Maroko - Marake i Kazablanka

Koliko god ivota imali, u jednom od njih valja videti Maroko. Ako
elite avanturu, ako elite hleba i igara, ako elite egzotiku, ako
elite kulturne kontraste, ako elite najbolji aj od mente i mirisne
kolaie Pa ak i oni koji su sebi rekli ovde vie nikada, ako
se na to klade izgubie. Pokleknue kada Maroko iz rukava
izvue neke nove ari

Sahara, obodi snegovitih planina Atlasa, visoki reni kanjoni i Atlantski

okean - u jednoj zemlji. Gotovo idealna geografska i klimatska pozicija
uinila je Maroko toliko atraktivnom turistikom destinacijom, da je
obavezna meta kako svetskih putnika tako i paradajz turista. U kojoj
god grupi da se pronaete jedno je sigurno iz Maroka se neete vratiti
ravnoduni.
Avantura poinje jo u Beogradu. Oamarie vas saznanje da je za
ulazak u ovu zemlju potrebna viza. Posle onolike prologodinje sree i
radosti ovu vest ete doekati kao psovku. Meutim, ostaete zbunjeni
ljubaznou i efikasnou osoblja Ambasade Maroka u Beogradu. ak i
viza brzo im se prata.

Avio karta do Maroka i nije jeftina. Ali, ukoliko se povoljno dokopate

neke od evropskih prestonica, karta do carskog grada kotae vas
manje nego povratna autobuska karta do Nia. Verovali ili ne, let
leteim free shopom Ryanaira od Madrida do Marakea mogue je
platiti svega dvanaest evra. Ipak, ne zaboravite onu staru koliko para,
toliko muzike. Sa sobom moete poneti samo deset kilograma runog
prtljaga, dobru volju i jo bolje nerve.
Aerodrom u podnoju Atlasa. Vreo asfalt avio piste i izmean miris
kerozina i egzotinih zaina. Pasoka kontrola. Policajac skida
uvebani osmeh i skenira pogledom. Problematini detalj u popunjenom
formularu sa linim podacima profesija: novinarstvo. Posle detaljnog
ispitivanja o mediju za koji piem, pustie me preko ute crte u crveni
grad Marake.
Sledea psovka ekala je ve posle sat vremena od dolaska
zabranjeno fotografisanje. Verovali ili ne, prva fotografija napravljena u
Maroku bila je cenzurisana od strane obezbeenja kraljeve palate. To je
bilo dovoljna instrukcija da ubudue delujem preventivno. Prvo oping
kao svi normalni ameriki turisti, a turista Japanac mogu biti tek nakon
ispipavanja terena.
Marake je raj za kupoholiare i sve one koji uivaju u cenjkanju na
ulinim tezgama i pijacama. Vano je jo prvog dana shvatiti sledee
koliko god da ste neto platili nemojte se kajati. Pojam trina cena ne
postoji, niti postoje pravila. Istina je da je realna vrednost proizvoda
onolika koliko ste je u tom trenutku platili. Ve sledeeg momenta stvari
su drugaije Jedino pravilo je da se bolje prolazi na tezgama koje su
smetene u uliicama u koje turisti mnogo ne zalaze. oping groznica
poinje ve na glavnom trgu Djemaa el-Fna. Tokom dana ovo je trnica
gde moete kupiti voe, zaine, hranu Na svakih nekoliko metara
moete se osveiti sveim sokom od marokanskih pomorandi ili pojesti
osveavajui plod kaktusa, tzv. kaktusovu jabuku, koji vam prodavac
isti na licu mesta. Ima i onih koje prati loa srea pa ve prilikom prvog
zalogaja osete kaktusovu bodlju u nepcu. Plod je vrlo ukusan i
osveavajui, deluje kao infuzija u vrelim letnjim danima.
Tokom veeri i noi trg se pretvara u ogromno pozorite s premijerama
na svakih nekoliko minuta. Reprize ne postoje. Nijedan sekund

