Casopis Poeta Broj 5bw

Broj 5
E- ~asopis POETA
Izdava~: Udruèwe pisaca Poeta Radni~ka 5D/1, 11030 Beograd Telefon: +381 11 - 2545872 062 25 25 98 mail: casopis@poetabg.com Redakcija: Kraqice Katarine 74a Banovo brdo, Beograd ra~un: 265109031000005822 kod RAIFFEISEN BANK Urednik: Veselin Xeletovi} Pavlov Redakcija: Prof. dr Kaplan Burovi} Stojanka Seka Zaki} Qiqana Milosavqevi} Tatjana Debeqa~ki Stalni saradnici: Daliborka Ki{ Juzba{a, za Bosnu i Hercegovinu Saradnici: Slavica Blagojevi} Sa{a Giqen Peko Lali~i} Dragana \urkovi} To{i} Darko Habazin Daks Distribucija: Elektronska po{ta Udruèwa pisaca Poeta, mailing lista [tampano izdawe 300 dinara Godi{wa pretplata na {tampana izdawa 1000 dinara âsopis izlazi periodi~no ~etiri puta godi{we Radove koje nam {aqete obavezno adresirajte na:
ISSN 1821-4703 (Online)

RE^ UREDNIKA
jun 2011.
Po{tovani ~itaoci, Pred nama je peti broj e-~asopisa Poeta. Zahvaqujemo se na ~estitkama i pismima podr{ke koje nam redovno upu}ujete. To nas sokoli da nastavimo i da obe}amo da }emo, uz va{u pomo}, biti sve boqi. Otvoreni smo za saradwu sa svim kwièvnim klubovima i udruèwima pisaca i o~ekujemo jo{ vi{e saradnika iz celog sveta. Tako|e, na Va{ zahtev, imamo i varijantu {tampanog izdawa ~asopisa, koji ukoliko èlite moète naru~iti po ceni od 300 dinara + PTT tro{kovi. Kako je elektronski ~asopis besplatan {aqite nam e-mailove qudi koji su zainteresovani da ga ~itaju ili ih uputite na na{u elektronsku biblioteku gde mogu da se direktno prijave: http://www.poetabg.com/htm/elektronska_biblioteka.php Na{a izdava~ka delatnost je svakim danom ja~a, moèmo se pohvaliti ne samo kvantitetom ve} i izuzetnom kakvo}om naslova. Uslove pod kojima Udruèwe pisaca Poeta moè biti i Va{ izdava~ moète videti na: http://www.poetabg.com/htm/poeta_izdavac.html Sva na{a izdawa moète videti na: http://www.poetabg.com/htm/nasa_izdanja.html Zbog velikog interesovawa posetilaca na{eg sajta u vezi ~lanstva u na{em Udruèwu upu}ujemo Vas na slede}i link: http://www.poetabg.com/htm/clan_kluba_poeta.html Nadamo se da }emo kvalitetom ~asopisa i sajta opravdati Va{e poverewe. Veselin Xeletovi} Pavlov U OVOM BROJU: Aleksa [anti}, Prof. dr Kaplan Burovi}, akademik, dr Dobrosav Nikodinovi}, Gorica Trkuqa, Katarina Kosti}, Sabahudin Haxiali}, Zlatko Martinko, Nemawa Rankovi}, Sneàna Pisari}-Mili}, Zoran [kiqevi}, Lorin Ford, David Fraser, Gillena Cox, Cvija Mitrovi}, Radomir Smiqani}, Peko Lali~i}, Rade Joli}, Marija Helena Vesovi}, Vasiqka Mari}, Biqana Vidanovi}, Aleksej ûrilov, Jasmina Hawali}, Svetlana Radenkovi}, Zoran dr Jankovi} Janez, Du{an Nonkovi}, Marko Q. Ruì~i}, Seka Zaki}, Aleksandra Mladenovi}, Veqko Bosni}, Milica Ili} Ga~i}, Milica Bakra~, Slavi{a Pavlovi}, Novak Br~i}, Raica Dragi}evi}, \ura [efer Sremac, Ratka Damwanovi}, Berislav Blagojevi}, Milo{ Mili}evi}, Dragan Stodi}, Jovan N. Bundalo, Bo{ko Topi}, Neda Kova~evi}, Dragan Krsti}, Stevan Vreki}, Petar ]iri}, Rade D. Joli}, Mirjana Matari}, Biqana Savanovi}, Olivera Oqa Petrovi}, Ili} Jovana Bosiqka, Miloje Veqovi}, M. ]osovi} Master Music, Qiqana Crni}, Savo Skobi}, Svetlana Ceca Polak, Planinka Nina Rajkovi}, Jasmina [iki}, Neven Milakovi} Likota, Milovan Aksentijevi}, Novak R. Jerini}, Vesna Roter, Borislava Dvoranac, Mirjana Milovanovi}, Vlada Vasiqevi}, DraginaGija Bradi}, Milorad J. Niki}, Dragana Vu~i}evi}, Radmila Stankovi}, Lela Zdravkovi}, Antovi} ûbrilo Javorka, Baltezarevi} Slavka, Atanackovi} Slobodan AS, Grbovi} Milko, Debeqa~ki Tatjana, Jovanovi} Veselin, Mateji} [reder Dragica, Marijana Mladenovi}, Radomir Bajo Joji}, Mirko M. Obradovi}, Grozdana Crepajac, Mirjana Marinkovi}, Milo{ Elek, Bogdan Todorov, Milenko-Mi{o ûrovi} Ki~avski...
casopis@poetabg.com
www.poetabg.com
Broj 5
POETA
VELIKANI POEZIJE
Aleksa [anti}
ALEKSA [ANTI]
(1868-1924) Aleksa [anti} je ro|en 27. maja 1868. u Mostaru. Jedan od najve}ih srpskih pesnika. Otac mu je umro dok je Aleksa bio dete, tako da je ve}i deo mladosti proveo u porodici strica. Imao je dva brata i jednu sestru. Po{to je ìveo u trgova~koj porodici, uku}ani nisu imali dovoqno razumevawa za wegov talenat. Zavr{io je trgova~ku {kolu u Trstu i Qubqani i potom se vratio u Mostar. Najve}a dela stvarao je na kraju 19. i po~etkom 20. veka. Uzori su mu bili srpski pisci Vojislav Ili} i Jovan Jovanovi} Zmaj, a od stranih je najvi{e po{tovao Hajnriha Hajnea. Wegove pesme pune su emocionalnog bola, rodoqubqa, qubavne ~e`we i prkosa za nacionalno i socijalno ugroèn srpski narod. Bio je osniva~ kulturnog lista "Zora" i predsednik Srpskog peva~kog dru{tva "Gusle". Tokom ìvota je objavio ogroman broj pesama, a od dela se izdvajaju: "Hasanaginica", "Na starim ogwi{tima", "An|elija", "Nemawa" i "Pod maglom". Najpoznatije wegove pesme su: "Emina" (1903), "Ne vjeruj" (1905), "Ostajte ovdje" (1896), "Pretprazni~ko ve~e" (1910), "[to te nema?" (1897), "Ve~e na {koqu" (1904), "O klasje moje" (1910), "Moja otaxbina" (1908). Izabran je za dopisnog ~lana Srpske kraqevske akademije 3. februara 1914. Poznati pesnik umro je u Mostaru od tuberkoloze - 2. februar 1924.
Napomena Redakcije: Objavqujemo mawe poznate pesme Alekse [anti}a koje govore o istoj tragi~noj situaciji kao i danas, odlivu mozgova iz Srbije i odlasku najsposobnijih, kao i poku{aju jednog pesnika da to pesmom spre~i! Naàlost ìvot je ja~i. Po~iwemo sa wegovom najpoznatojom pesmom na tu temu
OSTAJTE OVDJE Ostajte ovdje!.. Sunce tu|eg neba Ne}e vas grijat ko {to ovo grije; Grki su tamo zalogaji hqeba Gdje svoga nema i gdje brata nije. Od svoje majke ko }e na}i boqu?! A majka va{a zemqa vam je ova; Bacite pogled po kr{u i poqu, Svuda su grobqa va{ih pradjedova. Za ovu zemqu oni behu divi, Uzori svijetli, {to je branit zna{e, U ovoj zemqi ostanite i vi, I za wu dajte vrelo krvi va{e. Ko pusta grana, kad jesewa krila Trgnu joj lisje i pokose ledom, Bez vas bi majka domovina bila; A majka pla~e za svojijem ~edom. 2 Ne dajte suzi da joj s oka leti, Vrat'te se wojzi u naru~ja sveta; @ivite zato da moète mrijeti Na wemom poqu gdje vas slava sreta! Ovde vas svako poznaje i voli, A tamo niko poznati vas ne}e; Boqi su svoji kr{evi i goli No cvijetna poqa kud se tu|in kre}e. Ovdje vam svako bratski ruku steè U tu|em svijetu za vas pelen cvjeta; Za ove kr{e sve vas, sve vas veè: Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta. Ostajte ovdje!.. Sunce tu|eg neba Ne}e vas grijat ko {to ovo grije, Grki su tamo zalogaji hqeba Gdje svoga nema i gdje brata nije... POETA Broj 5
Aleksa [anti} HRISTOS PLAÊ Ovdje pusta poqa, tamo brda siva, Gdje àlosno {umi kupina i dra~a; Red ubogih sela san pokojnih sniva Ja ne vidim nigdje rala i ora~a... Pod tavnim drvetom, uz mirnu rijeku, Ne ~uje se zvono prethodnika ovna; Svud grob i ~emer, mrak, magla olovna, I zapjevke tu`ne {to srce sijeku. Sela na{a, gdje su va{e ruke radne? Gola, crna wivo, gdje je ora~, brana? Ah, drugove va{e, nevoqne i gladne, Odvela je sudba preko Okeana. U podzemqu crnom, bez sunca i neba, Sad kopaju oni komad crna hqeba, Dok za vama srce sve im cvili ja~e. O, àli li kogod tebe, zemqo gola? Nigdje za te suze, nigdje jednog bola. Samo negdje blizu, ~ujem Hristos pla~e...
VELIKANI POEZIJE JA NE MOGU OVDJE... Ja ne mogu ovdje; ovdje led me bije, Ovdje nema sunca {to me tako grije, Sunca, milog sunca, sunca moga raja Moga zavi~aja. Ja ne mogu ovdje. Moja du{a voli I lijepu Ronu i vodu Limana, I daleke {ume {to se vide doli U podno`ju hladnom vje~noga Monblana; Moja du{a voli ovaj kraj slobode, Ovu zemqu qudi, jednakosti, prava. Al' tamo, vrh kr{ gdje oblaci brode, Tamo, s golih brda gdje miri{e trava, Tamo, gdje su moji drugovi i bra}a, Tamo, rodu svome du{a mi se vra}a. Ja ne mogu ovdje. Tamo gdje uve~e Vrh dalekih brda kao vatra plane, Ispod crnog Huma gdje Neretva te~e; Tamo gdje me qube, tamo gdje me vole, Gdje se moja bra}a za rod Bogu mole; Tamo gdje sam sniv one zlatne snove, Tamo moja du{a pla~u}i me zove. Ondje nek me jednom i u grob sahrane. VEÊ NA [KOQU Pu~ina plava Spava, Prohladni pada mrak. Vrh hridi crne Trne Zadwi rumeni zrak. I jeca zvono Bono, Po kr{u dr{}e zvuk; S uzdahom tuge Duge Ubogi moli puk. Kle~e mr{ave Glave Pred likom boga svogI{tu. Al' tamo, Samo ]uti raspeti bog. I san sve bliè Stiè, Prohladni pada mrak, Vrh hridi crne Trne Zadwi rumeni zrak.
HQEB Parobrod spreman. More se koleba. Po{qedwi plamen na zapadu trne; Suton se ra|a i s jeseweg neba Polako pada na hridine crne. Paluba puna. Ruke uzdignute Pozdrave {aqu i rupcima ma{u. U mno{tvu ovom vidim ~eqad na{u, Naslonili se na pervaz pa }ute... Zemqaci moji, dokle }ete, dokle? "Tamo daleko! Jer nas usud prokle I na nas pade tvrda tu~a s neba..." A zar vam nije zavi~aja ào? "@ao je brate... Bog mu sre}u dao... No hqeba neba. Zbogom! Hqeba, hqeba..." Broj 5 POETA
VELIKANI POEZIJE SEOBA Pusto li }e{ biti, Nevesiwe ravno, Rasadni~e Srpstva, kolijevko lv! Pusto, jer se, eto, seli pleme slavno A na{a budu}nost, gdje je ona? - Spava... Vjerovasmo u wu k u sveti }ivot Vasilija svetog {to klonule snaì; Vjerovasmo u wu k u vje~ni ìvot Vjeruju}i u vas, o orlovi na{i! A sada vjera na{a umire i gasne Mutno oko gleda u nebo bez zraka... Pred ikonom pla~u javor-gusle jasne, Jer ostade zemqa bez svojih junaka... Bra}o, zar vas du{a nimalo ne boli? Zar vam nije ào ovih poqa ravnih Gdje se jedno more na{e krvi proli I gdje leè kosti otaca nam slavnih? Zar vam nije ào, na ogwi{tu onom Gdje vas ogaw grij, {to }e tu|in biti, [to }e na{e gore pogrebnijem zvonom Odjeknuti tu`no, a mi suze liti? Il' ne znate da je izdajstvo junaku Ostaviti zemqu gdje ga majka rodi, Ostaviti brata, bez snage, u mraku, S nevoqama dugim da sam borbu vodi? O, ne dajte, Srbi, da Vukova qaga Okaqa vam obraz ~ist ko sunce s neba! Ne idite, bra}o, od rodnoga praga, Jer mu~enoj zemqi mu~enika treba... Treba mu{ke snage i vite{kih ruka, Treba Obili}a i slobodnih lv; Treba va{e smrti i va{ijeh muka, Jer, tamo daleko, na{a zora spava... NE MOGU... Ja nikada tebe mrziti ne mogu Tebe, b'jeli sv'jete, kom je mnogi dao Ime crnog pakla, a na podsmjeh Bogu, [to te svetom mi{qu uskrsnuti znao. Ne mogu te mrzit'! Tu pod nebom tvojim Ja osje}am qubav, {to me s tobom spaja, Ja pred tvojim likom s pobo`no{}u stojim Kao ~isti an|'o pred dverima raja. 4 POETA
Aleksa [anti} Jest, na brzoj struji, kojom ìvot brodi, êsto ispih pehar pun jada i tuge, Al' kad zlatno sunce na nebu se rodi, Il' kad spazim tamo veli~anstvo duge; Kad proqe}e mlado darove donese I kad rosom prespe qubi~ice plave, Pa se s lakom {evom du{a mi uznese Daleko, daleko, u visine plave: Ja u tome ~asu zaboravim bole I sve suze majke, {to ih du{a roni, Moje usne {ap}u, tiho Boga mole, I ja ~ujem kako glas nebesa zvoni. Pa utje{en vjerom zagrlit' bih htio Nebo, sunce, brda zavi~aja moga, Pa da s wima zborim i {apu}em ti'o I qubim ih tako do izdaha svoga!
O, KLASJE MOJE O klasje moje ispod golih brda, Moj crni hqebe, krvqu po{trapani, Ko mi te {tedi, ko li mi te brani Od gladnih tica, moja muko tvrda? Skoro }e ètva... Jedro zrwe zrije... U suncu trepti moje rodno selo. No mutni oblak pritiska mi ~elo, I u dno du{e grom pada i bije. Sjutra, kad o{tri zablistaju srpi I snop do snopa kao zlato pane, Snova }e te}i krv iz moje rane I snova pati, seqa~e, i trpi... Svu muku tvoju, napor crnog roba, Poje{}e silni pri gozbi i piru... A tebi samo, ko psu u sinxiru... Baci}e mrve... O, sram i grdoba!... I niko ne}e ~uti jad ni vapaj Niti }e ganuti bol pjanu gospodu... Seqa~e, goqo, ti si prah na podu, Tegli i vuci, i u jarmu skapaj! O klasje moje ispod golih brda, Moj crni hqebe, krvqu po{trapani, Ko mi te {tedi, ko li mi te brani Od gladnih tica, moja muko tvrda?! Broj 5
Prof. Dr Kaplan BUROVI], akademik
OSVRTI I KRITIKE
PESNIK VENKO MARKOVSKI I JA - Povodom wegove kwige GOLI OTOK - OSTRVO SMRTI Pi{e: Prof. Dr Kaplan BUROVI], akademik
Imam u rukama delo Venka Markovskog GOLI OTOK - OSTROV NA SMRTTA, objavqeno u Skopqe 2009, zna~i pre koji mesec. Venko Markovski je poznato pero od pre rata, ne samo u Makedoniji, ve} {irom eksJugoslavije, pa i sveta. Posle rata on je jedan od osniva~a literarnog jezika makedonskog naroda, kome i pripada po svome poreklu, ali - zbog mnogih nesuglasica sa Josipom Brozom i wegovom klikom - negira postojawe makedonske nacije, a pretendirawem da su Bugari. On je na bugarskom jeziku i napisao ovu kwigu, koju su na makedonski preveli sa rukopisa Mite Go{ev i Branko Cvetkovski. Kwiga nosi podnaslov gnevnik vo pisma. I stvarno, ovo nije dnevnik, ve} gnevnik, jer sa stranice na stranicu V. Markovski samo ispoqava svoj gnev, tu i tamo i opravdan. Ne samo {to je u obliku pisama, ve} i zato {to nije napisan u odgovaraju}e vreme, on ne pretstavqa stvaran dnevnik. Imamo posla sa jednim imaginarnim dnevnikom, napisan po izlasku iz zatvora, a gde se u formi pisama iznose doìvqaji i se}awa iz vremena zatvora. Po prvi put Venko je uhap{en 1949. godine, sigurno kao informbirovac, ali "pod pritisok na op{testveno mislewe vo Bugarija i vo svetot i po protestot na Trigve Li, toga{niot sekretar na OON" - kako kaè on - bio je oslobo|en. Krajem avgusta 1955, sa pseudonimom Leopardi, objavio je na srpskom poemu SUVREMENI PARADOKSI, koja je razdata ilegalnim putem. Tu, izme|u ostalog, kaè: Revolucija ne zna za grijeh. Revolucija ne zna za smijeh. Revolucija pro`dite i djecu svoju. Ona se ra|a u stomaku, a stari u glavi Na Belom dvoru gavran ga~e. Vo`d revolucije, revoluciji skida ga}e. Zakon opqa~kan, pqa~ka ozakowena. On pretendira: "Toa e poema {to go razobli~uva jugoslovenskoto predavstvo, jugoslovenskata realnost pod krvavoto tiranstvo na Tito i edinstveniot protest vo svetot vo toa vreme koj e napi{an, pe~aten i rasprostranet" (str. 34). Preko Paraskeve Manasieve, spikerka Radio-Skopqa, ja sam u prole}e 1955. upoznao Venka Markoskog i dao mu da pro~ita moju poemu BOJANA, objavqena kao zasebna kwiga u Dubrovniku 1952. godine, a zatim pre{tampana u listu ISKRA Br. 4, Beograd 1953. Istovremeno je pre{tampana i u ~asopisu POLET Br. 4, Zagreb 1953. Ko god ho}e moè da proveri ovo. Zna~i, V. Markovski nema pravo kad kaè da je wegova poema SUVREMENI PARADOKS "edinstveniot protest vo svetot vo toa vreme", jer sam ja protestirao pune tri godine pre wega. I ne na ilegalan na~in, niti pseudonimom, ve} pravim imenom i prezimenom, pa i javno, u obe metropole Jugoslavije, nazivaju}i Jugoslaviju Josipa Broza Tita Golgotom, koju su pritisle qute rane. Kako se zna, na svim jezicima sveta, Golgota simbolizira mesto patwi i stradawa. Istina je da sam ja razobli~io ne samo titoisti~ku izdaju, ve} i stalinisti~ku izdaju: obale joj s obe strane / Pritisnule qute rane! Upravo zato se Venku moja poema nije svidela, pa mi je iskritikova opako i naopako, gore od onog Markovi}a u Beogradu. To je i razlog {to se vi{e nismo sreli. Ipak mi uze jedan primerak moje objavqene poeme sa re~ima: "Pro~ita}u je jo{ jednom, na tenane!" Da li ju je stvarno pro~itao jo{ jednom ili ne - ne znam. Znam samo da mi je vi{e nije vratio. Na strani 37 wegove kwige vidite {to pi{e: "Ne ja slu{am nitu pesnata na VardarA tuka, pokraj mene, pod karpestite zidovi na starata zandana te~e niz Skopje, niz mojot roden grad - sinot na [ara - Vardarot, toj borec i voin, toj nespokoen ma~enik, toj smel budilnik na Bugarija, odi i vee sne`na griva niz nokta, odi i pee stra{na pesna. Pesnata povikuva na zakletva, golgoti i raspetija. Toj maten mladenec na Vrutok i sega pod Kameniot most pominuva, i sega razvejuva sne`na griva, i sega redi stra{na pesna. Taa pesna nadaleku se nosi i istekuva. Taa pesna so moken glas i vo mojot sluh se nosi i istekuva so buren ek i vo mojot duh"
Broj 5
POETA
OSVRTI I KRITIKE
Prof. Dr Kaplan BUROVI], akademik
Ko god poznaje moju poemu, re}i }e da ju je Venko nau~io napamet i, svesno ili nesvesno, eto gde ju je izlio. Ne kaèm da mi je poemi napravio plagijat u prozi, ali - ako uporedite taj wegov pasus sa mojom poemom - ne moète da ne priznate "buren ek" te poeme u du{i Venka Markovskog. I ne samo ja! Pre wega je istupio punim imenom i prezimenom, preko {tampe, i Milovan \ilas. Venko Markovski poznaje sasvim dobro \ilasovo delo ANATOMIJA JEDNOG MORALA (vidite str. 19), koje je objavqeno negde krajem decembra 1953, ili u januaru 1954., u ~asopisu MISAO. Venko Markovski ga mo`da zato mrzi, jer mu je prethodio i kao pisac, disident, i kao politi~ki uhap{enik. A mo`da i zato {to je \ilas svojevremeno bio najve}i antistalinista Jugoslavije i celoga sveta, agens spiritus, du{evni inspirator i vo|a V antistalinisti~kog Kongresa Komunisti~ke partije Jugoslavije. Kako iz moje poeme tako i iz dela Milovana \ilasa nema sumwe da je mnogo {to nau~io, da se nadahnuo i postao ono {to je bio - antititoista. Interesantno: dok spomiwe sve mogu}e uhap{ene komuniste-informbirovce, kwièvnika Radovana Zogovi}a nam ne spomiwe nigde. Mo`da zato {to je i nakon hap{ewa ostao idolopoklonik Josipa Broza Tita. Treba znati da je ovo delo napisao krajem 1980. godine. Zna~i, posle osude Aleksandra Rankovi}a, kada je likvidiran Goli Otok i naveliko po~eo da se topi socijal-fa{isti~ki teror Josipa Broza Tita. U to vreme on je sigurno znao da ja nastavqam da ~amim u albaskom strati{tu zvano Bureqi. Neka {to mi nigde ne spomiwe ime, pa ni disidentni roman IZDAJA (Tirana 1965 i 1967), ve} mi negira i disidentnu poemu BOJANA, {to od wega nisam o~ekivao, jer je imao mogu}nosti da mi pritekne u pomo}. A kako svi, tako i on, mora da je bio svestan da je albanski zatvor Bureqi bio stra{niji i od Stalinovog Gulaga, pa i od Titovog Golog Otoka. On kaè da je neki drvodelac, zvani Srebrov od Veles, predao poemu vlastima i - 7. januara 1956. Venka su uhapsili po drugi put, osudili na 5 godina strogog zatvora i 2 godine gubqewa gra|anskih prava. Zatvor je izdrào na Golom Otoku, zajedno sa ostalim informbirovcima. Posle Venka uhapsili su i mene. Od prvog dana hap{ewa sumwao sam da me denoncirao, izme|u ostalih, i on. Iz dana u dan sam o~ekivao da me suo~e sa wegovom izjavom, kao {to su me suo~ili sa izjavama drugih, pa i sa izjavom albanskog kwièvnika Adem Dema~i. Ali je istina da ne samo {to mi nisu predo~ili kakvu izjavu Venka Markovskog, ve} mi ni wegovo ime nisu spomenuli. Ni pod istragom, niti pred sudom. Pa ni ime Paraskeve. Wegov opis Golog Otoka je sjajan. I demaskirawe Josipa Broza. Wegov gnev je opravdan, legitiman i sasvim razumqiv. Ali wegov stalinizam je neopravdan, pa i neoprostiv. Pa zar Venko Markovski, ni po{to je izveo ìvu glavu sa tog ostrva smrti, sa tog titoisti~kog pakla, ni 1980. godine, kada je ovo pisao, nije shvatio da je Stalin bio Tito SSSR?! Do|u{e, mogu}e da nije bio tako krvolo~an, ali to najboqe znaju gra|ani SSSR i mi ostavqamo wima da nam kaù ko je i {ta je bio Stalin, jer su oni za to i najkompetentniji. Mi moèmo i treba da svedo~imo samo za Tita, jer wega smo li~no poznavali i imali na grba~i. Od wega smo patili i stradali. Venko Markovski, kao takav, jeste verodostojan svedok i ja mu verujem sve {to o wemu kaè. Tito nije bio komunista. On je bio antikomunisti~ki monstruum. A da oni u SSSR nisu bili boli od wega, dovoqna je ~iwenica da su ovoj ubici jugoslovenskih komunista - "onie {to u~estvuvale vo Oktobarskata revolucija" - dodelili ordewe: Za pobedu, Lewina, Oktobarske revolucije i druga. Ovo mi, Jugosloveni, nikada ne}emo zaboraviti i nikada im ne}emo oprostiti. Najve}em antilewinisti na svetu dali su orden Lewina! Moè li se ovo zaboraviti?! Moè li se ovo oprostiti?! Nikad i do veka! Zato i kaèm: Kako je Venko Markovski, i po{to je postao svestan ovoga, dekorisawa Josipa Broza Tita od u~esnika u Oktobarskoj revoluciji, mogao da ih opet nazove drugovima, da ih opet smatra za svoje drugove i da nastavqa svoju borbu uz wih i sa wima. Ali - {to korim Venka Markovskog, kad sam i ja u~inio mnogo ve}u gre{ku od wega?!1) Ne kaèm: A ko nije gre{io?! Naprotiv - blago onima koji se ni na koji na~in ne ogre{i{e!
_________________ 1) Kako se ve} zna, Akademik Burovi} je po izdrànom zatvoru prebegao u Albaniju, odakle je mislio da pre|e u SSSR, ali su ga Albanci nasilno zadràli tu i, po{to su im propali svi poku{aju da ga vrate Josipu Brozu Titu, uhapsili su ga, osudili na 43. godine monstruoznog zatvora, razorili mu porodicu, masakrirali decu, 10 puta su ga na ìvo odrali, u doslovnom smislu ove re~i, traè}i od wega da porekne svoja dru{tveno-politi~ka ube|ewa, jugoslovensku nacionalnost i dràvqanstvo, pa i o~instvo svojoj ro|enoj deci.- REDAKTOR.
POETA
Broj 5
Dr Dobrosav Nikodinovi}
OSVRTI I KRITIKE
[TA SE S NAMA TO DE[AVA Dr Dobrosav Nikodinovi}

