Biblioteka LEKOVITE SILE

Genadij Petrovi Malahov UTICAJ OKOLINE NA OVEKOVO ZDRAVLJE

Genadij Petrovi Malahov

UTICAJ OKOLINE NA OVEKOVO ZDRAVLJE

(BILJKE, MINERALI, TKANINE I DRUGE MATERIJE) Prevod sa ruskog

BEOGRAD 2003.

SADRAJ

PREDGOVOR UVOD KLASIFIKACIJA Klasifikacija p r e m a u k u s i m a Klasifikacija p r e m a snazi dejstva Klasifikacija p r e m a s r o d n o s t i (analogiji) Klasifikacija p r e m a svojstvima P R E K R U P E I BOBOVI VOE I JAGODE POVRE ZAINI I MIRODIJE TRAVE K u p a n j e u jutarnjoj rosi San na j a s t u k u od trava BIOENERGETSKOINFORMACIONA REZONANSA IZMEU CVEA I LJUDI DRVEE I BUNJE (GRMOVI) D o p u n a svojstvima drvea ORASI I SEMENA POSLASTICE U L J E (MASLO) I M A S T (SALO) M L E K O I MLENI PROIZVODI MESO METALI I MINERALI O p t a k a n j e (ugraivanje) k a m e n j a M a g i n a svojstva d r a g o c e n o g k a m e n j a SVOJSTVA (OSOBINE) TKANINA VODA OSTALO

7
9

11 11
12 12 14 20 23 38 49 59 83 84 86 87 93 98 104 107 111 115 120 128 128 130 132 135

PREDGOVOR

PREVODIOCA

Dok sam prevodio knjigu Uticaj okoline na ovekovo zdravlje nosio sam se milju da neke delove teksta izbacim iz prevoda. Naime, re je o nekim materijama, na primer golubjem ekskrementu, kinim glistama itd., ija seprimena u leenju danas smatra najveom ludou a kod veine ljudi izaziva i odvratnost. Meutim, kada sam bolje razmislio odluio sam da i taj deo teksta ostane, ali ne kao preporuka za leenje, ve kao deo tradicionalnog metoda rada, koji u mnogim zemljama i danas nije zaboravljen i potisnut. Pored toga setio sam se i poslovice: Utopljenik se hvata za slamku. Draga moja dilema bila je - da li uopte knjigu objav ljivati. Naime, knjiga je sadrajno i kompozicijski nesre ena, pojedina poglavlja i pojmovi su delimino objanjeni, postoji veliki broj nedoumica itd., to mije oduzelo mnogo vremena da nekako priredim knjigu za tampanje. S obzi rom na to da se u originalu nigde ne pominju latinski nazivi biljaka uneo sam ih samoinicijativno na odgovarajua mesta u tekstu. Tema koju razmatra ova knjiga prvi put se objavljuje u svetu, pa bez obzira na nedostatke ima mnogo zanimljivih podataka. Autor nije imao veliki broj informacija, ali je nesumnjivo eleo da sve ta je sakupio ostavi ljudima u naslee, to je i bio odluujui motiv za tampanje ove knjige. Nadam se, uvaeni itaoci, da ete i vi imati svoje komentare kada proitate knjigu.

UVOD

U daljem tekstu nailaziete na izraze kao to su odgo vara li ili ne odgovara jedna ili draga materija vatrenoj, suvoj, sluznoj ili hladnoj prirodi oveka. Svaki oveji organizam ima svoje osobenosti. Kod nekih ljudi on stvara vie toplote nego stoje potrebno, kod drugih nedovoljno; kod nekih je u stanju da dobro zadrava vodu, kod drugih nije. Zato, da bismo kompenzovali tu neuravnoteenost", na primer, poveanu toplotu organiz ma koja, leti za vreme velikih sparina, moe da prouzrokuje oboljenja, ljudi su svesno poeli da u tom periodu primenjnjn materije koje podstiu hlaenje organizma. Rezultat tih profilaktikih mera (ishrane, odee, terapija) jeste da ovek s neuravnoteenom prirodom ne boluje i ivi nor malno. To se odnosi i na suvou, slunost i hladnou. Prema tome, uenje o ovekovoj konstituciji imalo je u prolosti veliku ulogu u nainu leenja, doziranju lekova i terapijama. Lekari su prvo odreivali individualnu ovekovu konstituciju, a zatim odreivali leenje pomou tera pija, promene naina ivota, ishrane i tek potom medi kamenata. Upravo takvom pristupu odravanja ovekovog zdravlja ue nas indijska Ajun>eda, tibetski Cud-i, uveni lekari - Avicena, Paraceljs, Amirdovlat Amasiaci i mnogi drugi. Ako poznaje osobenosti svog organizma, svaki ovek moe individualno da odabere materije koje uravnoteuju i poveavaju njegove prirodne odbrambene mehanizme i da

koristi sve blagodeti zdravog ivota. Navedena i vekovima proverena, znanja o svojstvima organskih i neorganskih materija i njihovom utieaju na organizam oveka pomoi e vam u tome.

KLASIFIKACIJA

Drevni mudraci su sve materije razvrstavali prema uku sima, snazi dejstva, srodnosti (analogiji) i svojstvima.

KLASIFIKACIJA PREMA UKUSIMA SLADAK UKUS je najjai po lekovitoj snazi jer ovrava, poveava snagu tela, pomae varenju sokova tela i raspolae manjom toplotnom sposobnou. KISEO UKUS ima opora, rashladna i isuujua svoj stva, pobuuje apetit, zasiuje, usitnjava hranu, pomae probavu hrane, otvara zatvore, ini prohodnim i ispira creva. SLAN UKUS ima proiavajua svojstva, izvlai stvr dnuto, zaglavljeno, zaepljeno, odstranjuje plesan (bu) i umereno zagreva. GORAK UKUS leci gubitak apetita, bolesti ui, isteruje gliste, pomae kod trovanja i kod edi, ima izraena proiavajua, odvajajua i baktericidna svojstva, ume reno rashlauje. LJUT UKUS poboljava probavu hrane i podstie ape tit, sui salo i gnoj, iri krvne sudove, ima svojstva razreivanja, ispiranja i rastvaranja i veoma jako zagreva. OPOR UKUS ima isuujua svojstva, sui gnoj, krv, u, zarauje rane, poboljava boju koe i jako hladi. TRPAK UKUS slian je oporom, zgunjava sokove i hladi. BEZUKUSNO - vlazi, razmekava i iscrpljuje.

KLASIFIKACIJA PREMA SNAZI DEJSTVA Iz prakse znamo da ovek moe pojesti neku materiju i da ne oseti nikakvo dejstvo, a kada pojede drugu moe trenutno da umre. Zato su drevni lekari razlikovali etiri stepena snage dejstva. Ako je ovek uneo materiju u organizam i nije uoio nikakve tragove njenog uticaja u telu (tj. da ta materija ne zagreva, ne hladi, ne sui, ne vlazi itd.) ta materija se naziva uravnoteenom. Ako materija ima neko dejstvo tada se, uslovno, kae da snaga njenog dejstva odgovara prvom stepenu. Ako materija zadejstvuje ili svojom toplotom ili hlad noom, a ne ispolji tetan uticaj na organizam, kau, da snaga njenog dejstva dostie drugi stepen. Ako materija ispoljava otrovno dejstvo, do tog stepena da ak i ubija, pripada treem stepenu. Ako materija prouzrokuje smrtni ishod, snagu te mate rije odreuju etvrtim stepenom.

Raspodela pozitivne i negativne energije Vrh biljke je naelektrisan pozitivno (+), a korenje nega tivno (-). Deo biljke pri samoj zemlji ima uravnoteena svojstva - mesto spajanja pozitivnog punjenja (potencijala). Plod ima pozitivni potencijal, a krtole (gomolji) nega tivan. Na samom plodu strana prema peteljci ima negativan, a strana prema cvetu pozitivan potencijal. Delovi biljke i bolesti koje se lece. Korenje leci bolesti kostiju. Stablo - bolesti mesa. Grane - bolesti sudova i ila (tetiva). Kora - bolesti koe. Lie - bolesti upljih organa" (eludac, uni mehur, tanko i debelo crevo, mokrana beika i testis). Cvetovi bolesti ulnih organa. Plodovi - bolesti vrstih organa" (srce, plu a, jetra, slezina i bubrezi).

KLASIFIKACIJA PREMA SRODNOSTI (ANALOGIJI) Analogija delova biljaka sa organima oveka. Koren - osnova ivota, analogno elucu. Stablo - odgovara kimenoj modini. Grane - odgovaraju nervima. Lie - odgovara pluima. Cvetovi - lokalizacija vika snage (mesto na laenja organa za reprodukciju). Hlorofil zelena krv. Sok - odgovara energiji koja cirkulie kroz nerve i pretvara se u impulse mozga, seme i druga tkiva.

Biljke koje imaju snagu Sunca" i snagu Meseca". Biljke koje mnogo zagrevaju organizam i isteruju iz njega hladnou dobile su naziv biljaka koje imaju snagu Sunca". One imaju ljut, kiseo i slan ukus, ispoljavaju dej stvo vrueg i ljutog. Korenje, stabla, grane, lie, cvetovi i plodovi tih biljaka su miriljavi - njihova aroma leci bolesti hladnoe. Takva svojstva imaju nar (mogranj), biber, aleva paprika i dugaka paprika (feferoni). Biljke koje jako hlade organizam i isteruju iz njega vruinu dobile su naziv biljaka koja imaju snagu Meseca".

One imaju gorak, sladak i opor ukus i ispoljavaju hladno i bezizraajno dejstvo. Svi delovi tih biljaka lece bolesti upa la. Takve osobine imaju beli santal i kamfor (Laurus Camphora). Magine biljke Nai preci uoili su da uzimanje, noenje na sebi ili nalaenje nekih biljaka u blizini ispoljava posebno dejstvo na ljude. Evo nekih od tih uticaja. Posunac (Heliotropium) - trava iskrenosti. Kopriva (Urtica dioica) - hrabrosti. Rusomaa (Capselta bursa pastoris) - plodnosti. Rusa (Chelidonium majus) - pobede. Zimzelen (Vinca minor) - vernosti. Dobriica (Glechoma hederacea) - vitalnosti. Miinac (Cynoglossum officinale) - simpatije. Bunika (Hyoscyamus niger) - trava smrti. Ljiljan (Li li um) - manifestacije (ispoljavanja). Imela (Viscum album) - spasa. Razliak (Centaurea cyanus) draesti (ara). alfija (Salvia officinalis) - ivota. Divlja verbena (Verbena officinalis) - ljubavi. Matinjak (Melissa officinalis) regenerie snagu. Rua (Rosa...) - posveivanja (posvete). Vuja jabuka (Aristolochia clematitis) - fluida.

KLASIFIKACIJA PREMA SVOJSTVIMA Klasifikacija prema svojstvima odreuje dejstvo mate rija na ovekovo telo. Razni izvori ukazuju na razliit broj svojstava. Ja sam, na osnovu rada Amirdovlata Amasiacija Nepotrebno za neznalice, odabrao 50 svojstava:

1. Razredeno, neno - materija koja je imuna na dejstvo prirodne toplote naeg tela, a njena snaga dospeva do svih delova ovejeg tela. Takvo je vino i materije sline njemu. 2. vrsto, zgusnuto materija koja je po svemu suprot na razreenoj. 3. Tekue, vodnjikavo - materija ije se estice svim putevima ustremljuju u organe tela. Takva je voda i materije njoj sline. 4. Razredujue, omekavajue - materija koja omek ava drugu materiju, na primer, kamilica. Ova materija vee materiju koja je pod upalom, da bi se ona to lake izbacila iz organizma. 5. Rastvorljivo materija koja vee i rastvara sokove ili ih priprema za rastvaranje. 6. Otkidajue materija koja otkida estice druge materije, na primer, rusa (Chelidonium majus) i ukuvani urin. 7. Otvarajue - materija koja pomera drugu materiju s mesta zapuenja nekog od mikro prolaza u organizmu ili otvara pore na koi, slino semenu peruna. 8. Iscrpljujuee materija koja razmekava vrste or gane i slabi ih svojom toplotom i vlanou kao, na primer, vrua voda. 9. Proeiavajue, procedujue materija koja izbacuje lepljivu vlagu iz skrivenih pora, slino medu. 10. Umivajue materija koja smekava, vee i ispira lepljivu vlagu, na primer, pivo. 11. Izvlaee - materija koja pokree drugu materiju i izbacuje je napolje. 12. Koje vare hranu - materije koje pomau brzu pro bavu hrane u elucu. 13. Zavarujue, koje pomau sazreva nje - materije koje daju zrelost sokovima: ako su gusti - razblauje ih, ako su teni - zgunjava ih. Sva vlaga prelazi u drugo stanje na

etiri naina: ili prelazi u stanje zrelosti, ili se probavlja, ili plesnivi i unitava se, ili se probavlja u stanju plesnivosti. 14. Vetrogonjsko - materija koja raznosi i razgoni vetrove (gasove). 15. Koja stvara klizavost - materija koja ima snagu razredivanja, prodire u telo i ispoljava klizavo dejstvo, to postepeno utie na poboljanje opteg stanja organizma. 16. Koja izaziva crvenilo materija koja zagreva or gane i pojaava dotok krvi, izvlai krv napolje i izaziva crvenilo koe, na primer, gorica (senf). 17. Koja izaziva svrab - lek koji silom izvlai lepljivu vlagu iz organizma na povrinu koe, izaziva stalni svrab i primorava oveka da se ee. 18. Spaljujue - materija koja svojom toplotom uni tava vlagu i spaljuje je. 19. Razjedajue - materija koja toliko rastvara meso da smanjuje njegovu zapreminu. 20. Koja izazivaplesnivost- materija koja razara duu i prirodnu vlagu u organizmu toliko da unutranji organi ne mogu da resorbuju tu razarajuu materiju, na primer, arsenik. 21. Vrua, koja izaziva opekotine na koi - materija koja pri i isuuje kou, zatvara pore za vlaenje koe i prouzrokuje stvaranje suvih ireva (gnojnih rana), na pri mer, vitriol (galica). 22. Lepljiva - materija koja isuuje vlagu nagomilanu u crevima, slepljuje creva i prouzrokuje zatvor. 23. Zagladujue - materija koja pri podmazivanju ini glatkom hrapavu kou, odstranjuje hrapavost i daje koi sjaj: mokraa i masti. 24. Vlaea, koja daje klizavost - materija koja smekava kanale creva, inei ih glatkim i klizavim, otvara ih i iz njih izbacuje svu nagomilanu vlagu ili neistou (otpatke), na primer, ljiva.

25. Oporo, uvrujue - lek koji skuplja i zgunjava estice drugih materija u organima, suava i zatvara prolaze. 26. Suavajue - lek koji suava crevne kanale tako da hrana oteano prolazi kroz njih. 27. Zatvarajue, zapuavajue - lek koji svojom kompaktnou i suvoom zatvara crevne kanale, na primer, orba sa pirinom, skuvana sa goveim noicama ili prean hleb. 28. Ovravajua, koja ini vrstim - materija koja hladi i ovrava drugu materiju i ne dozvoljava joj da se apsorbuje, rastvori i rasporedi po organima organizma. 29. Ojaajua (okrepljujua) - materija koja jaa orga nizam, ini ga uravnoteenim i snanim i ne dozvoljava da u njega prodre tetna vlaga, na primer, ruino ulje. 30. Smrtonosna - materija koja dovodi organizam do krajnosti i ubija oveka. 31. Koja popunjava rane mesom materija koja podstie zarastanje, leci svezu ranu i stvara novo meso. 32. Koja proiava ranu materija koja odstranjuje gnojnu krastu, dobro isti i ispira ranu. 33. Koja pomae rast mesa u rani - materija koja pretvara krv u meso, pomae stvaranje oiljka i uvruje ga. 34. Koja isti, daje sjaj koi - materija koja isti trule delove koe i ini je sjajnom. 35. Proiavajua (purgativna) materija koja ima prirodna svojstva da izvlai vlagu iz eluca, proiava eludac, sputa ostatke druge materije u creva, izbacuje napolje i izaziva proliv. 36. Koja primorava na povraanje - materija koja iz vlai vlagu navie i izbacuje je povraanjem. Ko je na to navikao, njemu je lako. 37. Diuretika- materija koja zagreva bubrege, stvara obilnu mokrau i izbacuje je.

38. Koja ini krv obilnom - materija koja otvara krvne sudove za razreenu krv i ini je obilnom. 39. Koja izaziva znojenje - materija koja proiava grudi, plua i grlo, izbacuje vlagu koja se u njima nago milala zahvaljujui svojoj gustoi i razreenosti. 40. Isuujua - materija koja sui druge materije. 41. Koja izbacuje plod- materija koja zbog svoje snage i vlanosti izbacuje plod iz utrobe, liavajui ga hrane koja mu je davala snagu, rasipa je i ne dozvoljava plodu da se hrani, tako da plod umire i ispada iz utrobe. 42. Koja odstranjuje, drobi kamenje - materija koja razreduje gustu sluz, isti bubrege, otvara mokrane kanale, usitnjava kamen i izbacuje ga napolje. 43. Koja izaziva stvrdnjavanje i smanjuje mleko - ma terija koja smanjuje i prekida izdvajanje mleka zagrevanjem i isuivanjem ili hlaenjem i stvrdnjavanjem. 44. Koja podstie mleko - materija koja stvara obilje mleka, na primer, masna semena. 45. Uvrujua, zgunjavajua - materija koja prou zrokuje stvaranje zgusnute vlage u organima oveka, koja se ne moe izbaciti ve ostaje u organima i tu postaje vrsta. 46. Koja zaustavlja krv - materija koja suava krvne sudove, ini krv gustom, sui je i ne dozvoljava joj da se rastvori i istee. 47. Koja izaziva zadravanje mokrae - materija koja pojaava sposobnost zadravanja mokrae, prekida njeno kapanje i prouzrokuje zadrku mokrae i zatvor. 48. Koja izaziva stvaranje semena - materija koja ras polae vikom vlanosti i rastvorljive toplote, pretvarajui je u seme. 49. Koja smanjuje i prekida stvaranje semena - ma terija koja isuuje seme, budui daje po prirodi suvo i vrue, slino sedefu (Ruta graveolens) ili indijskoj konoplji (Can-

nabis indica), ili ga rashauje i smanjuje zbog svoje hladne prirode, kao semena bunike (Hyoscyamus niger). 50. Koja zarauje ranu - materija koja podstie vlane izluevine rane i ne dozvoljava joj da se sui, odravajui je u vlanom stanju.

PREKRUPE I BOBOVI

to podstie stvaranje zle krvi, i to se sporo vari, telo se od njega ne goji. J E C A M . Njegova priroda je hladna i vlana u prvom stepenu. Ima rastvarajua i proiavajua svojstva. Ako se jemenom vodom opere glava ona odstranjuje zaboravnost (rasejanost), vlazi glavu i ispravlja kosu. Ako se jeam ispri, pomea sa solju i njime se mau zubi, on ih izbeljuje i daje im sjaj. Jemena voda razmekava grudi i pomae kod kalja. Ona pomae kod svih oblika groznica praenih tem peraturom. Ako se jeam potopi u vodu i ostavi preko noi da odstoji i ujutro pojede, pomae kod groznica i svih oblika upala, a isto tako utoljava e. PIRINA (RIA). Postoje dve vrste pirina: beli i crveni. Bolji je beli. Njegova prirodaje vrua i suvau pivom stepenu (prema nekim izvorima - hladna). Ima neznatno oporo dejstvo. Ako ga skuvamo sa maslom (uljem), veoma je koristan za eludac. Ako se jede mnogo pirina telo se goji, a lice postaje svee. Ako se sa branom od pirina namaze telo, oistie se koa. ovek koji stalno jede pirina ivi dugo. Zamena za pirina je oljuteni jeam. OVAS. Ima sladak ukus, laganje, smanjuje sluz i upale u organizmu. RA. Ima sladak i opor ukus, zagreva, lagana je i suva. Poveava ivalmost i toplotu tela, suzbija sluz. HELJDA. Ukus sladak i opor. Hladna, laka i suva, daje telu pokretljivost i toplotu, smanjuje sluz. M E K I N J E . Najbolje su mekinje koje se dobijaju iz dobrog brana. Njihova priroda je vrua i suva u prvom stepenu. Imaju omekavajua i proiavajua svojstva. Odvar od mekinja pomae kod gnojne upale (ira) na mokranoj beici. Ako se ekstrakt (odstojali odvar) skuva sa grakom i pojede pojaae se polna mo oveka. Ako ovek opere ruke ekstraktom od mekinja koa e mu postati meka.

PENICA. Vrua u prvom stepenu i uravnoteena. Po mae probavu sokova. Ako se pojede previe penice zapatie se gliste. Njeno tetno dejstvo otklanja obini kim (Carum carvi). Kau, da nema nita korisnije za ovekov organizam od penice. PENINA PRE KRUPA. Ako se ispri (ispee) postae vrua i suva. Ima razmeka vajua svojstva. Ako se raskvasi poprima hladna svojstva i ako se pojede u takvom stanju rashladie i ovlaiti organizam. HLEB. Dobar je hleb koji se pee od dobro nadolog testa. Njegova priroda je vrua u prvom stepenu i urav noteena. Vru hleb odstranjuje miak iz oiju. Hleb od testa bez kvasca poveava po Inu mo. Bajat hleb ima ovr avajua svojstva (dobar je protiv proliva). Takvo dejstvo ima i hleb od sveeg brana. Ako se hleb savae i stavi na otok (plik) tada ga razmekava i otvara. Ko jede mnogo belog hleba i kola (pecivo od belog peninog brana u obliku velike perece) patie od zatvora i kamenja. Hleb, posebno beli, tetan je za jetru i slezinu. P R O S O . Njegova priroda je hladna u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima uvrujua i isuujua svoj stva. Uvruje i spaja naprsnuto i slomljeno. Ako se uari i stavi spolja na bolestan zub ili plik, ima lekovit efekat, a ako se stavi na hladan otok splanjava ga. Kada se pojede jaa organizam, ini obilnom mokrau i izaziva polnu nemo. tetno je za trudne ene. Njegovo tetno dejstvo je u tome

GRAAK. Ima sladak ukus, hladan je i lagan, zau stavlja proliv. PASULJ. Moe biti crven ili beo. Po izgledu je bolji crveni. Njegova priroda je uravnoteena i vrua u prvom stepenu. Daje koi lica sjaj, poboljava ten i odstranjuje pege i oiljke. Ako se sa branom od pasulja pripremi kajgana i da dojilji, ona e imati dosta mleka, a bie joj obilna mokraa i mcnstruacije. Cisti organizam od gnoja za vreme menstruacija i izgoni plod iz utrobe. SOIVO (LEA). Postoje dve vrste soiva: slatko i gorko. Bolja vrsta je ona koja se bre vari. Njegova priroda je uravnoteena, suva u drugom stepenu i ima svojstva otvaranja. Soivo razmekava grudi, leci prehladu i kaalj i odstranjuje suvou grla. Splanjava otoke mlene lezde, koji se stvaraju usled obilja mleka. Ovrava eludac. Soivo ima uvrujua svojstva, a njegov odvar - purgativna. Soivo slabi polnu potenciju. Otvara dubinske (potkone) gnojne rane. Pomae kod naprslina, nastalih usled hladnoe. Meutim, soivo izaziva slepilo u oima i po jaava gasove u crevima. Njegovo tetno dejstvo odstra njuje mora (Foeniculum vulgare) i majina duica {Thy mus vulgaris, T. Serpyllum). Zamena su mu bobovi. Ako se soivo jede stalno tada stvara membranu (opnu) na oima. Soivo se dugo probavlja i stvara gasove. Ako se previe unosi u organizam prouzrokuje gubu (lepru) i zatvor jetre. Opta svojstva itarica su: svee ubrane i sirove teke', a sazrele, isuene i stare - lake". Sirova zrna, skuvana i isprena, postaju laka", bolje se probavljaju i asimiluju.

VOE I JAGODE

KAJSIJA. Najbolja je krupna i uta kajsija. Njena pri roda je hladna i vlana u drugom stepenu. Kajsija rashlauje eludac, utoljava e i proiava. Najbolje je nakvasiti suenu kajsiju i pojesti. Ona lako menja svoju prirodu. Smola iz drveta kajsije leci liaj. Uzgred reeno, tridesetdve hiljade stanovnika doline Hunza, iji je proseni ivotni vek 120 godina, prvenstvo daje kajsijama, leti - sveim, a zimi suenim, paralelno sa drugim prirodnim proizvodima. DUNJA. Od dunje se uglavnom koristi sladak i sve plod. Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima opora svojstva. Miris mu je prijatan. Okrepljuje mozak. Ako se seme ploda dunje raskvasi pomae kod ekcema i svraba oiju. Ako se seme pojede jaa srce. Seme od ploda dunje korisno je kod kalja jer razmekava grudi, zatim prekida proliv i jaa eludac. Osim toga, seme dunje stvara obilnu mokrau, prekida menstruaciju i jaa jetru. Dunja je tetna za nerve. Njeno tetno dejstvo otklanja med, a zame na joj je kruka. KRUKA. Najbolja sorta je krupna i slatka kruka. Njena priroda je uravnoteena. Ima opora svojstva. Slatka kruka jaa srce, a njeno seme pomae kod bolesti plua i jaa eludac. Kruka jaa ceo organizam, smanjuje luenje ute ui, utoljava e i zaustavlja povraanje. Njeno seme ubija sitne i krupne gliste. tetna je za ljude koji pate od greva. Kruka je, od sveg voa, najkorisnija za jelo. Ako se osui i jede suva korisna je za eludac. Tvrde kruke imaju

svojstva da hlade i sue. Slatke i sazrele kruke izazivaju proliv. Sok od kruke bolji je nego sok od jabuka. JABUKA. Moe biti slatka, kiselo-slatka i kisela. Naj bolja sorta je slatka i aromatina jabuka. Ona jaa i raz veseli uje s r c e - Kisela jabuka jaa eludac i pomae kod dizenterije, a prekida i povraanje. Jabuka je tetna za nerve. Ako se jabuka jede u prolee stvara se obilje ute ui i javlja se zaboravnost. Ukoliko ovek jede kisele jabuke bre mravi i slabi. Jabuku koja nije sazrela ne treba jesti. Ona prouzrokuje pojavu plesni i groznicu. Svi nedozreli plodovi bilo koje voke imaju to isto dejstvo. Od ploda koji dozreva u kui veoma je malo koristi. Od njega se stvara tetna vlaga. Ako ih ovek stalno jede moe nervno oboleti. Zato u Rusiji postoji praznikjabuji spas - 19. avgust. Upravo od tog dana dozvoljeno je jesti jabuke. Ako udiete miris jabuke pojaae vam se rad mozga. Jabuka brzo zasiuje oveka. GROE. Najbolja vrsta je belo i slatko groe sa tankom koicom. Njegova priroda je vrua i vlana u prvom stepenu. Groe dosta goji. Slatko groe korisno je pri oboljenju grudi i plua, ali ono izaziva vrenje u stomaku i stvara gasove. Groe otklanja zatvor i pojaava polnu potenciju. Koica od groa je hladna i suva, a meso ploda vrue i vlano, dok je seme hladno i suvo. Kau, daje za jelo najbolje groe koje je odstojalo 2 dana. LJIVA. Najbolja je krupna i slatka. Njena priroda je hladna u prvom stepenu i vlana u drugom stepenu. Ima omekavajua svojstva. Ako se popije sok od ljiva ili se pojede cela ljiva, smanjuje se temperatura srca. Smola iz drveta ljive pomae kod stezanja u grudima i odstranjuje suvi kaalj i suvou u grlu. Pre upotrebe smolu treba ras tvoriti u vodi i popiti. Smola pomae kod kamenca u mok ranom kanalu. Makrobiotiari Japana konzerviraju ljive u rastvoru soli. Te ljive (umeboze) imaju izvrsne osobine za

ienje celog eludano-crevnog trakta. Raspolaui svoj stvima ljive - proiavati (purgativno dejstvo) i smekavati i svojstvima soli - istiti, rastvarati, tititi od plesnivosti i truljenja, umeboze pomau i u najteim sluajevi ma oboljenja organizma. Navodimo primer iz prakse G. Osave, savremenog oca makrobiotike. Neki ovek bolovao je 17 godina. Lekari su pretpostavili da ima perforaciju od ira na crevima i operisali su ga, ali nisu nita nali. Stanje bolesnika se naglo pogoravalo. Tada mu je Osava dao 10 ljiva umebozio i upozorio ga da e, kroz nekoliko sati, doi do jakog i progresivnog ienja probavnog trakta. Posle izvesnog vremena pacijent je povratio neto crno i iz njega je izalo mnogo gasova. Zatim je dolo do jakog proi avanja (stolice) - izala je crna, kao mastilo, gusta tenost. Posle toga bolesnik je mirno zaspao. Ujutro je ve bio na nogama. Ovo je primer kako se kombinacijom razliitih materija mogu postii izvanredni efekti. BELA LJIVA. Najbolja je sazrela i poutela ljiva. Ova ljiva je manje sona od crne ljive i ima slabije pur gativno dejstvo. Osuena ljiva proiava eludac. Korisna je za ljude vatrene prirode a tetna za starce. Posle uzimanja bele ljive treba savakati tamjan (Juniperus turifera) da eludac ovrsne. Kada je bela ljiva kisela, njena priroda je hladna i suva. Zaustavlja povraanje, leci svrab i ekcem. SUVO GROE. Najbolje je krupno i mesnato suvo groe. Njegova priroda je vrua i vlana u prvom stepenu. Ima svojstva smekavanja i probave. Korisno je kod obo ljenja creva i bubrega, kao i kod oboljenja mokrane beike. tetno je za ljude vatrene prirode. Od suvog groa ovek se lake goji, nego od sveeg groa ili smokve. Suvo groe dobro proiava i pomae kod oboljenja ui. SVEZA SMOKVA. Najbolja sorta je smokva bele boje ija se ljuska lako skida. Posle bele smokve po kvalitetu dolaze crvena i crna smokva. Priroda svee smokve je vrua

u prvom stepenu i vlana u drugom stepenu. Priroda nesazrele smokve je hladna. Sveza smokva ima proiavajua svojstva. Ako se njenim sokom mau bradavice, one nesta ju. Takoe pomae i kod viti liga. Bela i sazrela smokva goji. Smokva se dobro probavlja u elucu. Smokva utoljava e, prouzrokovanu vikom sluzi. Korisna je pri oboljenju bub rega i mokrane beike, a proiava i mokrane kanale od peska. Ako se, pomeana s medom, stavi u oi deluje pre ventivno protiv katarakte. Sveza smokva stvara gasove i tetna je za eludac. OSUENA SMOKVA. Njena priroda je vrua u pr vom stepenu, a u odnosu na suvou i vlanost uravnoteena. Ima razreujua, probavna i resorpciona svojstva. Ako se mnogo jede prouzrokuje stvaranje zle krvi u telu. Korisna je kod prehlade i bolova u krstima. Cisti mokrau, trbune organe, grudi i plua od tetnih smea. Ako se jede u kombi naciji s nanom i majinom duicom (Thymus vulgaris) tada isti mokranu beiku i bubrege. TRENJA, VINJA. Najbolja sorta je slatka i zrela. Priroda slatkog ploda pribliava se vruoj. Deluje purgativno. Ako se smola drveta trenje (vinje) unese u oi, isti oi i daje im sjaj. Smola trenje (vinje) ima smekavajua svojstva. Ona rastvara kamen. Najbolje je potopiti u vodu osuenu trenju, ostaviti da odstoji izvesno vreme i tu vodu popiti. tetno dejstvo trenje (vinje) je to se pretvara u vlagu, koje i tako ima u izobilju u organizmu. Zamenaza nju je ljiva. Priroda slatke trenje je vrua i vlana. Brzo se probavlja u elucu i pretvara u sok, kojeg u organizmu ima u izobilju. Trenja ukruuje polni organ kod mukaraca. Opora sorta trenje je u svemu suprotna slatkoj sorti. Kisela sorta trenje utoljava e i jaa organizam. Pomae ljudima kod kojih u elucu ima nagomilane sluzi, jer ima isuujua svojstva. Sveza trenja izaziva proliv, a osuena jaa or ganizam. Ako se smola iz drveta trenje (vinje) pomea s

vinom i vodom i ta smea popije, ona smiruje kaalj, po boljava ten i jaa oi. Ako se pomea samo s vinom i ispije, rastvara kamen u mokranoj beici. NAR (MOGRANJ). Postoje tri sorte nara: slatki, kiseli i kiselo-slatki. Najbolji je slatki nar. On ima okrepljujue dejstvo, pomae kod lupanja srca i smekava grlo. Ako se iscedi sok iz nara i uzima sa salom (slaninom, mau) jaa eludac. Kiseli nar pomae kod utice, ali je tetan za nerve i grudi. Njegovo tetno dejstvo otklanja eer. ZRNA NARA. Najbolja su zrna kiselog nara, krupna i jedra. Njihova priroda je hladna i suva, a imaju uvrujua svojstva. Ako se zrna kiselog nara dobro osue i uzimaju, izvanredno jaaju organizam i zaustavljaju luenje ute ui, prekidaju podrigivanje (recidiv) i povraanje. Ako na otvoru eluca postoji upalni proces ili upala, zrna nara ih otklanjaju i jaaju eludac. Najbolje sredstvo protiv upale je kiseli sok nara. Ako se sok skuva i pomea s medom, pomae kod malignih tumora i nagriza divlje meso. LIMUN. Najbolji je u obliku utog i krupnog ploda. Slatki limun ima vruu i suvu prirodu. Prekida luenje ute ui i pomae kod pijanstva. Kiseli limun odstranjuje pege. Ako se njegov sok unese u oi, daje im sjaj. Sok od limuna pomae kod vika ute ui i zaustavlja njeno izluivanje. Njegova kora pomae rast brade. Limun jaa eludac i pomae probavu hrane. Njegova kora zagreva eludac i jetru, odstranjuje gasove iz tela i pomae pri oboljenju sluzne prirode. Miris limuna pomae pri trovanju otrovima. tetno dejstvo limuna otklanjaju eer i med. URMA (DATULA). Najbolja je masna i slatka urma. Njena priroda je vrua u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima proiavajua svojstva. Ako se ispri kotica urme i namaze glava, ona jaa koren kose i spreava njeno opadanje. Takoe pomae i kod elavosti. Urma jaa zube i pomae rast trepavica, podstie zarastanje gnojnih rana.

