo i ime svoje firme u poslovni
registar, ovo ime će takođe biti automatski zaštićeno kao žig. Ovo je veoma raširena
zabluda.
 Važno je razumeti razliku između imena firme i žiga.
 Ime firme je puno ime vašeg posla kao što je „Blackmark International Ltd.“ i njime se
identifikuje vaša kompanija.
 Često se završava sa Ltd., Inc. ili drugom sličnom skraćenicom koja označava pravni
karakter te firme.
**Šta ne može da se zaštiti kao žig?
 Kada birate žig (žigove) za vaš posao, može vam pomoći da znate o kategorijama
znakova koji se obično ne prihvataju za registraciju.
 Prijave za registraciju žiga se obično odbacuju na osnovu onoga što najčešće zovemo
„apsolutni osnov“ za odbacivanje u sledećim slučajevima.
Generični termini
 Na primer, ako vaša firma namerava da registruje žig STOLICA da bi prodavala stolice,
žig će biti odbijen zato što su „stolice“ generično ime za taj proizvod.
Deskriptivni termini
Ovo su reči koje se obično koriste u poslu da bi opisali predmetni proizvod. Na primer žig
SLATKO će verovatno biti odbijen za marketing čokolada na temelju toga što je deskriptivan.
Prevarni žigovi.
Ovo su žigovi koji će verovatno prevariti ili obmanuti potrošača u pogledu prirode, kvaliteta ili
geografskog porekla proizvoda. Na primer, marketing margarina pod žigom na kome se
prikazuje krava bi verovatno bio odbijen, pošto bi se smatralo da obmanjuje potrošače, koji će
verovatno povezati taj žig sa mlečnim proizvodima (pr. sa puterom).
Žigovi koje se smatraju suprotnim javnom poretku ili moralu
Reči ili ilustracije za koje se smatra da krše opšte prihvaćene norme moralnosti i religije u toj
zemlji u kojoj se traži zaštita obično se ne prihvataju da budu registrovane kao žigovi.
Zastave, vojna obeležja, službeni grbovi i amblemi država i međunarodnih organizacija koji su
dostavljeni Međunarodnom birou WIPO obično se isključuju iz zaštite.

** Zašto bi ja trebalo da štitim moj žig?

 Dok većina firmi shvata značaj korišćenja žigova za razlikovanje njihovih proizvoda od
onih koji pripadaju njihovoj konkurenciji, ne shvataju svi da je značajno štititi ih putem
registrovanja. Imajući u vidu značaj koji žig može imati u određivanju uspeha proizvoda
na tržištu, od suštinskog je značaja obezbediti da on dobije odgovarajuću zaštitu.
 Možete zaštiti svoj žig registrovanjem. Registrovanje žiga daje vašoj kompaniji
isključivo pravo da iskorišćava žig. Ovo sprečava druge da stave na tržište identičan ili
sličan proizvod pod istim žigom ili pod zbunjujuće sličnim žigom. Vi možete da date
licencu ili franšizu za vaš zaštićen žig drugim kompanijama, obezbeđujući ovako dodatan
izvor prihoda za vašu kompaniju. Ponekad, zaštićeni žig sa određenom reputacijom među
potrošačima takođe može da se koristi da se pribavi finasiranje od finansijskih institucija,
kao što su banke ili drugi fondovi preduzetničkog kapitala, koji su sve više svesni značaja
brendova u poslovnom uspehu.
 Ako ne štitite vaš žig, druge kompanije bi mogle (namerno ili nenamerno) da koriste isti
ili zbunjujuće sličan znak za svoje sopstvene proizvode.
 Vaši konkurenti mogu usvojiti sličan ili identičan žig i imati koristi od ugleda i odnosa
koje ste vi izgradili sa vašim potrošačima i poslovnim partnerima.
 Korišćenje vašeg žiga od drugih kompanija može da zbuni vaše potrošače, i može takođe
da nanese štetu reputaciji i imidžu vaše kompanije, posebno ako je rivalski proizvod
inferiornog kvaliteta.
Šta radi zastita ziga za moje proizvode?
● Obezbeđuje da potrošači mogu da razlikuju proizvode;
●Omogućava kompanijama da prave razliku između njihovih proizvoda;
● Pruža vam marketinško oruđe i osnov za izgradnju imidža i reputacije brenda;
● Obezbeđuje mogućnost za licenciranje i postaje direktan izvor prihoda kroz naknadu za
korišćenje;
● Može biti kritična komponenta ugovora o franšizi;
● Može biti vredno poslovno dobro;
●Ohrabruje kompanije da investiraju u održavanje kvaliteta proizvoda da se ne bi
obmanjivali potrošači.

** Koji su različiti tipovi žigova?

 Kao što je definisano, žigovi su znaci koji se koriste da se razlikuju robe ili usluge
jednog preduzeća od onih koji pripadaju drugom.
Uslužni žigovi
 Uslužni žig je po svojoj prirodi vrlo sličan robnom žigu. I jedno i drugo su znaci
razlikovanja; robni žigovi razlikuju robe jednog preduzeća od onih koji pripadaju
drugom, dok uslužni žigovi razlikuju usluge jednog preduzeća od onih koje pripadaju
drugom.
 Usluge mogu biti bilo koje vrste, kao što su finansijske, bankarske, putovanja, reklame ili
ugostiteljstvo.
 Uslužni žigovi mogu biti registrovani, obnovljeni, poništeni, preneti ili licencirani pod
istim uslovima kao i robni žigovi.
Kolektivni žigovi
 Kolektivni žig obično imaju udruženja ili zadruge koje ne moraju same da koriste
kolektivni žig, ali to čine njihovi članovi da bi stavili na tržište svoje proizvode.
 Kolektivno telo koje je isključivi vlasnik žiga priznaje svojim članovima pravo da ga
iskorišćavaju ako su ispunili zahteve iz regulative koja se tiče iskorišćavanja kolektivnog
žiga (pr. standardi kvaliteta, geografsko poreklo).
Primer uspešnog kolektivnog žiga je žig MELINDA koji koristi 5.200 proizvođača u
italijanskoj regiji Valde di Non i Valde del Sole.
Sertifikacioni žigovi
 Sertifikacioni žigovi se daju za ispunjavanje definisanih standarda, ali nisu ograničeni na
neko članstvo. Njih može da koristi svako ko može da potvrdi da predmetni proizvodi
ispunjavaju izvesne utvrđene standarde. U većini država, glavna razlika između
kolektivnih žigova i sertifikacionih žigova jeste da se prvi mogu koristiti samo sa
određenom grupom preduzeća (pr. članovi udruženja), dok sertifikacioni žig može da
koristi svako ko je usklađen sa standardima koje propisuje vlasnik sertifikacionog žiga.
 Važan zahtev za sertifikacione žigove jeste da se entitet koji se prijavljuje za registraciju
bude „kompetentan da potvrdi“ o kakvim se proizvodima radi. Čuveni primer
sertifikacionog žiga je Woolmark, koji može da se koristi samo na predmetima za koje je
dokazano da su napravljeni 100% od vune.
Dobro poznati žigovi
 Ovo su žigovi koji se smatraju dobro poznatim od strane nadležih organa date države.
Dobro poznati žigovi obično uživaju jaču zaštitu. Na primer, oni će biti zaštićeni čak i
ako nisu registrovani (ili čak nisu ni korišćeni) na datoj teritoriji.
 Pored toga, dok se žigovi obično štite od zbunjujuće sličnih žigova samo ako se koriste za
identične ili slične proizvode, dobro poznati žigovi su često zaštićeni protiv zbunjujuće
sličnih žigova čak i za proizvode koji nisu sa njima u vezi, ako su ispunjeni izvesni
uslovi. Glavna svrha ove jače zaštite je da se spreče kompanije da besplatno
iskorišćavaju reputaciju dobro poznatog žiga i/ili izazovu štetu njegovom ugledu i
odzivu kupaca.

