Situacionizam

- “Drustvo spektakla”, Gi Debor – fundamentalna knjiga situacionizma

- situacionizam je bio konkurentska pojava Tel Qelu,
- nastao u isto vreme, krajem 50-ih godina, i slicnih pobuda: kritike egzistencijalizma i fenomenologije, ali
se zalagao za druga sredstva
- Situacionizam kao pokret je osnovao Gi Debor, francuski arhitekta, koji je skupio desetak, dvadeset
umetnika izmedju severne Spanije, Francuske, Svajcarske, Italije i autore koji su okupljeni u zemljama
Beneluksa, oko tada cuvene grupe “Kobra” (apstraktni ekspresionizam tokom 50-ih godina)
- Debor je postavio jednu vaznu ideju: Savremeno drustvo je drustavo masovne proizvodnje i
potrosnje informacija. To je drustvo u kome vladajuce strukture zele da upravljaju masama. (bez
obzira da li se radilo o istocnim komunistickim ili zapadnim kapitalistickim zemljama. On tvrdi da se u
oba slucaja radi o drzavnom kapitalizmu samo sa razlicitim politickim sadrzajima)
- u oba slucaja drustvo je zasnovano na podeli ljudskog zivota na radno i slobodno vreme
- svako drustvo da bi uspostavilo i odrzalo svoju moc koristi i regulise ljudske emocije, ljudski nacin
zivota u, pre svega, domenu slobodnog vremena
- Drugim recima, u razvijenom kapitalizmu, dolazi do situacije da jedno drustvo stvara industriju koja
regulise nase slobodno vreme – industrija zabave
- zapravo nas odlazak u bioskop u pozoriste, na razlicita mesta zabave ne predstavljaju nasu slobodu i
podrucja kreativnosti vec su to mesta kontrole i prenosenja coveka od aktivnog stvaraoca do pasivnog
konzumenta (ja idem u bioskop da vidim kako drugi ljudi ubijaju motornom testerom, kako se drugi ljudi
zaljubljuju, oni umesto mene rade stvari koje ja nikad necu uraditi)
- kroz sistem zabave aktivni zivot pretvara se u pasivnu potrosnju, bicu potrosac koji ubija svoje
vreme u ponudjenim slikama
- zapravo, potrosacko drustvo unistava revolucionarni stvaralacki identitet pojedinca
- cemu sluze umetnici u ovakvom drustvu? Da budu slobodni, slobodni za druge ljude (umesto njih),
sluze kao uzorak.
- ovde Debor dolazi do jedne vazne teze: “Rad je najvece zlo”, aktivni i pasivni rad je nacin na koji
svako drustvo sprovodi totalitarnu kontrolu nad pojedincem.
- kroz radno vreme nas kontrolisu na ocikledan nacin, kroz slobodno vreme nas kontrolisu na
neocigledan nacin
- situacionizam = znaci: svako treba da otkrije svoju situaciju, da vidi koji su to drustveni mehanizmi koji
upravljaju time da moja situacija meni ne dozvoljava da budem kreativan
- kada se to postavi kao problem tada svaki pojedinacni subjekt postaje onaj koji se bori za svoju
slobodu, a borba za slobodu nije samo borba za neke velike ideje pravde i jedinstva,
prijateljstva, istine, jednakosti, vec je to borba za razaranje mehanizama kontrole i to onih
mehanizama koje nam drustvo daje kao mehanizme za nas same da realizujemo nase slobodno
vreme
- druga vazna ideja koju Debor postavlja jeste: “Moderno kapitalisticko drustvo postavlja spektakl
kao osnovni mehanizam upravljanja nasim slobodnim vremenom.”
- (ono sto dokazuje da je Debor bio u pravu jeste da je danasnja umetnost kao i sva velika umetnost
kroz istoriju uvek bila spektakl, spektakl koji je napravljen da upravlja nasim zivotima)
- I on daje jednu genijalnu definiciju spektakla = “spektakl jesu kapital i moc koji traze svoj izraz
vidljivosti” (holivudski film, rock koncert, turbo folk = to su zapravo oblici vidljivosti jedne odredjene
drustvene moci i politike koji postaju prepoznatljivi na odredjeni nacin da bi upravljali nasim zivotima i
da bi skrivali pravi mehanizam i razlog zasto oni kao takvi postoje)
- Deborova kriticka teorija je bila vezana za Leferovu kriticku teoriju – kritiku svakodnevnog zivota
- Lefer, francuski teoreticar, poznog francuskog marksizma, jedna od retkih figura koja nije pripadala
strukturalizmu, koji je kritikovao svakodnevnicu. Svakodnevnica je ono kroz sta se pokazuje drustvena
moc. Velike ideje ne znace nista, one pripadaju domenu oznacenog. Ono sto upravlja nasim zivotima
jesu mehanizmi na kojima mi gradimo nasu svakodnevnicu.