Ako se urme potope u mleko i to jede seme postaje obilno. Urnie su odlina hrana. Podstiu zgraavanje krvi i ras tvaraju kamen. tetne su za mokranu beiku i bubrege. Njihova zamena je suvo groe. Ako se uzimaju urme natopljene u mleku i pomeane sa cimetom ili se doda samo malo cimeta seme e postati obilno i pojaae se polna strast. Taj lek je najbolje uzimati za vreme hladnih dana. Ako se skuvaju kotice urme i odvar ispije rastvorie se kamen u mokranoj beici i bubrezima a poveati luenje mokrae. BRESKVA. Najbolja je breskva ije se kotice lako odvajaju od mesa ploda. Njena priroda je hladna i vlana u drugom stepenu. Breskva sniava temperaturu, otvara ulaz eluca i utoljava e. Sok od listova breskve ubija sve vrste glista i crva. Najbolje je breskvu osuiti, natopiti u vodi i takvu jesti. Ne treba jesti vie od 10 plodova. Breskva prouzrokuje pojavu plesni u organizmu. Zamena joj je kajsija. Kau, ako se njeno lie isitni i previje na pupak isteruje gliste iz stomaka. Ako se njenim liem istrlja ovekovo telo ono otklanja mirise sa tela i isti ga. Ako je jede ovek holerine prirode kod njega e se pojaati polna strast. BELI DUD (MURVA). Po svim karakteristikama beli dud je slian vlanoj smokvi. Pobuuje gasove i nije dobar za ishranu. tetan je za eludac. Podstie stvaranje zle krvi, koja naruava organizam i ima tetno dejstvo. Njegova priroda je vrua u prvom stepenu i vlana u drugom stepenu. Prema drugim izvorima, ona je hladna u prvom stepenu i brzo se probavlja, ali kasno naputa creva. Beli dud stvara obilnu mokrau. Najbolje ga je jesti pre obroka. Ako se odvarom od listova belog duda isperu zubi, smirie se zu bobolja. Ako se skuva kora belog duda sa njegovim liem i tim odvarom isperu zubi ublaie se bol.

CRNI DUD. Najbolji je krupan i zreo plod (jagoda) crnog duda. Ako se plod crnog duda osui moe se koristiti umesto rajskog (koarskog) drveta (Rhus Cotinus, R. Coriaria). Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Kau, da crni dud u vlanom stanju ima opora svojstva. Cmi dud pomae kod otoka grla i bolova u ustima. Njegovo lie leci anginu. Sok od crnog duda pomae kod malignih tu mora i isuuje ih, a isto tako jaa organizam i pomae kod dizenterije. Ako se jede u veim koliinama stvara sluz u organizmu. Kau, da je tetan za plua. Njegovo tetno dejstvo otklanja nar. GREJPFRUT. Pretpostavlja se daje to hibrid pomorande i edoka (podvrsta limuna) i daje odgojen u Indiji. Njegov ukus je slatkoopor ili slatkogorak. Grejpfrut po boljava rad creva, smanjuje krvni pritisak, normalizuje rad jetre i obnavlja snagu organizma. Sva gorina gejpfruta nalazi se u pregradama izmeu renjeva, koju treba da odstrane lica sa suvom i hladnom konstitucijom. I, obrnuto, da ostave osobe kod kojih preovladava sluzna i vatrena konstitucija. POMORANDE, MANDARINE. Ukus sladak, svoj stvo teno, vodenasto, jaa organizam. Kora od mandarina i pomorandi ima lekovita svojstva. Ako se kora osui, zatim potopi u vodu i ostavi da odstoji u vodi 3 dana, menjajui vodu vie puta dnevno, nestaje gorina kore. Posle toga koru pomeati sa eerom (na 500 grama eera jedna aa vode) i kuvati na blagoj vatri 30 minuta. Dobijeno ue ereno voe moe se jesti tek posle nedelju dana sa odvarima od trava. Svi agrarni (citrasi), naroito mandarine, imaju protivgljivino dejstvo. Stalno utrljavanje soka od mandarina u kou leci kou obolelu od gljivinih bolesti. UMSKA JAGODA. Tibetski lekari je nazivaju ca ricom biljnog sveta. Sezona umskih jagoda u naem pojasu (srednji pojas Rusije) traje 3 - 4 nedelje (ovo vai i za

prostor Balkana). Kada bi se umske jagode uzimale 2 3 godine uzastopce, nestale bi bolesti kao to su kostobolja (giht), ir na elucu i dvanaestopalanom crevu, kamen u ui i bubrezima, hipertonija, skleroza, zatvor i mnoga crevna oboljenja. Mnoge oblike zaputenih ekcema narod leci stavljanjem obloga od lanene tkanine na koju se prethodno stavi izgnjeena zrela umska jagoda. Kau, da se posle 3 4 dana obolela mesta na koi iste od krasti i isuuju se vlani delovi na koi. Najbolje je jesti umsku jagodu u sveem stanju. uveni vedski botaniar Karl Liner pot puno se izleio od najteeg oblika kostobolje tako stoje u veim koliinama jeo umsku jagodu. BOROVNICA. Ima izvanredna opora svojstva, to je naroito dobro kod proliva i drugih oboljenja creva. Po boljava otrinu vida, proiruje vidno polje, smanjuje umor oiju i ubrzava regeneraciju mrenjae. Piloti i kosmonauti trude se da je jedu to vie. U sezoni, kada dospeva bo rovnica, treba je jesti to vie i osuiti za zimu. Jednu supenu kaiku suve borovnice preliti uvee hladnom vodom - na 2 centimetra iznad nivoa borovnica, a ujutro pojesti nabubrele borovnice natate. Posle 30 minuta moe se dorukovati. Takav nain upotrebe borovnice podstie regeneraciju vida. 5 obzirom na to da ima oporo dejsto, pri poremeaju creva borovnica istovremeno leci i hronine zatvore, dovodei u normalu peristaltiku creva. Kod proliva treba uzimati po 50 - 100 grama sveih borovnica dnevno ili ekstrakt od njih: 4 kafene kaiice suvih plodova ostaviti da odstoji u ai vode 8 asova - to je dnevna doza. Topao ekstrakt - 2 kafene kaiice izgnjeenih borovnica na au prokuvane vode dnevno. Borovnica dobro pomae kod eernog dijabetesa (Dijabetes melitus), naroito ako se godinu dana pije eks trakt. Borovnica smanjuje nivo eera u krvi. Recept eks trakta od borovnice naveden je u prethodnom tekstu. Po mou borovnice mogu se uspeno leiti ekcemi (slino

leenju umskom jagodom) na sledei nain: gusto ukuvane (ne kuvati dugo) svee plodove borovnice u debelom sloju naneti na obolela mesta, prekriti gazom i zamotati. Takve obloge menjaju se jednom dnevno, a prilepljenu (okorelu) gazu odlepiti kvaenjem toplom istom surutkom od kiselog mleka. Takvim istim ekstraktom (odvarom) i na isti nain natapaju se ospe na koi, bubuljice, nekrotine gnojne rane i mesta sa opekotinama. Pri uzimanju vee koliine sveih plodova borovnice postiu se dobri rezultati u leenju kos tobolje (gihta) i reumatizma. Evo jo prostijeg naina pri preme borovnice za zimu. Svee, oprane i prosuene plo dove borovnice staviti u sterilisane tegle ili iroke flae od mleka i, dok su jo vrue, preliti prokuvanom vodom do vrha tegle. Posle toga teglu brzo zatvoriti, staviti poklopce na flae. uvati na prohladnom mestu. OGROZD. Odvar od ogrozda podstie luenje mokrae, stvara u, osveava organizam, smanjuje bolove u crevima i proiava. Nedozreo ogrozd ima jo jedno svojstvo odrava elastinost kivnih sudova. Takav ogrozd je najbolje ostavljati da odstoji (potopljen) bez kuvanja, kao to se ostavljaju lekovite trave i plodovi. Priprema se na sledei nain: uzeti 1 - 2 supene kaike plodova ogrozda, preliti aom vrue vode i kuvati na pari bez kljuanja 10 minuta. Dobijeni ekstrakt zasladiti medom i piti tokom dana umesto obine vode. MALINA. Ima opora svojstva i svojstva sniavanja temperature. Normalizuje rad eludano-crevnog trakta. " Odvari od maline se upotrebljavaju i kod pijanstva. U zim skom periodu malina se koristi na sledei nain: uzeti 1 - 2 kaiice suvih plodova maline, preliti aom prokuvane (kljuale) vode i kuvati dok ne prokljua. Kod prehlade ekstrakt piti u toplom stanju. Posle uzimanja ekstrakta (aja) lei u postelju i dobro se preznojiti.

KUPINA. Ima potpuno ista svojstva kao i malina. Zrele i prezrele jagode su lako purgativno sredstvo, a nezrele jaaju organizam. Naroito su dobre kod proliva. Lie kupine ulazi u sastav smee trava protiv dizenterije. Plodovi kupine i ekstrakt od njih imaju okrepljujue i smirujue dejstvo na organizam oveka. CRNA RIB1ZLA. Ona je skladite vitamina. Vodeni ekstrakt od plodova crne ribizle ima diuretiko dejstvo, preznojava i deluje protiv proliva. Antiseptina svojstva crne ribizle su veoma jaka. Sok od crne ribizle, razblaen s vodom, koristi se za ispiranje usta kod angine, a sok pomean s medom pomae kod jakog kalja. Ako se koristi kao vitaminsko sredstvo, jednu supenu kaiku plodova treba preliti aom kljuale vode i ostaviti da odstoji 1 2 sata, a zatim piti po pola ae 2 - 3 puta dnevno. Da bi se postigao preznojavajui, diuretini i protivupalni efekat uzeti 20 plo dova crne ribizle, preliti aom vode i kuvati na blagoj vatri i na pari 30 minuta (ne dovodei proces do kljuanja), ohla diti i uzimati po jednu supenu kaiku 3 puta dnevno. Naj bolje je pripremati crnu ribizlu u emajliranoj ili staklenoj posudi sa medom. Pri tome skoro da se ne gube njena lekovita svojstva. Ovo pravilo odnosi se i na drugo jagodiasto voe. CRVENA RIBIZLA. Ima temperaturno-sniavajua i preznojavajua svojstva. Civena ribizla je izvanredno polivitaminsko sredstvo, iako zaostaje u tom pogledu iza crne ribizle. Kisele sorte ribizle mogu se ostavljati da odstoje potopljene u vodi s medom, ali ih ne kuvati i ne prokuvavati. Zahvaljujui kiselom ukusu i pektinskira materijama crvena ribizla vezuje i izbacuje iz organizma crevne toksine - isti creva. Njen sok izbacuje iz organizma kisele soli mokrae. MAHOVICA (Oxycoccus pahistris, O. microcarpus). Ukus mahovice je kiseo. Svojstva: diuretiko, sniava tem peraturu, utoljava e i baktericidno. Mahovica stimulie

rad guterae (pankreasa) i isti krv. U tu svrhu treba uzi mati dnevno, pre jela, 50 - 100 grama plodova mahovice. Moe se koristiti i voni sok od mahovice: au plodova mahovice izgnjeiti u toploj vodi i to piti tokom dana. Mahovica je kontraindikativna kod gnojnih rana i ireva. Sok od mahovice dobro se kombinuje sa ekstraktom (ajem) od ipka. Mahovica se odlino uva u friideru i u datom momentu moe se brzo i lako pripremiti napitak od ma hovice na sledei nain: au plodova mahovice izgnjeiti, preliti litrom vode, prokuvati 3 - 5 minuta, skinuti sa vatre i dodati 2 supene kaike meda. Zatim ostaviti da odstoji 1 - 2 sata i procediti. BRUSNICA (Vaccinium vitis idaed). Po svojim svoj stvima brusnica je bliska mahovici. Njeni plodovi koriste se pri leenju kostobolje (gihta) i artritisa. U tu svrhu treba dnevno uzimati, u sezoni, po jednu au sveih plodova brusnice. Brusnica ima baktericidno i protiskorbutno svoj stvo i pomae kod smanjene kiseline u elucu. Voda u kojoj su odstajali plodovi brusnice ima purgativno dejstvo. Brus nica se moe pripremati i u vlastitom soku na sledei nain: sipati u posudu sloj plodova debljine 10 centimetara i uda rati drvenim rukom dok se ne pojavi sok, preko tog sloja sipati drugi sloj plodova debljine 10 centimetara (iz njega ne cediti sok) i preko njega trei sloj plodova debljine 10 centimetara, pripremljen u posebnoj posudi na isti nain kao i prvi sloj. Dobijenu smeu dobro pritisnuti i ostaviti u friider (zamrziva). Brusnica se u zamrznutom stanju do bro odrava do prolea. UDIKA, KARTOP (Viburnum opidus). Ukus gorak i posle zamrzavanja plod se u znatnom stepenu smekava. Kartop ima opteokrepljujua svojstva i sadri mnogo ko risnih materija za oveji organizam. Pomae kod neuroza, spazma krvnih sudova i hipertonije. Odvar od plodova kartopa zaslaen medom odlino pomae kod upornog kalja

usled prehlade i naroito kod promuklosti glasa. Praktino nema ni jedne bolesti kod koje odvar od kartopa ne pomae. Odvar od kartopa priprema se na sledei nain: 2 supene kaike plodova kartopa izgnjeiti u emajliranoj posudi, pre liti aom kljuale vode i zagrevati u poklopljenoj posudi 15 minuta na pari ili u vodi koja kljua. Ostaviti 45 minuta da odstoji i da se ohladi na sobnoj temperaturi. Posle toga procediti odvar i iz izgnjeenih jagoda iscediti sok i pomeati ga sa odvarom. U smeu odvara i soka doliti kljualu vodu dok se ne dobije koliina od 200 mililitara (2 decilitra) smee odvar - sok - voda. Piti po 1/3 ae 3 - 4 puta dnevno pre jela. Med dodati po ukusu. Moe se odjednom pri premiti koliina odvara za dva dana i uvati u friideru. Takoe se moe pripremiti sok sa medom (1 kilogram plodova kartopa, 200 grama vode i med po ukusu) ili voni sok (pola ae soka od kartopa, litar vode i 100 grama meda). Svi navedeni napici mogu dopuniti na dnevni obrok hrane. Zalihe kartopa mogu se stvoriti na sledei nain: konzervirati" plodove kartopa s medom i uvati u zamr zi vau. Dovoljno je dnevno pojesti supenu kaiku plodova kartopa da bi se normalizovala razmena materija u organi zmu i zadovoljile potrebe organizma za askorbinskom kise linom. CRVENA OSKORUA (Sorbits Aucuparia). Ima opteokrepljujua svojstva i svojstva izbacivanja ui iz or ganizma. Po sadraju karotina nadmauje argarepu. Od lino se kombinuje sa ipkom: supenu kaiku plodova osko rue i ipka preliti aom kljuale vode, ostaviti da odstoj i 4 sata i piti po pola ae 2 - 3 puta dnevno pre jela. Dobro je osuiti i ostaviti za zimu veu koliinu oskorua na sledei nain: suiti u otvorenoj remi na temperaturi 7 0 - 7 5 C ili na sveem vazduhu kada je toplo vreme. Sa oskoruom se moe kuvati aj u kombinaciji s drugim travama, a isto tako oskorua se moe samleti u mlinu za kam i dobijeni prah

koristiti kao pikantan" zain. Praak od oskorue moe se upotrebljavati za dodatak svim jelima od povra i kaama. OSKORUA SA C R N I M P L O D O M . Ima svojstva irenja krvnih sudova (50 - 100 mililitara soka uzimati 3 puta dnevno na pola asa pre jela tokom 1 0 - 3 0 dana). Sok i plodovi oskorue uvaju se na tamnom mestu pri tem peraturi 3 5 C. Uzimanje oskorue sa crnim plodom kontraindikativno je kod ira na elucu i dvanaestopalanom crevu, kao i kod gastritisa s povienom kiselinom. PASJI TRN (Hippophae rhamnoides). Ukus kiseo, a svojstva su da isti, ispira i jaa organizam. U kasnu jesen, kada je njegova sezona, veoma je korisno piti sok od nje govih plodova. Poto je sok veoma koncentrovan, treba ga razblaiti kljualom vodom i dodati med po ukusu. Na primer, na 3 ae soka dodati 50 grama meda, au kljuale vode i pola ae odvara od nane sve prema ukusu. Nave denu smeu dobro promeati i odstaviti da odstoji 2 sata u friideru. U omotau ploda (usplodu), u plodovima i semenkama ploda sadri se dosta ulja, koje se moe izdvojiti i pripremiti na sledei nain. Uzeti kilogram plodova pasjeg trna i dobro oprati, s tim da poslednja voda pri pranju kljua. Posuiti plodove istim pekirom ili kipom, izgnjeiti ih u emajliranoj posudi dr venom kaikom (otprilike 4 ture po 1 kilogram) i kroz gazn iscediti sok. Od navedene koliine (4 kg) plodova moe da se dobije oko 600 grama soka. Ostaviti sok da odstoji 24 sata na tamnom mestu sa sobnom temperaturom. Posudu ne zatvarati vrsto. Posle stajanja na sobnoj temperaturi na povrini soka bie vidljiv svetliji sloj koji je isplivao na povrinu. To je ulje iscedeno iz ploda pasjeg trna. Briljivo skinuti taj sloj, sipati ga u tamne flaice i ostaviti u friider. Kominu sa semenom i usploem prvo prosuiti na vazduhu, dosuiti u otvorenoj rerni na blagoj vatri i dovesti do stanja da se smea drobi pod prstima (boja tamnobraon). Smeu

potom samleti u mlinu za kafu. Dobijeni prah preliti sa 12 supenih kaika ulja (najbolje maslinovog). Od navedene koliine plodova (4 kg) treba da se dobije oko 50 grama samlevenog praha i 12 supenih kaika maslinovog ulj a treba da prekrije tu koliinu praha. Prema nekim receptima suvii masu (prah) od pasjeg trna i maslinovo ulje treba uzimati u koliini 1:1,5 (1 deo praha i 1,5 deo ulja). Smeu praha i ulja ostaviti da odstoji 3 nedelje (21 dan) uz povremeno meanje. Posle toga izliti tenost iznad taloga ime se dobij a uljani ekstrakt, koji je veoma koncentrovan. Naknadno se moe dodati jo malo maslinovog ulja. Prema drugim receptima praak od komine treba preliti uljem, tj. pomeati u odnosu 1:4(1 deo praka i 4 del a ulja po teini) i ostaviti da prvo odstoji na toplom mestu (oko 50C) 24 asa, a zatim smeu drati na sobnoj temperaturi oko dva meseca (60 dana). Primenjuje se i prostiji nain dobijanja ulja od pasjeg trna: kominu, koja je ostala posle ceenja soka, prosuiti na upijajuoj hartiji i elu koliinu (od kilogram plodova) podeliti na 3 dela. Jedan deo staviti u au (ne presovati) i preliti uljem. To ostaviti da odstoji nedelju dana. Posle nedelju dana staviti drugi deo komine u au i preliti uljem izlivenim iz prve ae. Ponovo ostaviti da odstoji nedelju dana i zatim trei deo staviti u au i preliti uljem iz druge ae, pa ponovo ostaviti da odstoji nedelju dana. Na taj nain moe se dobiti ulje od pasjeg tma koje po kvalitetu potpuno zadovoljava. Pri drobljenju kotica (prvi nain) ulje e imati veu koncentraciju. Ulje od pasjeg tma zarauje rane i ublaava bolove. Njegovo uzimanje oralno (pijenjem) veoma je korisno za bolesnike i iznurene (po 1 kafena kaiica 2 - 3 puta dnevno na 1 5 - 2 0 minuta pre jela). Ono spreava razvoj arterioskleroze i smanjuje sadraj holesterina u krvi.

Uputstva za bolje korienje voa i jagoda 1. Jesti samo voe i jagode koje rastu u rejonu pre bivalita. 2. Voe i jagode jesti samo u sezoni, u suprotnom stvori e se haos u organizmu. Ovo se ne odnosi na suvo voe i jagode koji su pripremljeni za zimu, ve na prekookeanske grejpfrute, pomorande i slino. Ono sazreva u junim zemljama, gde je toplo, radi ega ima rashladno svojstvo. Kod nas je zimi hladno i ono jo vie hladi na organizam. 3. Voe i jagode treba jesti pre jela ili ih uzimati kao poseban obrok hrane (najbolje ujutro). Ako se toga ne pri dravate moete naruiti probavu hrane. 4. Slatko i kiselo voe i jagode treba uzimati odvojeno. Samo ako se pridravamo ovih prostih pravila uzimanja voa i jagoda imaemo maksimalnu korist od njih i osetiemo njihovu lekovitu silu.

POVRE

ARGAREPA (MRKVA). Najbolja je crvena i slatka argarepa. Njena priroda je vrua u drugom stepenu i vlana u prvom stepenu. Otklanja zatvor. Sok od lia divlje argarepe pomae kod bolova u uima, kod oboljenja grudi, plua i eluca. argarepa stvara obilnu mokrau, zagreva bubrege, isti matericu, podstie polnu strast i proiava organizam. argarepa, takode, stvara obilno seme. arga repa se sporo vari. Rastvara lepljivu sluz, pomae kod bo lova u krstima i pojaava polnu mo. U savremenoj pri rodnoj (zdravoj) ishrani sok od argarepe zauzima glavno mesto i ini osnovu kojoj se dodaju svi drugi sokovi od povra. KUPUS. Priroda mu je vrua u pivom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima razmekavajua i probavna svojstva. Profilaktiki deluje protiv pijanstva i veoma je koristan pijanom oveku. Ako se njegov sok zakapa u nos isti glavu. Njegov sok prouzrokuje proliv, a sam plod ima ovrujua svojstva. Kupus prekida luenje semena. Ako se lie od kupusa skuva i nad njima se naparite, moe se upotrebiti za splanjavanje tumora na bubrezima. Ako ena za vreme polnog snoaja unese seme i luinu od kupusa u vaginu (rodnicu) nee zatrudneti. Kupus kondenzuje vlagu kod ekcema, ospi i otoka (tumora). Koristan je kod bolova u kostima. Ne dozvoljava da sadraj malignih tumora prodire u oveje organe. Prouzrokuje slepilo. Njegovo tetno dej-

stvo otklanjaju masti. Ako se pojede njegovo seme isteruje i ubija gliste. Ako se seme istuca i privije na pege, pege nestaju. Kupus leci umor oiju. Za eludac je dobro jesti sr kupusa. Ako se kupus potopi u hladnu vodu i odstoji, tetan je za eludac i slabi organizam. Ako trudna ena unese njegove cvetove u rodnicu ubija i izbacuje plod iz utrobe. Uoeno je jo jedno lekovito svojstvo kupusa i ar garepe - to povre odlino leci gnojne rane (ireve) u eludano-crevnom traktu. CVEKLA. Njena priroda je vrua i suva u prvom stepenu. Ima smekavajua, rastvarajua i proiavajua svojstva. Ako se njenim odvorom uradi klistir pomae kod greva u krstima. Ako se skuva i pojede koren cvekle seme mukarca postae obilno i pojaae se polna potencija. Lie cvekle pomae kod opekotina, splanjava otoke (pli kove) i otvara ih. tetna je za oveka sluzne prirode. Njeno tetno dejstvo odstranjuju masti. Ako se sok od korena cvekle stalno zakapava u nos, pomae kod padavice i isti mozak od lepljive sluzi koja se u njemu nagomilala. Cvekla sagoreva krv, nadima stomak i stvara lo himus (kaa od hrane stvorena pri probavi). KRASTAVAC. Najbolji je sve krastavac. Njegova priroda je hladna i vlana u drugom stepenu. Izaziva vrto glavicu. Njegovo seme isti kou lica, daje joj sjaj, smekava i odstranjuje pege. Krastavac leci kaalj koji nastaje usled upale (temperature) i izaziva pospanost. Smanjuje temperaturu tela. Izbacuje utu u, stvara obilnu mokrau i pomae kod gnojnih rana (ireva) u bubrezima i mokranoj beici. Krastavac prouzrokuje hladni oblik groznice. Nje govo tetno dejstvo otklanja med. TIKVA (BUNDEVA). Postoje dve vrste: slatka i gor ka. Najbolja je sveza i slatka. Njena priroda je hladna i vlana u treem stepenu. Pomae kod glavobolje, otoka mozga zapaljenjske prirode, meningitisa zapaljenjskog ob-

lika, zastarele glavobolje zapaljenjske prirode. ini zube blistavim i belim. Njen sok spreava luenje ute ui, pomae kod utice i upale jetre, utoljava e i deluje purgativno. Gorka tikva razmekava otvrdlu slezinu. Ljudima sa hladnom prirodom ne preporuuje se da jedu tikvu (bundevu). SPANA. Najbolji je spana koji dospeva u sezoni kia. Njegova priroda je hladna u drugom stepenu i vlana u prvom stepenu. Ima razmekavajua i vlaea svojstva, razmekava grudi i pomae kod kalja. Njegovo seme po mae kod bolova u grudima, izaziva proliv i zaustavlja luenje ute ui. Spana brzo naputa eludac i ne stvara gasove, kao druge vrste zeleni. Koristan je kod upalnih oboljenja, ali je tetan kod hladne prirode organizma. Nje govo tetno dejstvo otklanja cimet ROTKVICA. Priroda rotkvice je vrua i suva u dru gom stepenu i ima razreujua svojstva. Njen sok isti oi i daje im sjaj. Njeno seme podstie sedenje kose, obilnost mleka kod ena i poboljava glas. Ako se rotkvica jede pre jela ometa gutanje hrane i izaziva povraanje. Ako se jede posle jela pomae probavu hrane, prekida luenje sluzi u elucu, otklanja zatvor u jetri i ini obilnim seme. Njen sok je koristan kod vodene bolesti, a pomeana s medom leci maligne tumore. Ulje od rotkvice pomae kod bolova u kostima i leci liaj. tetno dejstvo rotkvice otklanja med. Ako se rotkvica, bez lia, isecka i natate popije 29,42 grama njenog soka rastvara krupno i sitno kamenje i iz bacuje ga iz mokrane beike. Sok od lia rotkvice pomae kod utice i kamenca uopte, stvara obilno seme i ukruuje polni organ mukarca. SALATA (Lactuca sativa, L. serriola torner). Najbolja je salata utog cveta koja raste u vrtu. Njena priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ona uspavljuje oveka i otklanja nesanicu. Njen sok pomae kod kalja i zapa-

ljenjskog oblika glavobolje. Salata podstie obilnost mleka kod ena. Salata je korisna za eludac i odstranjuje podri givanje (recidiv). Salata slabi vid. Njeno tetno dejstvo otklanja perun. Njena zamena je cikorija. Salatu pre jela ne treba prati jer joj se menja priroda. Ljudi koji pate od nonih polucija (nehotino prosipanje semena nou) treba da jedu seme salate i to se vie nee ponoviti. PARGLA. (Aparagus officinalis). Najbolja vrsta je povrtarska i mlada. Njena priroda je uravnoteena. Ima otvarajua svojstva. Izaziva vrtoglavicu. Njeno seme stvara obilno mleko kod ena, otklanja zatvore, izbacuje mokrau i izaziva menstiuaciju.pargla leci sluzne groznice, oslobaa mokrau pri zapuenju mokranih kanala, pojaava polnu potenciju i olakava poroaj. Odstranjuje neprijatan miris pri znojenju. U dozi od 5,88 grama njeno seme hladi elu dac. CIKORIJA (VODOPIJA) (Cichorium intybus). Nje na priroda je hladna i vlana u prvom stepenu (prema nekim autorima njena priroda je suva). Ima otvarajua svojstva. Ako se naparite iznad aja od cikorije splasnue vam krvni podli vi u oima. Ako zakapate u oi mleni sok divlje cikorije odstraniete onu mrenu (beonu). Divlja cikorija je po ukusu gorka i u svemu je bolja od povrtarske. Ako se ispije njen sok jaa srce. Cikorija utie na stvaranje dobrog himusa i zato je bolja od salate. Leti je cikorija gora. Od suneve vreline njena toplota se neznatno poveava i njena priroda postaje uravnoteena. ovek se od cikorije ne goji. KISELJAK (ZELJE) (Rumex acetosa, R. patientia). Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima okrepljujua svojstva. Jaa stomane organe, poboljava opte stanje organizma i odstranjuje gaenje. Kiseljak sma njuje polnu potenciju. Ako se vae seme i lie kiseljaka jaaju zubi i desni.

