KARNAK Zagreb Biblioteka MIRAKUL Knjiga 003 Za nakladnika Goran Toli Design & Lay out Kazimir Me trovi

Fotografija na naslovnici Stipe Bo i Fotografije u knjizi Robert Pauleti, Stipe Bo i, arhiv Stipe Bo ia i posredstvom agencijskih usluga Tisak Tiskara Grafoplast, Zagreb Godina prvog izdanja: 2009. CIP zapis dostupan u raunalnom katalogu Nacionalne i sveuili ne knji nice u Zagrebu po d brojem 717864 ISBN 978-953-99412-2-0 8 kalibra i dugopoljskon zviri ta hoda pedeset kilometri dnevno! 9 himalaja u 77 pria Poelo je tako ta mi je Stipe bezono laga. Nazva me i pita: Slu aj, bi li i a s menon d Baznog logora Mount Everesta? Opepoznato je da mrzin snig i ladnou, jo od doba JNA 83, Titovoga Uzica i smrzavanj a na minus 25 na planini ljivovici. Ne volin ni skijanje, ni visine, a ni an niti l jubitelj poveanih fizikih napora ako se ba ne mora. S druge strane, Stipe mi je idol. Na a san se u munoj dilemi, ak san strignija u ima k a Buridanov tovar. Rado bi i a, ali ocu li ja to mo? Himalaja je sigurno naporna boja ljivo san ga pita. Tu je ispalija himalajsku la : Ma oe , kako nee ! Triba do od Lukle do Baznog logora, ti je malo jaa etnja, nee imat nikakvih problema. Znai, doen tamo na Himalaju, i samo moran hodat? Nema nikakvih cepina, dereza i sl inih penjakih ema? Ima li mogunosti da me pokosi lavina? Hahaha, ma kakvi! Jedino te mo e zasmetat ako bude osjetljiv na visinu, a tu nema n ikakvih pravila. Mo e se ovik ne znan kako pripremit, ako ne mo e izdr at visinu, adio. A onde je visina priko pet iljada metri i tu nema ale. Satare te glava, riganje. .. i mora se odma spustit barenko petsto metri. Inae ti mogu ote mozak i plua. Edemi . Ako se ne spusti , umre zaas. Da riskiran ili ne? U ivotu se jedanput ili nijedanput pru i prilika da sa svojin i dolon posjeti misto njegove najvee slave. Uz to, razmi lja san, ako uspijen, lipo e i zgledat u ivotopisu. Bazni logor Mount Everesta. Baja s Himalaja. Ali ta ako mi ot ee mozak? S nama ide Viki Gro elj, moj stari prijatelj iz Slovenije obrazlaga je Stipe: On t i je osvojija deset od ukupno etrnaest vrhova osamtisu-njaka. Vi e od mene. Znai, ima mo iskustvo, znamo sve o visinskoj bolesti, mo emo u milimetar izraunat koliko mo ho dat koji dan, sve. etvrti lan ekspedicije je Mlado iz Dugopolja, odlian momak, plan inar. Mo e hodat pedeset kilometri dnevno, ali ne zna jezike. Tu e mu ti malo pomo. K ad doemo do Baznog logora vas dva ete se skupa vratit u Katmandu, a Viki i ja osta jemo. Pokazat e Mlai ovi dil Nepala oko Katmandua i pobrinit se oko aviona. Lipo, bogami. Ni an nikad prije bija ni na Mosoru, a sad kreen na Himalaju, do pet i po iljada metri visine, i to sa dvi penjake legende svjetskoga kalibra i dugopo ljskon zviri ta hoda pedeset kilometri dnevno! Mislija san se jo dvi sekunde, a on da reka: Iden! 10 umre zaas! I 01 U prvu iduu nedilju krenija san na vrh Mosora, na trening. Nagovorija san i Stjep ka Ro ina i Matasa, koji je poveja pasa. Polazak je bija iz rnov-nice. Uspili smo s ti samo do planinarskog doma, a usput smo se dva puta izgubili. Zaradija san opas ne uljeve i posli dva dana le a doma mrtav umoran. Drugu nedilju smo se bolje pripremili i krenili ranije. Uzeli smo u ekspediciju iskusnog "mosora a" Jo ka Dvornika koji je zna put, pa smo nakon vi esatnog tabananja uz nadljudske napore osvojili Vickov stup. Znate puva je Dvornik Vickov stup nije pravi vrh. Oni tamo na-prid, Veliki Kabal , to je pravi vrh Mosora. Ako oete, mo ete oti i do njega. Imate jo jedno 45 minuti h odanja do tamo. Jedva san uspija podi glavu. Mantalo mi se i rigalo, bija san blid ka vampir. Pog leda san ga u nevjerici. Jo 45 minuti hodat? Radije smrt. Krepani Matas diga je g lavu s kamena na koji se naslonija. Kraj njega je, naizgled mrtav, le a pas Kan ko

ji je ispru ija vanka jeziinu. Matas je nakon nekoliko sekundi rubon usana procidij a Dvorniku: Koji vrh? Onaj? Neka njega tamo. I to je bilo to ta se Mosora tie. Dva miseca prije polaska tra san po Marjanu, skor o svaki dan. Neko mi je reka da je dobro trat pod optere-enjen, pa san zadnje dvi e timane vodija sa sobon 8-godi nju er i piija uzbrdo s njon na ramenima. ta je najgore , mala me jo odozgo i zajebavala: Ajmo, tata, sporo je to, sporo! Prolija san litre i litre znoja, i muka je poela davat rezultate. Outija san mo. Je danput san se ak odva ija i na krke stavija Papuicu, pa tra uzbrdo od Prve vidilice, k a Bao. Prolaznici i etai koji su nas vidili umirali su od smija, a ja se uspuva, za crvenija i skoro crka od napora. Nije lako nosit na kostima enu od 68 kili ni po ravnome, a kamoli uzbrdo. Ali bija san uporan i istra san s Papuicon na leima sve d o crkve Nikole Putnika. Zadivljeno me gledala, nije virovala da u je uspit iznit cilu uzbrdicu. Zakleja san se da e isto bit i s Baznin logoron, da u printat do gori i ostavit Sti pu Bo ia iza sebe, uz zadivljene poglede na ih mladih himalajki. Evereste, dolazin! SVeta plOa Stipe je sitno na kraba svoje ime i prezime u donjemu desnon kantunu, skroman i samozatajan ka i uvik. Da san ja osvojija Mount Everest, montira bi ov de na plou neonsku reklamu ROBERT PAULETI BOG PLANINE! Nepale, evo me opet! Odsili smo u nekom hotelu bo e me sauvaj, ak i za mjerila Katma ndua, ali shvatija san da tako mora bit, da Spartanci s Himalaje najvi e od svega preziru luksuz i gradske pikice koje se ale ako nema tople vode za tu iranje. Voda, pranje, ka da je to meni problem? Neu se tu- irat i gotovo. istoa je pola zdravlja, a porkica druga polovica. Za cimera san dobija Mlau, simpatinoga 43-godi njeg Dugopoljca koji je cilin puten s a sobon nosija dva termometra, jedan za izmirit unutra nju temperaturu u sobi, a d rugoga bi svaku veer obavezno stavlja vanka, da od-ma ujutro imamo fri ke podatke u celzijevcima. Prvu veer u sobi Mlado je zaljubljeno gleda u peat nepalske granine policije u paso u. Iz moga sela niko dalje Mosora ne ie reka je: Sad e svi morat virovat da san bija na Himalaji, evo, iman peat! Mladin brat je inae sveenik, ujedno i planinar, koji dr i mise kad su oni sveci ta im aju crkve na vrhovima brda. Stoposto san ovika i vidija, jer me Papuica jedanput v odila na Stomoricu iznad Omi a na Gospin blagdan. E, bravo, to san zaboravija ista knit ka planinarsko iskustvo. Naravno da san ispinija dok san se ka divokoza pen ja gori do crkve, a jo ni an smija ni be- timat od pustih pobo nih penjaa okolo. Prvu veer u Katmanduu, dva dana prid polazak na avion za Himalaju, tija san astit veeron Stipu, Slovenca i Mlau, ali ni an uspija, i to iz zbilja 13 himalaja u 77 pria Slovenac & Stipe: Nepalci su nas doekali stransparenton 14 zanimljivog razloga. Iza li smo u restoran imenon "Rum Doodle". Stipe mi je, dok s mo jili biftek, skrenija pa nju na neuglednu drvenu plou pod kojon smo sidili, na k ojoj su bili na arani brojni potpisi. Zna li ko se smi ovde potpisat? otpija je gutljaj pive. Prouava san plou di su bila pusta imena i datumi, pa slegnija ramenima: Neman pojma. Slovenac se smijucka, a Stipe je pri a bli e ploi. Jel mo proitat ta ovde pi e? upra je prston. Ed Hil... Hillarv? zapeja mi je zalogaj u grlu: Jel ovo mo e bit potpis od Edmunda Hillarvja? zurija san u plou sa strahopo tovanjen. To je ba to kimnija je Stipe: Na ovu plou potpisuju se osvajai Mount Everesta. Onda si i ti tu? Jesan, evo me ovde pokaza je Stipe svoj potpis. Za razliku od Hillarvja koji se bahato potpisa priko iloga sredi njeg dila ploe, on je sitno na kraba svoje ime i prez ime u donjemu desnon kantunu, skroman i samozatajan ka i uvik. Da san ja osvojij a Mount Everest, montira bi ovde na plou neonsku reklamu ROBERT PAULETI, BOG PLANI NE.

Kultna ploa, dozna san, nije uvik bila na ovome mistu. Restoran je bija u susidno me dvori tu, jedanput je i izgorija, plou su udon spasili. Najbolj o stvar e ne ve reka mi je Slovenac: Nam, ki smo osvojili Mount Everest, v ej restavraciji do konca ivljenja ni treba plaevati hrane! Eto, zato ni an uspija astit, odnosno moga san poastit samo Mlau. Slovenac je na kraj u veere pokaza konobaru svoju iskaznicu osvajaa Mount Everesta, i to je bilo dovol jno. Stipu konobar nije ni ta ni pita, nego ga je pripozna i odu evljeno pozdravija, ba ka i gazda koji se zateka u prolazu. Ko zna koliko mu je Stipe ovde besplatne spize izija? Outija san ponos. Sidin ovde za istin stolon sa dva potpisnika na svetoj ploi, od kojih je jedan iznad, a drugi ispod Edmunda Hillarvja. Na kraju san platija bifteke samo za Mlau i sebe, i mogu re da nije bilo jeftino. Odrali su nas, brate. Priko tri iljade rupija, odnosno 250 kuna. Za te pare drug di u Nepalu mo restoran kupit. Bie gazda refaje na nama amaterima za ovo ta "everes tovcima" daje mukte? ta u, mua san i calta. Druga mogunost mi je da se upi en u penjae i osvojin Everest. O da bi i ja moga jist, a ne platit! 15 granica Slovenije zadnji put kad san bija u Nepalu svuda san tra ija maku, ali ni an vidija ni jednu jedinu. I evo je sad, do la maca na vratanca! Ali nekako je bidna puno gruba, izgleda zloesto, nije slatka ka recimo maka Lili iz Dugog Rata. Prikrala se, pogledala me, zamijaukala. Odma mi je ne to bilo udno. Onda me Mlado, inae moj vjerni itatelj, sitija o emu je ri. Vidili smo maku! Biralo, kako ka u Nepalc . Evo ti make! smija se Mlado: U knjizi o Nepalu napisa si kako nigdi i nikako nisi vidija maku. Istina, onda ni an nigdi na a biralo, a tra ija san je svugdi. Khukura, odnosno pasa, bilo je koliko oe , ali make nijedne. I evo je sad, u ovome idi-linon dvoru u Katmand uu. Do la maca na vratanca. Ali nekako je bidna puno gruba, izgleda maliciozno, zl oesto. Nije ni pinku umiljata, ka recimo maka Lili iz Dugog Rata, miljenica moje er e. Bili smo na ruku, kompletna fantastina etvorka. Sili smo vanka, u dvor, izmeu rascvi talih stabala, pijuckali pive i ekali konobara da donese spizu. Sad je va no dobro se najist! reka je Stipe: Tribae vam snage za hodanje. Slovenac je razveza o tome kako vi e ne ide na Triglav. Skinili su, koliko san ga razumija, neki greben s Triglava, i sad je uspon totalno lagan. U 19. stoljeu nij e bilo tako, onda je svaki osvaja Triglava bija faca. Meni je, iskreno, bilo svej edno, ne pada mi na pamet verat se na Triglav. Zanimljivo, Slovenac je djelimino pria na hrvatskome, odnosno na dalmatinskome, ta ko je nauija kroz polustoljetno dru enje sa Stipon. Odlino 17 himalaja u 77 pria je skinija naglasak, da ne znan odakle je, reka bi da je iz Bibinja ili Primo te-n a. "Bija san, vidija san...", bilo je udno ut iz slovenskih usta. S^tipe bi zauzvr at samo koji put ne to reka na slovenskome, naje e be timje. "Pizda, kdaj bomo li naprej ", ili ne to slino, za umrit od smija. Na Mont Blanc ne grem ve, tam je gu va proglasija je Slovenac i nastavija: Ni Evere st vi e nije ono pravo, seveda! U ad su ti ve pripeta skroz do vrha, erpe vse nosijo i n delajo, e manjka samo to da ti na vrhu slu e sveani ruak... Penjanje gore je postal o industrija, pizda! e malo pa se bodo z avtom peljali do Logora 2. Kad su Slovenac i Stipe s ostalon ekipon 1979. i li u pohod na Everest, usput nije bilo niega, a sad su cilon stazon, sve do samog Baznog logora, rasporeena svrati ta s jelon i pien. Ima za kupit ak i bombona za grlo. Prije trideset godina oni su s ve nosili sa sobon, vodili kuvara, a na povratku vi e nisu imali spize, pa su upad ali erpama u kue i pitali imaju li ta za jist i pit, da e dobro platit. erpe su imali samo kumpira i rakije. Ubijali smo se od kumpira! smija se Stipe: Ali, opet, ne mo stalno jist kumpire. Tako da smo neprekidno bili gladni. I pijani, od rakije. Taj uspon 1979. po te ini se uope ne mo e usporedit s ovin dana njima. Nije onda bilo k

onopa prikaenih skroz do vrha. Kroili su prostorima di nikad prije nije ugazila lj udska noga. I li su najte in smjeron di do danas vi e niko nije prosa. Stipe je tri desetljea osta jedini Hrvat koji se uspija popet na Mount Everest (i to dva puta!) i tek su se, evo, u svibnju 2009. uspile popet etri na e cure. A Slo venaca osvajaa ima ak petnaest. U meuvrimenu ih je pet po-ginilo, ostalo ih je dese t ivih, meu njima i ovi na , takoer iva legenda, s najvein brojen osvojenih osamtisun a. Pita san ga ko je trenutano najbolji slovenski himalajac, smatra li se jo da je to Toma Humar. Za Humara se, naime, dugo tvrdilo da je najbolji penja na svitu. A, ne bi reka razvuka je Slovenac na dalmatinskome: Zdaj je najbolj cenjen Preze lj. On ima dva Zlata cepina, to je za nas himalajce, kot za filma e Oskar! Onda je pala lagana meusobna zajebancija na temu politike i granice s Hrvatskon. Slovenac je na kraju ozbiljno reka kako ima odlian filmski projekt, ali za budunos t, kad se tenzije malo smire. Slovenska granica. I pje ke po "meji", snimat lipote Slovenije i prijateljski popria t sa susidima. Uz granicu s Austrijon, recimo, ve je sve dogovo18 granica Slovenije 03 rija s jednin prikon Austrijancen, a uz hrvatsku meju razgovara bi, naravno, sa Stipon. Na to je Stipe odlo ija pirun i, vaui biftek, podboja Slovenca sve ka da nee: Odlina eja. Uz to, ne bi bija ni neki veliki posal obi slovensku granicu! Na veeri u Katmanduu: slovenska himalajka Simona Poga, biv a manekenka, s obo avanjen gleda na ega Slovenca 19 jogi-zican Kad san ita jednu od starih Stipinih knjiga, na a san istoga jogija s kojin san se i ja slika! Tu fotografiju objavija san u svome libru o Nepalu, samo staje kod S tipe, naravno, isti jogi bija dvadesetak godina mlai. 21 himalaja u 77 pria U Katmanduu je sve kre ilo otkad me nije bilo. Ne puno, alijpak. Taksi je prije ko t a sto rupija, 8 kuna, naravno posli cjenkanja. Danas je cijena oti la duplo. Ulaz na glavni trg, Durbar Square, naplauje se 300 rupija, oko 25 kuna, i tu nema cjenkanja. Prije je bilo dvista, ako se dobro sian. Uredno plati i dobije ulaznicu . Baza je u tome ta ulaz naplauju i domaima, dodu e samo 50 rupija. Ali to je za Nepa lce ozbiljna para, pa lokalaca na trgu ba i nema previ e, osim trgovaca suvenirima, wannabe vodia i profesionalnih prosjaka maskiranih u jogije (ili sadhue), svete ljude u pandelama. Ima jo nekoliko mista u Nepalu di deru turiste jelene. Glavni trg u Pata-nu, prim jerice. A za ulaz u lipi gradi Bhaktapur naplauje se ak 10 dolari. Osobno san oduvik odu evljen tom idejon naplaivanja ulaska na trgove i u gradove. D a san gradonaelnik Splita, udrija bi fure tima isti namet za ulaz na Peristil. Plat i, roo, pet dolari, pa gledaj Sfingu i Podrume! Od tih para Split bi procva. Isto vridi i za Zadar, ibenik... za to bi stranci gledali na e lipote besplatno? Za Dubro vnik bi naplaiva ulaz u cili Grod, ka u Bhaktapuru. Isti momenat kad sie s cruisera , odma plati deset dolari. S kopna bi jednu biljeternicu postavija uz Vrata od P ila, a drugu uz Vrata od Ploa. Kad san iznija ideju Stipi, sablaznija se i reka: To je nedopustivo! To bi nam t otalno uni tilo ugled zemlje! Sramota, katastrofa! Pobunija san se: ekaj, je li ugled Nepala u tvojin oima okrnjen jer su ti sad napl atili 300 rupija za ulaz na trg? Po mome mi ljenju, stranci bi jo vi e cijenili Hrvat sku i njene lipote kad bi morali platit da ih vide! Nagrnilo bi jo vi e turista i s livala bi se nemila lova! Nikako ga ni an uspija uvjerit, samo je mava glavon i tvrdija kako bi to bilo jako

, jako lo e, ma u asno. etali smo trgon, gledali, snimali. Onda su do la dva sadhua u pandelama i nagovaral i nas da se slikamo s njima, za sto rupija, naravno. Ajmo jednu sliku reka san Stipi. Idealno bi bilo da smo mogli napravit fotografiju s na in zajednikin jo-gijen. Kad san, naime, ita jednu od starih Stipinih knjiga, na a san istoga jogija s kojin san se i ja slika! Tu fotografiju objavija san u svome libru o Nepalu, samo ta je ko d Stipe, naravno, isti jogi bija dvadesetak godina mlai, a kod mene je propa, pos idija i sav se nagri pa. Posal je nastavija njegov sin, koji slii na au. I sa sinon san se slika, i posli ga na a i na internetu, na turistikin stranicama Nepala. Dinastija jogi 22 jogi- icari 04 icara vlada glavnin trgon! Sad san, jasno, gleda okupljene sadhue u pande-lama ne bi li na a na ega zajednikog starog jogija. Nigdi ga nije bilo. Da nije umra od alko hola? Zadnji put su mu ilice na nosu bile opasno crvene i plave. U ponestatku jogi-ae, za povijesnu sliku sa Stipanon prista bi i na jogi--sina ali avaj, nije ni njega bilo. Virovali ili ne, vidija san sina kasnije, na glavnome trgu u Patanu, neposredno prije odlaska iz Nepala. Primistija se pinku ju nije, na novo radno misto. Na nesr iu, Stipe onda nije bija s menon, jer je osta na Himalaji jo nekoliko dana. Vodija san Mlau kojemu san pokaziva Patan. Jogi me zva na slikanjac, ali me Mlado ne to z apria, pa san ignorira pozive i produ ija. Ustvari san ga nepromi ljeno odjeba. Posli pet minuti mi je bilo aj i vratija san se, ali jogi vi e nije bija tu, ka da je u zemlju propa. Bie i a pit sa aon. Ubilo me to, pa me Mlado tje ija, ali bija san i dalj e alostan ta mi je jogi-sin izmaka. Triba san se opet slikat s njin, ako ni ta drugo , radi kontinuiteta... Puno se jogija, na alost, pretvorilo u obine prosjake 23 lukla I Aerociromska pista bila je zbilja senzacionalan prizor. Crta od asfalta usie-na u planini, a ispod nepregledna provalija. Pista me momentalno asocirala n a crtu od pizde. Divovska himalajska vagina. Ja san Lukla, rado bi se pukla. Prvo san mislija da je neka Luakinja, a onda san shvatija da nije, nego da je slu b enica na odr avanju istoe aerodroma. unila je, naime, metar od mene, pa grebala po vak koja se ulipila na podu. Uinilo mi se da stru e direktno nokton po tleju, pa su me uvatile gricule. Najgore su mi sljedee dvi vrste gricula: kad neko grebe nokton po kolskoj ploi, te kad se prstima prilazi priko jednoga materijala od kojega se rade kaputi, mislin da se zove filc. Kad vidin da neko ide prstima po filcano-me kaputu, ili ujen zv uk grebanja noktima, pa ak i krede, po kolskoj tabli ili zidu, uvati me muka, sav se stresen od druna, i moran odma odvratit pogled ili zaepit u i. Cura, meutim, nije grebala direktno noktima. Malo bolje san pogleda. Na noktu ka ip rsta imala je nasaen udni produ etak, ka neki hrapavi naprstak. Dosta kvalitetno je razmuljala onu vaku. Naposljetku ju je, posli desetak minuti posla, skroz sastrug ala, pa se digla i unila pet metri dalje, kod nove vake. Bidna mala. Jeben ti Katmandu i direktora aerodroma, da joj ne mo e kupit neki str oj za i enje vaka s tleja, nego da mora ovde uat i strugat. Zrana luka nepalske metropole slika je nevienog kaosa, na prvi pogled ne zna se ko tu pije, a ko plaa. Svi urlaju, putne bor e se kotrljaju priko karakteristinih bavi s penjakon opremon, slu benici ucjenjuju s te inon Lukla: vrata iza kojih poinje dugaak, dugaak put do Everesta 25 himalaja u 77 pria Aerodrom Katmandu: metode i enja su, greb-greb, nadasve sofisticirane Aerodrom u Lukli: izlaz s piste bagaji poku avajui iznudit koji dolar, i svaki normalni putnik mora se pri-stra it za sudbinu svojih kufera. Ali naposljetku Nepalci nikad ni ta ne izgube, u ilome kaos u ipak postoji neki sistem. Sidili smo i ekali oe li na zvuniku javit kad kree avioni za Luklu. Piskutavi enski s dera je po ivcima i ne to pizdija na navodnome engleskome, ali ni ta se nije razumi

