novi_reporter_472.qxd 27.8.

1956 08:47 Page 44

intervju

44 28. mart 2012.

novi_reporter_472.qxd 27.8.1956 08:48 Page 45

intervju

DINKO TUCAKOVI] - RE@ISER

Ljudi kakav je bio Ratko

Dra`evi} danas ne postoje
Film se ne zove slu~ajno „Doktor Rej i |avoli“. Bez Ratka Dra`evi}a bila bi to
dosadna filmofilska pri~a o jednom slavnom reditelju koji ~as ho}e a ~as ne-
}e da snimi film. Istina, u po~etku je scenario plivao u tom smeru, ali kad
smo Sa{a Radojevi} i ja zavr{ili tekst u toj verziji shvatili smo da bi to malo
koga zanimalo. I onda smo do{li do spiritus movensa cele pri~e, ~oveka koji
je prakti~no bio razlog Rejovog dolaska u Jugoslaviju, a koji se, me|utim, i
dalje ne prou~ava na na{im filmskim akademijama GORAN TARLA}

N
a{ sagovornik je prvi film, nag-
ra|ivani diplomski rad „[est
dana juna“, snimio 1984. godi-
ne kao najmla|i reditelj dugo-
metra`nog igranog filma u istoriji doma}e
kinematografije. Od tada je do njegovog
drugog filma pro{lo 30 godina. Dinko Tu-
cakovi} (Zenica, 1960) je u me|uvremenu
postao jedan od najzna~ajnijih ljudi do-
ma}e kinematografije iz B-e{alona: kao
poliglota, najpre se u ulozi filmskog novi-
nara i kriti~ara pokazao kao hodaju}a fil-
mska enciklopedija; onda je po~eo da pi-
{e knjige o skrajnutim filmskim autorima
(npr. „Mihajlo Al. Popovi} - Sa verom u
Boga“), 1990. postao upravnik Muzeja ju-
goslovenske kinoteke, ~lan `irija mnogih
svetskih festivala uklju~uju}i i Kanski,
krajem 90-ih je zavr{io snimanje filma
preminulog @ivojina Pavlovi}a „Dr`ava
mrtvih“. Na stogodi{njicu ro|enja velikog
holivudskog reditelja Nikolasa Reja, auto-
ra klasika „Buntovnik bez razloga“, sni-
mio je film o dve godine Rejovog `ivota u
tada{njoj SFRJ tokom koje je ovde poku-
{avao da snimi film „Doktor i |avoli“.
Dinkov film se zove „Doktor Rej i |avoli“
i dobrim delom je oma` „|avolima“ koju
su u to vreme ~inili motor razvoja jugos-
lovenskog filma. U prvom redu Ratku
Dra`evi}u, direktoru „Avala filma“, ud-
ba{u, kurvaru, kockaru, me|unarodnom
trgovcu i barabi, mitskoj i u`asno va`noj
figuri skrivene istorije tada{nje zemlje
koju ubedljivo glumi Dragan Bjelogrli}.
Sa Dinkom smo razgovarali pro{le nede-
lje, u vreme dok je sa RTS-om vodio pre-
govore o snimanju istoimene serije u ko-
joj bi, recimo, trebalo da se pojavi i Rade
[erbed`ija u ulozi Krle`e.
: U tvojoj knjizi „Stranci u raju“
koja govori o stranim filmad`ijama koji su
snimali ili hteli da snimaju na podru~ju biv{e
Jugoslavije, o Nikolasu Reju postoje tri pasu-
sa. Kako je tih dvadesetak re~enica preraslo
u film?
DOKTOR REJ I \AVOLI - FAKTOGRAFIJA
RE@IJA
Dinko Tucakovi}
SCENARIO
Sa{a Radojevi}, Dinko Tucakovi}
ULOGE
Paul Leonard Murray
Dragan Bjelogrli}
Ana Sofrenovi}
Lena Bogdanovic
Miodrag Bogi}
Svetozar Cvetkovi}
rac, nije hteo da se takav pojavljuje u jav-
Tucakovi}: Nikolas Rej spada u onu gru-
pu gostiju jugoslovenske koproducentske
industrije koji svoj film ovde nikad nisu
zavr{ili. Po{to se „Stranci u raju“ bave ~i-
tavim 20. vekom, u koncepciji knjige ni-
sam mogao da preuveli~avam njegov
zna~aj. Moje istra`ivanje o Reju traje 30
godina. Po~elo je 1979. kada sam upisao
filmsku re`iju na FDU: tog leta je Rej um-
ro na snimanju filma „Svetlost iznad vo-
de“ koji je radio sa Vimom Vendersom.