PERUN, CELER. Najbolja vrsta je povrtarska. Nje gova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima otvarajua svojstva. Smiruje glavobolju. Stvara prijatan ukus u ustima. Odstranjuje miris luka, enjaka (belog luka) i vina. Olakava disanje. Pomae kod otoka mlene lezde. Izba cuje gasove, mokrau i izaziva menstruacije. Rastvara ka men i pomae kod oboljenja bubrega. Ubija sitne i krupne gliste u stomaku i izbacuje ih. Izbacuje placentu (posteljicu kod porodilja) i pojaava polnu potenciju. Ako trudna ena pojede mnogo peruna tada e pobaciti plod. Ako se seme istuca, pomea s kravljim maslom i to jede 3 dana pojaae se polna potencija. KORA OD KORENA PERUNA. Njena priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima razreujua, rastvarajua i otvarajua svojstva. Otklanja zatvore i ini obilnom mokrau. SEME PERUNA. Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ono otvara zapuene bubrege, olakava mokrenje i menstruacije. Seme peruna ima jae dejstvo od lia peruna jer otvara skrivene pore za disanje. Zamena peruna je mora (Foeniculum vulgare). LUCERKA (Medica go sativa). Najbolja vrsta je mlada i zelena lucerka. Njena priroda je vrua i vlana. Ima otva raj ue dejstvo. Lucerka stvara obilno mleko kod ena i pojaava polnu potenciju. Spada u sredstva koja mnogo goje telo. tetna je za eludac. Njeno tetno dejstvo otklanja uspavljujui mak, koji se jede posle uzimanja lucerke, a zatim salata i marinirani krastavci. Seme lucerke stvara obilnu spermu i mleko. Deluje purgativno. PLAVI PATLIDAN (Solanum melongena). Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima isuujua svojstva. Ako se skuva u vodi i dobijena kaica popije tada rastvara i izbacuje crnu u iz mokranih kanala. Patlidan sam stvara crnu u. Njegovo tetno dejstvo otklanja maslo.

REPA. Najbolja je povrtarska i sveza repa. Njena pri roda je vrua i vlana u drugom stepenu. Izaziva glavobolju. Ako se jede u veim koliinama repa pogorava vid. Njeno seme odstranjuje pege sa tela. Repa ini obilnim mleko kod ena i poveava koliinu mokrae. Njen sok smanjuje vorie kod kostobolje i stvara gasove u stomaku. PASTRNJAK (Pastinaca sativa). Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima opora i zagrevajua svojstva. Ako se njegov koren skuva i pojede pomae kod oboljenja mara. Ako se pojede sve koren ispoljie zagrevajue dejstvo i stvarae obilnu mokrau. PARADAJZ (Solanum lycopersicum). Ukus mu je kiseo. Sadri mnogo organskih kiselina koje pomau probavu hrane. Najbolji je zreo paradajz, a ne da sazreva u kui. Pomae pri otklanjanju zatvora i drugih oboljenja eludano-crevnog trakta. Paradajz je poeljno upotrebljavati u salatama s pavlakom ili biljnim uljem. Posle uzimanja para dajza ne preporuuje se hrana koja u sebi sadri belanevine ili krob poto se kiseline, koje se sadre u paradajzu, slabo kombinuju s tim produktima. Iz istog razloga ne prepo ruuje se piti sok od paradajza posle jela. Bolje gaje popiti pre jela. TIKVICE (Cucurbita melopepo). Korisne su kod malokrvnosti i imaju opteokrepljujua svojstva zbog velikog sadraja karotina i vitamina C u njima. Pojaavaju peri staltiku creva i ne dozvoljavaju da se telo goji. LUBENICA (Citrullus vulgris). Najbolja je sona, me snata i slatka lubenica. Njena priroda je hladna i vlana. Izaziva bolesnu e kod ljudi sluzne prirode i nagomilava sluz u jetri. Ima dobra diuretina svojstva i ispira bubrege. tetna je za grudi. tetno dejstvo lubenice otklanja med, kojim se preliva i jede lubenica. DINJA (Cucumis Melo), Najbolja je samarkandska i slatka dinja. Njena priroda je hladna i vlana u drugom

stepenu. Dinja stvara obilnu mokrau i istije. Ako se njena kora prisloni na elo moe se izleiti prehlada. Dinja zau stavlja gnojna luenja, zagreva bubrege i proiava ih, a takode isti mokrane kanale i izbacuje kamenje iz bubrega i mokranih kanala. Ako se iscedi ulje iz semena dinje njegova primena pomae kod gnojnih upala mokranih ka nala. Kada se jede dinja liceje blistavo a liaj nestaje. Ako se sredinom njenog ploda mau mrlje od vitiliga one e ubrzo nestati. Dinja pomae pri leenju groznice, ali ako se suvie uzima ima suprotno dejstvo jer prouzrokuje obolje nja a njeni sokovi pretvaraju se u utu u. U dane kada se dinjajede ne treba jesti jaja i mleko jer oni mogu naneti tetu organizmu. SEME DINJE. Njihova priroda je vrua i vlana. Seme dinje isti creva i pojaava polnu potenciju. Otvara zapuenja i ini obilnom mokrau. Cisti bubrege i mokrane kanale, odstranjuje oseaj peenja pri mokrenju. Cisti jetru, ali je tetna za slezinu. tetno dejstvo otklanja med. Treba uzeti 5,88 14,7 grama njenog semena. Seme stvara obilno mleko kod ena i izvanredno ukruuje polni organ muka rca. KROMPIR (Solatium tuberosum). Spada u skrobno povre. Podstie nagomilavanje sluzi u organizmu. Najdragocenije materije u njemu nalaze se u ljusci ploda, koja se po obiaju uvek odstranjuje. Da bismo iz krompira izvu kli maksimum koristi treba ga pripremati na pari ili pei s ljuskom i u takvom stanju jesti. Da biste se uverili kakve se vane mineralne materije unitavaju pri ienju krompira, moete uraditi jednostavan eksperiment: pri potapanju raz rezanog krompira u jod njegov unutranji deo postae plav (ukazuje na prisustvo kroba), a povrinski deo nee promeniti boju (prisustvo minerala i vitamina). U narodu je odavno poznat nain leenja oboljenja eludano-crevnog trakta, nastalih usled poveane kiseline, sokom od krom-

pira. To se radi na sledei nain: uzeti krompir dobrog kvaliteta, dobro ga oprati, narendati zajedno s ljuskom i iscediti sok. Sok piti 3 puta dnevno po 1/4 ae na pola sata pre jela. Postepeno dozu poveavati do 3/4 ae. Sok mora biti svee isceden i ne srne stajati vie od 10 minuta jer vrlo brzo oksidie. Upotrebom soka od krompira gastritis i kolitis lece se za 4 - 6 nedelja, a u teim sluajevima kod gnojnih oboljenja (ireva) leenje traje 6 - 8 nedelja. Ta kode se preporuuje sprovoditi profilaktike kure leenja u prolee, kada se pojavi mladi krompir, i ujesen. Radi po boljanja ukusa krompirov sok se moe pomeati sa sokom od mahovice ili s medom, ali e efekat dejstva soka biti slabiji. Posle februara najbolje je potpuno prestati s upo trebom starog krompira. U njemu se smanjuje sadraj kro ba, vitamina i poinje se stvarati, naroito ako je krompir proklijao, solanin koji u veim dozama moe izazvati teka trovanja. Uputstva za bolju upotrebu povra 1. Prvo jelo na vaoj tipezi treba da je sveza salata od povra - prema sezoni. Leti vie koristiti povre koje hladi, na primer krastavce, a zimi povre koje zagreva, na primer argarepu. Povre koje se uzima pre glavnog jela znatno olakava probavni proces. 2. Ako imate nam eru da jedete hranu bogatu belanevinama salata treba da se sastoji, uglavnom, od lisnatog povra neutralnog ili gorkog ukusa: kupusa, peruna, salate, krastavaca, rotkvice itd. Ako imate namem da uzimate hra nu sa krobom, tada jedite povre slatkog ukusa koje sadri malo kroba: argarepu, cveklu ili povre s malo neutralnog ukusa - kupus. 3. U ishrani treba vie uzimati svee iscedene sokove od povra i voa. Prisetite se da su drevni mudraci o sokovima

biljaka govorili kao o energiji, koja cirkulie u organizmu i pretvara se u druga tkiva, seme i impulse. Terapija sa sokom jedna je od najmonijih i najprijatnijih materija. Pri tome voni sokovi, uglavnom, pomau ienje organizma, a sokovi od povra - ishrani organizma. U naem veku, veku sveopte hemizacije, korisno je znati koji delovi biljaka sadre najveu koliinu nitrata. Nitrati - mineralni azot, kojim se ubre biljke. Dospevajui u oveji organizam nitrati se pretvaraju u nitrite koji, oteavajui disanje elija, vidno tete naem zdravlju. Glavna koliina nitrata, vie od 70%, dospeva u na orga nizam s krompirom, povrtarskim i batenskim kulturama. Svaka domaica moe u znatnoj meri uiniti nekodljivim jela od povra, koja servira na sto. Evo nekih preporuka, koje e joj u tome pomoi. Kada kupujete ranu zelen ne kupujte slomljeno i pocepano lie salate, peruna i spanaa. Svezu zelen je naj bolje jesti kao celinu jer pri njenom seckanju stvara se veoma mnogo nitrata, dolazi do brze oksidacije i pret varanja nitrata u nitrite. U ljusci krompira ima za 1,1 - 1,3 puta vie nitrata, nego u samom plodu. Akumulatori nitrata su sr, vrak (zavrni deo) i vrh stone cvekle. Pri pripremanju jela od cvekle treba odrezati gornji i donji deo korenovog ploda. U beloglaviastom kupusu najvea koliina nitrata'^ u koanju. Spoljanji listovi ih sadre dva puta manje nego unutranji. Zone visoke koncentracije nitrata u argarepi su: vrh, zavrni deo i sr. Rotkvica je najbolja za upotrebu ako je normalnih razmera i okrugla jer u njoj ima znatno manje nitrata, nego u krupnoj i izduenoj rotkvici. U plodu rotkvice ima manje nitrata, nego u ljusci ploda.

Sadraj nitrata u krastavcima i tikvicama smanjuje se od peteljke (drke ploda) prema vrhu ploda. U ljusci ploda ima ih vie nego u plodu. Pri uzimanju moraju se odrezati krajnji delovi ploda. Ovo se odnosi i na druge plodove sa panjaka - livada. Prvobitna obrada produkata (ienje, pranje, suenje) smanjuje sadraj nitrata skoro za etvrtinu. Pri termikoj obradi deo nitrata se razlae, a drugi prelazi u odvar. Pri kuvanju krompira u vodi isparava se 20 - 40% nitrata, pri kuvanju na pari - 30 - 70%, pri prenju na tiganju - 15%, a u fritezi-40%. Natapanjem se postie manji efekat, s izuzetkom krom pira. Ako se oieni krompir potopi na 24 sata u jednoprocentnom rastvoru soli i askorbinske kiseline, a potom ispri u fritezi, u krompiru e se zadrati samo 10 - 30% nitrata. Ali pri tome e u rastvor prei mnogi vitamini i mineralne soli. U krupnoj cvekli, koja je cela skuvana, koliina mi neralnog azota smanjuje se za 30%, a u argarepi na polovinu. Utvreno je, da pri kuvanju povra u prvih 15 minuta vei deo nitrata prelazi u odvar. Zato se preporuuje da se povre prethodno obari pre stavljanja u i (supu od ku pusa), bor (orba od raznog povra) ili supu. To je posebno vano pri pripremanju jela za decu, bolesne i stare osobe. Pri pripremanju svee isceenih sokova u sok od argarepe prelazi vie od 40% nitrata, a u sok od cvekle skoro 80%). Doktor Yoker tvrdi da ubrivo ostaje u celulozi (vlaknastom tkivu) biljaka. U paradajz soku, koji je po dvrgnut termikoj obradi, koliina nitrata smanjuje se dva puta. Sto sok due stoji time je tetniji, jer se sve vie nitrata pretvara u nitrite. Vino ubrano iz starih vinograda skoro da ne sadri ni trate. Ali u trci za natprosenim prinosima danas se u

vinograd unosi toliko ubriva, da se u flai vina moe nai vie od 30 miligrama nitrata. Pri soljenju i konzerviranju povra dolazi do sledeeg. Ako su krastavci zasoljeni bez zaina, nitrati postepeno prelaze u rasol i posle mesec dana u povru ostaje oko 3 puta manje tetnih soli, nego u primarnom produktu, a posle pola godine - oko 5 - 6 puta manje. Ako se konzerviranje obavija prema propisima, tada e enjak, mirodija, perun i celer, koji sadre veliku koliinu mineralnog azota, poveati nje gov sadraj i u konzerviranom produktu. Na primer, ako ga u sveem paradajzu ima 55,8 miligrama na kilogram pro dukta, u zasoljenom paradajzu bie ga 99,2 dok e u rasolu biti 157 miligrama. Pri kiseljenju kupusa dolazi do sledeeg: U poetku povre aktivno lui sok i osmog dana sadri samo oko 3 5 % nitrata u odnosu na primarnu (poetnu) koliinu. Posle dva meseca stajanja naribani kupus ponovo poinje da ih apsorbuje. Ako je povre zamrznuto najbolje ga je u zamrznutom stanju stavljati u supe i bor, ili ga dinstati (obariti) pre stavljanja. Pri sporom odmrzavanju u povru dolazi do aktivnog pretvaranja nitrata u nitrite. Sadraj nitrata smanjuje se i pri zimskom (u trapu) uvanju povra. Utvreno je, da posle tri meseca uvanja u krompira ostaje oko 85% nitrata, posle pola godine oko 30%, a u argarepi - 70%, odnosno 44% nitrata. I sa ostalim povrem je isto. Ako se skladiti (zatrpava) povre koje je prijavo, oteeno ili obolelo od gljivinih i drugih bolesti, rezultat e biti drukiji. Zato se trudite da kupujete isto, neoteeno, povre.

ZAINI I MIRODIJE

BATOVANSKI LUK. Postoje etiri vrste ovog luka. Najbolji je beli luk. Njegova priroda je vrua i suva u etvrtom stepenu. Ima otkidajua i razreujua svojstva. Ako se, pri pojavi katarakte, zakapava u oi sok od luka spreava se razvoj katarakte, iste se oi i poboljava vid. Luk izaziva apetit, oputa organizam i pojaava polnu po tenciju. Takoe, odstranjuje utilo koe, otvara krvne su dove, podstie cirkulaciju krvi i tera je prema spoljanjem delu tela. Luk leci liaj, vitiligo i gubu (lepru) noktiju. Otklanja tetno dejstvo raznih vrsta vode i otrova. Najbolje je jesti ispren ili kuvani luk. Ako se sok od luka pomea sa solju i privije na bradavice, tada one nestaju. Ako se luk uzima za vreme putovanja preventivno deluje protiv tetnog uticaja usled promene vazduha i vode. Ako je ovek popio purgativni lek treba da pomirie luk jer to jaa eludac. Ako se luk zatrpa u vrelo (usijano) ognjite, dobro ispee i vru pojede izaziva menstruaciju, prekida luenje sluzi i raz mekava grudi. ENJAK (BELI LUK). Moe biti batovanski i divlji. Najbolji je onaj koji ima krupnu glavicu. Njegova priroda je vrua i suva u etvrtom stepenu. Odstranjuje tamne krugove oko oiju. ini prijatnim polni snoaj oveku koji ne doivljava orgazam. Vraa glas. Pomae kod kalja sa izbacivanjem sluzi. Isteruje sitne i krupne gliste iz organizma. ini obilnim menstruaciju i mokrau. Izbacuje

placentu iz materice. Leci bemoroide i pomae kod bolova u krstima. Pojaava polira potenciju. Poboljava boju lica i daje mu rumenilo. Koristan je i za slezinu. Meutim, luk prouzrokuje stvaranje gnojnih rana (ireva), slepilo i gla vobolju. Njegovo tetno dejstvo otklanjaju sirce (ocat) i maslo (ulje). Zamena za divlji enjak je batovanski e njak u duploj dozi. KARDAMON (Amomum Cardamomum). Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Najbolja je vrsta iji je miris jai (otriji). Njegova korisna svojstva i snaga analogni su svojstvima karanfilia. Kardamon pomae kod prehlade eluca i jetre. Prekida povraanje i otklanja neprijatan miris iz usta. Okrepljuje srce i veseli duu. Zagreva eludac i jetru. Odstranjuje podrigivanje (recidiv), muninu i povraanje. Prekida kapanje mokrae. Zagreva i jaa ohlaene organe. Najvea dozvoljena doza kardamona je 1,47 grama. tetan je za jetru. KARANFILI (Caryophyllus aromaticus). Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Najbolji je karanfili koji ima jak miris, sa slatkim i pomalo gorkim ukusom. Karanfili okrepljuje mozak, odstranjuje nepri jatne mirise iz usta i nosa i otklanja um u uima. Pomae jaanje kose na glavi, izotrava vid, odstranjuje onu mrenu i utu u. Jaa i zagreva eludac, odstranjuje podrigivanje (recidiv) i povraanje. Jaa srce i jetru. Poveava polnu potenciju. Ako ena svakog meseca pere glavu odvarom od karanfilia nee zatrudneti. Najvea dozvoljena doza karan filia je 1,47 grama. Zamena mu je muskatni orah. Kao zamena moe posluiti i cimet. CIMET (Cinnamomum eeylanicum).Najbolji je crveni cimet sa tankim strukom. Priroda cimeta je vrua i suva u prvom stepenu. Koristan je za eludac i otklanja slabost eluca. Cimet izbacuje sluz i vlana luenja iz organizma i prekida kapanje mokrae. Goji telo. Najvea dozvoljena

doza je 2,2 grama. Cimet otklanja zatvor bubrega i materice, stvara obilne menstruacije i mokrau. Cisti bubrege i mokranu beiku. Ubija gliste. Kau, ako se istuca 1,47 grama cimeta i pomea s medom i tom smeom mae zub, koji se klima i boli, smiruje bol i uvruje zub. tetan je za slezinu i moe prouzrokovati stvaranje gnojnih rana (ireva). Njegovo tetno dejstvo otklanja seme peruna. UMBIR (Amomum Zingiber ili Zingiber officinale). Postoje dve vrste umbira: kineski i indijski. U Saratovu (grad u Rusiji) umbirom zovu uti afran (Crocus sativus). Priroda umbira je vrua u treem stepenu i suva u drugom stepenu. Ima diuretika svojstva. Pomae kod paralize i krivljenja lica, kao i pri leenju bolesti prouzrokovanih od sluzi i hladnoe. Izotrava um i odstranjuje zaplitanje jezika. Ako se umbir unese u oi odstranjuje slepilo i isteruje gustu vlagu iz grla. umbir izbacuje gasove i pomae probavu hrane. Zagreva eludac i jetru, rastvara tetnu vlagu koja se nagomilala u elucu i isti eludac. Ako ena unese u rodnicu (vaginu) umbir pomean s medom, pojaava polnu strast i ini prijatnim polni snoaj. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. tetan je za ljude vatrene prirode. Njegovo tetno dejstvo otklanjaju lepinjice od kamfora (Laurus Camphor a). Zamena za umbir je paprika (biber). BIBER (Piper nigrum). Njegova priroda je vrua u drugom i suva u etvrtom stepenu. Ima diuretika svojstva. Smiruje nerve. Rastvara sluz i potpuno prekida njeno luenje. Otklanja slepilo u oima, kao i suzenje oiju, ako se unese u oi. Koristan je kod kalja, koji nastaje usled pre hlade. Prekida vlana luenja. Izaziva apetit i pomae pro bavu hrane. Splanjava otok slezine. Zagreva eludac i jetru. Izbacuje pljosnate gliste iz organizma. Ako se unese u vaginu (rodnicu) titi enu od trudnoe. Biber spada u protivotrove. Smea bibera i sode bikarbona pomae kod

vitiliga. Meutim, biber crpi toplotu iz organizma. Zamena mu je beli biber u duplo manjoj dozi. BELI BIBER. Po svojim osobinama neto je slabiji od crnog bibera. Cisti organizam od sluzi i crne ui. Najvea dozvoljena doza je 2,2 grama. Beli biber sui seme i prekida trudnou, tetan je za bubrege. Njegovo tetno dejstvo ot klanja med. Zamena za beli biber je umbir. NANA (METVICA) (Mentha piperita, M. Arvensis). Najbolja je nana s retkim listovima. Njena priroda je vrua i suva u pivom stepenu i ima smekavajua svojstva. Pomae kod gnojnih rana (ireva) i zujanja u uima. Otklanja pege s lica. Odstranjuje miris luka i enjaka iz usta. Pomae kod oteanog disanja i oboljenja grudi. Rastvara crnu u. Od stranjuje sluz i leci uticu, kao i vodenu bolest. Izaziva menstruaciju i isteruje gliste iz stomaka, prekida podri givanje. Nana smiraje polnu strast i preznojava. Ako se njenim odvarom mae telo moe se izleiti ekcem i svrab. Takoe pomae kod gube (lepre) nastale usled vika sluzi. Sok od nane je koristan kod koprivnjae, proirenja vena i slonove bolesti (elefantijazis). Najvea dozvoljena doza je 4,4 grama. Nana je tetna za bubrege. Njeno tetno dejstvo otklanja sok od slatkog drvceta (Glycyrrhiza glabra). S1RE (OCAT). Najbolje je vinsko sirce. Njegova priroda je hladna i suva u dragom stepenu. Ima otkidajua i smekavajua svojstva. Pomae kod svih vrsta glavobolje propraene temperaturom. Cisti glavu od peruti. Pomae probavu hrane i jaa eludac. Pojaava polnu strast. Prekida luenje sluzi, pomae kod vodene bolesti, utoljava e i smanjuje luenje semena. Kod ispadanja (oboljenja) mara korisno je primeniti kupku sa siretom. Ako se sirce upo trebljava u veoj koliini ono iscrpljuje organizam. Njegovo tetno dejstvo otklanja med. Kao zamena siretu moe pos luiti sok od nesazrelog groa.

LOVOR (Lauras nobilis). Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima rastvarajiia i diuretika svoj stva. Pomae kod oboljenja nerava, paralize i iskrivljenja lica. Podstie rast kose i pomae kod guenja. Rastvara kamenje i pomae kod svih oboljenja mokrane beike. Otklanja zatvor jetre i splanjava otvrdlu slezinu. Leci vo denu bolest. Ubija sitne i krupne gliste. Izaziva menstruaciju i splanjava otoke (tumore). Leci vitiligo. Predstavlja protivotrov za sve vrste otrova. Pomae kod bolova u kostima, krstima i oboljenja nerva zadnjice (ishijasa). Najvea do zvoljena doza (plodovi crne kotice) je 1,47 grama. tetan je za jetra. Kupke u odvara od lia lovora pomau kod oboljenja mokrane beike i materice. Ako se istuca i pojede kora od korena lovora u dozi od 1,62 grama - drobi ka menje, ubija plod i izbacuje ga iz utrobe. Ako se kotice lovora potope u vodu, ostave da odstoje i tom vodom isprska po kui isteruje sve insekte, posebno muve, iz kue. ESTRAGON (Artemisia dracunculus). Najbolji je sve estragon. Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima izvlaea svojstva. Koristan je za zube. Po mae kod svih vrsta malignih tumora. Jaa eludac. Ako se vae odstranjuje neprijatan miris iz usta. Ako se za vreme epidemije kuge pije sok estragona, preventivno deluje pro tiv te bolesti. IZAZIVA PLJUVAKE (koren divljeg estra gona) (Anacyclus pyrethrum). Najbolja vrsta je vrst koren bele boje, mastan, po ukusu ljut i pri jezik. Njegova priroda je vraa i suva u dragom stepenu. Pomae kod oboljenja nerava, opte iznemoglosti, paralize, prehlade, tetanusa i svih oblika zaputenih bolesti koje nisu propraene tem peraturom. Izvlai sluz iz glave, prekida stvaranje sluzi u elucu i izaziva proliv. Ako mukarac njegovim uljem mae polni organ, poveava se polna potencija i seme postaje obilno. Ako se koren divljeg estragona isitni, proseje i

pomea s medom i tom smeom mae polni organ, polni snoaj e biti izuzetno prijatan. Ako se mae telo pro uzrokuje jako znojenje. Njegova doza za oralno unoenje u organizam je 0,36 grama. tetan je za plua. Njegovo tetno dejstvo otklanja koren od slatkog drvceta (Glycyrrhiza gla bra) ili sok od slatkog drvceta. Divlji estragon pojaava polnu strast kod ljudi hladne prirode. Ako se njegov koren isitni, proseje i stavi u platnenu vreicu u koju se stave testisi mukarca i tako dre 24 asa, pojaae polnu potenciju kod ljudi hladne prirode. Isto tako pojaava polnu potenciju ako se isitni i pomea s medom i ta kaa jede. MIRODIJA (Anethum graveolens). Najbolja je batovanska mirodija sa utim cvetovima. Njena priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima probavna svojstva. Oputa organizam i uspavljuje. Pomae kod glavobolje bez temper ature i kod bolova u uima. Stvara obilno mleko kod ena dojilja. Pomae kod oboljenja sluzne prirode. Izaziva po vraanje i rastvara kamen. Korisna je kod bolova u krstima. Razmekava tvrde otoke (tumore). tetna je za oi. Zamena joj je kamilica (Chamomilla recutita). Ako se napari nad ajem od mirodije i stave obloge na spoljanje hemoroide, ublauje bolove i lei. Ako se uzima smea semena mirodije i kajgane od brana kod ena se stvara obilno mleko. Ako se jede sa svakodnevnim obrokom hrane smanjuje gasove u stomaku. Najvea dozvoljena doza je 14,7 grama. Zamena za mirodiju su cimet i karanfili. STIPSA (ALAUN). Njena priroda je hladna u prvom i suva u drugom stepenu. Ima opora i isuujua svojstva. Jaa zube i smiraje bol. Razjeda divlje meso, spreava vlana luenja iz materije i pojaava znojenje. KIM (Carum carvi). Njegova priroda je vrua i suva u dragom stepenu. Ima diuretika svojstva. Spada u grupu lekova korisnih kod lupanja srca i prehlade. Najbolje dejstvuje na eludac. Isteruje okrugle i pljosnate gliste iz

organizma. Prekomerna upotreba kima sui telo. Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. Zamene za kim su anis i seme moraa (Foeniculum vulgare). Kau, da je tetan za plua. Njegovo tetno dejstvo otklanja majina duica (Thy mus vulgaris). ANTS (Afiisum vulgare). Njegova priroda je vraa i suva u drugom stepenu. Ima otvarajua svojstva i izaziva obilna luenja. Kaenje (odimljavanje) korenom anisa po mae kod svih oblika prehlade. Njegove pare pomau kod glavobolje bez temperature i otklanjaju neprijatan miris iz usta. Proiava grudi i plua od tetne vlage i leci kaalj. Rastvara i izbacuje crnu u, kao i gasove iz organizma. Otklanja zatvor jetre, slezine i bubrega, kao i anuriju (za drku u mokrenju). Pomae normalne menstrualne periode i pojaava polnu strast. Pomae kod svih groznica sluzne prirode. Otklanja tetno dejstvo otrovnih lekova i ispoljava preznojavajue dejstvo. Razmekava tumore. Najvea do zvoljena doza je 2,94 grama. Anis je tetan za mokranu beiku. Njegovo tetno dejstvo otklanja sirup od slatkog divceta. Zamena mu je seme moraa. Ako se zubi namazu sokom od anisa iz usta se osea prijatan miris. Anis isti usta i koren zuba. MORAC (Foeniculum vulgare). Postoje dve vrste: div lji i batenski. Najbolji je zelen i mlad. Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima probavna svojstva. Ako se njegov sok zakapa u oi poboljava i izotrava vid. Mora stvara obilno mleko kod ena. Odvar od njegovog korena izbacuje plod iz utrobe, ini obilnom mokrau i menstraacije, drobi kamenje, otklanja zatvore jetre i izbacuje gasove iz organizma. Ako se okadi (odimi) sa moraem pomae kod hemoroida i podrigivanja (recidiva). Mora leci bo ginje. Najvea dozvoljena doza je 4,4 grama. tetan je za bubrege. Njegovo tetno dejstvo otklanja perun. Praotac ljudi Adam izrekao je sledee: Ako ovek, poev od prvog

prolenog dana kada se Sunce nalazi u sazvedu Ovna pa dok Sunce ne ue u sazvee Raka, tj. do prvog letnjeg dana, svakog dana uzima po 4,4 grama semena moraa u smei sa istom koliinom eera, u toj godini nee znati za bolesti i bie zdrav. Kada nastupa zima zmije odlaze pod zemlju i nadimaju se, a njihove oi oslepe. U prolee te slepe zmije gmiu na povrinu Zemlje i trae mora. Kada ga nau one ga jedu i prislanjaju na oi i njihove oi se otvaraju. SLACICA (Sinapis, Polygonum Persicaria, Brassica nigra). Najbolja je sveza slaica. Njena priroda je vrua i suva u etvrtom stepenu. Ima opora i razjedajua svojstva. Pomae kod paralize, zapleta jezika, zaboravnosti i drh tavice udova. Spreava nagomilavanje sluzi u glavi, ot klanja zatvore, izaziva povraanje i poboljava boju lica. Ubija sitne i krupne gliste, ini obilnim menstruacije i poja ava polnu potenciju. Pomae probavu hrane. Pomae i kod zatvora materice. Ako se vrue obloge od slaice stave na slezinu one je smekavaju. Ulje od slaice pomae kod ishijasa, vitiliga, gube, liaja i ekcema. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. tetna je za mozak. Njeno tetno dejstvo otklanja sirce (ocat). Zamena za slaicu je seme kresa (Lepidium sativum). Najbolje je crveno i masno seme. Ako se seme slaice stavi u sok od groa spreava vrenje, sok se ne pretvara u vino nego zadrava sladak ukus. Ako se njome okadi kua iz nje bee zveri. Lek od slaice koristan je za osobe koje pate od liaja. U narodu liaj lece na sledei nain: Isitniti slaicu i staviti na pare tkanine od vune ili lana i time, posle kupanja, vie puta trljati deo tela na kome se nalazi liaj sve dok ne prokrvari. Zatim taj deo tela posuti prakom od slaice da izae to vie ute vode. REN (Cochlearia armoratia). Ima izraena protivsluzna svojstva, isti organizam od sluzi i otklanja zatvore. Pojaava rad eludano-crevnog trakta, izaziva apetit, po-

mae kod smanjene kiseline u elucu, oboljenja unog mehura i atonije (mlitavosti) creva. Ren je odlino diuretiko sredstvo i primenjuje se kod vodene bolesti, kamena u mokranoj beici, reumatizma, kostobolje (gihta) i obo ljenja organa za disanje s vlanim kaljem. Odavno su poznati naini leenja renom srano-kapilarnih oboljenja kao to su: stenokardija, ishemija i drugo. Za leenje tih bolesti treba izrendati sve koren rena (jedna kafena kaiica) i dodati med, s tim da ukupna koliina rena i meda ne bude vea od jedne supene kaike. Tu smeu uzimati ujutro natate (na gladan stomak) jedan sat pre doruka. Smeu uzimati najdue 30 dana. Pri neprijatnom oseaju smanjiti dozu rena, a zatim postepeno poveavati do jedne kafene kaiice. Leenje se moe ponoviti tek posle 2 meseca od zavretka prve kure leenja. Za vreme leenja ne puiti, ne upotrebljavati alkohol i ne prenaprezati se. Preporuuje se 5 6 mesenih kura u toku 3 godine. Ren ima veoma jaka antiseptina svojstva. ak i njegovo malo pare, stavljeno u razliite rasole i marinade (turije), spreava stvaranje ple sni u njima, njihovo kvarenje i poboljava ukus produkata. Radi ublaavanja ljutine ren treba pomeati s orasima, li munovim sokom, svee narendanom cveklom ili njenim sokom. Navodimo odlino sredstvo za ienje organizma od sluzi - sos od rena, koji, ne oteujui i ne nadraujui sluzokou, izbacuje sluz iz organizma. Uzeti 150 grama kaice od rena i sok od 2 - 3 limuna. Tu smeu jesti 2 puta dnevno (po polovinu kafene kaiice natate, pre jela). Sos se smatra sveim i pogodnim za upotrebu ako je odstajao u friideru do nedelju dana. U poetku uzimanja ren izaziva suzenje oiju i neprijatan oseaj u glavi, ali leenje traje nekoliko dana. Ako ti oseaj i ieznu, znai da se orga nizam oslobodio od sluzi. Posle toga popiti svee isceen sok od argarepe i to pre jela. On pomae da se iz organizma izbaci rastvorena sluz i jaa sluzokou u elom organizmu.