lo, osim rii "kanselej n", otkazivanje. Skoili smo u panici, ali uskoro je stiglo ob ja njenje. Zbog magle su bili otkazani samo "mountain flights" do Everesta. U Lukl u e se danas ipak letit. Jo malo smo ekali, pa je prozvalo. Pro li smo kroz zadnju ko ntrolu i na li se na pisti, prid avionien. Ovo je kljuni moment za svaku himalajsku ekspediciju. Kad doleti iz Katmandua u Lu klu, ve si napola uspija. Nakon toga triba samo hodat i penjat se po ledenin klis urama, ali tu veinon ovisi sam o sebi, a na avion za Luklu ne mo e uticat ni svemoni Siva. Svaki pravi himalajac se u ivotu barenko dva-tri puta nasmrt iznervira zbog otkazivanja leta, bilo za Luklu, bilo iz Lukle. Magla, vitar, sni ina... ima milj un razloga da se zaviju u crno oni ta ekaju na aerodromu grevito ste ui karte u rukama . Sija san na livu stranu aviona, kako me pouija iskusni Slovenac: Ko leti proti Luk li, sedi levo, ko pa leti iz Lukle, sedi desno. Bolj i je razgled. 26 Na alost, slabo san ta vidija, jer me se uvatila pilat neka nevieno ru na trekerska pa nkerica iz Singapura, s buljavin oima i onon frizuron di je crvena kresta posrid glave. Izgledala je, bidna, ka ampjer s upalon lene peraje. Na moju nesriu, ula je z a Hrvatsku, ak je bila na "Havarr" pro lo lito, veri bjutiful ajlend, jo se sia da se ree "hvala" i "dobar dan", lipo more... Split? Kako ne, pro la je kroz Split, spek takjuler siti, ful of histori. Pizdila je bez pauze najmanje deset minuti, a ja san kima glavon, ni an uspija ni ta vidit od panorame. Kad je na momenat zastala da uvati arje, brzo san reka: Vidi ovog gospodina iza mene? S njin putujen, to je olsou Kroat, himalajska legenda, bija je dvaput na vrhu Mount Everesta, for or je posjetija i Singapur! Pankerska ampjerica je kurjo asto pogledala Stipu, a ja san istoga asa okrenija glav u kroz prozor i pravija se da san naglo posta autistian. Upravo tad se doli pojavila Lukla. Aerodromska pista bila je zbilja senzacionala n prizor. Crta od asfalta usiena u planini, a ispod nepregledna provalija. Pista me momentalno asocirala na crtu od pizde. Divovska himalajska vagina. Ja san Luk la, rado bi se pukla. Nikad dosad ni an slea na takav aerodrom. Kad se ovde uzlee, p ilot ne triba potezat ruicu. Samo zarula i onoga momenta kad proe rub piste ve je k ilometar visoko u arji. Jo sekund-dva i na avioni sletija je, vruuuum, nasrid crte od piz... piste. Penetrac ija je uspila. U a san u Himalaju. Rumzala, postaja na letu Lukla-Katmandu: avion doslovce sleti na ledinu Pogled na aerodrom iz arje. Sve je tu: trokuti, "irokezica".. 27 gumng Ugumng Bakica je probila rednu po sredini nosa, izmeu nosnica. Jebate, ko ji modni detalj! Pari oni ludi bik, maskota "Chicago Bullsa"1 Kako bi meni staja la ovakva redna u nosu7 Bi li me bolilo to probu it? Nee da se slikaju. Boje se da e in fotoaparat uzet komad du e. Ko zna, mo da su u prav u? Zato se na Himalaji ne isplati pitat: "Mogu li vas slikat?". Sigurno e te odbi t. Odluija san bit bezobrazan i fotografirat bez pitanja. Da bi u tome kvalitetno uspija, koristija san taktiku koju san ve davno raz-radija. Uvik bi ka fol krenija slikat ne to na skroz drugoj strani od eljene mete. Zatim bi naglo okrenija fotoaparat, brzo okinija sliju, pa se onda opet vratija prvotnom e "motivu" i tobo e ne to prouava, a da u meuvrimenu uope ne pogledan u displej. Tako p rava meta nikad nije bila sigurna jesan li ja to nju na brzinu snimija, ili ipak ni an. U najgoren sluaju dogodilo mi se blago negodovanje. Baba u Lukli bila je, meutim, neobino lukava. im san diga fotoaparat, a gleda san u pravcu dvi koze uz put, odma je pokrila facu rukama. Outila je da me zanima. ta t i je enski instinkt! Zbilja, svidila mi se reina u nosu, izgledala mi je skroz mod erno. Uz to, babin pogled zraija je dubokon mudro u. inilo mi se ka da o tajnama ivota puno vi e zna od mene. Sad je furbasto gledala kroz prste jesan li maka aparat. Napravija san mot ka da ga spreman u bor icu, i ona je spustila ruke. Istoga asa okinija san sliju onako u letu. Vidila je ta radin, pa je opet i la dignit ruku, ali nije se stigla do kraja pokrit. Zajeba san je na blef. Ne to je brzo rekla, vjerojatno zabe timala. 29 himalaja u 77 pria

Na Himalaji je popravljanje patika ne to jeftinije nego u nas - osandeset lipa za jedan par 30 gurung ugurung 05a Raj? pita san je za narodnost, pokazav i prston u nju. Reina u nosu znaila je, naime , da baba nije erpani. ene erpa ne nose reine u nosu. To ta je okitila nosi znailo j a je vjerojatno iz naroda Raj. Ni an mislija da e mi uope odgovorit nakon ta san je s ilova za foto-se n, ali me iznenadila. Spokojno me pogledala oima mudrog gu tera i re kla: Nou Raj. Gurung. Vidi ti babe, rastura u engleskome! Uspostavija san komunikaciju. Evo, dozna san da je iz plemena Gurung, di ene takoer vole reinama prkat po nosu umisto po u ima. Is tina, veina njih odlui se na "ugurung" reine onako sa strane nosnice, ta je realno p uno lip e, ali ova Gurung-bakica probila je stariju i primitivniju varijantu po sr edini izmeu nosnica. Jebate, koji modni detalj! Pari oni bik, maskota "Chicago Bu llsa"! Kako bi meni stajala ovakva reina u nosu? Bi li me bolilo to probu it? Ozbil jno u razmislit o tome. S reinon u nosu sigurno bi odu evija svoju erkicu Rivu P. koj a je nedavno na Ba ar iji hrabro probila uvo. Mahnija san babi u znak pozdrava i krenija naprid. Nasmija me pogled na dvi koko se nasrid puta koje su bezglavo trkarale vamo-tamo, ali su zapi-njale i padale, j er su in nogice bile meusobno vezane. Livi batak jedne kokose bija je pagon od met ar, najvi e metar i po, vezan za desni batak druge. Ljubav nas ve e i spaja. Poala d obrog izuma da ti ne mogu ute kokose! Ma ko da je smislija tos sa pagon, zaslu ija je Oskara. Oskara Kokoschku. Samo pedesetak metri dalje sa susidne strane puta bija je razapet atori, a unutra su sidile dvi postolarice. Popravljale su obuu od nosaa. Jel ovo one popravljaju postole od erpa? pita san Stipu, koji je za-vrtija glavon : U ovin krajevima nosai nisu erpe. Recimo, ovi na i ta su nan uzeli bor e su iz narod Raj. erpe su visinski nosai, njima je tri iljade metri prenisko. Jedna od dvi ene ispod atora upravo je krpala sandale. Imala je reinu u obliku cvit ia, ali sa strane nosa. Kad se ena ve odlui za nosnu reinu, ovako lateralno to izgled a zbilja masu atraktivnije. Pita san je: Kati ho? i pokaza na svoje patike. Ka, koliko bi do a popravak ako in se odlipi potplat. Pogledon je prouila patike i rekla: Das rupi. Deset rupija. Osandeset lipa. Cijene su u Lukli, triba re, puno povoljnije nego u Splitu u Ledenka ili Karle. 31 llimbrela Oe me nagovorit da kupin lumbrelu, i kad doen s lumbrelon ka pizda, oni e me fotografirat i to posii pokazivat ljudima. "Pogledaj Pauletia, i a je na Himala ju s lumbrelon, ka Braanin, stvarno je redikul, hahaha!". Mene Ste mislili zajebat? Lumbrela? Ajte, molin vas... Jo u Katmanduu zamolija san Stipu da mi pomogne odluit ta u nosit u visine, a ta bi o stavija u hotelu "Thorong Peak", da ne muin ni sebe ni himalajske erpe vi kon nepotr ebnih stvari. Naime, ima san bor u te ku priko dvadeset kili, i jo skoro deset kili u ruksaku. Praktini Mlado, iskusni planinar, nabija mi je komplekse, jer je donija dva ruksa ka sveukupno te ka 14 kili, ukljuujui tu i dvi boce rakije koju je ponija za "meat u a j". Jebate, ponija si vi e stvari nego Mick Jagger i Jerry Hali zajedno! Kolika ti je ovo baterija? smija mi se Stipe kad je vidija golemu lampadinu ta san je uzeja sa sobon. Objasnija mi je: Triba ti sasvim mala lampica, s onon trakon ta se stavi oko ela, da su ti ruke slobodne u mraku. Bez rii san izvadija lampadinu iz bor e. Nastavija je: Onda, koliko pobogu ima ugomani? Dosta ti je jedan, najvi e dva. Izbacija san ugomane . A ta je ovo? Turistiki vodi? Misli da e ti to tribat na pet i po iljada metri visine Zamava je prijekorno glavon, u stilu "ajme, majko, koga ja ovo voin". Postieno san izvadija libar iz bor e. Stvarno, ta e mi libar kraj ivoga

33 himalaja u 77 pria Stipe? Da na Himalaju doe ovi lola ta je napisa turistiki vodi, Stipe bi ga moga jo d eset puti vi e nauit. * Kad je sve vizita, i izbacija tri kvarta mojih stvari, Stipe me pita: A di ti je lumbrela? Zatrepa san i glupo pita: Kakva lumbrela? Odsika je: A kakva bi bila? Lumbrela ka lumbrela! Pribra san se i reka: Ajde, Stipe, ne zajebaji! Pa neu valjda lumbrelu nosit sa s obon na Himalaju? Iman dvi nepromoive jakete, obe s kapuljaama! Pusti jakete. Samo ti nabavi lumbrelu! Gleda san ga ka tele, a onda shvatija o emu se radi. Oe me zajebat. Uva-tija me u i r. Jer, ko je ikad vidija himalajca s lumbrelon? Zapravo, to je sve u dogovoru s a Slovencen, i on mi je juer spominja neku lumbrelu. Oe me nagovorit da kupin lumb relu, i kad doen s lumbrelon ka pizda, oni e me fotografirat i to posli pokazivat ljudima. "Pogledaj Pauletia, i a je na Himalaju s lumbrelon, ka Braanin, stvarno izg leda ka redikul, hahaha!". Malo san se razoara u Slovenca i Stipu. ta in sad jo triba da prave od mene imju s l umbrelon? Svi znaju da san te ki cukun za penjanje i planine, da ne mogu podnit sn ig i ladnou. Ni an u ivotu bija u planini, osim ovo malo na Mosoru, nikad ni an u a u vr iu za spavanje, jasno je da san totalni autsajder. Sve to skupa tragikomino je samo po sebi, osobito kad se uzme u obzir koliina patn je kroz koju u ovih dana garant pro. I ta sad oe s jebenon lumbrelon? Pakiranje u Splitu bila je nona mora. Uspija san nekako smanjit te inu u bor i na 21 kil, ali ispod toga nije i lo. A Stipe je specifino reka: Nikako priko dvadeset kila! Skupa s Papuicon razbija san glavu oko toga ta jo izbacit iz bor e, da se tamo ne sra motin s nekin nepotrebnin luksuzon. Mudanata triba masu, tu nema dileme zakljuija san: Neu valjda na Himalaji snigon p rat mudante? Isto vridi i za bive. ta se gaa tie, uzeja san samo dva para. Jedne planinarske za Himalaju, jedne vojnike s puno d epova za Katmandu. Dvi nepromoive jakete, potom najdeblja d emperina koju sa n na a, te par planinarskih majica, onih ta se brzo su e i ne smrde po znoju. Moran nosit lijekove, jebate. ta u ako me u snje noj divljini napadne koja bole tina? bespomono san reka Papuici, gledajui u veliki te ki ne34 lumbrela 07 seser u kojem je bilo medikamenata za izliit cilu ekspediciju bolesnih. Je slo ila se: To da e se gori razbolit, po meni je sigurno. Tu je bija i drugi neseser, za osobnu higijenu. Mislija san se da li uzet apa-ra ti za i at dlake iz nosa, a onda san se sitija da idemo do Baznog logora Everesta di je jedanaest mladih hrvatskih penjaica, pa san bez rii u nija aparati unutra. Neu val da prid na e mace do ka jeti, s upinon dlaka iz nosa? Ubacija san i aftershave i sti ck s puderon, ako mi se pojavi koji pri- ti. Onda san jo jedanput pogleda u stick za irie, pa ga ipak izbacija iz nesesera. Ne smin riskirat da me himalajske legende zbog pudera proglase pederon. Dva para visokih patika zauzela su za popizdit puno mista. Mo da bi bilo bolje da uzme samo jedne patike? predlo ila je Papuica. Je li, bogati? A ako upadnen u ledeno jezero ili ugazin u govno od jaka? ta u onda stavit na noge? U bor u san jedva natrpa jo nove, nikad no ene gojzerice, nedajbo e velike sni ine, zatim vriu za spavanje, nesritni turistiki vodi i - gama e. Iste one zbog kojih me u brazi lskoj d ungli zajebava vabo Roth. Sad u Katmanduu bija san uvjeren da e me i Stipe uvatit u ir zbog ga-ma a, ali nije. Dapae, preporuija mi je da ba njih uzmen u bor u koju e nosit erpe. Ako upadnemo u du oki snig, reka je, gama e e bit korisne. Sve je bilo spremno. Sad san bor u zatvorija s lakoon, a ni ruksak nije bija prete ak . Kupija san tapove za hodanje, koje san pa ljivo zataka sa strane ruksaka. Bija sa n ready & cool. U foajeu hotela, na zbornome mistu prije polaska na Himalaju, doeka me ok. Stipe i

Slovenac nosili su velike - lumbrele! Ajme promuca san pa vi ste stvarno mislili... ovaj, za te lumbrele? Suutno su se zgledali, pa mi je Stipe strpljivo objasnija: Lumbrele su zakon za Himalaju. Ako pada ki a, a na manjin visinama zna ba plju tat, n e poma e ti nepromoiva jaketa. Viruj mi da e jak pijummmmmmmmmmmm Dragu lumbrelu koja me pratila kroz cilu Himalaju kupija san u Luklt, a ostavija u Namche Bazaaru, na povratku. Bilo mi je aj, ali san shvatija da je nepraktino n osit je nazad u avion. m 35 himalaja u 77 pria sak promoit svaku jaketu. Lumbrela te u tom sluaju spasi. Drugo, korisna je za jak o sunce, jer slu i umisto suncobrana. Sad u etvrti mise*na Himalaji mora stalno mazat lice i ruke kremon za sunanje, jer e inae nemilice izgorit. Jesi uzeja bar kremu za sunanje kako san ti reka? Jesan kimnija san glavon. E, onda dobro. Ne brini oko lumbrele, u Lukli ima irok izbor odlinih lumbrela za k upit. Dobro, nabavit u lumbrelu, ali objasni mi kako to da nikad ni u jednome libru s H imalaje ni an vidija penjae s lumbrelama? To ti je zato ta na velikin visinama vi e ne pada ki a, pa se lumbrela ostavi u atoru, za povratak. A devedeset i vi e posto fotografija u librima je s velikih visina. Otkrija san veliku tajnu Himalaje. etvrti penjaki rekvizit uz cepine, tapove i gojz erice je - lumbrela. U Lukli san zaista kupija veliku, kvalitetnu lumbrelu i zat aka je sa strane ruksaka. tapove san ve bija izvadija i uija hodat pomou njih. Kad s u me vidili kako se kreen sa tapovima, ka Pajo Patak, Stipe i Slovenac su pukli od smija. I za ne virovat: cili prvi dan hodanja od Lukle do Monjoa pratila nas je nemila ki etina! Lipo san otvorija lumbrelu, i i a po Himalaji ka gospodin ovik. Isprid mene su, sa dvi otvorene lumbrele, hodali moji po tovani vodii, a na zaelju je, po vlast itoj elji, kaska Mlado, s malon lumbrelicon koju je kupija u iste babe u Lukli ka i ja. Izgledali smo, za pravo re, malo blesasto, ka etri izletnika Braana na Vidovoj Gori , nikako ka ozbiljni himalajci. 36 lumbrela 07 avlije skakalo Mlado se sanjarski zagleda vanka, u himalajski krajolik: 'A ta su ukusni kozlii, ta to govorit... Kozli od tri miseca, kad zalipi prste, znai daje najbolji. kozli i janjac ukusniji su kad pasu u pranioku: himalaja u 77 pria Ne to smo priali oko recesije pa san povjerija suputnicima da^namjeravan nabavit kozu. To je ve praktiki gotova stvar. Iman i ime: ura. Dolaze te ka vrimen a, ako bude glad i nesta ica, ta ti vi e triba od mesa, sira i mlika? A koza je tu id ealna, najzdravija. Od domaih ivotinja jedino koza ne krepa kad je ugrize poskok. Stipe i Mlado su me ozbiljno slu ali. Slovenac je i a negdi na planinu, nije mu vrag da mira. Nije mu bilo dosta to ta je hoda i penja se cili dan, ka i svi mi, nego je popodne opet tribalo malo zadimit uzbrdo. Koza? Hm, ne znan ba reka je Stipe: S kozon ima dosta zajeban-cije. Triba svaki d an oko nje brinit. Mladen se slo ija: U nas kozu zovu avlije skakalo. Zna se dogodit da je, reemo, ve e k nopon, i vrati se popodne, a ona le i mrtva. Samu sebe ugu i koliko skae. Objasnija san in da za to nema problema, jer san ja ve na a ko e mi uvat kozu: ura u avoglavama, kod brata od Ante Matica. On inae ima nekoliko koza, pa mu jo jedna

nee bit problem. Ja je kupin, on je uva. Popola dilimo mliko, sir i kozlie. Mlado se sanjarski zagleda vanka, u himalajski krajolik: A ta su ukusni kozlii, to ta govorit... Kozli od tri miseca, kad zalipi prste, znai da je najukusniji. I kozl i i janjac ukusniji su kad pasu u pranioku. U emu? zaudija san se. U pranioku, pri suncu objasnija je Mlado: Ree se jo i u prisoju. Ako pasu travu u ranioku ili prisoju, puno su bolji nego ako pasu u osinu. To misli u osoju? E, to potvrdija je, pa se opet zamislija. Bie sigurno ma ta o kozliima, jer je poeja nesvjesno mljackat. Stipe se pobunija: Nemojmo vi e priat o spizi, evo kruli mi drob. Viki upravlja fin ancijama i planira jelovnik, a kad je tako, niko se ne mo e najist. Ujutro po dva jaja, za ruak juva, naveer ri a, vidili ste i sami. Sigurno ste gladni, ka ta mije i samome. Sta ete, krti Slovenac, haha! Ja san izgubija bar tri kila, vidin po kai u. Misli li da je istina ono ta je Viki p ria za onu dvojicu? Ono kako su rigali? pita san Stipu, a on se samo nasmija. Slovenac nan je, naime, odma prvi dan ispria kako su dvojica momaka s kojima je p ro li put i a na Himalaju bili jako pro drljivi. Navodno in se u Namche Bazaaru svidij a biftek od jaka, famozni yak-steak, pa su obojica izili 40 avlije skakalo 08 po dvi porcije, i onda su bidni rigali cilin puten, jer se ne srni puno jist kad su u pitanju veliki fiziki napori. Isto tako, pria nan je Slovenac, nije dobro pit alkohol, prvo zbog visine, a drug o ta je ovde u Himalaji alkohol vrlo skup. Na vein visinama piva doe 300 rupija, od nosno 25 kuna, staje isto ka da u nas ko ta iljadu kuna. Pojavljuju se apsurdne si tuacije da kantica piva ko ta tri puta vi e nego spavanje u istome svrati tu. Stvar je u tome da triba platit dostavu. erpe na leima kilometrima uzbrdo nose gajbe piva, pa se to reflektira na cijenu. Stipe je u svrati tu esto naruiva pivu, a Slovenac bi ga svaki put pogleda priko oka i redovito dobacija neku mudrost o tetnosti alkohola ili o rastro nosti. Kad bismo jili, Stipe bi za sekund atra sve s pijata. Ni an nikad u ivotu vidija da neko tako brzo poisti pijat. im bi zavr ija s ri on ili jajima, poe-ja bi kukat da je o sta gladan. Manjak spize nadoknaiva je pivon. Svaki dan popija bi barenko po dvitri pive, nekad i etri, bez obzira na nadmorsku visinu. Ekipa po svrati tima, smrtn ici trekeri kojima su vodii strogo zabranili alkohol, gledali su ga sa strahopo tov anjen. Moja koza ura e bit u avoglavama, kod brata od Ante Matica 41 himalaja u 77 pria Dok san ja razbija glavu oko ideje da li da pokrenen pobunu gladnih Hrvata ili n e, tipan je iskapija jo jednu pivu, i to onu maksizidarsku, od est i po deci, kakve mo na samo u Nepalu. Iskoristija je to ta mu nema slovenskog veta nad glavon. I kokose. Kokose obavezno reka san iznenada. Stipe se prenija: Kakve kokose? Kupit u i kokose, najmanje desetak, to san zaboravija re na poetku objasnija san mu : Ni ta bez kokosa. Piletina, jaja, to mi je ludilo. Doma svako jutro sataren dva ili tri jaja na oko s panceton. Ova jaja ovde u Himalaji nisu lo a, ali panceta je katastrofa. Kad doma u nas bude nesta ica i glad, sa svojin jajima mogu se minjat za pancetu i tako san rije ija kompletnu ishranu. Nekad se moglo dr at kokose doma i u Splitu sjetno je reka Stipe: Onda su to zabra nili, bile su velike kazne ako bi koga uvatili s koko ama. Znan kimnija san priala mi je mater kako je none, odnosno njena mater, dr ala kokos e na balkonu dok ih nije zabranilo. Stan je bija na bedemu iznad "Semafora", tam o na ulazu u Get. Ja san do drugog razreda osnovne ivija u Getu. Zbilja? zaudija se Stipe: A ja san mislija da si ti neki gradski minkeri. Uglavnon smatran da je bezveze to ta se zabranjuje dr anje kokosa. ta bi kokose smetale u gr adu, ajde reci? Evo, sad e Mladino Dugopo-lje postat grad, pa e i tamo zabranit ko kose. A, Mlado? Mlado je cilo to vrime samo mua i slu a, a onda odjedanput duboko uz-dahnija: Ajme,

