DU KO TRIFUNOVI O SEBI I "DUGMETU" Ima neka tajna veza Pesnika, iza koga je osamdeset pet knjiga, ije stihove

iz itanki u e na a deca, ije pesme pevaju zajedno unuci i bake, naj e e pitaju da li zna gde je Radovan Karad i i alje li mu Goran Bregovi pare Nije ga bilo u novosadskom kafi u "Bombarder" u dogovoreno vreme. Strah da se mo da predomislio odagnao nam je im se javio na telefon. Nije do ao, ka e, jer je sino nezgodno pao. Kod brata je u njegovoj vikendici u Sremskim Karlovcima. Pa, ako mo e da govori, uporni smo do drskosti, mi emo do i do njega. Eto, trudi emo se da ga ne gnjavimo mnogo. Pristaje. Razgovorali smo i fotografisali ga puna tri sata. Mahao nam je iza kapije dok smo odlazili. Gimnastika u Akademiji nauka Kasne ezdesete pro log veka. Ivi Andri u se slavi ro endan u zgradi Bosanske akademije nauka u Sarajevu. Po protokolu, do li sekretari udru enja pisaca iz svih republika, svaki da odr i prigodno slovo. Me u njima i on, Du ko Trifunovi , sekretar Udru enja pisaca BiH. - Pita me Ivo odakle sam. Ja ka em: iz Bosanskog Broda. Niko nije iz Bosanskog Broda. Ovi to su do li sa mnom po e e da se kiko u. Mislim, nikog ne znam iz Bosanskog Broda, ispravi se Ivo i zadu i me da ga vadim od dosadnih ljudi. Ako vidi da me neko gnjavi ti samo ka i: Ivo, do i ovamo. U me uvremenu me zove jedan iz moje ekipe da do em. Ja do em, a on ka e: gospodine Crnjanski ovo je Du ko Trifunovi . Ja u zemlju da propadnem. Ovaj se zezne i pita: kako zdravlje, gospodine Crnjanski? ta vi mislite, ako ovek ima sedamdeset godina da se samo o zdravlju pri a! Koliko vi imate godina? Ka e ovaj ezdeset. A vi, gospodine Trifunovi u? Trideset i neku. Mo ete li vi ovako, sagne se i dlanovima dotakne pod, a da ne savije noge. Onaj to ga je pitao za zdravlje ka e da ne mo e, nezgodno je, znate. A vi, pita mene Crnjanski. Ja mogu. I nas dvojica radimo fiskulturu, a pored nas prolaze Veljko Petrovi , Desanka Maksimovi , sve sami akademici. Crnjanski je uvek bio oficir i sportist i na taj na in je isprobavao ljude. Niko mi nije verovao kada sam to napisao. Shavitili smo poruku ove pri e. Nismo pitali za zdravlje, godine, penziju... Ali jesmo za "Bijelo dugme". I da li mu smeta to su ga se sada, kada "Bijelo dugme" pravi mini jugoslovesnku turneju, svi setili? - Ne smeta mi. oveku je drago da ga se sete kad bilo. etamo pogledom po sobici gde Du ko radi i spava kada do e kod brata Luke. Uo avamo i Goranovu fotografiju i Bebekovu sa omota plo e "Glavni junak" i plakat sa Du kovim likom i naslovom "Tajna veza"...Svega se se a kao da je jutros bilo. U televiziju Sarajevo su ga zaposlili po kazni. Da se ne epuri kao slobodni umetnik. Molio je direktora da mu to ne ini jer ne poznaje televizijski posao. - Do tada sam imao iskustva samo sa filmskim scenarijima, napisao sam ih za tri filma. Bio i u Puli. Pokojna Milja, onakva lepota, igrala je u jednom od tih filmova " ivot je masovna pojava". Pravila mi je imid , da sam slavan. Direktor mu je odredio rad sa muzi arima i posavetovao ga da se pravi da sve zna. Ispostavilo se da Du ko sve te momke, muzi are, poznaje. Sa njima je sedeo u kafani. Postao je muzi ki urednik jedine emisije sarajevske televizije koja je i la u JRT. Zvala se "Na ti", trajala pola sata i i la jednom mese no.