Izvodi 1. Zapaà se op{ta pojava kod Srba: anergi~nost, ose}awe bezperspektivnosti, neborbenost, skoro gubitak radosti, gubitak voqe za otporom i borbom, gubitak nade u budu}nost, pribegavawu usamqivawu i samioizolaciji, lako pristajawe na sve ìvotne neda}a, na nepravde, na siroma{tvo, nekriti~no uvaàvawe strane pameti, okrenutost zapadu, mala kohezionost porodice, gubitak èqe za formirawem sopstvene porodice, smaweno ose}awe solidarnosti i saose}awa, lako odlu~ivawe na alkoholno utapawe i otupqivawe. Prosto re~eno, jedno stawe tavorewa i ìvqewa od danas do sutra Sve to rezultira u materijanom i duhovnom siroma{tvu i regresiji do nestajawa. Skoro svi to vide, a nikome nije jasno o ~emu se radi, {ta je uzrok tome i kako se tome zlu suprotstaviti. O~igledno zavladao je jedan op{ti nacionalni strah od nestanka srpske nacije. Povremeno se o tome sa ~u|ewem govori, ponegde otvoreno, ali uzdràno i obi~no sa samooptuìvawem. Me|utim, niko nije kriv {to je takav i takav, a ne boqi, onakav kako je to poèqno da bude. Niko ne sme biti okrivqen za sopstvenu bolest, jer zaista nije kriv. Bolest ne nastaje voqom bolesnika. Ovo op{te stawe Srba li~i na bolest. Ho}emo da vidimo o ~emu se radi, {ta je svemu tome uzrok , da li je srpska nacija bolesna, ili je to reakcija na neki zajedni~ki uzrok i pojavu koja {tetno deluje na Srbe. [to god se vi{e qudi tome ~udi i postavqa pitawe na koje ne zna odgovor, to sve vi{e intrigira ovo stawe. To je motiv da postavimo i sebi i drugima isto pitawe - {ta se to s nama de{ava i da se potraì odgovor na wega. No da osmotrimo na{u situaciju, makar i ovla{, povr{no. 2. Gradski stanovnici se pona{aju tako kao da ìve sami u gradu, ~esto nemaju}i obzira za druge, ne ti~e ih se sudbina drugih, svoje interese smatraju najva`nijim ma koliko drugi imali {tetu zbog toga. Bezobzirni su, bezose}ajni, bezskrupulozni. êsto zapla{eni, okrenuti sebi, sa smawenim interesovawem za op{ta zbivawa, ili ~ak i za zbivawa iz svoga okruèwa. Rade ili ne rade, ali rad doìvqavaju kao kaznu, kao neprijatnu nu`nost, bez zadovoqstva i entuzijazma za uspeh u radu. Nemaju odgovornosti prema radu i pristaju na najniì kvalitet usluge, samo ako moè da im to pro|e bez primedbi. Dane provode jednoli~no, skoro identi~no, kao da im je ceo ìvot jedan veoma dugi dan. Aktivnosti su sveli na najuì obim: spavawe, bu|ewe, rad, ru~ak, televizija, ve~era, spavawe. Naravno ako rade. Ali mnogi ne rade, pa im je dan mnogo duì i prazniji. Mnogi pu{e, a naro~ito ène. Mnogi piju kad imaju i kad mogu. Socijalne komunikacije su sveli na uù porodicu, na uski krug pojedinaca na poslu i veoma retke prijateqe. Ro|ake izbegavaju, ili kad su im u poseti jedva ~ekaju da odu. Ro|aci budu i odu, a oni ih nisu pitali ni osnovne stvari: zdravqe, probleme, za druge bliske ro|ake. Ro|aci su postali suvi{ni i nepotrebni. Kom{iluk ne poznaju, iako se ~esto sre}u u mimohodu. Kom{ijske posete po pravilu ne postoje. âk zaziru od kom{ija, izbegavaju ih u svakoj prilici. Naro~ito je to drasti~no u ve}im gradovima. U mawim je nemogu}e da se kom{ije ne poznaju, ali sve je isto samo je mawe izraèno. Funkcioni{u sa malim dijapazonom ose}awa. Sve je usmereno na samoodràwe koje dobrim delom je ~ist egoizam. âk i odnosi u porodici su individualizovani: svako ima svoj ìvot i svoje li~ne navike koje ga {tite od okruèwa, od drugih uku}ana. Porodi-~na emocionalna komunikacija je svedena na najnu`niju meru. êsto u istoj porodici ne znaju probleme jedni drugih, ili ih se oni malo ti~u. Roditeqi prema deci i nekako imaju roditeqsko ose}awe, ali ne uvek i ne u svim porodicama. Deca se pona{aju tako kao da samo ona postoje i kao da sve u ku}i postoji radi wih. Nezamislivo im je da im se neko pravo ili neki hir uskrati, a naro~ito od strane bli`wih. To smatraju potpuno normalnim. Ne mogu da shvate kada se neko `rtvuje za drugog bez nekog li~nog interesa. Roditeqi su wima du`ni sve, a oni roditeqima ni{ta nisu du`ni. I to je wima normalno. Roditeqi ~esto imaju strah od svoje dece i nikako ne smeju da im se suprotstave, da ih ukore, posavetuju, pitaju {ta rade, kako su provela dan i koje obaveze imaju. I roditeqi smatraju da je to normalno, odnsono da je nastalo moderno doba kada je individualnost ispred i iznad kolektiva Li~na sloboda i li~na prava su neprikosnovena i ni~im ne mogu biti okrwena. âk i kad dete srqa, odaje se porocima, svojim navikama i pona{awem ozbiqno ugroàva svoje zdravqe, roditeqi se retko me{aju i retko interveni{u.
Broj 5
POETA
OSVRTI I KRITIKE
Dr Dobrosav Nikodinovi}
Okrenuti sami sebi ne zapaàju i ne ti~u ih se op{te pojave, op{ta doga|awa. Nastoje da su daleko od toga i ne daj boè da pomisle da na neki na~in pomognu. Ni slu~ajno. To nije wihova briga, ve} je briga nekoga drugoga, ili jednostavno to za wih ne postoji. Odnos prema naciji ne postoji, ili je sveden samo toliko koliko to zadovoqava neku wihovu potrebu ili im ~ini sasvim profano zadovoqstvo. Krsne slave i druge pravoslavne svetkovine slave radi ugodnog ru~ka, i prilike da popiju vi{e no obi~no. Retki su koji imaju goste izuzev uè porodice. Neki to ignori{u, neki samo simboli~no proslavqaju. O nacionalnim intersima, nacionalnoj pro{losti, kulturnoj nacionalnoj ba{tini, nacionalnim problemima koji ugroàvaju ogroman broj sunarodnika, se ne interesuju, sve to ignori{u. Oni imaju svoje probleme i to ih opravdava {to ih drugo ne interesuje. To za wih ne postoji, ili su samo ovla{ zainteresovani za to koliko da se uklope u socijalno okruèwe, da se ne bi primetilo kako su indolentni. Nacionalni identitet i nacionalna svest je ne{to {to za wih ne postoji. Postoje samo oni, wihove potrebe i wihovi problemi i to je sve. Oni koji se time bave ili ih to interesuje su za wih budale, zanesewaci, zvrndovi i paranoici. Wih se obavezno klone. Gradovi su gomila qudi gde niko ne vidi nikog izuzev sebe. 3. Selo ima ozbiqnih problema. Tamo ìve neki drugi qudi. To su uglavnom starci i starice, uglavnom su sami. Oni razmi{qaju o pro{lim vremenima koja su redovno bila boqa, kad su bili boqi qudi. ûde se {ta ih je sna{lo, nikako ne mogu da objasne sebi kako su ostali sami i nikako da oproste svojima {to su oti{li, napustili selo. Sela su pusta i prazna, sa malo qudi koji su pri kraju ìvota. Oni vide da veoma te{ko ìve, kao da nikog nema izuzev wih, jer niko i ne misli na wih niti je bilo koga briga za wih. Oni su radili, stvarali porodicu, hranili decu koja su oti{la i zaboravila ih. Ostali su bez puteva, bez komunikacija sa svetom, ostali su bez kom{ija. Vlada jedan apsolutna ti{ina, kao da je selo iseqeno. To nije slu~aj sa prigradskim selima. Oni su okrenuti gradu i stvara se novi tip seqaka koji sitno trguje, svojom ili tu|om robom, sve su vi{e okrenuti sebi, wihovi interesi su im iznad svega i ispred svega. Op{ti interesi su briga nekoga drugoga, bitno je da oni nemaju {tetu, odnosno da od svega imaju koristi. Za druge ih nije briga, nije ih briga za svoje pretke, za nacionalne odrednice. Oni su sve samo onoliko koliko je nu`no i koliko im to moè koristiti. Kod wih je sve la`no: i patriotizam i prijateqstvo i op{ti interesi i kom{iluk. Jedan re~e: to su balanxa qudi. Gledaju preko plota da vide da ga kom{ija ne pretekne u ne~emu. 4. Stari qudi u gradu su uglavnom doseqeni kad su bila boqa vremena, kad se znao neki red i znalo se ~ija se slu{a. Sada doìvqavaju op{te ìvotne pojave kao apsolutni haos, zbuweni su i usamqeni. Niko nema vremena za wih. Deca su ih pomerila u sporedne stam-bene prostorije, gde nikome ne mogu da smetaju, da ih ne moète sresti ako nemate nameru da ih vidite. Mla|e gledaju kako ùre, nemaju vremena za bilo {ta, stalno su u nekom trku i sav im ìvot je u trku. Stari se samo ~ude, kao da ne poznaju svoju decu, pitaju se u ~udu {ta se to de{ava s wima. Utonuli su u depresiju, izgubili su veselost, nadu i radost. Pitaju se da li su uradili dobro ono {to su uradili, gde su pogre{ili. Realni svet doìvavaju kao tu| svet, kao da nisu tu proveli veliki deo svoga ìvota. Gun|aju, sitno kritikuju vlast i politiku. Stariji na selu su prestali da se nadaju. Zabrinuti su kako }e biti sahraweni, a drugo ih ne interesuje, jer je sve izgubilo smisao. Mnogo su se nadali, a ispalo je kao da im je neko ukrao wihov ìvot, jer nema ni{ta od onoga ~emu su se nadali i za{ta su celog veka radili. @eqni su da vide ~oveka, da porazgovaraju, da se nekom poàle. Retke posete svoje dece su je za wih praznik, ne mogu da ih se nagledaju, a ona tako brzo odu da ih nisu ~estito ni videli ni ~uli. Opet ostaje bezna|e, opet ti{ina, }utawe danima i no}ima, jer nemaju s kim da razgovaraju. Ako im je ìv supru`nik i nekako se ìvi. Ali kad on ili ona umre, onda samo mole boga da {to pre umru i oni. Dani im prolaze brzo i neprimetno i ~ak su zaboravili da su bolesni, nemo}ni. 5. Mladima je {kola postala sporedna stvar. Imaju takva prava da su glavni u {koli. Nastavnici nemaju nikakav autoritet kod |aka. A i kako bi, kad wihov otac moè da ih kupi za sitninu. Oni dolaze u {kolu besnim kolima, a wihovi nastavni starim doma}im kolima, ili javnim prevozom. Ocene uglavnom nemaju veze sa znawe, ve} samo koliko je wihov otac bogat i uticajan. Svega im je malo i ho}e da sve doìve, probaju sve a qubav je postala glupost, za glupake i primitivce. Droga im je postala glavna i samo traè pare od roditeqa. Nikad im nije para dosta. Roditeqi su im zastareli, nesposobni, ne obra}aju im se uobi~ajeno, sve vi{e uli~nog manira unos u svoje ku}e...
POETA
Broj 5
POETSKA TIHOVAWA
GRAÂNI^KA ZVONA ZVONE U [I[ATOVCU

Svemilostivi Gospod na{ uo~i Vidovdana umio je blago zatalasane padine Fru{ke gore, da ~iste kao suza pravednika, u nedra svoja prime nove srpske izgnanike, i najve}eg mu~enika ovoga vremena, ''umirovqenog '' - odstrawenog - obespravqenog vladiku ra{ko-prizrenskog i kosovko-metohijskog, vladiku na{eg preosve}enog, Artemija... Raspetog, jo{ ìvog. Da svedo~i jo{ jedno svekoliko srpsko stradawe, i svoje mu~eni{tvo da ugradi u |erdan mu~enika kosovskih... Da svedo~i kakva je ''gusta magla padnala, na toj mi ravno Kosovo more, '' da svedo~i kako ''ni{ta se ìvo ne vidi, more''... I ne samo na Kosovu, ve} po vascelim Srpskim zemqama, rascepkanim, razjediwenim i okupiranim ... Kao da suze Gospodwe ho}e da raskvase i razmek{aju jad koji se nakupio i zapekao u qudima koji u kolonama pristiù u svetiwu nekada rasko{ne lepote, svetiwu - steci{te intelektualne elite 19. veka, ru{enu do temeqa, zapu{tenu, pa obnavqanu, a nikad potpuno obnovqenu... Svetiwu ~iji su beli, ogoqeni zidovi i monumentalni oblici i konture isprani mukom i suzama nevino postradalih, i koji su ostavqeni da se na wima ispi{u ìtija novih mu~enika i stradalnika za Veru Pravoslavnu. U vazduhu lebde izme{ane do neprepoznatqivosti tuga i radost. Tuga zbog izgona, zbog nepogre{ivog ose}aja stra{ne nepravde koji kao kamen pritiska srca vernih. I radost zbog susreta sa najve}im duhovnikom ovoga vremena, sa onim koji je, posle Svetoga Save, srpskom rodu qubavqu i duhom porodio najbrojniju porodicu Bogosluìteqa i Bogougodnika koji su ''svetlost svetu i so zemqi'', koji ìvotima svojim zavetovanim Bogu, svedo~e beskrajnu Qubav detiwu prema Ocu svome. Kao {to je beskrajna i Qubav na{a prema Ocu na{em Nebeskome. Kao {to je nekada na ovome mestu Vuk Karaxi} zabeleìo najboqe i najlep{e juna~ke pesme, tako je verni narod danas po~eo ovde da qubavqu i verom ispisuje najlep{e molitve Gospodu za spasewe stradalnoga srpskog roda i svoga progowenog duhovnog pastira i wegove duhovne dece koja ne pristaju da pored ìvoga Oca budu duhovni siro~i}i. Ovo mesto je postalo prinudno boravi{te vladike koji je svojim delima i stradawima nadrastao sve svoje savremenike-saplemenike i mnoge velikane iz roda na{ega. U vremenima kada se pod svakovrsnim neda}ama Srpski rod zgr~io, ~ekaju}i slede}i udarac, kada su nehajnost i nezainteresovanost za duhovno stawe nacije uzele maha zameniv{i ostra{}enost bezbo`ni~kog reìma, u [i{atovcu se uo~i Vidovdana okupilo mno{tvo qudi koji jasno raspoznaju Dobro od zla i Svetlost od tame, qudi koji razlikuju Pravu veru od me{avine i zbrke svakojakih ''vera'' koje su se razmahale svetom i prete da jedinu Svetlost ugase. Do{li smo, sa mnogih strana i pre{li mnoge kilometre da se napijemo na kladencu ~iste vere, da du{e svoje osveìmo i ispunimo Boànskim mirom koji Sveta Liturgija ostavqa u nama. Na veliku àlost vernih, sve je mawe crkvi u kojima se sluì Sveta Liturgija kako su nam Sveti Oci predali, ve} se izmenama na{e sveto Pravoslavqe uvodi u ''svejeres'' kako je govorio sv. Justin ]elijski. Zato je sada ovde duhovna è| izraènija, a duhovna radost ve}a. Zato su manastiri sve vi{e mesta gde verni dolaze... Manastiri - vekovni ~uvari vere, duhovni me|a{i koji brane da se vera skrnavi, da se ''stare me|e'' pomeraju... Hram koji svojim veli~inom zadivquje ispuwen je vernim narodom kao nikad dosad. Na ulazu stoje oni koji nisu uspeli na vreme da u|u u crkvu. Blagodat Boìja spu{ta se na sve nas, i svi kao jedan uznosimo molitve Gospodu. Vladika Artemije i danas sluì svome Gospodu, sluì Svetu Liturgiju - na radost i duhovno okrepqewe prisutnih. Vi{e stotina vernih i mno{tvo monaha i monahiwa, sjediweni Verom u Gospoda, sjediweni patwom pravednika jednoglasno uznose molitve Bogu ... Radost molitve i blagodat koja se izliva na prisutne, skoro da se i fizi~ki moè osetiti. Vazdiù nas i uzvisuju na dotad nedoìvqene visine ... Du{e na{e izvijaju se i streme ka Gospodu... Vladika besedi. Re~i odzvawaju i neizbrisivo se urezuju u svest svih nas: '' ...da bismo sa~uvali Veru Pravoslavnu koja daje smisao celom na{em ìvotu, na{im stradawima, na{im uspesima i na{im neuspesima, jer ta Vera Pravoslavna je jedina koja daje smisao ìvotu qudskome, jer tom verom mi se spasavamo od greha, smrti i |avola. Zato je Gospod do{ao u ovaj svet da nam pokaè put, bra}o i sestre, kako da iz ovoga sveta, iz ove doline pla~a stignemo u svoju nebesku otaxbinu, u carstvo Hrista Boga na{ega...'' Ponavqa na{ vladika re~i svetog Jovana Zlatoustog koga je onda{wi crkveni reìm i reìm zlo~inaca ras~inio i prognao, a dana{wa ga Crkva proslavqa kao jednog od Sveta Tri Jerarha: ''Slava Bogu za sve ''... Dok stojim u mno{tvu naroda, na trenutak me misli odnesu u tu|inu, gde sam prvi put osetila da se potpuno stapam sa vernim narodom, da sam jedno sa wima dok se molitvom Bogu obra}am... Samo tamo i danas ovde ose}am jednodu{je koje neraskidivo vezuje... I tamo sam stajala me|u izgnanicima iz zemqe, me|u saplemenicima prognanim zbog borbe za kraqa i Otaxbinu, zbog vere u Gospoda, me|u bra}om i sestrama koji na bezbo`je nisu mogli pristati. I tamo sam stajala me|u svetosavcima koji su za veru spremni ìvot svoj da poloè... I zajedno sa wima ose}ala silu i nepravdu kojom mo}ni vladari ovoga sveta vekovima ubijaju du{u srpskoga naroda... I tamo saznala za jednog, po nalogu Josipa Broza ras~iwenog, vladiku Dionisija na ~ijem je grobu patrijarh Pavle odrào opelo, i za jednog obespravqenog srpskog vladiku, vladiku Damaskina, koji je, kao profesor Prizrenske Bogoslovije gasio poàr u Pe}koj Patrijar{iji, kada su je, 1980.g. [iptari zapalili.
Broj 5
POETA
POETSKA TIHOVAWA
Tamo sam saznala za mnoge nepravde i patwe koje trpe izgnanici. I saose}ala sa wima, kao {to i danas svu nepravdu ose}am... Ve~ita Srpska kob progonstva i izgona nastavqa se i svaki put biva è{}a, ja~a, bolnija... Kolone prognanika i izgnanika vekovima su, sa ~emernog, no Bogom spasavanog Kosova i Metohije, pristizale u pitominu sremsku, banatsku i vojvo|ansku da im nezaceqive rane toplinom i qubavqu umije i o~isti...da poku{a da ih izvida. Izgoni i progoni traju... Kroz vekove. Kako onda, tako i danas... Dvadeseti vek je za Srbe najve}e strati{te i stradali{te... Uni{tavaju nas i fizi~ki i duhovno. Zatiru. Dvadeset prvi vek nastavqa ubila~ku misiju nad Srpstvom i ~ojstvom i ~ove{tvom... misli su koje me danima opsedaju... a potvrde stiù svakodnevno... Nepregledna masa vernih prilazi da uzme naforu i da poqubi svetu desnicu vladikinu. Gledam blag osmeh i qubav kojom vladika zra~i, kojom svakoga ko mu prilazi blagosiqa... Gospode, sa~uvaj nam vladiku, i mona{tvo na{e, i nas nedostojne ... Bogoumilnim glasom sestara i duhovnim pesmama ublaàva se bol od dubokih rana progonom i nepravdom stvorenih. U velikoj, novoopremqenoj gostoprimnici do~ekuju nas blagim osmesima mladi monasi kojima je Gospod darovao priliku da budu na usluzi vladiki Artemiju i vernom narodu. Okrepqenih du{a pristupamo telesnom okrepqewu. Ima nas iz svih krajeva. Razli~itih akcenata, no istom verom zadojenih. Vladika opet besedi. Tajac. Svako èli da ~uje re~i vladikine i da ih u srcu svome zauvek ponese... Onda po~iwe pesma. O Kosovu, o stradawu. Suze te{ke kao olovo padaju iz o~iju vladikinih i iz o~iju monaha koji su po{li u progonstvo za svojim duhovnim ocem, jer ne mogu da ga se odreknu. Suze koje ne mogu da speru gr~ neverice zbog nepravde i silovitosti udaraca koje trpe. Mu{ke suze koje stoje kao svedo~ewe Istine na skamewenim licima duhovnika, i samo poja~avaju o~eli~enu istrajnost na putu Gospodwem... Narod grca u suzama. Peva. I pla~e. Bolno i prkosno. Pla~e. Jeca. Gospode, spasi nas, pomiluj nas... I svi znamo i ose}amo da su Svetosavqe, Kosovo i Metohija i è| za Pravdom i Istinom ukoreweni suvi{e duboko u srpskom narodu da }e odoleti i ovoj po{asti koja nas je napala. Samo boli. Uàsno. Jer dolazi od ro|enih. Po krvi i rodu najbliìh... Umilni glasovi monahiwa, sestara i bra}e izvijaju se u nezaborav koji u srcu ostaje: ''na toj mi ravno Kosovo mori / ni{ta se ìvo ne vidi / do jedno drvo visoko... Pod wim mi sedi vladika mori / Pod wim mi sedi vladika. / Kol'ko je sunce na nebo mori, / Kol'ko je sunce na nebo / Tol'ko je srce wegovo mori, / Tol'ko je srce wegovo. U weg' je stalo Kosovo mori / U weg' je stalo Kosovo.'' I, kao niska najlep{ih bisera niù se pesme qubavi prema rodu i prema Bogu na{em. Pesme koje proslavqaju svetiteqe i mu~enike, koje ~uvaju kosovski zavet. I onda stari monah iz Crne Reke zapeva, a verni narod ga prati. Dirqivo i pou~no. Jedinstvena lekcija o duhovnosti i patriotizmu. Bogu zahvaqujemo za ovako bogato uzdarje kojim nas uo~i Vidovdana nagradi. Iz suznih o~iju prisutnih ~ita se: ''Ponosni smo {to smo Srbi, {to smo potomci svetih Nemawi}a, {to nam je u srcu Kosovski zavet, {to volimo svoju Crkvu, i svoj narod i svoju zemqu. I {to, vole}i svoje, ne mrzimo druge, jer smo pravi Hri{}ani, Svetosavci, Srbi, kakvi su bili svi na{i preci i, uz Boìju pomo}, kakva }e biti i sva na{a pokolewa. Iako ne spadamo u velike narode po broju, na{ ìvot i na{a istorija predstavqaju proìvqeno Jevan|eqe, jedinstveno delo neiskazane harmonije i krasote. Time se ponosimo, za tu Istinu smo stradali i danas stradamo... U Boga verujemo... ali u qude ne moèmo verovati...'' Iz suznih o~iju izliva se qubav. I vidimo vladiku Artemija kako oìvqava Crnu Reku i stvara duhovnu ko{nicu mona{tva, kako ispuwava mona{kim bogougodnim ìvotom opustele manastirske zidine i temeqe, kako vasksava Veru na{u svetu, kako je u srca usa|uje da nikad ne usahne... Vidim vladiku kako ras~i{}ava i ponovo vaspostavqa temeqe duhovnom preporodu... ... kako neumorno putuje po svetu {ire}i istinu o stradawu svoga naroda,... kako neustra{ivo govori istinu i smelo gleda u o~i zlo~incima pred kojima drhti svet, ...kako podiè svetiwe vekovima zamrle i kako ih puni Boìjim ugodnicima ... I vidim nedostojne koji mu zavide na Boìjem daru i duhovnoj snazi. Vidim vladiku kako se vite{ki bori za svoj narod i kako vite{ki strada u slavu Boìju, kako venac mu~eni~ki dostojanstveno nosi ... I vidim vladiku kako govori dok svi drugi }ute o ''[iptarskom genocidu nad Srbima u 20. veku'', dok govori o uni{tenim svetiwama koje otimaju i ime srpsko zatiru... Vidim vladiku kako drì opelo kosovskim junacima, kako propoveda... kako qubavqu i Verom u Gospoda prepora|a svet oko sebe. Vidim vladiku kako dostojanstveno podnosi stradawe koje mu je sv. Justin prorekao ''postrada}e{ od svojih {kolskih drugova...'' Vidim vladiku i wegovo verno mona{tvo kako kao sveti ratnici Hristovi ~uvaju sveto Pravoslavqe... I mno{tvo vernog naroda kako se Bogu za wih moli... Na mnogaja qeta, vladiko Artemije! Neka je slava Bogu za sve! Na Vidovdan, 2010. Leta Gospodweg
Gorica Trkuqa
10
POETA
Broj 5
PESNI^KI SUSRETI
SERGEJ GLAVJUK U TORONTU
U ZNAKU PROSVETITEQA ]IRILA I METODIJA