da mi se doepat jata kokosa! Ogloa bi odma dvadeset bataka zaredon! 42 avlije skakalo 08 Prekrasni vrh Ama Dablam, slikano iz Pangbochea 44 seks na vrhuncu I Stipe se zamislija: "Hm, seks na Everestu... to bi bilo te ko, ali ne nemogue. Tribalo bi imat one gae s rupon, da ne mora sve skidat." Slovenac je doda: "Zares bi partnerji te ko dih ali, tu bi pomagala maska za kisik." Ki a je padala i padala, nikako stat. Hodali smo satima, poele su me bolit noge. Ni je mi palo napamet da spomenen eventualnu pauzu, a jo manje da se po alin na bol u n jutima. Zna san da bi me opet uvatili u ir. Dosaiva san Stipi i Slovencu s miljun himalajskih pitanja i tema. Sitija san se kako u vas zvat ovde u planinama: generali! proglasija san u jednom e momentu. To s generalima in se svidilo. Vi ste generali Himalaje, a Mlado i ja smo redovna vojska. Ako u ovoj kampanji p ostignemo kakvi uspjeh, mo ete nas i unapredit. Smijali su se. U jednome momentu Stipe me upozorija: Sad smo krenili na dalek put, na ozbiljan uspon. Ovo je va no re: ni ta ta jedan lan tima izgovori drugome na visini od tri i vi e iljade metri ne smi se uzet zaozbiljno, niti smi ikome i ta zamirit. Ljudi na velik oj visini, pogotovo posli napora, znaju bit svadljivi i tu se sva ta ree ta se zapra vo ne misli. Je li jasno? Kimnija san glavon. Potom san naeja temu koja ih je zainteresirala: Na Everest su se ve popeli slipac, ovik bez nogu, a Davo Karniar je skija skroz s vrha... sve je ve napravljeno. Jedi no se jo niko nije seksa na vrhu Everesta. Znan da se slovenski brani par prvi pop eja gori zajedno... Ja, tremfelji ubacija se Slovenac. himalaja u 77 pria Robertidara, zagrebaki student i treker od formata, proita "Nepal", zavr ija u "Himal aji" ... ali niko jo nije, koliko je poznato, obavija seksualni in na vrhu, na 8850 met ri! To bi bilo vrhunsko dostignue ovjeanstva, seks na^iajvi en nivou. Ako bi se jo usp ila napravit beba, moglo bi joj se dat ime Edmund. Ili Tenzing. Dite bi se rodil o s pet miljardi crvenih krvnih zrnaca vi ka. Stipe se zamislija: Hm, seks na vrhu Everesta... to bi bilo te ko, ali ne nemogue. Tribalo bi imat one gae s rupon, da ne mora sve skidat. Slovenac je doda: Zares bi partnerji te ko dihali, tu bi pomagala maska za kisik! Jo smo neko vrime priali 0 osobitostima seksa na Mount Everestu, a onda je konverz acija zamrla i oni su odmakli petnaestak metri, pa smo samo hodali. Okolo uz put bile su kamene kuice, naizgled dosta sirotinjske. Ali uz kue je bilo dosta stoke, prete no koza. Tu i tamo pojavili bi se i ljudi, veinon dica. Jedan simpatini musav i Nepalac sta je uz put i bistrin nas oima motrija kako prolazimo. Mahnija san mu a on nije uzvratija, samo je trepnija. Ko zna kako u njih triba zamavat prolazn iku? Na putu govana na svakom koraku, doslovce na svakome metru po jedno. Od ki e su bi la razmoena, pa je tribalo dobro pazit da se ne usere obua. Ki a je, srion, skoro sta la. Negdi isprid Phakdinga s druge strane dolazija je mladi plavokosi momak s oalama, treker. Pri a mi je sasvim blizu, a onda me pogleda i mrtav-ladan upitno reka: Ro bert Pauleti? okira san se, skoro su mi ispali tapovi. Ja san! reka san: a koji si ti? Zovem se Robert idara, student iz Zagreba predstavija se: Bio sam na trekingu do Baznog logora. Ja sad iden tamo reka san veselo: A kako si me pripozna, po emu? Pa itao sam "Nepal u 77 pria"! objasnija je. Jebate, na a san itatelja na Himalaji. Internacionalno san popularan autor! Zna li ko je oni ovik gori, oni desno? pita san idaru.

Onaj crnokosi gospodin s ki obranon? Ne, ne mogu rei da znam odgovorija je. To ti je, idara moj, Stipe Bo i! Ajoj, Stipe Bo i! Mo e jedna fotografija, svi zajedno? viknija je Stipi. Mo e, doite vamo! dobacija je Stipe. 46 seks na vrhuncu 09 Moj itatelj idara bija je na trekingu s grupon Engleza, jer u Hrvatskoj, za razlik u od recimo Slovenije, nema organiziranih ekipa koje idu do Baznog logora Everes ta. In oma, odmaka je Englezima, zaostali su nekoliko kilometri za njin. Momak mi je u lip a dan, prvo zato ta se Hrvat na Himalaji ne susree esto, drugo zbog toga ta smo pu ten neprekidno sretali masu Slovenaca, pa je radi nacionalnog ponosa ba dobro isp alo da smo sreli i jednoga Hrvata, i to baju ta je ostavija englesku ekipu hodaa d aleko za sobon. Bravo, idara, hrvatska uzdanice, svaka ti ast! a je pusta Londra ko ntra na ega idare! Svaki prijelaz preko mosta ima seksualne konotacije, jer se esto dogodi da padne most pa se sjebe doli potezanje vode Brzo san zaspa, ali me probudija zvuk koraka u sobi. To se Mlado diga pisat. uja san zvuk potezanja r uice za vodu. Sneni Mlado je upira, ali vode nije bilo. iv san se smrza. Bija san e dan. Jezik mi se osu ija. Pi alo mi se. Prvu veer na Himalaji obilje ili su mi kumpiri & feferon. Prije hrane, meutim, triba lo je odradit aklimatizaciju, odnosno popet se na vrh obli njeg brda i nazad. Uzbr do su generali malo ogovarali svoje ene. Slovenac je pria kako je njegova Cveta uvik u pravu. Jedanput je tako kupila sebi nove gojzerice, koje su joj na prvi pogled bile malo tisne, ali su joj super st ajale. On joj je savjetova da je gojzerice bolje uzet broj vee, na ta ga je ona na pala i rekla mu da se ne mi a. Zaele so jo uliti e na poti proti letali u. Seveda si jih je morala se-zuti', ampak, e no, spet sam jaz bil krivec. Ja san isto uvik kriv kod svoje Vere. Zato san uveja pravilo da priznan kako san kriv za sve im krenemo, i tako nema svae! reka je Stipe. Za Stipinu Veru znan da je lipa ena, a upozna san in i jednu od dvi eri, koja je p rava lipotica, prodorne plave oi na mater. Tako zami ljan Odinove Valkire. Interesa ntno, steka san dojam da se obojica legendarnih himalaja-ca malo pribojavaju svo jih supruga. Nije in problem penjat se po paklenin liticama na minus etrdeset, al i o enama govore s nagla enin respekton. Mlado nije ni ta ispria, iz dva razloga. Prvo , jer ne voli govorit uzbrdo u planini, a drugo zato jer nije o enjen. Dobro san ogladnija nakon dvadeset kilometri hodanja uz planinu toga dana, pa sa n zahvalno doeka porciju kuvanih kumpira u svrati tu "Sumhimalaja u 77 pria mit Lodge" u mistu Monjo. Kumpiri su bili u kori, odsie komad i malo posoli . * atra san svojih pet kumpira ne di ui pogled. Malo su tvri od na ih, ali ne mogu re da n su bili ukusni. Mo da i zato ta san bija gladan ka opor vukova. Kad san zaustija ne to pitat Slovenca, pogled mi je skrenija do hrpice kore od kum pira isprid njega i Stipe. Oli ste vi gulili svoje kumpire? zaueno san pita. Pukli su od smija. Bili smo u ve likoj zajednikoj prostoriji svrati ta. Na sredini se dimila pe. Kasnije san vidija d a je isti princip u svim svrati tima na Himalaji. Direktno se ulazi u tu veliku pr ostoriju, dnevni boravak, di se po danu grije, ali ne i po noi. U sobama uope nema grijanja. Slovenac se presvuka odma nakon ta smo u li, i stavija znojnu majicu priko katrige kraj pei, da se su i. Opona a san ga, pri emu ni an dobro zakaija majicu, pa je pala na latni pod. Stipe je strignija u ima od muke. w potezanje vode 110 Pojavila su se dva Austrijanca, trekera. Zanimalo ih je di mi idemo. Od-govorija san in kako je Mladenu i meni cilj Bazni logor Everesta, a da su Stipe i Sloven ac ve prije osvojili Mount Everest, Stipe ak dva puta, pa ih to ovon prilikon ne z anima.

Austrijanci su se kesili, mislili su da ih zajebajen. Triba san ih dosta uvje-ra vat dok na kraju nisu shvatili da side s vukovima Himalaje. udilo ih je kako to d a se Stipe i Viki tako dobro sla u i idu na putovanja zajedno, s ob-ziron na to da je jedan Slovenac a drugi Hrvat. Kako se njima u Austriji ini, rekli su, Sloveni ja i Hrvatska su gotovo u ratu oko granica. Pita san ih znaju li koja je dr ava vea, Hrvatska ili Austrija. Jedan je Austrijana c bubnija da je vea Hrvatska, drugi je tono reka da je vea Austrija. Ali niko nije povirova, ni Austrijanci ni moji suputnici, u toan podatak da je Au strija zapravo vea od Slovenije i Hrvatske zajedno. Posli kumpirskog predjela, dobili smo i glavno jelo, ri u. Vidija san da Stipe uz ri u gricka ne to ta mi je sliilo na ljutiku. ta je to? pita san ga, na ta mi je on dobacija drugi komad: Evo, probaj, odlino je! Lakomisleno san zagriza i poeja vakat. Odjedanput mi je cilu usnu upljinu pro ela nev jerojatna ljutina. Skoro su mi izgorili jezik i nepce. Feferon. I to neki ekstra ljuti. Odgurnija san katrigu, diga se od stola i poeja skakutat po prostoriji, proizvodei grlene zvukove: Haa! Haa! Izlija san litru vode u grlo, ali nije pomoglo, dapae posli san dozna da voda sam o pogor a situaciju, da triba popit malo ulja. Nepalski feferon me po teno spr ija, do kraja veere ni an vi e nijedan okus osjetija. Svi su mi se zlobno smijali, ak i Austr ijanci, jedino me dobroudni Mlado suutno tje ija. Kad smo cimer Mlado i ja posli do li u ladnu sobu, odu evili smo se da imamo tu i WC k oljku. Na alost, odma smo otkrili da su to vlasnici tek izgradili. Jo nisu bile spo jene instalacije i uope nije bilo vode. Potemkinov kondut. Odluija san da u preskoit malu i veliku nu du. Nespretno san se za-vuka u vriu za spav anje, prvi put u ivotu. Kad san te veeri prizna Stipi da jo nikad u ivotu ni an spava u vrii, opet je zavrtija glavon u nevjerici. Vridnome Mlai nije bija problem iza vanka na minus tri i montirat jedan od svoja d va termometra na izvanjski dio ponistre. Ma kako mu se da? Sutra emo odma vidit kolika je temperatura! objasnija je poletno. 51 potezanje vode 110 U sobi je bilo tri stupnja. Jebenti, zaboravija san natoit aja u termosicu! Ako noa s jo padne temperatura, a oe, ova moja botilja vode na ponistri mogla bi se i zale dit. Da sad natoin vodu u termosicu? Nema smisla, ve je ladna. A ja openito ne podn osin ladno pie, odma mi se upali grlo. S druge strane, moran puno pit, to svi gov ore. Arja na Himalaji je suva, i ovik brzo dehidrira. Malo san razbija glavu ta tu napravit, pa san nado a na odlinu ideju. Stavit u bocu v ode sa sobon u vriu i bit e sasvim ugodna za pie! S mukon san se izvuka iz vrie, otapka do ponistre, uzeja botilju i opet se u u ka naz ad. Brzo san zaspa, ali me probudija zvuk koraka u sobi. To se Mlado diga pisat. uja san zvuk potezanja one ruice za vodu. Sneni Mlado je upi-ra, ali voda naravno nije potekla, jer je nije ni bilo. iv san se smrza. Bija san edan. Jezik mi je bi ja skroz suv. Jo me peklo nepce od feferona. Pi alo mi se. Potom je Mlado dokaska nazad u sobu. Svitlo iz baterije koju je trakicon priveza oko glave plesalo je po prostoriji. Uzeja je svoju bocu vode, i vratija se u WC . uja san zvuk izlivanja. Ja san potra ija svoju botilju u vrii. Ni an je odma na a. Isp ipa san cilu vriu, nigdi vode. Pomislija san da sve ovo mo da sanjan. Onda san ipak napipa vodu. Bila se zavukla skroz doli do dna vrie. Kako san je uspija odgurat do tamo? Izvadija san bocu i upalija svoju bateriju. Diga san vodu do pruge svitla. Bilo je unutra malo vi e od po' litre. Da popijen vodu ili da je uvan za izli-vanje u za hod? Odluija san se i popija otprilike dva deca, pohlepnin, krat-kin gutljajima. Koliko san bija edan, moga san popit sve, ali odluija san da neu, jer bi mi se posl i sigurno jo vi e pi alo. Ponovo san zaspa, s pritiskon u mijuru, i u neko doba opet me probudilo Mladino pi anje. Ovi put nije ni ta posli izlija u koljku. Bie mu nestalo vode, bidnome. baba elebija "Ne to mi je udno radila, stiskala me, tipala. Sna no me zabo-lilo, ali ni an ni ta govorija. Kad smo i li a od nje, bol se jo pojaala. Ukratko, posli tretmana

babe elebije, est miseci se ni an moga pomaknit! Satrala me!" Ukoila su mi se lea i za dorukon san se potu ija kako san lo e spava. Ni hrvatskog ni s lovenskog generala nije se to posebno dojmilo. Jedino se dobri Mlado nepotrebno ispriava zbog svoga estog dizanja po noi. Nadan se da te ni an previ e ometa. Otkad san bija u ratu opravdava se malo lo ije sp van. Na boji nici san bija budan po dvi-tri noi zaredon. Stipe nan je ulip a jutro s totalno ispaljenon anegdoton. Valjda su ga na to asoci rala moja ukoena lea, uglavnon povjerija nan je kako ga je ruvina-la baba elebija. Stipina gospoa Vera i nevista Mandica (to je ena od Veri-nog brata) patile su od i i jasa. I jedna i druga i le su u Bugojno na tretman u babe elebije. Vera je bila odu evljena babon elebijon i krenila me nagovarat da iden i ja u nje. Pobunija san se: ' eno bo ja, ta u i u te babe? Ne boli me ni ta, zdrav san ka dren!' Ve a je na to potegla argument da je i Mandica su-perzadovoljna babon elebijon, i da u se sigurno jo bolje osjeat ako oden. Toliko me upilala da san na kraju prista. I staje onda bilo? zainteresira san se. Slu aj, pa e ut. Do a san u te babe, ona me polegla na le aj i uvatila me misit rukama e to mi je udno radila, stiskala me, tipala. Sna no me zabolilo, ali ni an ni ta govorija Kad smo i li a od nje, bol se jo pojaala. himalaja u 77 pria Ukratko, posli tretmana u babe elebije, est miseci se ni an moga ni po-maknit! Satra la me! Unato naporima i umoru, toga san se dana cilin puten sam sa sobon smija kad god b i zamislija bidnoga Stipu u bolovima na le aju babe elebije. Za marendu smo stali u Namche Bazaaru, najveemu mistu na ilome putovanju, i u skro z pristojnon restoraniu pojili po dva jaja na oko. Stipe je po obiaju atra sve sa pijata u petnaest sekundi, pa se diga i e-tucka, jer ne mo e dugo sidit. Dok san ja kusa zadnje zalogaje bjelanca, po-zva me prston iz kantuna restorana. Ne to je uoija na zidu. Pri a san i pogleda u ostakljeni plakat sa slikama Everesta. Pisalo je ne to na fran cuskome. Ne znan francuski, ali sve se moglo shvatit. U petnaestak toaka bili su navedeni prvi penjai u svim moguin smjerovima osvajanja Everesta. Jugoistoni greben, klasini smjer s Ju nog sedla, Hillarv i Tenzing. Ju ni stup, 1980. godine, Poljaci Jerzy Kukuczka i Andrzej Czok. Pa onda jugozapadna strana, Boningtonov smjer, koti i Englezi, kamer-man Burke ne sta pri spu tanju. Jugozapadni stup, "ruski smjer": Baliberdin, Mislovski, Ber ov, Turkevi. Zapadni greben, 22. svibnja 1963. godine, Amerikanci Tom Hornbein i Willi Unsoel d, sa sjeverne strane, spustili se priko Ju noga sedla, prvi popri-jeili. I onda...! Zapadni greben, integralni smjer, spu tanje po Hornbeinu, Slovenci Andr ej tremfelj i Nejc Zaplotnik, a nakon dva dana Stane Belak, STIP BOZIC i Ang Phu, poginija pri spu tanju. Bilo je jo nekoliko smjerova na popisu. Sjeveroistoni greben, Japanci; sjeverna st rana, opet Japanci; kuloar Norton, Australci. Pa Messner, po Messnerovu smjeru. Hillarv, Bonington, Kukuczka, Hornbein, Messner... Sve najvee legende Everesta. I meu njima jedan "Stip". Posli njega, niko se vi e nikad nije po-peja po integralno me smjeru stravinog Zapadnog grebena. Okrenija san se i pogleda ga. Evo, stoji kr aj mene. ovik koji je Hrvatsku jo 1979. upisa u vjenu tablicu nacija s osvajaima Eve resta, i to ka esnaestu po redu. Na u malu Hrvatsku koja ima minijaturne planinice. Ali i velikoga Stipu. Dan posli marende u Namche Bazaaru zatekli smo se na jednome proplanku. Velikodu n i slovenski general odobrija nan je pet minuti pauze. Odnekud se pojavija mladi lokalac koji je malo govorija engleski. Uvatija se ba Stipe i ljubazno ga zapita: Jeste li prvi put u Nepalu? 56 baba elebija 111 Stipe ga je sa smije kon pogleda, pa ga uzeja za ruku i pokaza mu tapon Ama Dablam: Vidi oni vrh tamo? Zbunjeni momak je odgovorija: Vidin. Zna li koji je ono vrh onde? Jes, Everest!

A vrh tu isprid? Vidi li ga? Jes. Dobro. A oni onamo skroz livo? Jes, ser. Sad mi reci, koje si ti godi te? lipo ga je pita Stipe. Momak je odgovorija: 1986. godi te, gospodine. E, vidi poentira je Stipe: Ja san se popeja na sve te vrhove, a puno njih osvojij a san dok se ti jo nisi ni rodija... Fascinirani domorodac gleda ga je pun strahopo tovanja, pa se okrenija meni: A vi, gospodine? Jeste li se i vi popeli na sve ove planine? Ja san se popeja na smrtonosnu planinu Mosor odgovorija san ka iz topa. Koja je to? gleda me ra irenih oiju. Ne vidi se odavde. Tamo je, s druge strane od Everesta. Pusti, ne elin -vidi li one tamo priat o tome, nakon ta san pro ivija u ase paklenoga mista zvanog Vickov planine>sin ko? E, na sve njih san se Stup... popeja dok se ti Kimnija je s razumijevanjen i udaljija se u rikverc, sve se klanjajui. jo n isi ni radija! 57 miss himalaje Zanimalo me koliko ima godina, a ovako na prvu bi procijenija, iskreno, dvanaest ili trinaest. okira la me kad je odgovorila: "Osamnaest!" Ni an virova. Ova malena da ima 18 godina7 P a to je ve legalno za seks! Kaska san za generalima i strilja pogledon oko sebe, upija sve izvanjske senzaci je iz okoline. Ni an uope ima vrimena za zaustavljanje i fotografiranje, jer je Slo venac na elu piija uzbrdo bez zastajanja. Ova je staza njemu isto ka da eta po Trom ostovju, bija je ovde vi e puti nego ja u Sloveniji. U prolazu san bezobrazno virija ljudima u kue i slikava klik-klik-klik, sve bez n ami tanja, pa ta ispadne. Prilina sirotinja, sinja san to odma. Ipak su uvik dobre v olje, nasmijani i veseli. Najlip u curu cile Himalaje sreja san na vratima duana u Namche Baza-aru di radi ka prodavaica. Nije bilo navale mu terija, pa je iza la i stala uz ulazna vrata, ka ta o biavaju i na e mace ta rade u buticima. Ova nije nudila skupe bor ine i postole, nego bra no, sapun, kekse i nes-kafe. Odma san ubra nevinu lipotu koja je zraila iz nje. Bacija san brz pogled prema naprid. ta bi Slovencu falilo da stane dva minuta, da na miru poslikan malu Miss Himalaj e? Da ga pitan oe li malo usporit? Ma neu, opet e brontulavat. Te ko san uzdahnija, i psihiki se pripremija na to da u posli morat tra-njen platit o vo zaustavljanje. Mala me upitno gledala dok san vadija fotoaparat, ali nije ustukla, niti pobigla . Dapae, kad san okrenija objektiv prema njoj, ponosno je napuila usnice i poziral a. 59 himalaja u 77 pria Upada san ljudima u kue i bezobrazno slikava bez pitanja Roena je za bit fotomodel ili manekenka! Ne triba joj niti skinit ovu de-modiranu "Puma" tutu, ak i u njoj bi bila kraljica "maje piste". Eto, teta ta nismo na Evere st vodili Hameda, mogli smo mu odma na himalajsku akviziciju za onu diju modnu age nciju. Da smo na Zapadu, ve bi curici uzeja broj mobitela da je spojin s kojon modnon kuo n. E, kad bi ovde na Himalaji uope postoja "roaming"! Kako se zove ? pita san je na engleskon. Rekla mi je neko domae ime na S, od sedan slova, ali ni an ga odma zapisa i posli san ga zaboravija. Zanimalo me i koliko im a godina, a ovako na prvu bi procijenija, iskreno, dvanaest ili trinaest. okirala me kad je odgovorila: Osamnaest. Eighteen? zapanjeno san ponovija i tra ija da mi to poka e prstima. Ni an virova. Ova malena da ima 18 godina? Pa to je ve legalno za seks! Nemogue! Kombinacija baby-facea i karakteristine nepalske me kinjaste grae u ovon sluaju priva