Muzi arima je bilo veoma va no da se u njoj pojave, a Du ko nije dozvoljavao da pevaju gluposti. Tako je po eo da im pi e tekstove. - Slu aju uve e Radio Luksemburg, a onda do u da im ja napi em tekst na tu muziku. Ne znam ja pisati tekstove na muziku. Samo sam "Glavo luda" i " ivot je maskenbal" napisao tako. Ne u da radim ono to ne znam. Rasteram njima tu potrebu da im ja dopisujem ono to su oni ukrali od Radio Luksemburga. Jedino je Jadranka Stojakovi na tekst odmah pisala muziku. Zove uve e na telefon i ka e: Zna ta, sutra moram da imam pesmu. Sa ekaj, ose am da neko dolazi. Dobro, javi mi se kasnije. Kad se Jadranka malo potom javila, Du ko joj je diktirao: "Ose am da neko dolazi, pred moja vrata e stati, ose am da vesti donosi i da mi eli ne to dati. No je i ja sam sama i treba da se bojim, ta li e biti kad korak stane ba pred vratima mojim." Jadranka je sutra pevala tu pesmu. lan, pa jo i lep Goran Bregovi je u Du kovu kancelariju u ao kukaju i to su mu muzi ari sa kojima je do tada radio i sa kojima se posva ao oteli pesmu i naslov albuma. Du ko ga je ube ivao da "Jutro" i ovako nije dobar naslov, te da nema za im da ali. - Koje su ti pesme ostale, pitam ga. On ka e, evo ova je najbolja: kad bih bio bijelo dugme, mala bi se zakop ala u me. Joj, ja profesor gramatike. Zakop ava se dugmetom, a ne u dugme. Nema to veze, to niko ne e primetiti, ka e Goran. Nakon dvadeset godina, kada su pravili neku njihovu retrospekciju, pozvali su i mene. Goran mi ka e: Jesam ti rekao da niko ne e primetiti osim tebe. Da sam rekao nemoj tu, daj drugu pesmu, ne bi bilo tog naslova "Bijelo dugme". Drage su mi te uspomene. Kada su oni imali pravo, bilo mi je drago kao i da sam ja imao pravo. Da li mu je Bregovi tada izgledao kao neko ko e daleko dogurati? - On je imao, kako se to sad ka e, rejting. Znao je oti i u Firencu, Padovu i odatle doneti novu muziku koju je on stvorio oslanjaju i se na italijansku. Bio je ambiciozan. lan partije. On ne voli da ja to pri am. Dobio nagradu "Sedam sekretara SKOJ-a". Bio je vrlo u strukturi. Imao je i jedan izuzetan kvalitet. On je bio lep de ak. I siguran u ono to radi. Pisao je Du ko tekstove osim za Jadranku Stojakovi i za Vajtu, "Zlatna ribica" je njegova, Nikolu Borotu, Zdravka oli a, Nedu Ukraden, Arsena i Gabi, ali su najvi e buke i traga ostavile ba one kojima je Bregovi napisao note. - Zove on jedan dan i ka e kako izdava ko preduze e "Veselin Masle a" slavi dvadeset pet godina postojanja i kako on treba da uradi pesmu za proslavu, a ni ta ne zna o izdava kim preduze ima. Dosetim se ja ta je u knjizi najva nije. Nije pisac, sadr aj tu i tamo, ako nas dodirne. Glavni junak je najva niji u knjizi i svetu je svega dosta osim glavnih junaka. Tako ja njemu napi em "Glavnog junaka". To je njegovo delo jer me je on navukao da ga napi em. Tad sam video kako on radi. Ka e: E, to mi napi i na onu muziku "kad su vrata krip, krip, kripnula, u srce me dir, dir, dirnula"... Sve vreme sam ja govorio da je muzika rastavljanje re i na slogove. Jo mu je u glavi slika kako eljko Bebek pravo sa Romanije ulazi u kafanu da bi od Du ka uzeo jo jednu pesmu za album koji su na Borikama "Dugmi i" spremali. - Ide eljko, a svi u kafani vi u fuj, kakav je. On je stra no bio mr av, a tek nogice...Me utim, nije obla io pantalone da ih sakrije, nego navu e one tirolske dokolenice da se ba vidi da su tanke. ta ima da ih se stidi, njegove su, na njima je pre ao svet. Odem u redakciju i napi em: " ta bi dao da si na mom mjestu, da te mrze, a da ti se dive." Jer, to je njegov slu aj. Kad su snimali u Londonu, tamo nji