êst i rado vi|en gost UKS i cele Srbije, ruski pesnik, prevodilac i antologi~ar Sergej Glavjuk, idejni autor i jedan od sastavqa~a serije antologija pod nazivom Iz veka v vek, posetio je, u prvoj polovini decembra o.g., kanadsku provinciju Ontario. Razlog wegove posete je predstavqawe ovog zna~ajnog kwièvnog projekta (dvojezi~na izdawa antologija poezije slovenskih naroda) u delovima sveta gde ìvi veliki broj pripadnika slovenskih naroda. Kanada je jedna od takvih zemaqa. Kao {to je poznato, Antologija savremene srpske poezije, prevedena na ruski jezik, objavqena je me|u prvima i ve} je imala dva izdawa. Sergej je sobom doneo devet tomova Antologije Iz veka v vek, koliko je do sada objavqeno. Obavestio nas je da ove godine izlazi iz {tampe deseti tom - savremena poqska antologija u prevodu na ruski koja }e, kao i sve dosada{we, biti sve~ano predstavqena na ovogodi{woj proslavi Dana ]irila i Metodija u Moskvi. Sergej Glavjuk je do{ao u goste Srbima, preko pesni~kih veza, kao {to to ~esto biva, uz obe}awe i dogovor da mu bra}a po peru omogu}e da obavi svoju misiju na kanadskom nivou i da bude gost Eparhije kanadske SPC, kao i srpskih kwièvnih i kulturnih udruèwa i dru{tava, a po mogu}stvu, koliko vreme todozvoli, da poseti jo{ neke slovenske kulturne institucije i biblioteke. Program je skoro u potpunosti ispuwen. Komplet od devet antologija Sergej Glavjuk je predao Petro Jasik Centru za slavisti~ke studije centralne i isto~ne Evrope, u okviru univerzitetske biblioteke Robart's Librarx. Primaju}i sa velikom zahvalno{}u antologije savremene ukrajinske, beloruske, srpske, bugarske, makedonske, slovena~ke, hrvatske, ~e{ke i slova~ke poezije, direktor tog Centra, doktor Ksenija Kiebuzinski istakla je neprocewivu vrednost ovih kwiga za izu~avawe slavistike. Provela je gosta kroz biblioteku i pokazala mu kwige na svim slovenskim jezicima. Sergej Glavjuk je prokomentarisao da je prijatno iznena|en prili~nim brojem naslova iz savremene ruske kwièvnosti. Veliko interesovawe za antologije pokazali su predstavnici pravoslavnih slovenskih zajednica: Ukrajinaca, Belorusa, Bugara i Makedonaca, ~ije centre i biblioteke je Sergej Glavjuk stigao da poseti. Ostale antologije bi}e razdavane preko Sveslovenskog komiteta u Torontu. KWI@EVNE VEÊRI SERGEJA GLAVJUKA Uìvaju}i gostoprimstvo Eparhije kanadske SPC i kwièvnih dru{tava "Wego{" i "Desanka Maksimovi}" Sergej Glavjuk je za svega osam dana svog boravka u Torontu imao dve prezentacije Antologije savremene srpske poezije na ruskom jeziku: u Srpskom centru pri Hramu srpskih svetiteqa, u Misisagi, i u crkvi "Sveti Sava", u isto~nom delu Toronta. Obe ve~eri su bile dobro pose}ene. Tome je doprineo i jedan specifi~an razlog: parohijani koji su do{li da prisustvuju pomenu, odrànom dva sata ranije, upravo preminulom srpskom pesniku i antologi~aru Dragomiru Brajkovi}u, pridruìli su se zatim onima koji su do{li da ~uju gosta iz Rusije. To se naro~ito odnosi na crkvu Sveti Sava, gde je pomen odrào Vladika Georgije, a zatim je i sam ostao da ~uje i ruskog pesnika koji se tako|e osvrnuo na li~nost i delo Brajkovi}a. Dragomir Brajkovi} je boravio nekoliko puta u Kanadi - prvi put 1999. kao gost Udruèwa "Desanka Maksimovi}", a kasnije je uvek bio gost Eparhije kanadske SPC. Nas pesnike je toliko zaduìo, sakupqawem i objavqivawem na{e poezije, da bi svako od nas mogao spomenik re~ima da mu podigne. Dugo }emo pomiwati na{eg Brajka i pisati o wemu. Za ovu priliku prigodan tekst o preminulom pesniku i prijatequ pro~itao je Radovan Gaji}. Evocirana su se}awa, vrlo toplim re~ima, najpre od strane Vladike Georgija, zatim od drugih. U svom izlagawu, Sergej Glavjuk je objasnio da grandiozni kwièvni projekat "Iz veka v vek", ostvaren pod pokroviteqstvom Ministarstva za kulturu Ruske Federacije, ima za ciq zbliàvawe slovenskih naroda preko svetih apostola ?irila i Metodija koji su dali pismenostsvim slovenima (}irili~no pismo je bilo jedino u upotrebi sve do trinaestog veka, kada su neki slovenski narodi preuzeli latini~no pismo). Zajedni~ki su koreni svih slovenskih jezika, zato su sli~ni, kao {to su nam i narodni obi~aji i uop{te kulturno nasledstvo, veoma sli~ni. Govorio je o ulozi }irili~ne azbuke u o~uvawu prostornog, teritorijalnog integriteta grupacije qudi i naroda koji tu azbuku smatraju svojom: "Potencijalnu mo} azbuke u o~uvawu naroda i wegovih dràvnih granica ne treba nikada gubiti iz vida." Kada je govorio o radu na sastavqawu Antologije savremene srpske poezije,
Broj 5
POETA
11
PESNI^KI SUSRETI
naglasio je da je pre ove srpska antologija u Rusiji postojala samo kao deo jugoslovenske antologije i da se za ve}inu pesnika zastupqenih u ovoj prvoj Antologiji savremene srpske poezije prevedene na ruski, ranije u Rusiji nije uop{te znalo. Sergej Glavjuk je kao antologi~ar i prevodilac ostavio vidan trag u ruskoj i srpskoj kwièvnosti, ali on je i zna~ajan savremeni ruski pesnik, ni{ta mawe poznat u Srbiji nego u svojoj zemqi. Wegova poezija je nama bliska, a Sergej svoje stihove govori sugestivno, u tradicionalnom maniru ruske estradne poezije. Imali smo primerak izbora Glavjukove poezije na srpskom, pod nazivom "Promajni kvartovi", u odli~nom prevodu Zlate Koci}, pa smo ~uli i prikaze wegove poezije koje su sastavile i pro~itale pesnikiwe Dragana @ivi} Ili} i Sawa Krstono{i}. Poeziju Sergeja Glavjuka, na srpskom ~itali su (u raznim prilikama), pored Dragane i Sawe: Ksenija Vu~evi}. Buba Braun{tajn, Prvoslav Vuj~i}, \or|ije @ivkovi}, Milan Jankovi}, Lazar Suboti~ki. Zapaèno je bilo pojavqivawe na sceni Ranka Radovi}a koji je, kao jedini srpski pesnik sa ovih prostora, zastupqen u Antologiji "Iz veka v vek" govorio svoje pesme koje su prevedene na ruski jezik. Pozdravno ve~e, za sre}an povratak ku}i, u organizaciji Udruèwa "Desanka Maksimovi}" pamti}e se po bratskoj srpsko ruskoj pesni~koj dru`bi kojoj nema kraja, ni predaha, jer harmonija odmara. Sergej je nadahnuto govorio svoje stihove, a zatim su drugi, wemu u ~ast, govorili wegove, svoje i stihove poznatih ruskih i srpskih pesnika. Buba Braun{tajn, u ulozi voditeqke ove ve~eri pozivala je pred mikrofon prisutne pesnike: Stojanku Radenovi} Petkovi}, Sneànu Ivkovi}, Katarinu Kosti}, SneànuSavi}, Tatjanu Crwanski, Lazu Suboti~kog, Sr|ana Baji}a, Dragana Milenkovi}a, Boìdara @ivanovi}a, Milana Jankovi}a, Ranka Radovi}a. O svemu je na~iwen televizijski zapis kamerom svima znanog voditeqa srpskog TV programa u Torontu, Blagoja Risti}a. Sve ovo se dogodilo zahvaquju}i na{em u~e{}u u proslavi Dana ]irila i Metodija, na ~emu smo mnogo zahvalni Ministarstvu za kulturu Ruske Federacije koje nam je ove godine uputilo poziv. Li~no ose}am potrebu da se zahvalim Ministru, g. Avdeevu, za lepo pismo zahvalnosti, upu}eno na moje ime, a odnosi se na sve koji su doprineli predstavqawu Antologije Iz veka v vek u Torontu. Neka ovo postane tradicionalna srpsko - ruska uzajamna povezanost i kwièvna saradwa na relaciji Moskva, Petrovgrad, Krasnojarsk - Toronto. Montreal. Vankuver i {ire...
ZORAN KOSTI] U TORONTU

Zahvaquju}i pozivu kanadske Eparhije SPC, Zoran Kosti} je, po~etkom februara, prvi put posetio Toronto, da bi u svojstvu specijalnog gosta prisustvovao skup{tini Eparhije. Wegov boravak ipak nije mogao pro}i i bez susreta sa wim kao pesnikom. U subotu, 16. februara u crkvi "Sveti Sava", River St., po{tovaoci wegovepoezije i prijateqi priredili su mu dobrodo{licu. Bila je to zaista dobrodo{lica uvaènom, velikom pesniku, jer je protojerej Qubomir Raji}, umesto uvodnog govora izgovorio napamet jednu pesmu Zorana Kosti}a, uz uzgredan komentar da voli i lako pamti ove stihove zbog wihove jasno}e i ekonomije re~i. Svoj osvrt na bitne odlike bogatog kwièvnog opusa Zorana Kosti}a, Radovan Gaji} je zapo~eo re~ima: "Predstaviti Zorana Kosti}a, pre svega, zna~i predstaviti jednu va`nu liniju srpskog pesni{tva danas, ta~nije, najva`niju, a vreme }e to potvrditi, na àlost onima koji to spore, a nama, ipak, na radost i kada nas i kada ni wih ne bude..." Ukazuju}i da su tu liniju razvili Matija Be}kovi} i Rajko Petrov Nogo, a sledili je \or|o Sladoja, Mira Bulatovi} i Zoran Kosti}, Gaji} je tu konstataciju sublimirao re~ima: "Ono, pak, {to }e sigurno ostati kao trag trajawa nacije kroz sopstveni poetski izraz, u ovom vremenu, jeste izuzetno uspelo amalgamisawe, stapawe epske tematike i lirskog izraza koje su ovi pesnici, a svakako Zoran Kosti} me|u wima, izveli. Poetski izraz Zorana Kosti}a nedvosmisleno je i neiskvareno lirski. âk i kada poetizuje tmurnu tragiku svakodnevice, {to ~ini ~esto, on je liri~ar." O ~esto isticanoj jasno}i i ~istoti poetskog izraza Zorana Kosti}a, Gaji} je rekao slede}e: "Akcija re~i koja proisti~e iz majstorskog ume}a da ekonomi{e re~ima, da nema suvi{nih, da i pored mnogih re~i, jer Kosti} jeste raspri~ani pesnik, ipak nema nepotrebnih re~i ta akcija pokre}e u nama emotivnu reakciju." Govore}i svoje stihove, Zoran Kosti} pripoveda tamnu stranu vremena u kome ìvi. Opeva zatamweni horizont globalizma, koji je srpsku sudbinu zbio u mra~ni tunel u kome tragamo za zra~kom svetlosti. Sam on najboqe obja{wava svoju poeziju: "Moja poezija nije ne`na, qubavna, vi{e je tu`na i te{ka, kakav je i sam na{ ìvot. Javno nas ~ere~e. Nema ve}eg raspe}a od ovog {to se nama, Srbima, de{ava." Pesme koje je ~itao, najvi{e iz kwige "Ku}ni plamen", inspirisane su, kako je objasnio, uglavnom, nepravdom i stradawem qudi, ~emu je, posredno ili neposredno, i sam bio svedok. Na primer, pesmu "Na zgari{tu crkve u Glini" napisao je u no}i 12./13. maja 1971. godine, kada je u~iwen prvi pomen usta{kim `rtvama iz glinske crkve, gde je sreo Qubana Jednaka, jedinog preìvelog Srbina i saslu{ao
Katarina Kosti}
12
POETA
Broj 5
PESNI^KI SUSRETI
wegovu pri~u o tom pomoru bez presedana. A pesmu "ârnojevi}" napisao je u Moskvi 1995., kada je na TV ekranu gledao kako Srbi napustaju Sarajevo. Pesma "Snije`na bajka" nastalaje 1996., povodom vesti u listu "Komsomolac" da su ~etiri stotine trideset i dva lica u Moskvi umrla, u toku dva meseca od mraza, uglavnom u alkoholisanom stawu. Kako u svojoj poeziji, tako i u dramama, kwièvnom ànru po kome je tako|e veoma poznat, ne samo u Srbiji ve} i u Rusiji i drugim slovenskim zemqama, Zoran Kosti} je preokupiran, kako sam kaè, "velikim poreme}ajem u srpsko-ruskoj qubavi", do koga je do{lo zbog "srpske rascepqenosti u odnosu na Rusiju. Dva srpska pokreta, oba antifa{isti~ka (monarhisti i rusofili koji su robijali na Golom otoku) bila su na suprotnim stranama." O tome najupe~atqivije govori pesma "Jednu Rusiju na dvije dele" i drama "Nakrn predstave". Uvek nao{treno Zoranovo pero, pomno beleì i dana{we otimawe srpskog jezika i kwièvnosti kako u Sarajevu, tako i Crnoj Gori. Bio je svedok kako su devedesetih godina bacali i skrivali po fijokama Du~i}a, [anti}a, Andri}a, a sada ih prikazuju kao "svoje pisce." Kao pravi pesnik on, naravno, ima viziju o spasewu: "Zra~ak svetlosti na kraju tunela pojavi}e se kad prevladamo raskol oli~en u Kara|or|u i Milo{u. Pojavi}e se takav Vo`d..." Druèwe sa Zoranom Kosti}em, ~ak i kad je veoma kratko, ispuweno je najdubqim sadràjima. Od wega pesnici mogu u~iti kako se postiè harmonija izme|u sadràja i forme, kako i optere}uju}e teme mogu biti iskazane savr{enim umetni~kim jezikom. Nije prevalio dug put do Toronta Zoran Kosti} da bi samo zablistao kao pesnik. Pored ve} gore saop{tenog razloga wegovog gostovawa u na{em gradu, on je doneo i ~lanske karte za nove ~lanove, upravo osnovane, torontske podru`nice Udruèwa kwièvnika Republike Srpske ~ija je imena saop{tio Ranko Radovi}. Do sada ukupno ima deset ~lanova. Mi koji smo ~lanovi Udruèwa kwièvnika Srbije, automatski smo ~lanovi i Udruèwa Republike Srpske. Sa pesnikom Zoranom Kosti}em nismo se rastali, samo smo se pozdravili do slede}eg susreta u Torontu, a to }e verovatno biti opet povodom nekog va`nog zbivawa u srpskoj zajednici. Uostalom, Zoran je ovde sreo i drugove iz studentskih dana: oca Vasilija Tomi}a, Mirjanu Petrovi}, sa kojom je evocirao uspomene sa ekskurzije u Moskvi, idruge. I mi, pesnici, koji ga znamo sa kwièvnih susreta u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, èqno ga ponovo o~ekujemo u Ontariju, Kvebeku, Britanskoj Kolumbiji... Da nam se obrati, kako on to uobi~ajava i kako dolikuje, sa: "Bra}o i sestre, po peru i jeziku..."
SABAHUDIN HAXIALI] GOSTOVAO U POETI

U prostorijama Udruèwa pisaca POETA u Beogradu je 12.4.2011.g. odràno predstavqawe KWI@EVNE TRILOGIJE (pri~e "ZEMQA BEZ SVIJESTI", aforizmi "NEDOVR[ENE DU[E" i pjesme "NEOTKANI SIZIF") kwièvnika Sabahudina Haxiali}a iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina. Doma}in ve~eri, moderator i promotor je bio kwièvnik Veselin Xeletovi}, direktor Udruèwa pisaca POETA. Pored wega, o kwigama su govorili jedan od recenzenata, kwièvnik Andrej Gli{i} i Darko Habazin Daks, kwièvnik i urednik ~asopisa POETA. Ovo je drugo gostovawe kwièvnika Haxiali}a u posledwih dvanaest meseci (prethodno je bilo u Ku}i \ure Jak{i}a na Skadarliji u Beogradu, 26.4.2010.g. Tokom ve~eri je predstavqeno i prvo {tampano izdawe godi{waka DIOGEN pro kultura magazine iz Sarajevo od strane gl. i odg. urednika magazina, Sabahudina Haxiali}a, uz predstavqawe aktivnosti u okviru realizacije objavqivawa ~asopisa POETA iz Beograda uz predstavqawe ~etiri do sada objavqena broja. Najavqena je saradwa izme|u navedenih ~asopisa u okviru planiranih aktivnosti u narednom periodu. Kwièvnik Andrej Gli{i} je obavestio prisutne qubiteqe poetsko-proznih reminiscencija autora, a {to je popra}eno aplauzom, da je Sabahudina Haxiali}a 11.4.2011. kwièvnik Radomir Smiqani}, u ime Akademije "Ivo Andri}" iz Beograda, obavestio da je Laureat nagrade "Ivo Andri}" za 2011.g, naglasiv{i za Haxiali}evu KWI@EVNU TRILOGIJU: "Poezija Sabahudina Haxiali}a u kwizi "Neotkani Sizif" je protkana s razli~itim vizijama usmerenim borbi opstojnosti bitka javstva unutar svakodnevnih sunovrata koje proìvqavamo s povremenom refleksijom i prema qubavnim reminiscencijama. Wegovo poetsko vi|ewe je ciqano: post-moderna, urbana poezija ~oveka {to ìveti traì.....Kwiga pri~a "Zemqa bez svijesti" je konglomerat zajedni~kog ciqa - razotkrivawa mitova s kojima se svakodnevno suo~avamo, neretko uz kori{}ewe svakovrsnih alegorija, hiperbola, ali i vlastitih pozitivnih o~ekivawa, uz satiri~nu potku. U kwizi aforizama "Nedovr{ene du{e", koriste}i aforizam i misao kao vrednosni iskaz sna`nog odjeka, uz kori{}ewe humorno-satiri~ne note, ali i on poku{ava, i uspeva, neka svoja promi{qawa preneti drugima uz nadu da to iskoriste dobru streme}i. Istovremeno, wegovo delo je, kao i kod na{eg Nobelovca, Ive Andri}a, upozoravaju}e i nadahwuju}e, unutar promi{qawa da opstojnost kwièvnosti i jeste svakodnevnost upitanosti usmerene prema sveobuhvatnosti sopstvenog poslawa. Kwièvnog, ali i qudskog, pre svega." Dodela priznawa }e biti organizovana do kraja 2011.g. Tokom ve~eri je predstavqeno i prvo {tampano izdawe godi{waka DIOGEN pro kultura magazina od strane gl. i odg. urednika magazina, Sabahudina Haxiali}a. Redakcija
Katarina Kosti} Broj 5
POETA
13
PESNI^KI SUSRETI
ZLATKO MARTINKO U POSETI IZDAVAÛ UDRU@EWU PISACA POETA

Prostorije Udruèwa pisaca Poeta bile su male da prime sve zainteresovane posetioce koji su do{li tog 19. aprila da prisustvuju predstavqawu kwiga pesnika iz Hrvatske, gospodina Zlatka Martinka. Obe kwige, koje su predstavqene te ve~eri, U VISINI OKA i AKO ME BOQKA, objavqene su u okviru izdava~ke delatnosti Udruèwa pisaca Poeta ~ime smo ponovo potvrdili da cenimo kvalitet pre svega. Poezija gospodina Zlatka Martinka je definitivno dokazala da smo u pravu, {to se videlo i po zadovoqnim licima prisutnih, koji su svaku od pro~itanih pesama propratili aplauzom.
PREDGOVOR UMESTO BIOGRAFIJE

