51.

Etnolo~kc svoskc T

Nikola F. Pavkovi6

8E10 KAO OBDEDNO-RELIGIJSKA ZAJEDNICA

"if; - Balkanski Slcveni -

U osnovi, na§s izlaganje se odnesi na balkanske Slovene. Jasno je da izla~anja po ovoj temi mogu podrazumeva-

ti i pitanje kulturne simbioze halkanskih ~lovena i starije~

balkanskog stanovni~tva. Smatramo da za evu priliku nije potrebno raspravljati 0 tome da Ii su pojave koje ob~1vata na~a tema slovenske, starobalkanske iIi op~te ljudske. Etnografska pradja kojom se slu~imo sakupljena jo poglavito u XIX i XX vaku; Poreklo njenih sadr~aja mnogo je starije.

~1anifestacija verskog ~ivota sa izrazitijim hri~6anskim karakterom, koje se obavljaju u okviruparohija,. ne6e zasad biti nredmet na~ih razmatranja mada i ovu prohlcmatiku smatramo vrlo zani61jivom i vrednom pa~nje etnologa. Nas posebno i vi~e zanim~ju nojave slovensko~ i starobalkanskog sinkretizma, gde hri§6ansko prcdstavlja sarno novr~ Kl sloj, a su~tinu 6ine ono ~to je prehri§6ansko.

I. Pojam sela kao obredno-relirijske zajednicc

Kod svih balkanskih Slovena, gdese selo is

lj av a kclO obred.r10'~~religij s ka Z,?Lj cdnica ~ na Laz i.mo ne ko Li ko

§tijih odlika svojstvcnih ruralnoj zajednici. Ta6nije, karak-

ter sela kao obredno-religijske zajednice zasniva se, u stva-

ri ~ na nekolikirr bi tnim crtama s e La Y:a'.:) sociO~'eK()1i,·~)mske.J ed"~

• 'T'

n i cc . ",0 su:

nje nepokretnih dohara (~a~njaci, §ume, vode).

c1 .b

Slovene, ad najranijih vremen2

sue do drusog sve~sKog ra-

ta~ bilo 18 pune ili dclimi6nc kolektivnc svojine na nekrctninama. Najrasnrostranjeniji oblik zajedni~ke svojine biG je

ba~ na nivau sela (iIi zaselaka), dok je ne stepenu bratstva

52

i p Lcmcria bio

izrazitiji u ~iroj dinarsknj ZOD1. Privr~d-

na osnova SVlrn oblicirna zaj

bili 3U polunomad-

sko sto~arstvo i ekstenzivna zcmljoradnja. Obradiva zCDlja bi la je u porodi6noj svojini;

2. kolektivni radovi od op§teg intcresa za tita-

vu scosku zajednicu Cizgradnja Dutova, mostov2, vodoja~a~ stu

pa i vodcnica, bogomolja, ~kola), ali i keo radna ODaveza

prame dr~avi, crkvi i feudalnirn gospodarima

_' .., I

(, z gori ~ }:'aDOTO ~

Lux ) ;

3. kolcktivna krivi6na odgovornost 6itavo sP'ske

za.5 e dn.ice prama vlastima (drzcwi) i preTna susodnim se lLT!(~~" CliJ jo proisticala iz nekoliko uzroka:

a) solo jc izrazita socio-okonomska zajodnica, 0a r

omodjenom teritorijom;

b) ked ba.Lkarrs k i h Slovena solo j a 6asto bi va to -i_ !~i'UC!. n i.cka zaj e dn i ca (nas t arrj cno j ednom ili nekolikim srocLli,'kj ;

grupama) ;

c) nodovoljno raZV1Jona i neofikasna drtavna vla8t

sa svojo strane uticala n2 odr~avanje sola kao izrazite so~i

ekonoms ke zaj e dn i ce . Ona nij 0 mogla dopr-e t i. do s v ako 1)0'-' ca, pa je zato selo snosilo kolektivnu krivi~nu 0dgo~orn( ubistva, kradj e i dr-uge prestupe uc:_nj ene na ,1j agovoT" p;'ci:,~.lC", ju. 1z to odgavornosti proisticala je i izvesna autcnornij2

sooske zajednice. Stoga so ona kad balkanskih Slovona javlja kao dobro organizovana dru~tvena i pravna zajednic27 koja JC

strogo kontrolisala pona~anjc svojih 61anova, utol su sela bila mala.

Tamo gdo su razvijeno osngvne socia-pko~omBke

pretpostavke javljaju ~e

l s kc

ruralne zajodniee. Pod solam kae obredno-rel i~skos

com podrazumevamo oriu r-ur-a Lnu zaj e dn i.cu ko j a d : st F';",-'

nizovanim delovanjcrn svojih clanova,

sko-religijskih radnji, ~oli da utiee na

rodne sile, ali i na dru§tvene 6inioce. To sile trc)? rovo~J

no usmeravati da citavej zajednici? a ne same )ojedin 0

bezbede nptimalno eszistencijalnc uslove. Sreds~va

53

koj

s c 1:0

ritualne radnje, zaryravo

noLo g i j a ,

ligijske prirode.

U prlnclpu, selo jo trajna obredno-rcligijska

z2JcdnlCR, all se kao takva nejednako ispoljava: animiranje

u tom pravcu se ili cikliEki obnavlja u odredjenim danima tokom vodine iIi kaa se za to uka~e potreba. To su akutna, kriz-

ria s t an j a kada

v •

se 81 t ava

zajednica ascti ugro~enom, kada

z a-:

nrcti opasnost nJcnom oDstanku.