proveden u ovom ogromnom interaktivnom pozoritu, budite sigurni,

nikada se vie nee ponoviti. Tu se okupljaju ivopisni akrobati, plesai,
svirai, krotitelji zmija, naratori, gutai vatre, bokseri amateri Ruke
uvajte od ulinih umetnica ukoliko ne elite da sedam dana nosite
privremene tetovae izraene kanom. Toliko su navalentne da je
autorka ovog teksta, ni kriva ni duna, sedam dana etala cvetne
ornamente na desnoj aci. I na kraju za to jo i platila. Cena tetoviranja
je daj ta da. Kad umetnica zavri posao sledi ponovno cenjkanje.
Prethodna ponuda vie ne vai. Dok etate kroz zemlju uda zvanu
Djemaa el-Fna, za ruke e vas cimati i gatare zamotane u metre
tkanina i magovi neboplavih oiju koji tvrde da nepogreivo proriu
budunost, skidaju uroke i prave zatite od mranih sila. Na licu mesta
moete kupiti svu neophodnu opremu: suene gutere, abe, zmijske
kouljice, zeje apice, neke retke trave, konie I za skidanje uroka
nema tarife, cenjka se. Od dirhamia (1 evro je oko 11 dirhama) zavisi
i kvalitet amajlije za zatitu od crne magije. Cene idu od jednog evra pa
navie, na turistima je da odlue koliki im je stepen zatite potreban.
Kako kau metani, te najjeftinije amajlije turisti obino nose nekome na
poklon. Djemaa el-Fna je mesto gde moete iznajmiti linog vodia kroz
Marake. Spontano e vam prii na ulici, pod nos poturiti plavu karticu,
dokaz da su licencirani lokalni vodii i cenjkanje poinje. Obino se trai
dvadesetak evra po osobi, a na kraju se zavri sa cenom od 10 evra za
dvoje. Ako se nekom pohvalite da ste iznajmili vodia, taj e se panino
uhvatiti za glavu i objasniti da ti sa plavom karticom nisu licencirani i
da pravi vodii nose zelene kartice. Na treem mestu objasnie vam da
su najbolji oni koji vrebaju u okolini hotela Autorka ovih redova ni
danas ne zna ko su pravi a ko lani vodii U svakom sluaju,
pretpostavka je da je kvalitet dobijenih informacija i od zelenih i od
plavih isti.
Da se vratimo na omiljenu turistiku aktivnost u Maroku opingu. Sa
glavnog trga skrenite u najvei trgovinski centar u Medini Souks. U
nekoliko isprepletanih uliica nai ete stotine i stotine razliitih
proizvoda: od koe, bakra, srebra, pamuka, svile Ova pijaca je danas
jedna od najveih turistikih atrakcija, te ete se oseati potpuno
bezbedno i dobrodolo. Ovde vam niko nee stavljati ake na objektiv
fotoaparata.
Kada se umorite od opinga i cenjkanja, Marake predah nudi u tzv.
vrtovima grada: Menara, botanika bata, Bahia, maslinjaci i plantae

palmi Jedan od najlepih kutaka Marakea je svakako botanika

bata Jardins Majorelle. Kreator ovog zelenog raja bio je uveni slikar
ak Majorel jo davne 1931. godine, da bi ga obnovio proslavljeni
modni kreator Iv Sen Loran. Iz tog razloga u bati ete naii na
skulpturu koja podsea na stablo kaktusa, postavljenu u znak seanja
na Lorana. Najzanimljiviji i najfotogeniniji deo bate svakako je aleja
kaktusa,
gde
se
turisti
prosto
takmie
u
pravljenju
najperverznijihpejsanih fotografija, nastojei da to verodostojnije
ovekovee falusne oblike ovih egzotinih stabala.

