UVOD

Hartije od vrednosti predstavljaju jedan od najprivlačnijih načina ulaganja

novčanih sredstava.
U ovom seminarskom radu, sa obzirom na širinu teme, nije posebno
akcentovana konkretna hartija od vrednosti, nego opšta načela vrednosnih
papira pod kojim se podrazumevaju uslovi i postupak izdavanja, organizovano
tržište Hov, vrste hartija, negocijabilnost, itd.

1
 ISTORIJAT HARTIJA OD VREDNOSTI

1273 Kublai Khan je emitovao prve papirne zapise napravljene od kore

murvinog drveta i označene njegovim pečatom.

1368 Prvi zvanični papirni novac (Kwan) je kreiran od strane kineske dinastije
Ming.

1531 Otvorena je prva zvanična berza akcija u Belgiji (iako se smatra da su

Rimljani bili prvi koji su trgovali hartijama od vrednosti).

1602 U Amsterdamu je otvoreno drugo po redu tržište HOV.

1661 Švedska je emitovala prvi evropski papirni novac.

1688 Odigrala se prva trgovina hartijama od vrednosti u Londonu.

1690 Britansko carstvo je prvi put u istoriji koristilo kratkoro čne zapise
(promissory notes), emitovane radi finansiranja opsade Kvebeka.

1773 Otvorena je prva zvanična berza - Londonska berza.

1790 Federalna vlast emitovala obveznice u vrednosti od 80 miliona dolara

radi refinansiranja federalnog i državnog duga iz Revolucionarnog rata.
Obveznice su bile prve javne HOV kojima se trgovalo na berzi osnovanoj u
Filadelfiji.

1792 Ugledni trgovci i brokeri iz New York-a potpisali Batonvudski

(Buttonwood) sporazum, čime su formalizovali trgovinu hartijama od
vrednosti na bazi regularne provizije i time označili nezvanično stvaranje
Njujorške berze (NYSE). Na NYSE je otpočela trgovina sa 5 hartija od
vrijednosti – sa tri vrste državnih obveznica i sa akcijama koje su emitovale
dve banke.
1830 Kotirana je prva akcija iz oblasti železnicke industrije. Od tog momenta
pa sve do kraja veka, akcije iz oblasti železnicke industrije dominirale su
tržištem.

2
1842 Osnovana je druga berza pod nazivom Američka berza (AMEX)

1921 AMEX je preseljena u zatvoreni prostor.

1929 Berza je upala u deceniju velike depresije.

1971 Komisija za HOV je dizajnirala prvu elektronsku berzu - Nasdaq.

1976 NASD spaja Nacionalnu Kliring Korporaciju sa kliring korporacijama

NYSE i AMEX berzi.

1982 Nasdaq Sistem Nacionalnog Tržišta (NMS). Nasdaq uvodi NMS

(National MArket System) koji u minuti izveštava o trgovini 40 HOV sa
najvećim obimom trgovanja na Nasdaq-u.

1990 Stvaranje OTC Bulletin Board (OTCBB) od strane NASD daje

investitorima informacije i pristup hartijama od vrednosti koje nisu na listingu
nijedne nacionalne berze ili tržišta.

1993 Centro-zapadna Berza je preimenovana u Čikašku Berzu.

1995 Kliring i saldiranje u roku od tri poslovna dana od dana izvršenja

transakcije, tzv. T+3.

1998 Americka berza (AMEX) se spaja sa NASD i nastavlja da postoji kao

nezavisni entitet u okviru NASD familije kompanija.

1999 1. novembra Microsoft i Intel postaju prve kompanije cije se akcije

kotiraju na Nasdaq-u, a koje ulaze u DJIA.

2001 Decimalno utvrdivanje cena svih akcija je u potpunosti implementirano.

1

POJAM I VRSTE HoV

1
http://www.finansije.net/Analiza%20berzanskog%20poslovanja/vjezbe/ABP-P2.pdf
1. Novembar 08, 15:04 pm

3
Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata
novca, kamate, zarade ili dividende.

Hartije od vrednosti su prenosivi elektronski dokumenti pomo ću kojih se

trguje na finansijskom tržištu, iz kojih za zakonite imaoce proizlaze prava i
obaveze u skladu sa Zakonom o Hov, i odlukom izdavaoca o izdavanju hartija
od vrednosti.2

Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one

hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje
potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice,
opcije, drugi derivati i tako dalje. Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili
indirektno vlasničkog (opcije), ili kreditnog (obveznice) aranžmana.

One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu

kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima
se trguje na finansijskim tržištima.

U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i

plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično.

Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država,

republika članica, pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice, dok izdavanje
hov od strane fizičkog lica nema pravno dejstvo.

Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva odnosno

mora da ispuni tri uslova :

 da je u pisanoj formi (formalan pravni posao)

 da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo
 da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa
postojanjem hartija od vrednosti

Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da

se pojave kao sredstva plaćanja, kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog
prometa i slično. Svaka hartija od vrednosti mora da sadrži 5 elemenata:

 Oznaka vrste hartije od vrednosti

 Naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti
 Tačno utvrđenu obavezu izdavača hartije od vrednosti
 Mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti
2
http://www.crhov.co.yu/pravnaregulativa/zakon_o_hartijama.pdf, 1. Novembar 08, 15:22 pm

4
  Potpis izdavaoca hartije od vrednosti

Ukoliko se pravi klasifikacija hartija od vrednosti na način ko je njihov

korisnik, podela je sledeća:

 Hartija na ime

- je vrsta hartije od vrednosti kod kojih je korisnik isprave izričito naveden po

imenu, s tim što je isključeno prenošenje takve hartije putem indosamenta .

 Hartija od vrednosti po naredbi

- je vrsta hartija od vrednosti kod kojih se kao imalac prava pojavljuje neko
lice izričito označeno u samoj ispravi, ali je tom licu istovremeno data
mogućnost da svojom naredbom odredi neko treće lice kao korisnika isprave.

 Hartija od vrednosti na donosioca

- je onaj tip hartije od vrednosti kod kojih korisnik nije imenovan izričito, tako
da se svaki imalac takve isprave smatra korisnikom hartije. Hartije na
donosioca prenose se najlakše od svih hartija od vrednosti. 3

Klasifikacija hartija prema prinosu:

 Hartija od vrednosti bez prinosa

 Hartija od vrednosti sa fiksnim prinosom
 Hartija od vrednosti sa promenljivim prinosom

Klasifikacija prema roku dospeća:

 Oročene hartije od vrednosti (sa rokom dospeća do tačno preciziranog

datuma)
 Po viđenju ( a vista)
 Kratkoročne

3
http://www.hartijeodvrednosti.com/ 1. Novembar 08, 14:40 pm

5
  Dugoročne
 Neoročene

Sa aspekta funkcionisanja finansijskog tržišta:

 Hartije od vrednosti koje nisu instrument finansijskog tržišta

- u ove hartije spadaju robne hov (konosman, prenosivi tovarni list,..),

kao i hartije koje služe samo kao instrument plaćanja

 Finansijski derivati koji su stekli status hov i koji su predmet berzanskog

poslovanja

ROBNE HOV

 Konosman
 Prenosivi tovarni list
 Skladišnica

KONOSMAN / TERETNICA

 English / Bill of Lading

 French/ Connaissement
 Italian/ Polizza di carico
 Deutsch/ Konnossement

Koristi se u pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, i sa ovim vrednosnim papirom

brodar potvrđuje da je primio određenu robu na prevoz, koji je u ispravi
naznačen, i obavezuje se da će ga u luci krajnjeg opredeljenja predati
zakonitom imaocu teretnice.

6
Odredbe o teretnici se pojavljuju u srednjovekovnim statutima evropskih
primorskih gradova (Dubrovački statut iz 1272 god).

Može da glasi na ime, po naredbi ili na donosioca, od čega zavisi i kako se

može preneti na drugo lice. Najčešće se izdaju one koje glase po naredbi, i
takve teretnice se prenose indosamentom.

Bitni sastojci svake teretnice su:

a) naziv i sedište firme

b) ime i prebivalište brodara
c) podaci o identitetu broad
d) ime i prebivalište krcatelja
e) ime i prebivalište primaoca
f) luku ili pristanište
g) količina i vrsta tereta
h) mesto i dan ukrcaja tereta, i izdavanja teretnice

Postoje grupne teretnice, “ukrcano”, primljeno za ukrcaj”, čiste I ne čiste,… 4

PRENOSIVI TOVARNI LIST

 koristi se u drumskom saobraćaju. Predstavlja hov kojom prevozilac

potvrđuje da je primio određenu robu na prevoz, i da je zaključen
ugovor o prevozu.

 Izdaje se u 3 originalna primerka: prvi se ostavlja pošiljaocu, drugi prati

stvar tokom prevoza, a treći se daje primaocu

 Tovarni list sadrži:

a) Mesto i datum njegovog sastavljanja i izdavanja

b) Ime i prezime pošiljaoca i njegovu adresu
c) Ime i prezime prevozioca

4
Prof. Dr Carić S., dr Jankovec I., dr Trajković M., dr Đurđev D., Saobraćajno pravo, Novi Sad
2006, 133 str.

7
 d) Registarski br vozila
e) Mesto i datum utovara stvari
f) Ime i prezime primaoca i njegovu adresu
g) Broj koleta i njihove oznake
h) Upustva potrebna za carinske i druge radnje……..