**Šta treba da imam na umu kada biram ili stvaram svoj žig?
 Izvor ili kreiranje odgovarajućeg žiga je kritičan korak, zato što je to važan elemenat u
marketinškoj strategiji vaše firme. Prema tome šta bi to bio odgovarajući žig za vaš
prizvod (ili proizvode)? Izgleda da nema strogih pravila, ali navodimo neke momente
koje bi trebalo razmotriti:
 Predloženi žig bi trebalo da ispunjava pravne zahteve tako da se može registrovati
 Savetujemo da povedete računa, ako se žig sastoji od jedne ili više reči, da su ta reč ili
reči jednostavne da se pročitaju, napišu, ispravno slovo po slovo, i zapamte i da budu
pogodne u svrhe reklamiranja u svim tipovima medija.
  Tekst ne bi trebalo da ima nepoželjne konotacije bilo na vašem sopstvenom jeziku ili na
bilo kom od jezika potencijalnih izvornih tržišta.
 Žig ne bi trebalo da bude identičan ili zbunjujuće sličan postojećim žigovima i
odgovarajuća imena domena (internet adrese) bi trebalo da vam stoje na raspolaganju za
registrovanje.
Kada birate jednu ili više reči kao vaš žig, takođe bi trebalo da uzmete u obzir implikacije izbora
sledećih tipova reči
 Kovanice ili „maštovite“ reči. Ovo su izmišljene reči bez bilo kakvog stvarnog značenja
ili značenja koje se podrazumeva.
Tipični primeri su Kodak i Exxon.
 Arbitrarni žigovi. Ovo su reči koje imaju značenje ali ono nema nikakve veze sa
proizvodima koje reklamiraju.
Tipični primeri su Apple i Sun za kompjutere.
 Sugestivni žigovi. Ovo su žigovi koji ukazuju na jedan ili više atributa proizvoda.
Jedan primer sugestivnog žiga je Coppertone za krem za sunčanje.

** Kako da registrujem moj žig?

Podnošenje prijave
 Kao prvi korak, morate da pošaljete ili uručite propisno ispunjen formular za prijavu žiga
i da platite takse koje se zahtevaju. Ovaj formular mora da uključuje:
 podatke za kontakt sa vašom kompanijom;
 grafičku ilustraciju žiga (može se zahtevati specifičan format);
 opis roba ili usluga i/ili klase (ili klasa) za koje vaše preduzeće želi da dobije zaštitu
žigom.
Zavod za zigove
Koraci koje preduzima zavod za žigove da bi registrovao vaš žig razlikuju se u izvesnim
detaljima od zemlje do zemlje, ali najšire posmatrano, sledi se izloženi obrazac.
 Formalno ispitivanje
 Suštinsko ispitivanje
 Objava i prigovor
 Registracija
  Obnavljanje prava

** Kako mogu da saznam da li je žig koji sam izabrao u sukobu sa drugim registrovanim
žigovima? Šta je rešerš žigova?
 Pre podnošenja prijave za registrovanje vašeg žiga, trebalo bi da obezbedite da se izvede
pravilan rešerš žigova. Ovo se radi da bi ste bili sigurni da žig koji vi nameravate da
koristite, ili njemu sličan, nije već registrovan od strane druge kompanije za identične ili
slične proizvode.
 Može se posavetovati da je dobro da se izvrši rešerš žigova ne samo u vašoj sopstvenoj
zemlji, već takođe, koliko je god to moguće, u potencijalnim zemljama izvoza, da bi se u
kasnijoj fazi izbegli problemi povrede prava.
 Rešerš žiga može da uradi direktno vaša kompanija ili možete da unajmite usluge
advokata za žigove.
Klase žigova
 Međunarodna klasifikacija roba i usluga u svrhe registracije žigova (ili Ničanska
klasifikacija) je najšire korišćena, sa 34 klase za robe i daljih 11 klasa za usluge.

**Šta je potrebno da znam o iskorišćavanju žiga?

 Zahtev iskorišćavanja
 Neka firma može da prijavi registraciju žiga pre iskorišćavanja žiga na tržištu da bi
komercijalizovala svoje proizvode ili usluge, ali neke države neće zvanično registrovati
žig dok ne pokažete dokaz o iskorišćavanju žiga (pr: Sjedinjene Države). Pored toga, u
većini slučajeva, registracija žiga koji nije bio korišćen u datom vremenskom periodu
(obično tri do pet godina posle registracije) biće poništena. Ovo se čini da bi se napravio
pokušaj da se garantuje da je registracija urađena u nameri da se stvarno koristi žig na
tržištu, a ne samo da bi se sprečilo da drugi mogu da iskorišćavaju taj žig.
Simboli koji označavaju žig
 Mnoge kompanije koriste znake kao što su ®, TM, SM, MD (francuski, marque deposeé)
ili MP (španski marca registrada) ili ekvivalentni simbol pored njihovog žiga da bi se
informisali potrošači i konkurencija da su ta reč, logo ili drugi znak, u stvari žig. Iako se
takvi simboli ne zahtevaju i generalno ne obezbeđuju dalju pravnu zaštitu žiga, oni mogu
biti zgodan način da se drugi informišu da je dati znak žig, i tako se opomenu lica koja bi
mogla povrediti pravo ili krivotvoriti. Simbol ®, MD i MR se koriste kada je žig već
registrovan.
  TM označava da je dati znak robni žig, a SM se ponekad koristi za uslužne žigove.
Iskorišćavanje u reklami
 Ako je vaš žig registrovan kao logo sa posebnim dizajnom ili tipografijom, povedite
računa da gde god se pojavi, on se predstavlja u identičnoj formi u kojoj je
registrovan. Vršite pomno nadzor i praćenje njegovog iskorišćavanja, pošto je to od
kritičnog značaja za imidž proizvoda vase kompanije. Takođe je važno izbegavati
upotrebu žiga u značenju glagola ili imenice da potrošači to ne bi počeli da percipiraju
kao generični termin.
Jedan žig za mnoge proizvode
 Zavisno od strategije brendiranja, neka kompanija može odlučiti da iskorišćava isti žig
za sve svoje proizvode, i na taj način pojačava brend svaki put kada lansira nov
proizvod ili da koristi različit žig za svaku liniju proizvoda.
Kolektivni žigovi
Kolektivni žigovi su u vlasništvu udruženja čiji ih članovi koriste da bi sebe identifikovali sa
izvesnim nivoom kvaliteta i drugih zahteva postavljenih od strane udruženja. (Primeri takvih
udruženja računovođa, inženjera ili arhitekata).
Kako se registruje žig?
 Prvo, prijava za registraciju žiga mora biti podneta kod odgovarajućeg nacionalnog ili
regionalnog zavoda za žigove. Prijava mora da sadrži jasnu reprodukciju znaka podnetog
za registraciju, uključujući sve boje, forme ili trodimenzionalne odlike. Prijava mora
takođe da sadrži listu roba ili usluga na koje bi se znak primenjivao.
 Znak mora da ispuni izvesne uslove da bi bio zaštićen kao robni žig ili druga vrsta žiga.
Žig mora biti distinktivan, tako da potrošači mogu da ga razlikuju od drugih žigova koji
identifikuju druge proizvode, kao i da identifikuju određen proizvod sa njim. On ne sme
da dovodi u zabludu ili zavarava potrošače ili ruši javni poredak ili moral.
 Konačno, prava za koja je podneta prijava ne mogu biti ista ili slična pravima koja su već
priznata drugom vlasniku žiga. Ovo može biti određeno putem pretraživanja i ispitivanja
od strane nacionalnog zavoda, ili prigovorom trećih strana koje zahtevaju lična ili
identična prava.
Koliko je široka zaštita žiga?
 Gotovo sve države na svetu registruju i štite žigove. Svaki nacionalni ili regionalni zavod
vodi Registar žigova koji sadrži potpune informacije o prijavi, o svim registracijama i
obnavljanjima prava, olakšavajući ispitivanje, pretraživanje („rešerš“ ) i mogući prigovor
trećih strana. Dejstva takve registracije su, međutim, ograničena na državu (ili, u slučaju
regionalnih registracija, države) gde je izvršeno registrovanje.
  Da bi se izbegla potreba da se registruje odvojeno u svakom nacionalnom ili regionalnom
zavodu, WIPO administrira sistemom međunarodnog registrovanja žigova.
Ovaj sistem uspostavljaju dva ugovora, Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju
žigova i Madridski protokol.