Menara je sledee mesto na koje e vas metani, ali i turistiki prirunici

uputiti. Bez previe oekivanja. U pitanju je maslinjak iz 19. veka sa
velikim, neureenim bazenom. U zaleu se naziru Atlas planine. Za
potpuni doivljaj romantike u smiraj dana neophodno je da sami
izmatate atmosferu koju je, kako kau, nekada davno jedan sultan
pravio lepoj Marokanki. Danas, na ovom mestu nai ete samo konture,
samo ram za sliku koja nedostaje.
Najinteresantniji prizori Marakea ekaju vas u zabaenim uliicama
Medine. Stanovnici e vam jasno staviti do znanja da nisu raspoloeni
za fotografisanje, rukama skrivajui lica ili upozoravati drekom koja lii
na pretnju. Fotografije napravljene kriom podseaju na pravi

marokanski ivot: bosonogi mukarci odeveni u bele haljine raduckaju u

zanatskim radnjama, masa koja paljivo slua religijska predavanja na
ulazima mnogobrojnih damija, klanjanje pet puta dnevno, ene u crnim
bulkama vuku namirnice i decu, petolane porodice na jednom
dotrajalom motoru, dremka na stoliicama ispred okunica Lutanje
kroz uliice starog grada metani e pokuati da vam uskrate
upozorenjima da je ba ta ulica zatvorena, ili da s druge strane ne
postoji nita vredno panje. Pretpostavimo da je razlog skrivanja pravog
Maroka udaljavanje radoznalih turista od intime marokanskih porodica.
Sledei fenomen tee je objasniti. Ukoliko nekoga upitate gde se nalazi
muzej ili neka od turistikih atrakcija, odgovor e biti da ne rade ba u
vreme kada ste planirali posetu, uz nabrajanje razliitih razloga: verski
praznici, julska ega, renoviranje objekta... Kada sutradan upitate isto
dobiete identian odgovor.
Posle nekoliko dana provedenih u Marakeu poeleete da dopiete
koji redak u vodiu Lonely Planeta. Na primer: kada doputujete u grad
nikada nikome nemojte rei da ste svei turista. Nemojte nasedati na
prie da Berberi samo etvrtkom silaze u grad da prodaju svoje runo
raene proizvode, nai ete ih svakog dana i nikada im ne stavljajte do
znanja da vam se jedan proizvod vie svia od drugog. Prvi proizvod e
uvek biti viestruko skuplji od drugog, opet iz raznoraznih razloga:
kvalitetniji materijal, runa izrada, postojanija boja I kako ree jedan
dvanaestogodinji Berberin Mustafa ako hoe da opstane u
Maroku, ponaaj se kao pravi Marokanac!
Postavlja se pitanje ko su izvorni Marokanci? Istorijske injenice kau
da su Berberi bili prvi stanovnici Maroka jo od 6. veka pre nove ere.
Severni Maroko postaje rimska provincija neku godinu pre Hrista, da bi
u VIII veku doli Arapi sa svojom verom. Mnogo vekova kasnije o
Maroko su se otimale dve velike kolonijalne sile - Francuska i panija.
Kao biva francuska kolonija, Maroko i danas neguje njihovu kulturu, a
francuski se, pored arapskog, tretira kao zvanini jezik. kolovanje nije
obavezno, te veina dece jo od malih nogu ui zanat u radnjama,
trguje na trnicama ili prosi. Nemojte se zauditi ako grupa deaia
iskoi pred vas, nasred ulice, pravei zvezde i raznorazne cirkuske
akrobacije. Za ovu malu predstavu oekuje se baki. ak i
marokanska drava upozorava turiste da je davanje novca deci