Selo kao obr-edno+r-c Li.g i.j ska z aj edniea moz e se organizacijskiiskazivati na tri ravni:

1. na nivau fitave ruralne zajedniee, kada u~cstvuju svi njcni ~lanovi iIi bar predstavniei svih doma6instava;

2. na nivau ovla§6ene, Eesto naroEito odabrane

o~~te~riznate grupe predstavnika koja dcluje u ime i na korist 0itave scoske zajedniee, i

3. na nivou pojcdinaca - oredstavnika se~a,

ji ooet deluje u ime ~itave zajedniee. Prva dva o~lika Gil nal

Obredno-religijsko pona~anje seoske zajed ce

] c vrlo raznovrsno 3 ali s e ioak "'.oze podeli ti rra t ri o sriovne

grupc. One nis u UVE,k 11 cis"te;j i j as no onc:dj cnc , ve6su .irn nc+

k i, e Lcmerrt i zaj edni~ki i uz aj amno so prcplic:u i pro 7', J u .

nu funkciju obezbedjenja plodnosti izdravlja stoke i. ljudi,

da uo ds t akrru povoljne a tmo s f e r ske prilike .i, p Lodrios t

Drugu grupu ~ine raznovrsne radnje kojima se Iju-

di, njihova stoka i polja ttite od zaraza~ zlih sila i dcmo-

nae

Tn:;6u gr upu predstavlj u s arikc i.j e ko j e po r-e d ~agijsko-religijskih sadr~ina i delovanja 6isto dru~tvenog

i I'Cc"l'rc;si vnog

];arakterE'c. 'lVE; dru?c 8U caL

v -oj _,

cesce

irl,cn:l i va-

ne.

U SVlffi trima grupama obredi ma8ijsko-roli jsJee

prirode su 't o I i.ko br-o j ni

i raznovrsni

da

Dotrehno sve razmatrati.

on

}(Cl.O

54

obredno-rcligijske zajednice koje su po SVO]ln1 osobinama :i. eiljevirn21 vi~estruko reprezentativne, odnosno krnz koje 3e selo n21 najpuniji na~in iskazuje kao ritualna-religijska zajedniea.

II. Obredno'-religij s ke r adn j e z a p Lodncs t l iZGb J C

1. ?avetina

Jedna ad najreprezentativnijih ~anifestacija

s e La kao abredno-rel igij ske zaj cdn l ce 5 ko j a s e iskn.:31!] e 11'3.

ni YOU ~i tave zaj e dn i.ce , j e s t e z avo t Lna ~ s eo s ka 2 Lava, To

·1 r: . .JV

kolektivna slava koju slavi 6itavo selo ili sama ~ojedini zaseoei. Op§tepoznato je u nas da zbog neke prirodns]ojave ne-

povoljne po Ijude (rozar, poplava~ s us a , bolcst) s c Lo SE.~ Z2."""

vetujc, sve6ano obc6a da 6e slaviti neki blagdall u godini. T()ga dana za s ve 6l21no\c zaj edniee vaz i aps o L u t na z abr ana r.a-

da, naro6ito u polju, kao i ~enskih ru~nih radova, odnosno SVl 61anovi zajedniee su du~ni da taj dan pr21znuju.

Dani seoske slave n21j~e~6e su u pro1e6e i leti.

To Je vr eme k ada je k i s a n--=>.jpotrchnija po l j i.ma , 8-::0 ukaz.u j e na agrarno porcklo zavetine.1

Na dan zavetine, u vcrskim obredima veoma zna- 6ajnu ulogu ima sveto drvo, zvano zapis. U ataru sela ima nek01iko zapisa, uz koje se obi6no nalazi i ve6i kameni krst. Zapis 52 tabuisano drvo: ne se6e se i ne skrnavi na hilo koji na6in. U selima 1..1 kojima nlJe bilo erkve, zapis Je ponekaj zamen j i vao bogomolju. Dimitar ~'larinov navodi da su rmo ge c:c~ kve u Bugarskoj sagradjene na m€stu ili pored svetih hrastova , U10ga i kult hr-as ta dobra su :?oznati u reJ.igiji i m.i t o

v i.ma s t ar-Lh Grka, GerTIF'1.na i dr-ug i.h indoevropskih n ar-ode.. U staroj slcvenskoj re1igiji hrast je i ina~e hio posve6en bo gu gromovnikuc

Obredna povorka ad n1u~kih predstavnika svih seos-

kih doma6instava, na dan zavetine, ool21zi od crkve iIi glav-

nog z ao i.s a nos cc.i .i korie , krstove i erkvene barj akc , To je ~Li<tija. Dna obilazi kru~no oko eelog seoskog atara i obnavlja ranije urezane krstove na zapisima. Obilaskom svih zapisa

55

ijski krug aka sela koji trob d~ ~titi njegova

pr0ko ncke vade, patoka iIi

v •

reClCCo

Ze"'l_US t av I j 21_"

polja i stanovniks. Na svom putu, povorka nasta

niei litijc kvase u vodi harjakc} ikonc 1 krst; nc

no prakaju Dona iIi nestojs da

Nc s umn j i vo j c da s.--, ovdc r-ad.i 0 ob:r'cdu :c; a hri_s'2cmskim i Pi3.-'-

~ganski deo obreda jc 6ak preavladjuju6i

i sadr~i ncsumnjivc tragnve nckada~njc Ijudske irtvc - samog svc§tenika. Ova pojava bila JC noznata kod mnogih indoevrapskih naroda. U pohodu oko sela i pri obrcdu na reei, u6esni-

ei litije stalno mole bo~a za ki§u.