producent ih je pitao ko to njima pi e pesme. Oni ka u: ika Du ko. Taj ovek da je ovde imao bi pola Londona, ka e on njima. Da li je o i on bio u situaciji da ga mrze, a da mu se dive? - Kako da ne. Imao sam ja divnih neprijatelja. Oni su terali svoje, a ja se nisam obazirao. Muzi ari su mislili da je mene postavio komitet da ih nadzirem, a pisci da sam postao urednik zbog ena i love. Bio sam jako izlo en jer sam pisao knjige, a dru io se sa muzi arima. Knji evni kriti ari, kojih sada nema, jedva su ekali da mi na u manu. Oni su iveli u potaji. Pre ivaju slamu koja je ostala iza nas umetnika i, naravno, da nas mrze. Najgore mu je bilo kad mu preprave stihove. A de avalo se. - Pesmu "Pristao sam bi u sve to ho e" sam ja napisao za Maju Sablji . Ona je polagala ispit za glumicu i, propala. Bilo joj je name teno da padne jer su nju u stvari snimali za neki film, a da to ona nija znala. Bolji e biti film, ka u, mi emo je dogodine primiti. Vidim, poigrali se sa detetom i napi em: "Pristao sam da budem igra ka, da prodajem du u vragu svome, da ostane samo crna ta ka posle ove igre kad me slome." Mislio sam da to treba da bude balada, elegantna. Kad ovi zagalami e na narod: "Pristao sam bi u sve to ho e." Ka em: za to ste to prepravili. " eljko ne pristaje da bude igra ka", ka u. Uvek su se vadili na to da je ve sve snimljeno i da tu vi e ni ta ne mo e da se uradi i ube ivali me da e biti hit. ta mo e , oni su finalisti, glavni. Ja sam sporedan. Zato i nema nas u evidenciji slavnih ljudi. Mi pi emo re i. U Tahiru je tajna Jedan muzi ki urednik je sakupio 133 Du kove pesme na koje je napisana muzika. Mnogi po tovaoci Du kove re i e re i: sve su mu one lepe, ali nijedna nije kao "Tajna veza". Kada je i kako pesnik otkrio tu tajnu vezu, pitamo. - To je u stvari jedna tu na pri a. Zove me ovek iz Zagreba i ka e da je napravio film, pola e ispit, ali da mu je profesor rekao da u njemu mora biti muzike. Zvao je on prvo Gorana, a ovaj mu obe ao da e mu napisati muziku ako mu ja napi em tekst. Pitam ja tog oveka o emu je film. O Tahiru, ne zna ti njega. Pa kako u napisati: Oj Tahire, Tahire. Ka e li Tahir ne to. Evo, ka e ovek iz Zagreba, ispri a u ti jednu scenu. Tahir skine sat sa ruke, stavi na jednu dasku i pere ruke. Ja ga pitam: Tahire, kako si. On ka e: Jebeno. to? Pa, ka e Tahir, neko ubije oveka il enu, ode jal deset jal petnes godina na robiju, ja ostao dvadeset. ta si radio? Bio uvar zatvora. Taj iz Zagreba jo ka e: to je tajna veza izme u njega i ivota. Odmah napi em: "Ima neka tajna veza, za sve ljude zakon krut, sidro koje la u uva da ne bude buri plen, tone skupa sa tom la om jer je on deo njen." Jer, taj uvar je pristao na takav ivot. Dobro je, dobro je, ka e ovek, izdiktiraj to Goranu, on e Jadranki, a ona e to pevati. Desilo se da se Jadranka Stojakovi tek bila vratila sa turneje po Rusiji i da se tamo zaljubila u nekog Aljo u. Ali kako je tada sve to je izme u nas i Rusa bilo tajno, ona oseti, obja njava Du ko, da je tajna i njena i Aljo ina veza. - I otpeva to, tu no, jednostavno. Goran je urio na neki koncert pa nije imao vremena da zakomplikuje. Kad se vratio, uo je kako pesma zvu i i uzme je. On je uvek tako nalazio nekog ko e mu isprobati pesmu. Majstor je veliki. Du ko svoje pesme ne peva u sebi kada ih stvara. - Imaju one svoju muziku, ali niko nikada nije pogodio tu moju muziku. Nikada nije probao sam da komponuje muziku na svoje stihove. Nikada nije pevao.