Prezentacija 4 - Industrijski dizajn. Zaštita industrijskog dizajna.

Šta je industrijski dizajn?

Industrijski dizajn je ukrasni ili estetski izgled nekog predmeta. Dizajn se može
sastojati od:
◦ trodimenzionalnih odlika, kao što je oblik ili površina nekog predmeta, ili
◦ dvodimenzionalnih odlika, kao što su uzorci, linije ili boja.
Industrijski dizajn se primenjuje na širokom nizu raznovrsnih industrijskih proizvoda i ručnog
rada:
◦ od tehničkih i medicinskih instrumenata do satova, nakita ili drugih luksuznih
predmeta;
◦ od stvari za kuću i električnih uređaja do vozila i arhitektonskih struktura;
◦ od dizajna tekstila do luksuzne robe.
Da bi bio zaštićen na osnovu većine nacionalnih zakona, industrijski dizajn mora biti nov
ili originalan i nefunkcionalan.
Ovo znači da je industrijski dizajn prevashodno estetske prirode i bilo koje tehničke
odlike predmeta na kome je primenjen se ne štite.

Zašto bi ja trebalo da zaštitim moj dizajn?

Poštoji čitav niz razloga zašto je važno da se u poslovima zaštiti dizajn:
● Dizajn nekog predmeta je često faktor koji ga čini atraktivnim i privlačnim za
potrošače, i vizuelna dopadljivost je ključni faktor u odluci potrošača da izaberu jedan
proizvod zato što im se on više dopada od drugog.
 Lep industrijski dizajn je poslovno dobro koje može da poveća komercijalnu vrednost
kompanije i njenih proizvoda. Što je uspešniji dizajn to je viša njegova vrednost za
kompaniju.
  Industijski dizajn igra veliku ulogu u uspešnom marketingu širokog raspona proizvoda, i
pomaže da se definiše imidž brenda kompanije.
 Zaštita industrijskog dizajna obezbeđuje ekskluzivnost njegove upotrebe i predstavlja
ključni element marketinške strategije kompanije.
Zaštićen dizajn može takođe da obezbedi dodatan izvor prihoda za vašu kompaniju, kroz
licenciranje drugima, za naknadu, prava na njegovo korišćenje ili kroz prodaju registrovanog
prava na dizajn.

Zašto se štiti industrijski dizajn?

 Industrijski dizajn je baš ono što čini neki predmet atraktivnim i privlačnim, stoga je on
dopuna komercijalnoj vrednosti proizvoda i poboljšava njegov plasman na tržištu.
 Kada je industrijski dizajn zaštićen, vlasnik, lice ili preduzeće koje je registrovalo dizajn
je obezbedilo isključivo pravo protiv neovlašćenog kopiranja ili imitacije dizajna od
strane trećih lica. Ovo pomaže da se obezbedi pravedan povraćaj ulaganja.
o Efikasan sistem zaštite takođe koristi potrošačima stavljanjem u prvi plan proizvoda koji
su estetski atraktivniji.
o Zaštita industrijskog dizajna pomaže ekonomskom razvoju, ohrabrivanjem
kreativnosti u industrijskom i manufakturnom sektoru, kao i tradicionalnim umetnostima
i veštinama. Oni doprinose intenzivnom širenju trgovačkih poslova i izvozu nacionalnih
proizvoda.
o Industrijski dizajn može biti relativno jednostavan i jeftin da bi se razvijao i štitio. On je
razumno pristupačan malim i srednjim preduzećima kao i individualnim umetnicima i
zanatlijama i u industrijalizovanim državama i u zemljama u razvoju.

Kako industrijski dizajn može da se zaštiti?

 U većini država industrijski dizajn može da se registruje kako bi se zaštitio na osnovu
zakona o industrijskom dizajnu. Prema opštem pravilu, da bi se mogao registrovati,
dizajn mora da bude „nov“ ili „originalan“.
 Različite države imaju različite definicije takvih termina, kao i varijacije samog procesa
registracije. Generalno, „novi“ znači da nije istovetan ili vrlo sličan dizajnu koji nam je
već poznat iz prošlosti.
 Kada se jednom dizajn registruje, izdaje se potvrda o registraciji. Posle toga, vreme
zaštite je obično pet godina, uz mogućnost daljih perioda produžavanja, u većini
slučajeva do 15 godina.
  Zavisno od posebnih nacionalnih zakona i vrste dizajna, industrijski dizajn može biti
takođe zaštićen kao delo primenjene umetnosti na osnovu zakona o autorskom pravu.

Koliko je široko prisutna zaštita industrijskog dizajna?

 Uopšte uzevši zaštita industrijskog dizajna je ograničena na državu u kojoj se zaštita
priznaje.
 Na osnovu Haškog aranžmana o međunarodnom deponovanju industrijskog dizajna,
ugovora kojim administrira WIPO, nudi se postupak za međunarodno registrovanje.
Prijavilac može da podnese jednu međunarodnu prijavu, bilo u WIPO ili u nacionalnom
zavodu države koja je strana ugovora.
 Dizajn će onda biti zaštićen u onoliko država članica tog ugovora koliko prijavilac želi da
naznači.

Kako da štitim industrijski dizajn?