Uputstva za bolju upotrebu zaina i mirodija Nai preci su eksperimentalnim putem otkrili biljke, koje svojim posebnim svojstvima pomau oveku neurav noteene prirode (konstitucije) da povrati uravnoteenost. Zaini i mirodije mogu se svrstati u dve grupe: jedni podstiu toplotnu funkciju organizma (veina), a drugi, kao sirce i stipsa, podstiu hlaenje organizma, pri emu oslo baaju organizam od sluzi i izvravaju niz funkcija sa ciljem normalizacije rada organizma. Uoeno je, da se sa starenjem gubi toplotna funkcija organizma i da su mirodije te koje zagrevaju organizam, stimuliu tu funkciju i predstavljaju vrlo efikasno sredstvo za njeno odravanje. Zbog tog svoj stva mirodije su se oduvek cenile, pogotovo u hladno go dinje doba. Rashladna svojstva zaina i mirodija veoma su dobra za lica vatrene prirode, naroito u toplo godinje doba. Zaini i mirodije svojim ukusnim svojstvima odlino stimuliu or ganizam i preporuljivo ih je dodavati u salate i kae. Oni predstavljaju veoma efikasne poluge" za izjednaavanje neuravnoteenosti" konstitucije organizma.

TRAVE

DIVLJA VRBENA (Verbena officinalis). To je biljka koja spada u trave a njeno lie podsea na lie hrasta. Prema narodnom verovanju, ako se odvar vrbene isprska po kui meu njenim stanarima e zavladati ljubav. NEVEN (Calendula officinalis). Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima splanjavajua svojstva i lei zaputenu bolest srca. Sok od nevena izaziva pobaaj, pa biljku ne treba uvati blizu trudne ene. Ako se njegovim sokom namazu krsta pomae kod zaostale menstraacije. Ako se sok ispije natate pomae kod trovanja svim vrstama otrovnih lekova. Koliina od 14,7 grama sirupa od nevena moe otetiti eludac. Njegovo tetno dejstvo otklanja revenj (Rheum palmatum rhaponticum undulatum). Ako se njegovi cvetovi pospu po kui, iz nje bee muve. Ako se koren nevena isitni, zagreje na pari i privije na lea, poja ava se polna strast. Ako se koren nevena isitni, iz njega iscedi sok i zakapa u nos, smiruje zubobolju i izbacuje obilnu sluz. Ako ena-nerotkinja ubaci u vaginu svecu od nevena, rodice dete. Neven je tetan za slezinu. Njegovo tetno dejstvo otklanja med. IIROT (Acorus calamus). Iirot je bele boje proaran crnim takama. Po ukusu je gorak. Veoma je koristan kod kopri vnjae. ALFIJA (Salvia officinalis). Ako se skuvaju stabljike alfije zajedno s liem i dobijeni odvar ena popije, imae

obilne menstruacije. alfija, takode, izbacuje mrtvi plod iz utrobe. Ako se popije sok od alfije ili njime namaze glava kosa se boji u crno, zarastaju gnojne rane (irevi) i ujedno lece ospe. KAMILICA, BELA RADA (Hamomilla recutita). Njena priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima splanjavajua svojstva. Ako se umiva sokom od kamilice ima uspavljujue dejstvo. Koren kamilice pomae eni kod koje se zgrualo mleko u grudima i leci hladne otoke (tumore). Odvar od korenja podstie na mokrenje, izaziva menstru aciju, izbacuje krv koja je dospela i zadrala se u elucu, leci tumore materice i smanjuje ih. Ulje od kamilice preznojava i pomae kod bolova u kostima, podstie zarastanje malignih tumora i pomae kod hemoroida. Ono zagreva sve hladne organe i udove i pomae kod prehlade. Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. Kamilica je tetna za bubrege i mok ranu beiku. Zamena za kamilicu je seme od pelena (Arte misia absinthium). Kau ako se iscedi sok svee ubrane biljke i njime namazu testisi pojaava se polna potencija. Miris kamilice podstie znojenje. Ako se uzima 8,8 grama cveta kamilice s medom izbacuje krv koja je dospela i zadrala se u elucu. Kamilica pomae kod vodene bolesti, utice, hemoroida i ujedno otvara vorove hemoroida. te tna je za eludac. Njeno tetno dejstvo otklanja anis. OPLEMENJENA KAMILICA. Najbolja je biljka kod koje je sr ute boje, periferni listovi beli a miris otar. Nie u prolee. Njena priroda je vrua i suva u prvom stepenu i ima rastvarajua svojstva. Pomae kod svih vrsta glavobolje bez temperature. Ako se njom namaze glava jaa mozak i prekida suzenje iz oiju. Njene pare pomau kod bolova u uima, koji su nastali usled hladnoe. Ako se pije odvar od kamilice ili se u njemu kupa stvara obilnu mokrau i menstruacije i izgoni plod iz utrobe. Pomae kod greva i otoka (tumora) creva, jetre, razmekava tvrde otoke i

smiruje bol. Zamena za oplemenjenu kamilicu je mirodija. tetna je za grlo. Njeno tetno dejstvo otklanja med. Za mena za oplemenjenu kamilicu, kao sredstva za jaanje mozga i otklanjanje glavobolje, jeste pelen. GLOG (Crataegus oxyacantha). Ako se njegovim korenom tri puta ovla dodirne trudna ena pobacie plod. DIVLJI GLOG (Crataegus sanguinea). Najbolji je sazreli plod gloga. Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima opora svojstva. Ako se skuva i nje govim odvarom isperu desni, oni e ojaati i prestae da krvare. Glog jaa organizam i zaustavlja kretanje svih ma terija kroz creva, prekida luenje ute ui. Koristan je kod upale jetre i eluca. Najvea dozvoljena doza je 14,7 grama. Njegovo tetno dejstvo (kod greva) otklanja med. SMILJE (Ambrosia maritima). Ako se stavi u odeu nee je napadati moljci. KOPRIVA (Vrtia dioica). Najbolja je zelena kopriva kod koje se pojavilo seme. Njena priroda je vrua u drugom stepenu. Ima rastvarajua svojstva, jaa telo i otklanja za tvore. Njeno seme izbacuje iz nosne duplje tetnu i lepljivu vlagu i prekida ispljuvavanje krvi. Kopriva rastvara sluz, isti tanko crevo, pomae kod bolova u krstima, jaa polni organ mukarca i poveava polnu potenciju. Najvea doz voljena doza je 1,47 grama. tetna je za creva. Kopriva izdvaja lepljivu sluz koja se skuplja u elucu. Ako se uzima 2,94 grama semena koprive rastvara kamen u bubrezima, pri emu se iste bubrezi i krv. SLATKO DRVCE (Glycyrrhiza glabra). To je slatki uti koren. Priroda slatkog drvceta je uravnoteena. Ima proiavajua svojstva. Ako se njegov sok unese u oi leci gnojne rane u oima. Pomae kod elavosti. Koristan je kod kalja, isti gnidi i plua. Pomae kod oboljenja jetre. Ras tvara utu u i utoljuje ed. Odstranjuje peckanje za vreme

mokrenja i isti bubrege. Nije poeljno da ga upotrebljavaju trudnice. Zamena za slatko drvce je smokva. LAVANDA (Lavandula, L. pica). Najbolja sorta je zelena lavanda s malo gorkim ukusom. Njena priroda je vrua u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima smek avajua i otkidajua svojstva, jaa nerve i isti mozak. Sirup od lavande pomae kod melanholije, jaa ulne or gane, spreava starenje, otklanja zaboravnost i uznemire nost i podstie um. Lavanda rastvara crnu u i sluz, ot klanja zatvore, ubija i izbacuje sitne i krupne gliste. Pomae kod oboljenja svih organa u stomaku. Korisna je kod svih vrsta bolova u kostima i trovanja svim otrovnim mate rijama. Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. Odlino deluje ako se jede kod oboljenja jetre i slezine. Kaenje nad lavandom otklanja neprijatne mirise, zagreva matericu, od stranjuje iz nje vlagu i istije. Ako je ena unese u matericu lake e zatrudneti. Ako se lavanda sitno isecka (istuca) i uzima svakog dana po 5,88 grama tokom 10 dana, pomae kod vrtoglavice. Ako njeni cvetovi odstoje u medu ili eeru i uzimaju se u prolee, slino slatkom od ljubiice, tada razveseljava duu i leci sve bolesti koje nastaju od crne ui. Zamena za lavandu je ladole (Convolvulus arvensis, C. Sepium). GLADIOLA. Ova biljka lii na rascepljenu glavicu luka. Ima okrugle plodove, kao i dva korena koji se nalaze jedan iznad drugog i lie na male glavice luka: donji smeuran i gornji -jedar. Ako se gornja lukovica pojede s vinom pojaava se polna potencija. Ako se pojede donja lukovicasmanjuje se polna potencija. Ako gornju lukovicu pojede dete pomae kod preponske kile. Ako se svakodnevno uzi ma po 2,94 grama koren ja gladiole pomae kod hemoroida. Od gladiole se goji, a ten lica postaje predivan. Ako se namaze gladiolom vori hemoroida osetie se veliko olak anje.

PELEN (Artemisia absinthium). Ukus mu je veoma gorak. Najbolja vrsta je sve pelen sa utim cvetovima. Njegova priroda je vrua u drugom i suva u prvom stepenu. Ima otvarajua svojstva. Ako se sok od pelena pomea s medom i popije pomae kod insulta (spoljne povrede) i utice. Poveava otrinu sluha i unitava gliste. Izaziva glavobolju. Ako se pelen stavi u krinju moljac ne napada stvari. Ako se pelen isitni (istuca), zavee u pamunu krpu i stavi u kljualu vodu, a zatim prisloni na oi s krvnim podli vom podli vena krv e se resorbovati. Pri ceenju kipe posle stavljanja na oi iz nje se cedi krv koju je krpa upila. Ako se 5,88 grama pelena pomea s medom i to uzima pomae kod upale hemoroida i naprslina na maru. Ako se 20,5 grama pelena skuva u vodi i tim odvarom isprskaju stvari po kui unitava buve. Ako se kua okadi korenom pelena svi gmizavci naputaju kuu. Ako se kod iscrp ljenosti namaze telo pelenovim uljem organizam jaa. Sirup od pelena priprema se na sledei nain: uzeti 69,5 grama pelenove trave i potopiti u vodu da odstoji 24 sata. Zatim tu vodu skuvati, procediti i dodati u nju 353 grama eera ili meda i kuvati dok se ne zgusne. Ohladiti i upotrebljavati. Svojstva tog sirupa su da pomae pri oboljenju jetre i eluca, oteenosti slezine i oboljenja od utice prouzrokovane tem peraturom ili upalom. Pelen izbacuje gasove iz organizma i pomae kod greva. Osim toga, pomae kod svih oboljenja mokranih kanala i izbacuje kamen s mokraom. Zamena za pelen je semenski pelen. SEMENSKI PELEN. Ako se uzima 4,4 grama odvara semenskog pelena isteruju se okrugle i pljosnate gliste iz stomaka. POVRATIO (Tanacetum vidgare). Rastvara kamen u bubrezima. Ako se uzima 8,8 grama njegovog soka stvara obilnu mokrau, rastvara i izbacuje kamen iz mokrane beike, zagreva stomak, razreuje vlagu i izbacuje mrtvi

plod iz utrobe. Takoe, pomae kod oboljenja materice i izaziva menstruaciju. Isto dejstvo ima i ako ena primeni kupku sa odvarom povratia. Ako se njegov odvar zagreje i s njim opere glava pomae kod kijavice, prehlade, gla vobolje i vrtoglavice. Ako se biljka spali i ena unese njen pepeo u matericu leci gnojne rane i otoke (tumore). SOK OD PELENA. Sok se priprema na sledei nain: uzeti svezu biljku pelena, isitniti je, iscediti sok iz nje, ostaviti da odstoji izloen suncu i zatim upotrebljavati. Njegova priroda je vrua i suva. Ima isuujua i opora svojstva. Pomae kod zastarelih groznica i otklanja zatvore jetre. Najvea dozvoljena doza je 4,4 grama. Sok od pelena isti eludac od ui. Njegovo tetno dejstvo otklanja revenj. Zamena za sok je lie pelena u trostrukoj dozi. Pelen je najgora biljka na svetu i njegova gorina se osea ak i kad se razblai 10 000 puta. Na Olimpijskim igrama pobednicima su nekada, kao nagradu davali napitak sa pelenom. Rimljani su upotrebljavali njegov ekstrakt za jaanje eluca. U Kini su smatrali da pelen podstie apetit ako se u san dalama nose njegovi svezi listovi. Moreplovcima i put nicima na brodovima pelen pomae da spree morsku bo lest. Kada je ovek nervozan i uznemiren treba da uzme sveanj pelena i dobro ga pomirie ili stavi ispod jastuka i brzo e se smiriti ili zaspati. U dananje vreme A. I. Afanasjeva, bioterapeut, preporuuje da se pomou pelena to talno isti organizam od najprostijih mikroorganizama: jed noelijskih biara, hemolitinih stafilokoka, proteusa, ma jih lamblija, trihomonada itd. Navedeni mikroorganizmi naruavaju razmenu materija u organizmu i izazivaju upalu tankog creva, razna oboljenja jetre i unih kanala, kona oboljenja (dijatezu, alergiju, koprivnjau, ekcem, psorijazu itd.), kao i razna prehladna oboljenja vezana za luenje sluzi. Kao stoje praksa pokazala, organizam veine ljudi, zbog nepravilne ishrane i nepravilnog naina ivota, zara-

en je tom izvorno-trulenom infekcijom. Zato je redovno uzimanje odvara (aja) od pelena i ispiranje s njim veoma efikasna terapija. Gorak ukus stimulie nau ivotnu aktiv nost. Ukus kafe, dim cigareta, ljutina alkohola - to su podvrste gorkog ukusa kojima je oveanstvo naviklo da se stimulie, a ujedno i da se unitava. Odvar i ekstrakt od pelena vekovima su provereno sredstvo, koje oveku donosi mnogo koristi. Nisu pelen bez razloga na latinskom jeziku nazivali artemizijom" - u slavu uvene boginje Artemide, koja je otkrila mnoga lekovita svojstva trava. KOKOTAC (Melilotus officinalis). Njegovi cvetovi mogu biti beli i uti. Bolja je vrsta sa utim cvetovima jer je vra i del uje sveije. Njegova priroda je uravnoteena u odnosu na toplotu i hladnou. Ima rastvarajua i vlaea svojstva. Njegovim sokom mogu se odstraniti pege. Kupke u njegovom odvaru veoma su korisne. Pomae kod oticanja materice za vreme trudnoe, kao i kod svih vrsta vrstih otoka i oboljenja kostiju. Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. Zamena za kokotac je svinda (Trigonella foenum-graecum). LADOLE (Convolvulus arvensis, C. Sepium). Naj bolja vrsta je ladole sa crvenim cvetovima, koji ima seme i raste na majinoj duici (Thymus vulgaris). Njegov miris je otar, a biljka je tanka. Priroda ladolea je vrua i suva u treem stepenu. Ima purgativno dejstvo i pomae kod komarnih snova, vitiliga, pega i krasta na licu. isti orga nizam, smiruje nervozu i lupanje srca. Izbacuje crnu u, gliste i gasove iz organizma i smanjuje polnu potenciju. Najvea dozvoljena doza je 14,7 grama. tetan je za plua. Njegovo tetno dejstvo otklanja jabuka. Zamena za ladole je majina duica u istoj koliini. BRSLJAN (Heclera helix). Brljan se obavija oko biljaka pored kojih raste i usisava njihov sok. Najbolja vrsta brljana je koji raste na trnu. Njegova priroda je vrua u

prvom i suva u drugom stepenu. Ima ispirajua i zavarujua svojstva. Otklanja zatvore jetre i slezine, leci uticu, ini obilnim menstruacije i mokrau i izgoni plod iz utrobe. Izbacuje plesan iz stomaka, pomae kod oboljenja sa mnogo sluzi, jaa eludac, pomae kod podrigivanja i izbacuje tetne smee iz organizma. Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. tetan je za mokranu beiku. Njegovo tetno dej stvo otklanja ir (plod hrasta). Zamena za brljan je seme cikorije i pelen. 1IROT (Acorus calamus). To je beli i lagani koren koji raste u vodi. Najbolji je debeo i aromatian koren. Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu i ima razredujua svojstva. Idirot bistri um i izotrava ulne orga ne. Pomae kod sluznih oboljenja. Izbacuje mokrau, pod stie menstruaciju, otklanja zatvore i zagreva jetru i bu brege. Idirot splanjava zadebljanje slezine i isti kou lica, kako pri oralnoj upotrebi tako i prislanjanjem korena, pret hodno zagrejanog na pari, na telo ili lice. Pomae kod vitiliga, nagrizajuih gnojnih rana i gube (lepre). Otklanja bol u krstima i prekida stvaranje gasova u organizmu. Naj vea dozvoljena doza je I,47grama. Idirot poveava polnu potenciju kod ljudi hladne i vlane prirode (konstitucije) i pomae kod kile (hematoma). tetan je kod upale bubrega. Njegovo tetno dejstvo otklanja troskot (Polygonum aviculare). Zamena za idirot je karanfili kao i revenj (Rheum) u duploj dozi. BOKVICA (ILOVLAK) (Plantago major, P. media, P. lanceolata). Bokvica se u sutini sastoji iz zemlje i vode. Zato je njena priroda hladna. Ima opora i apstrahujua svojstva. Najbolja je krupna i zelena bokvica. Njena priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Sok od bokvice pomae kod otoka uha i oiju, zaustavlja krvarenje i isti plua. Pomae kod gnojnih rana (ireva) na bubrezima i u mo kranoj beici, prekida luenje krvave mokrae, otklanja

zatvore jetre i slezine, prekida stvaranje semena kod mu karca. Takoe, pomae u leenju opekotina i gnojnih rana od tumora (raka). Najvea dozvoljena doza je 4,4 grama. tetna je za mozak. Njeno tetno dejstvo otklanja ljubiica. Zamena za bokvicu je kiseljak - zelje (Rumex acetosa). SEME BOKVICE. Njegova priroda je hladna i suva. Najbolje je sono seme sa crnom ili crvenom nijansom. Ima opora svojstva. Pomae kod zatvora jetre i bubrega, kao i kod ishijasa. Treba uzimati po 8,8 grama semena. Seme bokvice zaustavlja proliv i sva krvarenja. tetno je za plua. Njegovo tetno dejstvo otklanja med. Zamena za seme bok vice je seme batovanskog kiseljaka (zelja). JASMIN (Jasminum officinale). Najbolji je beli i aromatini jasmin. Njegova priroda je vrua i suva u dru gom stepenu. Ima razredujua svojstva. Njegov miris je koristan kod glavobolje koja nije propraena temperaturom, kod paralize i krivljenja lica. Otklanja zatvor mozga, a njegovo lie odstranjuje pege i ospe s lica. Jasmin je ko ristan kod oboljenja uha i boginja. Njegov sok daje licu belilo i sjaj. Njegovo ulje pomae kod prehlade bubrega, materice, testisa i stvara obilno seme. Meutim, sok od jasmina izaziva glavobolju. tetno dejstvo jasmina otklanja kamfor (Laurus camphora). Zamena za jasmin je ljiljan (Lilium candidum). Ako se cvet ljiljana isitni, pomea s medom i ta smea jede izbacuju se sve vrste glisti (okrugle, pljosnate, trakaste) iz organizma. KONOPLJICE (Euphorbia lathyrus, E. semivillosa, E. peplus, E. Pal lasa, E. cyperissias). To su biljke koje sadre mleni sok. Upotrebljava se cela biljka. Njihova priroda je vrua i suva u drugom stepenu i imaju opora svojstva. Njihov mleni sok razjeda bolesni zub i odstra njuje kraste s lica. Sve vrste konopljice rastvaraju sluz i izbacuju sluznu vlagu iz organizma. Ako se njihov sok nakapa na smokvu, saeka dok smokva ne upije sok i ta

sraea pojede, rastvara se sluz u veim koliinama, lece bubuljice i razjeda suvino meso oko noktiju. Konopljice prouzrokuju stvaranje gnojnih rana i ranica na koi, ali lece gubu. Najvea dozvoljena doza mlenog soka je 0,18 gra ma. Sve konopljice su otrovne. Najjae dejstvo ima mleni sok, zatim seme i na kraju lie. Ako se telo namaze mlenim sokom konopljica nestaju dlake s tela. AFRAN (Crocus sativus, C. Reticulatus stev. ExAdam). Najbolji je afran s crvenim cvetom. Njegova priroda je vrua u drugom i suva u prvom stepenu. Ima prijatan miris, rasta varaj ua i probavna svojstva. Izaziva tegobe u glavi i uspavljuje. isti oi od one mrene. Jaa i razveseljava duu i srce do tog stepena da ovek od pre velike radosti moe da umre, pogotovu ako uzme 4,4 grama afrana. Veoma je koristan za poboljanje disanja. Stvara obilnu mokrau, pojaava polnu strast i s lakoom izbacuje plod iz utrobe. Jaa jetru i pomae kod vodene bolesti. Poboljava ten i pomae da dejstvo lekova dospe do naj udaljenijih delova organizma. Rastvara ovrsle otoke (tu more). Najvea dozvoljena doza je 0,18 grama. Ako se afranom namaze mar pojaava se polna strast. POLJSKI RASTAVI (Eqidsetum arvense). Koristi se zrela biljka. Priroda mu je hladna i suva u prvom stepenu. Pomae kod slabih desni i jaa ih, a zaustavlja i krvarenje iz desni. Takode, pomae kod otoka (tumora) eluca i jetre, jaa organizam i prekida menstruacije kod ena. Ako se ovek napari nad odvarom od poljskog rastavia nestae odnosno sasuie se gnojne rane (irevi) na crevima. Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. tetan je za grlo. Njegovo tetno dejstvo otklanja nana (Mentha piperita). LEKOVITI REVENJ (Rheum palmatum rhapon ti cum undulatum). Njegova priroda je vrua i suva u prvom stepenu. Ima ovravajua svojstva. Jaa jetru i eludac, leci uticu. Pomae kod oboljenja bubrega i mokrane be-

ike. Splanjava zadebljanja slezine i pomae kod oboljenja materice. Ako se ovek napari nad njegovim odvarom po mae kod kile (hematoma) i daje telu sjaj. Najvea doz voljena doza je 0,091 gram. Ako ga ovek dri u ustima s lakoom moe ispljunuti sluzni ispljuvak (lajm) kod pre hlade. Pomae kod podrigivanja prouzrokovanog kiselinom i kod preponske kile. tetan je kod upale jetre. Njegovo tetno dejstvo otklanja cikorija ili njen sok. Zamena za revenj je imirika (Berheris vulgaris) i afran. OMAN (Inula helenium). Najbolji je zelen i jedar koren omana. Njegova priroda je vraa i suva u dragom stepenu. Ima podrigujua i razreujua svojstva. Pomae kod paralize i oboljenja nerava, koji nisu propraeni tem peraturom. Otklanja zatvore jetre i plua. Smanjuje luenje mokrae i semena. Isteruje gliste iz organizma. Pomae kod bolova u kostima i krstima, kao i kod ishijasa. Smanjuje otoke (tumore). Najvea dozvoljena doza je 4,4 grama. Usporava stvaranje krvi. Njegovo tetno dejstvo otklanja salata (Lactuca sativa). Zamena za omanje idirot. RICINUS. Njegova priroda je vraa i suva u dragom stepenu. Ima smekavajua svojstva. Jaa nerve i od stranjuje vlagu. Pomae kod paralize i iskrivljenja lica (facialisa). Koristan je kod ispadanja materice, ishijasa i bolova u krstima. Razmekava vrste otoke (tumore) i leci ekcem. Goji telo. Ispoljava tetan uticaj na plua. Njegovo tetno dejstvo otklanja smola iz divea voaka. Zamena za ricinus je seme rotkvice. MAK (Papaver somniferum). Moe biti crni i beli. Bolja je bela sorta. Njegova priroda je hladna i vlana u drugom stepenu. Ima uspavljujue dejstvo, opora svojstva i njegov sok deluje purgativno (proiava). Pomae kod gnojnih rana (ira) na bubrezima i u mokranoj beici, kao i kod jakog peckanja u mokranim kanalima. Mak pomean s medom stvara obilno seme. Crni mak pomae kod upale

jetre i otoka (tumora) bubrega. Goji telo i otvara pore na koi. Njegov sok jaa slabe organe. Najvea dozvoljena doza semena je 8,8 grama. tetan je za slezinu. Njegovo tetno dejstvo otklanja seme moraa (Foeniculum vulgare). Zamena za mak je slatki badem. BELI SLEZ (Althaea officinalis). Od svih slezova najbolji je beli slez. Njegova priroda je uravnoteena i vlana u prvom stepenu. Ima smekavajua i vlana svoj stva. Ako se njegovim odvarom mae kosa ona postaje meka i bre raste. Ako se nad odvarom od njegovih cvetova napari glava pomae kod meningitisa. Ako se njegovo lie skuva u vodi i tu vodu ispije trudna ena, lako e se poroditi. Beli slez grupie (spaja) otoke (tumore) i razmekava ih. Oblozi od belog sleza sa siretom pomau kod vitiliga. Umesto obloga telo se jednostavno moe namazati sokom belog sleza i sunati. tetan je za slezinu. CRNA ZOVA (Samhucus nigra). Ako se lie crne zove skuva i ta smea jede ili se ispije odvar od lia, rastvorie se crna u u organizmu. Za ene je veoma korisna kupka u odvaru zove jer razmekava otoke (tumore) na materici i otklanja zatvore. Ako se zovom mae kosa ona e pocrneti. KONOPLJA (Cannabis sativa). Njena priroda je vrua u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Seme konoplje izbacuje gasove iz organizma, ali se dugo vari. Ako se zakapa sok konoplje u nos isti se mozak, a ako se popije izbacuje tetne materije iz eluca, jaa stomak i isteruje gliste. Ako se lie konoplje isitni, iz njega iscedi sok i njime opere glava isti se i jaa kosa. Ako se skuva koren konoplje, uvije u krpu i kao obloga prisloni na bilo kakve otoke (tumore) ona ih smanjuje. Konoplja dejstvuje na razne naine: raduje i razveseljava duu i srce, izaziva lani oseaj gladi i probave hrane, a moe da izazove tugu i rune misli u glavi. Konoplja moe i da pojaa polnu potenciju.