Sve primerke tovarnog lista potpisuju prevozilac i pošiljaoc, i mora biti ta čno
naznačeno da se radi o prenosivom tovarnom listu koji se izdaje ili po
naredbi, ili na donosioca.5

SKLADIŠNICA

 Stvarno pravna hartija od vrednosti koju izdaju skladišta, kao dokaz da

je primljena određena roba na čuvanje.

HOV SA RIZIKOM ULAGANJA KOJE SE KOMPENZUJU

POTENCIJALNOM ZARADOM I HOV KAO INSTRUMENTI KREDITA
I PLAĆANJA

MENICA

je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac (trasant) izdaje

bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da korisniku isprave (remitentu) isplati
određenu svotu novca, ili sam izdavalac obećava da će izvršiti tu isplatu.
5

www.projuris.org/DOC/zakoni/trgovinsko_pravo/prevoz_i.../Zakon_o_ugovor.o_prevozu_u_drums
kom_saobracaju_(1995).pdf 2. Novembar 08, 11:37 am

8
Svaku menicu karakterišu:

 Pismenost (mora biti čitko ispisana ćiriličnim pismom)

 Formalnost (zahteva pismenu formu)
 Inkorporiranost (određeno imovinsko pravo je inkorporisano u sam
papir)
 Strogost
 Samostalnost (sui generis)
 Solidarnost

U savremenom prometu može da se pojavi više tipova menica :

 blanko,
 cirkulaciona,
 domicilirana,
 komisiona,
 kreditna,
 operativna...

U praksi su najzastupljenija 2 osnovna tipa menice:

1. trasirana

2. sopstvena

Suštinska razlika između trasirane i sopstvene menice je u tome što kod

sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati, dok kod trasirane postoji
naredba o neopozivoj isplati.

Karakteristike trasirane (vučene) menice:

 Trasant (onaj koji izdaje menicu)

 Trasat (preduzeće koje vrši plaćanje u roku menice)
 Remitent (preduzeće kom plaćanje treba da se izvrši)
 Dan, mesec, godina i mesto izdavanja menice
 Dan , mesec, godina i mesto dospeća menice
 Mesto gde treba izvršiti plaćanje
 Oznaka da je menica
 Bezuslovan uput za plaćanje određene svote

9
Sopstvena menica postoji u onom slučaju kada njen izdavalac nije izdao nalog
trasatu nego se sam obavezao (unošenjem klauzule "platiću" ) na plaćanje
svote na koju menica glasi.6

Jedne od glavnih funkcija menice su:

 Menjačko sredstvo
 Sredstvo za dobijanje kredita

 Obezbeđenje potraživanja

 Sredstvo plaćanja

Menični aval predstavlja radnju ili izjavu kojom treće lice (koje nije naglašeno
u menici) svojim potpisom na menici, jemči da će dužnik ispuniti obaveze
koje su precizirane prilikom izdavanja iste.

ČEK

 Predstavlja vrednosnu pismenu ispravu kojom izdavalac daje naredbu

banci, čiji je komitent, da isplati podnosiocu novčanu sumu koja je
naznačena na čeku. Da bi isplata bila moguća, izdavalac mora imati
novčano pokriće u banci.

Svaki ček, da bi bio validan, mora imati sledeće reference:

6
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0, 2.
Novembar 08, 12:23pm

10
  Označenje da je to ček
 Bezuslovni nalog za isplatu naznačene svote
 Ime lica koje treba da isplati čekovnu svotu (trasata)
 Datum i mesto izdavanja
 Potpis izdavaoca čeka (trasanta)

Postoje bankarski čekovi koje izdaju banke, i nebankarski čekovi gde

je trasant neka firma, ili neko fizičko lice.

S obzirom na namenu ček može biti :

 gotovinski,
 virmanski,
 obračunski,
 barirani,
 putnički,
 akreditivni,
 cirkularni...

Najbitnije čekovne radnje su: izdavanje čeka, gde moraju biti zadovoljeni svi
bitni elementi. Prenos čeka se vrši prostom predajom, po naredbi putem
indosamenta, a na ime putem putem cesije uz predaju isprave. Tre ća bitna
radnja je avaliranje, koje podrazumeva garanciju trećeg lica.

Bitno je spomenuti neke od razlika između čeka i menice:

 Ček je hartija po viđenju

 Služi kao instrument bezgotovinskog plaćanja
 Uvek glasi na donosioca
 Trasant mora da ima novčano pokriće kod banke čiji je komitent
 Kod čeka nije potreban accept
 Predstavlja kratkoročnu hov

11
12