Profesor Vlada Slijep~evi} nas je na ne-
kom od prvih predavanja pitao da li bismo
`eleli da pogledamo neki film i ja odgovo-
rim da bismo mogli ne{to od Nikolasa Re-
ja. Eto, on je nedavno umro. A profesor
odgovori: „Da, da, znam ga, dru`ili smo se
u Beogradu.“ Vlada Slijep~evi} je bio ve-
liki prakti~ar, ali ne ba{ i ozbiljan pozna-
valac filma, pa sam pomislio da je napra-
vio neku gre{ku u koracima. Me|utim, on
je insistirao na tom podatku, pa sam kre-
nuo da se naokolo raspitujem. Slobodan
[ijan mi je rekao da poseduje fotografiju
Nikolasa Reja u ateljeu Mi}e Popovi}a.
Onda sam, sklapaju}i par~i}e pri~e, ~uo
da je klju~na li~nost za to vreme bio ~ovek
po imenu Ratko Dra`evi}.
Da li si ga ikada sreo?
Sredinom 80-ih sam po~eo da radim na
knjizi o Voji Nanovi}u i imao sam priliku
da malo du`e razgovaramo sa Sloboda-
nom Seleni}em, koji je pre toga bio moj
profesor na fakultetu. Osim {to je bio ~o-
vek literature i pozori{ta i kao veliki eru-
dita u`ivao moje ogromno po{tovanje, bio
je i ~ovek filma. Preneo mi je svoje iskus-
tvo sa Rejom, a zatim me preporu~io Rat-
ku Dra`evi}u. Ratko je u to vreme bio bo-
lestan, ogor~en na sve i svakoga, vrlo te{-
ko primao goste, `iveo u jednoj maloj gar-
sonjeri na Zvezdari jer je sve {to je imao
naokolo ispoklanjao. Po{to je oduvek dr-
`ao do sebe, a tada bio ve} iznemogli sta-
nosti. Mislim da je poslednji intervju s
njim, jedan od retkih koje je dao u toj pos-
lednjoj deceniji `ivota, uradio Milan Vlaj-
~i} za TV Beograd.
I ja sam nekako uspeo da uradim inter-
vju s njim. Me|utim, ~im smo po~eli da
razgovaramo shvatio sam da ni po godi-
nama ni po iskustvu nisam u stanju da s
njim napravim ozbiljan dubinski intervju.
Mnoge stvari koje je pominjao poznavao
sam ovla{ ili nikako. To se najvi{e ticalo
45
novi_reporter_472.qxd 27.8.1956 08:48 Page 46
intervju
uticaja politi~ke sfere na filmsku industri-
ju, {to je meni bilo nepoznato. Recimo,
kad bi mi pomenuo ime Sofije Mi{i}, koja
je 60-ih u Gradskom komitetu Saveza ko-
munista bila zadu`ena za film i s kojom je
Ratko uvek imao problema, uop{te nisam
znao o kome je re~.
Da li se se}ao avanture sa Rejom?
„On je budala, izneverio me je“, bio je
Ratkov jedini komentar o Nikolasu Reju u
na{em trosatnom razgovoru. Ali, mic po
mic, u toj pri~i sam nekako saznavao ime-
na drugih ljudi koji su bili uklju~eni u
„Doktora i |avole“. Recimo, Stevan Petro-
vi} koji u filmu glumi Noela Hovarda bio
je pomo}nik re`ije, Milenko Stankovi} di-
rektor filma, Miodrag Bogi} koji igra onog
detektiva bio je kaster. Onda je negde
krajem 80-ih moj kolega Dragan Jeli~i}
u~estvovao u nekoj akciji ~i{}enja arhiva
„Avala filma“ i u nekom bud`aku prona-
{ao originalni scenario „Doktora i |avo-
la“, pa se celina nekako po~ela sklapati.