medvea usluga. Privoleti decu na kolovanje jedan je od najveih

problema s kojim se drava suoava.
Mesta koja nikako ne smete zaobii u Marakeu su i Bahia palata,
sagraena 1880. godine, El Badii palata iz XVI veka koja je pravi primer
arapsko-andaluzijske umetnosti, kao i gradski muzej.
Kada smo kod eksperimentisanja u ukrtanju kultura, ini se da je
Maroko uspeo da spoji nespojive kulinarske tradicije koje su ostavile
istorijski trag na podruju severozapadne Afrike. Aromatina, koloritna i
bogata. Malo berberske gastronomske kulture, malo maorske, arapske i
islamske, sve zainjeno andaluzijskim ukusima i mirisima, pa jo malo
evropskog i jevrejskog. Ostale sastojke marokanskog lonca uslovila je
klimatska pozicija. Sa vie od 300 sunanih dana godinje, Maroko
obiluje egzotinim voem i povrem. Na svakom koraku naii ete na
neobrano drvo pomorande, banane, urme. U zemlji 1001 zaina jedan
ivot nije dovoljan da isprobate sve ukuse Za preporuku su tajine,
neto slino naem gulau, pripremano i servirano u kupastim
zemljanim posudama, te svima dobro znan kus-kus. Ipak, najjai utisak
ostavljaju ukusni i mirisni marokanski kolaii koji se tradicionalno slue
uz aj od mente. Kasnije ete te iste kolaie videti na ulici, tanije
videete tezge oblepljene muvama i drugim insektima. Traganje za
mestom gde se prodaju isti ali u pristojnim sanitarnim uslovima, bilo je
bezuspeno. Ostaje nada da su oni koje jedemo po hotelima
napravljeni u hotelskoj kuhinji
Hrabriji turisti dre se pravila jedite tamo gde jedu Marokanci, oni
znaju gde je hrana dobra! Ipak, pitam se da li je evropski stomak
spreman na pare piletine ili jagnjetine koja je do maloas visila o kuku
u prodavnicama pod vedrim nebom na nesnoljivih 45 stepeni
Celzijusa? esto se na istoj tezgi prodaju meso i sitne kune
potreptine. Klasinih supermarketa gotovo i da nema. Posle
sedmodnevne potrage otkrili smo da je izvesna kompanija Acim
marokanski Maxi. S tom razlikom da na jedan Acim ide i nekoliko
stotina hiljada ljudi, za razliku od Maxija koji se otvara po principu - gde
god nae zgodno mesto... Naime, prvi supermarket u Marakeu pod
nazivom Marjane otvoren je tek 2000. godine. I danas u
supermarketima pazare bogatiji i, sve ee, srednji slojevi.
Supermarketi su prilino siromani za potrebe i navike prosenog
evropskog potroaa, ali ete bar imati zadovoljstvo da vidite niclu u

foliji i u rashladnoj vitrini. esto ete poeleti i da zagrlite ike koji su

izmislili McDonalds, Kentucky Chicken i Pizza Hut. Za veinu turista koji
nisu odseli u hotelima iz dobro poznatih lanaca, ovo su svakodnevna
svratita. Verovali ili ne, u Pizza Hutu moete se oseati tako otmeno
kao da ste pojeli okoladni nit u Ritzu. Naravno, novi deo Marakea
obiluje lepim i savremenim restoranima, ali su i cene potpuno
evropske.
Maroko nije destinacija za pivopije i vinopije. Alkohol ne moete kupiti u
svakoj kafani, a i tamo gde ga ima, posle pogleda u cenovnik naruiete
ipak aj od mente, napitak koji ima status kafe kod nas. Jedno
domae pivo u gradskom baru u Kazablanki kota od est evra pa
navie. Iako su cigarete gotovo tradicija, obiaj je da se kupuju na ulici
ili kafani, ali na komad. Na improvizovanim kartonskim tezgama imate
kolekciju od nekoliko naetih kutija dobro poznatih brendova i samo
prstom pokaete iz koje kutije elite cigaretu.
Beg u Gueliz, modernu etvrt Marakea, vraa vas u evropsku
svakodnevicu. Na samo tri kilometara od Medine eka vas potpuno
drugi grad: luksuzni restorani, sreeni hoteli, isti kafei, brendirane
prodavnice, banke, poslovne zgrade ak i da vam nije reeno gde se
nalazite, Gueliz ete prepoznati po garderobi prolaznika. etaju se
kravate, naviksane imike, visoke potpetice i skupi kompleti. Modernu
etvrt koja je sagraena za vreme francuskog protektorata
prepoznaete i po skupim automobilima, nenasrtljivim trgovcima,
uglavnom fiksnim cenama u duanima, uglancanim aama u
kafeima Gueliz je pravo mesto za sve one koji su se predozirali
tradicionalnom marokanskom egzotikom.
Naravno, za obilazak svih znamenitosti Marakea neophodan je taksi.
Ugovaranje cene za taksi usluge posebna je vetina. I koliko god dobar
pregovara bili, na kraju ete se uvek oseati pokradeno. Svaki grad u
Maroku ima neka svoja taksi pravila. Tako npr. u Marakeu taksimetar
slui kao unutranja dekoracija pohabanih taksi vozila, dok u
Kazablanki taksimetar slui svrsi. Posle svih munih pregovaranja s
taksistima, Kazablanka doe kao osveenje. Nikada ne moete
iscenjkati tako dobru cenu koliko je jeftina vonja na taksimetar. Samo
imajte u vidu da su vozai zaboravni, te ih treba podseati da ukljue
mera kilometara. Isto tako treba imati sitno. Marokanski taksisti i
trgovci s matematikom ne stoje dobro. Interesantno je da im raunica