Najvea dozvoljena doza konoplje je od 1,47 do 5,88 grama. Njeno tetno dejstvo otklanja simp od limuna. Konoplja je bolniar vrtova i bati. Gde raste konoplja ne boluju biljke, drvee i grmovi. Nema lisne vai, jabukove plamenjae i krompir se ne moe zaraziti fitoftorozom. Jedna-dve biljke konoplje zasaene u staklenoj bati tite od svih bolesti i tetoina krastavce, paradajz i druge kulture i privlae mno tvo pela. Pele koje sleu na konoplju nc mogu se zaraziti krpeljom. Miris konoplje u cvatu ne podnose krompirova zlatica, krtica, bubavabe i druge tetoine. Evo jednog od recepata protiv lisnatih vai i krompirove zlatice: 150 - 200 grama cvetajue konoplje preliti sa 2 - 2,5 litra vode i kuvati 510 minuta, ohladiti, dodati 1 0 - 1 5 grama rastvorenog domaeg sapuna i tom smeom isprskati biljke ili krompir. SEME KONOPLJE. Najbolja vrsta je seme prizem nog cveta. Njegova priroda je vrua i vlana u drugom stepenu. Uzimanje semena konoplje izaziva polnu strast i kod mukarca stvara obilno seme. Pomae kod bolova u leima i bubrezima, leci mamuze na petama, ini kou glatkom i dobro isti telo od neistoe. Veoma je hranljivo, goji i normalizuje razmenu materija u organizmu. Najvea dozvoljena doza je 4,4 grama. Seme konoplje je tetno za plua. Njegovo tetno dejstvo otklanja eer. Zamena za seme konoplje je mak. SALEP (Orchis militaris, O. morio, O. mascula). Ima dva korena: jedan je upalj, a drugi pun. Bolji je upalj koji mirie na seme. Njegova priroda je vrua i vlana u drugom stepenu. Sal ep poveava polnu potenciju, pogotovo ako ovek svakoga dana pojede po 8,8 grama njegovog korena. Ako se stavi u maslinovo ulje i pojede ukruuje polni organ mukarca i izaziva polnu strast. Koristan je za poboljanje sluha, smekava sluzne otoke i otvara rane od fistula. Po mae kod zastarelih malignih gnojnih rana. Najvea doz voljena doza je 17 grama. tetan je za eludac. Zamena za

salep je seme koprive (Urtica dioica) ili lucerke (Medicago sativd). IMIRIKA (Berberis vidgaris). Najbolja je crvena i sveza imirika. Njena priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima ovrujua svojstva. Kora od njenog korena jaa zube i leci maligne gnojne rane. imirika jaa koren kose, izotrava vid, jaa srce i pomae kod upalnog oblika lupanja srca. Takoe, jaa ceo organizam, jetru i eludac, zaustavlja podrigivanje (recidiv) i izaziva apetit. Odvar od kore njenog korena jaa jetru. Pomae kod gnojnih rana u crevima i proliva. Najvea dozvoljena doza je 35,2 grama. TIMIJAN (Thymus vidgaris). Najbolji je sve timijan. Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima rastvarajua i otkidajua svojstva. Ako se uzima s hranom izbacuje sluz iz glave, pomae kod zubobolje, izbacuje gasove iz organizma, pomae probavu i rastvara sluz u organizmu. Stvara obilnu mokrau i menstruacije i isteruje gliste. Zagreva telo zimi, spreava drhtavicu i isti kou od sitnili ospi. Najvea dozvoljena doza je 2,94 grama. Ako se istuca 8,8 grama timijana, pomea s vodom i medom- i popije oistie se jetra i eludac, pomoi e kod kolitisa, rastvorie vlagu u organizmu, izazvati polnu strast i pomoi kod iznemoglosti. tetan je za bubrege. Zamena za timijan je nana (Menthapiperita). MAJINA DUICA (Thymus serpyllum). Najbolja je zelena biljka s otrim mirisom. Njena priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Pomae kod vrstih otoka (tumora) i otvara upaljeno mesto od flegmone. Isteruje pljosnate gliste i izbacuje mrtvi plod iz utrobe ene. Rastvara i izbacuje kamen iz mokrane beike. Ako se od 8,8 grama majine duice napravi odvar (aj), pomea sa siretom i medom i popije pomae kod glavobolje, koja nije propraena tem peraturom, izbacuje suviak sluzi iz glave i isti mozak.

Zamena za majinu duicu je matinjak (Melissa offi cinalis). KANTARION (Hypericum perforatum). Najbolja je sazrela biljka koja ima crvenu stabljiku. Njena priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima razredujua svojstva i rastvara crnu i utu u. Stvara obilnu mokrau i men struacije i izaziva pobaaj. Ako se kantarion zagreje na pari i upotrebi kao obloga, splanjava otoke (tumore) i pomae kod opekotina. Ako se njegov sok pije 40 dana pomae kod ishijasa, bolova u slabinama i zastarelih groznica. Najvea dozvoljena doza je 4,4 grama. tetan je za bubrege. Njegovo tetno dejstvo otklanja nana. Zamena za kantarion je ti mijan. DREN JINA (Cornus mascula - Cotoneaster vulgaris). Zaustavlja proliv i pomae kod gnojnih rana u crevima. Uglavnom ima mo gloga (Crataegus oxyacantha). TROSKOT (Polygonum aviculare). Njegovo seme podsea na proso (Panicum milliaceum). Upotrebljava se za leenje hemoroida. Kau, ako ena i mukarac 40 dana uzimaju ujutro natate po 8,8 grama semena troskota, zalivajui ga aom vode, a posle toga imaju snoaj rodice im se zdrav i snaan deak. K1ICA (Erythraea Centaurium, Dianthus deltoides). Njeni cvetii su crveni, lie sitno, a stabljika tanka. Njena priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima otkidajua i razredujua svojstva. Pomae kod oboljenja nerava. Ras tvara vlanu sluz i utu u. ini obilnom menstruaciju i izaziva pobaaj. Otvara gnojne fistule i podstie njihovo zarastanje. Pomae kod kostobolje (gihta) i bolova u kos tima. Smekava ospe. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. Ukus joj je veoma gorak. Njen sok pomae kod glavobolje, nastale usled dejstva Sunca (sunanice). tetna je za jetru. Njeno tetno dejstvo otklanja cikorija.

HAJDUKA TRAVA - KUNIA (Achillea mille folium, A. nobilis). Njena priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima otkidajua i razredujua svojstva. Pomae kod prehlade i zastarele glavobolje. Rastvara utu u, izaziva menstruacije, drobi i izbacuje kamenje iz organizma i resorbuje zgruanu krv. Izbacuje sitne i krupne gliste. Izaziva pobaaj. Ako se sa njom okadi kua sve zveri i gmizavci pobei e iz kue. Najvea dozvoljena doza je 4,4 grama. Njen cveti je korisniji od cvetia pelena. IROKOLISNI PORUEJNIK (Falcaiia Rivini). Na jennenskom jeziku zove se vodeni perun". Stepska trava s otrim mirisom. Ima otkidajua svojstva. Stvara obilnu mokrau i izaziva menstruaciju, rastvara kamen i resorbuje zgruanu krv. Zagreva bubrege i mokranu beiku. Najvea dozvoljena doza je 14,7 grama. Raste u sta jaim vodama. Na stablu biljke skuplja se lepljiva vlaga, koja se lepi za nike pri dodiru. Prijatno mirie. Ako se uzima u maloj koliini greje organizam i izaziva rumenilo na licu. Leci gubu. Zamena za irokolisni poraejnik je perun. KOST US (nepoznat latinski naziv, a isto tako i na). To je vrst i aromatian koren. Moe biti sladak i gorak. Naj bolja vrsta je beli, jedar i sve koren koji pee jezik. Vetaki kostus je podzemno stablo omana (Inula helenium, I. Britannica), ali oman ne pee jezik. Priroda mu je vrua i suva u dragom stepenu. Ima otkidajua i izvlaea svojstva. Pomae kod oboljenja nerava, koje nije propraeno tem peraturom, kod paralize i iskrivljenja lica (facialisa). Takoe, pomae kod ekcema na glavi i odstranjuje pege. Jaa koren kose, podstie rad creva, izaziva menstruaciju i ubija gliste. Normalizuje upalu jetre, podstie na povraanje pri emu se izbacuje uta voda i isteruje plod iz utrobe. Jaa polnu potenciju i zagreva rashlaene udove. Odstranjuje tragove od boginja, gnojnih rana (ireva) i leci vitiligo. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. tetan je za

bubrege. Zamena za kostus je slinogon (Anacyclus Pyrethrum) u polovinoj dozi. LINCURA (Gentiana pneumonanthe, G. luted). To je dugako korenje. Svojim utim cvetom podsea na revenj (Rheum ... ). Priroda joj je vraa i suva u dragom stepenu. Ima otvarajua svojstva. Otklanja zatvore jetre i slezine, pomae kod njihovog oticanja i hlaenja, razmekavajui ih. Stvara obilnu mokrau i menstruacije, isteruje plod iz utrobe, smanjuje polnu strast i u smei sa knom (biljka kojom Persijanci farbaju bradu) prekida menstruaciju. isti kou od vitiliga. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. tetna je za jetru. Njeno tetno dejstvo otklanja revenj (Rheumpalmatum ...). KONOPLJICA (Euphorbia semivillosa, E.paivijlora, E. lathyris). To je tanko korenje utog cveta. Priroda mu je vrua i suva u dragom stepenu. Ima proiavajua i ispirajua svojstva. Ako se unese u oi izotrava vid i od stranjuje beonu (onu mrenu). Otklanja zatvor jetre i stvara obilnu mokrau. isti nokte od belih pega (mrlja), leci gubu i pucanje noktiju. Ako se uzima njen odvar pomae kod bolova u kostima. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. Sok od njenog lia ima otkidajue svojstvo. Ako se njenim sokom namazu bradavice one otpadaju. Ako se primenjuje za klistiranje (na 2 litre vode jedna supena kaika soka konopljice) otkida i izbacuje polipe iz debelog creva. VRANILOVA TRAVA (Origanum vulgare). Njena priroda je vraa i vlana. Razveseljava srce. Ima isuujua i rastvarajua svojstva. Otklanja sluzna zapuenja. Pomae kod glavobolje bez temperature i bolova u elucu. UTA ZEVALICA - DIVLJI LAN (Linaria vulga ris). Njeno seme je veoma gorko. Raste u brdima (na pla ninama) i na kamenitim mestima. Druga vrsta raste na obalama reka i u podnoju brda. Trea vrsta raste na mes tima gde raste korov. Najbolja je druga vrsta. Ako ovek

pije sirup od ute zevalice, poev od vremena ulaska Sunca u sazvee Ovna, preko cele godine ne treba da se boji nikakvih otrova. Sirup od ute zevalice (divljeg lana) pije se u koliini od 2,94 ili 4,4 grama. Treba ga pomeati sa manjom koliinom maslinovog ulja i tako uzimati. LOKVANJ (Nymphaea alba). Treba uzimati aroma tini i sve lokvanj. Njegova priroda je hladna i vlana u dragom stepenu. Lokvanj uspavljuje i smiruje, pomae lju dima koji pate od nesanice. Prekida proliv i smanjuje polnu potenciju. Naparavanje i obloge od lokvanj a pomau kod vitiliga. Zamena za lokvanj je ljubiica (Viola odorata). LJUBIICA (Viola odorata). Najbolja je ljubiica s bogatim cvetom i otrim mirisom. Njena priroda je hladna i vlana u drugom stepenu. Ima razmekavajua svojstva. Ako se mirie - smiruje glavobolju prouzrokovanu tem peraturom. Ako se ljubiicom namaze ili nakvasi glava de luje uspavljujue. Ljubiica pomae kod kalja prouzro kovanog temperaturom (upalom). Razmekava grudi i jetru. Njeno ulje pomae kod zadebljanja kostiju. Deluje pur gativno. Preporuuje se upotrebljavati 14,7 grama svee i 5,88 grama suve ljubiice. Ljubiica izaziva potrebu za nudom. Njeno tetno dejstvo otklanja dunja (Cydonia oblonga). Ako se dobro istucaju latice (cvetni listii) ljubiice, iscedi sok, pomea sa eerom i da detetu da popije pomae pri ispadanju mara. Njena zamena je lokvanj i slatko drvce u istoj dozi. POLJSKI RASTAV1 (Eqiusetum arvense). Ako se skuva i njegov odvar popije pomae kod preponske kile. Veoma je koristan za bubrege i mokranu beiku, a takoe za eludac, jetru i plua. Veoma dobro pomae kod slabosti miia. Ako se zagreje nad parom i postavi kao obloga na testise splanjava otok. Ako se skuva u vodi, dok ne ostane jedna polovina od prvobitne zapremine vode i odvar popije pomae kod slabosti srca. Ako ena svakoga jutra pije po

veliku au njegovog odvara, ugojie se, lice e joj postati isto i prolepae se. Rastavi isti muke polne organe. MATINJAK (Melissa officinalis). Najbolji je ma tinjak koji prijatno mirie. Njgova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima razredujua i rastvarajua svojstva. Pomae kod zaguenja mozga. ini prijatnim zadah iz usta, uveseljava duu i jaa srce. Pomae kod svih oboljenja prouzrokovanih crnom ui. Odstranjuje strah i lupanje srca. Zagreva eludac i rasteruje gasove. Pomae probavu hrane i jaa jetra. Prekida luenje sluzi i leci ekcem. Naj vea dozvoljena doza je 2,94 grama. Zamena za matinjak je 1/3 kore limuna. BOSILJAK (Ocymam basilicum, Calamintha offici nalis). Najbolja je biljka s plavim listovima. Njena priroda je vraa u drugom i suva u prvom stepenu. Ima rastvaraj ua svojstva. Ako se njegov sok zakapa u oi izotrie se vid. Ako se redovno pije stvara obilnu mokrau. Pomae kod oboljenja eluca i podstie probavu hrane. Ako ena pije njegov sok pre polnog snoaja nee zatradneti. ini snoaj prijatnim. Ako se sok zakapava u uho moe izleiti gluvou. Ako se savae malo pare biljke kada Sunce ulazi u sa zvee Ovna te godine neete znati za zubobolju. Zamena za bosiljak je matinjak. SRDACICA (Leonorus cardiaca, L. quinquelobatus gilib). Raste na kamenju. Miris podsea na vino, a koren mu je crn i okrugao kao jabuka. Odstranjuje bradavice. Ako se uzme 2,94 grama njegovih plodova izazvae halucinacije. LUKOVICA NARCISA (Narcissus pseudonarcissus). Ima vruu prirodu. Ako se uzme 8,8 grama lukovice narcisa s medenom vodom to izaziva povraanje i ubija sve gliste u organizmu. Ako se uzme 11,7 grama s medenom vodom izaziva pobaaj. Ako se lukovicom narcisa namaze polni organ mukarca, osim glavica, ojaae ga kod lica

koja pate od polne nemoi i prui e im veliko zadovoljstvo. Navedeno svojstvo narcisa oduvek je cenjeno. ALOJA (Aloe arborescens). Primenjuje se sok biljke koja je slina ljiljanu (krinu). Njena priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima isuujua svojstva. Cisti glavu od vika vlage. Spreava opadanje kose. Leci gnojne rane, ali je tetna za hemoroide. PINIJA (Pinus pinea). Najbolja vrsta oraia pinije (slini plodu badema) su beli i svezi oraii. Njihova pri roda je vrua u prvom i suva u drugom stepenu. Veoma su hranljivi. Plodovi pinije korisni su kod kalja bez tempera ture i astme. Oni pojaavaju luenje semena i jaaju polnu potenciju. Ako se oraii pinije isitne, pomeaju sa semenom krastavaca i to jede stvara se obilna mokraa i pomae kod pojave gnojnih rana u bubrezima i mokranoj beici. Ako se njeni plodovi pomeaju s medom i uzimaju pojaae se polna potencija i oistiti mokrana beika i bubrezi od kamenja i peska. Ako se oraii pinije uzimaju s prekuvanim sirupom (melasom) od lubenice, kruke ili jabuke isti se ceo organizam. SENA - ALEKSANDRU SKI LIST {Cassia senna). Upotrebljavaju se zeleni listovi. Njena priroda je vrua i suva u prvom stepenu. Ima purgativno dejstvo. Jaa srce i rastvara utu u i sluz i izbacuje ih iz organizma. Najvea dozvoljena doza je 14,7 grama. ini oveka tunim. tetna je za mokranu beiku. Njeno tetno dejstvo otklanjaju ljubiica i ljiva. PIREJ (Ehtrigia repens, Tri ti cimi ?-epens). Najbolji je sve pirej. Njegova priroda je hladna i suva u prvom ste penu. Stvara obilnu mokrau i rastvara kamen. Pomae kod gnojnih rana u mokranoj beici. Najvea dozvoljena doza je 4,4 grama, ali se pre upotrebe mora skuvati. Ako se od njegovog semena pripremi gusta emulzija i to jede kamen u

bubrezima e se izdrobiti. tetan je za slezinu. Njegovo tetno dejstvo otklanja ljubiica. PODBEL (Titssilago farfara). Ova biljka ima uti list i raste na obalama vodenih povrina. Priroda mu je urav noteena. Izotrava vid. Pomae kod kalja i guenja (te kog disanja). Obloge od njegovih listova, koji su prethodno zagrejani na pari, veoma brzo otvaraju gnojne ireve. PERUNIKA VODENA (Iris pseudacorus). Najbolja je plava sorta koja razveseljava srce. Ima zavarujua, kondenzujua i razmekavajua svojstva. Njen sirup pomae kod slabosti srca, oboljenja jetre i slezine. Splanjava za debljanje materice. Pomae kod zatvora. Poveava polnu potenciju. LEMNA (Lemna minor). Najbolja je lemna koja raste u slatkoj vodi. Njena priroda je hladna i vlana u drugom stepenu. Ima odvraajua (preventivna) svojstva. Obloge sa zagrejanom lemnom na pari, prislonjene na creva, lece oto ke (tumore) creva. Korisna je kod upalnog oblika kostobolje (gihta) i bolova u kostima. tetna je kod bolova u kostima bez upalnog procesa. KAMFOR (Camphorosma monspeliaca, Laurus camphora). Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. To je jedna od retkih biljaka koja ima jaka rashladna i smirujua svojstva. Jaa snagu organizma kod svih obo ljenja propraenih temperaturom i upalom. Pomae kod lupanja srca i jaa duevnu snagu (podie moral). Utoljava e i ne dozvoljava da boginje otete oi. Najvea dozvo ljena doza je 0,18 grama. Njegova tetnost se sastoji u tome to nije efikasan kod svih oboljenja koja nisu propraena temperaturom. Izaziva rano sedenje kose. Prekida luenje semena pri polnom snoaju. Ako se uzima u smei sa semenom nara (mogranja), semenom portugalke i snenom vo dom, prestae luenje semena kod oveka i on e brzo ostariti, a isto tako prouzrokovae stvaranje kamena u bu-

brezima i mokranoj beici. Ako se mirie on uspavljuje. Njegovo tetno dejstvo otklanjaju ljubiica i lokvanj. Za mena za kamfor je ilibar u duploj dozi. GRAHORICA {Vidasativa, V.gracca, V. Faba). Nje na priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima pro iavajua i otvarajua svojstva. Poboljava boju lica. ini obilnim mleko kod ena i otklanja oticanje mlenib lezda. isti grudi i plua od tetne vlage. Ako se njome namaze telo pomae kod vitiliga i pega. VALERIJANA (Valeriana officinalis). To su sitni oraii. Najbolji su svezi s jakim mirisom. Priroda joj je vrua i suva u drugom stepenu. Ima otvarajua svojstva. Izbacuje mokrau i izaziva menstruacije. Otklanja zatvor jetre. Jaa matericu. Najvea dozvoljena doza je 1,47 gra ma. tetna je za bubrege. Njeno tetno dejstvo otklanja sok od slatkog drvceta. Prema okultnim uenjima, valerijana spada u kategoriju davaoca ivota i njen znaaj uporeduje se sa znaajem krvi u organizmu. Predstavlja krv biljnog carstva. Preporuuje se da se uzima svakoga dana, bez prekida, kao to se uzima hrana. Moe se uzimati ekstrakt valerijane s istim alko holom. Najvea dozvoljena doza je 10 do 25 - 30 kapi dnevno. Bolje je 1 - 2 puta dnevno piti aj od valerijane, koji je napravljen od njenog korenja i neko vreme odstajao. Uputstva za bolje korienje trava Pravilna priprema biljne sirovine ima veliki znaaj u prenoenju lekovitih svojstava biljaka na oveka. Tibetski Sedmolani odabrani prirunik pomoi e nam u tome. 1. Biljka treba da se ubere na odreenim mestima gde uspeva. 2. Biljka mora biti pripremljena u predvienom roku. 80

3. Treba odabrati dobre uzorke biljaka i osuiti. 4. Ubrana sirovina mora biti sveza. 5. Obavezno izbaciti otrov iz ubrane sirovine. 6. Ubrana sirovina mora biti meka. 7. Ubranu sirovinu uvati grupiui je po podu darnosti. Objanjenja 1. Biljke rastu na raznim mestima. Neka mesta su ista i prepuna svih blagodeti: srednje planine i planinske doline. Zato stoje vazduh u dananje doba zagaen, prilikom skup ljanja trava treba otii stoje mogue dalje od industrijskih zona i naseljenih mesta. Stariji ljudi savetovali su da se izbegavaju groblja, mesta sa smeem, izgorele ume i teri torije koje su opustoili insekti. Na toplim mestima (srednje planine) ima mnogo biljaka koje imaju otopljavajua svojstva, a na prohladnim mestima s tekuom vodom - biljaka s hladnim svojstvima. 2. Biljka mora biti ubrana u odreenom roku. Korenje, grane i stabljike spadaju u grupu stabljika i lee bolesti kostiju, mesa i kivnih sudova. Njih treba sakupljati ujesen, kada presuuju sokovi. Lie, mleni sok i peteljke pripadaju grupi lia i lece bolesti upljih organa, kotanu sr i zglobove u kolenima. Njih treba sakupljati posle listanja. Cvetovi, plodovi i semena pripadaju grupi plodova i lece bolesti oiju, lica i glave. Treba ih sakupljati ujesen u doba potpunog sazrevanja. Cvetove, naravno, treba sakup ljati u prolee. Kora, ljuska i smola spadaju u grupu smola kore i lece bolesti koe, tetiva i udova. Treba ih sakupljati u doba izbijanja pupoljaka. U traktatu (raspravi) Dudzi lungthem o rokovima saku pljanja biljaka mogu se proitati i ovi korisni saveti: sta-

bljiku treba sakupljati kada je sona; korenje kopati u prolee; lie skupljati leti; cvetove u sred leta; plodove ujesen, a smolu u prolee i u jesen. Purgativno (proiavajue) lekovito bilje treba sakup ljati u jesen, kada presue sokovi i snaga trave se usmeri prema Zemlji. Biljke koje izazivaju povraanje treba sakup ljati u vreme otvaranja pupoljaka, kada je snaga trave usmerena nagore. Posebno su dobre berbe kada se pojavljuje Mesec. U traktatu Baro-dalaj zud reeno je da se u periodu od sedmog do petnaestog dana lunarnog meseca (druga et vrtina meseca) lekovite biljke pretvaraju u nektar. Lekovito bilje sakupljeno za vreme Sunevih i Meseevih pomra enja pretvara se u otrov. Lekovito bilje treba sakupljati briljivo i ne dozvoliti da na njega padne pljuvaka ili prljavtina. 3. Treba odabrati dobre uzorke i osuiti. Biljke, radi suenja, treba rasprostrti i ne lomiti ih za vreme suenja. Biljke s hladnim svojstvima treba suiti na prohladnom mestu, u senci (na tamnom mestu), a sa zagrevajuim svoj stvima - na toplom mestu pored vatre ili na Suncu. Biljke treba uvati od dima i stranih mirisa, izmeu ostalog, i od mirisa drugih lekovitih biljaka. Na takav nain pripremljene biljke imaju neizmernu snagu. 4. Biljka mora biti sveza. Ulje i vatru ni za trenutak ne smete spajati". Isto tako sve lek ili lekovita sirovina, pri premljena za upotrebu, ne srne se meati sa starom jer e sveza izgubiti snagu. Gubitkom mirisa biljka gubi snagu. Ako osueni cvetovi gube boju - nestala je njihova snaga. Dobri plodovi drvea ak i pri duem uvanju, za razliku od plodova trava, ne gube snagu. 5. Izbaciti otrov. Neotrovno korenje sadri otrov u kori, a stabljike otrov u granama.

Kod grana su otrovna mesta ravanja, kod lia - pe teljke, kod cvetova - aice, a kod plodova - koice. Kod biljaka koje sadre mleko u koicama otrovi su neophodni. Mleni sok, sr i smola ne sadre otrove. Kod svih biljaka (sadnica) otrov je u kori, a kod ploda otrov moe biti u ljusci ploda. Lekovi bez otrova su blagi i lako se apsorbuju. Neotrovno korenje i lie, koji ulaze u sastav lekova u istom obliku, treba sakupljati posebno. Neke biljke ne smeju se sakupljati zajedno s korenjem, liem i cvetovima takve berbe ne smatraju se lekovitim." Poslednja dva pravila Sedmolanog specijalnog pri runika: sakupljena sirovina mora biti meka" i uvati je rasporeujui je po podudarnosti" objanjena su u priru nicima u kojima su dati recepti. Ali i bez toga jasno je da se ne smeju zajedno uvati biljke koje imaju toplu i hladnu prirodu. To pravilo mora se potovati i pri sastavljanju lekovitih smea jer, u suprotnom, toplotna svojstva neutralisae hladna. Pored toga, potrebno je uzimati u obzir osobine ukusa. Smatra se da biljke imaju sveinu godinu dana, a zatim gube snagu, pa ih treba upotrebiti u toku godine. Za smeu koja sniava temperaturu konj" je snena voda. Za smeu protiv prehlade konj "je eer, sirup ili med s kljualom ili toplom vodom.

Kupanje u jutarnjoj rosi Coveji organizam moe kroz kou apsorbovati samo neznatnu koliinu vode. Voda je, posle Suneve svetlosti, drugi izvor energije po snazi. Slobodni elektroni, koji se nalaze u suviku vode, kroz akupunkturne take na koi

prodiru i cirkuliu u organizmu velikom brzinom koristei efekat natezanja protona".Rezultat toga je da se stvara kanal superprovodljivosti i superprotoka tenosti. Dolazi ne samo do stvaranja energije nego i do prenosa materija sa povrine koe u dubinu organizma. Sve ove pojave uoene su u kineskim kanalima, koji povezuju akupunkturne take s unutranjim organima. Biljke ujutro lue lekovite materije koje se ukapavaju u jutarnju rosu. Prva je o tome govorila proroica Vanga. Ona je ak savetovala da se za ishranu koriste jutarnja rosa i odvari od trava kroz kou, jer je mnogo efikasnija ishrana kroz kou, nego kroz usta. Da bi se okupali u rosi treba izai na poljanu, po kojoj je pala rosa, prostrti na travu isto platno ili arav, sakupiti rosu s biljaka i umotati se tim platnom (aravom). Rezultat te terapije jeste da se or ganizam puni ogromnom energijom i lekovima. Na isti nain mogu se koristiti i odvari od trava.

San na jastuku od trava Da li ste probali da spavate na jastuku od trava? San je lagan i prijatan, a telo ivahno i bodro. Navlake za jastuk iju se od pamune tkanine. Za leto se mogu birati tkanine koje rashlauju, a za zimu tkanine koje zagrevaju. Trave se ne smeju presuiti i upotrebljavati due od godinu dana. Jastuk se mora povremeno provetravati. Navodimo neke od varijanti punjenja jastuka: 1. Trave muke paprati (Dryopteris filix-mas (L.) schott.) - 3 dela, pesanog smilja (Ambrosia maritima) - 1 deo, nane (Mentha piperita) - 2 dela, Cetine od bora - 3 dela. 2. Vranilova trava (Origanum vulgare) 1 deo, lia hmelja (Humulus lupulus) - 3 dela, povrati (Tanacetum vulgare) - 2 dela.

3. Pelena (Artemisia absinthium) 1 deo, ubra (Satureia hortensis) - 1 deo, mladih listova topole (Populus nigra) 2 dela. 4. ubra - 1 deo, iarki hmelja - 2 dela i pelena u cvatu 1 deo. 5. Listova hmelja - 2 dela, muke paprati - 3 dela i hajduke trave (Achillea millefolium, A. nobilis) - 1 deo. 6. Listova crne ribizle (Ribes nigrum) 2 dela, latica od cveta ipka (Rosa canina) - proizvoljno (otprilike) i nane 1 deo. 7. Rumarina (Rosmarinus) 2 dela, nane 1 deo i povratia 2 dela. Sastav treba menjati u zavisnosti od individualne osetljivosti na trave. Probajte da se koristite pojavom bioenergetske rezonanse i napunite jastuk travama i cvetovima koji vam od govaraju prema horoskopu. Zapamtite, sve tee i sve se menja. Jedne trave i cvetovi vie odgovaraju leti, a druge kada je hladno; jedne - u mladosti, a druge - u starijem dobu itd. Probajte i pronaite svoje.

BIOENERGETSKOINFORMACIONA REZONANSA IZMEU CVECA I LJUDI

DRVEE I BUNJE (GRMOVI)

Cvee je svojim oblikom, mirisom, cvetom i drugim svojstvima sposobno da stupa s ovekom u bioenergetskoinformacionu razmenu. U nekim sluajevima ta razmena blagotvorno deluje na oveka, a u drugim nepovoljno. Iz vlastitog iskustva poznato vam je da postoje ljudi koji neko cvee ne podnose, dok drugo oboavaju. Navodim neke odnose izmeu cvea i ljudi koji se preporuuju za ljude roene u odreenom znaku zodijaka. Ovan - jasmin (Jasminum officinale), grasta (aro matini graak). Bik - urevak (Convallaria majalis). Blizanci - rua (Rosa). Rak - orlovi nokti (Lonicera caprifolium). Lav - gladiola. Devica - astra (Aster amellus). Vaga - neven (Calendula officinalis). korpija - hrizantema. Strelac - narcis (Narcissus). Jarac - karanfil (Dianthus caryophyllus). Vodolija - ljubiica (Viola odorata). Riba- beli ljiljan (Lilium), zvezdan (Lotus corniculatus). Zapamtite: u prisustvu urevka ginu svi drugi cvetovi jer on usisava energiju. Bokvica i aloja deluju isto tako. Eto zato ih stavljaju na rane, posekotine i gnojne ireve. Topola gui drugo drvee.