Kasnije sam preko raznih ljudi ovde i u
inostranstvu do{ao i do kostimografskih
skica, nacrta plakata itd., itd., {to }u usko-
ro da obradim u obliku knjige.
Kako je Nikolas Rej pre dolaska u Srbiju
oteran iz Holivuda?
Iz Amerike je oti{ao u vreme makartiz-
ma. D`ozef Louzi je, uz njega, najpoznati-
ji iz te grupe emigracije nastale usled an-
tikomunisti~ke histerije u Holivudu, ne ra-
~unaju}i Orsona Velsa kao zaseban slu-
~aj. Rej je imao sre}e da uz sebe ima pro-
ducenta i saborca Semjuela Bronsona s
kojim je oti{ao u [paniji gde su na prosto-
rima koji veoma li~e na Kaliforniju snimili
tri filma i tako do{li do „55 dana u Pekin-
gu“. Tu su snimali ne{to za {to je Rej znao
da tome isti~e rok trajanja - filmske spek-
takle, s mnogo statista, u formatu sine-
maskopa. Rej je znao da se bude nova
vremena, francuski novi talas je vladao, i
da ne mo`e biti retrogradan. Tokom sni-
manja „55 dana u Pekingu“ po~inju in-
Njegov raskala{ni `ivot je bio trn u oku vlasti i mnogi su jedva do~ekali da ga maknu. Naravno, Ratko svoj `ivotni stil
nije krio: na `urku posle premijere „Skuplja~a perja“ u Kanu ‘67. je, mnogo pre Kusturi~inog producenta Vu~eli}a,
doveo ciganske truba~e i }evape, ka`u da je potro{io para koliki je bio godi{nji dr`avni bud`et za kulturu. Dvadeset
godina kasnije umro je gotovo sam, posva|an sa mnogima i bez gotovo igde i~ega
46
tenzivne sva|e s producentima, dobija sr-
~ani udar i nezavr{enog posla ulazi u in-
tenzivno alkoholisanje i ja~e drogiranje.
Zanimljivo je da je narkoman postao tako
{to mu je jedan doktor prepisivao terapiju
za vreme pisanja scenarija i vrlo brzo je
postao ovisnik.
Dakle, Rej se pre dolaska u Beograd
na{ao u vrlo komplikovanom `ivotnom
trenutku. „55 dana u Pekingu“ je bio pre-
lomna ta~ka njegove karijere, tada se pos-
va|ao sa najbli`im saradnikom Bronso-
nom.
Da li je istinita scena sa po~etka filma: {e-
fovi „Avala filma“ na aerodromu u Parizu sre-
}u mrtvog-pijanog Reja i trpaju ga u svoj
avion?
Basara u novinama „Danas“ pi{e da ga
je Ratko Dra`evi} kidnapovao u Tehera-
nu, kako bi ga na silu doveo da u Jugosla-
viji snima najbolje filmove. Izvesno je da
je Rej tada `iveo u Parizu i u toj sceni su
ga prepoznali Seleni} i Dra`evi}eva li~na
sekretarica Duda. Ona je bila izvesna
beogradska „femme fatale“, odbojka{ica,
inteligentna, obrazovana, govorila je jezi-
ke i na kraju je oti{la u Ameriku, {to je na-
gove{teno u filmu. Na`alost, s njom nismo
uspostavili kontakt.
Od te scene filmom po~inje da vlada ~o-
vek koji je „spavao sa 2.000 `ena i ubio
2.000 ljudi“.
