Filipini - Moje putovanje: Manila

Najmanja razlika izmeu Srbije i Filipina jeste vremenska, plus

sedam sati, sve ostalo teko je uporediti.

Marko Karadi, borac za ljudska prava i dobitnik priznanja Ponos

Srbije 2010, tokom posete prestonici Filipina sa oduevljenjem se vozio
dipnijem, autobusom je preao pedeset kilometara do najmanjeg
vulkana na svetu, odoleo je elji da proba lokalni afrodizijak i zamalo
nije stradao kad je deaku koji prosi dao oveu novanicu
Od Beograda preko Rima i Singapura, posle esnaest sati stigao sam u
Manilu, glavni grad Filipina, zemlje sa vie od sedam hiljada ostrva i
devedeset dva miliona stanovnika. Najmanja razlika izmeu Srbije i
Filipina jeste vremenska, plus sedam sati, sve ostalo teko je uporediti.
Dva pogleda
Pogled iz aviona ostavlja utisak koji retko ko moe da zaboravi: to je
beskrajno plavetnilo u kome su kao biseri razbacana ostrva.

Neposredno pred sletanje slika je u potpunosti drugaija. Siromatvo

vam postane opipljivo, samo na korak od vas, a tik uz njega i bogatstvo
nesagledivih razmera.
Vonja
Od aerodroma do hotela trebalo je skoro dva sata, iako razdaljina nije
velika. Saobraaj je haotian, potpuna anarhija, iskau pred vas peaci,
bicikli, tricikli, dipniji, automobili, autobusi, konji, ukratko - sve to
moete da zamislite toga ima na ulicama Manile. Meutim, dipniji su
ostavili poseban utisak na mene. Koriste ih kao prevozno sredstvo u
gradskom saobraaju, a u svaki moe da stane oko 18 ljudi. Cena karte
je izuzetno pristupana, a plaate je vozau. Kad god sam eleo da
izaem, samo viknem: Para - i mali areni dipni se zaustavi. Ako
pada kia, moe se desiti da vam pozli od vlage i toplote u dipniju.
Zato u tim prilikama predlaem da koristite taksi koji je izuzetno jeftin.
Filipinci su vet i talentovan narod, dovoljno je da jednom vide neku
stvar i znae da naprave kopiju, ako ne i bolju verziju iste. Tako je
nastao i dipni. Amerikanci su nakon Drugog svetskog rata ostavili
svoje dipove koje su Filipinci koristili dok su bili u voznom stanju.
Nakon toga poeli su da prave svoje verzije, dipnije, po kojima su i
danas poznati. Trude se da ih ukrase tako da je svaki drugaiji, sa
milion ara i crtea.
Jezik
Kako sam se snalazio u Manili? Da nije bilo poslovno putovanje, i da od
filipinskih vlasti nisam dobio pratioca koji se starao o mojoj bezbednosti,
mislim da ne bih video nita drugo osim hotela i kongresnog centra. Jer
Metro Manila je oblast koja se satoji od 16 gradova i jedne optine,
rasprostire se na vie od 600 kvadratnih kilometara i u njoj ivi vie od
10 miliona ljudi. Pomalo zastraujue. Nema centra, niti je lako snai se
u saobraaju. Dobro je to je zvanini jezik, pored filipino, i engleski,
tako da sam se lako sporazumevao, sa ionako predivnim ljudima, uvek
nasmejanim i spremnim da pomognu. Grad ima mnogo toga da ponudi,
od prelepog Manila Ocean Parka - jednog od najveih akva parkova u
Aziji, spomenika, prelepih katedrala, oping-centara, parkova i
svakojakih zanimljivosti koje moete videti gde god da krenete.