Kamo god krene{, staza ostaje iza tebe - uvijek u ne~ije korake svoje opanke uvla~i{. Ostaje{ za svoju sjenu vezan, za svoj odraz u ogledalu. Nikad ne}e{ prerezati pupkovinu svoje loze, zaboraviti snijeg - koji pada zimi, iza tvog prozora Ne}e{ zaboraviti ni{ta ni putom u {kolu ; gdje psi laju, gdje lastavica gnijezdo ima, gdje tre{we zriju. Zvonik usred selaNedjeqnu misu. @ivio sam tu|a podnebqa, pio tu|e vino, budio se tu|im jutrima. [to je od mene ostalo ? - Jesam li jo{ uvijek prapotomak mog pradjeda u sebi ? Sje}am se kolijevke, oranice, berbe kukuruza? @etve. Maka u p{enici, lijenog potoka ispod vrba Vrane li se sje}am i jastreba, maj~inih uspavanki, crnog kruha ? U crkvi duhovnika, koji pjeva sopran ispred nemu{ta Boga ? @ene odbrajaju istro{enu krunicu, s majke na k}er isti grijeh izmole pokorom. [ture preqube po sjenicima Opisujem svoj zavi~aj, s obje strane Ilove, dakle Zapadnu Slavoniju i Moslavinu, qude, obi~aje, strepwe, razmi{qawa. Poneku izgubqenu psovku. Mo`da zaista " pouzdan jauk previ{e boli" Zavolio sam more. Postalo je dio mog ìvota, ribarewe s prijateqima, pr{ut i vino. Klapska pjesma, Oliver i Spalato Zalazak sunca, riba na gradele. Valovi, nebo, hridi, cvr~ak i maslina Qudi, udovice u crnome, brodolomiKamen, dra~a, zmije Krik galeba. Sve protkano suncem i vjetrom, nepogodom. Bijedom obi~nog ~ovjeka, korotom To ziba, uspavquje, daje okosnicu svega {to si bio na ulicama Pariza, Madrida, New York-a, Praga, Moskve Baletan pti~jeg srca, klo{ar slu~ajnosti Pjesnik ki~a. Pita{ se za koji ideal se bori{, nisi ni kwièvno obrazovan, nema{ doktorat znanosti, nema{ prijateqa. Nikome ne pripada{ - osim sebi Smijem udarati {akom po stolu, ne strepiti kritike, pi{ati po mra~nim uglovima ulica. Oti}i u gr~ki restoran i nakon ve~ere baciti prazan tawur iza le|a. Mastika je popijena. Bijeli, crni, ùti, mediteranci, Cigani, to je moj narod Nada i strepwa. Razmi{qam o sebi, o pjesniku, o bijedi ìvqewa. Vikne{, udari{ nogom u krti~wak, psuje{ ono {to te smeta Pjesnik, ìvot no{en na poseban na~in, iz prikrajka svijeta Pi{em ìvotu koji sam ìvio, ìvotu koji me trpi Pi{em o tome {to smatram pjesnikovom zada}om i o razo~arawima koji ga slijede Pi{em jer sam pjesnik, jer ne znam druga~ije govoriti o ìvotu Sagledati sve vidqivo - "U VISINI OKA"...
14
POETA
Broj 5
PESNI^KI SUSRETI
VRIJEME KANTATA
Do{lo je vrijeme kantata Raspjevat }emo slutwu milosr|a. Opjevati zapise na{e ispovijesti, Na{u strpqivost, na{u svijest. Nitko ne ~uva svoje zablude uzalud Ni tvrdokornu rezonancu misli. âk i najve}i val na grudima oceana Prevr}e samo probu{enu barku. Ma koje mu bilo savr{enstvo, Ni jedan glas pjevati ne moè Pjesmu vjetra u perju labuda. Tro{imo rije~i ne sluè}i ni~emu.
KOLIJEVKA OD KAMENA Baci{ kamen u vodu Nastaju krugovi i rasto~e se, Krik galeba oplakuje {to vidi. Naxivjet }e{ sezonske qubavi. Iza prozora, na fragmentu mora, Snovi izmi~u spontano iz svake misli Protkane la`nim obe}awem. Legla je odvojenost me|u qude. Sje}awa na qeto tuku nesane no}i, Spalato diè hvalospjev djetiwstvu : " Vridilo se rodit, tebe se nadojit, Iz ko}ete od kamena tvoga danka pit" Vridilo se rodit Ipak. Broj 5 POETA
Poezija i revolt se rode slobodom ( Izgubqenom i na|enom podjednako ), Spa{avamo ìvot prolaze}i kroz mreù Razru{enih katakombi i koje kletve, Kao ruka kad pipa ti{inom no}i. A kad bismo i odbacili istinu Zbog laì se vra}amo svijetu Padamo svojom slikom u ogledalo... Do{lo je vrijeme kantata.
15
PREDSTAVQAMO MLADE TALENTE
Nemawa Rankovi} posledwu rakiju, uzeo svoj kaput i po{ao ku}i. Zavijen u kaftan, prisustvovao je ra|awu zore. A re~i jo{ uvek nije imao. U{ao je u svoje dvori{te, na pragu ga je ~ekala debela, ogromna èna. ''Dobro jutro'', smogao je snage. ''Nije ba{ dobro.'' @ena ga je gledala sa visine. ''Izvini'', po~e{ao je kosu i re~ se prava rodila.
RA\AWE REÎ
Sami sebe teramo na to, a to ''to'' je neizbe`no. Sada ve} otvara tre}u fla{u. Wegov smeli obraz spava na kafanskom stolu. Kroz odraz u prqavoj ~a{i gledao je sebe u o~i. Bez èqe, nade i bilo kakvog smisla za ìvot. Samo je ~e`wa u wemu, mali, tiwaju}i zvuk koji ~eka da sa zorom do|e i neka re~. Nedaleko odatle na nekom velikom placu dobar deo {atre je pao. Ven~awe je odavno upalo u neko sivilo, u ~e`wu onog pijanca. Samo su najuporniji gosti i daqe igrali i pevali, a neki su bili orni i da jedu. Mladoèwa je pijan spavao sa glavom u svadbenoj torti. A mlada, to je ona lepa èna u beloj haqini. A! Pa ona je bila van placa iza nekog ogromnog hrasta! I {to je ~udno, qubila se sa nekim Ciganinom koji je nosio zlatno prstewe i burmu, zlatan sat, ogroman zlatan lanac i na sve to ~etiri zlatna zuba. Na trenutak je zastala i izustila mu: ''Volim te.'' [ta je to {to qudima u tako zasitoj situaciji daje takve re~i? To je neki ludi monstrum koji sve vreme nosi na sebi neki sablasan osmeh, a kad taj osmeh pre|e u grohot, mnogo sablasniji od onog osmeha, tad se rode re~i. Re~i koje postoje, a to postojawe je uvodna {pica za kataklizmu. A mo`da i nije kriv taj monstrum, ve} na{e srodne du{e. One nas ~ekaju pogledom u belom oblaku. Na{e ruke hrle, pri tom ne znaju}i kud ih lavirinti vode. Ipak, mo`da su one duboko u podzemqu, tamo gde je najve}i mrak. Srodne du{e su tu reflektori. Dok re~i lete visoko, mi ih ne razumemo, pa su zato tako nisko. I {ta onda? Onda su na{e re~i automatske pu{ke na streqawu. A mo`da to nisu ni srodne du{e, ve} kraqevi na{eg neznawa. Glupi kostimi. Mi smo licemeri, koji se, kada ne{to ne znaju prave pametni. I onda iznedre tako suverene, mani~ne re~i. Sva sre}a, pa postoje re~i koje vrede. A da ne postoje, sva{ta bi bilo. Meni je du{a u nosu, a monstrum, srodne du{e i kraqevi me u~e da kijam. Re~i su same za sebe retorika i ra|aju se da bi ih mi gazili, ili u lep{em slu~aju, da bismo poletali da ih dohvatimo. Lepe re~i su sre}a koja je u na{em qudstvu, kojeg je sve mawe. Kona~no je do{ao fajront. Popio je 16
TO SAM JA
Moja du{a ~eka i bdi. Moje telo kuka i pla~e, Moj {tit su sni. Moj napad su re~i od sa~me. Ja, ja ne napadam ma~em. Ovo je stav o stavu. Ja mogu i ja~e. Za jedan ìvot olupao glavu. U ogledalu krivi odrazi. Slave me pobede. Mu~e me porazi. Qudski osmesi, qudski pogledi. Sve je samo pla~ - ceremonija. Sve je vetar {to se~e krug. Mrtav osmejak - agonija. Mrtva suza se~e muk. Ja te~em kroz svoje nerve. Lutam, traè}i radosti. O~i va{e su moje breme. Sawam, ma{tam, i samo gadosti. A ti, draga moja? Gde si ti? Mrtav di{em, qubav tvoja. Ulicom {etam - moji su sni. No}u pla~em jadan i bedan. Suza se s mastilom sme{a. Smejem se, a ne znam zbog ~ega. Tvoje telo je samo tajna te{ka. @ivot kao ve} zavr{en san, Kadar sam da vam sebe dam. Sre}an, tuàn, odavno mrtav. To sam ja. NEMAWA RANKOVI] 8/1 O[ ''SVETI SAVA'', Aran|elovac Broj 5
POETA
KRATKE PRIÊ
U IME SVIH (PASA) LUTALICA

Preko no}i postao sam pas lutalica. Te{im se, ta, nisam jedini, ima nas ovakvih jadnih na sve strane. Et', sad' svako pod ovom kapom nebeskom ima pravo da me pqune, {utne, ili da baci kamen za mnom. Moè i da me se pla{i, i to, da! [to da ne? A tek to, {to mi je jo{ na vratu lanac kao znak pripadnosti, budi sumwu i strah od mene. Pa, preziru me jo{ vi{e, jer sam to, pretpostavqaju i zasluìo da budem. Zanemeo sam od iznena|ewa. Pa ne verujem sopstvenim u{ima, mada mi je sluh uvek bio besprekoran, da je kapija {kqocnula i da je taj zvuk znak sigurnog kraja. Da taj kqu~ niko ne sme dota}i i bravu za mene otkqu~ati. Zanimqivo je to, da se niko nikada nije zapitao kako }u se sna}i, ho}u li preìveti, ho}e li mi neko pruìti da jedem ili }u morati sam traìti. Ho}u li znati oteti ili braniti svoje, ako neko drugi zgrabi ispred mene. A otimali su mi i jo{ uvek to rade. Stvarno, niko me nikada nije zapitao. A da li sam nekad poèleo da se vratim? I da jesam, kapija bi bila uredno zakqu~ana. I to, samo za mene. Niko se nije pobunio kada sam sa druge strane ulice gledao kako se ulazi i izlazi na toj istoj kapiji. Kako se ra{irenih ruku do~ekuje i sa suzama ispra}a. A ja stojim i gledam ono {to se nekad zvalo moj dom, a rana na du{i se otvorila pa ne zarasta, i ne mogu da se setim kako mi je stvarno tamo bilo, koliko je bilo dobro ili ne. Sve je ostalo u magli zbog {oka od tog iznenadnog i nepovratnog izlaska na kapiju i tog jezivog zvuka kqu~a u bravi koji mi tako, nekad, i u san dodje nepozvan. A kapija je previsoka, i ne moè se kroz wu ni pogledati. Ni da se podseti{ ne moès. Mo`da bi se tako i prisetio {ta sam to uradio, {ta zgre{io pa sam se na{ao na ulici, prepu{ten drugima na milost i nemilost. Ne moè{ ~ak vi{e ni da vidi{ lice kqu~aru tvog ìvota, pa da poku{a{ uhvatiti onaj titraj na licu {to pokazuje griù savest, ako je uop{te ima. Ma, {to sebe laèm, znam da je nema. Evo, skinuo sam lan~i} sa inicijalima, ali je opet trag ostao. Ostao u pona{awu. Ne znam da lajem, ni da ujedam, a jo{ uvek poskakujem od sre}e kada ugledam poznato lice ili mi se samo u~ini poznatim ili dobronamernim. Stvarno se trudim da ne vidim nelagodu i pitawe u tudjim o~ima na koje ni sam ne znam odgovor. Pa dobro, ima mnogo pasa lutalica, nisam sam. I nisam vi{e. Mada, ne znam za{to, pogled ne mogu odvojiti od onih koji svoje pse ~uvaju sa qubavqu. Tamo gde je qubav obostrana, gde se raduje kada se izlazi u {etwu i zna se, o, a da li to iko moè sa sigurno{}u znati, da brava ne}e {kqocnuti kao {to je za mnom. Znao sam, ose}ao sam, da èle da odem. Ali, nisam znao da me vi{e ne}e poèleti ni videti. Zato ponekad, nedeqom i praznicima, idem ovim putem sam, i neka me niko ne pita {to glavu ne dièm, ili, za{to mi je pogled prikovan u neku daleku ta~ku, tamo negde ispred. I to {to se jo{ uvek ponekad zapitam {ta sam to lo{e uradio, davno mi je re~eno. Nisam ni{ta! A i ako jesam, ni{ta nije toliko lo{e da je neoprostivo, da moje lutawe bude jedino re{ewe. Vi{e nikada ne}u i}i onom ulicom, niti }u stajati na poznatoj kapiji. Vi{e nikada ne}u okusiti ona jela, ej, ne spremaju se ona za mene. Sada imam novi dom, na koji se jo{ uvek navikavam. Pitaju me za{to imam tuàn pogled, a ja sve ubedjujem da sam od te sorte, eto, koja tako tu`no gleda. I da, ba{ volim {to sam sam, jer je to jedini pouzdani znak da sam odrastao. I da, jo{ samo to, ni~ija qubav meni ne treba da bih preìveo. Volim ja sam sebe. Bar poku{avam da volim. Samo, ako nekada odem sam niz sokak, ne pratite me, pustite me, ne pitajte me kuda idem, jer volim gledati mlade {tence kako se veselo igraju. Ne pitajte me ni za{to ne traìm vi{e nikoga, ne dozivam. Zato {to na moj lave` niko ne}e dotr~ati, niko repom mahnuti. Ne znam za{to, kada zaspem na toplom betonu i dok Sunce obasjava moje telo, kroz san iznova ~ujem zvuk kqu~a u bravi. I ào mi {to nisam znao da }e tako biti, mada sam naslu}ivao, pa da sam se oprostio sa svim stvarima koje sam doticao. Mogao sam ih spakovati kao uspomene i staviti u zave`qaj, pa o {tap, i nekako bih, siguran sam, mirnije po{ao u svet. Ovako, ni {tapa ni zave`qaja. Samo, trag na vratu i tuga u o~ima je sva moja imovina, sve {to sam poneo onog dana kada je brava zauvek {kqocnula. Evo i danas, a ba{ me to sve uàsno nervira, jer ne znam za{to mi se to vi{e de{ava, dobijem èqu da prodjem starom ulicom, samo wom. Na onu kapiju vi{e ne èlim ulaziti, ali se bojim da bi mogli pomisliti da idem tuda, da bi me neko primetio i pozvao. Bez potrebe }e se upla{iti, pa je dva puta zakqu~ati. Za svaki slu~aj, {to je sigurno - sigurno. Stvarno, ja ne bih nikoga da pla{im. Ma, nisam vam ja od te sorte! A ne znam ni kako bih se maskirao da me ne prepoznaju. Ne trebaju oni meni tamo, ja sam sebi trebam tamo. Hteo bih da od pocepanih delova ìvota sklopim mozaik, pa da od wih kao od polupanog ogledala napravim novo. Sa koje god strane pogleda{ vidi{ neko novo lice, ali ni jedno nije pravo. Ne moè ni biti, jer je ono pravo nestalo onog trenutka kada mi je ispalo iz ruku i puklo, to jest, kada je brava {kqocnula, a kapija za mnom zakqu~ana samo jednom, ali za sva vremena.
Sneàna Pisari}-Mili} Broj 5 POETA
17
KRATKE PRIÊ
SNOVI\EWE
I bi Savindan. I du` tek razbu|enih ulica i trgova na{e od proteklih burnih u turobnih godina umorne prestonice, protezala se najmnogoqudnija litija do sad vi|ena. Uprkos hladnom i vetrovitom jutru, praznik je izmamio na ulice ne samo vernike i druge po{tovaoce tradicije i obi~aja, ve} i svakojake radoznalce i slu~ajnike. Jedan za drugim utapali su se u vijugavu povorku, koju su i ovaj put predvodili gradski oci i nebrojena gospoda arhijereji. I u toj {arolikoj skupini, i me|u ovda{wim posmatra~ima, kao i onim pristiglim iz belog sveta, ne be{e ni jednog koji ne bi fasciniran nepreglednom masom sveta {to se od rane zore tiskala po svim prilazima hramu Svetog Save, stopu po stopu ispuwavaju}i Vra~arski plato. Pa ipak, iako je ovako fantasti~nim odzivom gra|ana stvorena neopisiva gu`va, nije bilo uobi~ajene galame, vike i kome{awa. Izgledalo je kao da je svaki pokret bio unapred osmi{qen i dogovoren, kao da je deo nekog univerzalnog plana. Kao nikada ranije, nad Vra~arskim brdom nadvijao se uzvi{eni mir. Na trenutke ga je naru{avalo samo {kqocawe foto-aparata i zujawe tv-kamera. A {to se same proslave ti~e, ako je verovati starijim Beogra|anima, bila je znatno sve~anija od svih prethodnih a i potrajala je ne{to duè nego {to je uobi~ajeno. Po zavr{etku bogosluèwa, skupu se obratilo vi{e arhijereja i drugih crkvenih velikodostojnika. Wihove bogonadahnute re~i za~inile su ve} dostignuto molitveno raspoloèwe. Upijane svim ~ulima razgaqivale su prisutne, krepile ih, snaìle, uzdizale. I, kada je skupu do{ao kraj (a jednom je svakako morao do}i), ozarena lica razmile{e se na sve strane napu{taju}i Vra~arski plato. Dakako - "svako se mora vratiti svome krstu", rekao je neko od besednika. Samo jedan izgledom neugledan monah, kao i obi~no kada su monasi u pitawu te{ko odredivih godina, nije se mirio s tim. Ne saop{tavaju}i svoje razloge, ostao je pred hramom. Sam samcijat. Kao pustiwak. Kao besku}nik. Kao svetac. O~ito naviknut na samovawe, prkosno je stajao }utke, ne obaziru}i se na okolni svet, koji kao da ga se ni najmawe ne ti~e. Mo`da je nekoga ~ekao? Koga? Minu{e dani, ali ne bi odgovora. Na{ zagonetni monah i daqe je stajao pred hramom. De~urlija je ve} uveliko zbijala {ale na wegov ra~un, prolaznici se redom i{~u|avali, nejedan bi se i prekrstio ugledav{i ga. Mnogima je ~ak izgledalo, ako nastavi ovako, da }e se jednoga dana zasigurno pretvoriti u spomenik. A kako taj dan nikako da do|e, sve je nanovo po~elo odisati kolote~inom, pa je vremenom zamro i svaki interes za na{eg junaka. Ali tek tada }e se zakuvati. Dakle, kada su se svi ve} uveliko bili privikli na wegovu neobi~nu pojavu, kada se, i pored sve svoje ekscentri~nosti, toliko odama}io u Vra~arskom parku da su ga jo{ samo namernici i slu~ajnici smatrali atrakcijom - po~elo se doga|ati ne{to doista ~udno. Toliko ~udno da niko sa pouzdawem ne moè re}i koliko je u tome udela imala stvarnost a koliko fantazmi, halucinacije i snovi|ewa. Neo~ekivano, nestalo je wegove okamewene pojave. Ostaviv{i za sobom svoje nestvarno obli~je, tek {to se dohvatio krparewa svoje pohabane, da ne kaèmo ba{ isfronclane mantije, pred wegovim od dugog i napornog stajawe zamu}enim pogledom, po~ela se pomaqati nova litija. Litija kakvu jo{ niko nije video. Protrqao je o~i ne bi li boqe osmotrio ko mu se to prinbliàva. Vidi li on to mnoga poznata imena, i to sva u drowcima i ritama. Nisu li to, sve jedan odrpaniji od drugog, mnogi istaknuti umetnici, sve dobro nam poznata nasmejana lica iz {kolskih ~itanki!? Nemo su promicali oborenih pogleda. [to ih je vi{e gledao, sve vi{e mu se ~inilo da su stvarni, da su skupa deo nekog vi{edimenzionalnog sveta, mo`da spiritualnog. Mo`da astralnog poretka stvari i pojava posve tajanstvenog, u koji imaju pristup samo odabrani, u koje je ubrajao i sebe. Kona~no se zaustavi{e ispred hrama. Potom se prekrsti{e, ali, ne u|o{e u hram. To im o~ito nije bio ciq, ve} ne{to drugo. [ta bi to moglo biti, pitao se na{ junak. U kakvoj su to oni va`noj misiji? Dvadesetak minuta su potuqeno stajali }utke, a onda se najodrpaniji me|u wima izdvojio iz gomile, stao ispred svih, i glasno pomolio. Jednom. Onda jo{ jednom. I jo{ jednom. A onda dodao jo{ ne{to. Koliko je na{ junak mogao razabrati, bile su to re~i: "Oprosti mi svaku ludost moju u zanosu revolucije {to sam po~inio. Oprosti mi, Sveti Savo, bio sam mlad i zaslepqen ideologijom. Nisam znao da je greh to {to sam ~inio!" Kao po komandi, za wim se pomoli{e i ostali, i to vojni~ki odlu~no i za~u|uju}e glasno. Obrati{e se potom i Svetom Savi sa istom molbom za oprost, u jedan glas kao da polaù zakletvu. Onda nestado{e. Bliìlo se i ve~e a na{ monah je, s vremena na vreme pogleduju}i u pravcu hrama, i daqe krpario, sastavqao svoju poderanu mantiju. [ta je uistinu daqe bilo, ne zna se. Odnosno zna se samo toliko da je slede}eg jutra pred hramom prona|ena monahova zakrpqena mantija, a pored we osvanule i mnoge razglavqene cokule i izno{ene haqe. Tako su bar izvestila sredstva informisawa. Zoran [kiqevi}
18
POETA
Broj 5
PREDSTAVQAMO STRANE PESNIKE

writes haiku and longer poems from her tumblingdown C19 worker's cottage home in Brunswick, Victoria [Australia]. Much of Lorin's early childhood was spent on the foreshore and beach of a Melbourne bay-side suburb. From age nine she lived with her father, who ran the pub in a small East Gippsland timber town. She left school early, at fourteen, preferring a 'glamorous' career in hairdressing to her year 9 correspondence lessons. Later, she received an Honours degree in English Literature and a Dip. Ed. and subsequently taught high school English and ESL. She has remained an eternal student, enjoying her discovery of new aspects of the world, and of poetry, especially. Lorin's haiku have been widely published in Australian and overseas journals and anthologies. Though she has not entered international haiku competitions, she was awarded 1st prize in the 6th and 7th paper wasp Jack Stamm awards, in 2005 and 2006. Her first haiku collection, a wattle seedpod, was awarded first place in the Haiku Society of America Mildred Kanterman Memorial Merit Book Awards, 2009. It is available through the publishers, PostPressed, at http://www.postpressed.com.au/ or alternatively contact Lorin herself. Lorin is also the haiku editor for Notes from the Gean.
Lorin Ford
Psyches Lie She holds (steady now) the cool flame The room sways, pulses with light Flight, a rush of wings then darkness dropping molten She slakes her scalded skin bathes her cauterized sight He always was she says, volatile, and smiles, sorting socks from jocks by feel Her love-long labour laundering. Telling Tarot The bride smiles in white fool-footed at the edge stepping out to walk on air The witness stares straight into the flash into the barrel of the blown away future His girlfriend in black wriggles and laughs, shes the snakebite to the ankle The god-struck towers inevitable word can be prick stick weapon pain to an ingrown ear Broj 5
Necessity requires betrayal its an old thing, Greek heres Orpheus with wet feet The heart caves dark and brittle strewn with bones you cant remember but this is where you might come in, begin pick up the thread ravel the red raw Achilles tendon whence the hanged ones dangle in the world topsy-turvey snared like rabbits
Living Muse
Your eyes are all-forgiving mirrors. For you these men are innocent and holy, versed in chivalry, capable of honour. Sylph emerged, amazing, psyches bride from merely woman. Your words are silk they finger like merchants. Treasure, they pose you on pedestals. Hushed from their lips your name, their praise tonguing the taste of you: wafer, sacred wine. Soon, the woven cage for your protection. No-one shall touch you. Theyve invested. They worship and guard you like gold.
POETA
19
PREDSTAVQAMO STRANE PESNIKE lives in Nanoose Bay, on Vancouver Island. He is the founder and editor of Ascent Aspirations Magazine, http://www.ascentaspirations.ca, since 1997. His poetry and short fiction have appeared in over 65 journals.Last year David Fraser was included in Rocksalt, a new Anthology of Contemporary BC Poets launched in the fall of 2008. David is currently the Federation of BC Writers Regional Director for The Islands Region. His latest passion is developing Nanaimos newest spoken word series, WordStorm, http://www.wordstorm.ca Recently David has been chosen to participate in the nation-wide poetry reading event, Random Acts of Poetry http://national-random-acts-ofpoetry. blogspot.com/ in October 2009. http://www.ascentaspirations.ca/davidfrasershomesite.htm David Fraser has a BA in English from University of Toronto, and a M.Ed. in adult education from OISE.
David Fraser
Suicide Bomber
Two hands, once soft on tender skin lie mere fragments, in their sangria sand and sacrifice, diaphragm and belly ripped by dynamite, the remnants of a breathing soul draped in mingled pieces of all the stolen lives he stood among. Such a misguided arc of passion tempted him to such a carnal house, rooms wrapped in little children, such destruction of a home, a lost mind's retreat from hope, such a mouth now, that once could kiss and love exhales a stanch of hate where nothing rational can be exhumed.
Chasing Sticks and Running Down the Wind