- Uvek sam zabu avao, ak i u vojni kom stroju. Ne pevam jer meni pesma, a posebno tu a, ugro ava ivot. Ona ima svoj ritam koji remeti moj ritam. Oplemenio rok Ineteresujemo se da li su ga Goran ili Raka Mari zvali na koncerte "Bijelog dugmeta". - Ranije su me zvali kad ne to prave, sad jo nisu. Mogu e je da e me zvati, ali ja ne znam da li da idem. Daleko mi to, i ta muzika, i ta gu va i taj Beograd. Sve mi je to emotivno daleko. Ja ne ivim sa time. "Bijelo dugme" je meni produ ilo ivot umetni ki. Kad neko ho e da ka e o meni neku lepu re , onda ka e: on je pisao za "Bijelo dugme". A zaboravi da ka e da sam ja napisao osamdeset pet knjiga. Subkultura vlada i ja sam njen deo. S tim to Peca Popovi ka e da sam ja oplemenio rok muziku. Nema gore stvari nego biti zaboravljeni pesnik. Ja sam pi u i za Vajtu, Zdravka, "Bijelo dugme" postigao da me narod ne zaboravi. Moje pesme su mene nadi le. One rade ze mene. Mogu da ive bez mene. Du ko Trifunovi ivi u Novom Sadu od 1992. godine. Krenuo je poslom u Zrenjanin, i jo nije ni stigao do grada na Begeju, a u sarajevski stan su provalili neznanci. Spavao je, a da o tome nikom nije govorio, u vozu koji je uve e iz Novog Sada kretao put mora. Sve dok mu jednog dana gradona elnik nije dao klju eve od garsonjere. Sam je napravio se iju od dasaka koje mu je poklonio radnik na stovari tu jer ga je prepoznao sa televizije. Ostale "sitnice" donele su ene njegovih prijatelja. - Zoran Kolund ija, urednik "Prometeja", ka e: Ja sam ratni profiter. Dobio sam gotovog pisca. A zna ta si ti. Pisac bez pokri a. Ti ka e da ima petnaest knjiga, a ja sam sve pregledao, fali est. Tih est je ostalo u sarajevskom stanu, na polici u njegovoj sobi, u sedam utih fascikli. Nije ih bilo kad je Du kova ena, sa njegovim punomo jem, ponovo uspela da u e u stan. - Znao sam tih est knjiga napamet. Sve sam ih ponovo napisao i Zoran mi tampa petnaest knjiga. I dalje pi em. Nema pauza u pisanju. Ne voli da pri a o detinjstvu i siroma tvu. Otac Vaso je umro jo 1945. godine, od tuberkuloze. Majka Petra ostala sama sa njim i mla im bratom Lukom. Pominje pesmu koju je napisao jo kao de ak u iteljici. "Ona je do la u na u kolu da zbuni moje malo znanje i pitala me kako se zovem i kakvo nam je imovno stanje. Mi nismo imali imovno stanje pa sam rekao da je srednje, onako, zbog nje iz po tovanja a jasno od prve do poslednje." Na ivot u Novom Sadu se ne ali. Ka e da ima divnu decu. Sin Aleksandar Severin studira slikarstvo u Ljubljani i pi e. Napisao je dva romana. erka Ana ivi u Gorici. Od nje ima i unuku Gaju. Iako sam mogla da pretpostavim da sam bar stota koja e ga isto pitati, nisam odolela: kako pamti Radovana Karad i a? - Svi me pitaju dve stvari: da li znam gde je Radovan Karad i i da li mi Goran Bregovi alje pare ka e Du ko Trifunovi bez ljutnje. - Radovan je bio u grupi pesnika koje sam ja zvao sudbonosni de aci. Oni su mene po tovali, a ja njih vodao po va nim mestima da recituju svoje pesme. Svi su dobri pesnici. Radovan je imao jednu osobinu koju mi nismo imali. On je bio doktor, a mi smo eventualno dogurali do nekog profesora. On le i ljude, a mi ne radimo ni ta. Bila je anegdota da Radovan mo e da ti dadne penziju, invalidsku, po to je on bio psihijatar. Jedan sarajevski pisac je izvalio parolu: svi emo mi, jednog dana, kod na ega Radovana. uda znam ali stvarno ne znam gde je Radovan. Voleo bih da se izvu e iz toga.

Milica STAMATOVI Snimio Vladimir MARKOVI

Moram biti poseban Du ko Trifunovi Sada znam da je to stvarno bilo neprijateljstvo, jer sam i po eo da pi em zato to nisam bio prijatelj realnim, normalnim ljudima koji su se muvali oko mene U doba najve e slave Du ko Trifunovi je pitao tada nje Jugoslovene: to bi dao da si na mom mjestu i to uvezao sa dve nespojive balkanske posve enosti. Da te mrze a da ti se dive. Bijelo dugme je to otpevalo kao odgovor muzike. Ipak, u Bosni je presudio klju . Svako je udario granice i na svoj deo njegovog stiha. Du ko Trifunovi , 1933, Sijekovac kod Bosanskog Broda, pisao je poeziju koja je do ivela muziku. Komponovano je oko 