BREZA (Betula alba). Koristi se skoro celo drvo: lis nati pupoljci breze ubrani u rano prolee, brezov sok, lie, katran i ugalj dobijeni pri suvoj destilaciji drvne mase breze, a takode i brezova gljiva aga (Inonotus oblujuus), koja stvara naslage (izrataje) na stablu breze. Smatra se da svi delovi breze imaju svojstva da blagovremeno utiu na raz menu materija, da odstranjuju iz organizma ljaku (ne istou) i tetne materije koje se stvaraju kod zaraznih oboljenja. Pupoljci i lie breze imaju fitocidna svojstva. Odvari i ekstrakti od njih koriste se kao sredstva za iz bacivanje mokrae (kao diuretik) i ui. Tople kupke sa odvarom od pupoljaka breze primenjuju se za leenje ek cema. Unikatno svojstvo imaju lepljivi listii breze ubrani u maju. Prema nekim podacima, oni nadmauju enj-enj (Panax ginseng), koji, obnavljajui ovekovu snagu, isto vremeno podstiu rast malignih tumora u organizmu. Listii breze ne samo da obnavljaju ovekovu snagu i iste krv, ve istovremeno ubijaju maligne neoplazme. Ekstrakt od mla dih listova koristi se kod bubrenih greva, utice, kao stimulativno, protivupalno sredstvo i sredstvo za drobljenje kamena. Odvar i parenje (10 grama na 200 grama vode) od pupoljaka ili lia primenjuju ene za vreme menstruacije radi lakeg izbacivanja krvi, a posle poroaja, poev od dvanaestog dana posle poroaja - za olakanje i ubrzavanje posleporoajnog ienja. Kupke s ekstraktom od brezovog

lia preporuuju se kod reumatizma zglobova i kostobolje. Brezov sok od pamtiveka primenjuje se kod kostobolje, artritisa, reumatizma, kao diuretiko sredstvo i sredstvo za jaanje organizma. Preparat od oienog brezovog uglja, koji se naziva karbolen, koristi se kao apsorbent kod tro vanja otrovima i bakterijskim toksinima, kod dizenterije, meteorizma i kao antispazmatino sredstvo. U Rusiji je ranije mnogo upotrebljavan brezov i lipov ugalj za leenje raznih oboljenja. Njega su vadili iz niske pei i stavljali u iniju na sto. Upravo tim ugljem u staro doba istili su creva, leei oboljenja eluca. Jeli su po nekoliko paria dnevno. Posebno vole da ih jedu deca. Ugalj je lekovito sredstvo koje je ranije spaavalo od sunanog udara i glavobolje za vreme sue i velikih vruina. VRBA (Salix). Ukus vrbe je gorak i opor. Ima izvan redna svojstva. Ta svojstva se posebno ispoljavaju u prolee, kada vrba upija snagu prolenog Sunca i otopljene vode. Na cvetnu nedelju (nedelja pre Uskrsa) nai preci ibali su se vrbovim granama. Uzimali su vie vrbovih granica (u vidu metle) i poinjali da se ibaju od stopala pa navie do srca, a zatim leda (takoe od stopala navie). Snaga, nagomilana u granicama vrbe, prelazila je pri tome u oveji organizam i ovek se oseao kao preporoen. S metlom od vrbe dobro je mesti ubre iz kue. Ona sakuplja smee kao to su kosa i crna pauina, koji se smatraju veoma tetnim ubretom po zdravlje cele porodice. To ubre treba spaliti. Granice vrbe mogu otkloniti glavobolju. Radi toga treba poloiti dve granice unakrst na glavu oveka i pove zati glavu maramom. Vrba otklanja glavobolju propraenu temperaturom. IVA (Salix alba). Najbolja je iva sa utim cvetovima. Njena priroda je hladna i suva u prvom stepenu. Njen sok pomae kod glavobolje propraene temperaturom. Ako se iva skuva i njenim odvarom opere glava odstranjuje se

perut. Miris ive jaa srce. Njeno ulje jaa eludac. Ako se listovi ive zagreju na pari i zajedno sa siretom pri viju na slezinu splanjava njen otok. Ako se primeni kupka s njenim odvarom pomae kod zapaljenjskog oblika kostobolje. tetna je kod oboljenja mozga bez temperature. Zamena za njene cvetove su cvetovi loze (vinograda). Miris njenih cvetova koristan je za ljude vme prirode (konstitucije). Jaa mozak. Iva je tetna za grudi. Ako se njeno lie skuva i odvar uzima izbacuju se gasovi iz organizma. Ako se iz lia iscedi sok i zakapa u uho on odstranjuje gnojna luenja iz uha. Ako se kora od korena ive skuva u vodi i odvarom opere kosa ta smea boji kosu u crno. BREST (Ulmus campestris). Ako se njegovo lie istu ca i pospe na gnojnu ranu (ir) rana e zarasti. Ako se njegovo lie, grane i koren skuvaju u vodi i stave obloge s tim odvarom na mesta preloma kostiju to pomae srastanje kostiju. Ako se njegov koren ili lie skuva u vodi i odvar pije rastvara se sluz u organizmu. Uzima se 8,4 grama odvara i dodaje malo vina. Kada se pojave plodovi bresta na njima se pojavljuju i lepljive Ijuspice (listii). Ako se tim ljuspicama namaze lice koa lica se isti. Posle izvesnog vremena ta lepljiva vlaga na brestu se sui i pojavljuju se insekti, slini muici, koji jedu lie bresta. Ako se kora bresta isitni i pomea sa siretom i tom smeom namaze koa blagotvorno je kod vitiliga. Ako se pare njegove kore stavi u vatra iz njegovog kraja koji je ostao van vatre isticae sok. Ako se taj sok zakapa u uho oveka koji je ogluveo usled bolesti, povratie mu se sluh. Ako se lie istuca, iscedi sok, podgreje i zakapa u uho, pomae kod gluvoe i smekava otoke (tumore). Ako se sok pomea s medom i unese u oi, odstranjuje onu mrenu. RUA (Rosa). Najbolja je aromatina civena rua. Njena priroda je hladna i suva u prvom stepenu. Ima isu ujua i ojaajua svojstva. Njen miris pomae kod gla-

vobolje propraene temperaturom. Koristan je za srce, jaa ga, odstranjuje nesvesticu. Miris rue koristan je za eludac, jetru i trbune organe. Rua otklanja neprijatan miris znoja ispod pazuha. Izaziva kijanje kod oboljenja mozga bez tem perature. Ako se legne na postelju prekrivenu laticama rue spreava se luenje semena pri polnom snoaju. Zamena za ruu je lokvanj. SOK OD RUE. Jaa eludac i mozak. Smiruje glavo bolju propraenu temperaturom. Jaa srce i pomae kod lupanja srca. Ako se njime namaze telo, pije se ili se mirie, uveseljava srce i jaa ulne organe. Ako se njime isperu usta jaa desni. Ako se pije otklanja slabost srca. Rua prou zrokuje stezanje u grudima. Njeno tetno dejstvo otklanja slatko od rue. Ako se popije 29,4 grama svee raine vode tada e vas 12 puta proterati. IBLJE - VOLSKA VRBA (Vitex agnus castas). To je vrsta vrbe koja raste na obalama reka (ima je dosta na obalama Volge), kao i na peanim mestima. Njena priroda je vrua u prvom stepenu i suva u dragom stepenu. Ima opora i otvarajua svojstva. Ako se njeno seme ili lie stavi na leda smanjuje polnu strast i prekida polucije. Ako se ena okadi volskom vrbom kod nje se smanjuje polna strast. Ako se od njene drvene mase napravi tap i ponese sa sobom na put, ma koliko iao peke nee se umoriti. PLATAN (Platanus occidentalis, P. orientalis). Priroda platana je hladna i suva u dragom stepenu. Ima isuujua svojstva. Ako se lie i kora platana potope u siretu, skuvaju i tim odvarom operu usta, jaaju zubi, smiraje se bol i zaustavlja krvarenje iz desni. Ako se zagreju na pari i kao obloga stave na kolena pomae kod bolova u kolenima. Platan je tetan za grudi. Njegovo tetno dejstvo otklanja mleko. Zamena za platan je kora nara. SREBRNA TOPOLA (Popidus nivea). Ima isuujua svojstva. Ako se isitni, pomea s medom i unese u oi

izotrava vid. Njeni plodovi tetni su za plua. Njihovo tetno dejstvo otklanja slatko divce. Zamena za srebrnu topolu je platan. PLODOVI JASENA (Fraxinus excelsior). Njihova priroda je vrua u drugom i suva u treem stepenu. Pojaava polnu potenciju. Sok iz grana jasena daje sjaj oima i isti ih. Pomae kod lupanja srca, smiruje i jaa srce. Plodovi jasena ine obilnim seme i pojaavaju polnu strast. Kora od jasenovog drveta rastvara sluz. Lie ima opora svojstva i isuuje maligne gnojne rane. Najvea dozvoljena doza je 2,2 grama. Jasen je tetan za bubrege. Njegovo tetno dejstvo otklanja tikva (bundeva). Zamena za jasen je orah. LIST HRASTA (Ouercus robur). Njegova priroda je hladna i ima opora svojstva. Ako se list hrasta istuca i pospe na gnojne rane koje teko zarastaju one e se bizo izleiti i zarasti. IR (ELUD). Najbolji je krupni i slatki ir. Njegova priroda je hladna u etvrtom i suva u dragom stepenu. Ima opora svojstva. Pomae kod oboljenja desni i zubobolje. Zaustavlja krvarenje. Njegova spoljanja ljuska ulazi u sme u za farbanje kose i daje joj crnu boju i sjaj. ir jaa i ispira eludac. Jaa organizam i prekida menstruacije. Otklanja slabost mokrane beike i prekida kapanje mokrae. Jaa polnu potenciju. Koristan je kod trovanja svim vrstama otrova. Njegova smola pomae kod vitiliga. Najvea doz voljena doza je 5,88 grama. ir se sporo probavlja. Njegova kora ima vrlo jako oporo dejstvo. Bolje je ne jesti ga sirovog da ne bi otetio mokranu beiku. Treba ga ispeci i pomeati sa eerom, a zatim jesti to je vrlo korisno. IPAK - DIVLJA RUA (Rosa majalis herrm.). Sr ipka, koja se nalazi unutar ploda, treba izbaciti da ne bi otetila plua (ukoliko se plod ipka jede). Ako se skuvaju plodovi ipka i primeni kupka s odvarom, odlino pomae kod hemoroida, smiruje bol i peenje. Cvet ipka je beo s

otrim mirisom. Njegova priroda je uravnoteena. Ako se sokom od ipka namaze lice titi od tetnog dejstva Sunca. Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. Meutim, ipak prouzrokuje zatvor. Njegovo tetno dejstvo otklanja med. Prema drugim podacima, njegova priroda je vrua i suva u prvom stepenu. Ima ispirajua i razreujua svojstva. Ko ristan je kod oboljenja nerava bez temperature. Sipak po mae kod pega. Otklanja zapuenost nosa, zagreva glavu i mozak. Ako se isitni i njime namaze telo daje telu prijatan miris. Ako se njegovi plodovi osue i od njih svakog dana pije aj od 2,2 grama plodova tokom nekoliko dana, sauvae se polna potencija i nee doi do preranog starenja. KESTEN (Aescidus hippocastanum). Najbolji je krup ni i slatki plod. Njegova priroda je uravnoteena i suva u prvom stepenu. Ima opora svojstva. Zaustavlja ispljuvavanje krvi. Pomae kod oboljenja plua. Mnogo goji telo. Jaa eludac i uopte organizam. Otklanja slabost mokrane beike i leci nekontrolisano isticanje mokrae kapanjem. Njegovo tetno dejstvo otklanja med. Najbolje gaje skuvati uvodi i jesti. Njegovo tetno dejstvo nestaje pri kuvanju i po ukusu postaje sladak. ene ga mnogo jedu da bi se ugojile. Zamena je ir. EMPRES - KIPARIS (Cupressus sempervirens). Najbolja vrsta je tamnozeleni empres. Njegova priroda je vrua u prvom i suva u drugom stepenu. Ima opora svojstva. Jaa kosu i daje joj crnu boju. Spreava brzo starenje. Ako se njegovi plodovi pomeaju sa smokvom pomae kod gnoj nih rana u nosu, razjeda divlje meso u nosu i izbacuje ga. Pomae kod zaplitanja jezika, slabosti creva i mokrane beike. Ako se u njegovom odvam uradi kupka pomae kod prehlade. Kada se zagreje na pari i stavi kao obloga na testise pomae kod otoka testisa. Jaa obolele organe, leci vitiligo i pomae kod svih zapaljenjskih otoka (tumora), ospi i bradavica. Odstranjuje bolesni nokat i pomae rast

zdravog nokta. tetan je za plua. Ako se kua (stan) okadi njegovom drvnom masom svi insekti e pobei iz kue (stana). IARKE EMPRESA. Njihova priroda je hladna i suva. Imaju opora svojstva. Krema od iarki empresa pomae kod preponske kile. Zaustavljaju krvarenje i jaaju nerve. Ako se istucaju i pomeaju sa smokvom, od te smee napravi fitilj i unese u nos, smea razjeda suvino meso u nosu. Ako se skuvaju u vodi i ena se okupa u odvaru materica koja je ispala vraa se na svoje mesto. tetne su za srce. Njihovo tetno dejstvo otklanja med. Zamena za iarke empresa je kora nara. LIST BRESKVE (Persica vulgaris). Ako se zagreje na pari i stavi kao obloga na pupak deluje kao jako sredstvo protiv glista. CVETI DUNJE (Cydonia oblonga). Jaa srce i mo zak. CVET JABUKE (Pyrus mains). Koristan je za mozak i srce. CVET KRUKE (Pyrus communis). Njegova svojstva slina su svojstvima cvetova jabuke i dunje. Dopuna svojstvima drvea Kelti (drevni potomci Francuza, Engleza, Iraca), koji su iveli u gustim praumama, empiriki su odredili vezu izmeu oveka i drvea. Oni su tvrdili da drvo, kao i ovek, ima odreene osobine, prednosti i nedostatke i zahteva svoje uslove ivota. Prema njihovoj tvrdnji, svaki ovek ima svoje drvo, koje ga leci od bolesti i pomae mu da otkloni umor. Zato, kada je ovek bolestan, uznemiren i neza dovoljan, treba da prie svom drvetu da se nasloni na nje govo stablo i odstoji neko vreme i drvo e mu sigurno pomoi.

Navodimo spisak drvea, koje odgovara ljudima ro enim pod njihovim znakom. Jabuka : 23. decembra - 1. januara; 25. juna 4. jula Jela : 2. - 11. januara; 5 . - 1 4 . jula Brest: 12. - 24. januara; 15. - 25. jula empres: 25. januara 3. februara; 26. j u l a - 4 . avgusta Topola : 4 . - 8 . februara; 5. - 13. avgusta 9 . - 1 8 . februara; 14. - 23. avgusta Karta : 19. - 28/29. februara; 24. avgusta - 2. Bor : septembra I. - 10. marta; 3. - 12. septembra Iva : 11. - 20 marta; 1 3 . - 2 3 . septembra Lipa : 2 2 . - 3 1 . marta; 24. septembra - 3. oktobra Lenik: Oskorua : 1. - 10. aprila; 4 . - 1 3 . oktobra I I . - 20. aprila; 1 4 . - 2 3 . oktobra Klen : Orah : 2 1 . - 3 0 . aprila; 24. oktobra - 2. novembra Jasmin : 1. - 14. maja; 3. - 11. novembra Kesten : 15.-24. maja; 12. 21. novembra Jasen : 25. maja - 3. juna; 22. novembra - 1. decembra Grab : 4. - 13. juna; 1. - 11. decembra Smoh'a : 1 4 . - 2 3 . juna; 12. - 20. decembra Hrast: 21. marta - prolena ravnodnevica Breza : 14. juna - letnja opozicija Maslina : 23. septembra jesenja ravnodnevica Bukva: 2 1 . - 22. decembra - zimska opozicija. U ova saznanja keltskih reca-druida (mnogoboaki starokeltski svetenici)moe se verovati, ali treba i proveravati. Na svu sreu nali su se ljudi koj i to proveravaju. O jednom takvom oveku, E. J. Mejlicevu, pie M. Dimitruk u lanku Recept za dubravu (asopis Svetlost" broj 4/90). Evo nekih iseaka iz tog lanka. Pre mnogo godina E. J. Mejlicev patio je od upale trojnog nerva. Leao je u bolnici ali je sve bilo uzalud.

Predloeno mu je da odstrani sve gornje zube - moda se u njima krije infekcija koja provocira upalu? Za vreme re dovnog vaenja njemu su odmah izvadili tri zuba, iji su korenovi meusobno srasli. Bolje bila tako neizdrljiva da je nisu mogli ublaiti nikakvi narkotici. Mejlicev je izaao na ulicu da niko ne uje kako jaue. U polusvesnom stanju doao je do drveta i prislonio na njega obraz ... Kada se osvestio bolje nestao! Pogledao je u drvo i video daje to topola. Sledeeg dana izaao je na ulicu sa stolicom i odsedeo kod topole oko 40 minuta, prislonivi se na nju obrazom. Od tada se kod njega bol vie nije pojavljivao." Evo jo jednog primera. Lekovitu silu drvea, na uzor ku od nekoliko stotina Moskovljana, ispitivala je porodica Galine Lvovne Rumjancove, po profesiji lekar. Posle tekog gripa ona nije mogla da hoda. Ni lekovi, ni vitamini nisu davali rezultate. Pomogle su borove daice. Stala je na noge i odmah je pristupila svom boru, bolest se povukla." U emu je stvar? U prirodi postoji energetska razmena izmeu bilo kojeg ivog bia i mrtvih predmeta. Metodom biolokacije uspelo se utvrditi da neka drvea imaju svojstva da uzimaju energiju, a druga daje predaju. Prilikom odu zimanja energije prvo se oduzima loa", patogena energija, a zatim i ostala energija. Pojedino divee predaje univer zalnu energiju Kosmosa - pranu. A. F. Ohatin, magistar fiziko-matematikih nauka, pomou instrumenata otkrio je materijalne nosioceprane- mikroleptone. To su superlake mikio estice s masom nekoliko puta manjom od mase elektrona. Drvee koje isisava" energiju kod 94 96% ljudi su jasika i topola. Za neke ljude takvo drvo je jela. Jasika je ampion po oduzimanju energije kako od ljudi, tako i od bakterija. U jasikovom drvetu nikada nema trulei. Ta svoj stva jasike su ak zabeleena u reniku Dalja.

Nad drvetom od jasike vraare vraaju za groznicu i zube. Izreu trougao iz kore jasike (svaka stranica oznaava ime Svete trojice: Oca, Sina i Svetog duha), s njime trljaju desni dok ne prokrvare i ponovo ga vraaju na svoje mesto. Ako se javljaju grevi u nogama tada stavljaju cepanicu od jasike na noge, a kod glavobolje na glavu. arobnjaci i vetice, kada lutaju posle smrti, okreu se u grobu i pribijaju jasikovim kolcem. Isto tako da kupus ne bi prokisnuo stav ljaju u njega pare drveta jasike. " Za veinu ljudi hrast se pokazao kao izvor energije, koji pothranjuje" energijom organizam. Za neke ljude to su breza, bor ili kesten. Oduzimati i davati energiju moe, pored ivog drveta, i nametaj napravljen od drveta! To svojstvo drvea, da oduzima i daje energiju, nalo je svoj odraz i u poslovici: ,,U boriku se veseliti, u breziku se eniti, a u j e l i k u - udaviti". Upamtite jo jedno pravilo - metle koje se upotrebljavaju u saunama uglavnom se prave od breze ili hrasta, kao to vidite ne bez razloga. Praktine preporuke za uspostavljanje lekovite bioenergetske razmene ljudi i drvea su sledee: 1. Pronai drvee koje isisava" i predaje" energiju. To se radi na sledei nain: izrezati traicu aluminijumske folije (folija od okolade ili bombona) duine 10 - 15 centimetara i irine 2 - 5 milimetara. Uzeti je za jedan kraj kaiprstom i palcem i polako prii drvetu. Ako se donji kraj traice pone otklanjati prema drvetu znai da to drvo ima isisavajua" svojstva, a ako se odbija prema vama, drvo tada predaje" energiju. 2. Ne prilazite malom i bolesnom drveu jer oni imaju malo energije. Prilazite velikom i lepom drveu. 3. Kada pronaete veliko i lepo drvo potrudite se da se druite s njim. Udvarajte mu se, negujte ga, pozdravite ga prilazei mu i oprostite se odlazei od njega. Zahvalite mu se, budite otvoreni s njim kao s najboljim drugom. To e

vam omoguiti da stupite u jaku bioenergetsku razmenu s njim (nije bez razloga ozarenost udostojila Budu ispod drveta). Drvo e vam s voljom prenositi svoju energiju i dobijati jo veu iz Kosmosa, to e se blagotvorno pokazati na njemu. 4. Ne stavljajte u spavau sobu nametaj i biljke s isisavajuim" svojstvima. Moete da obolite, kao to se to desilo jednoj eni koja je bolovala od astme. Kod nje se iznad kreveta nalazila saksija s biljkom koja isisava" ener giju. Kada je sklonila tu saksiju, prvi put je nakon vie godina, spokojno spavala. 5. Kada koristiti biljke koje isisavaju", a kada biljke koje predaju" energiju? Isisavanje energije treba vriti u sluaju kada postoji suviak energije u organizmu, koji se ispoljava u vidu glavobolje, neuroze srca, osteohondroze, guavosti, bolova u jetri, kao i kod upala, opekotina i trauma. Pothranjivanje" energijom treba vriti kada je nema dovoljno u organizmu. Nedostatak energije u organizmu esto se ispoljava kroz este angine, prehlade, eludano-crevne poremeaje (nervoze), artritis, kao i hronina oboljenja.

ORASI I SEMENA

ORAH (Iuglans regia). Najbolji je orah s tankom ljus kom, sve i pun (jedar). Njegova priroda je vrua u drugom stepenu i suva u prvom stepenu. Ima rastvaraj ua svojstva. Sok od njegovog lia pomae kod bolova u uima. Od zelene ljuske oraha priprema se ulje i njime farba kosa u crno. Ako se sok od zelenog oraha pomea s medom i unese u oi odstranjuje onu mrenu. Orahovo ulje pomae kod oboljenja bubrega, naprsnua i bolova u maru, a takoe jaa bubrege. Zelena ljuska oraha spreava trudnou. Pepeo od njegove ljuske isuuje rane. Zamena za sok od njegovih listova je sok od crnog duda. Orah se brzo probavlja u elucu, ali moe natetiti elucu, poveati koliinu ute mokrae i izazvati glavobolju. tetan je kod kalja. Ako se uzima natate izaziva povraanje. Ako se pomea s medom i uzima u veoj koliini, izbacuje pljosnate i dugake gliste. Ako se pomea s rutvicom (Ruta graveolens) i medom i obloga s tom smeom prisloni na otok mlene lezde, otok e splasnuti. Pomae i kod gra nerava. Ako se orah istuca i stavi na pupak oveka koga boli stomak, bol e prestati. Ako se ljuska oraha spali i pepeo pomea s vinom i maslinovim uljem, a zatim namaze glava deteta, jaa koren kose i pod stie njen rast. Ako se savae jezgro starog oraha i stavi na maligni tumor ili se namaze time furunkul (ir), oni nestaju. Ako se zeleno lie oraha istuca, pomea sa eljeznim opi ljcima, ostavi da odstoji nedelju dana (uz svakodnevno

meanje) i tom smeom namaze kosa, obojice se sede dlake. Ako se zelena ljuska skuva u vodi i odvarom isperu usta, jaa desni i zube. Ako gojazni ljudi spavaju u senci oraha oni brzo smraju. Ako se orah istuca i njime namaze lice odstranjuje pege. Ako se jezgra oraha pomeaju s medom, ostave da odstoje i zatim jedu, zagrevaju bubrege i pro iavaju organizam (delujupurgativno). Orasi pomaukod prehlade eluca. Ako se pepeo od ljuske oraha pomea s vinom i uzima ili se naprave svece i unesu u vaginu, spre ava se krvarenje. Ako ovek posti i jede samo orahe po mae kod greva u nogama i spazma nerava. Takoe po mae ako se jezgra starog oraha savae i time namaze liaj kod deteta. Ako se 29,4 grama kore skuva i odvar popije, izaziva povraanje s izbacivanjem lepljive sluzi. Odvar po mae i kod bolova u krstima. Ako se svezom korom od korena oraha 3 dana po jedanput dnevno mau usta oistie se mozak i ojaati ulni organi. Orahovo ulje je korisnije od bademovog. Zamena za orah je ulje od ljubiice. BADEM (Amygdalus communis, Primus amygdalus). Najbolji je krupan i jedar plod. Njegova priroda je urav noteena. Badem umereno hrani telo. Oljuteni badem je koristan kod suvog kalja, ispljuvavanja krvi, oboljenja mokrane beike i creva. Deluje purgativno, isti grudi i smiruje peckanje pri mokrenju. Ako se pojede sa eerom stvara obilno seme. Koristan je i za plua. U isprenom stanju koristan je za eludac. Sporo se probavlja. tetno dejstvo badema otklanja eer, kao i sirupi od kiselog voa (nesazrelo groe, jabuke itd.). Njegovi rashlaujui i opori sastojci nalaze se u spoljanjoj ljusci, a ne u jezgru. Ljusku badema treba odstranjivati jer je otrovna. Zato badem treba potopiti u kljualu vodu i ostaviti u njoj oko minut. KIKIRIKI. Njegov ukus je sladak i malo opor. Zagre va organizam. Poveava sluz i u u organizmu i smanjuje gasove. Preporuljivo ga je jesti u manjim koliinama.

SEME SUNCOKRETA (Helianthus annum). Ame riki indijanci vekovima su ga koristili kao hranu. Stanov nici Balkana i Rusije u dananje vreme mnogo ga koriste. Belanevine suncokreta imaju veliku bioloku vrednost bogatije su od mesa, jaja ili pilia, a suncokret je izvor drugih hranljivih materija. Seme suncokreta lako se pro bavlja. Suncokretovo ulje je veoma dobro i jedno je od najboljih za ishranu. Kao izvor vitamina D seme suncokreta je mnogo dragocenije od ribljeg ulja iz jetre bakalara, koje ima dosta sporednih efekata. Ulje suncokreta odlino je za zainjavanje salata. SEME KISELJAKA (Rumex acetosa). Najbolje je svee i sono sa crvenkastom nijansom. Njegova priroda je hladna i suva. Ima jako oporo dejstvo. Cisti creva, jaa organizam i zaustavlja proliv. tetno je za bubrege. Njegovo tetno dejstvo otklanja eer i mora (Foeniculum vulgare). Kau, da ako ena zavee u maramicu seme kiseljaka i pri vee na ruku nee zatrudneti. Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. SEME MAJINE DUICE (Thymus serpyllum. T. Vulgaris). Najbolje je batovansko seme s crnkastom ni jansom. Njegova priroda je vrua i suva. Izaziva men struaciju i omoguava lak poroaj. Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. Korisno je kod gasova u stomaku. tetno je za plua. Zamena za seme majine duice je nana (Mentha piperita). SEME SALATE (Lactuca sativa, L. serriola tomer). Njegova priroda je hladna i suva. Podstie san i uspavljuje. Smanjuje polnu potenciju. Korisno je za ljude koji pate od nonih polucija. Prekida luenje semena i sui ga. Najvea dozvoljena doza je 2,94 ili 5,88 grama. SEME PARGLE (Asparagus officinalis). Njegova priroda je hladna i vlana. ini obilnim seme i jaa polnu potenciju. Ima otvaraj ua svojstva. Stvara obilno mleko kod

ena. Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. tetno je za slezinu. Njegovo tetno dejstvo otklanja med. SEME CRNOG LUKA (Allium epa). U njemu se nalazi suviak vlanosti i toplote. Zbog toga ovo seme pojaava polnu potenciju kod ljudi hladne prirode. SEME REPE (Lappa tomentosa). Priroda mu je vrua i vlana. Ono pojaava polnu potenciju. Izaziva gasove. Ako se seme repe zamota u maramicu i obesi oko vrata pomae kod preponskog otoka (micene). Ako se seme jede jaa polni ud kod mukarca. Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. tetno je za slezinu. Njegovo tetno dejstvo otklanja seme dinje. SEME MIRODIJE (Anethum graveolens). Njegova priroda je vrua i vlana. Ono poveava luenje mleka kod ena. Ako se seme ispee i peenim semenom mau hemoroidi i deo oko njih oni e nestati. tetno je za mokranu beiku. tetno dejstvo otklanja med. Zamena za seme miro dije je list mirodije. SEME LANA (Linum us i ta tiss i mum). Njegova priroda je vrua u prvom stepenu i uravnoteena. Seme lana ima smekavajua i zavarujua svojstva. Ako se semenom lana, pomeanim s vodom, namaze lice odstranjuju se pege s lica. Ako se sa sluzi od semena lana namaze kosa, podstie rast kose. Ako se uljem od semena lana namaze kosa i zatim pospe olovnim liskunom, izleie se elavost. Seme lana stvara obilje mleka kod ena, a isto tako i mokrae. Po veava polnu potenciju. Ako se ena okupa u odvaru od semena lana nestae otok (tumor) materice. Njegovo tetno dejstvo otklanja med. Ako se seme pomea s medom i jede poveava se polna potencija. Ako trudna ena primeni, u sedeem poloaju, kupku u odvaru od semena lana lako e se poroditi. Seme je korisno kod svih bolova u crevima. Pomae kod naprsnua mara.

SEME BOKVICE (Plantago major, P. media, P. laneeolata). Njegova priroda je hladna i suva. Najbolje je sono seme s cmkastim i crvenkastim nijansama. Ima opora svojstva. Pomae kod zatvora jetre, bubrega i ishijasa. Naj vea dozvoljena doza je 8,8 grama. tetno je za plua. Njegovo tetno dejstvo otklanja med. Zamena za seme bokvice je seme kiseljaka (zelja). SEME ARGAREPE (Daucus sativas, D. Carota). Kau da pomae kod malignih gnojnih rana. Izaziva polnu elju. Pojaava mokrenje i izaziva menstruaciju. Pomae kod oboljenja nerava. SEME ROTKVICE (Raphanus raphanistrum). Naj bolje je sono seme s crnkastom ili crvenkastom nijansom. Priroda mu je vrua i suva u drugom stepenu. Odstranjuje pege kao i bele mrlje kod vitiliga. Izbacuje gasove iz sto maka i slabi njihovu snagu. Najvea dozvoljena doza je 2,88 grama. tetno je za jetru. Ako se uzima sa siretom izaziva povraanje, stvara obilnu mokrau i splanjava otok slezine. Njegovo tetno dejstvo otklanja koriandar (Coriandrum sativum) i eer.

kada je toplo, dovodi do prestimulacije naeg organizma toplotom i suvoom. Zato se u narodu vekovima orasi upo trebljavaju tek posle zavretka letnje ege, pa se prema narodnom verovanju i iskustvu orasi jedu tek posle treeg orahovog spasa (28. avgusta). Uopte postoje tri spasa medeni (14. avgust), jabukov (19. avgust) i orahov (28. avgust), koje je narod od pamtiveka primenjivao s ciljem da se sauva od neblagovremene upotrebe tih produkata, koji imaju tetno dejstvo ako se jedu pre tog roka.

Uputstva za bolju upotrebu oraha i semena Semena obezbeuju ivotnu snagu i program razvoja biljaka. Kada sazre i otpadne seme treba da preivi ne pogodne klimatske uslove, kao to su vlanost zemlje i hladnoa zimi. Radi toga semena i orasi imaju suprotna svojstva tim nepogodnim uslovima - vatrenost i suvou, da bi mogli da izdre sve neprijatne klimatske uslove. Kada ih uzima, ovek dobij a njihovu snagu i sposobnost da se sup rotstavi tetnim i nepovoljnim uslovima godinjih doba, posebno zime. Orasi i semena su hrana, koja je namenjena samoj Prirodi u zimskom godinjem dobu. Ako se uzima leti

POSLASTICE

MED. Najbolji je med sa dobrom aromom. Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Med isti ui i poboljava sluh. Ako se pomea s kristalisanom solju isti gnojne rane u uima. Med poveava prirodnu toplotu organizma i zato je koristan za stare ljude. Med je, takode, koristan za ljude hladne prirode i kod prehlade jetre i eluca. Podstie polnu strast. Cisti maligne gnojne rane. Najvea dozvoljena doza je 52,9 grama. tetan je za ljude vatrene prirode. Njegovo tetno dejstvo otklanja sirce. Kau daje dobar proletnji ili letnji med s crvenkastom nijansom. Jesenji i zimski je loiji. Takoe, kau, da med ima izvlaeu snagu i da odstranjuje vlagu iz dubine organizma i spreava plesnivost sokova u organizmu. Med se pretvara u utu u i spreava stvaranje sluzi. Ako se zagreje nad parom (u posudi s vrelom vodom) i u tom stanju jede ili se uzima bez zagrejavanja s toplom vodom, isti grudi od vlage, poveava polnu potenciju i pomae obolelima od paralize. Med podstie stvaranje zdrave krvi. tetan je zimi za mlade ljude. Ako se pije s toplom vodom izaziva povraanje. Njegovo tetno dejstvo otklanjaju nar, kiseljak i voe. Upamtite, upotreba meda preporuuje se tek posle mednog spasa (28. avgusta) i zavrava se poetkom toplih dana (leta). EER. Njegova priroda je vrua i suva u prvom stepenu. Ima proiavajua svojstva. Slabi organizam.