Film se ne zove slu~ajno „Doktor Rej i
|avoli“. Bez Ratka Dra`evi}a bila bi to do-
sadna filmofilska pri~a o jednom slavnom
reditelju koji ~as ho}e a ~as ne}e da snimi
film. Istina, u po~etku je scenario plivao u
tom smeru, ali kad smo Sa{a Radojevi} i
ja zavr{ili tekst u toj verziji shvatili smo da
bi to malo koga zanimalo. I onda smo do{-
li do spiritus movensa cele pri~e, ~oveka
koji je prakti~no bio razlog Rejovog dolas-
ka u Jugoslaviju, a koji se, me|utim, i da-
lje ne prou~ava na na{im filmskim akade-
mijama. „Guglajte“ ime Ratka Kne`evi}a
i vide}ete da se ne pojavljuju vi{e od dve
fotografije. Moram da ka`em da je i u
va`nom filmu „Cinema komunisto“ malo
presko~ena Dra`evi}eva va`nost. Recimo,
meni je Miljan Miljani} pri~ao da je jedan
od zadataka Ratka Dra`evi}a bio da 1974.
namesti Fudbalsko prvenstvo u Nema~-
koj. Na{a reprezentacija je u prvoj utak-
mici igrala 0:0 sa Brazilom, onda smo Zair
pobedili sa 9:0, da bi usledilo nekoliko po-
raza i fijasko, na kraju smo osvojili sedmo
mesto. Dakle, Dra`evi} se bavio i tim veli-
kim dr`avnim poslovima, to name{tanje
nije mogao samostalno da izvede.
Da li je ta~no da je Dra`evi} u Kanu ve} do-
bijenu Zlatnu palmu „Skuplja~a perja“ za sil-
ne pare prodao italijanskom producentu Pao-
lu Kontiju za Antonionijevo „Uve}anje“?
Ne bi me za~udilo. Ali, sve {to nije pro-
vereno nismo mogli da koristimo u filmu
kao dokument. Navodno ga je Sa{a Petro-
vi} optu`io za to, mada je s druge strane
to nelogi~no jer je Ratko Zlatnu palmu `e-
leo koliko i Sa{a, ako ne i vi{e. Jir`i Mencl
ima sli~nu anegdotu sa Sa{om, on mi je to
ispri~ao. Njih dvojica su ‘67. bili na dodeli
Oskara u Los An|elesu, u{li su me|u pr-
vih pet za najbolji strani film. Sa{a sa
„Skuplja~ima perja“, a Jir`i sa „Strogo
kontrolisanim vozovima“. Sedeli su jedan
pored drugog i kada su sa scene po~eli da
~itaju imena tih pet kandidata, Jir`i je
{apnuo Sa{i: „Ti si dobio!“ Ovaj je pove-
rovao i navodno ~ak sav sre}an ustao.
Me|utim, sa razglasa se u tom momentu
za~ulo Jir`ijevo ime i Sa{a se sav pogub-
ljen vratio u stolicu. Ali, oni su veliki ljudi i
ne smemo ~ak ni takve stvari da razume-
vamo na na~in svojstven na{oj svakodne-
vici.
[ta je stvarna istina od svih onih legendi o
Ratku Dra`evi}u? Jesi li otkrio ~ime se zaista
bavio pre ulaska u film?
Razni desni~arski sajtovi imaju protiv
njega ozbiljnu i krvavu dokumentaciju. U
valjevskom kraju je posle Drugog svet-
skog rata bio direktni u~esnik egzekucija.
28. mart 2012.
novi_reporter_472.qxd 27.8.1956 08:48
intervju
Posle se u Austriji i Nema~koj bavio likvi-
dacijama usta{a. To je sigurno! Posle toga
mu je dr`ava dala zadatak da se bavi iz-
vozom jugoslovenskog oru`ja onima koji
su hteli da ga kupe. U Ameriku mu je bio
zabranjen ulazak jer je prodavao oru`je
Kubi i ju`noameri~koj gerili. To su bili oz-
biljni dr`avni poslovi koji su na{oj dr`avi
donosili ozbiljne prihode. U njegovoj nez-
vani~noj biografiji se pominju ~ak i neke
javne ku}e u Italiji, ali to nisam uspeo da
proverim. Ti rekla-kazala podaci su vrlo
atraktivni, ali ne smeju da se koriste kao
takvi ako nisu verifikovani.
„Avala film“ je, poput name{tanja svetskog
prvenstva, tako|e imao ambiciju da bude veli-
ki dr`avni posao.