300 njegovih pesama. Za pedeset godina napisao je dvadeset knjiga poezije, etiri romana i nekoliko drama. A, kada je po elo i ko je upalio svetlo? - Nikakve anse za razvoj nisam imao u tada njem na inu ivljenja i na prostorima na kojima sam iveo. Usamljen de ak, mr av, bez za tite. U io sam zanat i mislio ta ja to mogu sam da uradim. Kako to ja mogu bez oca, sa nepismenom majkom, sa ujacima koji su rasuti po svetu, sa stri evima koji imaju samo jedan cilj a to je rad u fabrici. ta ja mogu sam a da ih ne o tetim? Do em do zaklju ka: ako pi e ne to, onda to mo e sam. Bi e mogu nosti da bude ne to, da opstane . Sve ostalo je izgleda bio talenat. Verovatno je to ta samouka sposobnost da savlada neko podru je koje ti poma e da ivi . U fabrici sam radio dvanaest godina kao bravar. Pravio sam vrata za vagone. Pesme sam pisao tako to sam ih krio od drugih. Sredina u kojoj sam iveo mogla me ugu iti skroz: ta on sada pi e i ta ima da saop ti. On zna da pri a i da govori i mogu e je da to iskoristi na konferenciji, pa da mu du a bude mirna. Na konferencije nisam i ao. Jedina veza sa svetom u to doba bilo je to to sam u radnom odnosu i to to sam igrao fudbal. To su dve veoma va ne kategorije da ne bude sme an. Jo uvek smo bez pri e o drugovima i poeziji? - Znao sam ne to to je njima bilo neobi no. Nisam se prilago avao toj sredini iako su ljudi od mene tra ili tek toliko da ne rovarim, da ne budem pogre an. Posle je do lo vreme kada su otkrili da pi em, a ve sam bio u Sarajevu. Onda sam uo kako jedan ka e: To je onaj to ne to pi e, treba videti ta on to pi e. Jer, taj posao je bio na rubu neprijateljstva. Sada znam da je to stvarno bilo neprijateljstvo, jer sam i po eo da pi em zato to nisam bio prijatelj realnim, normalnim ljudima koji su se muvali oko mene. To su bila udnovata previranja u mojoj glavi. Poku avao sam biti kao ostali. Onda sam video da mi nije potrebno. Biti kao drugi zna i zavr iti svoj posao. Pogledaj kako radi kom ija i odmah zna kako se ivi. Va no mi je bilo da moram biti svoj, da moram biti poseban. Kako se u to vreme u Sarajevu snalazi bravar, a kako pesnik? - Objavio sam prvu knjigu 1958. godine. Napisao sam je u strahu, isto hormonski. Krio sam je u elezni koj radionici od kolega koji su bili dobri prema meni, ali ne bi oni shvatili ta ja to sada pi em. Onda su prelistali knjigu i za udili se da ne pi em o njima, nego da imam neku temu izvan njih. Nisam bio hroni ar radnog dana u fabrici i iznenadili su se, pa me vi e nisu dirali. Znali su da znam ne to to znaju i u eni ljudi. Kod ove knjige su mi pomogli Izet Sarajli i Risto Trifkovi . Druga knjiga se mora pisati po pameti i za nju sam na ao oslonac u narodnoj poeziji, a objavio je Me a Selimovi . Onda je iza ao zakon da se bez kole mo e upisati fakultet. Ja sam prva generacija koja je to iskoristila. Jeste li bili sumnjivi re imu? - Ne. Ja jo nisam znao da postoji re im. Re im je milicija. Ne sme prelaziti ulicu na krivom mestu. To je

sve to sam znao o re imu. Ja sam sada u i i doga aja. Dobijem Brankovu nagradu. Tada su mi rekli: Kada si ti dobar Novom Sadu onda si sigurno dobar pesnik. Odlazim na knji evne ve eri na kojima itaju Andri , Davi o, Crnjanski, Zogovi . Imali smo tu pokretnu kolu poezije. Znao sam da, ako sam ja jedini pisac, a mnogi su me hvalili, onda to nije dobro. Moram da stvorim podmladak svo jih pristalica ili pesnika koji pi u. Da vas hvale i veli aju? ema autoriteta? - Nije. Nisam smeo. Onda sam sebi smrdim. Rekao sam im: Jednom svetu jedan pesnik jedne vrste je sasvim dosta. Samo sam ih ohrabrio. Kr io sam put, posle su svi mogli da pro u. Ali, sve ono to sam ja uspeo da presko im da se izvu em, da ne budem igosan, da ne budem na crnoj listi, oni nisu shvatili. I do li su na crne liste. A dr ava da bi se re ila njih, tako borbenih i agresivnih i sposobnih da ka u te ku re , mene zaposli na televiziji muzi ki omladinski program. To je bilo posle 1968. godine. Ti e raditi tu, i ta ti ima sa onim mangupima. Ko su bili mangupi? - Rajko Nogo, Abdulah Sidran, Radovan Karayi , Drago Jovanovi , Todor Dutina, Stevan Tonti i drugi. Sjajnih momaka je bilo. Svi su bili na granici neke jeze, strogo e. Hteli su da poprave svet. A ja ih to nisam u io. Ja znam da pesnici ne mogu ni ta svetu. U muzi koj redakciji zateknem manijaka koliko ho e a tek je po ela pri a o rokenrolu. Pisci iz ijeg dru tva sam oti ao smatrali su da sam to uradio zbog ena i para, a muzi ari su smatrali da sam poslat od nekog komiteta da ih kontroli em. Tako sam bio skroz ugro en njihovim improvizacijama. Onda sam uljudio muzi are tako to im nisam dao da pevaju gluposti ve sam po eo da pi em re i za njih. Od biv ih mangupa danas je samo Sidran u Sarajevu i akademik je. Jeste li se sretali sa Sidranom? - Godine 1992. uzeo sam svoju torbu i iza ao preko tog koridora. Kom ija mi pre toga pokazao pi tolj i pita me imam li ga i ja. Nemam, ka em, ta e mi. Onda je on meni rekao: Ako ima pi tolj, oni e do i da ti ga uzmu. A, ako nema , do i e da ti uzmu sve ostalo. Vidim, oni tu igraju neku svoju igru. Ja nemam ni ta sa tim. Uspeo sam da ena i deca odu iz Sarajeva. Onda sam i ja iza ao, posle sam saznao da je to bio snajperski koridor. Iza ao sam i vi e se niza ta interesovao nisam. Imali ste pun ivot u ovom gradu i nije ba lako razumet i potpuni prekid s njim? - Jeste. Morao sam, ako ho u da ostanem iv. Nemam ja vremena da se bavim pro lo u. Kada sam do ao u Sarajevo 1958, bilo je u njemu sedamdeset hiljada stanovnika. Kada sam morao da odem, bilo je 570 000 du a. Zna i, pola miliona ljudi je do lo da vidi ta ja to radim. E, onda sam ja bio vi ak. Oti ao sam i, kao to se ne vra amo svojim biv im ljubavima, tako se ni tamo ne mogu vratiti. Znam istoriju Sarajeva i znam da je uvek tako bilo. Meni je drago da su ljudi ivi i da rade svoj posao. Misle i na taj nesre ni rat, ipak pitam za mir koji se na ovim prostorima naziva jugonostalgija. - Ni ta. Nostalgiju sam izbacio iz upotrebe. Re nostalgija zna i povratak bolu. ta sam ja tamo uradio i ostavio, to ne bih mogao da pre ivim. Mogao bih, kako ne bih, evo, ovo sam pre iveo. Nema nostalgije. Ja sam proleter. Oni ka u gde mi je dobro, tu mi je domovina. Ja sam to do iveo kada sam do ao u Novi Sad. Mene su ljudi ovde hranili. Nahrane te, ali ti natovare da si do o ? - Jesam do o . Pitao sam taksistu kada isti e do o ki rok? Ka e mi: nikad. O meni se ovde pi e i dobro i lo e. Onaj to o meni pi e lo e, do e pa mi ka e: jesi li video to sam te srezao. Ja njemu ka em da nisam itao. Ima jako dobra formulacija. Ti izbaci, ali ja u ti je re i: U neznanju popinje se na nju. E, to neznanje je meni mnogo vi e koristi donelo nego znanje. Ja to ka em i to je moje istorijsko ne. to da itam ne to to neko protiv mene pi e.

Iz ove epizode se ba ne vide argumenti doti nog. - Argumentacija je da sam ja ovamo doneo miris baklave. To je tipi no do o ka odrednica. Jer ja sam vi ak. Ja sam njima zauzeo prostor. Ali, nisam im zauzeo ni ta. Ja jedva ekam da ne radim ni ta. Kako je sada ovde re i: ja sam Du ko Trifunovi ? - Vi e to i ne govorim, ve to rade drugi. Ja sam vrlo ne itan pisac, ali sam slu an. Moje se pesme pevaju, ali se ne zna da su moje. Bijelo dugme i Zdravko oli pevaju moje pesme, ali mene nema nigde. Sada me polako uvla e i ja se toga bojim. Zato, im ovek po ne da postoji, o ito je da ga uskoro ne e biti. Da e umreti. Kod Srba vladaju pesme koje moraju zara ivati? - Ovde ljudi sirotinjski posmatraju ivot. Uvek se tra ilo to od ega e se iveti. Pojavila se ansa za razvoj. Na i nisu zaradili ovde pare, ali ima puno na ih nesre nih ljudi u svetu. Kod njih je ona nesre na nostalgija i elja da se uje glas odavde. Folk peva i su oti li u svet i to je postalo privreda. U vreme kada sam pisao za Vajtu, za oli a, to nije bio biznis. Kod ovih narodnjaka nije to na jezik i na a muzika, ali je to oti lo tamo gde je biznis i gde vlada nostalgija. Posle je i ovde do lo da se mo e napuniti stadion od 80 000 ljudi. Tako su zaradili finih para i ja se ponosim njima. Jeste li, devedesetih, i vi postali nacionalista? - Ma jok, ja ne priznajem ni nacije a kamoli nacionaliste. Nacija je neka