Odstranjuje tanku opnu iz oiju. Pomae kod prehlade i kalja. Otklanja suvou u grlu i koristan je za glas. Otklanja zatvore i deluje purgativno. Pomae kod oboljenja bubrega i mokrane beike. Izaziva luenje ute ui. Prema stepenu starenja eera poveava se njegova suvoa. Ako se pomea s kravljim maslom i ta smea uzima izaziva menstruaciju. Ako se 29,4 grama eera pomea sa 58,8 grama topljenog kravljeg masla i uzima u toplom stanju pomae kod bolova u pupku. Ako ga ena uzima za vreme poroaja lako i brzo e se poroditi. SIRUP OD EERA. Njegova priroda je vrua i vlana. Slino medu deluje purgativno. KROB. Najbolji je beli krob. Njegova priroda je hladna i suva. krob dobro goji telo. krob, dobijen iz penice, sporo se probavlja i izaziva zatvor. Kau da krob stvara crnu u. HALVA. Priroda halve pripremljene sa eerom je umerena. Korisna je za sve tipove ljudi. Pomae kod kalja, prouzrokovanog toplotom. Cisti plua od vlage i zagreva stomak. Prilikom uzimanja halve treba piti sok od kiselog nara da bi se otklonilo njeno tetno dejstvo i da se bolje rastvara kamen u mokranoj beici i bubrezima. Halva s makom pomae kod prehlade, a pripremljena s medom korisna jeza stare ljude. Halva s orasima je po svojoj prirodi veoma vrua i korisna kod suvine vlage u organizmu.

Uputstva za bolju upotrebu poslastica Nikada ne upotrebljavajte poslastice posle jela. Pro bava i asimilacija eera obavlja se u tankom crevu. Kad dospe u eludac, gde ve ima hrane, eer e izazvati vrenje i pokvarie vam svu hranu koju ste ranije uneli u organizam.

Jedite slatkie pre jela ili napravite od njih poseban obrok hrane. U nae vreme sve je veoma zasieno eerom, pa ga treba upotrebljavati stoje mogue manje, a med samo posle mednog spasa.

ULJE (MASLO) I MAST (SALO)

MASLAC (BUTER). Njegova priroda je vrua i vlana u prvom stepenu. Ima probavna, rastvarajua i smirujua svojstva. Ako se maslacem deci namazu desni lake im niu zubi. Pomae kod suvog kalja, ako se uzima sa eerom. Kod oticanja mara i javljanja vrstih otoka (tumora) pomae klistir od smee maslaca i meda, koji ujedno proiava. Maslac otklanja tetno dejstvo otrovnih lekova, ali slabi eludac. Njegovo tetno dejstvo otklanjaju kiseli sokovi. Zamena za maslac je preieno topljeno kravlje maslo. Uzimanje maslaca s hlebom goji. Ako se maslacem namazu ospice na koi, on ih otklanja. PRETOPLJENI MASLAC (MASLO). Snaga njegovog dejstva slina je maslacu. Njegova priroda je vrua i vlana. Po svojoj toploti maslo prevazilazi maslac. Maslo smekava ovekovu kou. Kau da ako se uzima staro maslo ono pomae kod ujeda zmije. Sto je maslo starije, vea je njegova toplota a ima i proiavajua svoj stva. Maslo smekava grudi kod ena i dece i kondenzuje vlagu. Ako se pomea sa eerom i gorkim bademom pos taje proti votrov u odnosu na sve vrste otrova. Ako se 29,4 grama masla pomea s 176,4 grama soka od nara dobija se dobar lek za leenje dizenterije. Ako se maslo uzima natate pomae kod zaostalog kalja. Ako se sedam dana uvee lice mae maslom, ono dobija sjaj i isti se. Maslo ispoljava jak

uticaj na oveka blage prirode. Pojaava luenje ute ui. Njegovo tetno dejstvo otklanjaju kisele materije. ULJE. Postoje mnoge vrste ulja. Najbolje je svee ulje. Njegova priroda je vrua i vlana. Ulje ispravlja kosu i ne dozvoljava joj da se rascveta. Vlazi glavu i uspavljuje. Razmekava telo i daje sjaj licu. Odstranjuje stezanje u grudima i pluima. Prekida suvi kaalj, vlazi telo iznutra i spolja. Razmekava otoke (tumore) i pomae kod greva, ali slabi eludac. Njegovo tetno dejstvo otklanja voe s opo rim ukusom. MASLINOVO ULJE. Njegova priroda je vrua i vlana. Najbolje je svee i presno ulje. Ono pomae kod oboljenja eluca i jaa desni. Ako se maslinovo ulje dri u ustima spreava znojenje. Sve vrste maslinovog ulja lece prehladu jer brzo prodire u organizam i ispoljava toplotno dejstvo. Maslinovo ulje oputa ceo organizam i pomae kod greva, prouzrokovanih naduvenou creva. Veoma je ko ristan klistir s maslinovim uljem. Ako je maslinovo ulje odstojalo godinu dana smatra se starim. Sto je starije nje gova snaga i korisna svojstva su sve vei. Zamena za staro maslinovo ulje je ricinusovo ulje. ODSTOJALO MASLINOVO ULJE. Njegova pri roda je vrua i suva u drugom stepenu. Pomae kod vrstih otoka (tumora) prouzrokovanih gasovima oko slezine. Ako se unese u oi deluje preventivno protiv katarakte. Pomae kod gnojnih rana i fistula. LOJ OD PATKE, GUSKE. Njegova priroda je vrua, vlana i veoma nena. Ako se od njega pripremi votana krema i njom namaze lice isti kou lica. LOJ OD KOKOKE. Po prirodi je jaeg toplotnog dejstva od guijeg loja. SVINJSKA MAST. Najbolja je mast od mladog mu jaka. Njena priroda je vlanija od svih ostalih vrsta masti. Po snazi dejstva svinjska mast priblina je maslinovom ulju.

U odnosu na toplotno dejstvo slabija je od kozjeg loja. Pomae kod otoka (tumora) i gnojnih rana (ireva) u crevima. KOZJI LOJ. Jaa organizam bolje od svih ostalih vrsta masti (loja). Klistir s kozjim lojem pomae kod gnojnih rana (ira) u crevima. Ima jae dejstvo od svinjske masti, poto se bre zgruava. GOVEI LOJ. Po prirodi je topliji i suvlji od kozjeg loja Zamena mu je loj od patke. LOJ OD TELETA. Ima veu toplotnu vrednost od goveeg loja.

Uputstva za bolju upotrebu masti Biljno i pretopljeno maslo (ulje), kotana sr i salo (loj) koriste se za utrljavanje u telo i glavu, za klistiranje, zakapavanje u ui, oi, nos i usta. Vrua voda pomae asimilaciju masti. Maslo (ulje) je najbolje uzimati na gladan eludac (natate), ne meajui ga s drugim materijama. Ko eli da dugo ivi, da pojaa telesnu temperaturu, izotri pamet i razvije um neka upotrebljava pretopljeni maslac (maslo). Kod koga je telo neuravnoteeno, preovladava suvoa i ko eli da se ugoji - treba da uzima biljno ulje (zejtin). Kod zamora od rada i briga, iscrpljenosti, zatvora krvnih sudova dobra je kotana sr ivotinja. Kod gnojnih rana (ireva), opekotina, bolova u kostima i zglobovima, bolova u stomaku i materici, oboljenja uha i glave - treba koristiti mast (loj). Radi proiavanja uzimati pretopljeni maslac (maslo) u osvit zore (natate). Ako se maslo uzima posle jela, pre jela ili za vreme jela, ono ispoljava dejstvo na gornji, donji i srednji deo orga-

nizraa. U gornjem delti organizma - stvara sluz u grudima i glavi; u donjem - deluje purgativno, a u srednjem delu organizma - izaziva efekat izbacivanja ui. O tome ta se u organizmu dobro zamastilo, ukazuje lakoa kretanja hrane i gasova, tj. prestaje da se sui ekskrement (izlazi u vidu kobasice), pojaava se telesna tem peratura i gubi se elja za uzimanjem masla. Pretopljeni maslac (maslo) preporuljivo je upotreb ljavati zimi, biljnu mast (zejtin) - leti, kotanu sr i mast (loj) - u prolee i danju. Korist od masla: daje koi boju i sjaj, jaa organizam, izotrava ula i krepi zdravlje starih ljudi. tetnost: kod prekomerne upotrebe izbacuje se kroz gornji i donji deo tela i gubi se apetit. U prolee zejtin pobuuje sluz i u. Zimi se usled upotrebe masti (loja, sala) javlja zimogroljivost i slaba probava. To se l e c i gladovanjem, eu, stavljanjem obloga na telo, povraanjem, uzimanjem kuvanog graka i rie.

MLEKO IMLENI PRODUKTI

MLEKO. Postoji veliki broj vrsta mleka. Najboljim se smatra mleko dobro uhranjene ivotinje. Priroda mleka je hladna i vlana. Mleko dobro hrani i zagreva organizam i pojaava rad mozga. Ako se mleko ene dojilje zakapa u ui, ono resorbuje plikove od opekotina i smiruje bolove. Ako se zakapa u oi, otklanja bolove i zadebljanje onih kapaka. Ako se zakapa u nos, pomae kod migrene. Kozje mleko pomae pri ispljuvavanju krvi i gnojnih rana na pluima. Mleko ene dojilje korisno je kod guenja (tekog disanja) i tuberkuloze. Mleko u kombinaciji s me dom pomae kod gnojnih rana (ira) u crevima i stvara obilno seme pri snoaju. Najbolje od svega je uroniti u svee mleko uareno eljezo i piti takvo mleko. Ono jaa or ganizam i leci gnojne rane u crevima. Kiselo mleko utoljava e. Mleko goji ovekovo telo vlane prirode, leci ekcem i svrab. Ako se telo namaze kiselim mlekom pomeanim sa sumporom, pomae kod ekcema i liaja. Treba svakodnev no piti po 176,4 grama mleka. Mleko stvara gasove. Nje govo tetno dejstvo otklanja med. Sve vrste mleka zamenjuju jedno drugo. Priroda sveeg mleka je vrua i vlana, ali ima neto manje toplote (po toploti dostie sredinu prvog stepena, a po vlanosti poetni stadij um drugog stepena). Po svojoj toploti mleko se nalazi izmeu sluzi i krvi. Neki kau daje blie krvi. Njegova priroda je uravnoteena. Mleko jaa organizam dece i odraslih. Najbolje je belo mleko, ne odvie gusto i ne odvie retko, koje se posle kuvanja i stavljanja kapi na nokat ne sliva s nokta. Od svih vrsta mleka najbolje

je mleko mlade ene. Posle njega po kvalitetu dolazi mleko ivotinja koje su po svojoj prirodi bliske oveku. Mleko ivotinja, ije se meso oveku gadi (pas, maka i tome slino) ima neprijatan miris. Dobro je mleko od ovce, koze, krave, svinje, kobile i slinih ivotinja. Najbolje je mleko ivotinje koja ima belu boju i manju snagu. Mleko ivotinje s crnom dlakom suvie je obojeno i sporo se probavlja u poredenju s mlekom ivotinje bele dlake. U prolee je mleko svih ivotinja vlanije i gue, jer u to vreme one pasu trave iji su sokovi masniji i gui. Leti se poveava toplota i suvoa mleka. Mleko ivotinja koje pasu u planinama podnoljivije je i toplije od mleka ivotinja koje pasu u umi. Njihovo mleko je vodnjikavije i deluje purgativno. Mleko starijih ivotinja je suvlje od mleka mla dih ivotinja. Priroda mleka ima tri karakteristike: sirastu, vodenastu i masnu. Ako se posebno razmatraju svaka je karakteristina za sebe. Ako se mleko pomea s medom pomae kod gnoj nih rana u stomaku, prouzrokovanih dejstvom gustih vlaga. Mleko isti organizam od vlage i kondenzuje vlagu. Mleko goji i isti mozak. Mleko od ene dojilje daje dobru kivnu sliku. Mleko je najbolje uzimati odvojeno od druge hrane i ni sa im ga ne meati dok se ne zavri njegova probava u organizmu. Korisno je za ljude vrue i suve prirode. ovek sa zdravim elucem moe da pije mleko s medom i eerom jer oni ubrzavaju probavu mleka. Najbolje je piti mleko u prolee, kada je njegova priroda uravnoteena a sirasta baza preovladava nad vodenastom. Zimi ne treba piti mleko, dok ne proe 40 dana zime. Mleko koje je pokvareno opasnije je od svih dru gih otrovnih materija. Mleko je tetno kod svih oboljenja sluzne prirode. Mnogo mleka prouzrokuje pojavu vitiliga i vaiju. Mleko je lek za zaboravnost, nemir i strah od kojeg se pomuuje razum.

Mleko je, takoe, tetno za zube, izaziva slepilo u oi ma, kokoije slepilo, lupanje srca i podstie stvaranje ka menca u bubrezima. Njegovo tetno dejstvo nastaje usled vika vlage, sluzi i krvi, koji se sadre u mleku. KRAVLJE MLEKO. Kau da nije dobro mleko i votinje koja krae ili due nosi plod nego ovek. Dobrim mlekom smatra se mleko ivotinje koja nosi svoj plod isto toliko meseci koliko i ovek. Mleko krave ima najvie slinosti s ovejim. Ono je masnije, gue i bolje hrani ovekovo telo nego mleko drugih ivotinja. Kravlje mleko se sporo probavlja. KOZJE MLEKO. Njegova priroda je uravnoteena. Pomae kod prehlade, gnojne upale grla i ishijasa. Kau da je kozje mleko tetno za stomak jer koza brsti lie drvea, koje ima opora svojstva. Korisno je za eludac. Pomae kod zastarelih groznica i proliva, poto koza jede gorke trave i vie skae, nego to pase. MLEKO KAMILE. Ono je veoma itko i vodenasto. Ne izaziva zatvore, kao ostale vrste mleka, ve otvara, isti i osveava jetru. Izotrava vid, splanjava zadebljanje slezine i pomae kod vodene bolesti. Korisno je kod hemoroida, oboljenja eluca i pojaava polnu potenciju. Ako se pije sa eerom ulepava ten ena, isti kou, uonnalizuje tem peraturu jetre i odstranjuje njenu suvou. Najvea doz voljena doza je 350 - 700 grama. OVJE MLEKO. Masno je i gusto, daje mnogo masla i sira. Pomae kod gnojnih rana (ira) u crevima. Poveava polnu potenciju. Pomae kod trovanja svim vrstama otrova. Poboljava boju lica i jaa mozak. Dejstvo mu je neto slabije od kozjeg mleka. Nije dobro za oveka jer izaziva kranje i greve u stomaku. MLEKO MAGARICE. Ako se njime ispiraju usta jaa zube. Pomae kod kalja, tuberkuloze, ispljuvavanja krvi, tekog disanja (guenja), oboljenja grudi, mokrane

beike i mokranih kanala - ako se svakodnevno pije ujutro po 88,2 grama tek pomuzenog mleka. Mleko magarice, po svojoj prirodi, razlikuje se od svih ostalih vrsta mleka. MLEKO KOBILE. Brzo se probavlja. Izaziva men struaciju kod zastoja, ako ena sa njim uradi klistir. Zagreva matericu i isti je od gnojnih rana. KISELO MLEKO. Pomae kod dizenterije, tuberku loze, upale jetre i eluca. Otklanja tetno dejstvo otrova. Kiselo mleko pomae ljudima arke prirode i pojaava polnu strast. Korisno je za eludac, zaustavlja proliv, iz aziva apetit, normalizuje temperaturu tela i goji telo. MLEZIVO. tetno je za ljude vlane prirode. Izaziva greve, bolove u elucu, kranje u stomaku, gubitak apetita i stvara kamen u mokranoj beici. SIR. Postoji mlad i star sir. Bolji je prean i mastan sa prijatnim mirisom. Priroda sveeg sira je hladna i vlana, a zasoljenog vrua i suva. Od sveeg sira se goji. Koristan je kod gnojnih rana u pluima i del uje purgativno. tetno dejstvo sveeg sira otklanja med ili eer. tetno dejstvo starog sira otklanja orah, koji se jede zajedno sa sirom. Uputstva za bolju upotrebu mlenih produkata Istraivanja akademika A. M. Ugoljeva dokazala su oevidnu tetnost mleka ivotinja pri othranjivanju dece dojenadi. ak ni u drevnim dokumentima nije navedena ishrana dece mlekom ivotinja. Hranite dete svojim mlekom, a kakvo je ono izuite u ovoj knjizi. Mleko ivotinja upotrebljava se povremeno i u lekovite svrhe, ali ne redovno. Pri redovnoj upotrebi mleka po stepeno se razvija disbakterioza, a iz kazeina (mlena belanevina koja se izdvaja za stvaranje vune, rogova i kopita) stvara se lepak koji lepi kamen u bubrezima.

MESO

OVETINA. Bolja je od kozjeg mesa i stvara dobni krv. Korisna je za ljude hladne prirode. Izbacuje gasove iz organizma. Meso od jagnjeta sonije je od mesa odrasle ivotinje. Pepeo od mesa ovna pomae kod one mrene. Ako se njime mae koa l e c i vitiligo. SVINJETINA. Hriani kau da je bolja od dragih vrsta mesa. Prasee meso je bolje. Najbolje je meso divlje i zdrave svinje. Ono je bolje od jelenskog mesa. Goji telo. Kau, daje priroda svinjskog mesa bliska ovejem. Za one koji ne znaju evo jedne zanimljivosti - oveje meso ne razlikuje se od svinjskog ni po ukusu, ni po mirisu, ni po boji i izgledu. Svinjetina je po prirodi gusta i lepljiva. Njeno tetno dejstvo otklanja vino, koje se pije pri uzimanju svi njetine, a to dejstvo jo otklanjaju halva i poslastice. KOZETINA. Ona se sporo probavlja, slabo hrani telo i stvara zlu krv. Meso od jareta je bolje. GOVEDINA. Najbolje je meso mlade ivotinje. Gove dinu je najbolje jesti u prolee. Ona je po prirodi suvlja od kozijeg mesa i ima manju toplotu. Goji telo. Govedina se kuva sa siretnom orbom da bi se spreilo prodiranje tet nih sokova u eludac. Ona se sporo probavlja i predstavlja gustu hranu - dobru za siromahe i radnike. Meso ivotinje crne dlake prouzrokuje stvaranje oboljenja izazvanih crnom ui: vitiligo, ekcem, rak, kugu, gubu, proirenje vena, hipohondriju, uticu, tumor slezine i bolove. tetno dejstvo govedine otklanjaju cimet, biber i umbir. Kada se govedina

kuva u kotao treba staviti koricu od dinje da bi se meso bre raskuvalo. TELETINA. Najbolje je meso novoroenog teleta. Pri roda teletine je vrua i vlana. Teletina predstavlja umerenu hranu i podstie stvaranje dobre krvi. tetna je za ljude koji imaju uveanu slezinu. Njeno tetno dejstvo otklanjaju fi ziki rad i kupanje u kadi. MESO BIVOLA. Spada u tvrde vrste mesa. Prou zrokuje stvaranje loeg himusa, sporo se probavlja i op tereuje eludac. Njegova priroda je hladna i suva. MESO ZECA. Ako se meso zeca ispee i pojede po mae kod gnojnih rana u crevima. Ako se skuva i u nje govom odvaru okupa pomae kod kostobolje i bolova u kostima. MESO JELENA. Ono se brzo probavlja i podstie mokrenje. Po svojoj prirodi je gusto i izaziva uticu i stva ranje cme ui. KONJETINA. Ovo meso je tvrdo, sporo se probavlja, prouzrokuje stvaranje cme ui i tekih oboljenja. PATKA, GUSKA. Priroda njihovog mesa je vrua i vlana. Njihovo meso ima hranljiva svojstva. Salo od patke i guske pomae kod bolova u uima i splanjava otoke (tumore). Kau da ako se uzme deo gujeg mesa, ispri ili zagreje na nizinom ulju i njime namaze muki polni organ pre snoaja ena nee zatradnjeti. Posle uzimanja gujeg mesa koa dobija sjaj. Najbolje je peeno ili preno meso od guske i patke. Njegovo tetno dejstvo je to stvara suviak sokova i cme ui u organizmu. Najbolje ga je jesti s ljutim zainima. Guje meso poboljava glas. Jetra od masnog gusana ili guske je veoma korisna, ukusna i stvara dobni krv. Kau daje orba od nje bolja od orbe napravljene od mesa. PETAO I KOKOKA. Najbolje je meso mladog pi leta. Njegova priroda je uravnoteena. Dobro goji telo i jaa

mozak. Proiava glas. Buljon od dobro skuvanog mesa kokoke koristan je kod astme. Ako se meso petla skuva s mirodijom pomae kod bolova u kostima. Kokoje meso je tetno kod upale jetre. Treba ga jesti sa sveim i mekim hlebom. JAJE. Najbolje je kokoje jaje. Njegova priroda je umerena u odnosu na toplotu i hladnou. Ako se jajetom opere kosa, ona dobija sjaj i bre raste. Belance pomae kod opekotina, a umance splanjava otoke (tumore). Ako se jaje skuva sa siretom i takvo jede, jaa srce, slabi eludac, leci gnojne rane u crevima, proliv i zaustavlja krvarenje. Ako se umance jajeta stavi u lonac i u to doda malo brana i bibera, skuva i pojede, lako se probavlja, goji telo i pojaava polnu potenciju. RIBA. Priroda rene ribe sa tankim krlj ustima je hladna i vlana u drugom stepenu. Od zasoljene ribe se goji. Sitna riba je korisna kod glavobolje propraene temperaturom. Morska riba je korisna za plua i isti telo. Sveza riba pojaava polnu potenciju. Zasoljena riba prekida luenje sluzi. Najbolje je posle njenog uzimanja izazvati povraanje. Slana riba rastvara sluz i izaziva e i crni vitiligo. Najbolje je jesti tu ribu sa siretom i ubrom (Satureia hortensls). Ako je ovek stalno jede prouzrokuje oboljenje nerava i glavobolju. Sveza riba stvara lepljivu i staklastu sluz, zbog ega nastaju grevi, paraliza i insult (spoljne povrede). Njeno tetno dejstvo otklanja med, koji se jede s ribom. Isto tako, dobro je uz ribu piti sirce. Najbolje je odmah posle svee jesti slanu ribu. Svezu ribu je najbolje ispeci. Ne treba je davati ljudima obolelim od ishijasa koji su po prirodi melanholici. Ribu je najbolje kuvati u siretu: kad sirce pone da kljua treba staviti u njega perun i afran, zatim izrezati ribu, staviti je u lonac sa kljualim siretom i dobro skuvati uz dodavanje zaina. Kada se riba skuva treba je ostaviti da malo odstoji i posle

toga jesti. Njena priroda je hladna i uravnoteena. Pomae kod upale jetre i utice. tetna je za oi. RAK. Reni rak je bolji od morskog. Njegova priroda je hladna i vlana. Ima proiavajua svojstva. Izotrava vid i odstranjuje beonu, goji telo i stvara obilno seme kod mu karca. Ako se njegovim pepelom namazu otoci (tumori) tada ih splanjava. Rastvara kamen i izbacuje ga iz mo krane beike. Buljon od raka pojaava polnu potenciju. U skuvanom stanju je korisniji. tetan je za mokranu beiku. Ako se rak spali i pepelom namaze mlena lezda ene obolele od raka (malignog tumora) dojke izleie je. Kako spaljivati raka: zagrejati bakarni lonac do usi janja, staviti u njega celog raka i pojaati vatru. Rak u loncu ostaje dok ne izgori i ne pretvori se u pepeo. To treba raditi leti kada se pojavljuje zvezda Sirijus, a Sunce se nalazi u znaku Lava. Mesec je ve preao 15 svog kruga.

Uputstva za bolju upotrebu mesa Upotreba mesa radi zadovoljavanja potreba organizma energijom i belanevinama pokazala se kao velika zabluda. Savremena ispitivanja naunika dola su do sledeeg: 1. Naa crevna mikroflora sposobna je da iz hranljivih sirovina nebelanevinaste prirode (kaa, povre) sintetizuje sve neophodne aminokiseline, vitamine itd. Organizam upotrebljava te bakterijske mikroorganizme koji su, u sutini, najdragocenije belanevine. Ako se direktno uzima sirovina belanevinaste prirode (meso, riba, jaja, mlad krav lji sir i ostali sirevi) u crevnoj mikroflori razmnoava se druga vrsta bakterija, koja je patogena za organizam i razara 2. Otkrie inducirane autolize (samoprobavljanja) be lanevinaste i nebelanevinaste hrane pokazalo je da se

sirovo meso brzo probavlja na raun fermenata, koji postoje u svakoj eliji belanevina. Kuvano meso probavlja se is kljuivo na raun fermenata i snage samog organizma. Me soderi (grabljivice), jedui sirovo meso, koriste upravo taj mehanizam probave hrane, pa je kod njih krai eludano-crevni trakt i potpuno druga obrada hrane probavnim sokovima. Na primer, pri vakanju hrane kod njih je u usnoj duplji kisela sredina, a kod ljudi luinska. oveji orga nizam ima druge mehanizme asimilacije hrane, a njegov probavili trakt po svojoj duini nalazi se izmeu probavnog trakta mesodera i travojeda. Ako se jede samo meso to je veliko optereenje za organizam. Izaziva velike reakcije specifino-dinamikog dejstva hrane, pri kojima se do 40% energije, koja se sadri u mesu, gubi na izbacivanje suvine belanevine iz organizma. Na Istoku je ak postojala i kazna s mesom. Prestupnika su liavali slobode, vezivali i hranili samo kuvanim mesom. Posle mesec dana on je umirao u stranim mukama zbog jakog samotrovanja raspadajuim produktima belanevina. 3. U naem organizmu svakodnevno se raspada i iz njega izbaci proseno 30 grama belanevinastih materija. Takvu koliinu belanevina u najsveijem stanju stvara naa mikroflora. Termiki obraeno meso stvara nagomi lanu belanevinu u znatno veoj koliini (uporedite to s cementom koji se slegao i ovlaio, pa ga treba ponovo isitniti da bi kvalitetno mogao da obavi svoju funkciju). Tome dodajte otrovne produkte raspadanja suvine belan evine iz patogene mikroflore i otkrie vam se u svoj lepoti" slika ishrane mesom. 4. Ako imate nameru da povremeno jedete meso, pre njegove upotrebe pojedite veliku iniju lisnate salate, to e pomoi da se belanevine bolje asimiluju u organizmu.

METALI I MINERALI

ZLATO. Najbolje je isto zlato, bez primesa. Njegova priroda je uravnoteena. Ako se dri u ustima pomae kod oboljenja grla. Ako se unese u oi poboljava vid. Ako se telo namaze zlatom ili se isitni i uzima pomae kod lupanja srca i jaa srce. Ako se zlatom spri deo koe na telu oko srca brzo lei srce. Najvea dozvoljena doza je 0,18 grama. Zlato produava ivot i leci pri trovanju. tetno je za mo kranu beiku. Njegovo tetno dejstvo otklanja med. Za mena za zlato je srebro. Ako se na vrat deteta obesi zlatna ogrlica prestae da se dere i plae, a zlato e ga zatititi i od padavice. Ko bude nosio na ruci zlatni prsten nikada nee oboleti od razjedanja noktiju. Ko ga bude imao kod sebe nee znati za tugu i to ga vie ima bie radosniji. SREBRO. Najbolje je isto srebro. Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima jaaj ua svojstva, sui gnoj i krv. Ako se srebro isitni i unese u oi jaa opne oiju. Srebro spada u materije koje jaaju srce. Pomae kod he moroida. Ako se isto srebro nakratko dri u ustima utoljava ed. Srebro otklanja neprijatan miris ispod pazuha. Najvea dozvoljena doza je 0,18 grama. tetno je za mokranu beiku. Zamena za srebro je tirkiz. BAKAR. Njegova korisna svojstva ista su kao kod uarenog bakra. Iz bakarne posude ne srne se ni piti, ni jesti jer prouzrokuje slonovsku bolest. UARENI BAKAR. Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima proiavajua i isuujua svojstva.

