novi_reporter_467.qxd 28.8.

1956 07:32 Page 42

intervju

P
rimiv{i nagradu za `ivotno delo od
udru`enja Fipresci Srbija, srpskog
ogranka Me|unarodnog udru`e-
nja filmskih novinara i kriti~ara
Mladomir Puri{a \or|evi} je izjavio da ne
pristaje na ulogu veterana. Ka`e, to je sa-
mo nagrada koja izuzima one filmove ko-
je jo{ nije snimio. On je veteran mo`da
samo po broju snimljenih filmova i po tra-
janju u jugoslovenskoj i srpskoj kinema-
tografiji, a koje je otpo~elo jo{ nakon Dru-
gog svetskog rata. Tako da nije ~udno {to
je njegove filmove, kao i njegov `ivot,
obele`ilo ratno doba, u koje je u{ao kao
mladi}, pa iz te perspektive snimao o ma-
lim i ~esto mladim ljudima u ratu. Te te-
me prisutne su u njegovoj tetralogiji, po
kojoj je mo`da i najpoznatiji i koja mu je
donela neka od najzna~ajnijih priznanja:
„San“ je bio kandidat za berlinskog Zlat-
nog medveda, „Jutro“ za venecijanskog
Lava, a za taj film pripalo mu je nekoliko
pulskih Zlatnih arena. U tetralogiju spa-
daju jo{ i „Devojka“ i „Podne“.

: [ta mislite o nagradi za `ivot-

no delo?
\or|evi}: Da se ne {alimo, zna se kada
Sve filmove koje se ~oveku daje nagrada za `ivotno delo.
sam radio - a neke Ali ja, hvala na pitanju, jo{ ne planiram
da idem. @iv sam i, s obzirom na to gde
ba{ i nisam mo- sam bio, prili~no zdrav. Evo, na Festu
rao, jer su bili slabi imam dokumentarac „Pla{im se da se
sve razume“ o Jir`iju Menclu.
- radio sam kao
Vas dvojica se dugo znate, zar ne?
odraz svog poima- Ta~no 45 godina. Sreo sam ga ‘67, go-
nja umetnosti dinu pre ulaska Rusa u ^ehoslova~ku.
Bili smo u Lokarnu u `iriju festivala, ne{-
uop{te, vode}i se to sam mu tu pomogao. Onda sam ‘85.
intuicijom koja bi snimao dokumentarac o Bohumilu Hra-
balu, po ~ijim „Strogo kontrolisanim vo-
me potresla i koje zovima“ je Mencl snimio film za koji je
se nisam mogao dobio Oskar. Onda je pomogao on meni.
Pre pet godina proveo je dva meseca u
odre}i, po cenu Beogradu kada je u Narodnom pozori{tu
re`irao operu „Zaljubljen u tri naran-
najve}eg gubitka d`e“. Pored rada na re`iji jedne opere,
GORAN TARLA} pojavljuju se i usputne pri~e - jedna lju-
bavna pri~a Mencla, mala biografija Bo-
humila Hrabala, kao i kompozitora opere
Sergeja Prokofjeva. I tako je nastao film
PURI[A \OR\EVI] koji }e, ako `ele, Beogra|ani uskoro mo-
}i da gledaju.
- VETERAN DOMA]E RE@IJE
[ta vam je motiv da snimate neki film,

Slu~aj je taj
postoji li neka konstanta koju ste uvek `eleli
da poka`ete?
Ne`nost. I diskretnu, prikrivenu ironi-
ju. Svi moji filmovi imali su `aoku, kritiku
`ivota, rada, re`ima... Tako je jedan od

koji odlu~uje o
mojih prvih filmova „Pazi, ne tumbaj“,
cenzura zabranila, ne samo zbog slobod-
nog sadr`aja ve} i zato {to je muzi~ka
pratnja u filmu bio d`ez, koncert za trubu
i orkestar Harija D`emsa.

na{im `ivotima „Podne“ je film o Rezoluciji Informbiroa.