rila me iz osnova. Obratija san se curi direktno, jer san 60 miss himalaje 112 mislija da je dite, a zapravo je ri o udavai koja mo da u udnom bijelcu s hillarvjevs kon kapon i divovskon lumbrelon vidi enidbenu priliku! Zato i pozira ovako bez st raja. Male na slatkica je na glavi imala modni detalj koji bi sad, u okolnostima njene p unoljetnosti, moga slobodno nazvat seksepilnin. To je bija rajf, odnosno obru za kosu. Ne znan dalmatinsku ri za rajf, a i ne triba mi je tra it, to se ba mora zvat rajf i nikako drukije. Nose ga sestre Olsen, nosi ga Ja-nuary Jones. Jesan li ono vidija i Jelenu Rozgu s rajfon? Rajf je rajska stvar, za popizdit seksi. Batina je iz rajfa iza la. Bolje trei rajf nego Trei rajh. Kondut u Namcheu: nije bilo vode pa san ruke opra snigon 61 himalaja u 77 pria Kad vidi zobkije da.sti UjJaiM stranu, ;.. daljgocf provalije 62 missing Naroito je zajebano kad se na uskome putiu sastanu dva stada goveda iz razliitih smjerova, a hoda se nae u sredini izmeu njih. Onda se triba uvat rogova i bi at u stranu, uvik dalje od ponora. 63 imalaja u 77 pria Na plakatu pi e veliko MISSING a ispod toga slika nekog jadnika i njegove generali je. Nestala osoba. Takvih plakata via san uz cili put. Tra i se Englez, pa Amerikan ac, Kinez, Francuz... Ne ginu samo penjai. Svake godine umire masu trekera, neki od visinske bolesti, a neki padnu u provaliju. Dosta stradalnika nau, a dosta ih zauvik ostane iza kojega himalajskog grma. Prah si bija i u prah e se pritvorit. Nesritna rodbina sastavlja oglase, koji su zapravo osmrtnice. "Netragon nesta u blizini prijevoja Cho La prije etri miseca. Ako ga je neko vidija, neka javi na b roj...". Di bi ga vidija i kako? Na vrhu brda, kako ple e tango? Kod nestalih osob a nema iznimke, sve je uvik isto. Cobanica e erat jakove po obronku, na mrtvaca iza stine, javit e panduriji, oni pripadajuoj ambasadi, i jednoga jutra e u Birmingham u ili angaju zazvonit telefon: "Gospoo, imam tu an zadatak javiti vam..." Gleda san plakat. Nesta je Englez Julian Wynne. Prezime me vuklo na ne to. Pinku s an razmi lja i sitija se. ovik koji je izmislija kri aljke zva se Arthur Wynne. Engle z iz Liverpoola. Nisu samo Beatlesi i Steven Gerrard iz Liverpoola, nego i otac kri aljki. Dodu e, Arthur Wynne prvu kri aljku nije smislija i objavija u Engleskoj, nego u Ame rici, tonije u New Yorku, 21. prosinca 1913. godine. U Engleskoj je bija novinski izdava i enigmat, ba ka i ja. Kolega nije ba pliva u parama, ali onda je oti a u Ame riku, di su oito vapili za vrsnin enigmatima. Kad je smislija kri aljku, upa je u kesu. Mo da mu je ovi Wynne prapra-unuk, ko zna? Sa zanimanjen san pogleda oglas. ovik je nesta 22. prosinca. Za jedan dan je pro ma ija 95. godi njicu datuma kad mu je "ukundida" objavija prvu kri aljku u povijesti. Negdi iza Namche Bazaara nehajno san eta po rubu uske staze, ne to san se bija zami slija. Sluajno san pogleda doli i protrnija od straja. Ispod mojih nogu bila je p rovalija od priko kilometar dubine! Ko zna koliko trekera le i tamo doli? Momental no su mi noge poele drat, kolina klecat. S druge strane ulo se cin-cin, i lo je stado zobkija. Svi znaju kako izgleda jak, n iko ne zna kakvi je zobki ili dzo, kako ga drukije zovu. Ri je o mje ancu izmeu jaka i obine krave. Nema one dlakave rese sa strane, glava mu je picastija, rogovi manj i. Sve u svemu, kad se usporedi s jakon, zobki je kurac od goveda.

Ako bi ve mora birat vrstu stoke da me gurne u provaliju, uvik bi rae izabra pogin it od jaka, nego od ovoga zobkija, isto ka ta bi preferira da me nasmrt prigazi l amborghini, radije nego wartburg. missing 113 U planini zobki nije ni ta manje opasan od jaka, dapae. Kad popizdi i krene u trk, triba bi at. Stipe mi je pria kako je vi e puti skokovima spa ava ivu glavu od goveda u trku. Naroito je zajebano kad se na uskome putiu sastanu dva stada iz razliitih smjerova, a hoda se nade u sredini izmeu njih. Onda triba bi at u stranu, uvik dalje od ponor a. Ako ima koja stina, popet se na nju, ili jednostavno dignit planinarski tap is prid sebe, i tako odbit govedo od ideje da te po kaklje rogon. Ako ocjenjujemo te inu himalajskih problema od 1 do 10, mogunost da se izgubi je, re cimo, ocjena 4, potencijalni pad u provaliju je mo da negdi 5, a postoji problem k oji je ranga te ine 10. To je visina. Bic Visinska bolest napada podmuklo i brzo. Prvi simptomi su glavobolja, na d drht avica, munina. Nakon toga dolazi te ka glavobolja i riganje, a posli ri-ganja mo e us lijedit naglo oticanje mozga ili plua (takozvani mo dani ili pluni edem). Od te faze smrt nije daleko. Protiv visinske bolesti najhitnije je ne to ta se zove aklimatizacija. Nakon svakod nevnog hodanja od est ujutro do tri popodne triba pojist juvu (nikako komad mesin e, da ga ne bi izriga, jer ima jo nekoliko uri taba-nanja), a onda na aklimatizaci ju. Po eljno je dobit 500 metri visine, pa se vratit nazad doli di si i bija. Znai, ako spava na 3900 metri visine, tijekon aklimatizacije valja do do 4400 metri. Po anta je u tome da ne smi spavat na najvi emu mistu do kojega si do a toga dana. To je jo pet- est kilometri dodatnog popodnevnog hodanja, ta ti se onako krepanome ini pri lino odvratno i nepotrebno, ali bez toga visina te satare. Ne mora ti i na aklimatizaciju ako nee govorija mi je slovenski general, ali cilo v ime mi je prid oima lebdila slika vlastitoga nateenog mozga. esto vodim grupe trekera reka je Slovenac i jedanput mi se dogodila pobuna. Rekli su da vi e ne ele hodat. Odbili su popodnevne aklimatizacije, svi iz grupe. On je na to slegnija ramenima i pustija ih da se odmaraju. Onda su sutradan usput sluajno vi-dili ovika u vrii. u dna vria zove se "gamow bag", to je zapravo specijalna komora u kojoj se umjetno izazivaju tlak i ostali uvjeti ka na ni oj nadmorskoj visini. Nesritni treker bija je u njoj, ni iv ni mrtav. Nosili su ga nizbrdo na jaku. Kad zapriti smrt od visinske bolesti, rtvu se stavi u tu vriu i tako mu se normalizir a dovod kisika i ivotne funkcije. Vi e 0 gamow vrii i njezinome izumitelju ispriat u m alo kasnije. 65 himalaja u 77 pria Posli toga prizora vi e se niko iz grupe nije bunija na aklimatizaciju. Dapae, tra il i su du e distance. * I ja san vidija ne to slino, ali bez vrie. Hodali smo, zadubljeni u svoje misli, kad ... u jednome momentu svi smo protrljali oi. Prema nama je i a erpa koji je na leima u ko ari nosija - ovika. Nadrealistiki prizor usrid planine. ovik je ima otvorene oi, ali bija je blid i izgleda je jako bolesno. missing 113 Kad te napadne visinska objasnija je Stipe triba se ta prije spustit nizbrdo. Ako ne mo hodat, zovi helikopter. Ako nema para za helikopter, iznajmi jaka. Dogodi s e i to da nema jaka u blizini, ili bolesnik ne mo e podnit truckanje, i onda je je dini spas tvoj nosa. Zato nije dobro i u Himalaju ako ima priko sto kila. Stokila e n e vole ni jakovi ni erpe. ang phu i Mladi i atraktivni osvaja Everesta siovija je ka najsposobniji penja meu e rpama, i moga je bit s curon s kojon je tija, ali on je volija samo svoju Ang Ch u-ten. Posli sinia napravija joj je i erkicu, ali nju nije nikad vidija... Na istome kultnome popisu di Stipe Bo i ima broj 87, Ang Phu je broj 63. A znate li ko je iza Ang Phua, ko je broj 64? Himalajski "Kralj" glavon i bradon, znamenit i Reinhold Messner. Ri je, naravno, o legendama meu prvih 100 osvajaa Everesta. Poznato je da se erpa An g Phu popeja na vrh isti dan kad i Stipe, 15. svibnja 1979, ali injenicu da je na

listi 24 mista isprid njega obja njava to ta je on u tome tada uspija - drugi put. Everest je Everest, ali dvaput je dvaput. Ang Phu je tek drugi ovik kojemu je uspilo Everest osvojit dva puta. Zanimljivo j e spomenit ko je bija prvi dvostruki osvaja. Prvi "double Chomolungma" ostvarija je, dakle, takoer erpa, Nawang Gombu, koji je slavija s prvin Amerikancen Whittakeron 1963. i prvon in-dijskon ekspedicijon 19 65. (bija je 11. i 17. ovik na Everestu, u jednoj osobi!). Iskopa san podatak da je Nawang Gombu sin erpani Lhamu Kipa, starije sestre Tenzinga Norgava! Tenzing j e, dakle, zapravo Nawangu bija - ujak. Aristokratska familja Nawangova oca nije odobravala vezu s Tenzingovon sestron, koja je bila iz familje radnika na njihov u imanju. Slavni "doublemaker" Nawang Gombu je, u doba dok ovo pi en, jo iv. Bija je bliski su radnik pokojnoga ujaka Tenzinga, tavi e naslidija ga je na mistu direktora kultnoga Himalajskog planinarskog instituta u Darjeelingu u Indiji. I a je u penziju 1999. godine, ali je zadr a misto savjetnika. himalaja u 77 pria Stane Belak- rauf, te ak ovik, ali vrhunski penja. U zimu 1995. poginija je u lavini u Julijskin Alpama. Ang Phu nije ima ujaka koji bi ga gura, ali postoji puno drugih slinosti. Recimo, u obitelji mu je takoer izbila afera oko zabrane braka. Roditelji su bili protiv njegove najdra e, zato ta je bila siroma na i nedovoljno ugledna za njega. Ljubav njegova ivota zvala se Ang Chuten, i plod njihove veze, zbog koje su mu ro ditelji urlali i tili ga se odre, bija je mali Mingma Norbu, njihov voljeni sini. Svaka mogunost da ljubav erpe Romea i erpani Julije ipak bude okrunjena brakon izja lovila se kad je Ang Chuten obolila od postporoajne depresije i namrtvo se posvaal a s njegovima. Ang Phuovi roditelji zabranili su ikakav daljnji razgovor o moguen vjenanju. Prvi put se Ang Phu domoga vrha u austrijskoj ekspediciji koja je vladala Everes tom toga svibnja 1978. godine, i to ka jedini erpa. On se s trojicon Austrijanaca uspija popet 3. svibnja, a prvi nakon njega na vrh je do a Re-inhold Messner (prae n Peteron Habeleron) pet dana posli, bez maske. To je bija slavni prvi uspon bez kisika, udo koje je odjeknilo planeton. Messner je posta neviena faca u ilome svitu, a Ang Phu u svome rod-non kraju. Mlad i i atraktivni osvaja Everesta slovija je ka najsposobniji penja meu erpama, i moga je bit s curon s kojon je tija, ali on je volija samo svoju Ang Chuten. Dva mise ca nakon svibanjskog trijumfa napravija joj je drugo dite. U o ujku sljedee godine, kad je Ang Chuten bila s trbujon do zuba, u osmon misecu t rudnoe, Ang Phu je krenija u novu avanturu s jugoslaven-skon ekspedicijon. Ri je z apravo bila o Slovencima, koji su uzeli na ega Stipu Bo ia zato jer je ve tada bija sj ajan penja s vrhunskin rezultatima. Ang Phu je izljubija osmogodi njeg sinia Mingmu, trudnu Ang Chuten, te joj pogladija trbuj u kojem je bila mala neroena erkica. Krenija je u svoj drugi uspon na Evere st. Zanimljivo, ispoetka nije bilo predvieno da bi on uope upa u navezu za vrh, ali je molija Slovence da ga ubace, pa su mu se smilovali i uvrstili ga u drugu nav ezu, u kojoj su bili Stane Belak- rauf i Stipe Bo i. Trinaestog svibnja na vrh su do la dvojica iz prve naveze, Andrej trem-felj i Nejc Zaplotnik. rauf, Stipe i Ang Phu uspili su do do Logora 5, ali in je voda ekspedic ije karja priko radija 14. svibnja savitova da se vrate, jer je vrime bilo lo e, a nisu niti imali dosta kisika. Popodne se vrime, meutim, popravilo i Ang Phu je nagovorija svoje erpe da iz Logor a 4 donesu jo kisika. 70 ang phu 114 U zoru 15. svibnja Stipe je veza dereze (naprave od elinih iljaka koje se ve u na cip ele, a slu e za penjanje po ledenim strminama) i uzeja ruksak sa dvi boce s kisiko n, svaka po est kili. Stavija je jo masku za disanje i krenija. Pro li su kroz Crnu stinu do utog pojasa. Belak je odjedanput poeja stra no be ti-mat, pokvarila mu se boc a s kisikon. Snala ljivi Stipe je pljuvakon, koja se odma smrzla, zatvorija rupicu na ventilu raufove boce i tako mu popravija kvar. Nastavili su uspon kroz uti pojas i iza li na greben. Nadesno se, strmo pod njima,

ru ila Ju na stina. Stipe je posli grebena krenija malo lak in puten, kroz kuloar Hornbein, a Belak je bisnija, jer je isplanira do do vrha na drugi nain, odnosno do kraja slidit grebe n, ba ka ta su to uradili tremfelj i Zaplotnik dva dana prije. Stipe mi je posli pr ia o tim momentima: Vidija san da Ang Phu sporo napreduje po grebenu i pripa san se da ovako neemo uspit sti do vrha. I ne bismo stigli, sto posto, da ni an krenija prema Hornbeinu. To je bila odluka koja mi je spasila ivot. rauf je za njin vika i be tima, ali Ang Phu ga je slidija, pa slovenski pe-nja nije ima drugog izbora nego krenit za njima. Slavlje na vrhu Everesta: Ang Phu i Stane Belak- rauf. Samo dan kasnije do lo je do tragedije 7*1 himalaja Nawang Gombu, legenda. Neak Tenzinga Norgava, prvi ovik koji se dvaput popeja na E verest 72 ang phu 114 U li su u kuloar i penjali se njime prema Amerikon skoku. Bili su ve na 8600 metri. Polako su napredovali, i dr ali se zaleenih pukotina za koje bi se vatali ili u koj e su, ako je led bija deblji, zabijali o trice cepina. Ang Phu je puva, stenja i tija odustat, ali ga je Stipe nekako ohrabrija. Konano su se na li na blagon, idilinon grebenu pod vrhon. Stipe je skinija masku za kisik, koja se zaledila. Prije je vodija malu trolanu skupinu, a sad je radi toga zaost a. U jednome trenutku diga je glavu i vidija raufa i Ang Phua kako stoje na vrhu. Us pili su! Skroz je zaboravija na oprez i zadnje korake napravija uspravljen, ka d a se penje na Marjan. Plaka je od veselja. Ostvarija mu se san... Koraknija je i to je bilo to: posljednji korak do najvi e punte Zemlje! Zagrlija je prijatelje. Belak je ne to petlja oko zastavica, a Ang Phu se veselija ka malo dite. Jedna od ritkih Ang Phuovih slika pokazuje ga nasmijanog na vrhu Everesta, s dignutin cepinon u ruci, dok Stipe sti e zastavicu planinarskog dru tva " Mosor", prikaenu na cepin. Javili su radijon u bazu: Na vrhu smo! karja in je estita i odma posli toga napomenija da ta prije krenu natrag. Jer, opet je poelo nevrime. Kad su krenili u silaz, oale su in se punile snigon pa su ih morali skidat. Vitar ih je iba i punija in oi ledenin krista-liima. Stipe je u jednome momentu shvatija da su mu se trepavice sledile i zalipile jedna za dr ugu. Ni ta nije vidija. Dr a se jednon rukon za stinu, a drugon poku ava odlipit trepa vice. Ang Phu se nije zna dobro penjat u stinama, a kamoli spu tat. Bili su oajni, ali mo rali su bit strpljivi da bi pre ivili. Tribalo in je vi e od po ure da bi svladali s amo pet metri visine. Ispod tek napadalog sniga u koji su propadali bile su strm e kamene ploe, skliske i opasne. Pogre an korak znaija bi pad u provaliju. No ih je zatekla na visini od priko 8300 metri. Iskopali su platformu u jednome u dubljenju na stini, lako, jer je snig bija prhak. Lampadina privr ena za Sraufovo elo svitlila je desetak minuti, a onda otkazala. Bili su u potpunoj tami, na stra noj ladnoi. Samo petstotinjak metri ispod najvi e toke svita. Radio je crka, baterije s u otkazale. Sami u paklu. erpa je procidija: We will ali die! i onda poeja ponavljat budistike mantre. rauf j malo be tima, pa presta. Sva trojica su drali u himalajskoj noi, dok ih je u asna stu den grizla. Beskrajno dugo su ekali spasonosnu zoru. Minuti su prolazili ka dani, sati ka godine. 73 himalaja u 77 pria rauf i Ang Phu: od velike trojke na vrhu ostaje samo na Stipe Konano se, posli miljun godina, do uljala zora. Pre ivili su stravinu himalajsku no. Uk oeni od ladnoe, krenuli su stinon, i muno se smrznutin udovima pridr avali da ne padn u. Strmina je pritila, a ispod nje dozivala je golema praznina. Dvi iljade metri ni e

vreba je ledenjak Rongbuk, koji ka da je eka rtvu. Dr ei se kuloara, sritno su si li n a lak i teren. Odjedanput je Stipe cili protrnija: s noge mu je otpala dereza! Ond a su dereze bile lo ije kvalitete nego danas, i puno e e se dogaalo da otpadnu. Ali di ba sad kad se bori za ivot? Jer, bez jedne dereze nije ima anse. Srion, u trenutku kad mu je ispala, rog cepin a bija mu je zabiven u led. Doviknija je raufu, koji je upravo s Ang Phuon zamica iza jedne stine, da mu nekako donese derezu. Slovenac je mahnija i ne to viknija. Malo posli Stipe je vidija jednoga pe-njaa kak o napreduje prema njemu. Prvo je mislija da je to rauf, ali onda 1 74 ang phu 114 je vidija da je ri o drugome lanu ekspedicije, koji je s jo dvojicon stiga u pomo iz Logora 5. Pomoga je Stipi vezat derezu i dava mu je kisik. Do li su do druge dvojice iz spasilake ekipe. Stipe ih je veselo pozdravlja, ali je dan je od njih umisto pozdrava zagrobnin glason reka: Ang Phua vi e nema! Oti ao dole, okliznuo se! Stipe je do ivija ok. Kasnije mu je Slovenac ispria kako se to dogodilo: raufu smo dali aj i rukovali se. Malo iznad njega bio je Ang Phu kojemu smo takoer ponudili aj. Napravio je korak da bi si ao bli e nama, ali onda je za ne to zapeo i kli znuo po strmoj, zaleenoj padini... Slovenci su mislili da e se erpa uspit zaustavit, ak je izgledalo kako je uvatija c epin da ga zabode u led i tako zakoi, ali mu je cepin na alost ispa. Luakon brzinon k lizija je niz kuloar i odletija gotovo dva kilometra ni e, na ledenjak Rongbuk. Ni je ima nikakve anse. Si li su u bazu di su svi poku avali utje it oajnog Stipu. Tuga za Ang Phuon misala se s veseljen zbog uspjeha. Sutradan je u bazu stigla ogorena rodbina pokojnog Ang Phua. Bilo je te kih rasprav a, a naroito je bisna bila Ang Phuova sestra, kojoj su svi uzalud poku avali objasn it da niko nije kriv za tragediju, nego da se on sam nesritno okliznija kad se v raa s vrha. Sestra se smirila tek kad su joj obeali od tetu. Idueg je jutra gotovo veselo prikupljala opremu koju su joj poklonili. Brzo je pr e alila bidnoga brata. Stvar se sti avala, i mogli su krenit nazad. Svi su se skupili oko malog ortena (ne ka vrsta budistike kapelice) od naslaganih stina, i popili po jednu rakiju za Ang Phuovu du u, po erpaskon obiaju. Gleda san svojedobno slike Ang Phuova ortena i mladoga Stipu kako stoji uz potres ni kameni spomenik. Zami lja san himalajsku pusto oko ortena, tu an krajolik ka mizans cenu tragine prie o poginulome erpi... Kameni orten sad san i ja obi a i dotaka, na trnovitome putu od Gorak Shepa do Bazn og logora Everesta. Prije toga vidija san i upozna tri ene razliitih generacija ko je su ostale iza Ang Phua. Njegovu nevinanu enu i najveu ljubav Ang Chuten. Njegovu er koja nikad nije vidila oca, Yang-chen. I njegovu slatku unuicu Ang Phuti, koja se zove ba po didi i koja bi, da je Ang Phu iv, sigurno bila njegova mala miljeni ca. Da je barenko mo e vidit, kako je slatka, pametna i mila! Sigurno bi se sritno nasmija s neba iznad Himalaje. 75 er palog erpe Gleda san stipu glupo, otvorenih usta. Kako mi to nije odma reka7 Skoro smo oti li, a da ni sliku ni an okinija! Pa ovo je krv Ang Phua! er koja nije vidila au, Stipinoga "kompadrea" iz mitskog uspona... Yangchen ima trideset godina, i prodaje suvenire. Ima tandove na vi e mista. Prvo j e nabavljala suvenire od Tibetanki, pa ih prodavala u Kyan-gjumi, uz stazu kojon prolaze trekeri i penjai. S vrimenon je shvatila da je maloprodajna mar a premala, pa se i sama dala u proizvodnju. Zna malo engleskog, dovoljno za sporazumit se. Simpatina ena pametnih oiju, ali s o biljen bora od briga. Previ e za 30-godi njakinju. Oca nije nikad vidila. Odrasla je u te kin uvjetima, i nauila se na trud i rad. Ni an odma shvatija ko je zapravo ona, jer mi generali nisu ni ta unaprid rekli. "Po snimit emo tu neke na e prijatelje za film, pa emo uzest u Kyan-gjumi dan odmora".