o U većini država, industrijski dizajn mora biti registrovan da bi mogao biti zaštićen na
osnovu prava o industrijskom dizajnu. Da bi ste registrovali industrijski dizajn morate
podneti prijavu nacionalnom (ili regionalnom) zavodu za industrijsku svojinu države (ili
regiona) u kome tražite zaštitu.
o Kada je industrijski dizajn zaštićen registrovanjem, vlasniku se garantuje iskuljučivo
pravo protiv neovlašćenog kopiranja ili imitacije od strane trećih strana. Ovo uključuje
pravo da se isključe svi drugi iz proizvođenja, nuđenja na prodaju, uvoza, izvoza ili
prodaje bilo kog predmeta u kome je inkorporiran dizajn ili na kome je dizajn primenjen.
Zakoni ili praksa država ili regiona odlučuju o konkretnom obimu zaštite registrovanog
prava na dizajn.
Period zaštite za registrovan industrijski dizajn varira od zemlje do zemlje, ali je obično
najmanje 10 godina, i često duže (na primer, 14 godina za dizajn u Sjedinjenim Državama, i
25 godina za registrovani dizajn Zajednice u Evropskoj Uniji).
Neregistrovani dizajn
• Posebnu pažnju treba posvetiti Evropskoj Uniji, gde je najnovije zakonodavstvo
omogućilo da se pribavi ograničena zaštita industrijskog dizajna za neregistrovani
dizajn, u trajanju od tri godine od datuma kada je dizajn učinjen dostupnim javnosti u
Evropskoj Uniji.
Zaštita dizajna preko autorskog prava
• Važno je ukazati na činjenicu da, u nekim državama, može postojati alternativni način
zaštite industrijskog dizajna.
 • Zavisno od određenog nacionalnog zakona i vrste dizajna, jedna takva alternativa je i
autorsko pravo.
• Autorsko pravo obično obezbeđuje isključiva prava za književna ili umetnička dela.
Pošto se neki dizajn može, u pojedinim državama, smatrati delom umetnosti ili
primenjene umetnosti, zaštita autorskim pravom može da se primeni i može da
predstavlja atraktivnu Zaštita dizajna kao žiga
• Takođe, u nekim državama, ako industrijski dizajn funkcioniše kao žig na tržištu, onda se
on može štititi kao trodimenzionalni žig. Ovo može biti slučaj kada je oblik proizvoda ili
njegovog pakovanja tako posmatran kao da je sada postao distinktivna odlika proizvoda
koji pravi određeno preduzeće.
• Nelojalna konkurencija
• U mnogim državama, industrijski dizajn se štiti na osnovu zakona o nelojalnoj
konkurenciji.
• Tako, dizajn može biti zaštićen protiv dela ropskog kopiranja i dela koje mogu dovesti do
zabune, dela imitacije, korišćenja reputacije trećeg lica itd. Međutim, zaštita na osnovu
nelojalne konkurencije je obično značajno slabija i mnogo je teže dokazati da postoji
povreda prava.
• alternativu za MSP.

Šta može da se registruje kao industrijski dizajn?

Po opštem pravilu, da bi se mogao registrovati, dizajn mora da ispuni jedan ili više sledećih
osnovnih zahteva, zavisno od nacionalnog zakona:
● Dizajn je „nov“. Dizajn se smatra novim ako ni jedan identičan dizajn nije stavljen na
raspolaganje javnosti pre datuma podnošenja prijave za registrovanje.
● Dizajn je „originalan“. Dizajn se smatra originalnim ako je bio stvoren od strane dizajnera
potpuno nezavisno i nije kopija ili imitacija postojećeg dizajna.
● Dizajn ima „individualni karakter“. Ovaj zahtev je ispunjen ako se ukupan utisak koji dizajn
proizvodi kod obaveštenog korisnika razlikuje od ukupnog utiska koji na takvog korisnika pravi
bilo koji ranije postojeći dizajn (koji je bio stavljen na raspolaganje javnosti).
Šta ne može biti zaštićeno pravima industrijskog dizajna?
Dizajn koji je obično zabranjen tako da se u većini država ne može registrovati uključuje:
●Dizajn koji ne ispunjava zahteve novosti, originalnosti i/ili individualnog karaktera.
●Dizajn koji se smatra uslovljenim isključivo tehničkom funkcijom proizvoda. Takve odlike
tehničkog ili funkcionalnog dizajna mogu se štititi, zavisno od činjenica u svakom pojedinom
slučaju, drugim pravima IS (pr. patentima ili korisnim modelima ili mogu biti čuvani kao
poslovne tajne).
●Dizajn koji inkorporira zaštićene službene simbole ili ambleme (kao što je nacionalna zastava).
●Dizajn koji se smatra suprotnim javnom poretku ili moralu.

Koliko je važno da dizajn ostane tajna pre registracije?

 Ako želite da zaštitite vaš industrijski dizajn na osnovu sistema registrovanja, apsolutno
je ključno da vaš dizajn ostane tajna. Razlog za ovo leži u tome što je centralni zahtev
za zaštitu dizajna takav da se dizajn mora smatrati „novim“.
• Ako pokažete drugima vaš kreativni dizajn, savetuje se da imate potpisane ugovore koji
razjašnjavaju da će dizajn ostati tajna. Dizajn koji je već bio otkriven javnosti, na primer,
reklamiranjem u katalogu vaše kompanije ili u nekoj brošuri, više se ne može smatrati
„novim“. On postaje deo javnog domena i ne može se štititi, osim kada zakon koji se
primenjuje ne predviđa „period produžetka roka“.
„Period produžetka roka“
• U nekim državama zakonodavstvo predviđa da postoji period produžetka roka u kome je
omogućeno registrovanje, između šest meseci i godinu dana od trenutka kada je dizajn
učinjen dostupnim javnosti, otkriven ili objavljen.
• Ovo je slučaj kada se roba koja nosi dizajn prodaje, izlaže na sajmovima, izložbama ili se
dizajn objavljuje u katalogu, brošuri, reklami itd. pre nego što se podnese prijava. Tokom
tog perioda, možete da stavite na tržište vaš dizajn a da ne izgubite njegovu „novost“ i još
uvek možete da se prijavite za registraciju. Međutim, pošto ovo nije slučaj u svim
zemljama, i ta je mogućnost, u svakom slučaju, ograničena vremenski, može se
savetovati, kao opšti princip, da vaš dizajn treba da sačuvate kao tajnu sve dok ne
prijavite zaštitu dizajna.
• Pored toga, nećete imati isključiva prava na dizajn tokom perioda produžetka roka.
Međutim, vaš dizajn može biti zaštićen prema autorskom pravu ili zakonu o nelojalnoj
konkurenciji zavisno od odredbi relevantnog nacionalnog zakonodavstva .

Prezentacija 5 - Geografska oznaka. Oznaka porekla. Zaštita geografske oznake.

Šta je geografska oznaka?

 Geografska oznaka je znak korišćen na robama koje imaju specifično geografsko poreklo
i poseduju kvalitete ili dobar ugled koji je većinom posledica tog mesta porekla.
  Najčešće, geografska oznaka se sastoji od imena mesta porekla roba.
 Geografske oznake mogu biti korišćene za široki niz raznovrsnih poljoprivrednih
proizvoda, kao što su, na primer, „Toskana“ za maslinovo ulje proizvedeno u specifičnim
oblastima Italije, ili „Rokfor“ za sireve proizvedene u ovom regionu u Francuskoj.
Upotreba geografskih oznaka nije ograničena na poljoprivredne proizvode.

Šta je oznaka porekla?

 Oznaka porekla je posebna vrsta geografske oznake koja se koristi na proizvodima koji
imaju specifičan kvalitet koji je isključivo ili suštinski posledica geografskog okruženja
u kome su proizvodi nastali.
 Zašto je geografskim oznakama potrebna zaštita? Geografske oznake potošači pre svega
razumeju kao posebno naglašavanje porekla i kvaliteta proizvoda.

Koja je razlika između geografskih oznaka i žiga?

 Žig je znak koji koristi neko preduzeće da napravi razliku između svojih roba i
usluga od onih koje pripadaju nekom drugom preduzeću. On daje vlasniku pravo da
isključi druge iz korišćenja žiga.
 Geografska oznaka govori potrošačima da je proizvod proizveden na izvesnom
mestu i da ima izvesne karakteristike zahvaljujući mestu proizvodnje.

Kako se štiti geografska oznaka?