Kako ste onda to uspeli da snimite?
Jednom prilikom sam rekao Titu da
bih snimio film o na{em sukobu sa Rusi-
42 22. februar 2012.
novi_reporter_467.qxd 28.8.1956 07:32
intervju
ma, on me je o{tro pogledao i kazao:
„Nemojte tu ni{ta da pr~kate“. Ne se}am
se kako sam to uspeo da izguram, valjda
mi je bilo stalo.
Snimali ste socijalne, ljubavne drame, u
svom opusu imate i karakteristi~an „parti-
zanski film“. Kakav je va{ odnos prema ideo-
logiji u umetnosti?
Odrednica „partizanski film“ se mo`da
odnosi na Bulaji}a koga je dr`ava finan-
sirala. Ja sam snimio ~etiri filma na temu
rata, jer sam taj rat video i svojim filmovi-
ma sam se borio protiv la`nih filmova o
ratu. Tako sam do`iveo da sam zbog ne-
koliko filmova bio i napadan. I danas, u
istoriji na{eg filma stoji da sam pripadnik
takozvanog „crnog talasa“ ili bolje re~e-
no, kriti~kog filma o pojavama u na{oj
zemlji. Recimo, „Jutro“ je napadan u na-
{oj {tampi, naro~ito ‘67, ali sam imao sre-
}u da je ba{ on nagra|en u Veneciji, pa
je tako ta lo{a kritika usahla. Uglavnom,
sve filmove koje sam radio - a neke ba{ i
nisam morao, jer su bili slabi - radio sam
kao odraz svog poimanja umetnosti uop-
{te, vode}i se intuicijom koja bi me pot-
resla i koje se nisam mogao odre}i, po ce-
nu najve}eg gubitka.
Film kojim ste se probili u prvu ligu ta-
da{njeg filma bila je „Devojka“. Kako ste
to snimili?
^itaju}i „Jednu Svanovu ljubav!“ i
gledaju}i tada{nje ratne filmove, pomis-
lim: „Kako to da jo{ nije ura|ena ljubav-
na pri~a iz rata?“ Po{to sam znao za tak-
ve stvari, napi{em pri~u „Devojka sa nas-
lovne strane“. Slu~ajno ju je pro~itao Ra-
Page 43
de Markovi} i igrao je komad po celoj Sr-
biji sa svojom privatnom dramskom
„Dru`inom A“. To se doga|a 1956. i ja
moram da ~ekam nekoliko godina da
tekst bude prihva}en. Pa mi se desilo da
su scenariji za „Devojku“ i „Jutro“, odbi-
jeni od Umetni~kog saveta „Avala filma“
u kome su bili Mihiz, Dobrica ]osi}, Se-
leni}... Dakle, scenariji koji su slu~ajno
snimljeni, a koji se smatraju mojim naj-
boljim filmovima. Pomislim: „U redu, od-
bili su.“ Me|utim, direktor „Dunav fil-
ma“ Vicko Raspor ugleda tekst i „Devoj-
ku“, zezaju}i se, snimimo za 25 dana. A
probio je sve granice, obi{ao svet i doneo
nam milione.
To je bilo 1965., a onda ste u naredne tri
godine snimili „San“, „Jutro“, „Podne“. Sve u
jednom dahu...
Da, potpuno blesavo. Manje-vi{e, to su
dobri filmovi. I odjedanput, ulazim u nir-
vanu - umesto da nastavim sa filmovima,
bacam se na pisanje. Godinu dana
„NIN“ mi objavljuje „Pisma iz Male Va-
ro{i“. U ono vreme bilo je to prili~no sen-
Valjda sam ro|en sa sme{kom, za
koji su prvi u~itelji mislili da obele-
`ava moju blesavost. Posle su neki
profesori smatrali da je to zapravo
znak ironije, i ja se protiv te konsta-
tacije nisam bunio. Malarme je re-
kao: „Ma kako da je ba~ena, kocka
ne}e promeniti slu~aj! On je taj koji
odlu~uje o na{im `ivotima“
zacionalno, niko tako otvoreno nije pri-
~ao o revoluciji. „Nolit“ je objavio tu knji-
gu, a ja sam nastavio sa pisanjem. Ali, ni-