Upravo tako. S jedne strane, zarada para
u me|unarodnim koprodukcijama, a s dru-
ge i jo{ va`nije - popravljanje ideolo{ke sli-
ke o na{oj zemlji, kreiranje mita o „Zapadu
na Istoku“. Impresivan je spisak ljudi koji
su u to vreme snimali u Jugoslaviji. A Rat-
ko je tako|e imao nos i za kvalitetne ljude
na doma}oj teritoriji, tako da se mo`e re}i
da je iz njegovog {injela iza{ao crni talas,
na{ najzna~ajniji filmski period. Ljudi po-
put @elimira @ilnika ili @ivojina Pavlovi}a
su uvek bili puni re~i hvale za Ratka Dra-
`evi}a. Naravno, nisu ga idealizovali, po{to
su dobro znali s kim imaju posla. Ali, znali
su koliko je doprineo na{em filmu. Tako|e,
Dra`evi} nije bio novobogata{. Naravno da
je uvek imao pune d`epove dr`avnih para,
nestandardno se pona{ao i odevao, ali nije
bio od onih ljudi koji su kao hr~ci zgrtali
pare sebi. Vrlo pitoreskna pojava je bio: re-
cimo, u unutra{njem d`epu svog sakoa je
uvek dr`ao ljutu papri~icu. Znam kako to
danas zvu~i, ali mora se shvatiti da se ne
mo`e o ljudima koji su `iveli u jednoj epohi
suditi iz dana{nje. Ba{ sam nedavno na to
upozoravao povodom ovih najnovijih biog-
rafskih blokbastera poput „^eli~ne Ledi“
ili „D`ej Edgara“, pa ~ak i „Artista“. Ljudi
kakav je bio Ratko Dra`evi} danas ne pos-
toje, nema ih vi{e.
Da li je Dra`evi} sa Rejom zaista imao
programski cilj da osvoji Oskar, kako se ka`e
u filmu?
Pa, ja sam ~uo da je Ratko u svojoj kan-
celariji zaista imao figuru Oskara. I ta sta-
tua mu je slu`ila da krcka orahe. Valjda je
nekom prilikom kada je bio u Americi ku-
pio tog Oskara od nekog nesre}nika koji
je ostao bez para. Ima scena u filmu kada
Bjela tim kipom krcka orahe, mada nismo
imali hrabrosti da to bude ba{ Oskar. Da,
Dra`evi} je imao opsesiju za najve}im
nagradama. Nikolas Rej mu se ~inio
idealnim: veliki autor, uz to jo{ i levi~ar,
koji }e u pravom momentu znati da mu
donese pravi projekat i pravu nagradu.
Problem je o~ito bio na liniji njihove ko-
munikacije: Rej je posle „55 dana u Pe-
kingu“ `eleo da se otarasi megaloman-
skih filmova i da po~ne snimati ono {to on
`eli, a Ratko je insistirao ba{ na suprot-
nom - na istorijskom spektaklu.
Page 47
Da li bi ti Sa{a Petrovi} zamerio zbog Dra-
`evi}eve re~enice: „Izgleda da }u od tebe mo-
rati da stvorim re`isera, nema druge, pa da
uzmemo taj Oskar.“
Film koji me je najvi{e inspirisao za
ovaj projekat je „Ed Vud“ Tima Bartona.
Dakle, poigravanje istorijom filma. O Sa{i
sam snimio dokumentarac u okviru serija-
la „Zabranjeni bez zabrane“. Kad se na
snimanju „Seoba“ na{ao u situaciji u kak-
voj je bio i Nikolas Rej, bio sam jedan od
onih koji su i{li na ispomo} rade}i s njim
po dva-tri dana. Istina je da je Sa{a bio
prek ~ovek, ali imao je te`ak `ivot, boles-
nog sina, dugo bio u egzilu. U trenutku ka-
da je Milan Nikodijevi} za „Zabranjene
bez zabrane“ s njim snimao razgovor, Sa{a
je govorio sa malo kojim kolegom sa scene.