Drugi va~an deo kolektivnos rituala Zq ki§u 0- bavlja se kad glavnog zapisa. Kod Srba, devojke i mlade ~2nc kite z is cve6crn i obra6aju mu se kao iivorn boianstvu tra-

ie6i pomo6 za plodnost polja, a kod ~akedonaca one cvetnim vcncima opasuju irtvcnog bika.Dok na rogovima bika i na kame nom ~rtveniku gori po jedna sve6a, svc§tenik 6ita molitve Z~ plodnost polja i zdravlje6itave zajednib~. Ked sve6e do pristun~ se obrednom klanju trtve. U Srhiji obrednu ~rtvu (ovcu ) ko l.j e "dcrnac i.n s Lave!", dok u t--'[akedoniji i 'I'r-ak ij i, tn

st3.lno

~ini jeden isti 6ovck.

Strogo se vodi

irtve ne rasipa; ona mora oticati u rupu pod

3 ZEt'QlS0:r:l"

~ . ~ ,vk .

~aJcunlc .a crta OVlm

svccanostima je

sakralna fozba. Dna je obavezna za sve seljanc. U ju~noj Sr-

bij .i , '1akcdonij i i Trakij i meso ri tualnc-::: zrtvro se delilo n a

onoliko delova kcliko je domova u selu. Meso je najc?§6e ac-

lio doma6in slave, dok je u '1akedcniji to cinio 8ve§tenik.

Ritualna gozba Bvih seljana je ne istom mestu gele jc se-

na irtva. U Trakiji, porcd obaveznog jedenja mesa~ devojCi-

rno~da upu6uje na hekada~

e inic~jacije,O-

S _i Tn ... , _,-no, e' ,,_,,7_l 0 P, vi '.lCv e S 11 i c .i, n::] C' e' 0 S koi co 1 '" v i ' ,'-' -'.'l \'-, ~. rH,

. .:.1..... _ J _ _ _ _, _ 1 c ~ •.. ~ ... _' .J l .. ) __ ',_.~ _ .. - _, ' ....... . .... ..- ,'-I .> _'

L. d.i6 0brectnclp~ 11.1e0':-1 c; ,

U ko Lok t i vni.m ()~-)re(]j_m.(i SC()S}(( Zctj ertrlic~:_:: T)(')~e(?c1

zivih simbolicki ucestvuju 1 rnrtvi. ~ivi ad njih o6ckuju nak-

lonost i .0omoc. ;vTrtvi s u deo 7, e.dn i.ce 7 i v i.h . T

55

pl."lY'1Cr, u istocno] S1'bij i osobeno da s e n a dan s eo s ko s Lav

D?<1aVnO umr.Li.m "salj u if muz i.ka , igr'CJ. i hr ana , Sve s o to 1)OKOj'

& .. v" V" e~ y- ~ _ 5

nlClma salJe preko ZlVlh ucesnlka, dok u ~akedoniji tom pri-

20 U kr1.1g ()b1'edno~1'eli j s k e Drakse (·i tave S<20Ske zajednice uhrajaj1.1 se oracka slava i ()vcarska slave.

n j e s eme na 1.1 j 1.1znoj Srbij .i; obavlj a s c na d-in s v . Sim.conF·

Stolpni}::a (1. s etrt ernbr-a ) . Lz abr-anom

dstavniku sela - "do-

ma6inu slavell sve§tenik najpre osveti vodu, kojom doma6ica umosi obredni hleb. Svi dorna6ini iz sela donesu u c1'kvu ma-

10 p~enice na osve6enje. Tu 1)~enicu cuvaju, pa kada hude v1'eme setvi najp1'cnju poseju9 a zatim n1'i1'c:de zajednicki rucak

r-

kod seoskog zanisa, gde se svi p1'iceste obrednim hlobom.o

b) ovtars~a slava ortr~ava se na po6etku praletnje

ispa§e. Ona je javnai kolektivna svecanost kojom se teii osi-

guranju plodnosti, mlecnosti i zdravlju ovaea. U tOE eilju 6i't ava s eo s ka zaj c dn.i ca , .i Li, bar grupe s t oc ar-a ~ 81u;7,5_ s e n e k i.m

r-ekv i z i 't i.ma i ob r-c dn.irn p:"dnj ama ~

1 0 0

.. (0] OJ

se oridaju'lustrativna svojstva;

- biljcm, kojim cobani udaraju ovec da hi im 0-

jacali ~ivotnu snagu i Dove6ali im mlecnost;

- vodom, da bi mleka bile u izobilju, kao vode;

- kolektivnom trpczom, sa obaveznim kultnimje-

lima (~rtveno jagnj

- magijskim krugom koji prave dye neVlne devojke

ob i La z e c i, s tC)}(U U Dr-3"\lCU kr-e t an j 21. Sunca.;

- ritualnom golotinjom7 - zone ulazo medj~ avec sa z ad ignut i rn s ukn j ame, 5to maie da predstclvl:j a ::U.i utuk pro~ tiv zlih sila iIi je ostatakorgijasticko~ pona§anja kojim sa z:.:l("lu ut i cat i n a p Lodno s t stoke.

3. Kole~~ri, lazarice, kraljice (ili rusalijc); daiole, ger~an su najizrazitiji vid grupnog predstavljanja

sela kao abredno-1'cligijske zajedni~c. Sve su to obredne po-

vo r-k e o d t.orie ko Li.ko mas k i r-an i.h ili naroei-to odevcnih uc e s n i.ka ,

~:3j (;c:sce vr-eme nj .i.hov a de Lov an j a j e z i.rns k.i ili Le t n j i s o La t i-:

cij8. Obrednom igrom i pesmom, koledari (i nJ

81

vorke) treba da ;sDunc dva osnovna zadatka: prvi, da svakoj

ku6i koju posete obczbede plodnost i napreda~, i drugi, da

vikom, zvonjavom i oruijem gonezle sile i demone iz sela. U

koledarskoj 19r1 ima i ja~nih tragova razuzdanog pona~anja5

§to upucuje na zaklju~ak da se redi 0 ~ultu Vel

no s no 0 nc~kadasnj ern s t var-nom po lnom c inu Vej

cati na plodnost prirode. ~bog toga nl rekviziti ko dare

(drveni falus) niti pokreti kojima se

koj i u nor-rna Lni n okolnostimanisu dozvolj e ni 5 u eve] p r iLi.c i.