Odstranjuje beonu. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. tetan je za unutranje organe. OLOVO. Njegova priroda je hladna i suva. Ako se u avanu, napravljenom od olova, sa malim tukom (takoe olovnim) izbuka maslinovo, nizino ili ulje od dunje i tim uljem namazu hemoroidi ili ospe (izrasline) oko anusa, one e nestati. Ako se na ruci nosi prsten od olova iscrpljuje organizam. Ako se olovni prsten privrsti na drvo koje ne raa ili mu plodovi pre vremena sazrevanja opadaju, drvo e ojaati i dati obilan prinos. KALAJ, KOSITAR. Najbolji je kalaj koji je mek kada se stisne izmeu zubi. Njegova priroda je hladna i vlana. Ako se na polni organ stavi obloga s paretom vate natop ljenim u kalaju otklanja polucije. tetan je za creva. Nje govo tetno dejstvo otklanja klistir. ELJEZO. Njegova priroda je hladna i suva i ima isuujua svojstva. MAGNETNI KAMEN. To je kamen koji privlai eljezo. Njegova priroda je vrua i suva. Ima ispirajue dejstvo. Ako ga ena za vreme poroaja dri u ruci lako e se poroditi. Ako ga ovek dri u rukama otklanja bolove u rukama i nogama. Pomae kod tuberkuloze, ali je tetan za jetru. Njegovo tetno dejstvo otklanja slatko drvce. ALMAZ. Pri lomljenju epa se na tri grane. Njegova priroda je hladna i suva. Kau, daje njegova snaga veoma velika. ILIBAR. Dobar je ilibar koji je ist i prozraan. Njegova priroda je hladna i suva u dmgom stepenu. Ima opora i isuujua svojstva. Ako se ilibar isitni i njime namazu zubi daje im sjaj, isti ih, ini belim i jaa ih. Pomae kod gnojnih rana u pluima. Jaa trbune organe. Smanjuje polnu potenciju. Zaustavlja krv. Ako se ilibar privee iznad otoka (tumora), otok nestaje. Najvea doz voljena doza je 2,2 grama. tetan je za glas. Najbolji je

ilibar boje voska, prozraan i crven sa utom nijansom. Kau da po prirodi sadri malo toplote i ako ga nosi trudna ena nee pobaciti i uspeno e odrati trudnou. Ako se ilibar zapali pojavie se veoma prijatan dim, po emu se razlikuje od falsifikata. Na litvanskom jeziku ilibar (jantar) - gintaras znai zatitnik od bolesti. U njemu su otkrivene soli jantarne kiseline, koja predstavlja biostimulator irokog spektra. Jantarna kiselina kao gorivo sagoreva u bolesnim elijama i u obolelim i slabim organima obnavlja ivotne procese. ilibar pomae pri oboljenju titaste lezde. Kod veine ljudi on isisava energiju. Zato je koristan kod hiperfunkcije titaste (tiroidne) lezde, ali je kontraindikativan kod hipofunkcije te lezde. TERKIZ. Pomae kod gnojnih rana (ireva) u stomaku. Najbolji je niapurski tirkiz. Njegova priroda je hladna i suva. Ulje (masti) ga brzo kvari. JASPIS. Po boji je slian mesu. Ako se stavi oko vrata ili na ruku titi od zlih duhova. Ako ena nerotkinja privee jaspis iznad polnog organa ubrzo e zatrudneti i roditi dete. Ako se obesi oko vrata pomae pri oboljenju eluca. NEFRIT. Najbolji je zeleni kamen. Veoma je koristan za eludac. Ako se privee oko krsta porodilje lako e se poroditi. SMARAGD. To je zeleni kamen. Najbolja vrsta je prozrani smaragd. Njegova priroda je hladna i suva. Ima isuujua svojstva. Ako se unese u oi poboljava vid i isti oi od beone. Koristan je kod svih oboljenja eluca i zau stavlja krvarenje. Ako mukarac i ena pre snoaja ispiju prah od smaragda ena e zatrudnjeti. Ako se nosi na sebi pomae kod trovanja otrovima, gube i vitiliga. Leci ope kotine od vrele vode. Najvea dozvoljena doza je 0,18 grama. tetan je za mokranu beiku. Jo je Aristotel govorio da ako neko pojede pare sma ragda teine 8 zrna jema sauvae se od dejstva otrova i

ujeda zveri. Treba ga uzimati preventivno, pre nego otrov prodre u telo, da bi se ovek zatitio od dejstva otrova, opadanja kose i perutanja koe. Ako ovek gleda u smaragd izotrava vid. BISER. Najbolji je ist i bljetav biser. Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima razredujua svojstva. Isuuje vlane gnojne rane, jaa oi, titi ih od oboljenja i odstranjuje beonu. Jaa zube i daje im sjaj. Razreuje krv i smiruje bol. Ako se biser dri u ustima jaa srce. Koristan je za trudnu enu i uva plod u utrobi. Najvea dozvoljena doza je 0,36 grama. tetan je za mo kranu beiku. Zamena za biser u duploj dozi su koral i sedef. LAZURIT. Njegovo glavno svojstvo je to uvese ljava oveka jae od svih drugih lekova. tetan je za eludac. GORSKI KORAL. Veoma je koristan za ljude koji se trzaju u snu. Ako ena, kod koje se teko lui mleko, namaze bradavice koralom mleko e se lako luiti. ALABASTER. Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ako se ugradi u prsten i nosi na ruci oveku nee smetati arolije i zle oi, postae prijatan ak i neprijatelju. Ugledna gospoda u Indiji od njega su izraivala pehare (ae) i iz njih pili vino. Ako se istuca i njime namazu zubi isti ih. KORAL. Postoji beli i civeni koral. Bolji je crve ni koral. Njegova priroda je hladna i suva u dingom stepenu. Ima isuujua svojstva. Jaa srce. Ako se unese u oi jaa opne oiju, zaustavlja suzenje oiju i daje im sjaj. Koral jaa zube i daje im sjaj. Ako se obesi iznad eluca ili jetre smiruje bol. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. tetan je za plua. Zamena za koralje ilibar. PIRIT (MARKAZIT). Najbolja vrsta pirita je bo je zlata. Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu.

Ima opora svojstva. Izotrava vid a oima daje sjaj. Ako se malom detetu obesi pirit oko vrata prestae da vriti i plae. tetan je za plua. Njegovo tetno dejstvo otklanja mleko. HEMATIT. Najbolja vrsta hematita je jarkocrveni. To je u stvari elezna ruda krenog sastava i boje krvi od davnina poznata u Egiptu. Njegova priroda je hladna u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima opora i isu ujua svojstva. titi oi od oboljenja, leci gnojne rane i prekida suzenje oiju. Koristan je za leenje ekcema oiju. Pomae kod ispucalih usana. Leci gnojne rane na pluima i zaustavlja ispljuvavanje krvi. Ako se uzima ili unese u vaginu prekida menstruacije i razjeda divlje meso. Najvea dozvoljena doza je 2,2 grama. tetan je za plua. MALAHIT. Po ukusu je sladak. Njegova priroda je hladna i suva. Odstranjuje beonu s oiju, ako se istuca, pomea sa zrnom bibera i upotrebi kao obloga. Spada u grupu otrovnih lekova. Koristan je kod svih vrsta vlanih gnojnih rana. RUBIN (SAFIR). Najbolji su crveni rubin i rubin boje nara. Njegova priroda je hladna i suva. Pomae kod lupanja i slabosti srca. Rubin prosvetljava duu i dovodi u ravnoteu ovekovu prirodu. Spreava polucije. Kau ako ga ena nosi da e joj mleko presahnuti. Najvea dozvoljena doza je 0,18 grama. Zamena za rubin je zlato u istoj koliini. Rubin stvara dobro raspoloenje, hrani duu i pojaava prirodnu toplotu. Cisti krv i titi od kuge. LAZURIT. Najbolji je prozrani lazurit. Njegova pri roda je hladna u dragom i suva u treem stepenu. Ima jaka opora svojstva. Pomae u leenju melanholije i nonih komara, kao i bolesti cme ui. Cisti srce i krv. Razgoni strah i brigu. Koristan je kod oboljenja bubrega, uklanja bra davice i poboljava stanje gnojnih rana. Pre upotrebe treba ga oprati. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama.

AMETIST. To je ljubiasti kamen sa crvenom nijan som. Ako ga ovek nosi sa sobom izbavie se od kostobolje. Ako ovek pred spavanje stavi ovaj kamen ispod leaja izbavie se od avolskih iskuenja. SARDER. Najbolji je crven i prozraan kamen. Nje gova priroda je hladna u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima proiavajua i opora svojstva. Poboljava vid, odstranjuje beonu i prekida suzenje iz oiju. Jaa zube i daje im sjaj. Jaa srce. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. tetan je za grlo. Njegovo tetno dejstvo otklanja seme tikve. Zamena za sarder je ilibar. Ako se ugradi u prsten i stavi na raku pobeuje se neprijatelj u sudu. MRAMOR (MERMER). Najbolji je beo i mek mra mor. Njegova priroda je hladna u drugom stepenu i suva u prvom stepenu. Ima proiavajua svojstva. PEPEO. Njegova snaga je slina snazi materija iz kojih je nastao. Najbolji je pepeo od hrasta. Njegova priroda je vrua i suva i ima isuujua svojstva. Pepeo od vinogradske loze pomae kod otoka mlene lezde i testisa. tetan je za eludac. GLINA. Najbolje je koristiti specijalnu tamparsku gli nu. Njena priroda je uravnoteena, kao i priroda oveka. Ona raduje i veseli srce oveka i pomae kod svih oblika trovanja otrovima. Ta vrsta gline prosvetljava duu, jaa je i izotrava ulne organe. Najbolja je glina koja mirie na mirodiju i lepi se za jezik. Najvea dozvoljena doza je 2,945,88 grama. VITRIOL (GALICA). Najbolja je zelena galica. Nje na priroda je vraa i suva u drugom stepenu. Ima opora i ljuta svojstva. Isuuje hemoroide i sporo zaustavlja men struaciju, a pomae i kod fistula. Ako se galica isitni i pomou peruke unese u nos oistie se mozak. Ako se pomea sa sokom od kaj sije i tom smeom ispere mar on

jaa i spreava se njegovo ispadanje. Galica otkida odumrlo tkivo. SUMPOR. Najbolji je uti sumpor. Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima razredujua i izvlaea svojstva. Sui gnoj i krv. Ako se njime okadi pomae kod oboljenja plua i starog kalja, nastalog usled prehlade. Ako se okade hemoroidi oni se lece. Ako se pomea sa siretom i namaze telo pomae kod gube, vitiliga, liaja i ekcema. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. tetan je za jetru. Njegovo tetno dejstvo otklanja lubenica. GIPS. Najbolja vrsta je beli i sjajan gips. Njegova priroda je hladna u Pivom stepenu i suva u Drugom stepenu. Ima opora i isuujua svojstva. Ako se gips pomea s nizi nom vodom i tom smeom namazu enske grudi spreava se njihov rast. SO. Najbolja je bela so. Njena priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima proiavajua i rastvaraj ua svojstva. So izbacuje gasove iz organizma, titi od plesni, raspadanja i trulenja. Resorbuje gustu vlagu. Ako se posoli hrana hlad ne prirode (sir, riba) njena priroda postaje vrua i suva. So izaziva proliv i povraanje. Cisti eludac i grudi od lepljive sluzi. So je korisna za ljude vlane prirode (Kapha), ali je tetna za iscrpljene. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. Ako se so mnogo uzima izaziva pregorevanje supstance krvi, slepilo u oima, smanjuje seme i prouzrokuje ekcem i svrab. BRUSNI KAMEN. Njegova priroda je hladna i suva. Ima proiavajua svojstva. Ako se zagreje na pari i kao obloga stavi na grudi ene spreava oticanje mlenelezde. SODA. Najbolja je bela soda. Njena priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima proiavajua svojstva, otkida odumrlo tkivo i pomae sitnjenje hrane. Soda odstranjuje pege i ospe s lica. Ako se njenim vodenim rastvorom opere telo unitava vai. Pomae kod beone u oima. Razreduje

guste vlage u organizmu i splanjava otok slezine ako se od nje stavljaju obloge na telo. Klistir od smee sode i soka od smokava odstranjuje greve u stomaku. Ako se pomea s maslom ili medom i tom smeom namaze polni organ jaa polna strast. Zamena za sodu je boraks. Ranije je bilo rei o bioenergetskoinformacionoj razmeni izmeu biljaka, drvea i oveka. Neke biljke mogu da upijaju patogenu energiju oveka, a druge da predaju o veku pozitivnu energiju i time jaaju organizam. Ta pojava uoava se i u carstvu minerala i metala. Pokazalo se, da bez obzira na male dimenzije, metali i minerali imaju jako energetsko polje. Ako je energetsko polje minerala (metala) u rezonansi s energetskim poljem oveka, ono jaa oveji organizam, a ako nije razara ga i prouzrokuje razna ozbiljna oboljenja. Evo jednog sluaja, prema prii J. Andrejeva. Neki mukarac nosio je na ruci narukvicu od ivopisno odabranih minerala. Narukvica je bila veoma lepa i on je skoro nikada nije skidao s ruke. Posle izvesnog vremena kod njega se pojavila opta slabost organizma, a zatim je potpuno onemoao i pao u krevet. Lekari nisu mogli da ustanove uzroke te slabosti. Uzrok je bio u narukvici. Kamenje ugraeno u narukvicu svojim energetskim poljem nije bilo u rezonansi s energetskim poljem tog oveka, stoje postepeno iscrpljivalo ovekovu energiju. im je skinuo narukvicu ovek se brzo oporavio. Navedena informacija pomoi e vam da bolje shvatite i analizirate metale i mine rale radi njihovog individualnog izbora. Za ljude roene u odreenom znaku Zodijaka najbolji su ovi metali: Ovan (21. mart - 20. april): hijacint (lisnati cirkon), brilijant, eljezo. Bik (21. april - 2 1 . maj): ahat, rubin, bakar (mesing). Blizanci (22. maj - 21. juni): ametist, biser, iva. Rak (22. juni - 23. juli): hrizolit, smaragd, srebro.

Lav (24. juli - 23. avgust): berilijum, sarder, zlato. Devica (24. avgust - 23. septembar): oniks, safir, platina. Vaga (24. septembar-23. oktobar): sarder, opal, bakar (mesing). korpija (24. oktobar - 22. novembar): topaz, elik. Strelac (23. novembar - 21. decembar): smaragd, tirkiz, lim (pleh). Jarac (22. decembar - 20. januar): kalcedon, granat, olovo. Vodolija (21 . j a n u a r - 19. februar): safir, ametist, radio aktivni uran. Riba (20. februar - 20. mart): jaspis, akvamarin, nema metala. Crni dijamant odgovara Suncu. Almaz (na arapskom jeziku znai najtvri) odgovara Mesecu (Luni). Srebro odgovara Mesecu, ono hladi.

Ametist - podstie zdravo razmiljanje i rasuivanje. titi od pijanstva. Berilijum - podstie na marljivost (vrednou), titi od neprijatelja i izaziva simpatije. Biser - titi ednost. Crni oniks - izaziva tugu i loe snove. Granat - daje zdravlje i titi za vreme putovanja. Hijacint - ini enu neplodnom i titi od vodene bolesti. Hrizolit - titi od kostobolje (gihta). Jaspis - titi od mrnje i otrova. Kalcedon - titi od opasnosti na putovanjima. Koral - titi za vreme epidemije. Safir - podstie uspenost na poslu i ednost. Sarder - donosi sreu i uspeh. Selenit - izaziva simpatije. Smaragd - poboljava vid i titi ednost. Topaz izaziva simpatije.

Optakanje (ugraivanje) kamenja Berilijum i sarder optau se (ugrauju) u zlato. Hijacint - u srebro. Biser se preporuuje nositi samo u ogrlici. Ostalo dragoceno kamenje ugrauje se u zlato ili srebro, prema elji.

Magina svojstva dragog kamenja Ahat - donosi pobedu nad protivnikom. Almaz - titi od neprijatelja i odstranjuje od ena opasnost za vreme poroaja.

SVOJSTVA TKANINA

SVILA. Njena priroda je bliska vruoj. Ima vatrena i isuujua svojstva. Ako se spali i njen pepeo pojede raz veseljava oveka i prekida lupanje srca. Ako se ne spaljuje njena snaga je jo vea. Odea od svile greje umereno, slino pamunoj. Najvea dozvoljena doza je 0,36 grama. Kau, ko nosi svilenu koulju nee znati ta su vai. Svila isti organizam od vika sluzi i crne ui, goji i izotrava vid. Svila pojaava polnu potenciju. tetna je za ljude vat rene prirode. Njeno tetno dejstvo otklanja odea od lana. LAN. Laneno platno hladi telo i u njemu se ne legu vai. Ako se tokom zime nosi lanena odea ovek e smrati, a ako se nosi leti on e se ugojiti. Nekada su ene u Rusiji mnogo nosile lanenu odeu da bi zatitile polne organe i plod u utrobi. Laneno platno zasieno je ivotnom ener gijom Zemlje, Sunca i vode, pa su se zbog toga u narodu na lanene koulje priivali zatitni znaci tih energija. Smatralo se da od ene zavisi produenje ljudskog roda, tj. kakvu e decu roditi: jaku i zdravu ili boleljivu i slabu. Zato su ene titile svoje organe za reprodukciju. Danas je to zaborav ljeno, pa devojice i odrasle ene nose kratke suknje, po kazujui se poudnim i zlonamemim pogledima mukaraca. Upamtite - pogled ima posebnu energiju i to je nauno dokazano. U kratkoj haljini devojka, odnosno ena je ne zatiena od uticaja crnih sila (magija) i raznih bolesti. Zatiujte se radi buduih generacija dece. VUNA I VUNENA TKANINA. Njena priroda je vru a i suva. Ima zagrevajua i isuujua svojstva. Ako se nosi

iscrpljuje organizam. Najbolje je nositi vuneni ve. Noenje vunene odee korisno je za jetru i bubrege. Najbolja je vunena tkanina ispletena od jagnjee vune. Kau da ako se oko ovekovog vrata - peaka privee pare vune, nee se umoriti bez obzira na to koliko peai. Ako se jastuk napuni vunom ili zejim krznom dobro e se spavati. PAMUCIKA. Najbolja je bela pamuika. Priroda nje nog semena je vrua u prvom stepenu i vlana u drugom stepenu. Njeno seme ima razmekavajua svojstva, purgativno dejstvo i pojaava polnu potenciju. Ulje od pamuike pomae kod hemoroida i prehlade bubrega i ma terice. Jaa polni organ. Odea od pamuka zagreva i oputa telo. Odea od grube pamune tkanine (sukna) ima isto dejstvo, ali iscrpljuje telo. Seme pamuike isti telo od tragova ospi - boginja. Najvea dozvoljena doza semena je 5,88 grama. Njegovo tetno dejstvo otklanja koren slatkog drvceta. Zamena za pamuiku je badem ili mak u istoj koliini. SENTETIKA. Sintetika odea i obua izoluju oveka od spoljne okoline, to paralizuje efekat bioenergetske razmene s okolinom i prekida dostup slobodnih elektrona do akupunkturnih taaka organizma. Rezultat toga je da ovek postepeno, ali sigurno, slabi. Pogledajte - savremeni ljudi, naroito srednjeg i starijeg uzrasta, veoma brzo se umaraju.

Uputstva za bolju upotrebu tkanina Navedena svojstva tkanina imaju ogroman uticaj na na organizam jer smo sa njima u stalnom kontaktu. Nosite samo tkanine od prirodnih materijala, a u zavisnosti od godinjeg doba birajte je s toplim ili hladnim svojstvima. Obavezno imajte u vidu svoju konstituciju da bi ih odgo varajua odea uravnoteivala, a ne da ih pojaava ili slabi.

VODA

Postoji vie vrsta vode. Najbolja je voda koja je pro zrana, ukusna i koja kada se pije ne optereuje eludac. Njena priroda je hladna i vlana. K1SNICA. Kinica je najbolja vrsta vode. Ona pomae probavu hrane i njeno irenje (dostavljanje) do svih organa. Obezbeuje vlanost u organizmu i odrava ga u ravnotei. IZVORSKA VODA. Izvorska voda je, takoe, veoma dobra, ali ne iz svakog izvora. Dobra je ona izvorska voda koja izvire iz tople zemlje ili iz kamena. Kau da voda koja se nalazi pod udarom severnog, istonog ili junog vetra nije dobra. Treba koristiti vodu sa izvora koji su u zavetrini i izloeni Suncu. STAJAA VODA. Stajaa voda nije dobra. Ona se ne srne piti jer izaziva otok slezine, vodenu bolest, ludilo, hemoroide, otoke (mrnore) i gnojne rane u crevima. MINERALNA VODA. Mineralna voda koja izvire iz rudnika, koji se nalaze na trusnom zemljitu, nije dobra za upotrebu. Meutim, voda koja izvire iz rudnika eljeza jaa trbune organe, otklanja slabost eluca i pojaava polnu potenciju. MORSKA VODA. Morska voda ima vruu i ljutu prirodu. tetna je za eludac i deluje purgativno. Ako sa njom ovek namaze telo ono e se zagrejati. Ona rastvara i izbacuje sluz iz organizma. Korisna je kod neivnih obo ljenja. Ako se u morskoj vodi dre udovi naprsli od hlad noe oni zaceljuju. Ako se uradi klistir s morskom vodom,

ona zagreva unutranjost organizma i pomae kod bolova u stomaku. Ako se umivate ili perete morskom vodom korisna je za leenje ekcema, svraba, liaja i otoka mlene lezde. Ako se ovek nekoliko dana uzastopno kupa morskom vo dom lece se zastarela oboljenja. Morska voda hladi or ganizam spolja. Para morske vode korisna je za leenje vodene bolesti i bolova u uima. HLADNA VODA. Hladna voda smanjuje polnu po tenciju, ali ubrzava probavu hrane i veoma je korisna za oveka koji se mnogo znoji, ako je pije ili se umiva njome. Korisna je i za ljude koji mokre u postelji, pate od jakog krvarenja iz nosa, jakog krvarenja iz gnojnih rana (ireva), kao i za ljude koji boluju od goruice i oboljenja propraenih temperaturom. Hladna voda jaa desni i pomae ras tvaranje semena. Korisna je kod ekcema, svraba, gube i zadaha iz usta. Ako se pomea sa vinom i pije neutralise neprijatan miris znoja. Ako se posle jela pije hladna voda jaa eludac. Hladna voda ne sme se piti natate, a isto tako ne smeju je piti ljudi koji imaju slab eludac, koji su ne moni i iscrpljeni. LEDENA VODA. Ledena voda podstie oboljenja ne rava i stvaranje otoka (tumora), izaziva apetit i jaa eludac. Veoma je korisna za oveka vatrene prirode. Pogodna je za etiri telesne sile, ali smanjuje polnu potenciju. Jaa or ganizam. TOPLA VODA. Topla voda smanjuje probavnu snagu i ne moe utoliti e. tetna je za ljude koji boluju od tuberkuloze i vodene bolesti. Slabi srce i eludac. Topla (vrua) voda u banji (kupatilu) ini kosu sedom, ali je korisna za grudi. Stvara obilne rnenstruacije i mokrau, smiruje bolove. Korisna je kod svih oblika oboljenja prou zrokovanih prehladom. MEDENA VODA. Medena voda pomae kod prehlade eluca, izaziva apetit i stvara obilnu mokrau. Pomae kod

svih oboljenja prouzrokovanih prehladom. Rastvara loe sokove li organizmu i podstie stvaranje dobrih sokova. Jaa organizam. Medena voda priprema se na sledei nain: uzeti deo meda i dva dela svee vode i kuvati dok ne ostane treina prvobitne zapremine. Skinuti sa vatre i procediti. To je medena voda.

OSTALO

VOSAK. Najbolji je uti vosak. Njegova priroda je uravnoteena. Ima zavarujue i smekavajue dejstvo. Vo sak pomean sa crnim katranom namazan na mesto uboda od trna koji se ne moe izvui (na nozi ili ruci) izbacuje trn. Koristan je za vreme epidemije kuge ako se s njim vri odimljavanje. KOSA. Priroda oveje kose je uravnoteena, vrua, suva i ima isuujua svojstva. Ako se oveja kosa istrlja maslinovim uljem pomae kod otoka glave. Odimljavanje kosom korisno je kod spazme materice. Zamena za kosu je vuna. Pepeo od kose pomae pri ispadanju mara ako se njime mar pospe. GOLUBJI EKSKREMENT. Golubji ekskrement ima najveu toplotu u poreenju sa svim ostalim vrstama ekskrementa. Pomae kod svih oboljenja prouzrokovanih pre hladom. Ako se pomea sa lanenim semenom poveava se njegova snaga. Obloge sa smeom golubijeg ekskrementa, meda i lanenog semena pomau kod veoma tvrdih otoka (tumora). Ako se golubji ekskrement pomea sa jemenim branom, skuva, u tu smeu doda malo katrana i dobro izmea da se dobije krema i dobijena krema pomea sa branom od lanenog semena i kao obloga stavi na vorie gube (lepre) oni e se za 3 dana resorbovati. Posle 3 dana oblogu treba promeniti. Ako se uzima ekskrement od crve nog goluba sa 8,8 grama cimeta on drobi kamen u bub rezima, rastvara ga i izbacuje. To je odlino sredstvo protiv

kamena u bubrezima. Golubji ekskrement je veoma koristan kod greva. KINA GLISTA. Najbolja je crvena kina glista. Nje na priroda je vrua i suva. Ako se pojede sa vinom, mleko i mokraa bie obilni, drobi kamen i pomae kod utice. U smei sa siretom izbacuje sitne i krupne gliste. Ako se kina glista opere, osui, isitni i pomea sa uljem od sezama i tom smeom mae polni organ mukarca, on e se po veati. Ako se kina glista pojede u sveem stanju moe naneti tetu elucu. Njeno tetno dejstvo otklanja cikorija. KOPITO. Najbolje je kopito odrasle ivotinje. Ono ima isuujua svojstva. Pepeo od svih vrsta kopita zau stavlja krvavi proliv i leci ive rane u crevima. Ako se ena odimi nad kopitom od konja lako e roditi dete. Njegovo tetno dejstvo otklanja maslo. ABA. Najbolja je slatkovodna zelena aba. Njeno salo pomae pri odstranjivanju zuba. Ako se krv abe pomea sa mravljim jajima i niadorom i tom smeom namazu delovi tela sa kojih su odstranjene dlake, one vie nee izrasti. Koa abe ima izvlaeu snagu. Neki ovek je ozledio nogu u movari. Rana je poela da se gnoj i i trebalo mu je amputirati nogu. On je uhvatio abu na tom istom mestu, odrao je i njenu kou privio na ozleeno mesto. Dubokim snom je prespavao dva dana (pre toga nije mogao da zaspi ni sa velikim dozama narkotika) i kada se probudio povez je spao, upivi sav gnoj. Posle nedelju dana rana je zarasla. Ispostavilo se da se u abljoj koi sadre materije koje neutraliu otrove, izmeu ostalog i zmijske. TAMJAN. Najbolji je beli tamjan. Njegova priroda je vrua u drugorn stepenu i suva u prvom stepenu. Pomae zarastanje rana. Jaa um i leci zaboravnost. Pomae kod raka (malignih tumora). Leci gnojne rane u oima. Ako se njime okadi organizam podstie rast trepavica. Odstranjuje svrab, jaa organizam, eludac i izbacuje suvinu vlagu iz

organizma. Rastvara kamenje i isuuje gnojne rane. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. Tamjan spaljuje krv. MUMIJE. Drevni Tibetanci o poreklu mumije govorili su: leti, kada Sunce topi kamenje i stene, znoje se" metali koji se sadre u kamenju i stenama. Taj znoj izbija napolje, slino soku lakovog drveta i, hladei se, stvara mumije. Mumije se razlikuju prema boji metala od kojeg su nastali: zlato, srebro, eljezo, bakar, kalaj itd. U Srednjoj Aziji najboljim mumijem se smatra crno mumije. Njegova pri roda je vrua u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima razredujua i rastvarajua svojstva. Pomae kod paralize i iskrivljenja lica, zatvora i povreda. Kau, da u smei sa svinjskim salom leci gluvou. Pomae kod oboljenja jetre. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. tetno je za slezinu. Mumije svojom snagom jaa srce i pomae kod svih otoka (tumora) i oboljenja prouzrokovanih prehladom. Ako se uzima u koliini od 0,36 grama pomae kod lupanja srca. Ako se ista koliina uzima s odvarom peruna i sveim mlekom pomae kod gnojnih rana u mokranoj beici. MUHA. Najbolja je zelena muha. Njena priroda je vrua i vlana. Ima smekavajua svojstva. Pomae kod oboljenja oiju, opadanja trepavica i mika na oima. Ako se njen pepeo pomea sa medom i time namaze telo pomae kod lisije bolesti, a isto tako pomae kod ujeda pele ako se mesto uboda namaze istom smeom. MIJI EKSKREMENT. Njegova priroda je vrua. Ako se pomea sa tamjanom i vinom i uzima rastvara kamen u mokranoj beici. Ako se unese u oi nestaje beona. N1ADOR (AMONIJAK). Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima opora i isuujua svojstva. PIJAVICA. Njena priroda je hladna i vlana. Ona isisava kiv - patogenu krv iz bolnog mesta (na licu ili u nosu). Ako se pijavica osui, rastrlja u ljiljanovom ulju i tom

smeom namaze pol ni ud mukarca, on e se poveati. Zamena pijavici je zemaljski crv. PIVO. Pripremaju ga iz proklijalog jema i meda. Pri roda tog napitka slina je prirodi istog vinogradskog vina. Ima razreujua svojstva. Pomae kod crvenog vetra. Izba cuje mokrau. Smanjuje temperaturu tela i ublaava ljutinu sokova. Otklanja muninu, ali izaziva povraanje. Ako se pomea sa dunjom jaa eludac i pomae kod slabe probave. Pivo je tetno za bubrege i mokranu beiku. Njegovo tetno dejstvo otklanja med. VINO. Vino moe biti slatkog, kiselog i gorkog ukusa. U malim koliinama vino dejstvuje purgativno, stvara to plotu, pobuuje odvanost, pogoduje snu, celishodno je za sistem krvotoka i oblikovanje organizma. U prekomemim koliinama vino izobliava duhovne sposobnosti, dovodi od nepromiljenih postupaka i gubitka stidljivosti. U prvoj fazi pijanstva od vina ovek prelazi u oblast lakomislenih postu paka i, ignoriui ustaljene ljudske obiaje i pristojnost, osea se srenim. U drugoj fazi pijanstva ovek postaje kao besan slon, nepotrebno grei i prekorauje granice ljud skosti. U poslednjoj fazi pijanstva on lei bez svesti, kao mrtav, niega se ne sea i odlazi u oblast tame. SLAMA. Bolje je na njoj ne leati jer prouzrokuje paralizu i oboljenje nerava. Coveku vatrene prirode korisno je da lei na slami od jema. Ako se slama od boba spali i pepelom namazu potamneli oiljci od ekcema, oistie se koa i odstraniti crne mrlje. PLJUVAKA. Najbolja je pljuvaka oveka koji po sti. Njena priroda je vrua i vlana u prvom stepenu. Ima probavna i rastvarajua svojstva. Pomae kod krvnih podliva u oima i beone. Pljuvaka odstranjuje pege i resorbuje krvne podlive. Deja pljuvaka leci hemoroide, ako se njom i revenjom (Rheum ...) mau vorii hemoroida. Pljuvaka

od dece vatrene prirode leci liaj. Lekovita svojstva plju vake dokazao je i uveni fiziolog I. Pavlov. LJUSKA OD JAJETA. Njena priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ako se ljuska opere, izdrobi i unese u oi leci beonu. Ako se pomea s jezgrom od semena dinje i namaze koa, isti je od oiljaka i pega.

Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine: Biblioteka Lekovite sile. Genadij Petrovi Malahov 1. I E N J E O R G A N I Z M A 2. ISHRANA I HRANA 3. J A A N J E O R G A N I Z M A U S T A R I J E M DOBU 4. URINOTERAPI JA 5. OSNOVNA ZNANJA O IVOTU I ZDRAVLJU - biosintcza, bioencrgctika i bioritmologija oveka 6. M E T O D I POVEANJA LJUDSKE B I O E N E R G I J E I BIOSINTEZE 7. UTICAJ O K O L I N E NA O V E K O V O ZDRAVLJE - biljke, minerali, tkanine i druge materije 8. GLADOVANJE 9. LUNARNI KALENDAR Biblioteka Osnovi zdravlja. Genadij Pelrovi Malahov 1. I V O T BEZ PARAZITA 2. ZDRAVLJE MUKARCA - leenje i profilaksa 3. ZDRAVLJE E N E - ta svaka ena treba da zna 4. SVE O ZATVORIMA - opstipacije kod ljudi 5. T U M O R I - leenje i profilaksa narodnim sredstvima 6. E L I E N J E O R G A N I Z M A I L E E N J E V O D O M 7. PROSTATA Biblioteka Recepti zdravlja 1. L E E N J E DISANJEM - metocl a k a d e m k a Butejka. Fjodor Grigorjevi Kolobov 2. G R I P P R E H L A D A KAALJ I KIJAVICA. Mahmut ehi 3. NERVNA I PSIHIKA O B O L J E N J A , Henrih Nikolajevi Ucgov 4. L E E N J E K O R E N J E M . Vladimir Kalistratovi Lavrenov i Alina Viktorovna Moroz Ostala izdanja 1. E N C I K L O P E D I J A I E N J A O R G A N I Z M A 2. T A J N E T I B E T S K E M E D I C I N E 3. P O B E D I L A SAM RAK, Marijana Zjola Marku