 Geografske oznake se štite u skladu sa nacionalnim zakonima i na osnovu širokog niza
koncepata, kao što su:
 zakoni protiv nelojalne utakmice,
 zakoni za zaštitu potrošača,
 zakoni za zaštitu sertifikacionih žigova ili
 posebni zakoni za zaštitu geografskih oznaka ili oznaka porekla.
 U suštini, neovlašćene strane ne mogu da koriste geografske oznake ako je verovatno da
će takva upotreba dovesti javnost u zabludu u pogledu pravog porekla proizvoda.
Sankcije koje se primenjuju idu od sudskih privremenih mera koje sprečavaju
neovlašćeno korišćenje do plaćanja odštete ili kazni ili, u ozbiljnim slučajevima, do
zatvorske kazne.
Kako su geografske oznake zaštićene na međunarodnom nivou?
  Izvestan broj ugovora, kojima administrira WIPO, obezbeđuje zaštitu geografskih
oznaka, od kojih su najznačajnije:
 Pariska konvencija za zaštitu industrijske svojine iz 1883. i
 Lisabonski aranžman o zaštiti oznaka porekla i njihovom međunarodnom
registrovanju

Šta je „generička“ geografska oznaka?

 Ako se ime nekog mesta koristi kao naznačenje posebnog tipa proizvoda, pre nego li
oznaka porekla tog proizvoda, termin više ne funkcioniše kao geografska oznaka.
 Na primer „dižonski senf“ je tip
senfa koji vodi poreklo od pre
mnogo godina, iz francuskog grada
Dižona; međutim, vremenom on je
počeo da označava izvestan tip senfa
koji se proizvodi na mnogim mestima. Stoga je „dižonski senf“ sada generička oznaka i odnosi
se na tip proizvoda, pre nego na mesto nastanka.

Koja je uloga WIPO u zaštiti geografskih oznaka?

 WIPO administrira izvesnim brojem međunarodnih sporazuma koji se bave delimično ili
potpuno zaštitom geografskih oznaka (na primer, Pariska konvencija za zaštitu
industrijske svojine i Lisabonski aranžman za zaštitu oznaka porekla i njihovo
međunarodno registrovanje).
 Štaviše, države članice WIPO i druge zainteresovane strane razmatraju na sastancima
WIPO nove načine proširenja međunarodne zaštite geografskih oznaka.
Šta su geografske oznake i kako se mogu zaštiti?
 Šampanj, Tekila, Dadžerling, Rokfor, Kijanti, Pilsen, Porto, Šefild i Havana su samo
primeri dobro poznatih imena koji su širom celog sveta povezani sa proizvodima izvesne
prirode i kvaliteta.
  Jedna zajednička odlika svih ovih imena je njihova geografska konotacija; naime,
njihova je funkcija da označe izvesna mesta, gradove, regione ili zemlje. Međutim,
kad čujemo ova imena, mi mislimo o proizvodima, a ne o mestima koja ona označavaju.
 Ovi primeri pokazuju kako geografske oznake mogu da steknu visoku reputaciju i
tako mogu da budu vredna komercijalna dobra. Iz ovog razloga, oni su često izloženi
preuzimanju, krivotvorenju ili iskrivljavanju, a njihova zaštita – nacionalna, kao i
međunarodna, je veoma poželjna.
Šta je oznaka porekla?
 Oznaka porekla je posebna vrsta geografske oznake koja se koristi na proizvodima koji
imaju specifičan kvalitet koji se isključivo ili suštinski duguje geografskom okruženju u
kome su proizvodi nastali. Koncept geografske oznake obuhvata i oznake porekla.
Šta čini geografska oznaka?
 Geografska oznaka ukazuje na specifično mesto ili region proizvodnje koji određuje
karakteristične kvalitete proizvoda koji odatle potiče. Važno je da proizvod ima
odgovarajuće kvalitete i reputaciju zato što potiče baš sa tog mesta. Pošto ovi kvaliteti
zavise od mesta proizvodnje, specifičan „link“ postoji između samog proizvoda i
njegovog prvobitnog mesta nastanka.
Koja je razlika između geografske oznake i pravila o poreklu robe?
 „Pravila o poreklu robe“ je kriterijum kojim se mora definisati mesto gde je roba
nastala. To je suštinski deo trgovinskih propisa zato što izvestan broj propisa pravi
diskriminaciju između zemalja izvoza: to su kvote, preferencijalne tarife, razne takse,
naplate i još puno toga.
 Geografske oznake, s druge strane, su znaci koji se koriste na robama koje imaju veoma
specifično geografsko poreklo i poseduju kvalitete ili reputaciju baš zahvaljujući tom
mestu porekla.
 Najčešće, geografska oznaka se sastoji od imena mesta porekla robe.
Koja je razlika između geografske oznake i žiga?
 Žig je znak koji koristi jedno preduzeće da napravi razliku između svojih roba i usluga i
onih koje pripadaju drugom preduzeću. Vlasnik žiga ima pravo da isključi druge da ne
koriste njegov žig.
 Geografska oznaka kaže proizvođačima da je proizvod napravljen na tačno određenom
mestu i da ima izvesne karakteristike koje su rezultat porekla baš sa tog mesta. Svi
proizvođači koji prave svoje proizvode baš na mestu označenom geografskom oznakom, i
čiji proizvodi stoga imaju tipične kvalitete, mogu da koriste tu geografsku oznaku.

Zašto je geografskim oznakama potrebna zaštita?

  Potrošači razumeju da geografske oznake ukazuju na poreklo i kvalitet proizvoda. Mnoge
od njih su stekle vrednu reputaciju, koja, ako nije adekvatno zaštićena, može da bude
lažno predstavljena od nepoštenih preduzimača na tržištu.
 Lažno korišćenje geografske oznake od neovlašćenih lica je veoma štetno za
potrošače i zakonite proizvođače.
 Prvi su obmanuti i navedeni da poveruju kako kupuju autentičan proizvod sa posebnim
kvalitetima i odlikama, dok, u stvari, dobijaju bezvrednu imitaciju.
 Ovi drugi isto tako trpe nepravdu, zato što im se oduzima vredan posao i nanosi se šteta
ugledu koji su stekli.

Kako se štiti geografska oznaka ?

 Geografske oznake se štite u skladu sa nacionalnim zakonima i na osnovu široke
lepeze pravnih koncepata, kao što su zakoni protiv nelojalne konkurencije, zakoni o
zaštiti potrošača, zakoni o zaštiti sertifikacionog žiga, ili specijalizovani zakoni za zaštitu
geografskih oznaka i oznaka porekla.
 Sankcije koje se primenjuju idu u rasponu od sudskih zabrana kojima se sprečava
neovlašćeno iskorišćavanje do plaćanja odštete i novčanih kazni ili čak i kazne zatvorom
u ozbiljnim slučajevima.
Kako su geografske oznake zaštićene na međunarodnom nivou?
 Izvestan broj ugovora kojima administrira Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
(WIPO) obezbeđuje zaštitu geografskih oznaka, najpre Pariska konvencija za zaštitu
industrijske svojine iz 1883 i Lisabonski sporazum o zaštiti oznaka porekla i njihovom
međunarodnom registrovanju. Pored toga, članovi 22 do 24 Ugovora o trgovinskim
aspektima prava intelektulne svojine (TRIPS) bave se međunarodnom zaštitom
geografskih oznaka u okviru Svetske trgovinske organizacije (WTO).
Šta su „generične“ geografske oznake?
 Ako se geografski termin koristi kao označenje vrste proizvoda, pre nego li oznaka mesta
porekla tog proizvoda, taj termin više ne funkcioniše kao geografska oznaka.
 Kada se to već dogodilo u nekoj zemlji i već potrajalo određen vremenski period, ta
zemlja može da prihvati da su sada potrošači počeli da shvataju da ta oznaka koja je
nekad služila za označavanje porekla proizvoda – na primer dižonski senf – stil izrade
senfa kakav se nekada originalno pravio u francuskom gradu Dižonu – sada označava
izvesnu vrstu proizvoda, nezavisno od toga gde se stvarno pravi.

Zašto treba da zaštitimo oznaku geografskog porekla?