kad vi{e nisam napravio dobar film. Ura-
dio sam grozan film „Trener“, tako|e
„Osam kila sre}e“, „Srpski rulet“. Mo`-
da je malo bolji bio „Tango je tu`na mi-
sao koja se ple{e“. Ali daleko je to od
„Devojke“, „Sna“, „Jutra“, „Podneva“,
iako sam se mnogo vi{e trudio.
Znate li za{to se to desilo?
Mora da sam se istro{io. Na{ao sam
misao jednog teoreti~ara knji`evnosti ko-
ji je rekao da svaki umetnik ima svoj vek
kreativnog trajanja, a maksimalno do 15
godina. U mom slu~aju to je potpuno ta~-
no. Osmeh mi je vratila re~enica reditelja
Dejvida Lina: „Poslednjih deset godina
nemam talenat.“
Koliko su vas pogodili politi~ki napadi na
„Jutro“? Kako je do toga uop{te do{lo?
U Puli je 1967. godine eksplodirao „no-
vi jugofilm“. Sa{a Petrovi} sa „Skuplja~i-
ma perja“, Mak s „Ljubavnim slu~ajem
slu`benice PTT-a“, @ika s „Kad budem
mrtav i beo“, Ante Babaja s „Brezom“,
Brana ]elovi} i Slobodan Markovi} s
„Bokseri idu u raj“. U Veneciji „Jutro“
svi}e Ljubi{i Samard`i}u jer dobija „Co-
pa Volpi“, Milena nagradu kritike. Novi-
nari su „Jutro“ proglasili za najbolji film
festivala. U Beogradu film ima 300.000
gledalaca. Vicko Raspor daje mi nagradu
od pet miliona dinara. Kupujem „fijat
1.300“ za milion i trista hiljada dinara. Ne
znam {ta }u s lovom. A, onda, organ par-
tije „Borbe“, objavljuje dopis poru~nika
43
novi_reporter_467.qxd 28.8.1956 07:33 Page 44
intervju
fregate iz Splita u kome napada film - iz-
daja revolucije! Sti`e i napad iz zavi~aja:
Du{ko Azanjac tvrdi da sam povredio
mrtve i `ive revolucionare ^a~ka - ta-
mo{nji partizani nikad nisu ubijali popo-
ve! Ima u filmu jedan lep kadar: pop obe-
{en u beharu cve}a. Ali, tada se, u jesen
1967, dogodilo i ne{to zaista lepo: brane
me kolege s filma. Jedan dan neko me
napada, drugi dan brani me Makavejev.
Branko ]opi}, pisac ne`nog srca, brani
me kao da sam iz njegove i va{e Bosan-
ske Krajine. Brani me i ministar Vlada
Ze~evi}, ~uveni ratnik i pop. Video sam
ga u povla~enju 1941. u snegu, na Tari,
kako stoji i pu{i, na glavi je imao kami-
lavku sa krstom. Jednom sam mu to re-
kao u Klubu knji`evnika, zapamtio je, i
sada tvrdi da smo se zajedno borili. Dis-
kusija o „Jutru“ trajala je mesec dana.
Bitka je zavr{ena nere{eno, ali film je
nastavio da juri{a na publiku i nagrade.
Da li je istina da je KOS tada hteo da vas
hapsi?
Mnogo godina kasnije, general Veljko
Miladinovi} mi je ispri~ao da je „Jutro“
44
gledao u jesen 1967. u zatvorenoj projek-
ciji Doma armije. Film je iritirao generale,
bilo ih je 17, trojica su tra`ili adresu mog
stana da se obra~unaju sa mnom. Jedan
od te trojice generala bio je Nikola Ljubi-
~i}, Titov ~uvar od neprijatelja i Jovanke,
da ga ne otruje.
Kako to da nikad niste oti{li da radite
vani?
Film koji sam pravio za nema~ku tele-
viziju po pri~i Bore ]osi}a „Kako su pop-
ravljani na{i klaviri“, dobio je odli~ne kri-
Pored pisanja knjiga i scenarija,
moj hobi je tra`enje po Beogradu
pekare koja ima dobar burek sa si-
rom. Ali ga u mom kraju, pored Bo-
tani~ke ba{te gde stanujem, nema.