Ali, to nije bitno: bitno je da je Sa{a jedan
od na{ih najzna~ajnijih reditelja ikada, ~o-
vek koji je debelo utro put uspehu Emira
Kusturice i to niko ne mo`e da ospori. Bio
sam dobar poznanik Bobana Seleni}a, Mi-
hiza na`alost, nisam upoznao, i mogu da
ka`em da sam raspolagao validnim utisci-
ma o tom vremenu. U scenama filma bez
Ratka se vidi kako su to mladi ljudi velikog
potencijala. Kada je Ratko tu, onda je na
sceni strahopo{tovanje.
Kako je Bjelogrli} dobio ulogu Dra`evi}a?
Za Pola Mareja je, osim {to je dobar
glumac, bilo va`no da fizi~ki li~i na Niko-
lasa Reja. To nije bilo slu~aj sa Bjelom u
ulozi Dra`evi}a. Ratko je bio vi{i, izgledao
je zreliji, ali Bjela ima energiju dovoljnu
da opravda tu ulogu. A va`no je i da ima
svest o va`nosti Ratka Dra`evi}a u doma-
}oj kinematografiji, bio je impresioniran
kada sam mu ponudio tu ulogu. Neki }e
na}i privatne aluzije: Bjela je vrlo va`an
~ovek srpskog filma, glumac je, reditelj i
producent, na film je do{ao jo{ kao dete i
nikada odatle nije odlazio.
Filmofilski karakter „Reja i |avola“ je o~ig-
ledan i preko niza posveta ljudima iz doma-
}eg filma. Npr. jedan od voza~a „Avala filma“
se zove Rale Zelenovi}, kao dana{nji direktor
„Kinoteke“, a Ratko Dra`evi} na svom stolu
dr`i fotografiju Bate @ivojinovi}a. Da li je ulo-
ga Lazara Stojanovi}a kao Rejovog producen-
ta Semjuela Bronsona zapravo oma` Sa{i Pet-
rovi}u, ~iji je Lazar bio student?
[to se ti~e Bate, hteli smo malo da se
po{alimo, kad ve} nismo mogli da ga
zbog zauzetosti dobijemo da igra kod nas.
Njemu je bila namenjena uloga onog in-
valida-heroja koji u Ratkovu kancelariju
donosi burek. [to se ti~e Lazara i Sa{e,
hteo sam da ih barem posle Sa{ine smrti
pomirim nakon sukoba koji je u najve}oj
meri ~ar{ija proizvela zbog navodnog, Sa-
{inog lo{eg dr`anja kada su Lazara odvo-
dili u zatvor zbog „Plasti~nog Isusa“. Jo{ u
„Zabranjenim bez zabrane“ Lazar je re-
kao da }e se uvek sa simpatijama se}ati
svog profesora. U svakom slu~aju, to je
oma` i Sa{i i Lazaru. Sa{ina zla sudbina je
precenjena u odnosu na njegov talenat i
stra{no mi je `ao {to se ne bavi snimanjem
filmova.
Na kraju filma Rej be`i iz Beograda u Zag-
reb, a onda odatle negde vani. Kako izgleda
Dra`evi}ev kraj, kada kre}e njegov pad u do-
ma}oj hijerarhiji mo}i?
Onog trenutka kada je krenuo obra-
~un sa crnim talasom: kada je Lazar Sto-
janovi} oti{ao u zatvor, Makavejevu uzet
paso{, a @ika Pavlovi} pomeren sa profe-
sorske pozicije na FDU, dr`ava se prili~-
nom te`inom obru{ila i na Ratka Dra`e-
vi}a. Tada po~inje njegova marginaliza-
cija. Jo{ nekoliko godina se bavio nekim
dr`avnim poslovima i onda krajem 70-ih
odlazi sa scene. Njegov raskala{ni `ivot
je bio trn u oku vlasti i mnogi su jedva
do~ekali da ga maknu. Naravno, Ratko
svoj `ivotni stil nije krio: na `urku posle
premijere „Skuplja~a perja“ u Kanu ‘67.
je, mnogo pre Kusturi~inog producenta
Vu~eli}a, doveo ciganske truba~e i }eva-
pe, ka`u da je potro{io para koliki je bio
godi{nji dr`avni bud`et za kulturu. Dva-
deset godina kasnije umro je gotovo
sam, posva|an sa mnogima i bez gotovo
igde i~ega.

47