  Zato što oznaka geografskog porekla može da bude, i najčešće jeste, značajno
marketinško sredstvo koje svom korisniku garantuje prednost u odnosu na konkurenciju u
privrednoj utakmici. Proizvod označen oznakom geografskog porekla (a posebno
imenom porekla) potrošači doživljavaju kao proizvod posebnih kvaliteta, koje drugi
proizvodi te vrste ne poseduju.
Kako da zaštitimo oznaku geografskog porekla?
 Zaštita oznake geografskog porekla objedinjava dva različita postupka: postupak za
ustanovljenje oznake geografskog porekla i postupak za priznanje statusa ovlašćenog
korisnika oznake geografskog porekla.
 Ako se pred Zavodom za intelektualnu svojinu prvi put ustanovljava oznaka geografskog
porekla, kao potpuno novo pravo koje do tada nije bilo registrovano, zainteresovano lice
će pokrenuti postupak za ustanovljenje oznake geografske porekla.
 Ako je oznaka geografskog porekla već ustanovljena i zabeležena u odgovarajućem
registru, i ukoliko neko želi da stekne pravo da tu oznaku upotrebljava u prometu,
pokrenuće postupak za priznanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geografskog
porekla.

Koje su najvažnije činjenice u vezi sa postupkom za ustanovljenje oznake geografskog

porekla?
a) Ko može da pokrene postupak?
 Svako domaće fizičko ili pravno lice koje proizvodi na određenom geografskom području
proizvode koji se obeležavaju nazivom tog geografskog područja, kao i udruženja ovih
lica;
 Privredne komore, udruženja potrošača i državni organi zainteresovani za zaštitu imena
porekla, odnosno geografske oznake u okviru svojih aktivnosti;
 Strana fizička ili pravna lica, odnosno strana udruženja, ako je ime porekla, odnosno
geografska oznaka priznata u zemlji porekla, kada to proizilazi iz međunarodnih ugovora.
b) Kako se pokreće postupak za ustanovljenje oznake geografskog porekla?
Podnošenjem prijave za ustanovljenje oznake geografskog porekla, koja se sastoji iz:
 zahteva za ustanovljenje oznake geografskog porekla koji se podnosi u dva istovetna
primerka (obrazac G-1 je dat u dva formata: ( PDF_format) ( WORD_format) )
 podataka o geografskom područiju, koji se podnose u dva istovetna primerka
 podataka o specifičnim karakteristikama proizvoda, koji ako je u pitanju prijava
geografske oznake, sadrže opis načina proizvodnje proizvoda, precizno naznačenje
specifičnih karakteristika ili kvaliteta proizvoda, uključujući i podatke o stečenoj
 reputaciji, odredbe o tome ko ima pravo na upotrebu geografske oznake i pod kojim
uslovima, kao i odredbe o pravima i obavezama korisnika geografske oznake.
v) Koliko iznosi taksa za pokretanje postupka za ustanovljenje oznake geografskog
porekla?
 Sedam hiljada dvadeset (7.020,00) dinara. Dokaz o plaćenoj taksi se u formi trećeg
primerka uplatnice obavezno dostavlja Zavodu.

Koje su najvažnije činjenice u vezi sa postupkom za priznanje svojstva ovlašćenog

korisnika?
a) Ko može da podnese prijavu za priznanje svojstva ovlašćenog korisnika oznake
geografskog porekla?
 Svako fizičko ili pravno lice koje proizvodi na određenom geografskom područiju
proizvode koji se obeležavaju nazivom tog geografskog područija, kao i udruženja tih
fizičkih i pravnih lica.
b) Kako se pokreće postupak za priznanje svojstva ovlašćenog korisnika geografske oznake
porekla?
Podnošenjem prijave za priznanje svojstva ovlašćenog korisnika, koja se sastoji iz:
 zahteva za priznanje svojstava ovlašćenog korisnika (Obrazac O-1 je dat u dva formata:
(PDF_format) (WORD_format) koji se podnosi u dva istovetna primerka;
 dokaza o obavljanju određene delatnosti, koji se podnosi u dva istovetna primerka
 dokaza o izvršenoj kontroli proizvoda koji se podnosi u dva istovetna primerka
v)Koliko iznosi taksa za pokretanje postupka za priznanje svojstva ovlašćenog korisnika
geografske oznake porekla?
 Četrnaest hiljada šezdeset (14.060,00) dinara.

Prezentacija 6 - Autorsko i srodna prava. Regulisanje autorskih i srodnih prava.

Šta je autorsko pravo? Koje vrste dela se štite autorskim pravom?

 Autorsko pravo je korpus zakona koje priznaje autorima, umetnicima i drugim
stvaraocima zaštitu za njihove književne i umetničke kreacije, o kojima se generalno
govori kao o „delima“.
  Dela pogodna za autorsku zaštitu su, po pravilu, sva originalne autorske kreacije. Ona se
sva štite nezavisno od njihovog kvaliteta i ona uključuju i čisto tehničke instrukcije i
inženjerske crteže.
 Iako zakoni o autorskom pravu generalno ne predviđaju iscrpnu listu svih vrsta dela
koja se štite autorskim pravom, praktično svi nacionalni zakoni obezbeđuju zaštitu
sledećeg:
● književna dela;
● muzička dela;
● dela likovnih umetnosti;
● mape i tehnički crteži;
● fotografska dela;
● filmovi;
● kompjuterski programi;
● multimedijalni proizvodi.
 Važno je primetiti da zakon o autorskom pravu štiti samo oblik izražavanja ideja, ne
ideje same po sebi.
 Tako ideja koja leži u osnovi ili radnja dva ljubavna romana može biti vrlo slična,
ali specifični način na koji se ta neka ideja razvija i precizne reči koje se koriste u
opisu su ono što čini svaki roman originalnim iz perspektive zakona o autorskom
pravu.
KOJA PRAVA IMAJU KOMPANIJE UKLJUČENE U IZVOĐENJE, EMITOVANJE I
PROIZVODNJU MUZIČKIH ZAPISA?
 Tokom proteklih 50 godina, brzo se razvila nova oblast prava povezana sa autorskim
pravima.
 Ova takozvana „srodna prava“ razvila su se oko autorskog prava, i obezbeđuju slična
prava, mada ograničenija i kraćeg trajanja za:
● umetnike izvođače (kao što su glumci i muzičari) nad njihovim izvođenjima;
● proizvođače zvučnih zapisa (na primer, snimaka kaseta i kompakt diskova) nad njihovim
zapisima,
● organizacije za emitovanje nad njihovim radio i televizijskim programima.

Srodna i autorska prava

  „Srodna prava“ razlikuju se od „autorskog prava“ po tome što pripadaju vlasnicima
koji se smatraju nekom vrstom posrednika u proizvodnji, zapisivanju i širenju dela.
 Veza sa autorskim pravom je u tome da te tri kategorije srodnih prava predstavljaju
pomoć u procesu intelektualnog stvaranja i diseminaciji, pošto oni pružaju pomoć
autorima u saopštavanju njihovog dela javnosti.
 Muzičar izvodi muzičko delo koje je napisao kompozitor; glumac glumi ulogu u drami
koju je napisao dramski pisac; proizvođač fonograma – ili popularnije rečeno „industrija
ploča“ – zapisuje i proizvodi pesme i muziku koju su napisali autori i kompozitori,
odsvirali muzičari i otpevali izvođači, organizacije za emitovanje emituju dela i zapise sa
svojih stanica.