francuska izmi ljotina koja nam je poturena da bismo bili stoka. Taman posla. Ja to znam po enama. Kada sam bio momak nije bilo nikakve nacije. Dobra je, nije dobra. Prijem iva, dru tvena ili ne. To je bila sva nacija. Ali, ubacili se politikanti. Ja i mala jedne vere nismo, mi kujemo bratstvo i jedinstvo. I to na jebenoj bazi. Tako da mene nikada nisu uvukli. To ti je kao fa irana nicla. Ima komad mesa i stavi ga u ma inu, pa samelje . Svako zrno ne to zna i, onda ga ti opet spoji , e da bi napravio niclu. Zahvaljuju i naciji, neke borbe izgledaju kao briga za srpski narod, za srpske zemlje? - To je politika. To nema veze sa duhom i umetno u. Treba da postoji jer se veliki broj ljudi bavi time. Borba za srpski narod je isto to i borba za hrvatski narod. To ti je ta fa irana nicla. Goranova Jama je uybenik kako se to radi. Jame su ponovo pune nesre nika. Jedni su ja i pa to rade. O tome mislim kada sam sa sobom sam. Pretra ujem ta sam to radio. Koliko sam brljao po ivotu i jesam li se upetljao u ne to od toga. Ja sam sre an ovek jer se moja re ne poklapa ni sa jednom njihovom, politi kom. Ja nisam tendenciozan. Moja namera je da po ivim zdrav i da nikoga ne povredim, da ne obrukam bli njega. Pustimo ma ti na volju i ovoga asa ste u Sarajevu? - Da sada odem, bio bih veoma nesre an. Ne bih mogao da na em ljude koje sam susretao. Mnogi su ubijeni, kao pesnici Slobodan Samaryi i arko ipka. arko je napisao onu prelepu pesmu Sve smo mogli mi da je du i bio dan. Verovatno bih napravio gre ku i pitao za nekog koga vi e nema. Ja sam svojoj eni dao punomo , ona je u inostranstvu, da izganja stan. Telefoniram joj i ka em: Stara, ako mogne u i u stan, u mojoj sobi na stala i ima sedam fascikla, ute su, i uzmi makar jednu. Da vidim ta sam to pisao. Ka e ona meni: Stari moj, ni radijatora nema, ni parketa nema a kamoli tvoje sobe, a kamoli tvojih utih fascikla. I sada, ta ja tamo da tra im. Nemam ja vi e ma te. Mogu izmisliti. Kao do em ja a tamo moji rukopisi koje sam pisao 15 godina. Ali nisam ja toliko glup da bih ma tao. Znam da je ma ta ne to to nas zavodi u stranu isto kao istina. Mi istinu govorimo samo kada nemamo ma te. Ja ne ma tam vi e. Izvan svojih reumati nih mogu nosti ja nikakvih potreba nemam za nekim drugim svetom i za nekim drugim doga ajima. U ku i, u dobroj atmosferi i dok pravite ru ak, osim dnevnosti koja nas netremice prati, ta vas jo ve e za taj as?

- Mene su pustili da ostarim a da ostanem siroma an. A tako sam plemenitih re i imao. Toliko izuzetnih i finih od kojih bi se moglo lepo iveti. Ja sam zaradio penziju a go sam ko pi tolj a silne sam poslove sam uradio. Kada je bio onaj ZAM (Zabava miliona pr. aut) moji saradnici i ja, muzika je bilo njihovo delo a re i moje, dobijemo honorar. Gradacija zarade je stra na. Jedan od njih je kupio pola kilometra obale Neretve od tog honorara, a drugi kupio jahtu dugu 13 metara i dve ku e popravio. Ja sam dobio toliko da sam mogao bratu kupiti sedam lesonit plo a da pokrije svoju vikendicu. Da nije bilo mene, oni ne bi mogli dobiti te pare, jer od mojih tekstova su uobli ili svoje delo. Sve te pesme postaju velike samo ako ih pametni muzi ari provuku kroz svoj orkestar, kroz svoje pevanje. Va a pri a se me a sa mnogo usuda. Kao da je bila po zamisli nekog vi njeg? ta je va a verzija? - Jo mi se nije prijavio i tra io od mene da mu se zahvalim to mi je pomogao. Ja se nisam mu io dok sam pisao, ali nije bilo lako. I onda, ako me on naveo na to da se toliko patim, onda je on gre an. Ako se njemu svi a to to sam ja radio, onda sam ja gre an to tako mislim o njemu. O sudbini, o Tvorcu. Mo da je sve to bo ja ruka, ali ne mogu da budem takav, pa da ja mislim da sam delo neke Tvor eve ruke. Nije. Mene devojke nisu htele kada sam bio mlad. Ja sam o tome pisao. Da ne bih pisao o njima, po to me one ne e, ja sam pisao svoje pesme. Uglavnom, od te nesre e sam po eo da pi em prve pesme. A onda kada su one promenile kriterijum, pa su pristale na saradnju, tada sam ja ve bio pametan da treba po tovati svaku svoju emociju i zapisati je. Ja sam skoro prestao da nosim notes, onaj u kome zapisujem re i. Sve sam napisao ba tako to sam zapisivao kada nai e bo anska re . Smatram da je bo anska re , jer sam napisao stih do koga mi je stra no stalo i svi se u njemu mogu na i. A on glasi: Na a se ljubav sastoji u tome da svoju enu ne damo drugome. To je tako prosto, tako prosta ki. To je su tina. I to je odgovor na bo anske ljubavi prema ljudima, prema domovini.... Ne damo je drugome. Moj svet je pun surovih doga aja. Lazar Kaurin