8U ne s arno mo gucn i nc go J .. pozelj n i ,

() ,

oru. 8U

op~teg dobra zajednice.

Za razliku od koledara, kraljica i 1azarica - rl-

tua1nih ophoda koji se desavaju U odredjene dane i

rodno - podsticajni karakter, dod0129 perman i bacanie utopljenika u reku javljaju se u akutnim, kriznim situacijama 8eoske zajodnice. U na~oj etnolo§koj litaraturi dodole su pozna-

to i smatrane kae mapijski obred za ki~u: leti, u

.-

vrana suse~

seoska zajadnica nastoji da obrcdnom igromdodola magijskim putem utice na prirodu i ~atprirodns sile i izazove ki~u. 1sti srni s ao imalo j e o tkopsvan je i bacanj e u reku ut op l j erri ka

o

(iIi bar krsta s njegova groba),J odnosno obrcdno ~rtvovanje

figure Clgermanll u Srba i Pugara .i Li. Htrajanl1 kod Rumuria , u

',f 1--' . ,. ''', 1- 'v' 10

'.,.0 oav i j 1 1 lIo!.)rUCZ1.

Nasuprot ovoms, U sociolo~koj teoriji preovla-

dju4e shvatanje da o~rertno-re1i jski postupci seoske zajed-

nice za J:i''';u im.aju dvojaku f'unkc i j u : Drva je v idria , samo~JrJ_ vidno primarna i njc 8U ~1anovi seoske zajednice SVeSTI1; to

je ~elja za ki§om. Druga funkcija 5e nevidljiva, prikrivena)

i nje ~lanovi zajednice nisu svesni. Ovu tezu 0 latentnim i vidnim funkcijama obroda, naro~ito jo razradio sooiolog Rohert

K H t 11nl"'" '''J"' ,- oJ' 'v

.. ,cr on.' us rJ.n]a]UCJ_ s e na rm s .. ]en]c"crtona., 2, C'(:_lTfilCTlO

i na stav francuskog etnologa i socijalnog psihopatologa Ro~c Dastida, na~ sociolo~ Vojin Ilie izri~ito nagla~ava da se stvarna funkcija kolektivnih cbreda sastcji HU tome stc u.0tezanim ~ivotnim uslovima zajednica mara posvctiti rrmofo ve6u Da~-

S8

nju u6vr~6cnju svoie inte~r~cije. U tom ci15u treba ub1a~iti Dovecanu nesigurnost i neizvesnost; spre~iti poja~avanje unutra§njih sukcha u z~jednici koji se mOBu o~ekivati u te~im

iivotnim priliJ<:clma; Dotrcbno j e na kY'aj U:1

sprcciti

. .

os J_pan] EO

zaj c dn i c s ~ nj eno n03_pu;<;tanj e z bo g po ve can i.h teskoccl. ops t anka u njoj. U tome se sastoji stvaY'na funkcija kolektivnih abrede, iako 1 ana nepaznata zajednici, a njihova proklamovana

funkcija

>;~,~t:=> '., 7'~' H 12 , • .1.0.,-' l..lU,.JlJ a e

Hisljenje nertona i >1ili63. - da. obred z a kisu

nrikrivenu integrativnu funkciju - zastup1jeno je orviuut

" '" V" • 13

l U na~oJ nnVlJOJ etnolosko] Ilteraturl.

III. Kolektivna za~tita zdravlja

\1agijsko-reliaijske radnje za za§titu zdravlja 8U brnjne. Sitno je da ih seoska zajednica obavlja kolektivno i organizovano, odnosno da to unjeno ime cine odabrani dstavnici. Ve6ina tih radnji usmerena je na za§titu od zaraznih bolesti i zlih demona, a §tite se Ijudi, njihov~ stoka ~ us ev i , a. porrckad i nck i t e s k i kolekti vni 't r-ans porrt i .

1. Za6tita vatro~, kojoj se pridaju ~istila~ke l apotropejske aBotine, op~tep9znata je kod mnagih naroda. Ova s e vo j s t va s « nar-oc it o pridaju "zLvo j va t r i !", ko j a se do" bija prastarim na~inom trenja drveta 0 drvo. Ritual paljenja 1l:'7,ivc vc:'ty'c:" odvij a se pod s t rcgo odr(:dj cn i.m oko l.no s t i.me , 0

v v • • "1ll .

cornu s c starala Cl tava s e os ka z a j e dn.i.ce, . Zastl ta. va.tram

primenjivana je kako u a.kutnir situ2cijill~a (zaraza stoke i Ijudi) tako i u adredjene dane (Blagovesti, Petrovdan, Ivanrtan) kao redovna predohrana.

Drugo i ~esto sredstvo kolektivne za~tite zdrav-

Ija bio je magijski krug oboravanjcrn sela iIi provla6enjem

~roz naro~itu ko§ulju. Magijski za~titni brazdom stva-

ran je oko sela iIi povremeno (u vremc kuse) l12 kae redovna

preventiva svakog prole6a uo~i Djurdjevdana.

do_ j e n){)f~J_a.

biti prava, zaorana gvozdenim ralom (plugom)

. .. .' 15

(na~injena zlatnlm III srcbrnlrn plugom).