On the good days Patches thinks she is a lamb kicking up her heels, propeller tail round and round for balance as she runs. On other days she clicks the night time hardwood of the house 20
searching for her home, lost and gulping for some air. Her time has come; like all of us, we have a time, a time to return the elements that we are back to the fertile places we were born. Many fear this moment, speculate on conjured images of light and dark, forever peace or fire and pain, but Patches now led quietly by the leash knows only journey, like her life, knows only dreams of chasing sticks, running down four foot waves, digging holes in cool sand to lie in the shade of summer's heat, or chasing down the autumn wind along the beach, fur out flat, a rippling blur. I sometimes wonder why we torture ourselves with pets, knowing we are doomed to grieve for them? Perhaps they teach us how to love, to see each day as new, full of dreams. Maybe in their final days they show us how to die, how to take that moment as it arrives still chasing sticks, running down the wind. Broj 5
POETA
PREDSTAVQAMO STRANE PESNIKE
GILLENA COX
http://myblog-lunchbreak.blogspot.com/ http://wwwcaribbeankigokukai.blogspot.com/ http://www.blogger.com/profile/09191865405561549074/
Love Story
Said love to me one day, 'Hi, how are you? But, alas! he spoke sadly I must move away I want, but cannot stay' Said love to me another day 'Hi, hitch a ride, for i swear; A long, long, time, willingly, Together can we journey' Said love to me in his Charming oh so sweet way 'Excuse me shall we play' Mmmm, play er sweet love today Then one day; I said to love 'Oh hush! you galant belamour You've said your say! My heart i shall hide away! ' But Love smiled, and spoke To me in the strangest way, And with that everspeaking Voice did say 'I Am Love', Thats all He said And pondering in silence; There, i had my say, 'No! i will no more! hear! Nor blush! nor sigh! Be off! you sweet schmoozer! ' So i opened my mouth, wide; To speak words from Deep within my heart; Syllables; No! Nev! Er! More! And out from my lips, They rolled, sweetly formed, From deep, deep, deep, within My heart; 'My Beloved...' POETA
Swing
Have you ever Wished you could Swing on the Chandliers Of your fantasies Without ever stopping Tto recollect the Era Whether of beauties And of beasties Of swords and of Dragons Or warriors and maidens Swooning at the feet Of princes Drawn to capture the Hearts of princesses Pulsating through the ardor Of her slipper Cobbled by magical hands In a land where glass Is precious and pure
Curtain Call
Early dawn's curtain, Drawn to reveal rain showers, And a pertinent absence of birdsong; The hum of a motor engine; The coolness of this morning, Is quickly snatched away, As the rain subsides; Bird songs; Kiskadee, kiskadee, kiskadee, And sunlight floods the morning; Curtain call. Broj 5
21
UDRU@EWE PISACA POETA U MEDIJIMA U prostorijama Udruènja pisaca POETA u Beogradu je 12..4.2011.g. odràno predstavljanje KNjI@EVNE TRILOGIJE (pri~e"ZEMLjA BEZ SVIJESTI", aforizmi "NEDOVR[ENE DU[E" i pjesme "NEOTKANI SIZIF") knjièvnika Sabahudina Hadìali}a iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina. Doma}in ve~eri, moderator i promotor je bio knjièvnik Veselin Dèletovi}, direktor Udruènja pisaca POETA. Pored njega, o knjigama su govorili jedan od recenzenata, knjièvnik Andrej Gli{i} i Darko Habazin Daks, knjièvnik i urednik ~asopisa POETA. Tokom ve~eri je predstavljeno i prvo {tampano izdanje godi{njaka DIOGEN pro kultura magazine iz Sarajevo od strane gl. i odg. urednika magazina, Sabahudina Hadìali}a, uz predo~avanje aktivnosti unutar realizacije objavljivanja ~asopisa POETA iz Beograda uz predstavljanje ~etiri do sada objavljena broja. Najavljena je saradnja izme|u navedenih ~asopisa unutar planiranih aktivnosti u narednom periodu.
22
POETA
Broj 5
UDRU@EWE PISACA POETA U MEDIJIMA
Broj 5
POETA
23
KWI@EVNE KRITIKE I PRIKAZI KWIGA
KONKAVNOST DRU[TVA I POJEDINCA U ROMANU ,,BELI LAVIRINT'' PEKA LALIÎ]A

Peko Lali~i}: Beli lavirint, Udruèwe pisaca ,,Poeta'', Beograd, 2010.
U ono vrijeme kada su mnogi qudi iz svih krajeva biv{e SFRJ i{li u Bor i Majdanpek da traè u wihovim majdanima zlato, Peko Lali~i} gowen kroz li~ne lavirinte, sa lu~om u wedrima krenuo je iz rodnog Gusiwa da svoje ,,zlato" dobijeno po ro|ewu odnese wima. Peko Lali~i} je afirmisani pjesnik i aforisti~ar, prepoznatqiv po esencijalnoj, iskrenoj misli i izrazu pomije{anim sa fantasti~nim psiholo{kim pauzama. On ovih dana ulazi i na velika vrata romana kao kwèvne vrste. Sada se uhvatio u ko{tac sa romanom koji se po svojoj formi i zahtjevima dosta razlikuje od poezije. Sve one prednosti koje roman ima u odnosu na druge kwièvne vrste lako umiju da postanu i nedostaci. Ovakva kwièvna forma, htjela ili ne, gubi esencijalnost. Svako umjetni~ko djelo sastavqeno je od umjetni~kog i vanumjetni~kog prostora, to je simbioza kojom je umjetnost na neki na~in svjesno i smi{qeno ka`wena, pa se umjetniku nudi da vanumjetni~ki sadràj svede na {to je mogu}e mawu mjeru. Sve {to je razigranija fabula, dogadjaj, radwa, umjetni~ki sadràj je nestabilniji. Iz svih ovih razloga savremeni roman odbija i ne èli pasivnog ~itaoca, a svim sredstvima ,,hvata" aktivnog ~itaoca koji u istom trenutku mora biti i stvaralac i `rtva. Peko Lalil~i} zna sve ove ,,zamke" i hrabro poklawa najprobirqivijim ~itaocima roman ,,Beli lavirint" koji pokazuje i prihvata sve nedostatke ~ovjeka u dana{wem izgubqenom ,,demokratskom" dru{tvu, i {to se sve vi{e pomiwe demokratija we je sve mawe, a ta~nije - nikada je nije ni bilo. Ako Peko Lali~i} polazi od fikcije i nama na taj na~in otvara vrata ,,Belog lavirinta", onda zaista nema vaqanog razloga da i ja kao pa`qiviji ~italac ne krenem wegovim putem; ako nema uzajamnog povjerewa, nema ni djela ni ~itaoca. Ali, prvo, moramo znati u {ta ulazimo. Pametno i po{teno je krenuti od samog naslova koji nas navodio na nekoliko stranputica i slijepih ulica Pekovog ,,lavirinta". Naslov je jedan od kqu~eva pomo}u kojih se moè donekle u}i i zaviriti u ovu prozu. On je sastavqen od dvije lekseme, na izgled obi~ne i jasne, ali kada se ujedine prave pravi matemati~ki problem. Te lekseme su BIJEL i LAVIRINT i one odmah otvaraju {iroku lepezu asocijacija i simbola, pa smo prinu|eni da izvr{imo wihov uì izbor. Grupisawem simbola sami se name}u i najvi{e nam odgovaraju: izbavqewe, pravda, ~istota, razrje{ewe i zamor~i}i, i to moè biti jedan od putokaza kojim }emo ~itati Pekov prvijenac, i {to je najva`nije daje nam boju svjetlosti pod kojom }emo i{~itavati ove stranice. Ve} sa prvih strana primje}uje se paralelna struktura i radwa kre}e u dva toka koji se ~esto u kqu~nim trenucima presijecaju. Taj po~etak zaista djeluje iznena|uju}e i donekle zbuwuju}e. Preko la`ne porodi~ne idile, brzo se otvaraju drugi i {iri prostori kojima je dato vi{e prostora i pa`we. Prvi tok je li~ni lavirint Peka Lali~i}a, a drugi tok je tok kojim ide dana{wi, o~ajni i oma|ijani ~ovjek. Drugi tok je znatno obimniji i jedan od wegovih zadataka je da napravi gladijatorsku arenu na kojoj }e se Peko obra~unati sa li~nim problemima koji ga godinama tro{e i prate kao sjenka. Op{ti problem odnosi se na bolesnika i Bolnicu, koji je jedan od glavnih }orsokaka koji nam oteàva da shavatimo su{tinu, pa wima ne}u u tolikoj mjeri ni poklawati ve}u pazwu jer je prethodna kritika dosta o tome govorila. Trudi}u se da problem {to vi{e uprostim kako bih mu dao jednu univerzalnu dimenziju. I naravno, ne}u se sloìti da je glavna ideja romana osuditi samo jednu dru{tvenu anomaliju - korupciju, jer je to samo jedna kap u moru haosa i licemjerstva, ve} to mora da bude znatno {ire. Pa, ~ak, i ako ima autobiografskih elemenata, to me ne}e mnogo staviti u nedoumicu da promijenim svoje mi{qewe. Kada je u pitawu umjetnost, individualnost se neminovno i nemilosrdno gubi, a zdravo dru{tvo dobija wene plodove. Ne moè, ne smije jedan individualni problem da zamijeni i reprezentuje cjelokupno dru{tvo. Ako je i bilo autobiografskih elemenata, onda je dobro da je romanopisac i sam sebe uvjerio u haos, o~aj i bezizlaznost dana{weg ~ovjeka u tranzicionom procesu koji je po~eo davno prije nas. Tako|e, ne bi bio ni prvi put da se djelo ,,otme" stvaraocu i zapo~ne svoj novi ìvot. Problem je toliko veliki da se mora uzdi}i na mnogo vi{i nivo, a tu se ogleda umjetnikova vizija i èqa da se svaka ,,inficirana }elija dru{tva" pod hitno amputira i odloì na neku ure|enu atmosfersku deponiju naprednog zapadnog dru{tva.
24
POETA
Broj 5
KWI@EVNE KRITIKE I PRIKAZI KWIGA

Tema mita i korupcije nije epohalno otkri}e. Mito i korupcija su prisutni svuda i stalno. Borba koja je ovdje hrabro zapo~eta pomalo je sizifovski posao, ali zbog ~ovjeka, sinonima za opstanak, pravdu, mora da postoji. Zato, autor ne}e da nas iznenadi korupcijom, potkupqivim qekarima, on }e da nas iznenadi svojim neobi~nim na~inom ,,ratovawa" protkanim li~nim lavirintima. Pekova neobi~nost prisutna je gotovo na svakom koraku, a ponajvi{e po oblikovawu likova, atmosfere i opisa. Ove tri stavke skoro je nemogu}e razdvojiti. Likove moèmo podijeliti u tri gupe. Prva grupa su bolesnici, druga qekari, a tre}a grupa je nevidqiva koja predstavqa glavne institucije na{eg demokratskog dru{tva. Bolesnici su grupa qudi koju pre}utno predvodi Predrag Lon~arevi}, koji se ujedno u nekim trenucima smjewuje sa naratorom, tako da je stalno prisutan, sve zna i sve vidi. Oni su veoma interesantno formirani, prepoznatqivi su po vlastitim imenima, ali ne i prezimenima, i veoma dugim dijalozima, odnosno monolozima. Tu su zastupqene sve strukture qudi. Svi su oni u istoj situaciji i bez obzira da li su obrazovani ili ne, pokazuju isto znawe iz kwièvnosti, umjetnosti i ekonomije, pa nas to navodi da se ovdje ustvari radi o jednoj - lijevoj polovini jednog lika. Druga desna polovina ovog lika oslikana je u likovima qekara. Ta~no je da su qekari predstavqeni kao nemilosrdni i korumpirani, i da su oni oli~ewe svega ,,prqavog" i ne~asnog. Spremni su sve da urade da zadovoqe svoje uske ciqeve, pa i ako su pretrpani novcem. Wihova imena su blago izbjegnuta, a u prvi plan dolaze prezimena koja imaju simboli~na zna~ewa. A, zar, nije takav i Pe|a Lon~arevi} koji vara svoju suprugu bez vaqanog razloga, sem neke potrebe za promjenom. Pe|u, dr êrkez {aqe na ,,produèni vikend", a Pe|a svoju ènu {aqe od sebe i svoje qubavi. Pa, ~ija je krivica ve}a? Ima li bitnijih razlika? Razlika je veoma mala a krivica istog inteziteta sa drugim predznakom. ôvjek je u stalnoj borbi sa samim sobom, upoznaje sebe, pronalazi vrline i mane i poku{ava da na|e opravdawe za svoje postojawe i lijek da bi ispunio ciq postojawa ~ovjeka. Ovo jedan duga~ak monolog, a ovaj roman ~isto prepirawe ~ovjeka sa samim sobom, pa to ovom romanu daje jo{ ve}u intrigantnost i ~ar, ali i ve}u poeti~nost. Zbog ovakve koncepcije, Lali~i} gubi korisne po{tapalice, poput: opisa, razmi{qawa, snova, i dr. Sve je svedeno na beskona~an dijalog - monolog. Osje}a se pjesni~ka nestrpqivost da {to prije iskaè misao, da slu~ajno ve} narednog trena ne bi pobjegla. Wegovi likovi kada postavqaju pitawa ne ~ekaju odgovor, ve} sami odgovaraju, rasu|uju i razmi{qaju. U tim trenucima, autor je mo`da mogao malo da ,,pri~eka" i da dobije odgovor, a samim tim i dobar alibi za svoje tvrdwe. Brzina scena je nevjerovatna, skoro da se ne moè odrediti kada se zavr{ava jedan, a kada po~iwe drugi dan, tako je i sa posjetama bolesnicima. Iz svih ovih razloga na doktore gledam druga~ije od ostalih, kao na raspolu}ene, nesre}ne i isprepadane li~nosti, ~ist proizvod nesre}nog i nesre|enog dru{tva. Tre}i lik je perfidno dat, sakriven i mra~an, tre}i lik je vladaju}a ma{inerija sa svim svojim prikqu~cima. Pa, to je Bolnica, koja se svuda u djelu pi{e velikim slovom, ba{ kao i vlastite imenice. Ona je hladna, bez opisa, bez detaqa. O woj samo znamo da u woj nema sobe broj 13, broj simboli~an za nesre}u i datira jo{ od 13. vijeka kada je bila velika sje~a templara u Francuskoj koji su bili oboàvaoci lika Marije Magdalene. Ustvari postoji soba broj 13, a to je sama Bolnica koja je isprepletana hladnim hodnicima lavirinta, i smatram da nije ona ba{ toliko negativna jer ipak kako - tako bolesnici izlaze izlije~eni i sposobni su da hodaju. A to je omogu}ila ONA - Bolnica, koja na neki na~in predstavqa trening za jo{ mnogo okrutniji svijet koji ih ~eka vani. Ovaj lavirint nema kraja, ovdje se iz lavirinta ulazi u drugi lavirint, i tako redom. Dugi monolozi, neizdvajawe jasnih likova, jo{ jedan je pokazateq da je Peko pjesnik i ima tu pjesni~ku sebi~nost. U pjesmi je sve jedan dah, sve iz jednog izdisaja, i ta mu navika ne dozvoqava da likove ja~e oìvi i zasebno vodi wihove ìvote. Ali to nije nedostatak, ve} efektno iznena|ewe, a kwièvnikovo pjesni~ko mazohisti~no stawe. Na po~etku sam pomenuo jo{ jedan tok romana, a to su li~ni lavirinti samog autora, a koje autor krije ~ak i od samoga sebe. Kad god mu je lijepo, kad god mu je te{ko pojavi se po neki predmet iz wegovog rodnoj kraja. Tu je fla{a podgori~kog VRANCA uz koje Predrag Lon~arevi} provodi opu{tene trenutke sa svojom qubavnicom, zatim cimer u bolni~koj sobi iz okoline Podgorice, pomiwawe imena nekih mjesta i drugi sitniji detaqi koji kao slu~ajno bqesnu, samo onoliko koliko da se Lali~i} ne uspava u vo`wi na dugom putu bez odmora i sna. Svi ovi detaqi mo`da bi bili suvi{ni da se na posqedwim stranama ne pomiwe Plavsko jezero. A Plavsko jezero je pravi draguq na sjeveru Crne Gore odakle je ponikao i gdje je odrastao Peko Lali~i}. I gle ~uda, tu se i zavr{ava ,,Beli lavirint", i to u trenutku kada se u wemu davi dr êrkez prema kome narator ipak osje}a saàqewe. Tu se ovaj lavirint i zavr{ava, sve ono {to ga je mu~ilo, autor je morao da se suo~i sa tim i udavi ga ondje gdje se i rodio. Za razliku od klasi~nih lavirinata, ,,Beli lavirint" ima samo jedan ulaz koji se koristi i kao izlaz. ,,I on se pokri }ebetom i odluta u svoj svemir da traì zvezde Dobrice i Lepotice". ,,Beli lavirint" je roman koji ve} sada dobija popularnost i predlaèm ga svim savjesnim ~itaocima i qubiteqima kwièvnosti. Tako|e, ~itaocu poru~ujem da korice ovog romana prvi put, obavezno otvori dok bude ~ekao u nepreglednim kolonama qudi za glasawe na presudnim dràvnim i istorijskim izborima, ili dok bude kupovao 6 fla{a jestivog uqa na popularnim akcijama. Sigurno je da }e u tim trenucima djelo najboqe razumjeti.
Rade Joli} Broj 5 POETA
25
PESME IZ DAQINE I BLIZINE
PUSTI SUZU
Okreni se, pogledaj u nju Pusti suzu, s tugom krojenu Da ti klizi niz obraze Da ti kvasi puste staze Neka vino bol odnese tvoju Tugu pla~e, suza lije Bol sa du{om vino pije â{a tugu ne krije Neka vino bol odnese tvoju Okreni se, pogledaj u nju Pusti suzu s tugom krojenu Neka kap tvoje boli Kapne na pra{inu zemljanu Da upije tugu neznanu Pusti suzu neka lije Neka du{a bol ne krije Da ti klizi niz obraze Da ti kvasi puste staze Neka vino bol odnese tvoju
BANANE
U blizini moga doma prodavnica vo}a. Vrlo ~esto uprem pogled u brdo banana. Zagrcnem se, krenu suze i oìve sje}anja, Prokrvari jedna davna, zatrovana rana. Preplave me uspomene na moj ìvot u izgnanstvu. Hu~i more ne ~ujem ga, sunce prì meni zima. "Bi li mama kupila mi samo jednu bananu". Pogodi me, kao grom, molba najmla|eg mi sina. "Kupi samo jednu malu, ako ima{ para. Ako danas nema kupi}e{ mi sjutra. Zna{ kako si nekada puno kupovala. Govorila da je zdravo pojesti jednu svakoga jutra. Ako li mi mama kupi{, sve }u da te slu{am. I}u s tobom ~uvat' koze i bra}emo ljubi~ice. Ja }u pojesti pola, pola dati braci, Znam da nema{ novac. Mi smo izbjeglice." @eljela sam, al' ne mogoh, da sakrijem suze. I pomislih "Tugo moja kako li }u izdràti?" Sin ugleda moje suze i àlosno re~e "Ne}u mama bananu, samo nemoj plakati." Godine su minule, al' pro{lost je ìva. I suze su presahle, i nije mi vi{e zima. Na mom stolu uvijek su ùte, zrele banane. Niko ih ne jede. Kad' istrunu zamijenim, Al neka ih ima.
Marija Helena Vesovi}

PROKLETA @ENA
Zna{ da umor i starost dolaze polako u tvoju du{u gde ve~ita oluja vlada, gde neprestano gore baklje kao znak slobode, kao izgubljeno svetlo u dubini tamnoj koja se nikada ugasiti ne moè. Mo`da i ne zna{ ti prokleta èno, koliko si tuge a i sre}e dala, koliko si nade sejala za sobom a koliko kletve k sebi prizvala. [ta se tu moè, kada je ljubav iz svetlosti du{e sijala na tebi kao lampioni, kao putokaz onima koji traè ne{to da svoju slobodu vinu prema vasioni. I kada ti se svi snovi poru{e i kada bude{ na samrtnom ~asu ìve}e ljubavi iz tvoje du{e i nazdraviti sa tobom poslednju ~a{u.
Vasiljka Mari}
ÎTAVOG SVOG @IVOTA îtavog svog ìvota pisao sam kwigu. îtavog svog ìvota kwiga je ~itala mene. îtavog svog ìvota olovka je klizila po mojoj koì. îtavog svog ìvota pisao sam kwigu na svojoj koì. Aleksej ûrilov Broj 5
Biljana Vidanovi}
26 POETA
PESME IZ DAQINE I BLIZINE
KRAJ RIJEKE
rijeka i bez ki{e moè biti mutna i hladna kad u svome toku pokrene pijesak izba~en ranije hladna i divlja usred vrelog dana pokorena je vrbom i ~vrstim rastinjem nad sobom a ja poku{avam sloìti sebe u bilo koju podjelu gdje su sve ure|ene minus dioptrijom i bilo bi ~udno voljeti ludo u zrelim godinama pogotovu ako zvijezde to nisu odredile ranije praviti neprili~nosti zbog kojih bi se mnogi smijali zabrinuti pomislili da je kona~no izronila ne~ista sila ljubav je kao ova rijeka {to ùri svome uviranju a mnogi }e ostati na obali u strahu od vode pa i ja govorim nepotrebne rije~i jer strah me je da }utim i pogledam u svoju i tvoju prazninu osta}u ovdje kraj nje dok ne na|em odgovor
STROG, ALI DOBAR