 Ako se vaš posao zasniva na ovim aktivnostima ili ako ste redovan korisnik takvih
usluga, onda vi morate razumeti da postoje važna prava IS koja ne mogu biti
korišćena bez odobrenja nosioca prava. Ovo neminovno zahteva plaćanje honorara ili
naknade za pribavljanje takve dozvole.
 Srodna prava se pribavljaju bez ispunjavanja bilo kakvih formalnosti kao što su
registrovanje, deponovanje ili izlaganje bilo kakvog obaveštenja, na primer, na
fonogramu.
 Čak i ako je tako, moglo bi se savetovati da se stavi obaveštenje na fonogram sa sledeća
tri elementa:
● Zaokruženo veliko slovo „R“
● Ime vlasnika isključivog prava; i
● Godina prvog objavljivanja fonograma.

Sadržaj autorskog prava

Autorsko pravo se sastoji od:
 moralna prava autora - štite lične i duhovne veze autora s njegovim delom,
 imovinska prava autora - štite imovinske interese autora u pogledu korišćenja njegovih
dela,
 druga prava autora - štite ostale interese autora u pogledu njegovog dela.
 Autorsko pravo ne štiti ideje, naučna otkrića, postupke, metode rada i matematičke
koncepte, službene tekstove iz područja zakonodavstva, uprave i sudstva (npr. pravne
propise, upravne akte, sudske presude), kao ni njihove zbirke koje su objavljene radi
 službenog informisanja javnosti (službena glasila, dnevne novosti i druge vesti koje imaju
karakter obične medijske informacije.

Kako ja štitim svoja dela? Koja prava obezbeđuje autorsko pravo?

 Za razliku od drugih prava IS gde se zahteva registracija, autorsko pravo po sebi ne
zavisi od službenih procedura.
 Stvoreno delo smatra se zaštićenim autorskim pravom čim nastane. Prema
međunarodnim konvencijama (posebno Bernskoj konvenciji za zaštitu književnih i
umetničkih dela), književna i umetnička dela se štite bez bilo kakvih formalnosti. Tako,
ne postoji jedinstven međunarodni sistem za primenu autorskopravne zaštite u
većem broju različitih država.
 Međutim, mnoge zemlje imaju nacionalni zavod za autorska prava i neki nacionalni
zakoni omogućavaju registrovanje dela, na primer, u svrhu identifikovanja i razlikovanja
naslova dela.
 U nekim državama, registracija takođe može da služi kao prima faciae dokaz na sudu
ako dođe do spora u vezi autorskog prava.

Isključiva prava
 Originalni stvaraoci dela zaštićenog autorskim pravom imaju isključivo pravo da
iskorišćavaju ili ovlašćuju druge da iskorišćavaju delo pod dogovorenim uslovima.
Stvaralac dela može da zabrani ili odobri njegovo:
● reprodukovanje u različitim formama, kao što su štampane publikacije ili zvučni zapisi;
● inicijalnu distribuciju javnosti kroz prodaju i drugi transfer vlasništva nad materijalnim
kopijama;
● iznajmljivanje primeraka dela javnosti (za kompjuterske programe i fonograme, i takođe
audiovizuelna dela);
● javno izvođenje, kao u predstavi ili muzičkom delu;
● zapisivanje, na primer, u obliku kompakt diskova, kaseta i video traka;
● emitovanje, putem radija, kablovski ili preko satelita;
● prevođenje na druge jezike, ili adaptaciju, pr. romana u scenario.
 Mnoga kreativna dela zaštićena autorskim pravom zahtevaju masovnu distribuciju,
saopštavanje i finansijsko ulaganje u diseminaciju (na primer, publikacije, zvučni zapisi i
filmovi); stoga, stvaraoci često ustupaju licencu za prava na njihova dela pojednicima ili
kompanijama najbolje opremljenim da stave na tržište dela uz plaćanje naknade.
  Ova naknada se često plaća prema konkretnom iskorišćavanju dela i onda o njoj
govorimo kao o autorskom honoraru.

Šta je kolektivni menadžment autorskim i srodnim pravima?

 Postoje mnogi slučajevi kada iz praktičnih razloga koji se odnose na izvestan tip
iskorišćavanja, individualni menadžment pravima postaje praktično nemoguć. Autor
nije fizički sposoban da prati sva moguća iskorišćavanja svog dela.
 Autor ne može na primer da kontaktira svaku pojedinačnu radio ili televizijsku stanicu da
pregovara o licencama i naknadi. I obrnuto, nije praktično organizacijama za emitovanje
da traže posebnu dozvolu od svakog autora svaki put kada žele da iskorišćavaju delo
zaštićeno autorskim pravom. Svake godine se na televiziji emituje u proseku 60.000
muzičkih dela, tako da bi hiljadama vlasnika prava trebalo pristupiti i tražiti odobrenje.
 Sama nemogućnost pojedinačnog menadžmenta ovim aktivnostima, i za vlasnika prava i
za korisnika, stvorila je potrebu za organizacijama za kolektivni menadžment, čija je
uloga, između ostalog, da premoste razliku između ovih strana u ključnim stvarima.
 Kolektivni menadžment je ostvarivanje autorskog i srodnih prava preko organizacija
koje deluju u interesu i u ime vlasnika prava.

Koji su najčešći tipovi prava na osnovu kolektivnog menadžmenta?

Organizacije za kolektivni menadžment najčešće vode računa o sledećem:
● Pravu javnog izvođenja (muzika se svira ili izvodi u diskotekama, restoranima i drugim
javnim mestima);
● Pravu emitovanja (živa i snimljena izvođenja na radiju i televiziji);
● Mehaničkim pravima reprodukcije muzičkih dela (reprodukcija dela na CD, trakama,
vinilskim pločama, kasetama, mini diskovima, ili drugim formama zapisa);
● Pravima izvođenja dramskih dela (pozorišne predstave);
●Pravima reprografske reprodukcije književnih i muzičkih dela (fotokopiranje);
● Srodnim pravima (pravima izvođača i proizvođača fonograma da dobiju naknadu za
emitovanje ili saopštavanje fonograma javnosti).
Kako kolektivni menadžment deluje?
 Postoje različite vrste organizacija za kolektivni menadžment ili grupe takvih
organizacija, zavisno od kategorije dela o kome se radi (muzička, dramska dela,
„multimedijski proizvodi“, itd.) koje će kolektivno ostvarivati različite vrste prava.
  „Tradicionalne“ organizacije za kolektivni menadžment“ deluju u ime svojih članova,
pregovaraju o stopama naknade i uslovima iskorišćavanja sa korisnicima, ustupaju
licence za ovlašćeno iskorišćavanje, sakupljaju i distribuiraju autorske honorare.
Individualni korisnici prava nisu direktno uključeni u bilo koji od ovih koraka.
 Centri za ustupanje prava daju licence korisnicima u kojima su navedeni uslovi za
iskorišćavanje prava nad delom i zahtevi u pogledu naknade koje postavlja svaki
individualni nosilac prava koji je član centra (u oblasti reprografije, na primer, autori
pisanih dela kao što su knjige, časopisi i periodika).
 Ovde centar deluje kao advokat koji radi u interesu vlasnika prava, koji ostaje
direktno uključen u postavljanje uslova za iskorišćavanje dela.

 Agencije „sve na jednom mestu“ su neka vrsta udruženja različitih organizacija za

kolektivni menadžment, koje nude korisnicima centralizovani izvor na kome se mogu
dobiti odobrenja za iskorišćavanje dela brzo i jednostavno. Postoji sve veća tendencija da
se osnivaju takve organizacije zbog sve veće popularnosti multimedijskih produkcija
(proizvoda sastavljenih ili stvorenih od različitih tipova dela, uključujući i
kompjuterski softver), što zahteva veliki broj različitih odobrenja.

Kako mogu bolje da razumem sistem autorskog prava u mojoj zemlji?