Stroga socijalna kontrola pravilnog vr§enja ob-

cdnieu. ~itavo selo z edni~ki se stara

janju novea za zlatni (sre~rni) plug taka i 0 is~u-

,:::n.1 U s v

ritualno-marijskih pojedinosti ad kojih zavisi

us~sh za~titnoc ohoravanja.

U isti krug obredno-rcli jske nrakso uhraja se

t akv« isc;

ko~uljc, izatkane u 90S

'1 '7

olco Lnos t i.ma " l 0

1z prirncra kolektivne za{tite zdravlja vidi se

da Sil ohredno rolizijske rednje, nr0duzimane u tu svr}lu, naJ-

~e~6e obavljanje u naro~ito kriznirn situaeijama

pasn~h zaraza. Analopno obredima za ki~u,

se 1 u ovirn slu6ajevima radi iskljufivo n nrikrivcnnj integrativnoj funkciji kolektivnih cbreda za zdravlje? ~tavi~e) kriz-

no stanje koje preti raspadanju dru~tvenog sistema seoske za-

jedniec, u nvoj priliei js ~ak o§trij~, jcr je u nitanju go-

Ii ~ivot. ~islimo de inte~rativna funkcija koloktivnih obroda, iako prikriv(~ni'1.5 nbjektivnCi po smo j i , /\li .i s t o 't ako dr2;iTc,O da ona nije jedina i da njihova nro~l~movana funkcija uslovno

moz e b i. ti 11 ~ .i s t e iluzij 2~;. Takvom s e mozc' (us Lo vno ) T)okazati

i latentna funkcija. Razlazi 8U, mislimo, u s18dc6em:

Prvo. 1ma kolektivnih obroda kOJe zajcdniea obavIja redovno, eikli~ki; daklem nc u kriznim ve6 u normalnim 0-

kDlnost

~ada ani nisu prslcdnjc srcdstvo kojim se deluje

sile da bi se sa0uvao dru§tveni sistem od ras-

Dru["o, Postoj i i::volueij a i visefunkeionaln()s t kalektivnih obroda,Magu6no jc da se u njima jednovremeno ispoliava4u nekolike, madl. ne uvok i jcdnl.ko va~ne fun:kcije. To zavisi 0(1. korikr-c t n i h dru§.tveno~-ekonomskih oko.Lriost i ,

Tre6e. Integrativna funkcijl. ne samo kolsktivnih

ohrcda DCfo i svekolikog verskog ~ivota je perrnanentna i vaz-

.• . ;' ' . 1 8

P?, :j CI' ~ zaj c dn ick.i ru. t ua.l i , k<:-13<::0 prlmecuJ e .Io z e f Obrc:nbskl,--

rruIste,vlj aj u rored drugih vezi vn i h ele:-ienatd (srodstvo" su-se d s t vo ) , zna~aj nu i ricophodnu osnovu z a oseJ5aj j c d i n s t va 1 grupne pripadnosti svih ~lanova seoske zajednice.

60

~ tvrto. Mogu6na iezintsgracija dru~tv2nos 818-

v3~nija cd uzroka; ta6nije, da Ii mosu6no razlaganje dru~tve-

ionisanja) maze za ~lanove zajednice biti zna~a4-

nlJC od dircktne biola

ugro~2nosti? Mislimo: nc.

Petc. Po~to nismo dobili ki~u, babine ko§ulje 1

vala stoku ad zaraZ2, eo ipsa nasturya su~a, pomor. Krajnji

rezultat - raspadanje dru§tvenog sistema. Zar se sada i laten-

tna integrativna funkcija obreda nijc ~okazala iluzornom ba§

stna? Dna isto tako nijc s~re6ila ~oslcdicu - ras-

padanje socijalnog sistonR - kao §to ni rnanifostna (i svesna) funkcija ebreda nije spre6ila uzrok.

Zna6i, i integrativna funkcija obreda jc, kao i

svaka druga funkcija u odredjenorn kulturnom sisternu, relativna

i promenljiva kategorija. A to presto zna6i

funkcije obrc:;-

d2 zavise od niza istorijskih, dru~tvenih i ckonomskih okol-

nosti, D2 zato u njihovom teorijskom cdredjenju valja nrimcnjivati dijalckti6ki pr1stup.

I \7 : ?.'-1 (~S t c\ i

lic:nosti

b r-e d 1"·· ,

u o_recno-re 19lJsKom

?:,ivotu

Masta na kojima tc6e obredni i religijski ~ivot sela iako nlSU strogo odredjena ipak su PQznata i manje-vi§e s t el na , Oria su broj n a i r-aznovr-ena , To mogu b i ti: dvo r-i s t e 5

ku6a uliea, sredselo, polje, voda, raskr§6e, zanis. Ipak, kako je to za Makedoniju Dosebno nagla~eno,19 a to va~i i za 08- tal krajave balkanskih Slovcna, stalna i najva~hija kultna

mesta su groblje i crkva s portom. Groblje je u osnovi neka

vr-s ta ogJJ,c':C1.1a unut r-as nj eg s r-odn i ckog rasporeda domac i.ris tava

i rc)c.()'1,~t u s e Lu ..

sto s e tiCE: licnosti, osim s vc s t cn ike , u odrz,,\_" varrj u verskih obr-o da nij e b i.Lo po s ebno i f'or-ma Lno zarcdj o n i.h i nos V(."cccnih poj ,,,dinaca ni ti Z2 to s pe c i j alizQv,"nih orgc::mizCl.··

ustaljenom rcdu 1

sani rod so posobno izra-

nrcuz1ma neku versku ulo~u. To so naiboljc vidi u dogovornorn

s Lave 17 .i.L'i, u oT)str:;m pr-Lznavan j u IF';~

odrcdji

prih'la6enkao ~olektivni za~titnik sela od gradobitnih

U nas je Doznato da u verskom ~ivotu uOD~te, a

DOS :-~_;br10 U !J

avan]u

ih kultova i kulta ~rtvih, ~ene 1-

'.t TH'vorc:".z;rcdnu u Lorru 1 znoc;-·tj. Uloga :~ene u OVOn1 .iomcnu u

rnrio ]e nos r-azrncr-n.i , mczo s }~c6i c~3.k i o br-nu t e , n j i.hovorn

dru~tvenom polo~aju.