Moj otac je, u vaspitavawu dece bio strog, ali i blagonaklon, istovremeno. Se}am se jednom kada sam se razbesneo, otac me je udario. Kasnije sam zaspao pla~u}i. U neznawu kako da ispoqi ose}awe àlosti, a ose}aju}i se skru{enim, otac me je nahranio indijanskim krompirom. Razbudio sam se, duboko dirnut, ose}aju}i da me otac iskreno voli. Drugi put, otac je kaznio mog tvordoglavog brata i zatvorio ga u mra~nu prostoriju. Zbog razjarenosti, brat je odbio da spava. Ni otac nije mogao da zaspi. Kona~no, oti{ao je do brata i rekao mu: "Lo{e si se poneo, stoga sam te kaznio. Ali, ja te jo{ uvek volim i èlim da ostanem ovde da ti pravim dru{tvo."
Jasmina Hanjali}
VOLETI
Voleti il' biti voljen je mo}no toliko da svaki damar u ~oveku ume da proìma na to ose}anje niko se jo{ nije sviko. Istinska snaga nije u ratu vojski i vojnika, ve} u neizmernoj ne`nosti i ljubavi prelepe ène Kleopatre i boema pesnika. Time se ne pomeraju brda i planine vojnici ne duè 'mesto oru`ja cve}e al' moè svakog da digne u visine. Oni {to voleti ne mogu, il' ne znaju shvatiti ne mogu najobi~nije stvari da su sve dalje i dalje {to manje daju.
Svetlana Radenkovi}
VRLINA
Ima ponekih vrlina, koje ostaju neprime}ene, ukoliko nema prilike da ih proverimo. One se ne ispoqavaju u lagodnim danima tako sjajnim kao u danima oja|enosti. One su kao svici ~iji se sjaj vi|a jedino no}u. One su poput zvezda koje se ne prikazuju na dnevnoj svetlosti i sijaju samo no}u. Kao tama y pozadini, patwa opto~uje dijamantske vrline. Doprinosi brilijantnosti.
Zoran Dr. Jankovi}-Janez

Broj 5
Svetlana Radenkovi}
POETA
27
OSLIKANA POEZIJA
28
POETA
Broj 5
POETA QUDSKO BI]E Poznavala te nisam dok zemqu ne pohara{e muwe savesti otu|ene, dok sa ruku ti ne stopi{e negve dostojanstva. Nikad ne znadoh tvoje slobode daq. @iveh gledaju}' samo blagosti ~ove~anstva gde svako sebi nastoji stati kraq. Poznavala te nisam. I po ko zna koji put poèleh da ne budem vi{e tvoja sadru`nica, da mi sa lica ne sija uàs na tvoju odoru sivu, a znadoh dobro govor trava i suze ptica, i dugi mese~ev krik, i nadu, tu vatru ìvu. Poznavala te nisam do sada. Ovde priroda majka ispod koprena izdanak qubavi ne greje tebi. Zato ti zavide zveri na zverstvu i nevernici na neverstvu. Nad hladnom knutom ograni~ewa zla vila sudbinu mewa. SUSRET Pod pazuhom vjetra Nosi{ poruke s kamena Na kamen Toplim pazuhom jutra Cvijet u kosi nosi{ Kao spomenik putniku Moreplovcu brkatom Grada Nepoznatog zaboravqenog Toplim pazuhom jutra Ostavio sam prozor [irom otvoren Jo{ ju~er Pod naletom vijetra Pazuhom jutra Stiè{
SJENKE APRIL Otkuda dopire tako opojan behar? Tiho se klawaju nebu neveste bele, ìvotnog soka svakoj prepun je pehar, blistavom snagom podrhtavaju cele omladele. O, ja razumem wihove {apate tanke, nemu{ti jezik biqa se lako otvara, nevino zbore krpave {qive ranke, zelenim stihom pojena kru{ka stara progovara. Nijednim bolom ne}e da bude stanka za sutra plodno, radosno, cvetno, belo... Nijednim bolom ve~ita uspavanka ne uzme sebi zauvek bi}e celo obolelo. Milica Ili} Ga~i} Broj 5 POETA Bacili ih u rijeku Koja broji Sve na{e padove Sastanke u aksnu jesen Iza brda Koje se povija Lomi pod naletom Qubomore Bacili ih u vodu Ona ne moè Da opere Te mr{ave Ruke [to nas Traè Bacili ih nekad Veqko Bosni}
29
POETA Arsenije ârnojevi} po drugi put me|u Srbima Uvodna pesma Pred platnom Paje Jovanovi}a SEOBA SRBAQA Zar ovo krenusmo? Kuda, kamo? Jesmo li kadri ikuda sti}i? Da li je dobro?- {to jo{ znamo: svi smo mi, opet - ârnojevi}i! Po hlebu, vodi i Krstu ~asnom, svi redom postali naslednici... Pa pohrlismo putawom jasnom, i pobe|eni i gubitnici! Samo {to za nas nema ume}a, Jovanovi} Paje da nas smesti, u ve~no vreme, zar nam je sre}a, {to slikari danas nisu ~esti, da spoznaju ~emer novih seoba? Wihova dela apstraktna, siva, ipak su jedna nova deoba! Pajino platno ~udesno skriva, ono {to jesmo, od vajkada! I vreme, i mesto gde }emo sti}i... U svakoj Pajinoj boji je nada, da ve~no ìve ârnojevi}i! Ne! Rekoh, a srce steè teskoba. Sin nosi ime Bolkonskog kneza... - [ta ako do|e nova seoba? Upita kopqe crnoga sleza Re~ mi u mrku zemqu splasnu... O seobama ja ne smem sniti! Samo }u snevati jesen kasnu... I Oweginu Tatjana biti... Ili }u Lenka Dun|erski biti? Pisati davna pisma, ne`na... A sina od qudi zveri kriti, al' ako do|e al neizbe`na seoba vernih, seoba Srba, pa Andrej postane Arsenije, ja zaplaka}u kao vrba, zar bi}e ne{to {to bilo nije? I ako ne htedne niko po}i, ja }u za sinom u stopu smerno, negde - gde }emo opet mo}i ìveti tiho, verovat verno, negde - gde ne}emo nositi ìga, negde - gde ne}e da nas broje... Ovde }e ostati Na{a kwiga! ... I moja ba{ta, Nebeske boje! U Kwizi slova - tamni svedoci, imena, datumi na{ih ro|ewa... U slovima deca, dedovi, oci, na{a stradawa - i vaskrsewa... PESMA O ODLASKU Re~ se kroz Jezik }utqivo skriva. Datumi pesme jedva da broje, pa se zapitah, jesam li ìva u mojoj ba{ti boùrne boje? Ne}u da iza|em iz modre sobe, u svet gde nasr}u zveri qute! Gde vrebaju seobe i deobe! A slepe vo|e nemu{to }ute... Kako me pro{lost po licu pe~e! Pa {ta bi bilo da bilo nije? A masla~ak kao da re~e: Sin ti se zove Arsenije? 30 POETA U Kwizi Jezik - kroz Jezik seme. U semenu klica - znak postawa. U Jeziku se}awe na ono vreme od svakog ra|awa - do umirawa! U pesmi molitva za ime Kneza! Iz molitve iskra jo{ uvek bije... A stru~ak milog belog sleza, {apnu : da krenu Arsenije... Re~ mi u mrku zemqu pade. ûdne se slike vidom roje. Po{aqi, Gospode, ki{e i nade, za one {to se od sutra boje. Milica Bakra~ Broj 5
POETA RADAQICA Mala {umska uvala iznad rodne ku}e; Ta trunka zemqe, gle! stane u moje oko. I sve u bonom telu - ({to je umiru}e) Najednom oìvi. Ugnezdiv se duboko U se}awe moje; - Kad divna be{e varka Koja me daleko na pu~inu odmami; Gde ve} quqkala se sudbe malena barka: Brode}i ka svetlosti - (ili mo`da tami) Na kojoj jo{ drhturi bledo bi}e moje, Sve zure}` u zvezde. Nad jedrom {to se roje. UKRADENI TRENUTAK Kada bih mogao da vratim trenutak Da prona|em na~in i ukradem vreme Izgradim isti onaj kutak Da ~udesno opet drhtimo od treme Treba mi ma{ina, neka ~udna sprava [to ne tro{i vreme, {to ne broji sate Qubav nije vatra, ona je k'o trava Izraste ponovo kada je podkrate A ja i daqe ma{tam, opijen od vina Ne}u da nestane{, ho}u da se borim Ne smeta mi vreme, blizu je daqina O~aran sam tobom, zaqubqen i volim Se}am se usana, poqubaca strasnih @elim da osetim po telu leptire Da opet poletim zbog uzdaha glasnih I da srcem sna`no ispisujem lire Izdrà}u ipak, ostvariti snove Napravi}u nekako te trenutke nove Uradi}u sve, ne}u da odolim I sama zna{ mila, koliko te volim Napisa}u kwigu i stvoriti lament K'o brevijar stari, kao èqa vre}u Prizna}u istinu, povratiti pamet Stvoriti sonatu za qubav i sre}u SNOVI OD STAKLA Pokida}u stege mr`we i pravila Zaploviti morem do ostrva snova Od jedara broda napravi}u krila I spustiti du{u iznad tvoga krova Zakqu~a}u vrata |avolu iz pakla Zabraniti ki{i da napravi tugu Oja~a}u snove da nisu od stakla A od sivog neba napraviti dugu Uni{ti}u nemir, pu{ke i rakete Pribliìti zvezde, Sunce i komete Naterati pahuqe snega da nas greju Ubediti qude da se uvek smeju I}i }u iz jedne pa u drugu krajnost Ubedi}u snove da postanu stvarnost Prihvati}u bolest i da budem gubav Samo da osetim iz tvog srca qubav Slavi{a Pavlovi}
TOVAR @I]A ZLEHUDOGA Evo bi}e Boè sedamdeset leta Kako hodam k Tebi ivicom ìleta Nose}` ì}a tovar na zlehuda ple}a Sve ~eznu} za onim {to Ti nazva sre}a Po zemnome {aru jurodiv se smucah Tebe nedostojan - u crn kam zatucah Molih Te Preblagi da iz svoje {kriwe Doda{ kru{nu mrvu gladnom sred pustiwe A Ti - ve{ti artist u nebeskoj {atri Sve to na led stavqa{ pa prinosi{ vatri Od tebe ka meni ni varqivo slovo Milosti sve Tvoje ve} sam prebolovò Kletve il` molitve - do|e mu na isto Okre}em se Tebi moj dragi Mefisto Novak Br~i} Broj 5 POETA
31
POETA ODE OTAC (Slavko Dragi}evi}, 1926 - 1993) 3. ode otac a ìvot wegov ostade u meni da se otima izmi~e kobeqa da se migoqi zgu{wava i sleè dok se svede dok se iz wega su{to zrno ne izdvoji kojim se svako vreme svaka pro{lost svaka propast s ve~no{}u veè dok }ute i drme gole grane s mukom za stablo prikovane snuju}i zelene dane dok se nit ìvota za~epa i koren pusti du{a se wegova negde svija u nigdini kao roj p~ela kad se od matice otme kad se nad vidikom uspiwe i kruì ciqaju}i granu deblo dom svoj novi {to }e mir toplinu i radost nebesku da pruì 4. ode otac rasputicom krivim dolom vrlet-stazom nevid-poqem blatnom xadom i sokakom gluvim putem u nigdinu klimaju}i nakasavet vetrom ki{om slomovratom ka dnu tame i ponora ne ~eznu}i svetlost plavet ne mare} za mese~inu ode lako miran stamen kao da zna kud }e {ta }e ode lako a u meni sve se sru~i pade dole svet od stakla snovi|ewa privid lagod uzdignutost u kvazare sve odlete ja ostadoh na ledini skru{en kamen Rajica Dragi}evi} 32 POETA Broj 5
1. te no}i uo~i odlaska u razlomqen mi san proviri ùto pa~e nose}i smrt u kqunu i dvaput kaza "kuku" poslato od onoga koji sve vidi ~uje i zna meni rovitom i neukom da {togod pre vremena javi mali po{tar odenut u ùto na kukavi~jem mi jeziku razgovetno kaza {ta }e biti a ja ga eto dockan shvatih kad ìvot se sti{a i svede na ta~ku {to se na kraju svega stavi
2. ode otac a predeli osta{e da zve~e u kojima senka wegova prestade da se mi~e kosovina mlan~a studenica uvlaka luka vilipov laz ta stani{ta podupirao je dahom {kripom i grmqavom zbog wega su zapravo izmi{qena i sme{tena tu da ih pogledom i korakom premerava kad ìvot iscuri kad iz wih ne~ujno otklizi ostane ne{to da se wi{e da treperi i zeleni u vazduhu iznad grawa iznad li{}a iznad trava
POETA RASTANAK Kad do|e vreme za rastanak ni zrikavci nisu svirali i svici su svoje fewere pogasili. No} tiha je bila prozirna od svitawa koje je kucalo na vratima. RAZDELBA Koga dojde vreme za razdelba ni {turcite ne svirea i svetulkite svoite feneri gi izgasnaa. Nokta tivka be{e prosirna od razdenuvaweto {to ~uka{e na vrata. PARTING When the time came for good-bye no crickets were chirping and the fireflies turned off their lanterns. The night was quiet, translucent from the dawn that was knocking on the door. Autor i prevodilac/ Author and translator: Ratka Damwanovi} Broj 5 POETA [KOQKA QUBAVI Zarobqen u ùdwi za~arane {koqke zapo~eh na javi biser sna lu~iti... Amor oìveo qubavi mi boqke, biserom sudbine èli me mu~iti. Disao sam dahom qubavnoga plama, pupoqaka maja, zagrqaja tvoga, upijao bulke obraza, bez srama, iskrewa kupina oka sudbinskoga. Behu nam mreèni prsti tela èqni... Vaqkaste ravnice udova ti mazni' na na{em oltaru, stidwom raskriqeni devici u slavu - nudi{e se kazni. Slutwa je tiwala od gre{na po~etka qubavi nam mo}ne, na bol osu|ene... Nema nagle sre}e bez kobna svr{etka, ostado{e samo snene uspomene. \ura [efer Sremac
33
POETA MIR U NEMIRU

Nemirno je ovo zati{je {to odjekuje u srì ~oveka ~ije grozni~ave misli spontano luduju i u meni. Od razgorenih ose}awa slepoo~nice mi silno biju. O~ajni~ki traìm svedo~ewe ti{ine za svako neizrecivo bezglavo treperewe za sve nemu{te re~i. Poslu{aj za tren ove o~i koje govore nemirnim plamenom, {aqu poruku u vremenu da im ne{to zna~i tvoja blizina, prizivaju tvoju hladno}u da se prepusti mojim vatrenim skitawima. Jednom bar u slatkoj ti{ini na punoj mese~ini razapni me na grudima svojim da utonem, da se uzdignem, tvoj mir i moj nemir da se izjedna~e.
NA GROBU SIROTOG B. B. "Ja, Bertolt Breht, poti~em iz crnih {uma. U gradove me je donela moja mati Dok sam joj u utrobi leào. I hladno}a {uma Sve do smrti }e u meni potrajati" (O sirotom B. B., Bertolt Breht) Pod zidom od crvene cigle koja je Bojena rumenilom zvijezde i Kva{ena znojem bezimenih da Ne popuca i ne umrvi se ko kre~, Leìte ti i tvoja draga, Rame uz rame, prah uz prah. Znao si da se veli~ina ne mjeri Grandiozno{}u spomenika pa Na ~elu nosi{ neoklesan ste}ak, Ko misao da odapiwe{ put neba! Na wemu, samo tvoje ime prosto I ni{ta vi{e: Ni bremena godina Ni suvi{nih rije~i Ni jadikovki, ne daj Boè. I ja èlim da odem tako, Brzo i tiho kao siroti B. B. Da me puste da lutam Prostranstvima silnim Jer zidova pod zemqom nema! SAT Ne gledati na sat, zna~i Biti ìv. Ne gledati na sat, zna~i Biti slobodan. Ne gledati na sat, zna~i Imati vremena Za druge, za sebe, za svet. Ne gledati na sat, zna~i Biti pa`qiv, Voleti i biti voqen. Ne gledati na sat, zna~i Biti bezvremen I ne umeti umreti. Berislav Blagojevi} Broj 5
PEACE IN RESTLESSNESS
Rough is this peacefulness which resonates in the heart of the man whose feverish thoughts spontaneously rage in me as well. The burning feelings cause my temples to pound. Desperately I seek the testimony of silence for all the unspeakable headless flickers, for all muted words and sounds. Listen for a moment to these eyes that speak with restless flame, they are sending a message in time that your proximity means something to them, they call upon your coldness to indulge my fiery vagrancy. At least once on a full moonlight in the sweet silence crucify me on your chest to surender, to rise, your peace and my restlessness to equalize. Author and translator:
Ratka Damnjanovic
34
POETA
POETA MOLITVA O~i mi noèm proreì Iznutra meni slijepom A jezik mrtvouzice sveì Pa pokrij biber crijepom. Ruke i noge mi sapni @ivin~e da mi se ruga Pa o{trom strijelom odapni posred ~eonog kruga. U{i mi voskom zatopi Nozdrve borovom smolom Potom me mu~ki u{kopi Nek mi se smiju golom. Pa u|i u srce moje Mrvine mrve mrvu Gdje se svi grijesi broje Meni i najmawem crvu. Uzmi zrnceta mrvu [to ga ne vidje niko Pa posij pred crkvu prvu Ne bi li o~i{}en niko. U kwigu ro|enih uvrsti Monaha male shime Lipqem }e da se krsti Slave}i wegovo ime. Milo{ Mili}evi} RE[ETKE STRASTI èna u crnoj marami izgubila ime na ~asu pogre{ne qubavi Rascvetala devoj~ica gazi de~akovu senku u beloj posteqi sa crvenom kapi Zatvorena robiwa smeje se na glas i jednoj i drugoj Kroz re{etke strasti pokondireni Djavo gleda svoje medjuno`je! Dragan Stodi} Broj 5 KOREN MI SE GASI
Ja, bosanski Srbin daleko od Drine upirò sam o~i prema va{oj strani i ~ekao sunce s istoka da sine da u stvarnost do|u dani opevani. Moj pa}eni predak ispod krivog graba rastao je tiho na oskudnoj dra~i. Tla~io ga Tur~in, posle do{ò [vaba. [to su bili gori, on je bio ja~i. Uzimò je kwige od duhovnog oca. Crna mu je sena prekrivala lice dok ~ita o pla~u sa turskoga koca, povrati mu osmeh slovo }irilice. Ja, bosanski Srbin potomak junaka odrastoh uz oca, Titovog heroja. Dok je deda pevò uz gusle predaka u o~evoj pesmi bi crvenih boja. Du{a mi je tako deqena na pola gajen sam u ku}i na kosovskom mitu, a u {koli bila sva istina gola, pevao sam pesme svom voqenom Titu. Deda mi je pri~ò kad smo bili sami: "Ne nasjedaj sine, na te besmislice bez Save i Vuka bili bi u tami, bez wih ne bi bilo na{e }irilice. Od prvog pla~a do jecaja kraj odra duhovno iskustvo dah predaka {iri ~ista nam je pro{lost kò nebesa modra iza svakog plota duh predaka viri. Na{i stari njesu ni u te{ko doba bacali pod noge svoj ponos i vjeru, otidi do moga budu}ega groba vidi kako starci svoje doba peru." ûn se~e brzake, voda setno peni, na obalu Drine pada gusta tama ose}awe ~udno javqa se u meni, jo{ zaveslaj jedan i bi}u sa vama. Poneo sam Bukvar pun kitwastih slova, jo{ miri{e plaho na maj~inu ruku. Sa~eka me kod vas neka moda nova koju ba{ ne mogu pripisati Vuku. @ivot mi kò kredit podeqen na rate, sa reklame ~itam: De COMRIX i trade na ulici ~ujem: "To je super brate." Neko novo doba, novi qudi grade. Na dedinom grobu osta staro pismo, o~ev grobni kamen petokraka krasi nek` namernik ~ita da tu nekad bismo. U nemo}i shvatam. - Koren mi se gasi. Jovan N. Bundalo
POETA
35
POETA ]IRILICA @ENA

Bore mi spoznawa urezuju nova, zar smo sve k}eri Adamovog rebra? Istorija svetla podari nam slova! Poezija ~erte od zlata i srebra! Pre i nakon Troje bila je Helena! Sa rasutom kosom i rasko{nim strukom... Verenica, quba, devojka i èna drhtalo je srce sa strelom i lukom. I pre Gojkovice be{e Gojkovica! Zidine joj hladne nisu mogle ni{ta! Sestra Batri}eva, izgrebanog lica, i ona bi èna, {to prokle popri{ta! Kakve be{e snage Stojanova mati, dok je sekla kosu da vinograd veè... A tek snaha wena, {to se gnezdu vrati, sa krvavom ranom, {to utrobu reè... Da pevam o snahi bana Milowi}a? Zar pohara snove Mandu{i}a Vuka? Sav mu razum opi sna`nije od pi}a... @enskoga je roda od zlata jabuka... I pre Penelope, sve Evine k}eri, saputnice, drage, voqene i qube, ~ekale su nekog ispred svojih dveri, u~ile da prate, blagoslove, gube! U~ile da vezu od svile jastuke! I pisma da pi{u k'o Tawa Oweginu! Oko praznog neba da sklapaju ruke! Da u bezdan kriju ~emer i sudbinu! Prijezdina quba nije bila jedna! I Doj~ina bolnog boleo je neko... Kako Simonida samo be{e ~edna, Kada kraqu kro~i, od doma daleko! I Kosovka be{e - jo{ pre Vidovdana! Od silnoga sloma, wezin lik me vodi! Svetom Simeonu, prepodobna Ana, rodila je Rastka, smerne da nas vodi Kroz sva vremena, dok je na{ih lica: Kosovki, Milica, Simonida, k}eri, i quba, i majki, ve~nih Gojkovica, srna i vu~ica, i svih ènskih zveri... @ena, wiva, reka, i ~udesna zora! Ve~na Sparta, tajna, poezija, Troja, ènskog je imena i na licu bora, na slikarskom platnu - razlivena boja... Mo`da jo{ pre Eve, i drevnog edena, be{e neko ~udo, poput tra~ka duge, ko zna otkad zemqom hodila je èna, sa kr~agom qubve, vernosti i tuge...
]irilo, u tami, iznedrio zvezde,

