Kuba - Goran Radovanovi: Moj ivot na Kubi

Novim filmom sam eleo da uhvatim zeitgeist kasne faze fidelizma,

objanjava beogradski reditelj koji je godinu dana predavao u
Meunarodnoj koli za film u San Antonio de los Banjosu

Photo: Privatnost ne postoji Foto Goran Radovanovi

Vozilo za koje se ne zna da li je autobus ili kamion toliko se trese da

putnici poskakuju sa sedita. Taman kada je buka tolika da vie ne
moe da se izdri, klopocija staje usred nedoije. Putnici silaze u
blato. Ko eli da stigne do grada, mora da pomogne vozau i pogura
autobus.

Ova scena ilustruje ivot na Kubi i nai e se u dokumentarcu reditelja

Gorana Radovanovia Uz Fidela do kraja. Kada legendarni montaer
Andrija Zafranovi bude odobrio i poslednji rez, bie to prvi film u
kubansko-srpskoj koprodukciji. Reditelj dokumentaraca Kasting i
Pilei izbori i igranog filma Hitna pomo u septembru se vratio sa
Kube u Beograd. Uz Fidela do kraja sumirae njegove najjae utiske
odande.
Ovim filmom sam eleo da uhvatim zeitgeist kasne faze fidelizma
objanjava Radovanovi koji je proveo godinu dana u mestu San
Antonio de los Banjos kao predava u tamonjoj Meunarodnoj koli za
film i televiziju.
Kako izgleda taj duh epohe poslednjih dana fidelizma?
Kubanci su skromni, iako nemaju takorei nita. Odlikuje ih
antikonzumerizam. ovek ne razmilja o tome ta bi mogao da kupi,
ve misli na ljudskost i postojanje. Virus antikonzumerizma preao je i
na mene kae u ali Radovanovi koji je i pored kubanskih tompusa
ba u San Antonio de los Banjosu ostavio cigarete. Za godinu dana nije
video nijednu nasilnu scenu na ulici, ali su te iste mirne ulice pune rupa
i automobila koji se raspadaju.
Kubancima nije lako da stignu od jednog mesta do drugog. Transport
je lo, infrastruktura propada...
Jedan stariji Kubanac, junak Radovanovievog filma, uporno pokuava
da startuje motor koji je star, u stanju raspada.
Ovo je film o apsurdnosti, o sizifovskom poslu kada pokreete neto
to ne moe da se pokrene.
Kao na primer sistem koji ne funkcionie, koji je na izdisaju i koji
propoveda jednu ideologiju, ali omoguava sasvim drugaiji ivot. U
takvom svetu nema privatnosti. U dvoritu sa mnogo kua postoji samo
jedan javni telefon, pa Radovanovievi junaci koji ive najblie govornici
po ceo dan sluaju kako se drugi smeju, plau i ispovedaju preko ice.
Vidan je i ruski uticaj pod palmama koji se ogleda u imenima kao to
je Vladimir Ilji Rodriges.

 Letargija je deo mentaliteta ostrvljana. Oni su miran narod.

I veoma predusretljiv, reklo bi se po Radovanovievom iskustvu. Ne
samo da je bio profesor u najvanijoj filmskoj koli u Latinskoj Americi
koju je osnovao Gabrijel Garsija Markes i na kojoj su predavali Frensis
Kopola i Stiven Spilberg, ve je i jedan od retkih stranaca koji je dobio
dozvolu da slobodno putuje Kubom i snima scene bez ikakve cenzure.
Tako je i zabeleio pomirljiv ivot u straarama bez prozora i telefona i
egzaltirane parade na trgovima na kojima se ulo iveo Fidel, ivela
revolucija.
Izvor: Politika