ul02U u op~teseoskim

S druge strano, mu~karci imaju vidniju

. , }-. . 20

godi~nJ1m o0red1ma, ~to, u osno'li,

odgovara njiho'lom povoljni4em poloiaju u dru~tvu,

, 0'

S 2.nJ(Cl ] e

s e Jr.C) f~11 r azma tj_'l2 .. tis a

dva stanovi§ta,Prvo, sankcije kao oblik obredno-religijskog ispoljavanja seoske zajodnice, i drugo, sahkcije kao krajnja dr'ustv(,nn-p(C'rspe:d<:tivna mora proti v on i.h clannvEl koj i narusavaju obredna-religijski ~i'lot svoje z3jedn~ce.

Prvo. Kao jodnu od najreprozentativnijih farmi koloktivno~ obredno-roligijskog ispoljavanja uze6emo proklinjanj{~. O~~tepoznato je da je u balkanskih Slovena selo kao sudija bi1n ~vrsto uoblifeno. Seoski sud su mogli finiti istaknutij i foclj ac i ~J.li j c is to T.t'1_ko cc;sto hi valo d,:l su £>'l

"voliki

i rna Li ' lludi u 8'211..1. Od Luk c s co s kog s uda , bez abtira ria to

ko ih je donosio, istieao je Tihomir Djordjevi6, uvek 8U pred-

I' o. .,' i.h ". l' 1

stav Jale lzraz Javnog mnJenJR 8V1. zltc_Ja so_a.

Kolcktivne

sankeije sela bile su brojne i raznovrsne, ali su za nas u

ovoj priliei va~ne onekoje 1rna]uizrazitiji obrcdni ~ ma~ijsko-religiozni karakter. To su proklinjanja. Ima ih dve vrst 0 OIlcL koja u veeoj meri predstavlja~Ju s t ar-oba Lknns ko ~l_

staroslovensko kulturno nasledje i ana koja 1ffiRJU ryretc?no

j"lriS_CEtrlS

kar'3.kter.

62

2Toklinjanje j k20 mor21n0 kazn~ bilo izraz

Se, javlj

i onda kaJ2 Je trebalo utvr-

diti i p0j

ati obi6ajno-pravne odredbe. Bio je to Dsihi~ki

pritisak na savest

odrec1be naru~

§avali. Prok1injanje JO sa

e va Lo 'DDZiv vis

s .i Lama Cltl un i s·"

Ijad i svu lmCVlnu

stu~nika. Izvodilo se kolek-

tivno: svi stariji Qufkarci iz svih ku6a saku~ljali su se na

Pr utnost svakop ~oj

na6no i ~lasno iz[ovaranje kletvc,

uz n2J~'iciven-i (c: Jc:a:rK'na ria '1Droklctu gom.i Lu" ~ pr8dst2,vlj ala j e l")un izr3.z 's o Li de r-no s t i. sa zajednicom. Os Lrn ne oo ana t Lh, t"JC()

BU proklinjani i poznati krivci, ali protiv kojih so

Oil nij (' mogla. bori ti ~ j er su b.i Li silnici ~ vlast iIi Tur-ci.. 21.

Proklinjanjo je irnalo ja6e moralno dejstvo aka

. .

JG U n j ernu

v t 1 'v uc cs vova. C) V.lSE:

Ijudi iako su tom nri1ikom na ritua1ni n -

{;in ')il:L rak i.j u .

Ko1ektivnc sankcijc su preduzimane 1 nrotiv mrtvih. To jc unistavanje vclffinira, U nas pazn-ato (od Dusa.nov:l Zakoniko. p2) s kor o do nas ih dana 0

Druzo. Kao sto su s.':c u pr-vorn s Luc a j u (z:} ub i s t v a.

kradjc,

1· .) d· 1

pa Jovlno preuzlma e

gijske prirode, tako su se l u slu~ajevimaodstupanja od mo~ r-a.l.no r , verskog i obrecJnog zivota nrimcnjivale "2<:iste11 dr-ustvcno-represivne mere zastite. U ~irem smis1u, ovdc se ubrajaju ~oznate surove mere protiv'vestica. S druge strane, se-

Ijani koji nisu rcdovno postili paste, slavili slavu, koji

su radili na balgdane i uopstc izaziva1i vi~e sile, ka~njavan i, s u t o Los n i n k''''czn2me. iIi k3zn3.ffi.3.d.'1 van j 2' vos ka cr-kv i, 0 Pravo zajednice da kazni svora ~lana nroisti

njc nojedinaca nrama visim silama izla~alc 40 otvorenom suko-

bu sa njima ne sarno njih ne~o i zajcdnicu u celini.

SC1·-:1 k ao S(,)·_._ ..

cic--(~:}r:(_;_n.QTfts](C~: z a .. j e dri.i c e 0

obredi1 verski ~ivot su

nesumnJ1V ~ivotni i konstituti

t seoske zajedniee.

Porcklo raznovrsnih

festaeija sele kao ob

rec1_I10=rclipi j s ko Zd~j (.:~clnicc; kod bal kans k i.h Slo\1<?r1d_ vooma J e

staro. Ono, s jedne strane, sois svojim najduhljirn korenima

u slovensku starinu, a, sa druge strane, u starobalkanski

ilirs

i j c Li ns

supstrat, a preko njih u jo~ dublje

slojevc balkanskog i srcdozemnos neolita.