 Ako je vaša kompanija direktno uključena u takozvanu industriju autorskog prava, pr.
stvaranje, objavljivanje, zapisivanje, distribuiranje ili prodaju dela zaštićenih autorskim
pravom ili srodnim pravima, trebalo bi da budete sigurni da ste svesni svojih prava i da
preduzimate odgovarajuće mere da primenjujete, licencirate i sprovodite ta prava. Ali čak
i ako niste direktno uključeni u industriju autorskog prava, vaše preduzeće može
povremeno da proizvodi neka dela zaštićena autoskim ili srodnim pravima.
 Korporacijske publikacije, brošure, sajtovi na internetu, reklame u novinama i na
televiziji ili video snimci za marketing biće svi verovatno zaštićeni na osnovu zakona o
autorskom pravu.
 Kako god bilo, ako verujete da je vaše preduzeće stvorilo dela zaštićena autorskim ili
srodnim pravima, i želite da dobijete maksimum od takvih dela, bilo bi mudro za vas da
tražite savet vašeg nacionalnog zavoda za autorska prava ili vašeg advokata za autorska
prava. Slede neka od pitanja koja bi vi mogli postaviti da bi bolje razumeli sistem
autorskog prava u vašoj zemlji.

Da li postoji registar autorskih prava?

 Po opštem pravilu, zaštita autorskim pravom je automatska i ne zavisi od
registracije. Međutim, u nekim državama, postoji registar autorskih prava i registrovanje
 vašeg dela u registar može da bude mudar izbor, zato što bi vam to značajno pomoglo u
slučaju sudskog spora, na primer, u vezi vlasništva nad delom.
Ko poseduje autorska prava?
 Vlasnik autorskog prava na delo je, generalno posmatrano, originalni stvaralac ili autor
dela. Međutim, postoje neki izuzeci od ovog pravila.
 U nekim državama, imovinska prava nad delom zaštićenim autorskim pravom smatra se
da pripadaju inicijalno poslodavcu/proizvođaču, dok se u nekim drugim ona smatraju
dodeljena ili preneta na poslodavca/proizvođača. Stoga bi se moglo savetovati da saznate
o specifičnim zakonskim odredbama u vašoj sopstvenoj zemlji, i, ako je neophodno, da
uključite u vaš ugovor o zaposlenju odgovarajući pravni jezik koji razjašnjava ovaj
prenos prava.
Kako da pribavim međunarodnu zaštitu za svoja dela?
 Ako je država u kojoj vi imate državljanstvo ili boravište ratifikovala međunarodne
konvencije u oblasti autorskih i srodnih prava, kojima administrira WIPO, kao što je
Bernska konvencija, ili ako je član Međunarodne trgovinske organizacije i sprovela je
svoje obaveze na osnovu TRIPS Ugovora, vaš rad zaštićen autorskim pravom uživaće
automatsku zaštitu u velikom broju zemalja (preko 150).
 Ako ovo nije slučaj, još uvek mogu postojati neki ugovori gde se primenjuje reciprocitet
između vaše države i nekih drugih država koje predviđaju slična prava.
Kako bi ja trebalo da ustupim licencu za moja dela?
 Ako želite da ustupite licencu za vaša dela korisnicima kao što su emiteri, izdavači, ili
firmama iz industrije zabave bilo koje vrste, koje se nalaze u rasponu od barova do
noćnih klubova, možda bi dobro rešenje bilo da pristupite organizaciji/društvu za
kolektivni menadžment da bi ostvarili svoja prava. Organizacije za kolektivni
menadžement prate iskorišćavanja dela u interesu stvaraoca, i zaduženi su za
pregovaranje o licencama i sakupljanje naknade.
 One su posebno česta pojava u oblasti muzičkih i književnih dela, gde može postojati
veliki broj korisnika istog dela i bilo bi teško i za vlasnika prava i za korisnike da traže
posebno ovlašćenje za svaku pojedinačnu upotrebu, odnosno da to prate.
 Gde ne postoje organizacije za kolektivni menadžment, o ugovorima o licenci treba
individualno pregovarati sa nosiocem licence. Stručni savet može biti koristan da bi se
ostvarili povoljni uslovi u licencnom ugovoru.
Da li mi je potrebna licenca?
 Verovatno najvažnija stvar koju treba da zna jedno preduzeće koje iskorićava dela, ili se
bavi delima sa autorskopravnom zaštitom jeste pitanje da li im je potrebna licenca. Po
opštem pravilu, svako komercijalno iskorišćavanje ili eksploatacija ovih prava zahteva
licencu ili prenos prava od vlasnika prava.
  Ovo ide od iskorišćavanja čuvene pesme u TV reklami, do prodaje i distribucije CD ili
DVD i do iskorišćavanja softvera na kompjuterima kompanije. Kada dođe do
licenciranja, trebalo bi da otkrijete da li pravima administrira organizacija za kolektivni
menadžment ili to čine autor ili proizvođač direktno, i treba da pregovarate o licencnom
ugovoru pre nego što iskorišćavate proizvod.
 Zapamtite da parničenje nad povredom autorskog prava može biti vrlo skupa stvar i
bilo bi mudro razmisliti o ovim pitanjima pre nego što dovedete sebe i svoju firmu do
problema.
 Takođe je verovatno da ćete želeti da potražite savet o uslovima vašeg licencnog ugovora
pre nego što potpišete. Proizvodi kao što je spakovani softver često se licenciraju samom
kupovinom.
 Uslovi licence su često navedeni na pakovanju, i vi to možete da vratite ako niste saglasni
sa njima.

Da li postoji organizacija za kolektivni menadžment?

 Organizacije za kolektivni menadžment značajno pojednostavljuju postupak pribavljanja
licence za različita dela.
 Pre nego da se bave direktno svakim individualnim autorom ili nosiocem prava,
organizacije za kolektivni menadžement nude korisnicima centralizovan izvor licenci,
gde se može pregovarati o uslovima i naknadama i gde se ovlašćenje može lako i brzo
pribaviti.
 Poslednjih godina pojavile su se agencije pod sloganom „sve na jednom mestu“, koje
spajaju različite organizacije za kolektivni menadžement, koje mogu izuzetno lako i brzo
da daju ovlašćenja za iskorišćavanje, što se smatra naročito korisnim razvojem za
multimedijske proizvode kod kojih je potrebna široka lepeza ovlašćenja. Ako radite sa
organizacijama za kolektivni menadžment, kad god je moguće, možete uštedeti mnogo
vremena i novca. Detalji o relevantnim udruženjima za kolektivno administriranje
pravima u vašoj zemlji mogu da se pribave u nacionalnom zavodu za autorska prava.
Mogu li slobodno da iskorišćavam dela objavljena na internetu?
 Raširena je predrasuda da su dela objavljena na internetu u javnom domenu i da
stoga mogu baš svi da ih slobodno koriste bez ovlašćenja vlasnika prava. Sva dela
zaštićena autorskim i srodnim pravima, u rasponu od muzičkih kompozicija do
multimedijalnih proizvoda, novinskih članaka i audiovizuelnih produkcija, kojima nije
isteklo vreme zaštite, zaštićena su, bez obzira da li se objavljuju na papiru ili na neki
drugi način, recimo na internetu. Generalno, trebalo bi da tražite ovlašćenje nosioca
prava, u svakom slučaju, pre iskorišćavanja. Slično tome, ovlašćenje se zahteva ako je
vaše preduzeće angažovano u objavljivanju ili kreaciji dela zaštićenog autorskim pravom,
zvučnih zapisa, emisija ili izvođenja koja su dostupna na internetu preko vašeg sajta.