Zato vrlo ~esto odem pe{ke do Vo`-
dovca, jer je tamo buregd`inica u
kojoj se prodaje ukusan burek sa
dosta kajmaka i masti
tike, a ja blanko ugovor da radim za
Nemce. „Izvinite, to me ne interesuje“,
rekao sam. Posle „Podneva“ tri meseca
proveo sam u Parizu, u najboljem hotelu
„@or` Senk“, sa ameri~kim producenti-
ma. Ni to me nije zanimalo. Kao provinci-
jalac odlu~im - ma, ne mogu to, odoh u
^a~ak da se kupam na Moravi. Smatrao
sam da umetnik mo`e da stvara samo
ako `ivi u svojoj zemlji. Naravno, pogre-
{io sam i kajem se. Zato sam morao da
prodam ku}u svoga dede u ^a~ku i da
`ivim od o~evog nasledstva... Nisam raz-
mi{ljao merkantilno: `eleo sam da izba-
cim iz sebe to {to sam imao, kad sam to
u~inio i drugi su rekli: „Nema{ vi{e {ta da
ka`e{“. Onda sam napisao 11 knjiga, ko-
je nisu ba{ prime}ene, a ni ja nisam mno-
go pri~ao o njima. Kriti~ari nisu pokazali
interesovanje, verovatno da u njima ne-
ma ni~eg {to bi nekog zanimalo. Ili, kriti-
~ari misle da sam odbijene scenarije
prepravljao u romane, {to nije ta~no.
Kako je na vas kao autora uticao va{ li~ni
`ivot? Na prvom mestu mislim boravak u na-
cisti~kim logorima?
Moram da priznam: meni je boravak u
tom logoru mnogo koristio. Prvo zato {to
nisam i{ao u {kolu, a drugo jer se sa og-
romnih zvu~nika po ~itav dan ~ula muzi-
ka i vesti Radio Beograda. Bili su to sjajni
nema~ki mar{evi, uz bleh muziku i peva-
nje. Recimo, „Idemo na Englesku“. Jo{
lep{i bili su ~uveni nema~ki {lageri. Zara
Leander, Gebelsova ljubavnica, pevala je:
„Sve }e pro}i, sve ima svoj kraj“. [to nam
je, zaista, ulivalo optimizam. Otkidali su
{lageri i d`ez preko te ravne povr{ine lo-
gora. Nekom sre}om imao sam stari gra-
mofon. Posle sam po~eo da nabavljam
plo~e. To je vreme kad se pojavljuje Si-
natra, i peva „Sesibon“. Moja indoktrina-
cija modernom muzikom u~inila je da
napravim „Pazi, ne tumbaj“, prvi eksperi-
mentalni film u FNRJ. Eto, tako bih, na
primer, mogao povezati `ivot i film.
Jedan stariji kolega mi je rekao da vas
obavezno pitam o va{em rejtingu jednog od
najboljih frajera u posleratnom Beogradu...
O `enskima je re~, a? Preterivanja su
to, mada starcu od 88 godina godi da to
~uje. Poznati {valeri u Beogradu, me|u
kojima sam i ja, upravo su oni koji su naj-
vi{e lagali o vezama sa lepoticama. Istina
je bila ovakva: ~im upoznam lepu devoj-
ku, odmah me ostavi!
Za ~ime ste onda vi{e `udili: za njima ili fil-
movima?
Za fudbalom, ako }emo iskreno! Moj
neostvareni san je iz ‘45. godine. Bio sam
igra~ prvog tima „Borca“ iz ^a~ka, igrale
su se utakmice da bi se osnovala prava
savezna fudbalska liga. I mi tada pobedi-
mo sve protivnike. Dolazi nam „Crvena
zvezda“ u goste. U njoj je desnu polutku,
kao i ja, igrao Rajko Miti}. Na op{te zap-
repa{}enje nas igra~a i 10.000 gledalaca,
mi pobedimo „Zvezdu“. I ostalo nam je
22. februar 2012.
novi_reporter_467.qxd 28.8.1956 07:33
intervju
da igramo jo{ utakmicu sa tada jo{ ne-
poznatim timom iz Ni{a, „Radni~kim“.
Povedemo mi sa 2:1, i tada ja, vra}aju}i
loptu na{em golmanu, koji je nije video,