U dugom istorijskom nroecsu etni~ke i kulturne s .i.rnb i.o zc i s taparrj a sa starobalkanskim naood irna 5 balkansl:i

gij sku zaj ednieu iZf'T'a':j i va l i U okvirima z:?mljoradnickc)'<3tc'carskc ;roizvodnje.

Obredno-religijsko pona6anje ruralne zajedniee bilo jc neprekidno usmeravano samo u jednom - egzisteneijaJ

nom )ravou: da se obozbe

V' 1 d - ---. d 1'- l' Zlvot, p o_nost 1 z rav JC ~J

i stok,~ dE:J_ s e o s i.gur-a j u najpovoljniji a'trno s f e.r-s lci l1c:-i~"'--:

p Lodno s t polj,3_5 da se obczbede uzajamno bla80n?Jcl8ni ko n t ak

ti s nat]rirodnim silama, da se zajednica Ijudi i okolnog svc-

ta ndr~i kao celina. Te ryrimarne te~njc ostvarivane su s~~d

stvima koja se bitnije nisu menjala od praistorije pa

do na§ih dana. Oni su se urnnogome c~uvali i ~osle prlman~a

hri~6anstva. ~agijski na~in mi§ljenja i pona§anje soosko~

stanovni~tva bili su sastavni deo proizvodnog rada. To n

vrdjuju brojne obredno-relipijske radnje,koje u ID3nJOJ ve60j merl nose sarno necat hri§62nstv2

• -, 0

J __ LJ_.

Osobcno

je da

su kod balkanskih

Slo\J('?nc~.

v., ..

C _LcJD::_)·'\;'"l

ruralne zajednice najduio ostali~edjusobno Doveza~__ na

ol).rc~clllo"'-"r;21igi~1 SKOr:J. p Larru ~ .. (Jd ctrugc;:!nlovinJ:: )(I)( '\iC:;}(C-1. Oriel

s ve viseq;ubi n2hadasnji s oc i o-cekonomsk i k,=:ra}:tcr j '_2djnsi~?'2-

ne zajednice, a 6uva i dalje mnofe ko]~ktivne nbre

nag socijalizma, selo gotovo konacno gubi svoj nekad3

r-aktcr- obr e dno ..... reli,gi;s}~c- zaj cC1:nicc:> tl_ 01)113Vl:j t)_- . S(~ ~-~, J

stcneno na ~iremsocio-ekonomskcrn planu.

hU

v ,

~l="'T.Jr'

~ .J.-' .- .! .' . .....!

* Tcr~ Gvim naslovom ijavljena je jo~ juna 1974. £0-

za unarodni kongrcs Dru~tva ~an Boden. Dve fadi-

ne kasnijc, u maju 1976. Kongres je odr~an u Var§avi,

s~o podne~l pismeno S0 ~tenjo pod naslovom ~rnmunaut6 r-ura Le CC,[i'_,"lC unite ri 't uc Ll e Cot T'clipic;usc (Sl,'lv,cS des Balkans, XVIII-XIX s.). Rad, ~iju unekoliko izmenjenu vorziju ovdc S §tavamo nalazi so u ~tampi u Bolgiji. U modjuvremenu) kod nas jc objavljen n~ sli~nu tcmu i ~la-

r:Ei}cprof 0 ·lirk2. 'j;:,rj ,==tkt?r()Vi.6a 7'Solo k2.c, kuI tn2. zaj ednica"; Sirn1')ozijum ':~)e(Jski dani S. Vuko s ev Lj cv i.c a' knj. IV, l'rij (,;polj e 1976.

1. Slobodan Ze~evi6, Zavotina u sover0isto~noj Srbiji,GFM 36, B.o,'.:rad 1973) 1+8,,1+9.

2. na~im istra~ivanjima u Jadru 1962. pod; S. Ze~evi6,

de no dolo) 46; Sava Milosavljovic, Obi~aji naroda srr.'skop iz s r c z a Omo l j skop: 5 SEZ;b XIX j Beo~~rEld 1 (H3 J 211.

3. Ljuhica Zotovi6, Ritualno kl2.nje bika kao nstatak anti~ko~ kulta plodnosti, Starinar VII-VIII,/1956-19S7, BeoGrad 1958, 151-152; D. Marinov, ~iva starina III, Etnografsko folklorno spisanie, Ruse 1892, 319-,329; Draputin 9jordjevi6, 2ivot i obi~aji u Leskova~kom pornoravlju, SEZt

Lyy noncrr~cl 1q~)R 2?6- n0broc~v ~ur~vl'c~ ~~~·nn~nl·l·c ~~t-

..:.~\, •• ~ -"'~)~.J - l __ ._ - '- \ ...... :1 -_ --, ~----\j L ._).... .c._ \.' --:1 _ J.,'_._ ,--'·_" ....... 1 ... \,_.. L..:,L

ve na Petrovoj gari u Jablanici, LGskova~ki zbornik VIII, Le s ko ve.c 1968, 121~126; S. Ze~cvi6, Na.ved,mc dcLo , 61; Vidosava Stojan6evi6, Vranjsko Pomoravlje, SEZb LXXXVI, Beosrad 1974, 475.