zloba, narode, vodi ka bespu}u, stranputicom, ponoru, nepovratku jezde, svojim putem, zori, sun~anom svanu}u, u qubavi, da potomstvo gnezde.
Isto~no, ka Suncu, }irilica leti, paukove mreè, zloba, svuda stavqa, da bolest gospodari, ~itavoj planeti, ve~no protiv, temeqnog, svetog pravoslavqa, raspamet, r|a, Boìji put remeti. Ra{irila krila, do mo}ne Rusije,
brane je Bugari, Srbi, Makedonci, zlobni zapad, iz ve~ne busije, na put izdaje, gre{ni Crnogorci, odrekli se }irilice, pravoslavne misije.
Iz kamenog natpisa cara Samuila, poveqe Dubrovniku, od Kulina Bana, Svetosavqe, }irilici oja~alo krila, ispisala Zakonik Silnog car' Du{ana, knez Lazaru, Povequ, Jefimija iznedrila. Lepota, ve~na, za nebesa vez,
sa reformom Srbina Karaxi}a Vuka, glasovi i znaci u najlep{i savez, podigla se, do zvezdanog luka, zlobni unijati, spremaju joj dave`.
Izrasla si, u najlep{i cvet, kako govori, tako ~ovek pi{e, lepotom op~inila, sav, razuman svet, s' tobom, sveto pravoslavqe di{e, ~uvajmo }irilicu, Nemawin nam zavet. Carstvo tvoje, zloba, r|a ru{i,
u, sna`ne korene, sipaju otrove, s' tu|icama, raspamet te gu{i, }irilica, temeq, za ìvote nove, za opstanak, spas, pravoslavnoj du{i.
A kada me obore otrovi, zloba ih, iz mora doliva, nebesima, gde su ve~ni snovi, traì leka, moja, rana ìva, nek me nose znaci ]irilovi.
Bo{ko Topi} 36
Milica Bakra~ Broj 5
POETA
POETA LIBIJSKI ARMAGEDON Boè mili, ~uda velikoga. [ta se {}a{e ladna febuara dve hiqade jedanaestog leta u Libiji zemqi da prevrne. Ja golema hajka udarila na malenu zemqu xamahirsku i wezina vo`da Moamera. Te(ve)lali sitne kwige pi{u pak ih {aqu po bijelome svijetu po svojijeh di~nih redakcijah, kako Momo mlati demonstrante sve mladi}e nenaoruàne, {tono samo mirno prosvjeduju. Al drugi je fakat na tapetu. Koliko su jadni goloruki, sve na bornim tenkovima jezde, s kala{i i bombe po rukamah. Koliko su, jadni, bespomo}ni na stotine vojnikah pobi{e i hiqade ku}a popali{e i du}ana masu poara{e. Al ne mare la`qivi telali koji rade za gazde r|ave. Oni vi~u svijetom na sve strane kako Momo kr{i qudska prava, i da s vlasti mora odstupiti. Al govori Momo sa zidina: "Prokleti ste, pogani izrodi! Vi ste ruqa qute Al Kaide, koja vas je xebanom snabdela i drogu vam u kavu sipala, pak ~inite nesmerne ludosti. Svoju zemqu i vo|u izdaste, a za ra~un prokletih Mo}nika, na Globusu najve}ih ~au{a, koji svakog {to im nije mio i ne ple{e po wihovoj svirci diktatorom jednako nazivqe, i pod maskom vajnom "demokratskom" vlade ru{i, pijune postavqa i wiove klete poslu{nike, a zemqu im lijepu poara, sva bogatstva prirodna porobi. Ne damo se tijem zlotvorima! [to izre~e, tako i u~ini. Vija Momo bande pla}enika pra{i, bije, zemqu u red vra}a i ne da je poganome vragu. "Ne}ete nam zemqu poarati, niti na{u naftu posisati! Ne damo vam ni zrnce od pijeska da je mrskom ~izmom pogazite, k'o {to jeste ~asnom Mesopotu Broj 5 POETA plemenitu zemqu rasturili, kao {to ste Jugu i Serviju onomadne gadno ~ere~ili. Ne da Momo muxahedijama, Al Kaidi, Mo}nikovoj sluzi da mu zemqu voqenu rasture. i ukradu slavne bu{otine, od kojijeh Libijci se hrane, a pokre}e pola Starog Svijeta. Mreà crna Planetu prekrila, sve od puste medijske harange, pak pristiè do lava bezuba, poznatijeg po imenu JUN-e. Navrat-nanos sjednicu zakaza. Na sjednici crnoj uzdanici jednoglasno sankcije donije{e, ne bi 'l Moma lasno privoqeli sa da vlasti istog ~asa si|e. Takozvana "Global-Zajednica" udari mu èstoke zulume, sru~i na weg namet i hara~e Al'' se Momo ne da nadigrati tvrd k'o oraj palme kokosove, sve nadaqe vraga quto bije. A svi svetski te(v)lali-stanice istu basnu podjednako gude papagaje davno pre{i{a{e, laì {ire, ni trepnuti ne}e, kako Momo qudska prava ru{i. Al' se ipak jedna mimo trefi. Jaran Zo-Lil do Libije po|e, kriomice sa sobom vode}i odabranu tv ekipicu da se s Momom lijepo razgovori i od wega uzme interviju. Pita wega Momo junak slavni: -Odakle si, neznana delijo? -Iz Servije, Momo, pobratime, s Ruì~astog rtv kanala. I od Mome uze intervjuj~e. "U Libiji sve je pod kontrolom, ve} izdi{e mrska Al Kaida pod na{ijem narodnim snagama", pi{e magnet vrednog soko}ala rije~i slavne Vo`da od Libije, "A vi vijesti Svijetom pronesite da je ovdje Pravda na megdanu, za Istinu borba pogolema i da nama vaqa vojevati za Zvijezdu, Mjesec i Suna{ce, od Istoka, pa sve do Zapada, od Sjeverna do Ju`noga pola. Sad Gadafi jedini ostade, bitkom svojom ~itav Globus brani od prokleti satanski tirana. Neda Kova~evi}
37
POETA PALI AN\EO Da ti napi{em pesmu, Da ti ìcom pose~em lice kada je odsviram na gitari. Krvavi oblaci lete iznad nota. Kristale sa moga vrata usnama sakupqa{, Oreol se pretvara u ìcu Dok me stavqa{ u na{e sanduke trpa{ zemqu na moja nedra, I qubi{ po krvavim le|ima. Mesec te pra{inom posipa Dok mi reè{ krila Ja ti posledwu sviram pesmu. SENKA SE]AWA
ORONULI ZIDOVI NA KOJIMA SE MOJA UVELA DU[A OGLEDA GLEDAJU ME PREKORNO, SLOMQENOG POGLEDA KA@U MI ISKAZI SVOJU ISTINSKU NE@NOST SMELO ALI ZA]UTE KAD VIDE MOJE NABORANO ÊLO. TAMA NEBESKOG SVODA UBRZO PU[TA GLAS I STI@E KAO OGROMNI NADOLAZE]I TALAS, GRLI ME RUKAMA GLUMCA VE[TOG I ZBORI DA SAM ÔVEK SRCA TMURNOG I PLAÂ NEUTE[NOG. OPIJENA NO] I TIHI JECAJ U WOJ SAVEZNI^KI TADA ULAZE PROTIV MENE U BOJ, UTEHU TRA@IM U VRTU STIHOVA OTPOÊ]E VAQDA MIR I HARMONIJA NEKA NOVA.
BOJIM SE Bio sam besan i miroqubivi an|eo, I ortodoksna dogma, I ispijena lutalica. Bio sam gre{nik i svetac, an|eo i podzemni demon, Obi{ao sam sve krugove pakla I sve uglove raja Sada sam ~ovek uhoda I bojim se bojim po prvi put. Krsti} Dragan
PROZOR KROZ PROZOR ME OÎ VODE GLEDAJU SA DRUGE STRANE ÊKAM DA MI DRAGA PRO\E ONA NE IDE JER JOJ BRANE ÊKAO SAM CELO JUTRO UZDAH JEDAN DRUGI STI@E OÎ SU MI PUNE SUZA ONA SRCU SVE JE BLI@E [KRIPE VRATA HOD SE ÛJE IZA WE SE TAMA VIJE NE DAJU JOJ DA MI PRO\E POD PROZORE I AVLIJE IDE ONA DRUGOM STRANOM MUTNA VODA ZA WOM BIJE SRCE MI JE UBRZALO MAKAR I DA MOJA NIJE ÊKA]U DA PRO\E BURA ZVEZDA SJAJNA DA ZASVETLI JA I MOJA MILA CURA DA BUDEMO VE^NO SRE]NI Petar ]iri} Broj 5
PIJANSTVO Pijem u bolu svoga srca, Vino mi gawa suze u letu, Mladost ko uùrban sat mi kuca, Dok s tugom jecam u duetu. Davno je dru{tvo nestalo moje, Ostaje samo dim cigarete, Hladni se ~e`wom dlanovi znoje, U muku dugom prepunom sete. I no}as pijem za o~i wene, Te ène koja od mene stvori, Kamena nedra, planinske stene, [to sunce vodi ka novoj zori. Stevan Vreki} 38 POETA
POETA RUKE MOJE MAJKE kao sa ikona sveta~ke radwe sve crvenije i ispranije meni sve draè samo burma ih krasi okov dobrovoqni nudim joj svoj najdraì prsten zlatan, s malim rubinom kaè, ne nosim nakit }utim ali èlim da ga nosi kao da ~uje moje misli tiho kaè uze}u ga mali je i neupadqiv ne slutim da }u je uskoro izgubiti ona mo`da zna ipak podsvesno èlim da je "okujem" da ne ode pitaju da li smo prsten skinuli pre sahrane uàsavam se deo mene oti{ao je s wom iako nevidqiv znam da nemam prava za wom da odem imam nedoraslu }erku ruke moje }erke lepe su kao nekada moje a moje sve vi{e li~e na ruke moje majke i ja sam samo jedan beo~ug u lancu èna koje svoju du`nost ~asno nose Mirjana Matari} CVETI U GOMIONICI Ki{a se na Cveti smerno povu~e da sunce na nas spusti svoje tople lu~e. Tihuje du{a od Davidovog psalma, jedno smo u molitvi za pojnicom hrama. Nakon ispovesti misao je na{a, sve }e nas spasti pri~esna ~a{a. Monahiwe sa nama u hramu {to stoje, ~vori}e na velikim brojanicama broje. Za an|elske ~inove Gospod ih postavi da im du{a sva se}awa na svet ostavi. Du{e na{e s wihovim se stapaju, svi u radosti mir sa Bogom sklapaju. Biqana Savanovi} Broj 5 POETA RIJE^ Ne traìm ja rije~ Ona je u meni Pomije{ana sa pquva~kom Zemqom i snovima A imam i velike {ake I o~i Samo ne umijem da je izvajam I oìvim Ne traìm ja rije~ Nego ona mene progawa Lovi Razapiwe I Ubija Rade D. Joli}
PRVE SUZE Veselinu Xeletovi}u Od Kosova do mog praga razapeta mladost pada kao ki{a {to romiwa u srcu mi sad ta{tina. Podmukla je i jalova da izrodi qubav ne}e boli sve {to preìvesmo postado{e tuge ve}e. Preìveti pesme tvoje vekovno je postojawe koje svima nama na dar srce le~i snagu daje. Hvala dragi Prijatequ {to otvara{ o~i na{e neka du{a samo pla~e vera koju pesme zbra{e. Vera vodi, vera ìvi na zdravqe ti na vek bilo {to u krilu srpske du{e tvoj se ìvot izrodio. Olivera-Oqa Petrovi}
39
POETA
GRBOLE JE OGWEM IZGORELO