nikada nije na njihovu tetu! Vonja taksijem idealna je prilika za

dobijanje potrebnih informacija o gradu a da ne morate za to davati
baki. Ukoliko vam pred taksistom izleti da ste upravo krenuli na
veeru, budite sigurni da vas nee odvesti do eljenog restorana, nego
do restorana nekog svog roaka, pajtosa ili saradnika, na potpuno
drugom kraju grada. Druga situacija je pristajanje na neoekivano nisku
cenu za vonju do hotela gde ste odseli. To znai da e put do kue
trajati najmanje sat i po vremena jer ete biti primorani da obiete sve
radnje i tezge rodbine i prijatelja vaeg vozaa. Onima s kraim nervima
preporuuje se da za direktan let do hotela plate koji evro vie.
Marake od Kazablanke deli etiri sata vonje udobnim i modernim
vozom. Vozovi su u minut tani, isti i komforni. Cena zapanjujue
niska. Za vonju do Kazablanke drugom klasom izdvojiete 8 evra, dok
je za prvu klasu neophodno dati koji evro vie. Za sve nas koji smo
navikli na srpske eleznice marokanska e izgledati kao metro u Tokiju.
Bonus je uivanje u krajoliku, gde se smenjuju plantae maslina, palmi i
polja kaktusa. Vlaga u vazduhu nagovetava da je Atlantik sve blie.
Vazduh postaje lepljiv, temperatura pada i u daljini se naziru bele zidine
Kazablanka. Beo grad, izdaleka izgleda istije od Beograda.
Meutim Ve na izlasku iz eleznike stanice Casa Voyager
sapleete se o smee. Prvi utisak ispravlja taksista koji je na pitanje
koliko je do hotela? iznenaeno odgovorio koliko pokae taksimetar.
Nemojte se iznenaditi ako taksista usput pokupi jo kojeg putnika. Taj
drugi raun plaa se odokativno.
Kazablanka sa oko 6 miliona stanovnika, najavljena kao ekonomska i
biznis prestonica severozapadne Afrike, izgleda upravo tako. Pojedini
kvartovi sa modernim zgradama, staklenim fasadama i skulpturama
izgledaju kao bilo koja visokorazvijena ekonomska prestonica. Taman
kada ste pomislili da e se negde iza ugla pojaviti pokojne zgrade
bliznakinje, doiveete arhitektonski i kulturni ok uruene straare
kroz ije se prozore vide vremeni TV aparati prikljueni na struju
kablovima sprovedenim kroz prozore, iz nekog ulinog izvora struje.
Naravno, satelitske antene obavezne su, bilo na krovovima luksuznih
vila, bilo privrene na patrljcima labavih krovova straara. Satelitski
tanjiri mogu se kupiti na svakom oku, te se ima utisak da ih svaki
duan prodaje.