4. Lj. Zotovic, navedeno delo, 152; D. Djordjevic, nav.delo, 227.

5. S. Ze6evi6, navedeno delo, 61-62.

6. D. Djardjevic, h.a., 180.

7. Drag6s1av Antonijevi6, Ov6arska slava u jugcisto6nojSrhiji, Vranjski glasnik VII) Vranje 1971, 327-332. Uporedi Bane,tske Ecre:J'

8. Hristo Vakarclski, Etnografija na Bulgarija, Sofija 1974, 699-706; M. Arnaudov, Kukeri i rusalii, Sbornik za narodni umotvorcnia XXXIV) Sofija 1920; M. Gavaci, Gndina dana hrvatskih rrar-o d n i.h obi~2.j 2 I, Z,3f!,rcb 1939, 11",20; Hiko Kuret) Prazni~no leta Slovencev I, Cclje 1QSS, 18, 26, 32- 33, 38, 45; S. Ze~evic, Elementi nn~e mitolo[ij u n~rodnim obredima Z~ irru, Izdanja MuzejJ ~rada Z cc, Radovi V, Zonic2. 1973, 21-49; Srpski mitolo i rG~nik~ Rcngrad 1971, s.v. Koledari.

9. S. Zc6evi6, Elementi n2.~c mitologije .. _,125--126, 133-136, 137-1lf1, H. Vakarclski, n.d.~612~'514.

10. S. Ze~evi6, German, GE~ 38, Beograd 1976, 254-)56, 260-261; F. Va.karclski, n.d.,613-615; 'I'at omi.r- Vuke,novi6, Solo k ao

§ocii zajednica kod Srba s n2ro~it C}ClI ~31_lT}1_1 II :r:;]<~<~) Gl~:_snik~ ~~}~T'1 1\~ Prist

6 ~, osvrtom na S~ct::L965~ 112-114,

11. ~rlY~rt K,

j Social T~-ory and Social Structure, Ro-

visod and cnlarocd edit n. 7hc G 0'-S4.

Press of Glencoe 19S3~

1965? 566 ..

13. Iv~n KOV2~2Vi6~ Dodole - grativni pristur prou~avanju

obifaja, Glasnik Ei XXV, Bcczrad 1976, 83-85~ 87.

14. Nikola Zcgo~ Volovska bogomolja, GE~ II, Beograd 1927, 18"20.

1 r-

-'-- .:J •

Vuk K~rad~i6) Srpski rjc~nik, Beograd 1935, s.v.oboriti; Sina Trojanovi6, Glavni srpski ~rtvcni obi~aji, SEZb XVII, cgr0.cl 1911, 38; 1'LLT. ~'Iajzncr, Or an j e ~, oboY'C""..vc,~' nja, Godi§njica N:t: XXXV, Bcoprad 1923, 187, 191, 192; Radaja Uskokovi6, Seoske crkvc i slave po selima ako Ivanjico, GEM III, Beograd 1930, 94; Bogosav Ivanovi6, Obo-

"';-''''-'~-~I'''' c- '1,:'1 ("1='1".'T ;\TTTI B:-'n~Y';:>,..1 10,38' .., 5?

j_ ' ...• v.".ll._ _.. ,j _,_."_~.)-'-1._.,- • •. _ ;i J .... __ !::;, .,,\_l .~ ') -L ....... _ ..

16.

Oraln se plupcrn koji su sakovala elva brata bliz2nca (Ci<,;,ilni)) u;' ;:;luvo'; doba noc i. ~ S,] dva upregnutc ern ,"'1, ve1::

b Li z anca cutc6i i pone k ad n:t.'d. Ore s o od .i s t olta k'l 7,:'1_~' ~;3clu,o K? .. c1.2 sc or=ic.i vr a t o D_..3. pol az no mos t o , iski~<~""~" '1'-'lJ.'" -:)u i u nj u zaknpa-j u zi vo c r no pile .i.Li, dv a iibr,'1.tc:_'; _- ~-.-", »o t I.a ,

17. Do kraja XIX vcka postojao je kad Srba i Vlaha u isto~no Srbiji obi~aj da so u slu~aju zaraznih bolcsti (naro~ito kuze) svi stanovnici sela provla~e kroz naro~itu ko~ulju IJ toku jedno noci devet polih b~ba morale su izatkcti

" 1· 1'" . -' . - V"" v l' --

(lC_,_Jno p e.-LIlO l o o D]eg,J_ SrJ.~~;l_tl .. <_0~3U.""'-lUo J"',JC JC CC

kosulj:;~ k"'o ham:1.jli=iil z a zastitu od ku?:c::, s Luzio ;C'Fl""Cji_, rLat.na l:-oji su svi s e l.jan.i nosili na 0(16:5. T. VUkCljl'\!

n i d,, 12:10.122.

18 <> lTos'\~I!]1 O[)refisJ< .. .i , Ri.t ua l arid Soci:~Ll StruCLtlY1C .i n t~_ 1'-1,3.cc;(,1·~.··\ nian Villige Research Report No 16, Dcpartcmcnt of Anth

r()T'>lci gj7:1 Un i, ve r s i ty of !\1~'}s S 4_Ch.llS o t t s J '-:I)S 't , _~1.rljl J. ~17 7 ) 2 e

Sli~no i DU~2n ~edeljkovi6) Djurdjevsko ja0njc i kra~?j

k t" . 1 • k t " + . 1 l 1 _._' " ~ .

. .ao -:)(-,r lCl1v',oru r(2~L. prJ_mJ ... Jvno[ J<:CLC:/-. LJVno[,

tcta, Vjesnik EM IV? Za[rcb :1938, ll-5.

19. J. Obrernbski, n.d., 3-4.

20. J.Ohremhski, n.d.) 5.

21. D. l'1arinc'v, n c d , , 377~380; S 'I'r-o j ariov.i.c , .i nr-ok Le -

tije u Srba, Beograd 1908, presTampano iz. , 20-21;

ri .• Djordjc'Jic, Sel() k,,3.o sud u nEt~~~:;.?m nar-odriom 01") nr-m

pra.vu, Zbornik FF I, Beograd 1948J 267-273.