Osmeh
Moj hotel je bio u Manilskom zalivu.
To je prijatan deo grada, okolo je
raznolikost kakvu moete videti samo
u Aziji. S jedne strane rasko kakva
se retko sree, a dva bloka dalje
siromatvo sa osmehom na licu.
Tako blizu oiju bogatih, a tako
daleko od njihovih ivota. Ta klasna
podela i hladna udaljenost od
nesree prvih komija ne moe da
vas ostavi hladnokrvnim. Kao da je
svakome dodeljena uloga koja se
generacijama nee menjati. Svako je
postavljen na svoje mesto i nema mu
pomaka. Uasno me je to nerviralo.
Kada sam otiao u Makati, bizniscentar Manile, nisam mogao da
poverujem. Tamo nema siromanih, skoro da se ne pria filipino ve
samo engleski. Njujork moe da pozavidi tom delu Manile. Neboderi,
fontane, sve isto kao da ste u operacionoj sali, obezbeenje na
svakom koraku, svetski brendovi, najskuplji hoteli i nadmeni bogati deo
stanovnitva. Cene u tom delu grada su astronomske, svega ima, samo
ne onih sa osmehom na licu koji su spremni da vam pomognu u
svakom trenutku.
etiri dolara
Ne preporuujem da na ulici dajete vee koliine novca osobama koje
prose. Iz taksija sam jednom klincu dao novanicu lokalne valute, nije to
bilo vie od etiri dolara, ali su mi kasnije rekli da to dete za nedelju
dana ne skupi toliko novca. Valjda je to bio razlog da dovede jo
etrdesetak klinaca koji su opkolili taksi i poeli da ga ljuljaju toliko
snano da sam mislio da e ga prevrnuti. Jedva smo se izvukli iz toga.
Cene
Interesantna je kineska etvrt i razliiti ulini marketi. Na tim mestim
moete nai zaine, morske plodove, grnariju i garderobu po
bagatelnim cenama. Sve bih kupio, ini mi se. Na kraju shvatim da sam

sav novac dao na udesa koja u teko spakovati i koja u iskoristiti za

poklone. Uvek mi je bilo ao da platim koliko trae, jer stvarno nije
poteno, iste stvari kod nas kotaju pedeset puta vie. Gadili su mi se
zapadnjaci koji, povrh sve te jeftinoe, pokuavaju da se cenkaju i snize
cenu koja ne moe biti nia.
Autobusom do vulkana
U subotu sa mojim, sada ve prijateljem sa Filipina, odluih da odem do
Tagajtaja, najmanjeg vulkana na svetu, udaljenog svega pedeset
kilometara od Manile. To je bilo putovanje koje se pamti. Nekoliko
prevoza smo promenili do neke autobuske stanice, na kojoj ima vie
pilia i kokoaka nego autobusa. Sam se nikada ne bih snaao, a i da
sam pokuao, ko zna gde bih zavrio. Kupi prijatelj nama dve karte,
autobus nije lo, ima klimu, ak putaju i filmove. Jer za tih pedeset
kilometara na Filipinima treba vie od etiri sata. Puste oni nama film o
ratu u Bosni, ja ne mogu da verujem, prijatelj se smeka i pita kako je
sada, a ja udri u priu. Stignemo mi tako, inilo mi se preko Bosne, do
Tagajtaja, najmanjeg vulkana na svetu. Na moju nesreu, dan je bio
oblaan, tako da nije bilo najbolje vreme za razgledanje, ali sam, na
preporuku mog prijatelja Filipinca, imao fantastian ruak u oblinjem
restoranu.
Afrodizijak
Hrana im je savrena meavina azijske i zapadnjake kuhinje, tako da
za svakoga ima poneto. Svaki dan sam uivao u nekoj orbi od
kampa, umbira i dosta karija. Neobino mi je bilo to su u hotelu za
doruak sluili sve ono to bi u Evropi sluili za ruak ili veeru, a
najudnije i ujedno najgadnije bilo je takozvano balut jaje. Moete ga
kupiti na ulici. Nisam znao ta je to, jer vidite neka jaja, okolo ljuske i
neku flaicu sa ljutim papriicama. Platim ja eni da mi pokae ta to
prodaje, oekivala je da to zaista i pojedem, ali sam ipak odluio da nju
astim. To je pilee ili paije jaje iz koga se jo nije izleglo pile, a oni ga
razbiju, popiju tenost i pojedu embrion, za koji kau da je afrodizijak i
pun zdravih sastojaka koji su Filipincima pomogli da peive neke od
tekih perioda kroz istoriju. Hvala vam, Filipinci, ali ima meni draih
afrodizijaka od balut jajeta.
Izvor: Gloria, Autor: Marko Karadi