Prva asocijacija na Kazablanku svakako je istoimeni film. Verovatno

najbolji marketinki potez za ovaj grad ikada. Nemojte oekivati
Hemfrija Bogarta i Ingrid Bergman u strasnom zagrljaju. Zapravo,
nemojte oekivati sladunjavu romantiku. Ovaj grad bolje opisuje slogan
pomenutog filma Ako elite avanturu, ovde ete je nai! Avanturu
predstavlja i najobinija etnja ovom poslovnom metropolom. Zatim
ulazak u Medinu, gde e vam na bazaru nuditi kineske najke i
konversice, gui torbice, d&g donji ve. Sve podsea na kineski trni
centar samo to prodavci nisu kosooki. Oko zidina Medine rasprostrta
je ogromna buvlja pijaca na kojoj moete nai sve, od rafa za televizor,
model iz 79, preko svee mente za tradicionalni marokanski aj, do
ploda kaktusa. Put vodi u srce Medine, gde je smetena zelena pijaca.
Smenjuju se mirisi, od prijatnih egzotinih zaina, preko usmrdelog
mesa, do kanalizacije. Smenjuju se i boje, zvukovi, atmosfera. Vri, do
eksplozije. Uskim putiem izlazi se iz Medine i nailazi na drugu taku po
kojoj je Kazablanka poznata damija Hasana II! Jedna od najveih i
najlepih u svetu, uronjena u Atlantski okean, armira turiste i poziva na
fotografisanje. Izgleda kao da iz Atlantika izranja minaret visok 210
metara. Krov damije teak dve tone je pokretan, moete samo naslutiti
kakav vas pogled oekuje... Ovo je verovatno jedno od najslikanijih
mesta na kugli zemaljskoj. Od damije, uz obalu, prua se jedna od
najduih ulica u Kazablanki. S jedne strane smenjuju se vile i sirotinjske
uderice, a druge strane hotelski kompleksi i okean. Kada vam noge
zabride od hodanja stiete do gradske plae. Kupanje u bikiniju moda
nije zabranjeno, ali nije ni preporuljivo. Na javnoj plai uglavnom se
brkaju metani i afriki turisti. ene obavijene haljinama i skrivenih lica
upijaju suneve zrake samo kroz zenice oiju, dok mukarci oputeno
hvataju boju. Imate utisak da je plaa u magli, to zbog krkljanca i
guve, to zbog peska koji teksturom vie podsea na teku prainu.
Na izlazu sa plae sedi ena u crnom, naliva vodu sa javne esme u
prljave plastine flae i prodaje za nekoliko dirhama. To je izlaznica sa
plae. Valja oprati noge pre nego to ih uvuete u cipele. Na samo
nekoliko desetina metara dalje ograena je prelepa hotelska peana
plaa sa svom opremom: lealjkama, suncobranima, jastuiima i
arenim koktelima. Pa, ko voli
Dugo sam razmiljala o zidu koji ograuje stari grad i svojim nalijem
izlazi na deo plane avenije. emu eline bodlje na vrhu zidine? A
onda, kada kroz rupu od izbijene cigle pogledate ta je s druge strane,
shvatiete da sirotinjsko naselje tone u deponiji smea. Sasvim je

normalno da se otpad s plae i iz susednih barova i restorana slobodno

hitne preko zidine ili jednostavno ostavi gde god vam se prohte. Na
svakoj pijaci imate bezbroj malih deponija na kojima se skupljaju insekti
i make. Teko da ete igde videti toliko maaka na kvadratnom metru,
esto ete se i saplitati o njih dok etate ulicama. Make su svakako
jedna od asocijacija na ovu zemlju. ak i Marokanci imaju obiaj da
kau da onaj ko voli make ima devet ivota.
Koliko god ivota imali, u jednom od njih valja videti Maroko. Ako elite
avanturu, ako elite hleba i igara, ako elite egzotiku, ako elite kulturne
kontraste, ako elite najbolji aj od mente i mirisne kolaie Pa ak i
oni koji su sebi rekli ovde vie nikada, ako se na to klade izgubie.
Pokleknue kada Maroko iz rukava izvue neke nove ari I pozove
vas na jo jednu ajanku.
Izvor: Status, Autorka: Tamara Vlakalin