Nije mi bilo neobino ta se Slovenac i Stipe srdano javljaju eni s dite-ton, jer na H imalaji imaju bezbroj prijatelja. Osobito Slovenac, koji prijateljice ima u svak ome selu. Sve su to simpatine ene koje su veinon istodobno vlasnice svrati ta ili res torana di Slovenac dovodi grupe trekera. Ko zna odakle ovu znaju? Raznje ija san se kad je Slovenac izvadija vriu igraaka za malu erkicu prodavaice suvenira. Gospoa Cveta je u Sloveniji spakirala udovite sliko vnice, lutkice i posebno lipu svirajuu igraku koja je proizvodila prekrasnu, zvonk u melodiju. Malena je hipnotizirano gledala u igraku, a onda se iroko nasmije ila i grleno izraz ila zadovoljstvo. himalaja u 77 pria Koliko godina ima va a erkica? pita san enu, a ona mi je pokazala prstima: Pet. Zap avo, pet i po. * Slovenac je pria s njima, Stipe ih snima, pa san pinku prieka da ne ometan. Kad su zavr ili, pita san Stipu zna li mi re kako se zove malena. To ti je Ang Phuti reka mi je on: Unuka od pokojnog Ang Phua. Zove se po didi. A ova ena joj je mater, Ang Phuova er. Gleda san ga glupo, otvorenih usta. Kako mi to nije odma reka? Skoro smo oti li, a da ni sliku ni an okinija! Pa ovo je krv Ang Phua! er koja nije vidila au, Stipinoga kompadrea iz mitskog uspona. Odma san poeja kljocat, a kako ih je slikava i Slove nac, te Stipe istodobno snima kameron, maloj i materi bilo je ka da su Angelina i Shiloh Nouvel usrid napada papa-razza. Stiga san se sprijateljit s Ang Phuovon eri, a jo vi e s unukon. Yangchen me pozvala u kuu, di me uvela s toplon dobrodo licon. Radoznalo san gleda ta ima unutra, i ni an pazija. Odma na vratima silno san bubnija glavon u preniski tok. Sageja se jesan , ali ne dovoljno. Zveknija san templima, to jest gornjin dilon glave, BONG! Nog e su mi nastavile hodat, a glava se zali-pila za drvenu gredu. Prisiklo me, zama ntalo, skoro san se opru ija po tleju. Yangchen se pripala i uvatila me za nadlakt icu. Ni an se bija moga suspre-gnit i, kad san puka glavon u gredu, glasno san zas tenja od bola. Ala srama. U gostima mi se i ranije znalo dogaat slinih stvari, ali jo puno gorih. Jedinstveni primjer za to je Dan velike dvostruke sramote, kad san bija na veeri kod danas p okojnog Branka Lipanovia, uvenog enigmata. Do a san, dakle, prvi put u goste kod svoga tada njeg glavnog urednika, u njegov zag rebaki stan. Bija san mlada enigmatska zvijezda, Dalmatinac ka i on, pa je valjda tija da se zbli imo. Mo e bit da je bila negdi 1984. ili 1985. Nekoliko miseci prij e toga bidnoga ga je kolpalo i u tinelu je ima tra-mac sa dva utega, s kojima je vje ba da mu ne bi skroz uvenili mi ii. Sian se kako mi je pria da je mo dani udar doga o kojemu bi se tribala napisat knjiga, da je sve bilo u bojama, i da ga nije ni ta bolilo. Tada nja ena Dina, koja ga je posli ostavila, spremila je super veeru, a na kraju je poslu ila i a u viskija. Ja nikad prije ni an vidija surogat za led, odnosno one plast ine kuglice u kojima je ledena voda. Zna san da postoji ne to takvo, ali ni an nikad prije naletija na to. Kad san bija mlai, volija san progucat led iz pia, pa san tako proguca i kuglicu l eda iz a e s viskijen. Mo ete zamislit koliko san se okira kad san zagriza i shvatija da to nije led, nego plastika s ledenon vodon. Ali sad san 78 er palog erpe 115 bija u problemu. ta s kuglicon u ustima? Prebaciva san je s jedne strane usta u d rugu, da jor Branko i teta Dina ne bi vidili ta san uinija. Oni su, meutim, ubrzo sh vatili da kuglice vi e nema u a i. jor Branko me gleda kroz svoje debele oale i poku ava dokuit jesan li toliki debil da san mu izi-ja plastinu ledenu kuglicu ili je ona i pak jo u ustima. Na kraju su oboje uviavno okrenili glave, ka fol prema televizoru, ne bi li ja ne kako rije ija problem. Br e-bolje san, ta san neujnije moga, ispljuni-ja kuglicu nazad u a u, ali ona je svejedno pri padu natrag u viski proizvela glasno i sramotno - b u! Ubrzo nakon toga opra ta san se od domaina, jo crven od srama, i za-hvaljiva na divn oj veeri. I a san unazad i rukova se s njima. U jednome momentu, ajme, sta san nogo

n ravno na jedan od ona dva utega, koji se naglo zakotrlja. Izgubija san ravnote u , te na utegu ka cirkuski akrobat zanera prema straga. 79 ena od Slovenca spakirala je za malu erpani cilu vriu poklona. Ang Phuti je gu tala himalaja u 77 pria er palog erpe 115 Na vlastiti u as zapeja san nogon priko noge, skliznija s kotrljajueg utega i like a rolling stone tresnija svon snagon leima ravno u komodu iza sebe. Razbija san s taklena vrata komode i nekoliko primjeraka finoga kristala u iljadu komadia! Interesantno, ni an se ni ta isika vazama i a ama, jedino san dobro nabija lea. Posli sa n dugo ima veliku lila modricu. U trenutku pada uvatija san raskolaene oi gospoe Dine pune nevjeri-ce i u asa. Sad je gotovo identino oi raskolaila i Yangchen. Sva sria, Stipe i Slovenac nisu ni ta vidili, sidili su vanka za stolon i pili aj od limuna. Opalija san se u dil glav e prekriven koson, pa mi je povelika voka bila odlino maskirana. Za ovu ozljedu glave u kui Ang Phuove eri krivo je njezino plemensko praznovjerje. erpe, naime, viruju da se mrtvaci povremeno znaju vratit u stvarni svit, i da on da lutaju ka zombiji po selima. Svoje zombije zovu "ro-lang". Oni mogu u u kuu i m uit ive ljude, u elji da od njih takoer stvore zombije. Bilo kako bilo, jedna od slabosti "rolanga" je ta ta se, prema narodnoj predaji, ne mogu saginjat. Zato se ponistre erpaskih kua tradicionalno ne rade velike, ka n i vrata, koja moraju bit niskog ulaza. Zombi ne mo e u u stan i ivi ljudi su neko vr ime sigurni, bar dok ne izau iz kue. Vidija san Yangchen jo jedanput, kad smo se vraali nazad, prema Lu-kli. Mlado i ja sluajno smo naletili na nju puten. Veselo je kliknila i uvatila me za ruku. Nije nan dala i naprid dok nismo ne to pojili i popili. Pogostila me bolje nego svojedo bno Lipanovii. Na kraju mi je poklonila masu svojih lipih malih suveniria. Pitala m e koliko iman die. Kad je ula da iman tri sina i malu er koja je samo dvi godine st arija od njene Ang Phuti, nadarila me pustin ogrlicama. Mlado je tu lo ije prosa, jer nema dicu. On je dobija samo jednu ogrlicu za sebe a vi e e, rekla je, dobit ka d dovede enu. To je onda objasnila i okupljenin kurjo astin babama susidama, na nji hovu jeziku. Na to su sve babe, skupa s Yangchen, pukle u smij. Uvatile su Mlau u ir. On je to vite ki podnija, nasmija se i on. Predlo ija san da mu one nau kakvu lip u erpani, na ta je nastalo ope odu evljenje. Obeale su da e mu za idui put spremit ne tu, lipu i dobru erpasku curu, koja jo za untu mo e nosit na leima osandeset kili. 81 himalaja u 77 pria krava perava Mlado je zgrabija fotoaparat i proglasija: "Ovi jak je ista moja biv a krava Perav a. Ien ga slikat, da mi mater vidi kakve su krave ovde u Nepalu!" Dogodija se mirakul i "Perava" se zaljubila u Mlau. Pratila gaje posvuda po Kvang jumi i gledala ga telein pogledom himalaja u 77 pria Gnjavija san legendarnog himalajca: Stipe, di su vi e ti jakovi? Oe li brzo? * Sa suprotne strane staze, naime, dolazija nan je samo poneki zobki. Mlado nikako nije moga zapamtit ime toga goveda, zva ga je "zombi". ekaj, budi strpljiv, tek smo na 3200 metri. Jakovi bi se mogli pojavit negdi kod Kvangjume. I pazi na rogove zobkija. Kad prolazi kraj njih, a ne mo se odmaknit, u vik ih malo pridr i za rogove, da te ne odbace doli u ponor uija me Stipe. Veliki momenat dogodija se neposredno prije ulaza u Kvangjumu, na visini od 3530 metri, kako je Stipe i proreka. Evo ti jak! mirno mi je priopija. Pogleda san i - jes! Dlakav i rogat, prema meni je i a moj prvi jak u ivotu. Bija je kafen i ponosit, pravi pravca-ti jak prvak. U Kvangjumi je bilo jo Jakova, a posebno mi se svidija jedan veliki, ta se mota ok o ulaza u na e svratiste. Posli san dozna da je to osobni jak vlasnice svrati ta. Mlado je zgrabija fotoaparat i proglasija: Ovi jak je ista moja biv a krava Perava . Ien ga slikat, da mi mater vidi kakve su krave ovde u Nepalu! Dogodija se mirakul i "Perava" se zaljubila u Mlau. Pratila ga je posvuda po Kvan gjumi i gledala ga telein pogledon. Kad san vidija kako mu je privr ena, pita san n a ega sirdara ( efa nosaa), mo e li sredit da nakratko zaja en nekog jaka, na ta me ovi z

panjeno pogleda i reka: Nouuu! Veri, veri dend erous! I Stipe me udno gleda kad san mu reka to za jaka. Oni ti imaju opasne rogove, zna ? upozorija me: Osim toga, jahanje jaka uope nije p otrebno. I nije pametno. Pobunija san se: E, na a se pravi ko e govorit ta je pametno, a ta nije. Ni manje ni vi e nego Stipe Bo i! Slovenac se na to nasmija: Prav si povedal! Stipu je, posli san shvatija, nerviralo to ta san ja proglasija kako elin bit prvi Hrvat koji je jaha na jaku. Naposljetku je reka: Inae, ja san ve jaha na jaku. I to ne ovako za zezanje, za slikanje, nego zbilja, kroz cilu jednu himalajsku planinu! Stvarno? razoarano san reka: A ni ta, na u nekog bilog jaka, pa u barenko bit prv at koji je jaha na bilon jaku! Stipe je slega ramenima: I moj jak je bija bili. Ima slika u novinama kako ga ja sen. 84 krava perava 116 Ala ovoga Stipe Bo ia! Od njega ni u emu ne mo bit prvi. Uz to je jo iz Splita, pa ne mogu bit ak ni prvi Splianin koji je jaha jaka. Bit u, dodu e, prvi s Meja, ali to mi je slaba utjeha. Nije va no! izjavija san odluno: Bit u drugi Hrvat na jaku, ili peti, esnaesti, uo e nije briga, ou samo zajahat jaka i gotovo! Ni ta me ne mo e zaustavit u tome, makar izdahnija na rogovima! Moj jak sudenik u tome je momentu bija danima i desecima kilometri daleko od men e, na iljadu i po metri veoj nadmorskoj visini. Nije ni slutija da sti e neustra ivi Kroej n rajder. Zanimalo me bi li moga zajahat jaka, na ta je sirdarreka: Nooou! Veri dend erous! 85 f, a ne p! Dozna san kako je aa od Ang Phuti neki nosa kojega ni Slovenac ni Stip e nisu nikad vidili. Zakljuili smo da je bidna Yangchen prvo ostala bez oca a da, eto, nije uspila na ni mu a, pa tako ni Ang Phuti nee imat tatu uza se... Pokojni dida ivi kroz nju. ak je i njihovo ime isto. On se zva Ang Phu, ona Ang Ph uti, po njemu. Ima mamu Yangchen i baku Ang Chuten. I barba Stipu iz Hrvatske ko ji dolazi i donosi joj darove. Ona je zasad jedini nastavak loze Ang Phua. Sin Mingmu Norba, brat od Yangchen, posta je lama i, nakon kratkog boravka u uven ome samostanu u Tengbocheu, ve se gotovo 20 godina koluje u zahtjevnome budistikon uili tu u Indiji. Prominija je ime u Gvurmed Lo-den Sherpa i ivot je posvetija Budi. Sad mu je 38, do a je prid kraj kolovanja (jo samo godinu-dvi), i gotovo su nikakve anse da ikad zasnuje familju, jer bi prije triba odustat od poziva lame. A njego va jedina sestra Yangchen zasad ima samo Ang Phuti. Mama i baka priali su petogodi njoj lipotici o didi, velikome junaku koji se davno popeja na vrh svita, pa ga je Bo ica planina uzela sebi. erpaska princezica ponosna je na svoga didu. U Nepalu dica kreu u kolu sa pet godina, pa tako i male na Ang Phuti ve nosi bor u na s kini i pje aci uzbrdo do poznate Hillarvjeve kole u obli- njen Khumjungu. Zna slova i krasno crta. Ponosna Yangchen onila mi je pokazat erin crte . Nacrtala j e plavoga jaka i mamu koja stoji kraj njega i u ruci dr i neki nakit, sad je li og rlica ili braolet, to ni an moga razaznat. Naranaston himalaja u 77 pria bojem bilo je naslikano sunce u kantunu papira, isto onakvo sunce kakvo nacrta i moja erkica. Ang Phuti se malo zasramila od mene, pa je utekla iza matere i povremeno proviri la. Pogledala bi me onako iskosa, na brzinu, ka ta gledaju sve slatke male curice na svitu. Kad san je prvi put vidija, ono kad joj je Slovenac dava poklone, odma me osvoji la. Bila se posli ne to rasplakala, ali i dok je jecala imala je nekog stila, nije zvuala razma eno i iritantno ka neke curice njene dobi kad plau. Pita san tada generale di joj je otac, je li joj se mater udala, a oni su slegli ramenima. Dozna san kako je aa od Ang Phuti neki nosa kojega ni Slovenac ni Stipe

nisu nikad vidili. Zakljuili smo da je bidna Yangchen prvo ostala bez oca a da, e to, nije uspila na ni mu a, pa tako ni Ang Phuti nee imat tatu uza se. Stipe & Slovenac su u Khumjungu, u novoj kui babe Ang Chuten (kuu su joj oni dilon i financirali) skupa s Yangchen priali o svemu, pa su usput pitali za oca od mal e. One su br e-bolje odgovorile da "mu od Yangchen" dolazi i brine o Ang Phuti. Znai , valjda se ipak udala? Ali injenica je da Slovenac svako malo prolazi kroz Kvang jumu, jer je nonstop na Himalaji, i da uvik doe kod Yangchen. Mu a joj, meutim, jo ni kad nije vidija. Sedmicu dana kasnije, kad smo Mlado i ja na povratku u Luklu sili u njih u Kvang jumi popit aj, Ang Phuti se manje sramila. Namamija san je foto-aparaton, i to ta ko da san joj na displeju pokaziva njene slike od pro li put. Sila je do mene i gledala se s tipinon enskon znati eljon, a najvi e se odu evila fotogr afijama babe Ang Chuten kako guli kumpire. Pokazivala je prstien babu na ekranu a parata i ne to govorila materi, koja je priko nje virila u slike i smijala se. Malena je zvala i babu, koja se takoer zatekla u Kvangjumi, pa su sve tri generac ije gledale u displej moga fotoaparata i veselo se cerekale. Morat u poslat ovi l ibar po Slovencu u Kvangjumu, da mi se prijateljice vide na fotografijama, ka gl avne junakinje "Himalaje". Cilo vrime gleda san malu Ang Phuti, pravi himalajski bomboncin. Onda bi je zva: Ang Puti! Ang Puti! Najmanje desetak puti san je tako zazva. Tako me Stipe nauija, reka mi je da se m ala zove Ang Puti. Ili san ga ja krivo razumija, ta je lako mogue. Primijetija san da se mater i baba svaki put ka malo trgnu i udno pogledaju kad j e zovnen. Ni an, meutim, obraa pa nju. Tek posli san shvatija koliku san gre ku napravij a. 88 f, a ne p! 117 Na drugi sirdar Dipendra, koji se s Mlaon i menon vraa cilin puten nizbrdo, prieka j e da se maknemo iz Kvangjume pa mi je onda, pet minuti nakon ta smo oti li od Yangc hen i njene matere i ere, obzirno reka: "Ju nou, d nejm of d liti gerl is not Ang Puti. i iz Ang Futi, P-H-U-T-I!". Aha, ita se sa F, znai reka san: dobro, aj mi je ta san je krivo zva, ali nema ve samo je jedno slovo u pitanju. Dipendra je zasta na stazici, pogreba se po glavi i objasnija: Stvar je u tome ta znai ri 'puti'. To vam je, hm... i onda je akon live ruke formira krug, a ka iprst d esne ruke ispru ija, pa ga vi e puta uzastopce gurnija naprid i nazad kroz rupicu od live ake. Zatim je pokaza na rupicu, pa se nakesija: Puti! Ajme! Zemljo, otvori se! Moju novu malu prijateljicu, neodoljivo simpatinu erpani, vridnu uenicu i pametnicu, umisto njezinin pravin imenon koje je dobila po slavn ome didi, isprid matere i babe uestalo san zva - "Ang Pikica"! Koje li sramote. Pokrija san nasrid staze oi rukama, potpuno oajan, pa me Dipendra uvatija tje it: Nee vam Yangchen ni ta zamirit. Zna da ste stranac, da ne znate jezik. Samo neugodna sluajnost, ni ta drugo. Nije me moga utje it. To glupo, glupo slovo P! Be tima san sriu, jakove, jetije, a po sebno erpe. Od svih moguih kombinacija slova za enski spolni organ izabrali su ni " guti" ni "muti" ni "ruti", nego ba "puti", samo da se ja osramotin i sve pokvarin . U puti mile matere! Stipe je snima kameron, a Slovenac i ja slikavali: mala' Ang Phuti osjeala se ka Shiloh Nouvel 89 zmajeva kima Okamenjene gliste7 Dragulji koje su odbacili bogovi7 Voe otpalo sa Stabla elja7 Govna svete mitske pt ice Garude7 Meni se najvi e svia peta teorija postanka, ona da je "zi" zapravo okam ina kime drevnoga zmaja... Puno posli, kad smo u Dugopolju kod Mladena sve u esnaest glodali janjca, Stipe j e oko moga vrata vidija lipu arenu ogrlicu koju mi je dala Yang-chen. Reka mi je: Ovo ti je njihov najsvetiji i najvridniji kamen, zove se 'zi'. Kad bi ovo bija o riginal, vridija bi deset iljada dolari, najmanje! A i kopija je vridna, ovisi o kvaliteti izrade. Deset iljada dolari? Odlo ija san pirun i skinija ogrlicu s vrata. Sa strane su bi

la po dva lipa zelenkasta kamena. Ni an mineralog, ali to su oito bili tirkizi. Bli e centru bila su dva crvena koralja. "Mnogo znai za moj ivot draga"... to su pivali "Crveni koralji". U sredini je bija sjajnocrni kamen, s bilin prugama po sebi. Zainteresira me taj zi pa san prouija ta o njemu pi e u librima o erpama koje san don ija iz knji are u Namche Bazaaru. Zi izgleda zebrasto. To je tamnokafeni ili crni kamen s bilin prugama i kru iima. Libri ka u kako je porijeklo kamena, koji tuju svi Tibetanci, donekle tajnovito. Zi je priroda ukrasila razliitin simbolima: krugovima, ovalima, kvadratima, valovim a, crtama... Vridnost i kvaliteta kamena esto se odreuju brojen okastih kru ia (zi-mig). Devetooki zi smatra se najvridnijin, erpani ga gledaju pohlepnije nego na e ene dijamante. zmajeva kima 118 Mo e se nosit sam na ogrlici, a dobro se sla e s koraljima i tirkizon. Koralji su in ae churuk, a tirkiz yu. Kad san ve prije spominja "Crvene koralje", onda su ova ov de dva tirkiza zapravo "Yu grupa"! Viruje se da zi nosi sriu i da titi vlasnika od sveg zla. Posljednjih godina ra iril a se izrada imitacija, od razliitih materijala, sa sve kvalitetnijin tehnikama iz rade i sve vi e slinosti originalu. Zanimljivi su i dosta raznoliki mitovi i teorije o tome kako je nasta zi. Neki k a u od okamenjene gliste, neki od dragulja koje su odbacili bogovi. Trea varijanta ka e da je ri o vou otpalome sa Stabla elja, a etvrta da su to zapravo govna svete mit ske ptice Garude. Ja san inae odlian s Garudon, volimo se jo od prvog moga boravka u Nepalu, kad san se slika s njon na glavnin trgovima Katmandua i Patana, pa nem an ni ta protiv toga da cili ovaj sluaj bude interpretiran ka da me posrala sria. Na kraju krajeva, ovik mo e sam izabrat koja mu se teorija najvi e svia, a meni je naj bolja ona da je zi zapravo okamina kime drevnog zmaja. Ne znan oe li mi donit sriu, ali svejedno ga rado nosin. Svojin rukama mi ga je ok o vrata stavila Ang Phuova er... 93 SUZe Gleda san zagrljaj stare erpani i himalajskog velikana, zagrljaj pun te kih em ocija, s monin planinama u pozadini. Sad mi je aj ta ni an totoaparaton dokumentira o vu scenu ka iz antike tragedije. ivot legendi ine vrhovi uspjeha i srie, ali i ovakv i zagrljaji tuge. Ang Chuten, nesritnu zarunicu erpaskog viteza Ang Phua, upozna san uplakanu. Kad j e vidila Stipu kako dolazi uzbrdo do njene nove lipe kue u Khumjungu, briznila je u pla i potrala mu u zagrljaj. I Stipi je krenila suza. Moran priznat da mi je to bilo te ko gledat. Zadnji put kad je bija ovde, naime, Stipe je posjetija Ang Chuten sa svojin poko jnin sinon Jo kon. Sad je do a s ranon u srcu. Ang Chuten, koja je cili ivot provela u tuzi za Ang Phuon, te priko svoga gubitka bila povezana s dobrin Stipon koji j u nije zaboravija i zapustija, sad je nesritnon sudbinon do la na red da njemu izr azi suut povodon jo te eg gubitka. Slovenac joj je sve reka kad je zadnji put bija o vde bez Stipe. Gleda san zagrljaj stare erpani i himalajskog velikana, zagrljaj pun te kih emocija , s monin planinama u pozadini. Bija san potresen i nije mi palo niti na pamet da ih fotografiran u suzama. Sad mi je aj zbog toga ta ni an dokumentira ovu scenu ka iz antike tragedije. Priu o ivotu legendi, ka ta je Stipe Bo i, ine vrhovi uspjeha i , ali i ovakvi zagrljaji tuge. Babina ku ina bila je uredna, ista i odlino opremljena. Na policama boice, a e, ikare, lonii, razni zaini... na stolu dvi te-rine s plavin i enin zmajevima. Da je ovo u nas, bija bi sigurno i koji miljeti, ali pari mi se d a erpe ne znaju za vez i goblene. Na zidu je bila fotografija neke penjake skupine . Prova san ubrat je li na slici Ang Phu. himalaja u 77 pria Stipe je shvatija ta gledan pa mi je reka: Slatki mali susid od babe erpanu e Nije ti on tu. Ovo je novija slika, vidi se po vrsti kolora. Dok su Stipe i Slovenac komunicirali s domaicon nekon udnon mi avi-non pantomime i " nepali ingli a", Mlado me turnija lakton i apnija:

Vidi je, starica. A zna li ti da su ona i Stipe istih godina? ovie, stvarno! Pogledaj nju, izborana bakica, a onda pogledaj na ega Stipu, jo ka mom ak. Ang Chuten nan je ispekla i ogulila kumpire, i to koliinu za cilu diviziju. Takoer je bri no pazila da nan ne usfali aja. Iz pristojnosti san popija prvu alicu, pa dr ugu, a onda san treu ipak odbija, ni an vi e moga. Da se Ang Phu nije okliznija kad je i a uzet aj od Slovenca, moga je sad ovde pit aj s nama. I on bi bija izboran, stari umorni himalajski dida, koji bi dosad vjero jatno ve ima 12 uspona na Chomolungmu. Ali bija bi iv, uz svoju voljenu. Da i ne g ovorimo o tome koliku bi sriu utija da mo e poljubit onu slatku unuku. Da je proveja zadnjih trideset godina uz svoju enu, ne bi ni ona bila ovoliko izmuena i izboran a, sigurno. Imali bi sritan i ispunjen ivot, sa svojon dicon i unucima. Za to se ok liznija, za to nije pazija? Na alost, tako je to. Samo jedan krivi korak dovoljan je da suze onih koji te vole, i onih koji bi te volili, teku generacijama. Baba nas je nutkala kumpirima, ali posli onoliko aja napuva san se i us-pija san izist samo dva. Mogu ak re da su mi onako s koron, kako san ih izija prvu veer, bil i ukusniji. 96 mater&horn I Nemoj mi to govorit" protestira san, bri no pazei da ne ugazin u govno od jaka isprid sebe: "pa nee valjda skinit sliku od matere da bi stavija sliku od Everesta7" "Ma ne, koja mater7", nasmija se: "Reka san Matterhorn!" Mar ira san uzbrdo, hura-hura! Sad mi je dobro do lo ono ta san nosija Tiranosauricu, pa ak i Papuicu (68 kg), na pleima junakin. Kvangjuma je zbog estokog tempa brzo ost ajala ispod mene, sve manja i manja. Mlado je klipsa za menon i prigovara: Nemoj tako urit! Kad se ide uzbrdo, triba pomalo, bar na poetku. Onda se posli mo e dodat malo gasa. Ubit e se ovako! Ali ni an se ubija, ak ni umorija. Dopizdilo mi je vi e beskrajno hodanje u laganome tempu, od kojega su mi patila kolina i njuti. Da mi se bilo zatr-at po Himalaji, s pasija bi se. Trenira san trei, a ovi me ovde tiraju da ho-dan po devet uri od bot e. To nije isto. Za treking se triba spremat iskljuivo hodajui. Te ko san falija, mo ra san vi e puti i na Mosor i pinit uz planinu, a ne trat od Vidilice do sv. Jere i nazad. Lako da je tih devet uri hodanja kompletan tramak za jedan dan. Ma kakvi. Posli prve ture dopu teno je, siate se, pojist juvu, pa onda opet bolesna hodaina! Onako t otalno polomljen, satrven i krepan, ide se u boj, u boj, za ivot svoj. Aklimatizacija. Jedan od naje ih pojmova na Himalaji. I zvui opako. Mrzija san je pa san izmi lja zamjenske rii, i tako nasmijava ostatak ekipe. Jedan dan bila je "amor tizacija", drugi "akreditacija", ali najvi e uspjeha po-stiga san sa - "alimentaci ja". himalaja u 77 pria Rano jutro na planinskon putiu Ne morate, nije obvezno! ponavlja je svaki put Slovenac: ampak to je glavna stva r za zdravje. Ko prihaja na visino, je potrebna se ena tura hoje. Takrat lahko pr enese visino. Zato se nikad ni an bunija, nego bi bez rii opet baciva ruksak na umorne kosti, pa sa tapovima klapa-klap uz brdske putie, priko stina i stinuga, po umama i gorama Him alaje ponosne. Kad je partner Mlado ve zatra ija, malo san usporija ritam hodanja, ali ne puno. Ne ka vidi Mlado da i mi konja za trku imamo! Moran priznat da me donekle tira i di p et, jer san jutros pritrpija uvredu. Cili san se za karpu-nija, to su generali sig urno primijetili. Penjali smo se prema kui od babe erpanu e, i Stipe je bija zadubljen u misli, a ja s an ga stalno ne to pila, ka i inae prvih nekoliko dana. Jebiga, dospija san ovde na Himalaju sa svojin idolon, tija san sve ut iz prve ruke, i prezent i futur i per fekt i pluskvamperfekt. "Stipe, reci mi ovo, Stipe, reci mi ono", tlaija san slavnog himalajca, a on mi j e na sve odgovara s karakteristinon pacijencon. Onda san ga, stotinjak metri prij e nego ta smo do li, pita: Mo mi jo jednom opisat, kako je ono Ang Phu tono strada? Tu san mu izgleda dodija, jer je sta i reka:

Ali to san ti ve deset puta ispria! Ja san odma umuka, meutim priliku je jedva doeka Slovenac, koji je procidija kako "previ e klepeen na uzbrdicama", i da bi bilo bolje da uvan snagu. Zatapja san i zakleja se u sebi da se Slovencu vi e nijedanput neu obratit do kraja puta. Hudi! On meni da klepeen, jeba mu jak Boruta Pahora! A veinu puta je sa Stip on klepea ba on! ivota mi ako nisu troduplo vi e meusobno priali njih dvojica, nego Ml do i ja. To ta bi ja bidan koji put ne to zapita Stipu... Naravno da san zaboravija zakletvu ve nakon dva dana. I bolje da jesan. Ovi je Sl ovenac stvarno bija vi e nego OK. Pametan ovik, simpatian, heroj Himalaje, a uz to s trpljiv i uvik spreman pomo. Da nije bilo njega i Stipe, ja bi moga odma skoit u p rovaliju trodupli salto. Toga dana su na aklimatizaciju profii i amateri i li svak na svoju stranu: Mlau i me ne, eto, dopalo je da se uspenjemo do visine od etri iljade metri i nazad. To je i meni i njemu bilo prvi put u ivotu na etri soma. Dotad nan je obojici limit bija 3800 metri, njemu na Alpama, a meni u Peruu, na jezeru Titikaka (tako se origin alno pi e, ne Titicaca). ioo mater&horn I 20 Vrime je bilo lipo, sunano. Nije bilo zima, ali to se sve u Himalaji zaas promini, pa smo mi svejedno ponili jakete i lumbrele. I lo mi je odlino, a vidljivost je bi la sjajna, te san dopustija sebi luksuz da izmeu koraka povi-rin koji put prema E verestu. Oito je tamo gleda i Mlado, jer se odjedanput oglasija: Kad se vratimo u Katmandu, moran kupit sliku od Everesta i posli ga stavit u svo ju dnevnu sobu. Sad mi je na zidu na slici... i onda je, onako iza mene, promrml ja zadnju ri, uinilo mi se ka da je reka ... mater. Nemoj mi to govorit protestira san, pazei da ne ugazin u govno od jaka isprid seb e: pa nee valjda skinit sliku od matere da bi stavija sliku od planine? Ma ne, koja mater? nasmija se: Reka san Matterhorn! Doda je: Ali neu skidat ni Matterhorn, Matterhorn je kad ue u kuu u hodniku, a Evere st u stavit u dnevni boravak. Malo je tabana u ti ini, pa se opet oglasija: Ne bi bilo moralno stavit sliku Everesta da ga ni an vidija, ali sad ga mogu mirne du e obisit! Tu je bilo logike. Neka Everesta u na emu Dugopolju! 101 Strele S triglava Dok san se u birtiji prisvlaija, Slovenac Bogdan se estija pro tiv prakse da se na Triglavu ploama oznaavaju mista di su ljude ubile strele. Ljud e ubile strele7 Ni an razumija. Je li to ne to u stilu onoga slavnoga "Indijaneri pr ihajajo"? Birtija je bila na 3973 metra. Falilo nan je, dakle, samo 27. Bija bi krembil ka d sad, na vrhu ove aklimatizacije, ne bi iskoristija priliku da zabijen tap u zem lju na etri tisuice. Ko zna ta mi sutra nji dan donosi? Mo da me neki nervozni jak rogo n odbaci u dubinu, pa da na vjena lovi ta poen ka amater, s maksimalnon visinon 3973 ! Mladene, idemo se popet gori u brdo jo tih tridesetak metri visinske razlike, a? Oemo puva je Mladen ali ajmo prvo popit aj, pa emo unda. Ja ne bi. Oladiemo se, pa e bit te e i uzbrdo. Istina, nemamo vi e puno za penjat se, li ovo iznad mista je divlji, neugodan teren. Same stine. Moglo bi se dogodit da se popuznemo. Kimnija je glavon i taman smo se uputili da emo se uspet na najbli u stinu, kad je iz birtije izletija neki tip od pedesetak godina i jo s vrata vika: Halo, fantje, od kje ste doma? uja nas je kako priamo. Slovenac, penja, Bogdan Ambro i iz Vipave. Tu je s prijateljic on Hedvigon, takoer penjaicon. Odma san zapamtija to ime, jer se Hedviga zove i so va Harrvja Pottera. Slovenka je ak pinku i sliila na sovu Harrvja Pottera. Da se r azumimo, ri je o atraktivnoj sovi. Bogdan nas je vuka u birtiju, pa san slega ramenima. Ako nan je sueno prvo popit a j, neka bude tako. Hedviga je bila tipina Slovenka, kratke Hedviga, Slovenka iz Vipave: postoji blaga slinost s istoimenon sovon Harrvja Pot tera

103 himalaja u 77 pria Nikad prije ni an upozna simpatinog Slovenca, a ovde na Himalaji odma dva zaredon: Bogdan Ambro i crvenkaste kose, svitloplavih oiju i bilih zuba. Bogdan mi je iz prve bija simpat ian. ta je to na ovoj Himalaji? Nikad prije ni an upozna simpatinog Slovenca, a ovde odma dva zaredon! Rekli su nam di je njihov cilj, neki Peak i jo ne to, momentalno san to zaboravija. Naruili smo etri aja. Dok smo Mlado i ja prisvlaili majice, Bogdan je pria o praksi d a se na Triglavu ploama oznaavaju mista di su ljude ubile strele. estija se protiv toga. Ljude ubile strele? Prvo ni an shvaa o emu on to govori. Je li to ne to u stilu onoga slavnoga "Indijaneri prihajajo"? Onda su mi objasnili da su "strele" na slovenskome zapravo "gromovi". Svidija mi se izraz. Ima jo dvi-tri nelo e slovenske rii, recimo "okrepeval-nica" i "punka". Bogdan je bija u svom filmu s Triglava: e e morajo biti plo e z ime-ni mrtvih, jaz bi h jih dal dol. Ovako, znate, slabo deluju na psiho. Sigurno mu na psihu nije dobro djelovalo ni to ta nisu imali svoje nosae, pa su mo rali sami teglit stvari. On je ima bor u od priko trideset kili, a bogami ni Hedvi ga nije pro la li o. Nosila je dvadeset kili, ta je puno i za mu koga. Bidni Slovenci tedili su na nosaima, pa san odluija da u ja platit pie. 150 rupija rekla je gazdarica. Sto pedeset rupija? Za etri aja? Odma san izrauna da bi jedan aj u tome sluaju triba ko tat 37.50 rupija. Ili me oe zajebat, ili je sebe o tetila za 10 rupija. Slega san ramenima i platija koliko je rekla. Ajmo a zva san Mladu. On je, meutim, uinija mot da priekan. Mo ete li mi posudit tu va u torbu za sekundu? pita je Bogdana, pa uzeja onu strahot nu bor etinu i stavija je na lea. Dok su Slovenac i Slovenka blido gledali, Mlado se spustija na kolina, po-lo ija d lanove na porki pod birtije, pa podiga glavu i objasnija: Sad u provat sa trideset kila na leima napravit sklek na jednoj ruci! Za razliku o d Slovenaca, ni an se nimalo iznenadija, jer je istu stvar s ruksakon od 10 kili uspje no izveja kad smo tek onili stvari u sobu svra-ti ta u Kvan gjumi. Tada je na prsi lega na pod, i s ruksakon na leima ka iz pike napravija skl ek na jednoj ruci. Jak je ka jak, ta drugo re. Bogdan je i dalje gleda u udu ta ovi neobini Hrvat izvodi, a Hedviga se samo smijal a. Ja san bija sto posto uvjeren u to da e Mlado napravit taj sklek, ma ulo ija bi iljadu eura na njega. Meutim, nije uspija. Malo se pridiga, samo koji centimetar, i onda ga je te ina bor e pritegla i poklopila. Sru ija se ka Veli Jo e. Ka WTC. 104 Sol jeloS u,<,0l, to iz I eAe 6ui s apj^s himalaja u 77 pria Okliznila mi se ruka na podu posli se opravdava. Kad smo iza li iz birtije, reka san Mladenu: Jesi li vidija kako on lipo vodi part nericu sa sobon? Sigurno je puno ugodnije do na Himalaju kad se ne triba samo ti p enjat, nego se neko povremeno popne i na tebe. A ta emo ti i ja, bidni moj Mlado? Do Baznog logora neemo ni vidit ensku. Je, dobro govori nakesija se Mlado. Primjeuje li ti koliko ima Slovenaca? uvrstija san ruksak: Ve smo se sreli s onon upon u Namcheu, pa onda onih sedmero ta su pro li kraj nas prije Kvangjume... da ne zaboravin Gro eljevu ekipu. Tu su karja, tremfelji i jo deset Slovenaca sa njima. Di god doe ovde, ak i u ovu pri-pizdinu, svuda su Slovenci. Jebate, ima ih na Himalaj i vi e nego u Sloveniji! Ni ta udno odmahnija je: Slovence uu odmalena da idu na planine. Imaju Triglav i Ju ijske Alpe, s dudon dobiju ruksak! Tako smo se u prii uas popeli na misto za koje smo obojica procijenili da mora bit barenko pedeset metri visinske razlike iznad Mongle. Doli smo vidili par krovova i budistike zastavice kako vijore na vitru. Duboko u

provaliji, na dnu kanjona, vijugala je rjeica. Izgledalo je strmo za poludit, odm a su mi klocle noge. ta bi ostalo od mene da se ovde stombu-lan? Evo, ovi kamen simbolino oznaava etri iljade metara! sveano je proglasija ushieni den: Ovo je mali korak za Himalaju, ali velik za nas dvojicu. Zakoraija je, a onda ujedanput sta: Ja neu dirat ovo kamenje, ovo je vjerojatno neka njihova svetinja. ta ti je? pogleda san ga: Kakva svetinja? Ovo su neke mocire. Ili mo da oznaka doku d je ija zemlja. On je vrtija glavon, nije mi ni ta virova. A meni je sinilo: Je, to je sigurno to. Prave pravcate meje, odnosno mee ta oznaavaju dokle smi i iji ak. Vidi ti to, sa splitskih Meja priletija san pola svita i pre-hoda pola Himala je da bi opet do a na "meje". Nema tu svetinje, viruj mi, tu su vlasniki odnosi u p itanju! Slikali smo se kod kamene mogile, pri emu se Mladen nespretno naslo-nija rukon i oborija stine. Eto ti sad zajebava san ga sru ija si ljudima svetinju! Pa je bidan i a slagat kamenine nazad i nije se smirija dok mogila opet nije bila n a mistu. Slikanje mi nekako nije bilo dovoljno. strele s triglava 21 Ajmo ne to zapivat, da proslavimo! predlo ija san: Ipak smo stigli na etri iljade me ri! Mladen se poe ka po u ima, bilo mu je neugodno: Hm, zna , ne bi ja. Volin pismu i sve a li, brate, ne znan pivat. Ru no me ut. Ipak san ga nagovorija, pa smo iz svega grla zapivali "Marjane, Marjane". Na poet ku je zbilja malo tonava, ali posli "mile trobojnice" je pustija glas i naposljet ku uope nije lo e zvua. Da san zna koju pismu o Dugopolju, rado bi zapoeja, ali nijedna mi nije pala na p amet. Tek posli san se sitija da san moga povu koju ojkalicu. Recimo: "Mala moja sidni mi na jaja, pa e vidit ta je Himalaja!" Mlado je prvo sru ija "svetu" mogilu na etri iljade metri pa nije bija miran dok ju nije opetslo ija 107 himalaja u 77 pria himalajske sise Cura je krivo doskoila i do ivila te ak prijelom noge. Otvoreni prijelom. Le ala je leim a na betonu, sise su jo uvik bile gole, i iz iloga glasa urlala dok joj je kost vi rila iz izvrnute slomljene noge. Svi susidi su iza li na prozore. 109 himalaja u 77 pria uja se odjek koraka po kamenju himalajskon, heja-hoj! Stazica je na mistima bila uska i opasna, tribalo je tu i tamo nogon stat na kamen za koji nikad ne zna oe li se iskrenit, pa onda i noga skupa s njin. Mora san dobro pazit di gazin, jer bi krivi korak znaija, u najboljen sluaju, uganue noge, U najgoremu sluaju dogodija bi se pad u dubinu i smrt. U Hrvatsku bi me dostavili ledenoga, s pet- est otvorenih prijeloma. A kad smo kod otvorenih prijeloma... Studirat san do a u Zagreb s nepunih sedamnaest godina, kod gazdarice, 65-godi nje en e. Stanova san u Kikievoj ulici broj 4 na Srednjacima, na prvome katu. Ima san sv oju sobu, a ona je bila u svojoj. Rekla mi je da mogu slobodno koristit ku inu, al i to i nije bila neka prednost jer ni onda, ka ni danas, ni an zna ni ta skuvat. Fit san plaa, ja mislin, 80 maraka. Gazdarica je bila manje-vi e OK ena, osim ta me s talno gnjavila da san neredan. "Roberte, vidi ovo! Na vratima su ti ostali otisc i od prstiju! Pa za to postoje kvake?". "Roberte, opet nisi dobro oprao lavabo, po gledaj koliko ima ostataka od paste za zube!". Ajde, bogati, stara, ne pilaj me, mislija san u sebi. Kad bi iza la vanka, raspali ja bi muziku na starome gramofonu "Tosca", istome kakvoga san i sam ima doma u S plitu. Da dana nji momci i cure, ovi s ultramodernin fen-si aj-podovima i mp-triji ma, vide staru dobru "Toscu", ne bi znali emu ta naprava slu i. Na gramofonu su bil e oznake s brojevima 33, 45 i 78. Ovo 33 bilo je za svirat longplejke (velike pl

oe), 45 za singlice (male ploe), a nikad ni an dozna emu slu i broj 78. "Azra" je grmila iz gramofona prilino esto. Trostruki album "Ravno do dna", zna sa n ga napamet, znan ga i danas, sve 44 pisme. Ajde uzmi me sa sobom, uradi mi sve to zna , ajde uzmi me sa sobom, Gracija. Iz zvunika "Tosce" ipak bi se naje e javlja Lou Reed. Ako bi bija dobre volje, slu a bi "Hangin' Round", "Perfect Day" ili "She's My Best Friend". Uz depresivna stanja bolje su i le "Man of Good Fortune" i "Sad Song". A kad bi bija zaljubljen, pu ta s an "Pale Blue Eyes" i "Caroline Says". Nekoliko godina kasnije ak san se, igron s luaja, i zaljubija u jednu Karolinu, splitsku studenticu u Zagrebu, mladu buduu do ktoricu s nevieno lipin sisama. Osim muzike, ni an ima puno drugih vrsta zabave. Cure onda nisu bile ka ove dana nje . S nekima je tribalo hodat po tri miseca da bi do a do pike. Recimo, spomenuta Karolina bila je u svojoj dvadesetoj godini jo njufe-rica. A vr hunska maca. Na nju su se palili svi iz moje ekipe, posebno njezin kolega s faks a, budui doktor M. iio himalajske sise 22 Na alost, ni an uspija Karolini skinit njuf. Do a san do toga da san je jedne krasne j esenske veeri svuka skroz golu i mazija se s njon u krevetu. Sian se te slike: ona kraj postelje. Prava ikona lipote. Bila je samo u donjoj majici i mudantama (on da na alost jo nije bilo tangi). S ulice je dolazilo prigu eno uto svitlo od ferala. N adzemaljska fantazija. , Imala je tako divne sise da je majica ispod njih padala potpuno ravno. Do- Izm eu pogleda na nii dil majice bija je udaljen od tila bar deset centi. Izmeu pogleda na njezine Karalinmesjse ' ' ' ' 1 roj 1 panorame Himalaj sise i panorame Himalaje uvik bi izabra domau kvalitetu. Majica je bila ma- uvi k bi izabra lo kraa, tako da se vidija i pupak. Mamilo je da zavue ruku unutra. To san domau k valitetu i uinija. Nikad neu zaboravit te tvrde, limunske, nevine sise koje su stajale postojano kano klisurine. Uvuka san Karolinu u krevet i uz razne trikove zamalo joj ga uspija stavit. Bila se, naime, i ona solidno namoila i poela je 111 himalaja u 77 pria puvat. Ali prid sam ulaz, kad san ve kucka na vrata raja, nje no me odgur-nila: Ni an jo sasvim spremna. Ali obeavan ti, sljedei put... Danima san ivija u atmosferi sritnog i ekivanja idue subote, meutim dogodila mi se nev jerojatna pegula. Dok se Karolina misecima prije nekala i premi ljala bi li mi dala ili ne bi, sna a san se sa strane s jednon purgericon koja nije imala skrupula ok o seksa. Nije bila ni izdaleka tako atraktivna ka Karol, ali moja lipa doktorica me tolik o izluivala da san mora na tagod za potegnit u meuvrimenu. U etvrtak, dva dana prije obeanog seksa, vozija san se s tom Zagrep-ankon u nonom tr amvaju, sidila mi je na kolinima. I li smo kod nje u Novi Zagreb, da prikratin vri me do subote. ta mi je to tribalo, za to ni an moga priekat dva dana? U tramvaju je bija i doktor M. kojemu san se javija. Nije mi palo na kraj pameti ta e on uinit. Ljubomoran zbog toga ta je Karolina s menon, a ne s njin, sutra joj je izmeu dva predavanja pri a i pita je, ka fol u udu: Oli si prikinila s Roberton? Vidija san ga sino u tramvaju s drugon curon, sidila je na njemu! himalajske sise 22 Karolina je naravno popizdila i momentalno me ostavila. Caroline says... I don't loveyou anymore. Lou Reed je ustvari proreka ta e mi se dogodit. A eto. Stoposto san siguran u to da joj je njuf skinija prvi momak iza mene. Ja san tome sretnik u pripremija put, pod onin utin svitlon ferala. Doktoru M. san oprostija, neuzvrae na ljubav ga je zaslipila. Ali da se vratin u 1982. i Kikievu ulicu, vizavi onoga otvorenog prijeloma. Deset ak dana nakon ta su me mater i otac doveli kod stare gazdarice, zvala me za stol,