Ve ernje novosti 23.03.05 Sve moje ene Du ko Trifunovi BILO da ivot pro e u nekom redu ili, pak, zbrci i neredu, posle nagomilanih godina, pred neki kraj ili odlazak, ljudi, po nekom pravilu, pospreme za sobom... Ali, u ine to, samo, za sebe. Svo enjem ra una, podvla enjem crte, porukama, opra tanjem i opro tajima, uostalom, na hiljadu na ina... Pesnik Du ko Trifunovi je raspremio pro ivljeno i do ivljeno - stihom. Sve je sa eo u svojevrstan literarni testament od nekoliko pesama uvr tenih u njegovu najnoviju knjigu simboli nog naslova Veliko spremanje, u izdanju novosadskog Stilosa. Pesme za koje Trifunovi ev pesni ki sadrug Pero Zubac ka e, da su ljubavne: napisane kao razgovor sa nekim veoma dragim i bliskim sa udaljenim kobnim lenkinskim sindromom. Zubac je to pojasnio a Trifunovi se sa tom anrovskom odrednicom slo io: - U punoj i potpunoj pesni koj zrelosti Du ka Trifunovi a evo knjige u kojoj je pesnik i nov i literarno zavodljiv kao u svojim blistavim po ecima, naletima mladosti koja progovara samosve u o prolaznosti, o krajevima koji se uzalud razmi u od po etka... U ovoj, po broju stihova nevelikoj knjizi, vi e je ljubavnih pesama nego i u jednoj Trifunovi evoj pesni koj knjizi do sada. Antologi ari, sve brojniji a i izbirljiviji, sre om, ljubavnog pesni tva ili pesni tva ljubavi u nas, zahvatali su, do sada najve ma iz bisernog kladenca Trifunovi evog ranog opusa, tek pone to iz ok sobe, a sada e imati priliku da se suo e sa potpunim pesama o ljubavi, zna i, jednostavnim, jasnim, univerzalnih poruka: pesmama u kojima po iva iskazano sveop te ljuveno, sveljudska bol i op teljudsko u sre i voljenja. ... Oko mene je svet, kome sam davno mogao re i zbogom, a ostao sam tek zato samo, da malo budem s tobom.

Obra aju i se nekoj eni, prisno sa Draga moja Du ko Trifunovi u uvodu ove knjige itaocima stavlja do znanja da je to s tobom, sa nekim dragim - njegova ivotna tema. Punih pet decenija koliko pi e. - ene su pogonsko gorivo za misle e ljude. Jedina prava ljubav je izme u mu karca i ene - tvrdi pesnik kome je i u ovoj knjizi, ena - osa, oko koje se sve okre e. - Ali, to nije jedna ena. Jer nikad ne postoji jedna ena i jedan mu karac. Ima mnogo ena, kojima se, posredstvom jedne zami ljene, obra am i sve su one moje... itaju i pesme objedinjene Velikim spremanjem, italac ne mo e da zanemari setnu pesni ku notu koja je nagla eno prisutna. Trifunovi i ne poku ava da je zakamuflira nekim drugim obja njenjem do onim jednim, istinitim: - Do e vreme kad ovek treba da se povu e, jer ga na to primorava starost, bolest... koje umeju da ponize, povrede... Davno sam u nekim drugim knjigama napisao da je sav ivot umiranje, im se rodimo zapo injemo borbu za opstanak, po ev i od malih boginja pa do momenta kad osetimo potrebu da to, to je bilo izme u, nekom dragom poverimo, ostavimo saznanje... Ovu toplu iskrenu knjigu, Trifunovi zavr ava stihom (opet posve enim NJoj, eni): - Vidi , Bo e, kako ti se molim sa uvaj mi onu koju volim. LA U STIHU IAKO je tek izdata najnovija knjiga pesama Du ka Trifunovi a Veliko spremanje, slede a je ve prire ena za tampu. Samo eka izdava a. - Bi e to pesme u kojima u lagati a da to nikoga ne vre a - isti e pesnik - Knjiga je naslovljena sa Dogodilo se na dana nji dan to je moje polazi te za laganje u stihovima. Po injem, la i kad je kralj Aleksandar stao pored Diogena i rekao mu: Skloni mi se, veli anstvo... Dalje, knjiga govori o raznim istorijskim zbivanjima koja su postala sastavni deo na e literature, naravno, protkana ljubavnim nesre ama i nesporazumima. Z. T. Mirkovic