Nisam pesnik da stihove stvaram, Ali ipak ovde progovaram Sve }u re}i {ta je nekad bilo. Ovde be{e partizansko krilo; Ovde be{e veseqe i tuga Gde pogibe do trinajest druga. Me|u nama partizanka mlada. Weno ime prvo re}i sada. Partizanka Milica se zvala Za slobodu svoj je ìvot dala. Veza{e je me|' drugove svoje Reko{e joj da veselo poje. Milica je smela srca bila Ovako je r|i govorila: "Koqte, palte, r|e i usta{e Ovo nikad ne}e biti va{e Koq te palte o usta{e klete, Izgore}e u kolevci dete". I jo{ ne{to usta{ama viknu U grudi joj quta guja {iknu Nedade joj ni da se zahvali, Me|' drugove ma{inka je svali. Drugovi je tu`no pogleda{e, A usta{e mrko promrmqa{e: "Govorite gde su Va{a gnezda, Gde Vam sija petokraka zvezda". A drugovi re~i ne reko{e Za Milicom tu`no zaplaka{e. Usta{ viknu: "Govorite veli, Ovde selo ne}e da se beli, Izgore}e te va{e palate, Ako nama gnezda ne izdate, Ako nama nedate Ze~ara Zadimi}e i visoka [ara, Od kur{uma i te{kih granata Ne}e poznat brat ro|enog brata". Tad devojka mlada Paroànka Po imenu zvala se Jovanka, Kroz kur{ume juna~ki prolete Da izbavi partizanske ~ete, To Vam kaèm istina je bila Pitajte je i danas je ìva. Odred be{e u ku}i Stajovoj Ne sawa{e o nesre}i ovoj, Proleterka mlada kad ulete Tad po~e{e otstupati ~ete, ûjte bra}o ~ujte seje mile ûjte i vi partizanke ìve Ko god di{e, koga sunce grije, Svako mora suze da prolije. U {umici gde je pusta me|a Odera{e Vida~i}a Ne|a. Ne|o vi~e iz bijela grla: "O druìne gde si sad zamrla". Od druìne niko se ne javi U selu su usta{e ko mravi. Onda Ne|o sestricu doziva, Ovako je bratski blagosiqa: "Sejo moja nemoj me àliti Selo }e se na{e zapaliti, No se skloni nemoj da izgori{ Posle mene ti }e{ da se bori{, Da osveti{ svog premilog brata Jer mu ne}e{ svijat ruke oko vrata. Sad su Ne|u dodijale muke, Jer je pao u usta{ke ruke, Posledwe mu re~i bile, Kroz {umu se prolomile Samo viknu: "Mila majko, Osveti me brate Rajko". Jedno jutro be{e zora rana, Al zakuka Todorova nana: "O moj sine, moj Todore, U toj ku}i {to izgore, Vi{e tvoja izgubqena nada Izgore{e i Bajata Rada". Rade, Todor, dva su druga bila Za slobodu ìvot izgubila, I \aji}a oba brata Pogibe{e ovog rata. To Vam kaè za istinu celu Streqa{e ih u ovome selu, u Jago{a sitne dece be{e I oni se quti poboqe{e. Stade molit te usta{e klete Da odnese kod lekara dete, Pokloni se, bojazno pozdravi, Kosa mu se podiè na glavi. Nepomenu ni bolesno dete Sekira mu u ~elo polete, Mrtav pade,a usta{ dopade, Iseko{e wega na komade. Tad pogibe I mlad Bajat Gojko, Samo viknu: "O verna devojko". Ba{ u {ancu pogibe ko sova, A ostavo mla|eg brata Jova. Jadnoj majci on zapade rane Pre voqe joj ode u odbrane. Oj sudbino kleta propanula, Izgubismo Xelatovi} [ula. Mladi [ule hrabar bio I sestru je izgubio. Milica je hrabro pala Za slobodu ìvot dala. Crna zemqa neka joj je prosta O woj najpre rekoh dosta. Drugovima svoju re~ je dao A pravilno Milisav se zvao, ûjte bra}o, dosta jada bilo Pokrenu se partizansko krilo. Hvala Vama, zar u tome dobu [est drugova u jednome grobu. Jo{ da ne bi Milana Ze~ara, Te izvedu ~etu partizana Ispred ~ete on se bori prvi, A Grbole ostade u krvi. Jednog dana ba{ to predve~e, Jadna majka po~e da lele~e. Wojzi be{e na srcu tamnina, Jer izgubi svog jedinca sina. Jadan Vesko jedinac je bio Sa Markom se gradu uputio. Na putu ih r|a sa~eka{e. Pred op{tinom obadva streqa{e. ûdna jada, ~udnoga pokoqa Gde pogibe Pareàn Nikola. Quto pi{ti ostarela Stoja Nema wojzi Nikole i Voja: "Deca moja ~emu biste krivi Da Vas jadna starica nadìvi". Treba re}i hrabrog Govedaricu, On pogibe brane} otstupnicu; Ba{ u Komu hrabro poginuo je Sa {majserom brane} ~ete svoje. [to pado{e nisu bili krivi Ima dosta i koji su ìvi. Prvo je Fadiq Hoxa Jednoj ~eti be{e vo|a, A drugo je Jovi}evi} Pavle bio Isto ~ete predvodio. Ilegalci svi su oni bili I bratstvo su u~vrstili. No da vidi{ i drugoga vraga Potjera{e Berkovi}a Draga. To bija{e ba{ sutra{weg dana Terala ga ~eta Talijana, Od Grbole do Staroga Sela Terala ga ~eta cela, I za wim je plotun bio Al ga nije pogodio Nije mogo oti}i u ~ete, Jer je bio jo{ mlado dijete. Omladino bratstva i jedinstva Tvoje ime sad u zemqi blista Samo napred sad premili sine ûvaj ~vrste na{e tekovine. [to smo tebi na amanet dali Rad ~ega smo quto vojevali. Sada bra}o je dosta I ako mi mnogo osta; Na mom srcu leì tuga [to ne rekoh svakog druga, Jer sam tada dete bila Pa ih nisam zapamtila Dok po zemqi cveta cve}e Umrijet im ime ne}e. Sada samo kaèm svima Slava palim drugovima. 27-30. juna 1959. godine u Sazliji Ili} Jovana Bosiqka
40
POETA
Broj 5
POETA SNOVI SU ÛDO Evo jo{ jedne varqive no}i U du{i boema ogrizloj od ~e`we. Snovi su ~udo naprave bum I vrate egal u korpu strepwe. Evo jo{ jednog osmeha ne`nog Na licu prepunom ispranih bora. Snovi su ~udo zapo~nu fe{tu U glavi prepunoj ve~itih slutwi. Evo jo{ jedne lu~ke u magli, Iskre u oku pogleda mutnog. Snovi su ~udo pokore tugu I sre}u vrate na truli presto. Evo jo{ jednog gola u mreì U me~u protiv qutog rivala. Snovi su ~udo pogode metu Iz pra}ke koja opali sama. Evo jo{ jednog cveta u vazni Na stolu pokraj obiqa ~a{a. Snovi su ~udo prona|u boùr U ba{ti prepunoj truloga cveta. Evo jo{ jednog keca u igri Prepunoj muqa i guste magle. Snovi su ~udo gutaju jecaj I vrate spokoj gde be{e zebwa. Miloje Veqovi} SELO MOJE Selo moje ni P od Pariza. Strava izdaleka, a uàs iz bliza. Na ku}i se dimwak ru{i, smrad me {tale u sobi gu{i. Ja sam seqo u srcu i du{i. Selo moje moja rodna diko. U tebi ne osta niko. Jawci bleje na wih sam navik'o, prepe~ena {qivo moja krvna sliko. Selo moje ti ima{ prostrane livade. Ali nema qudi da na wima rade. U centru se preprodaje benzin, na periferiji stoka krade. Selo moje u tebi su ro|eni svi moji preci. Nekada su se po{tovali barem sveci. [ta da kaèm dana{woj deci? Oni bre ne znaju ni pecati na reci, ve} samo i{tu, sama ribo ti se ispeci! M. ]osovi} UBAVO MOJE Stazom kraj klupe dok le|a grijem Na prvom suncu zadweg mi qeta Dok kafu gorku u slast ja pijem Projezdi mlada èna k'o sjeta A kada di{e tad grudi {iri Diè ih negdje visoko gore Ispod {e{ira oko mi viri "Kako je lijepa", usne mi zbore A, o~i, moj Boè, te qepote, Krv venama po~e brè da vri Eh, za{to ostarih, ej, ìvote grobu se ve} bliìm a ona zri! Ruke joj male, we`ne je puti I drhti kao ki{a da lije Kada se smije, razum mi muti O, {to se nije rodila prije? Vjetar u o~i donese suze U ludom ritmu misli se roje, A ona sina za ruku uze I {apnu tiho: "Ubavo moje!" Savo Skobi}
Master Music
I SADA TE ÊKAM Dolazi{. Radujem se. êkam da ~ujem: "Di si mala, nedostajala si.." Sqedi poqubac, tu, iza uha... Zagrqaj, neka bude snaàn. Tako sam sigurna u wemu. Poèlim. Nikada me ne pu{taj. Qiqana Crni} Broj 5 POETA
41
POETA NEPODNO[QIVA TE@INA POSTOJAWA (Bluz za dva patuqka i ve{ta~ku ruù) Napisano 24. maja, pred oluju.... Ovo je {ugavo, varqivo prole}e Ovo je mlak poku{aj mimikrirawa leta Promi~u imitacije qudi Blebe}u lelujava usta [arenilo predgra|a, atmosfera Geta Urli~u gromovi - ubice Prazninom muwinih boja Ovo je elektri~no pra`wewe nasrtqive dosade Ovo je uàs ve} sawanih snova Bes nagomilan do ofucanog neba Kroz zenicu isce|enog oka Preko koè bolom u{tavqene Poznatom stazom sve do polomqenog krajolika Do drvoreda pogre{nih dana Do ustajale bare uzaludnosti ]utawem obolele usne Mu~ninom progutanih re~i Vri{ti ogrizak, bez glasa Pod vodurinom ({to, umesto da pere i le~i, odlu~no gu{i i davi) Sipqivi kikot gole istine: Nepodno{qiva teìna postojawa! Ha, dileme nema, ipak je sve bilo uzalud! E, zato u}utite Zato priveìte jezik za zube! Prikradaju}i se patuqci tiho spu{taju zavesu Zar ovako izgleda KRAJ? ûje se pqusak, bar ki{a pada Ovo je samo jadno, bolesno prole}e Ovo je plasti~na imitacija Sveta... Planinka Nina Rajkovi} 42 POETA TU@BALICA Potomci rodi}e potomke Poreklo }e Podaviti Zakopati Zatrpati... Demona strave nadvijenog Nad pra{tawem zavarati, I ko li }e mo}i oprostiti...? Zavijen oprost u sliku Kraja.... Presvete tu`balice Vesele }e biti, Dok svekolika raja Blatwavih papaka, Posmrtnih ostataka, Ne porodi jo{ se mawa, Ne ogugla za rod tawa, Od staleà ovog Lakog umirawa... Potomci na kraju Pono}i neme, Vole}e bezmerne, beskorisne, Bespritvorne qubavi Sa va{ari{ta onoga sveta, Malokrvnog pazara Ali ne}e znati za koga sada Sija presveta glava Lazara cara! Svetlana Ceca Polak NEDO\IJA Jeste Sre}o, romantika i padaju zvezde s neba; Ja sam eto, jastu~nice mese~inom za nas tkala, pozvala sam vilewake da nas dvore, s Mesecom te mojim li~no upoznala, pa sam rekla pupoqcima da zamire, dve tri p~ele u svom zuju da izvire, rosi malo da orosi travu meku, da u zemqu Nedo|iju, mi daleku, pro{etamo, iskrom krapqe prve rose, gde ze~evi ska~u plavi, gde ne kose... Ali Sre}o, ne hvataj me ti za re~i, i daj malo realnosti na{oj sre}i. Jasmina [iki} Broj 5
POETA VOJNI^KA Zaboravqena kaldrma svjetluca sablasno, ugraviran mrazom, nakit mazi ve~e, pahuqe se maze ~e`wivo i mazno dok pod mostom Begej ravnodu{no te~e. Kroz kro{wu se srebro opojno probija dok se prva krigla prekobrojna sveti: "Da l' ovako no}as Podgorica sija, da li me se ona bar na ~asak sjeti?" U blizini truba svira pove~erje, na kapiji remci, sawivi... srditi... urawam u snijeg k'o u gu{~ije perje i zid }u k'o pero lako presko~iti. A kako sam mogao tada naslutiti sve zidove, kapije, prijete}e trube... da }u samo krigle prekobrojne piti vitlan kao perce vihorima sudbe. Znam... i daqe Begej ravnodu{no te~e, ne haje za mojom parodijom tuge, on iznova vra}a ono isto ve~e uvode}' u ìvot neke klince druge. Sve jasnije ~ujem trubu... svira pove~erje. Slutim straè, ~ekaju me, sawivi... srditi... Ma samo }u uroniti k'o u gu{~ije perje i lagano kao nekad zid }u presko~iti. Neven Milakovi} Likota POVOQAN ISHOD VOJI]U Dobuje sad ki{a, k'o jedina buka, kapi {to o okno, ~ujno se odbiju; u du{i mi kamen, stena koja ~vrsne, dok potoci suza iz oka mi liju. I ja jo{ postojim da namenim sebe nekom ko mi du{i ba{ ni{ta ne zna~i; ko sme da pobudi ose}aj usnuli, ko o srce moje zna da se prika~i? Varana sam mnogo i mrtvilo sve je; prevara je, ve~no, patwu usadila, svejedno je da li druge qude sre}em, osama se trajna u me uselila. Nikoga ne diram i ne ~ujem ni{ta; a iz vidokruga, sve mi slike blede; jedino {to nova jutra jo{te zbiram, dok mi vlati kose sasvim ne osede. Ja nikoga nemam, niko mi ne treba, jer laà je svaka qubav i naklonost; nemam kog da ~ekam, a moram da trajem; nesporazum treba l' da je moja radost? Ali, opet mislim, dobro je dok ìvi{; moè da te kakav plamen malo takne; a pitam se, kome treba da se molim, da me {to pre, tiho, s lica zemqe smakne? Dràva je moja, drugima pripala, ja sam danas ovde, samo dalek stranac; ne ose}am drugo, samo ogor~ewe; sloboda je moja, da sam drugom mamac! Svetlana Radenkovi} NE[TO ÛDNO SRBIJO PLAÎ Svoju decu lovi{ Sobom se ne ponosi{ Du{u drugima daje{ Ka`wava{ za qubav Pla~i SRBIJO Pla~em danas i ja Pla~emo svi koji te volimo Sve smo ti dali Sve su nas prodali Na loma~i gorim Raport komandantu podnosim Borislava Dvoranac Broj 5 POETA Ne{to se ~udno doga|a u meni, Osje}am, nisam vi{e ~ovjek isti. Vi{e mi obraz nikad ne rumeni , Niti mi je qubav vi{e od koristi. Nema vi{e straha, ravnodu{nost samo, Te~e mojom du{om i prekida snove. I sve mi se ~ini da }u sti}i tamo, Gdje stvarnost svirepa moje bi}e zove. Upa{}u u vrtlog cinizma i laì, Prepreke }e samo sliku da mi krive. Venu}u ko cvijet proqetni u raì, Ko potowi grumen izmaglice sive. Novak R. Jerini}
43
POETA JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKU JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKU UBIO SAM JE JER JE BILA GADNA I SME\A JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKU UBIO SAM JE JER ME JE GLEDALA RU@NIM OÎMA JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKU UBIO SAM JE JER JE BILA LAKA KAO PERO JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKU UBIO SAM JE KAO STARA QUBAV MENE Vesna Roter DA IMAM GODINA MAWE Da imam godina mawe, dajem ti re~ na znawe, da bih te voleo do beskraja, i proneo kroz sva vrata zemaqskog raja. obasuo Te najve}im po~astima, crvenim i belim ruàma na rajskim vratima. Odveo bih Te na najskritije mesto, gde bi nam bio kraqevski presto, Ti bi Kraqica raja bila, sa krunom qubavi {to bi nas ovila. Milovan Aksentijevi} SVE SAM NOVAC POTRO[IO Sve sam novac potro{io dok sam s tobom u kafani bio. Muzika mi svirala, u srce me dirala Zato {to te drugi voli, a mene jo{ srce boli. Sve sam dao za muziku i peva~e, Jo{ te srce voli i za tobom pla~e. Srce pla~e, bol mi je u du{i, Sve {to be{e lepo sada nam se ru{i. Mirjana Milovanovi} 44 POETA KADA NE DOTAKNEM JUTRO No}i su mi postale duge, kad snovi mi ne dolaze A jutra daleka, da ih skoro ne dodirujem rukom Moja planeta iza{la je iz orbite moga bi}a I kruì plavetnilom ovog kosmosa strepwi. Dok u tami leìm otvorenih o~iju, naviru mi pitawa Kako je ona sada? Da li je sre}na? Da li bar na tren na mene pomisli? Ma nek je samo dobro, neka je dobro! Kada jednom svojim dlanovima ne dotaknem jutro Kako }e ona saznati da sam oti{ao wenim An|elima? Da je sa wima ~uvam i branim kroz wen ìvot Kako li }e tek shvatiti na neodgovorenu poruku? Ho}e li se zbog toga naqutiti i re}i mi zbogom? Ne znaju}i da joj tada ne mogu odgovoriti. Kada jednom svojim dlanovima ne dotaknem jutro Ho}e li ona znati da sam je beskrajno voleo? I onda kada sam bio daleko u wenim mislima Kada je mislila da sam se negde pogubio Ho}e li ikada saznati, da jug qubi zapad? Ba{ kada sunce u suton odlazi da bi donelo jutro. Za sve ono {to nisam mogao da joj kaèm Re}i }u da nisam hteo Jer kad jednom svojim dlanovima ne dotaknem juto Ona ne}e nikada znati koliko mi je zna~ila A, ja }u zato {to ne mogu tog jutra da joj se javim Oti}i u wene izbledele uspomene, i ni{ta ne}e saznati. Ni da sam je beskrajno voleo! Vlada Vasiqevi} Broj 5
POETA VELIKOJ DESANKI MAKSIMOVI] "Sretoh" te '78 u Milo{evoj, ja na spratu 1. a Ti sa {e{irom crnim, gracioznim hodom, put Mostarske petqe neprimetno pro|e. Za{to ne potr~ah, za{to ne si|oh pa da danas kaèm, da sam Te pozdravila, muzo pesama najlep{ih. Za{to Te ne sustigoh i ne upitah kako se pesma stvara; da l je to zaista tren, nego, moradoh saznati sama. Trebala sam, kasno je ko {to je za toliko toga, ali nije nikada da se zarone "na brdoviti Balkan", pa da `marci po~nu da struje... Tvoje pesme, tvoja "predskazawa" obistinila su se, Tvoje opomene uvek vaè, ni{ta se nije promenilo i stiè vreme kada se ne prave re~enice duge... Od tvoga i moga sela malo je {to ostalo; nema du{a pomrlih trava da lebde vrh otkosa sveìh, zrikavci utihnuli... Oprosti mi Velika Pesnikiwo, nisam dorasla da o Tebi i pesmama Tvojim nekve ode pojim, ne postoje re~i za to, samo... da sam te sustigla te '78. Dragina-Gija Bradi} Broj 5 POETA SEVER BELI I JUG PLAVI Drag je meni sever beli, Da l' zbog snega il' brezovih {uma celih, ne bih znao? Polarne sam bele no}i i video i ~ekao. Ali mnogo, mnogo vi{e da l' zbog sunca i vedrine il' bisernih zvezda plavih, meseca i mese~ine. il' lovora {to miri{e jug je meni, jug je plavi draì mnogo, mnogo vi{e. Milorad J. Niki} IZJAVA Nisam te nikada izdala jedino ja od svih tvojih drugih daleko primamqivijih izborati si se mene odrekao a shvatio nisi su{tinu potpunog predavawa zamirawa mojeg JA u tvojoj sujeti u tvojim èqama... Nisi shvatio `rtvu koju sam podnela da bih tebi podarila sre}u i mir nisi izmerio koli~inu moga bola na kantaru svoje savesti nisi ~uo moj glas kako odzvawa u podsvesti. O{tra bodqa mog nemog vriska nije okrznula tvoju o~vrslu koù. Nemo}no stojim: na usnulo tre}e oko se}awa i ~ula pala je mrena: ostala sam nebitna i zaboravqena Dragana Vu~i}evi}
45
POETA JEDNOSTAVNO QUBAV Koliko je samo qubav prevelika i preduboka da li }e ikada biti shva}ena? Trzaji, poku{aji dota}i tu misteriju eh, samo su nedosti`ni horizonti. Kako je samo tu`no, procvat romanse a, uvek prolazan kao dah najtoplijeg leta. Ho}emo li mo}i tom pravom, progresivnom qubavqu uve}ati sopstveno bi}e ikada? Ho}emo li ikada mo}i poistovetiti taj unutra{wi svet sa spoqnim? Ho}emo li pro{iriti i istawiti granice izme|u ta dva sveta? Kad je qubav ono {to qubav ~ini. Zato {to je to qubav i ni{ta vi{e. Sasvim dovoqna za sve {to se pokre}e u ~oveku. Jednostavna sa nevidqivom tajnom. Jednostavna kao ova pesma i jedno, samo jedno ve~ito pitawe i nadahnu}e. Radmila Stankovi} 46 POETA BUDNI DA SAWAMO Osmeh ti procvetao Grumen Sunca usnu zlati O~i tvoje beskraj je ogroman Ispuwen qubavqu Kaè{ zvezde za nas Nisu vi{e zagonetke Prati me tihi {apat re~i [to pesnik u zanosu O qubavi tvori Prepu{tam se toj lepoti Lahor sam nespokoja Fino}om mirisa Budim te iz sna Srcem punog plama Dragi o~i otvori Da budni sawamo o qubavi Dugo dugo u sjaju zvezdanom @ivot ceo da nam se ispuni Lela Zdravkovi} TRAGA^ QUBAVI Preko puta veselo dru{tvo No}nu ti{inu harmonikom budi [eta~i ostavili ulice same Samo ja i mesec prostor zaposeli. Svemir }uti, zvezde namiguju Ja slu{am ti{inu, obgrlila poqa Sveìna mi kosti opomiwe Da ve} davno ronim kroz zvezdanu no}. Savest mi traì da se gnezdu vratim Golu`dravi pti}i ostali mi sami Jo{ nebesa hodom ja bih i{partala Onda bih se qubavi pokoriti dala. Ti nado {to me goni{ iz okvira Da varqivoj sre}i dajem zave{tawe Napijam du{u sokovima qubavi Da jo{ malo ìvot rascvetavam. Uzle}e radost, do zvezda bi stigla Oblak mojih èqa bere buket silni Jutro mi na budne o~i sle}e Odnese mi qubav daqinu da kiti Antovi} ûbrilo Javorka Broj 5
POETA TRAGOVI I to vreme {to poqubac tek predigra svemu biva, re~ qubav, pravda sve proma{aje. Voleo sam, da lagano klizim prstima dubinama tvoga ve} rascvetalog tela, jer ja sam mo`da jedini vajar svih neisklesanih bogiwa qubavi, prividom zarobqenih u umu. Hteo sam dlanovima ~e`wu da zarobim i dletom uspavam nemir mladih bedara. Nosio sam, pe~ate tvog karmina i tragove zuba mlade vu~ice kao znakove prepoznavawa. Znala si, da ponekad, kao stih na vol{eban na~in nestane{ i ostavi{ prazninu u mojoj glavi. Uspomene, ne èleh da olako bri{em zbog radosti u tvojim o~ima. Bivah li tada, u svojoj sujeti mu`jak ili samo zabludeli romantik, koji je prelepu mladost gu{io {armom starog zavodnika. Zaneta, pri~om o ve~noj qubavi poverovala si u la` koja se samoj sebi divi a, u stvarnosti, jedino u pesmama ìvi. Atanackovi} Slobodan AS @ENA KOJA VOLI Volim te k'o miris prole}nog cveta Ko bisernu rosu jutra U brzacima mojih èqa Postoji{ od kako te znam Volim te svakog trenutka dana Uspomenu u srcu ~uvanu Oìvi miris plavog jorgovana I se}awa budi... Volim te u sumrak prvi Kada utihnu brzaci mi krvi I qubav od Boga nam data Otvori èqama vrata Volim te kad {apu}e{ mi ime @ar oka tvoga kad me osokoli Iz mene prne qubav kao ptica Jer ja sam samo èna koja voli Baltezarevi} Slavka Broj 5 POETA DA L' JE TO MERA TVOJEGA PADA Moj bol je bio ve}i no Avala kad si me o'ladila k'o posledwu {u{u da sam se pit'o gde si spavala kad je Bog qudima delio du{u. "Ti me ko voli{ pa {ta s time?!" - re~e mi ble|em i od kre~a, "Ko se jo{ loì na tvoje rime? Pusti me, imam posla pre~a!" I, bolno svestan da tako mora sam sebe te{ih kroz duge sate dok zaborava tanana kora ne prekri sve {to se}a me na te. ...I vreme pro|e, i sve to gasne, a onda poziv, umilno "}ao!" i re~i neke, suvi{e kasne od kojih bi nekad na teme pao. Glas meden, jo{ se ne topi samo ko da se nije desilo ni{ta, "-Kako bi bilo da pro{etamo do nekog kina il' pozori{ta?" O, gde ba{ mene, budi bog s nama iz naftalina da sad izvu~e{? Da nisi malo ostala sama kad mi tu poput gugutke gu~e{? Dok ja sam svoju presneìh zimu ti s drugim prole}a precveta svoja, kad nisam bio u prvom timu ne}u ni rezerva da budem tvoja! Grbovi} Milko NA BELINI Za buket ruà vezane noge Ruke slobodne za molitvu Kosu prekrili pupoqci Ime joj nosi ponosni paun. An|eoska svetlosti obasjaj Sliku ùte ruè i blud. Sveci bez stida i straha. Qubav mewa nas. Oduzeli su joj Igra~ke i qubavnika. Debeqa~ki Tatjana
47
POETA PRED ODLAZAK Zbog ~ega se nismo sreli Kad imasmo mla|e lice Zbog ~ega nas crni usud Na krst stavi bez krivice. Bujali smo u mladosti K'o {to buja mlada klica I sada bi mogla biti Mome oku zvezdarnica. Gde si bila u mladosti Sa poùdom eros svesti Kad smo mogli nemogu}e A mogli se nismo sresti. [ta nam ovo vreme zna~i Kad je sunce na zalasku Ne bih hteo jedno drugom Da nudimo qubav bratsku. [ta to ho}e ovo vreme Provaliji {to nas vu~e Ja ni jutros ne se}am se Da li smo se sreli ju~e. Niotkuda znaka nema Za{to sunce ne iza|e Da me svetlom obraduje Izgubqenog da me na|e. [to mi tvoje so~ne usne Jo{ poqubac nisu dale Pusti sada da ih qubim Pa makar me otrovale. Jovanovi} Veselin MELODIJA DANA Na visovima Ararata, gde slatko gro`|e kao melem du{i sunce u sebi nosi, gde Bog u srcu stanuje, susretoh tebe pod plavetnim nebeskim svodom kako presre}na ko vesela {eva melodiju dana zvi`dukom {aqe{ suncu pod oblake. Mateji} [reder Dragica 48 POETA TOPLA RUKA Probudi me ki{e trag Kapi prodiru jesewe magle Udaraju u vlaàn krov Mokri cvjetovi u travi Sumornost do~ekuju Svojim nestajawem Zahladilo i otu|ilo Du{a zebe od vlage Studen svuda okruìla Samo tvoja topla ruka Vra}a mi radost Spokoj i mir. Radomir Bajo Joji} Broj 5 VOLI ME Ne teraj suze u o~i moje, neka ne kvase vrelo lice, ne pretvaraj pogled zrele ène u tuàn pogled devoj~ice. Ne rawavaj srce moje raweno do sada bezbroj puta, ne daj da krvari i boli, da hladnim hodnicima luta. Ne drobi moju osetqivu du{u koja ti se potpuno predala, ne traè}i ni{ta za uzvrat, ve} se samo qubavi nadala. Voli me svakoga dana vi{e, budi razlog za pravu sre}u, za veseo pogled, veliki osmeh, za qubav na svetu najve}u. Voli me kao nikoga do sada, pokloni mi i misli i sne, pokloni mi srce i du{u i bi}e{ voqen kao nikad pre. Marijana Mladenovi}
POETA VEZA Na obalama straha postoji veza koja se nikad ne prekida sa oblacima zvezdama mrtvim licima i stojim ispred ormara sa starim stvarima. Sawam kako padam u pra{inu dana i sve {to postoji sada deo je vremena koje odzvawa pred vratima i nemi ishod li~nog prevrata ostaje u tvojim o~ima. Mirko M. Obradovi} TREN Senki Stijovi} Zra~ak Sunca, java, dan. Pogled, osmeh, pramen vran. Dodir, zanos, du{i stan. Grlim smiraj Bogom dan. Mirjana Marinkovi} REKVIJEM ZA PRVU QUBAV ZVALO SE NA[E Kosovo je razum, Kosovo je nerazum, shvatawe i prihvatawe, Kosovo su re~i izlizane prazne, Kosovom sad {etaju parafrazirane {ale... ...wima je do {ale, grobova sve vi{e, sve {to be{e srpsko uni{ti{e... Sad se pojavi{e svedoci "ùte ku}e"! Kosovo ti rodna grudo, sada si postala pravo ruglo, sve mawe srpsko, sve mawe na{e, sve mawe struje, a sve nas to truje, jer zvalo se na{e.... Grozdana Crepajac Broj 5 POETA
Boli, mnogo boli tvoje nestajawe Ostavila si me i izdala na{u qubav Je~ao je, jaukao, odjekivo krik u meni Amorove strele razdirale moje grudi Nestala si neznano bez traga A ja ostah prepun ~emera i jada. Mo`da nisam smeo voleti te Onoliko koliko te tada voleh ja Jedina i prva qubav si mi bila A onda mi iznenadno polomila krila. Na krilima qubavi sam leteo, da nisi Eutanaziju nad wom izvr{ila Voqena, na pijedestal sam te bio popeo Eros tvoj presre}ni bih bio, al' ti si Ruinu, oti{av{i, od mene napravila O~ajnika ~iji oporavak potraja, dok
opet ne zavoleh ja. Milo{ Elek
49
AFORIZMI
-Uspeli su da poprave narodno raspoloèwe: svi su tako {iroko nasmejani da se vide ~ak i o~waci. -They have managed to improve popular disposition: everyone is now grinning so broadly that even their eyeteeth can be seen. -Pojavquju se nedvosmisleni znaci da }e dràvi krenuti naboqe; oni na vlasti su masovno po~eli da kupuju {printerice. -Unequivocal signs of the government getting better can be seen; those in power have massively started to purchase sneakers. -Odrastao je na selu, pa se ipak u gradu ose}ao kao kod ku}e. Zatekao je obiqe urbane marve. -He was brought up in the countryside, however, he felt at home in the city. He found there abundance of urban cattle. -Iskusne ène i pored velikog izbora za drugog muà uzimaju obavezno {owu, jer duè traje. -Regardless of wide choice, experienced woman necessarily takes a weakling for her second husband, because he lasts longer. -Novi budu}i zakon: ìvotni vek Srbina je 65 godina; uslov za Evropu je da mu{karci tek sa 67 godina dobiju penziju. Nedostaju}e godine }e upla}ivati naslednici dragog pokojnika. -A new future law: lifetime of a Serb is 65 years; the precondition to enter Europe is for men to retire only when they are 67. The missing years of service fee will be settled by the dear deceased's heirs. -[owavost nije zarazna, ali se te{ko le~i, {to je osnova dugog braka. -Weakliness is not contagious, but is hard to cure, thus making a basis for long-lasting marriage. -Matori {valer u prinudnoj ostavci je uputio energi~an protest:''Ako ovako nastavite, tuì}u Vas zbog seksualnog neuznemiravawa!'' -An old womanizer forced to abdicate strongly protested: ''If you continue to act this way, I will sue you for sexual non-harassment!'' -Veliki buxetski uspeh; gatare izdaju fiskalni ra~un i pla}aju PDV srazmeran koli~ini prore~ene svetle budu}nosti. -Supreme budgetary success; fortune-tellers issue fiscal receipts and pay VAT proportional to the quantity of predicted bright future. -Srbiji nije dovoqno {to je velika, jo{ se svakoga leta {iri u susedne zemqe! -It is not good enough for Serbia to be Great, it expands every summer to the neighboring countries! -Iako ih, vra}aju}i im milo za drago, leti okupiraju, Turci su za~udo sve vi{e zadovoqni Srbima. -Although Serbs regularly occupy them in summer tit for tat, Turks are surprisingly ever more happy about them. -Wih dvoje su planirali budu}nost na feministi~ki na~in; ako on bude sticao mnogo a ona malo, oboje }e bogato tro{iti; ako on bude imao malo a ona mnogo, ona }e koristiti svoje, on svoje, a i daqe }e zajedno dugo i sre}no ìveti. -The two of them planned the future in a feministic manner; if he earns much, and she little, both will spend generously; if he has little, and she much, she will enjoy hers, he will enjoy his, and they will continue to live happily together ever after. -Drage feministkiwe u Va{em je interesu da sa~uvate mu{ke {oviniste. Da biste i daqe postojale, zasada su Vam neophodni za priplod i zapat. -Dear ladies feminists, it is in your best interest to preserve male chauvinists. In order to further exist, for the time being you need them for breeding and reproduction. -Nedokazivi savr{en zlo~in je izum ekolo{ke dràve Srbije; umo~i neprijateqa u kanal Dunav-Tisa-Dunav, pusti ga, a on zatim umre sam od sebe. -Undemonstrable perfect crime is an invention made by the ecological state of Serbia; soak you enemy in the Danube-Tisa-Danube irrigation canal, let him go, ?nd he will die by himself. -Jedan aforizam je autoru obezbedio letovawe sa punim pansionom, od strane suda. -One aphorism has brought to its author a full board summer vacation, provided for by the court. -Aforisti~ar je gro`|e platio 10 dinara u ke{u, a ostatak u aforizmima. -The aphorist paid for the grapes 10 dinars in cash, ?nd the rest in kind, i.e. aphorisms. - Drage ène, Va{ pravi izbor su aforisti~ari; {to ih duè barite, sve su boqi. -Dear ladies, your best option are aphorists; the longer you "coddle" them, the better they are. -Daleko smo dogurali, ~ak nam je i finansijska kriza u krizi. -We have come a long way, even our financial crisis is now in crisis.
Bogdan Todorov Broj 5
50
POETA
IZDAVA^KA DELATNOST POETE
NOVE KWIGE U POETI

Udruèwe pisaca Poeta u okviru svoje izdava~ke delatnosti ima sve vi{e objavqenih naslova. Samo u maju mesecu ove godine objavqeno je osam kwiga. O uslovima objavqivawa kwige u na{oj izdava~koj delatnosti moète se informisati na stranici POETA IZDAVA^.
Broj 5
POETA
51
IZDAVA^KA DELATNOST POETE
KWIGA BOEMSKE POEZIJE U OBLIKU FLA[E

VINO I GRUDI WENE îni mi se da pono} be{e vino se staro tamani ulazi ona, da ne pogre{e pijani pogledi razuzdani. Seda za sto, vino joj se nudi ona votku sa dosta leda nabrekle boànske wene grudi da joj se votka plati ne da. Kad je votku popila drugu vino se prosu od sete ko ve}u ose}a tugu vinopije ili tek ro|eno dete. Ona prkosna i boànstvena svesna pogleda i wenih grudi prkosi vinu tajnovita èna dabogda zora ne svanula qudi. Zora polako svi}e te{ka iz grudi vatra an|eoska bije da li je u vinu gre{ka ili to konobar prisutan nije. Prekliwem vinopije da se krene da se vino vi{e ne to~i to vino i grudi wene pospale hrabre, pijane o~i. Boè, {ta vino uraditi moè a tek grudi boànske ène jo{ kad se votka i vino sloè eto spomenika za grudi wene. Milenko Mi{o ûrovi} Ki~avski
JEDINO QUBAV UBIJA BOEME U oblaku dima i rujnome vinu mi ùrimo nikud, ne àle}i vreme prkose}i svima }utimo istinu da jedino qubav ubija boeme. Veselin P. Xeletovi}
52
Roman SRPSKO SRCE JOHANOVO doìveo je tre}e izdawe, ovaj put u okviru izdava~ke delatnosti kompanije MILENIUM GRUP. Ura|eno je luksuzno izdawe, tvrdi povez, pokazna traka, u tiraù od 2000 primeraka. Roman je potresno svedo~anstvo o stradawu Srba na prostoru Kosova i Metohije i trgovini qudskim organima. Napisan je po istinitom doga|aju, poema SRPSKO SRCE JOVANOVO iz koje je Veselin Xeletovi} gorke stihove preto~io u roman napisana je daleke 2006. godine. Roman je dobio specijalno priznawe Akademije Ivo Andri}. POETA Broj 5

Casopis Poeta Broj 5bw

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Casopis Poeta Broj 5bw

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Broj 5

ISSN 1821-4703 (Online)

Prof. Dr Kaplan BUROVI], akademik

Prof. Dr Kaplan BUROVI], akademik

[TA SE S NAMA TO DE[AVA Dr Dobrosav Nikodinovi}

GRA^ANI^KA ZVONA ZVONE U [I[ATOVCU

SERGEJ GLAVJUK U TORONTU

U ZNAKU PROSVETITEQA ]IRILA I METODIJA

ZORAN KOSTI] U TORONTU

SABAHUDIN HAXIALI] GOSTOVAO U POETI

Katarina Kosti} Broj 5

ZLATKO MARTINKO U POSETI IZDAVA^U UDRU@EWU PISACA POETA

PREDGOVOR UMESTO BIOGRAFIJE

PREDSTAVQAMO MLADE TALENTE

U IME SVIH (PASA) LUTALICA

Sne`ana Pisari}-Mili} Broj 5 POETA

PREDSTAVQAMO STRANE PESNIKE

Chasing Sticks and Running Down the Wind

PREDSTAVQAMO STRANE PESNIKE

UDRU@EWE PISACA POETA U MEDIJIMA

KWI@EVNE KRITIKE I PRIKAZI KWIGA

KONKAVNOST DRU[TVA I POJEDINCA U ROMANU ,,BELI LAVIRINT'' PEKA LALI^I]A

KWI@EVNE KRITIKE I PRIKAZI KWIGA

Rade Joli} Broj 5 POETA

PESME IZ DAQINE I BLIZINE

Marija Helena Vesovi}

PESME IZ DAQINE I BLIZINE

STROG, ALI DOBAR

Zoran Dr. Jankovi}-Janez

POETA MIR U NEMIRU

POETA ]IRILICA @ENA

]irilo, u tami, iznedrio zvezde,

Milica Bakra~ Broj 5

GRBOLE JE OGWEM IZGORELO

Bogdan Todorov Broj 5

IZDAVA^KA DELATNOST POETE

NOVE KWIGE U POETI

IZDAVA^KA DELATNOST POETE

KWIGA BOEMSKE POEZIJE U OBLIKU FLA[E

You might also like