Singapur - korupcija tamo ne prolazi

Ovaj grad-dravu neki nazivaju i vajcarskom jugoistone Azije, sa

kako tvrde upueni najniom korupcijom na svetu

Photo: Allie_Caulfield / Flickr

O gradu-dravi Singapuru sam znao dosta toga i pre no to sam krenuo

u taj deo sveta: pre svegada je re o bogatom i veoma razvijenom
gradu, ali i velikom ekonomskom i finansijskom centru. Ono to su mi
sajtovi koje sam posetio dodatno otkrili jeste da Singapur ima oko pet
miliona stanovnika, meavinu Kineza, Malajaca, Indijaca, ali i drugih
Azijata, te da je posle Monaka najgue naseljena drava na svetu.
Uz to, interesantno,Singapur je postao nezavisan na vrlo specifian
nain, praktino protiv svoje volje, tako to je 1963. godine posle unih
unutranjih debata izbaen iz Malezijske Federacije. Najzad, tokom
puta sam saznao da je i pored visokog stepena razvijenosti (najbolji
kvalitet ivota u Aziji i jedanaesti na svetu!), Singapur 2010. ostvario
najviu stopu ekonomskog rasta na svetu od preko 14 procenata.
Zaista zadivljujue, kao i informacija da Singapur spada meu zemlje
sa najniom korupcijom na svetu.

Let od Frankfurta do Singapura traje oko 12 sati. Obino se iz Evrope

polee kasno uvee i s obzirom na vremensku razliku od sedam sati
slee onda kasno popodne, praktino pred smiraj dana (sunce u
Singapuru zalazi negde posle sedami kako to ve biva u tropima, mrak
potom pada jako brzo). Sam let je i pored relativne neudobnosti
ekonomske klase ovog puta bio dosta prijatan, kofer je stigao na vreme
i uopte sve je odlino funkcionisalo potvrujui visoku reputaciju koju
angi ima (vie puta proglaavan za najbolji aerodrom na svetu). I
pasoka kontrola je bila brza i efikasna: vizu za jednomeseni boravak
sam dobio na licu mesta i eto me dakle u Singapuru.
Moj se hotel, do kojeg sam stigao metroom, inae nalazio u delu grada
koji se zove Mala Indija i u njemu, naravno, uglavnom ive ljudi sa
potkontinenta. Kraj je pun tipino indijske atmosfere: radnje natrpane
najrazliitijom robom, ukljuujui i nekoliko neizbenih zlatara (Indijci su
opsednuti zlatom), gomile ljudi koji se guraju na uskim trotoarima,
posvuda jaki indijski mirisi koji se ire sa cvetnih ogrlica koje se na
svakom koraku pletu, restorani koji nude tradicionalnu indijsku hranu.
Ali je sve ipak prilagoeno Singapuru i usklaeno sa redom koji
posvuda vlada te otuda ni izdaleka nalik onom dobro poznatom
indijskom haosu koga sam imao prilike da vidim i osetim.
Glad je inila svoje, pa sam odmah krenuo u oblinji restoran na
veeru. Hrana je bila izvrsna. Tika masala piletina u bogatom i gustom
sosu, pirina sa afranom, naan (hrskavi topli indijski hleb sa buterom),
sve je bilo ba onako kako treba i prijalo je posle napora koji su
prethodili. Cene u Singapuru su dosta visoke u odnosu na standardne
cene u ovom delu sveta, pa je i moje uivanje imalo za posledicu
pristojno visok raun no s obzirom na doivljeno zadovoljstvo nimalo
nisam zaalio. injenica da sam i u povratku dva puta jeo u tom istom
restoranu to je jasno potvrivala...
Obilazak Singapura pruio mi je ba kako sam i oekivao sliku
jednog bogatog i veoma ureenog grada. Zgrade su uglavnom novijeg
datuma, moderne i mahom u staklu, iste i bez ikakvih grafita. To je,
naravno, posledica i veoma stroge primene vrlo krutih i rigoroznih
pravila kada je istoa u pitanju: vake su ovde potpuno zabranjene,
bacanje papira se kanjava sa vie stotina dolara (singapurskih dodue
neto manje vrednih od amerikih), a i kazne za druge prekraje su