iznila sok, malo se zacrvenila, pa promucala: Slu aj, deko, ako sluajno nae neku djevojku, mo e je dovesti tu u sobu. Samo onda to ni reci, da sluajno ne doem doma u isto doba. A ja ti esto vikendom idem na selo, z na ? Dotad me ve barenko pet puti " potala" zbog raznih glupih sitnica, a uz to je nepre kidno molila Boga, okolo je bilo iks krunica, pa mi je ova izjava bila totalno n evjerojatna. Stari Kerber me potie na seks?! Sva ta mi je pro lo kroz glavu. ak san po mi lja na to da je baba opasna perverznjakinja, pa san se posli penja na krevet i po plafonu iza ormara tra ija skrivene kamere. Nekoliko miseci posli toga dozna san korijene njene velikodu nosti. Podstanaru pri je mene, naime, zabranila je dovoenje cura. I ta se dogodilo? Kad je u petak oti la na selo, i rekla da e se vratit tek u nedilju, momak je sa svojon curon dogovorij a da mu u subotu doe u stan na jebalo. Ona je i do la, u popodnevnin satima, vanka je jo bija dan. Bili su usrid posla, postelja je kripala, cura stenjala, kad se iznenada za-uja kl ju u bravi. Gazdarica se iz nekog razloga vratila dan prije. Momak u panici nije zna ta bi, pa je bidnu curu, koja je stigla obu samo mudante, natira da iskoi kroz prozor! Brzo je pro apa da e joj on odma bacit robu. Cura je skoila doli u dvori te, golih sisa, a on je zbilja bacija majicu, vestu, bo r u, bive i postole za njon, ali avaj, mala je s tri metra visine krivo doskoila i d o ivila te ak prijelom noge. Otvoreni prijelom. Le ala je leima na betonu, sise su jo uvik bile gole, i iz iloga glasa urlala dok joj je kost virila iz izvrnute slomljene noge. Svi susidi su iza li na prozore. Momak je zva Hitnu, a gazdarica se sakrila u kuu da je ne vide. Ali susidstvo je misec ima brujalo. Zato je meni unaprid do la s dozvolon za seks. A da stvar bude traginija, cilu tu g odinu ta san proveja u Kikievoj 4 uspija san dozvolu za seks konzumirat samo jedan put. I svr ija ne za 78, ne za 45, ne za 33, nego za 20 sekundi... sirdar Ljudi esto glume suut i kad in se zapravo ivo jebe za pokojnika, pa licemjer no ponavljaju izreku "o mrtvima sve najbolje". Ako je neko bija kovaca i pizdun, pravedno je da ga se i nakon smrti spominje s preziran. Dobili smo novoga sirdara, Dipendru. Stari sirdar je krenija s nama iz Kvangjume , ali je i a samo do Tengbochea, a onda se vratija do Lukle po novu grupu. Nama je stiga Dipendra, snje na lisica. Sirdar je na Himalaji naziv za planinskog vodia i efa nosaa. Masu je va an. Ako je ek spedicija velika, s puno vodia, on dili zadu enja svim vodiima, ka general svojin pu kovnicima. Zatim, anga ira i plaa lokalne nosae. Brine se o hrani i piu tijekon ekspe dicije. Donosi konanu odluku oko toga kojin se smjeron triba i. Rje ava sve logistike probleme koji iskrsnu. Sirdar ti je na Himalaji i aa i mater. Uvridija san sirdara Dipendru odma na poetku. Reka san mu najgore ta san moga. Dipendra? pru ija san mu ruku dok smo se upoznavali i doda: Pravo kraljevsko ime! Istoga asa kad san to izreka, ugriza san se za jezik. Ni an falija, Dipendra je stv arno ime iz kraljevske familje, ali on je istodobno jedan od najomra enijih ljudi u Nepalu. Ri je o princu i nesuenome kralju koji je u stra noj noi 1. lipnja 2001. po bija cilu svoju familju, oca (i kralja) Birendru, zatim mater, kraljicu Aishwary ju, pa sestru, brata i jo o-ho-ho ljudi. Sirdar Dipendra faca je na Himalaji, unato okaljanome imenu. Sidija san za stolon na proplanku, sa spektakularnin pogledon na planine. Ni an 115 himalaja u 77 pria ovik od planina, vi e volin sidit uz more, ali ovo je ovde stvarno bija vrh vrhova. Ludilo od lipote. Nedaleko od nas ponosno se istica slavni samostan Tengboche. Dvi najsjajnije bud istike gompe, dva supersamostana Himalaje, svakako su Rong-buk, sa sjeverne, tibe tske strane, te fascinantni Tengboche s ove, jugozapadne strane Everesta. Naprid , nazad, livo i desno od nas - vrhovi Himalaje. Mi na proplanku, na tri i osamst o, sami u bilome svemiru. Dipendra je sija tridesetak metri dalje, kod malih ulaznih vrata u ru evni ugostit eljski objekt. Je li ovo hotel ili samo okrepevalnica? pita san Momenat idile na generala iz De ele, koji se nasmija: Okrepevalnica!

proplanku kod nije nan se da okrepavat, cicija jedna. Navodno bi onda bilo te e hoTengbochea ' r 11 dat. Gladni Stipe je neko vrime promatra Slovenca ispod oka. Nada se da e se ovi ipak smilovat i osigurat kakvu hranu. Onda je odusta, pa je kibija Di-pendru. Obratij a se Slovencu: Vidi na ega Dipendre. Sia li se Kangchenjunge, kad ga je Wanda opalila termosicon? K ad je to ono bilo, '91? Kako se ne bi sia? otega je Slovenac: Ampak potem Dipendra ni bil sirdar, ampak k uhar. Joj, Wanda ga je prav mono poila, pizda, to je bilo grdo za gledat. Naka lja san se: Gospodo, priate li vi o Poljakinji Wandi Rutkiewicz, najveoj himala jki svih vremena? Je, ba o njoj potvrdija je Stipe: Ne to su se ona i Dipendra posvaali, a Wanda je i ae bila gadnog karaktera, ni ta joj nisi moga re, odma bi ti skoila u oi... Uglavnom, kad ga je mlatnila termosicon, mo da i vi e puta, ne sian se, do a je tada nji sirdar, us pravija se prid Wandom, pa joj je odsika: 'Nobodv beats my people!' Svi su nosai popizdili na nju. To je sirdar imitira Milo evia! nasmija san se: Niko ne sme da vas bije! Izjava, ki je bila moderna v teh letih kimnija je Slovenac. ta se posli dogodilo, jesu li kartali Wandu iz ekspedicije zbog ovoga na eg Dipendre ? zainteresira san se. Zamalo. Dobila je opomenu prid pa-pa. Njima je ogromno poni enje da ih neko udre, a pogotovo ena. Je li Dipendra ka kuvar sudjelova u usponima? Ne, on nije penja. Ali je zato izvrstan organizator, svaki problem rije i zaas. 116 sirdar 23 Ni an odustaja, tija san sve doznat, usprkos riziku da me Slovenac opet proglasi k lepetalon: erpe i ostali vodii i inae se ne pale na vrhove, a? Stipe je zatresa glavon: Tako je prije bilo. Sad se itekako pale, svaki grize da osvoji. Raste im cijena ako imaju meu trofejima vrhove osamtisu-njake! Malo san mua i razmi lja o tome ta je Dipendra utija kad je uja da je Wanda poginila n a istoj toj Kangchenjungi. Je li mu ipak bilo aj ili je, posli zlosretnog randevu a s termosicon, outija zlobno veselje? Ljudi esto glume suut i kad in se zapravo ivo jebe za pokojnika, pa licemjerno pona vljaju ono "o mrtvima sve najbolje". Po meni, ako je neko bija kovaca i pizdun, z bog toga je vjerojatno profitira tijekon ivota, pa bi zapravo bilo pravedno da ga se bar nakon smrti spominje s preziron. Jedan moj prika jo je radikalniji. On ve dugo eka da umre neki starkelja kojega mrz i, da bi mu se moga, govori, barenko tri puta sedmino i pisat na grob. U tolikoj m r nji, reka bi, ak ima neke bizarne romantike. Joe DiMaggio je Marilvnki nosija ru e svaki drugi dan, a on bi svako malo i a zalit grob svome neprijatelju. Pouka je, po meni, da triba bit dobar ovik, svakoga po tivat i uvik razmislit prije nego ta kome uini ne to lo e. Da je tako razmi ljala, Wanda sigurno ne bi kresnila kuva a termosicon kad su joj se digli ivci negdi tamo podno divovske Kangchenjunge, na kojoj je posli ostavila kosti. Dobro, Dipendra joj je garant oprostija, jer ljudi na Himalaji nisu osvetoljubiv i, takva in je kultura. U pravilu nemaju ni grama zloe u sebi. Ali da je na Dipen drinon mistu bija neki na ovik, garant bi u sebi outija bar traak likovanja na vist da je poginila ona s termosicon. Taj traak zlobe javlja se u svim zapadnjacima i kad ti pokojnik nije ni ta lo e uinija, a kamoli ako te opizdija neim po glavi. Jedna stvar je sigurna: ako si za ivota bija OK, ima puno vee anse da svoj grob ouva uvin. Ni dolina Khumbu nije imuna na globalizaciju Tengboche cyber-cafe tengboche U klupama su sidili studenti budologije. elava ekipa, ka moji boksai iz "Pit buila " Samo ta ovi nisu ba u ivljeni u boks. Kad bi vidili ring, vjerojatno bi ga okitili molitvenin zastavicama. himalaja u 77 pria

U samostan Tengboche u eta san s novin modnin dodatkon, koji mi je poklonila birta i ca iz Kvangjume. To je krasna svilena marama bile boje, koja se zove kata, nosi sriu i poklanja se samo prijateljima. Iako, na povratku san vidija da su neki pro fanirali taj lipi himalajski obiaj poklanjanja marame prijateljima: u jednome svr ati tu u Lukli, naime, dilili su kate svim trekerima redon. Nekoliko godina prije posjetija san jedan budistiki samostan u planinama istono od Katmandua (vidi moj libar "Nepal u 77 pria"), pa san otpri-Stipi je u samostanu like zna ta mogu oekivat u Tengbocheu. pri a budistiki mrga Na ulazu smo morali skinit postole. Bive su mi odavale vo nj mrtvog ja-i narediia mu da se , . . .. , , . . , v v . m ostavi slikavanja' msan in prominrja vec neko vrime, a 1 noge ni an bas ces to pra. To na - Nou foto! Himalaji nije problem. Svi smo smrdili i unaprid se pomirili s tim e. 120 Pripremija san fotoaparat, iako je svuda jasno pisalo "no photo inside". Ja uvik opalin jednu sliku, pa ako mi doe ko vikat, onda smjerno kiman glavon i ispriavan se. Tako san uradija i ovde. Slika san dru inu za klupama, studente budologije. elava e kipa, ka moji boksai iz "Pit bulla". Samo ta ovi nisu ba u ivljeni u boks. Kad bi vid ili ring, vjerojatno bi ga okitili molitvenin zastavicama. Niko nije reagira, pa san mrtav-ladan nastavija fotografirat. Oito san malo pretjera jer mi je pri a jed an redovnik i zamolija me da spremin aparat. Jes, ofkors, sori! kima san glavon. Jebe me se, sve san slika! S druge strane, S tipe, koji je takoer u a s menon, nije ima srie. Posegnija je za apara-ton, da bi mu momentalno pri a neki budistiki mrga, te ga dobro izvika i na-redija mu da se osta vi slikavanja: Nou foto, big informej n autsajd, go end si! Na ovome mistu znani je stica i sin od Ang Phua 121 himalaja u 77 pria Mandala samostanu Tengboche Izvikalo na ega Stipu, zabranilo mu slikavat! Da je to napravija bilo ko drugi, a ne sveti ovik u Budinome hramu, odma bi mu zavrnija aperkat ta je diga glas na Sti pu, ili bi mu barenko zalipija pe urinu. Ovako san pre u-tija. Na kraju krajeva, nije ni od Stipe okej ta ne po tuje pravila i zabrane ;) Kad smo kod pravila i zabrana, najjaa mi je bila odredba broj 9 na utoj ploi sa dev et zapovidi u dvori tu samostana. Prva je bila "skinite postole prije ulaska", dru ga "pristojno se obucite, ne mo e u orcu", itd itd. Spomenuta zabrana broj 9 glasila je: "nemojte se ljubit, molin!". Jel ovo zato da seksi mace valjenjen ne napaljuju redovnike? obra-tija san se Sti pi. Odgovorija mi je: Normalno, upravo zato! Kad se ve ni an moga ljubit, gleda san okolo. Lip samostan, uinija mi se moderan i is t, nekako ka nov. Posli, kad san malo prouija libre, shvatija san za to je to tako. Samostan Tengboche osnova je lama Gulu, redovnik iz Khumjunga, prema uputama gla vnoga lame tibetskog samostana Rongbuk. Zgrada glavnog hrama bila je zavr ena 1919 . a svi radovi okonani su 1923. ali oito pri posveenju ne to nije dobro napravljeno, jer je ve 1934. stra an potres atra gompu i ubija lamu Gulua. Hram je obnovljen par godina posli, a ostaci lame koji ga je osnova pokopani su unutar njega. Jo je jednom Tengboche pogoen elementarnon silon: 19. sijenja 1989. po ar je uni tija c ili samostan. Kolekcije knjiga, slika i religioznih predmeta su spa ene, ali cila zgrada gompe bila je uni tena. erpe iz Khumbua, uz pomo brojnih meunarodnih organizac ija, osnovali su zaklade za rekonstrukciju. Gradnja je poela u travnju 1990. a nova gompa bila je posveena u rujnu 1993. Kapel on dominira statua Bude od etri metra. Tengboche je najvei samostan u Khumbuu, ali nije i najstariji. erpaska tradicija tvrdi kako je budizam u Khumbu do a krajen 17. stoljea a uveja ga je lama Sange Dorje, peta reinkarnacija glavnog lame samostana Rongbuk. Prema le gendi, Sange Dorje priletija je Himalaju i aterira je prvo u Pangboche, pa onda u Tengboche, te pritom ostavija otiske svojih stopala u kamenu. Totalni aolin, "T

igar i zmaj"! Smatra se da je Sange Dorje osnova prvi budistiki hram u Khumbuu, i to u Pangboch eu. Hramovi u Khumjungu i Namcheu su utemeljeni kasnijeg datuma. Nijedan od njih nije bija istodobno i samostan. Sveenici su bili o enjeni i nije postojala redovnik a zajednica s formalnon organizacijon ka u samostanu. Prvi samostan u Khumbuu bija je ba Tengboche. Osnovan je ka izdanak 122 tengboche 24 nyingme, znamenite sekte "Crvenih e ira" s Tibeta. Mladi redovnici tada su bili prv o poslani na uenje u tibetanski samostan Rongbuk. Samostan danas radi na tome da razvije knji nicu i kulturni centar odma iza gompe, a taj bi centar znanja usrid Himalaje slu ija istodobno redovnicima i trekerima. Razvija se biblioteka s librima iz podruja religije, kulture i povijesti, sve to na raznim jezicima. kolska zgrada uz gompu osigurava uvjete za ivot i rad tridesetak mladih redovnika. Na tom mistu je ivija i uija Mingmu Norba, sin Ang Phua, a o te ini studija za budi stikog sveenika dovoljno govori i to da posli dvadeset godina uenja Ang Phuov sin, dok ovo pi en, jo nije zavr ija studije (ali triba bi ubrzo). Interesantan podatak koji san dozna tamo na licu mista: tehniki, samo se ef samost ana zove lama. erpaska ri za redovnika je tawa. m Najjaa in je deveta zapovid 123 SUSld jerkov Svaki put kad vidin Jer-kova, morat u ga zamislit mrtvoga, i do e mi napamet to kako emo u vjenosti le at jedan nedaleko od drugoga. Sigurno e mu ko od r odbine stat na poklopac od moje grobnice. Na Himalaji san dosta mislija o smrti, staje razumljivo, ak san prije polaska na kr aba i priruni testament za svaki sluaj, pa su se okupila sva dica i irila mi priko ramena da vide ta u kome ostavit. Eto, kupija san nedavno i grobnicu na Lovrincu, odlina pozicija, s po-gledon na o ni veliki kri za branitelje. Onda san sazna da je dva groba od moga mista grobnicu kupija biv i ko arka ki as eljko Jerkov. Znan ovika, ak smo prijatelji, ali ba zato bi voli-ja da nismo susidi na Lo vrincu. Sad u ga, svaki put kad ga vidin, tija-ne tija morat zamislit mrtvoga, i do e mi napamet to kako emo u vjenosti le at jedan nedaleko od drugoga. Kad mu doe vi judi istodobno oba grob, sigurno e mu ko od rodbine stat na poklopac od moje grobn ice. Ko e prvi umrit od nas dvojice? Ko e koga ispru en ekat da svrati u susidstvo? Istina , eljko je malo stariji, ali je i biv i sporta , sigurno zdravije ivi od mene. Jedanput smo bili stol do stola na nekome banenju, svirale su starograd-ske pisme u restoranu "Arkada", i sad kad se sitin, mogu re da nije skoro ni ta popija. Dok je bend piva pismu "Bolujen ja, boluje ti, bolujemo od ljubavi", ja san strusija vi e alkohola nego Jerkov cilu veer. Sigurno nije nikad ni pu ija, za razliku od mene ta san se dvadeset godina trova duvanon. eljko bi po svemu moga do ivit 110 godina. susid jerkov 25 Jedina mi je nada da ga pobijedin u tome ta je on u a u politiku. Ko god je u a u pol itiku, satralo ga je. Sanader je bija lipotan prije nego ta je sta na elo dr ave, a neposredno uoi ostavke bija je debel i kompletno ruvinan. Ve sad je mr aviji i vesel iji. Bandia je, s druge strane, udrija kolap, bidno-me mu je, ako dobro pogleda , j edno oko manje od drugoga. ovik izgleda ka da je vlast i iala iz njega sve ivotne soko ve. Tuman se na vlasti razbolija i umra, Raana je napa i odnija fatalni rak. Siguran s an u to da, kad (i ako) zavr i gradonaelniki mandat, Kerum vi e nee imat ni ono malo ko se ta mu je sad na glavi. Politika ubija. Tako da ipak postoji nada da potuen susi da Jerkova u dugovjenosti. Grobnicu sa est mista kupija san priko Igora, roaka od Papuice. On radi u upravi Lo vrinca. Brzo smo sve rije ili oko papirologije i plaanja, pa mi je pria anegdote s g roblja. Ovu san zapamtija ka najjau. Dogodilo se nedavno. I a je sprovod, umrla je neka ena, a izgleda da je nekoliko o alo enih bilo pod uticajen opijata. Kad su isprid mrtvanice ve odtrubili ono poveerje za mrtvace, i kad je po vorka krenila, dvojica iz sprovoda uzrujano su skoili isprid kapsila i kleli se d