dam autogol. Oni daju jo{ jedan i mi ne
u|emo u prvu saveznu ligu. Naravno, ni-
sam smeo da se vratim u ^a~ak, jer bi
me ra{~ere~ili navija~i.
Ima li danas ne~ega ~ega se bojite?
Doktora, brane mi da jedem. Pored pi-
sanja knjiga i scenarija, moj hobi je tra`e-
nje po Beogradu pekare koja ima dobar
burek sa sirom. Ali ga u mom kraju, po-
red Botani~ke ba{te gde stanujem, nema.
Zato vrlo ~esto odem pe{ke do Vo`dovca,
jer je tamo buregd`inica u kojoj se pro-
daje ukusan burek sa dosta kajmaka i
masti.
Kako danas nalazite pare za snimanje?
Kada sam pre neku godinu snimao
„Dva“ u njega sam ulo`io pare koje sam
dobio od ratne od{tete koju sam dobio od
Nemaca - 7.000 evra. U pejsmejker i u fi-
Page 45
lm. To je delo nas nekoliko tehni~ara i
glumaca. Prikazan je tako|e na Festu,
mnogima se nije svideo. Snimljen je po
pri~i Zorana @ivkovi}a, jednog od na{ih
najprevo|enijih pisaca danas u svetu.
@ivkovi} se lepo izrazio o filmu, javno u
novinama. Njegova pri~a je susret jed-
nog na{eg ~oveka, bankarskog ~inovni-
ka, sa Bogom. U razgovoru se doti~u raz-
nih pitanja. Re~ po re~, njih dvojica se
posva|aju. Bog odlazi u svoju ku}u na
nebu, ~ovek nastavlja da radi svoj posao i
gine. Ponovo se sastaju.
Gotovo ceo ovaj razgovor nije vam sila-
zio sme{ak sa lica. Jeste li uvek bili ovako
veseli?
Valjda sam ro|en sa sme{kom, za koji
su prvi u~itelji mislili da obele`ava moju
blesavost. Posle su neki profesori smatra-
li da je to zapravo znak ironije, i ja se pro-
tiv te konstatacije nisam bunio. Malarme
je rekao: „Ma kako da je ba~ena, kocka
ne}e promeniti slu~aj! On je taj koji odlu-
~uje o na{im `ivotima.“
Objavio je vi{e od sto pri~a za raz-
Biografija
Ro|en u ^a~ku, na \ur|evdan
1924, gde je zavr{io osnovnu {kolu i
gimnaziju. U jesen 1941. odlazi u rat
kao partizan. Godine okupacije pro-
veo je u zatvorima Gestapoa, Nedi-
}eve policije u Beogradu i u logoru u
Smederevskoj Palanci. Posle rata
vra}a se u ^a~ak, radi kao novinar u
~a~anskom „Glasu“. Igra levog halfa
u FK „Borac“, ali 1946. dobija poziv
iz lista „Politika“ u kome prati pozo-
ri{te. Uporedo pi{e reporta`e.
Krajem 1946. upoznaju Voju Na-
novi}a, glavnog urednika „Filmskih
novosti“, gde prelazi i radi kao ured-
nik i re`iser. Prve filmove radi sa jed-
nim od najstarijih srpskih filmskih
snimatelja Mihajlom Popovi}em, ~o-
vekom koji je 1936. snimio igrani film
„S verom u Boga“. Uporedo sa igra-
nim, snimio je 30 dokumentarnih fil-
mova i ve}ina ih je dobila nagrade -
od Beograda do Venecije, od Mos-
kve do Praga, od Pule do Kana.
nim novinskim izdanjima, kao i 11
knjiga, romana i kratkih pri~a. Autor
je drame „Tajna crne ruke“, koju je
re`irao Ljubi{a Risti}. ^lan je Udru-
`enja knji`evnika Srbije. Razveden,
ima k}erku.
Igrani filmovi:
1953: Op{tinsko dete
1955: Dva zrna gro`|a
1961: Prvi gra|anin male varo{i
1961: Leto je krivo za sve
1965: Devojka
1966: San
1967: Jutro
1968: Podne
1969: Kros kantri
1970: Biciklisti
1972: Ki{a
1975: Pavle Pavlovi}
1978: Trener
1980: Osam kila sre}e
1997: Tango je tu`na misao
koja se ple{e
2007: Dva

45