astronomske (vonja bicikla, recimo, u delu u kome je to zabranjeno

moe kotati i 1.000 dolara!). Saobraaj je intenzivan, voze se razliita i
mahom luksuzna kola (naravno levom stranom), ulice su iroke i to
daje posebnu dra prepune bogatog tropskog zelenila.
Restorana ima posvuda i to sa najrazliitijom hranom, a poseeni su
veoma mnogo, jer je jako puno mladih koji to sebi oigledno mogu da
priute. Svi ti mladi su opet masovno naoruani najnovijim modelima
mobilnih telefona koje netedimice i neprestano koriste. Pritom se ne
osea nikakva tenzija niti agresivnost koju ovek moe esto da doivi
kada naie na grupu mladih u velikim svetskim gradovima. Ukupno ima
se utisak kompletne oputenosti, totalne bezbednosti i reda koji
posvuda vlada.
Moja etnja pala je neposredno pred Novu godinu pa je i ukrasa po
ulicama bilo na sve strane. Posebno je bilo lepo etalite pored reke.
Nisam ba shvatao kako Singapur kao relativno malo ostrvo moe da
ima tako solidno veliku reku. Na najirem delu gde se reka pretvarala u
malo jezero etalite je bilo posebno impresivno ponajvie zbog
brojnih restorana iz kojih su pozivali etae da uu i probaju uglavnom
morske specijalitete. U pozadini jezera nalazile su se ogromne, visoke i
nou divno osvetljene poslovne zgrade koje su silueti grada davale
jednu nestvarnu dimenziju. Uz dva mosta u ljubiastoj i crvenoj boji, i
bletavo osvetljen luksuzni hotel Fulerton sve se to zajedno doimalo
poput beskrajne igre svetlosti i boja.
Posetio sam ikinesku etvrt koja je, ba kao i svugde gde postoji
ovakva zajednica, iva poput mravinjaka. U nekoliko isprepletanih ulica
funkcionisala je nona pijaca na kojoj moe da se nae sve to bi
oveku uopte moglo da padne na pamet. Od hrane, odee, nakita, pa
do kompjutera, fotoaparata i video opreme sve se tu nudilo ljudima koji
su u tom mravinjaku etali, kupovali, jeli i uopte doprinosili haotinosti
ljudske reke svuda unaokolo. U blizini sam posetio i najstariji kineski
hram u Singapuru. Interesantna kombinacija tradicionalnih zgrada u
njegovoj blizini pomeana sa ultramodernim zdanjima u pozadini
podsetilo me na to da je Singapur koliko god se samo videla ona
njegova sada dominantno moderna strana grad i luka sa dugom
tradicijom.

Boravak u vajcarskoj jugoistone Azije, kako esto zovu

Singapur,okonao sam posetom najpoznatijoj trgovakoj ulici ovog
grada, poznatom i popularnom Orard roudu. U njoj sva velika svetska
modna imena imaju svoje ekspoziture, velike i luksuzne prodavnice, te
poznate hramove globalizacije. Ulica je krcata ljudima i automobilima,
ali u tropskom zelenilu posvuda to ne deluje onako uurbano,
nehumano i stresno kako to izgleda na, recimo, Jelisejskim poljima ili u
londonskom Rident stritu. U povratku sam naiao na devojku s
nekoliko drugarica koja je nosila veliki ruiasti papir objavljujui da se
upravo udaje. Po tradiciji trebalo joj je bar 15 potpisa rado sam se i
sam potpisao elei joj srean i dug brak.
Opet mi je predstojala vonja metroom do angi aerodroma. No sada
sam ve sve znao jako dobro i pitao sam se ta mi je uopte bilo
komplikovano u dolasku. Gledao sam kroz prozor kako promiu
bezbrojne zgrade, okruene sreenim parkovima i bogatim tropskim
rastinjem. I mada je nebo bilo sivo, temperatura je bila visoka, u emu
sam uivao znajui da me eka povratak u hladnu januarsku Evropu sa
snegom i mrazom. Nisam se mnogo radovao tome.
Izvor: Politika, Autor: Dimitrije Stankovi