a su uli kucanje iznutra! Je, Gospe mi! vika je jedan: Ne to je kucalo iznutra! Nastala je opa konsternacija, picigamorti nisu znali ta bi uinili. Da i sami oslu kuj u? Jedan je zbilja prislonija uvo na lijes. Da otvore kapsil ili da ga vrate u m rtvanicu? Posli dvi-tri minute vijeanja, odluili su poslu at najbli u rodbinu koja ih j e uvjerila da ne triba obraat pa nju na ovu dvojicu luda a. Sprovod je nastavija tu ni hod, a rodbina je ivala oima prema dvojici zagovornika uskrsnua... Nije da ne virujen Igoru, ali kasnije san provjerija priu kod drugih slu benika gro blja Lovrinac. I je, istinita je! Nije mi jasno kako to nije zavr ilo u novine. 127 mrtva marija u ledu Stipe se sitija da bi svadljivu Poljakinju mogli omamit viskijen i tako omek at. P ijana, VVanda je bila skroz druga ena. Veselila se, smijala. Razgovarali su o sta rin danima, o njezinoj mladosti, o silnin vrhovima na koje je ugazila. himalaja u 77 pria Jo e Rozman i Marija Frantar, slovenski par u ekspediciji: Marija iWandastalnosu s ikale jedna na drugu Bila je tvrdoglava za popizdit, ta VVanda Rutkiewicz. Sna na linost, izvorna himala jska feministica. Nije trpila da joj iko govori ta*e radit, nije primala niije savj ete. Pogotovo ne od onih koje je svrstavala ispod sebe, a u tu kategoriju su spa dali gotovo svi. Sa Stipon i Slovencen bila je u dobrin odnosima, ali se uspila posvadit sa skoro svima ostalima iz ekspedicije "Kanch 91", di je do la sa sunarod njakinjon Ewom Pankiewicz. Trajala je latentna utakmica izmeu Wande i Marije Frantar zvane Marica, sna ne 35-g odi nje Slovenke, apsolventice geografije i alpinistike in-struktorice, koja nije p revi e respektirala hirovitu Poljakinju. Prvo, smatrala je da je po brzini i vje tin i u najmanju ruku ravnopravna 13 godina starijoj Wandi, ako ne i bolja od nje, i zbog toga joj nije puno znailo to ta je VVanda dotad osvojila ak osan vrhova iznad osan iljada metri. tavi e, znala je re "ma kaj ta baba hoe?", gledajui je iskosa. Drugo, VVanda je nju od poetka promatrala svisoka, ka dodu e i skoro sve ostale. Sv e je tila provest na svoj nain, nije trpila pogovor. U stilu: ja san pripadnica h imalajskog plemstva, divite mi se i slu ajte kad ja govorin. 130 mrtva marija u ledu 26 Bilo je pitanje vrimena kad e nakupljene tenzije eksplodirat. Planina je ka i bro d, ljudi se u logorima sudaraju jedni s drugima, a tu je i ta visina, koja u mno gima budi ono najgore, nervozu i svadljivost. Sukob s Dipendron, tada kuvaron ekspedicije, nasta je zbog toga ta mu je VVanda o sorno naredila da joj napuni termosicu ajen. Dipendra je smireno reka: Molim, priekajte! jer je mo da ba tad obavlja ne to za Mari u. Kako misli da ekan?! dreknila je Wanda, zapinjena od bisa. Ri po ri, skoila je ka rica i - dogodilo se to ta se dogodilo. Opizdila ga je termosicon po glavi. Poku ali smo te veeri napit Wandu, ta nan je i uspilo! sia se Stipe epizode s Kancha kad su muku muili s tvrdoglavon Poljakinjom Viki je bija oajan, nije zna ta bi, si rdar je pritija da e je istirat iz ekspedicije ako se ne ispria zbog udarca termos icon, a ona ni ut za to. Onda san se ja sitija da bi je mogli omamit viskijen i t ako omek at. Pijana, VVanda je bila skroz druga ena. Veselila se, smijala. Razgovarali su o st arin danima, o njezinoj mladosti, o silnin vrhovima na koje je ugazila. Na kraju su, uz zadnje zalihe viskija, izmuzli iz nje obeanje da e sutra pru it ruku Dipendri, kako ne bi do lo do daljnjih problema. Ipak, Dipendra i Wanda nisu se skroz pomirili pria mi danas Stipe: Ona mu je nevo ljko dala ruku, nije joj bilo ba pravo. Zapravo, ini mi se kako uope nije smatrala da bi tako ne to tribala uinit. Kad smo je napili, u svemu se slo ila s nama, a sutra opet nastavila po starome. Menopauza je sigurno uinila svoje. Kad je imala 28, bila je zajebana kad zajuni, a sa 48 je grizla. Stalno ju je dr ala nervoza ka e Stipe: Tila je preduhitrit godine, eto, skupljala j e te vrhove od osan iljada metri, a to onda vi e nije penjanje iz ljubavi, to je n

eka matematika. Nije bilo u nje dovoljno mudrosti, nije imala snage za odustat. Ka ta je, recimo, mudrosti i snage smoga na Slovenac, koji je do a jo bli e, na deset o d 14 vrhova, ali ipak nije tija forsirat zadnja etri i izazivat sudbinu. Ironija je kako je upravo VVanda na la mrtva tila Marije Frantar i Jo e Rozmana, Mar ijina penjakog i ivotnog partnera, 36-godi njeg tesara i lana Gorske slu be spa avanja i Tr ia, takoer iskusnog alpinista. Nekoliko dana prije toga Stipe i Slovenac osvojili su Kangchenjungu. To je bija prvi vrh na kojemu je Stipe ra irija na u novu nacionalnu zastavu, u 131 himalaja u 77 pria zoru raanja nove hrvatske dr ave. Kad je sta na najvi u stinu stra ne planine, oblile s u ga suze od srie i ponosa. * On i Slovenac bili su, zanimljivo, prvi ljudi na svitu koji su na nekome vrhu od osan iljada metri, u straju da nisu sve dobro snimili, vraali video-vrpcu nazad i provjeravali je! im su se poeli spu tat, planinu su pokrili oblaci. Nisu odma prona li logor, pa su u p anici poeli kopat rupu za bivak u snigu. Slovenac je kopa, stenja i puva, nije ima snage ni za be timat. Nije nan dobro i lo! sia se Stipe: Ko zna kako bi sve zavr ilo da se oblaci nisu raz i i da dvista metri ispod nas nismo vidili svitla Logora 3. Onde su zatekli Mariju Frantar i Jo u Rozmana. Mi idemo sutra prema vrhu proglasili su, te zbilja ujutro, uz smij i fotografira nje, oti li uzbrdo prema Logoru 4. Tad je zapuva jak vitar. Vrh je bija zavijen u oblake. Marija i Jo e nisu se javljali radijen u bazu. Slovenski par zadnji put su vidili Slovenac i Stipe, iz daljine. irokin okomitin lijebon u stini penjali su s e prema snje noj rampi koja je vodila ka vrhu. Zatim je Stipe uoija kako je na poetku rampe jedno od njih si lo prema drugome, a to je bija znak da ne to ozbiljno ne valja. Onda se par javija: Marija je vikala da oe prema vrhu, da ne eli prepustit priliku, a Jo e Rozman tija je natrag. Vidili su siu ne prilike kako mile prema gore, a Slovenac je na to reka: S njima je gotovo. N ikad se nee vratit. Samo 150 metri ispod vrha Marija se opet javila priko radija. Bila je u asno iscrp ljena, falilo joj je kisika. Uz to ju je napalo snje no slipilo. Vraam se prostenjala je. Oko 19 sati zadnji put se javija Jo e. Iz nepovezanih rii d alo se zakljuit kako nema pojma di se nalazi i di bi tija do. Ubrzo nakon toga Jo e i Marija strovalili su se u provaliju i zaustavili se na snje nome platou iljadu m etri ni e. Posli nekoliko dana, na putu prema vrhu, VVanda je nai la na mrtvu Mariju. Javila je to priko radija, a Slovenci su je zamolili da joj tilo, ako mo e, ubaci u leden u pukotinu. VVanda je to i uinila, gurnila je mrtvu Mariju u bu u u ledu. Nedugo nakon toga je, iscrpljena, morala odustat od daljnjeg uspona. Ironijon sudbine VVanda je i sama godinu dana kasnije, 1992, zaglavila na Kangch enjungi, na istoj nadmorskoj visini, ali sa suprotne, sjeverne strane. Nakon VVandine pogibije planina je dobila ime "Kanch, ubojica ena". Dvi ene koje su tijekon ivota, za vrime kratkog poznanstva, uglavnon re ale jedna na drugu, surova planina zdru ila je u ledenoj vjenosti. mrtva marija u ledu 26 Nakon pogibije Slovenke i Poljakinje, Kangchenjungaje dobila nadimak "Ubojica ena " 133 papin kamen Istoga dana, istoga miseca i iste godine kad je Poljakinja VVanda os vojila Everest, 16. listopada 1978, za papu je izabran Poljak Karol Wojtyla! Pap a joj je posli reka: "Dobri je Bog to elio da smo na isti dan oboje do li tako viso ko!" esnaestog listopada 1978. VVanda se ka pridru ena lanica zapadnonjemake ekspedicije p opela na Mount Everest, i to ka prva Europljanka i trea ena uope. Takoer, u eri kad su poljski penjai bili najjai na svitu, bila je prva osoba iz Poljske koja je osvo jila Everest. Potukla je mu ke kolege, ta joj je bilo osobito va no. Virovali ili ne, istoga dana, istoga miseca i iste godine, 16. listopada 1978, z a papu je izabran Poljak Karol Wojtyla! Wandi je to puno znailo, smatrala je da j

e nevjerojatna koincidencija zapravo plod provienja. Posli se sastala s papon, i o nila mu kamen s vrha Everesta, uramljen u srebro. Papa Wojtyla je, dr ei Wandu za ruku, reka: Dobri je Bog to elio da smo na isti dan oboje do li tako visoko! VVanda je bila najvea penjaica svih vrimena, bez prave konkurencije. Bila je i prva ena na K2. Ponosno je zatakla poljsku zastavu na vrh, a taj sjajni pothvat uspila je ostvarit bez pomoi kisika. Te litnje sezone 1986. na K2 je poginilo ak 13 penjaa iz raznih ekspedicija. Meu nj ima nekoliko VVandinih dobrih prijatelja. Smrtno su stradala tri lana poljske pen jake ekipe, meu ostalima njena prijateljica Dobroslawa. Na povratku s vrha K2, di se odma nakon nje uspeja i brani par Francuza, Liliane i Maurice Barrard, skupinicu je zadesila tragedija. VVanda se u jednome momentu prilikon silaza okrenila i vidila kako nekoliko metri iza himalaja u 77 pria nje vrtlog sniga odnosi nesritne Francuze. Lilianino truplo na li su posli par mis eci na podno ju planine. Pala je u dubinu od nekoliko kilometri. Mu Maurice nije bi ja naen 12 godina, do trenutka kad su neke penjaice sluajno naletile na njegovo smr znuto tilo tono iznad Baznog logora, na ledenjaku Godwin-Austen. Kontaktirale su familju i Mauriceovi ostaci na kraju su ipak bili pokopani kod eninih. Wanda je izgubila etrdeset ta prijatelja, ta penjakih partnera tijekon 25 godina alp inistike karijere. Ali ni ta ju nije moglo odvojit od vrhova. Imala je nevien duh i energiju. Nije tila obitelj i dicu, planine su joj bile ivot. U poljskin novinama iskopa san jedan stari intervju s VVandon. Ona nije rado raz govarala s medijima, ali ovu je novinarku primila, jer je bila iz Litve, ka i nj ena mater. Malena sjedokosa stariica, Wandina mama, ugostila je novinarku u nji-hovon stanu u ulici Sobieski u Var avi: Vidite, ja san joj majka i jako san uznemirena svaki p ut kad moja VVandica ode u planine. Mama se zvala Maria Pietkun, iz malog sela Piunguanv Zmudzi u Litvi. Wandin aa, Zb igniew Blaszkiewicz, bija je in enjer, i do a je poslon iz Lancuta u materino selo, di se upozna s Marijon i uskoro je o enija i na-pravija joj sina Jureka. er VVanda se rodila 1943. usrid rata, na imanju koje je bilo u vlasni tvu njenih didova, a R usi su upali i osvojili cili taj kraj ba u vrime VVandina dolaska na svit. Ve 1946 . Blaszkiewiczevi su se prvo preselili u Lancut, a brzo nakon toga u raton o teeni Wroclaw. Imala je dva brata, spomenutog Jureka i Michaela, te sestru Ninu. Najstariji od die, Jurek, poginija je 1948. u igri s vr njacima. Nagazija je na neaktiviranu prot upje aku minu. Petogodi nja VVanda bila je bez rii od u asa. Mo da je u toj traumi iz dit njstva le a dil njezine kasnije spremnosti da toliko ludo riskira vlastiti ivot. Po dsvjesna te nja za smru, ko zna? VVandin otac bija je svojevrsni genijalac, prijavija je sedam patenata u podruju proi avanja otpadnih voda. Od toga je, meutim, zaradija malo, skoro ni ta. Obitelj je i ila dosta skromno. Tata je volija VVandu, ali su se esto svaali, zbog njezina kara ktera koji nije trpija kompromise. Umra je 1972. i u nasljee joj ostavija samo lj ubav prema planinama, di ju je vodija dok je bila jo sasvim mala curica. Kad je sjedokosa mamica na kraju razgovora ispraala novinarku, na izlazu joj je r ekla kako ne mo e niti slu at sve te stvari koje njezina VVanda pria. Znan na koja st ra na mista ide rekla je ali ne smi mi o tome govorit, jer mi se odma uzlupa srce. 136 papin kamen 27 est godina posli toga, kad su joj javili da je VVanda nestala, mama nije tila pov irovat da je njezina erkica mrtva. Nije tila priznat da je poginila ak ni nakon pu no miseci, kad je ve bilo dvista posto jasno da je sve ta se mo e na samo erino smrznu to tilo. himalaja u 77 pria legenda zvana vvanda Deveti vrh je bija tu iznad nje. Ako sad odustane, oe li smo volje za do trei put7 V lastita ko a ili Kangchenjunga, te ak VVandin izbor. Igrala je protiv postotaka, vla stiton je voljon izabrala no na minus etrdeset... 1139

himalaja u 77 pria Dok je bila cura vlastiti straj krotila je na uvenome Eigeru, u vicarskoj. U norve k in fjordovima prouavala je va nost preciznosti pokreta i koncentracije, u Alpama st icala va na iskustva kretanja po ledenin strminama. Fantastina sporta ica, talentiran a za sve sportove, posebno za odbojku i atletiku. Cilo to vrime virus ljubavi pr ema planinama ua je u njoj i eka da bukne. Nakon diplome 1965. magistrirala je elektroniku. Bila je sjajna 22-go-di nja in enje rka i svestrana sporta ica, za koju se prialo da je "potro ila" dosta kolega na faksu . Osam godina radila je ka in enjerka za energetske sustave u Wroclawu, a onda sel i u Var avu, odlina strunjakinja koja bi bila jo bolja u svome poslu kad ne bi svaku slobodnu sekundu iskoristila za to da utee u planine. Visoke Tatre su joj postale preniske. Neprestano odlazi u Alpe, na sve opasnije i opasnije uspone. Svjesno bira ivot na rubu ileta. Tila je bit jaka ena, drukija od svoje nje ne mamice. Tila je pobijedit vlastita ogranienja i strahove: bol, samou. I u tome je uspila. "Planinarenje donosi fizike i psihike patnje. U isto vrime donosi samo-po tovanje. K ontakt s prirodon u visokim planinama mo e biti strahovito opasan, ali dolazak na vrh je nevjerojatan estetski i intelektualni do ivljaj. Taj mi je osjeaj potreban d a bi mogla ivit". Volila se penjat u dru tvu sa enama. Ka da je tila re: mo emo svima dokazat da smo jed nake mu kima, ako ne i bolje od njih. Njen san je bija da ka trea osoba na svitu, nakon Reinholda Messnera i Jerzvja Ku kuczke, osvoji svih 14 vrhova iznad 8 iljada metri. Govorila je: "Dolazak na vrh je nevjerojatan do ivljaj.Taj mije osjeaj potreban da bi mogla ivit" 140 legenda zvana vvanda 28 Posli povratka iz Karakoruma, di je smrt pokosila brojne njene drage, izjavila j e: "Mrzim planine!", Ipak, ve za pola godine vraa in se s jo veon stra u nego prije. R na u znaku Vodenjaka, iznad svega je cijenila nezavisnost i slobodu. "Imala sam u ivotu dosta zanimljivih mu karaca, ali oni nikad nisu mogli utjecat na moje odluke", jednom je rekla. Prvi mu , "VVojciech Rutkie-wicz, kojemu je prosla vila prezime, i sam je bija penja, ali ima je drukije ideje o tome kako bi triba i zgledat njihov brak. Ubrzo su bili rastavljeni. Mu karac njezina ivota bija je drugi suprug, austrijski doktor Kurt Lin-cekruger, n aravno opet penja. Puno su se volili, i dilili strast za slobodon i planinama, pr e utno ostavljajui prostora jedno drugome. Funkcionirali su ka dva himalajska tia i ljubili se na snje nin vrhuncima, do traginog dana na Broad Peaku, kad se Kurt okli znija i prid Wandinin oima sunovratija u provaliju. Gledala je kako pogiba najvol jeniji ovik njezina ivota. Tada, i samo tada, prekinila je uspon zbog smrti nekog sudionika. Slomila ju je bol. Bila je lipu kasta i vrlo enstvena, unato sportskoj grai. Dobro je plesala, pratila m odu, nosila visoke take i stavljala skupe parfeme. "Mu karci su joj se divili i tili su bit s njon", reka je himalajac Andrzej Zawada i doda: "Ipak, zapravo je uvik bila sama". Volila je mu karce, ali manje od planina. Najvea ljubav bila joj je nesigurna, prev rtljiva i opasna, puna gadnih iznenaenja. Nepodno ljiva lad-noa, stravine oluje, lavi ne, odroni stina, smrt, smrt i opet smrt... Nakon povratka sa svojih trijumfalni h uspona u ivala je u malin, obinin stvarima: razgovorima s materon, ti ini, alici aja. U ali je govorila: " eni je misto gore, na vrhu!", ta se moglo dvoznano shvatit. ak je dala izradit majicu s tim natpison. Svaki put bi se razbisnila kad bi neko izja vija da su ene u planinama ipak inferiorne mu karcima. To joj je bila najgora uvred a. Everest je osvojila 1978. godine, K2 osan sezona kasnije, a u razdoblju izmeu ta dva uspona imala je bizarnu nesriu. Godine 1981, dok se penjala na Elbrus, jedan l an ekspedicije izgubija je ravnote u i strovalija se na nju. Pre-trpila je vrlo te a k lom noge. Doktori su joj rekli da se ostavi planina, ali ona ih uope nije obada vala. Samo je u asno alila za izgubljenin vrimenon. U tih osan godina osvojila je s amo jo jedan osamtisunjak, Nanga Parbat, 1985. Posli toga krenila je u himalajski sprint. Vrimena je bilo malo, bli ija se odvrat

ni 50. roendan. Godine 1987. osvojila je Shisha Pangmu, a 1989. Gasherbrum II. himalaja u 77 pria Zatim je i la jo br e, staru mamicu skoro vi e nije ni viala. Odma idue godine prid njon je pokleknija Gasherbrum I, a onda je 1991*na brzinu odradila Cho Oyu, u vehemen tnome solo juri u, pa Anapurnu, di je posljednji dil uspona takoer obavila sama. I odma posli toga krenila u napad na Kangchenjungu. To je bija taj prvi put na Kangchenjungi, ovo kad je i la sa Stipon. Shvatila je d a se precijenila, da je do la do plafona svoje snage. Mo da je zato i bila nervozna, mo da je zato odalamila bidnoga Dipendru termosicon? Idue godine, 1992, zaklela se da e osvojit Kanch. A imala je ve 49. Kangchenjunga je za Wandu tribala bit deveti osamtisunjak i da je uspi-la osvojit taj vrh, sasvim je mogue da bi posli uspila postat prva ena koja je dosegla svih 14 vrhova od osan iljada metri. Samo o tome je sanjala. Poku ala je do do vrha priko sjeverne strane. S njon se penja uveni Meksikanac Carlo s Carsolio, inae prijatelj od Stipe. Carlos i VVanda krenili su zajedno u 3.30 ujutro, 12. svibnja 1992. iz Logora 4, sa 7950 metri. Posli dvanaest uri penjanja kroz debeli snig, Carlos je osvojija vrh. Krenija je doli i na a VVandu na 8200 metri kako se sprema za prinoit. Bila j e oito puno, puno sporija od njega. Usprkos tome, odluila je drugi dan sama krenit prema vrhu. Carlos ju je molija da odustane, ali ona nije tila ni ut, a on se previ e divija "Velikoj VVandi" da bi j oj poku a argumentima dokazat kako je ludost to ta radi. U takvoj situaciji bilo bi ak logino opalit joj plesku, sve samo da ju se prisili na spu tanje. Umisto toga, o n joj je po elija sriu i ostavija je na planini, dok se spu tala ledena no i dolazila oluja... Nije mogla pratit sjajnoga mladoga penjaa Carlosa, to ju je peklo i bolilo. Devet i vrh je bija tu iznad nje, deveti od 14 zadataka. Heraklo ih je ima samo 12. Ak o sad odustane, oe li smo volje za do tu trei put? Vlastita ko a ili Kangchenjunga, te k VVandin izbor. Igrala je protiv postotaka, svjesno se odluila na bivak na 8200 metri, vlastiton je voljon izabrala no na minus etrdeset. I smrzla se. Do zadnjeg a sa nije pokazala slabost iako, ko zna, vjerojatno je nemono jecala i cvilila dok ju je smrt stezala kand ama od leda. Mo da nije toliko patila zbog toga ta e umrit, koliko zbog jednog sna koji nikad nee postat stvarnost. Negdi daleko, u var avskoj ulici Sobieski, sjedokosa mamica, koja je ve jedanput um rla, ono kad joj je najstarijeg sina ubila mina, mislila je o eri: Bo e, samo da mi se moja VVandica vrati! Nikad je vi e nije vidila. Posli Jureka oti a je i VVandek. 142 legenda zvana vvanda 28 Na kraju, ta je Wanda napravila? Proslavila se zauvik, to je istina, u la je u hima lajsku legendu. S druge strane, sebe je provela kroz beskrajne gol-gote boli i p atnje, i to do samoga kraja, ali je najveu bol nanila onoj ta nije nikad ni poviri la u planine: svojoj bidnoj materi. Jer, svi lomovi, smrzotine i lavine ne mogu se usporedit s onin u asnin bezdanin bunaron oaja u koji je na svr etku prie bacila sv oju mamu. nil, erpani! Pita san Mladena ta bi mu mater rekla da ovde u Nepalu nae kakvu lipu erpani, pa da je dovede doma svo jima u Dugopolje7 On je odgovorija: "Ako bi se bunila, reka bi joj: majko, ne eni se ti, nega ja!" Dok smo sidili na proplanku kod Tengbochea, pita san cimera: Je li, Mladene, ta t ebi mater govori na to ta se stalno penje po planinama? Jel se mo da boji? Nasmija se: Mater ka e ovako: 'Koga vraga oda okolo po brdin, ta se ne eni ?'. Eto, ni e ba daje odu evljena. A ta bi ti, recimo, mater rekla da ti ovde u Nepalu nae kakvu lipu erpani, pa da je dovede doma u Dugopolje? ta ja znan ta bi rekla! Bi li se bunila ta nije katolkinja? Ako bi se bunila, reka bi joj: majko, ne eni se ti, nega ja! Virujen da bi Mladina mater radi sina glumila tolerantnu svekrvu, ali bi sto pos to u sebi koji put zaronjala na nevistu: avlu te ponili i iva i Buda!

Plovija san tako u mislima u Dugopolje kad san uoija da Stipe stalno gleda prema mojin gaama. Napokon je pita: ta ti je ovo? Spustija san pogled i - ajme! Ona kurdila koja je glumila kai , va an sastavni dil g aa, uvukla se u fudru. Ala ta to mrzin! Znate ono kad vam se oni mali pag ta dr i muda ntine, ili gae od trenerke, uvue na jednu stranu unutra u fudru, pa ga vi e ne mo dob avit ni nokton? I onda ti se mudantine onako nagri paju, vise i padaju? A ti bada p untapeton, ako je uspije di na, da i upa glupu kurdilu. nu, erpani! 29 ta su ti ovo prodali? Kakve su ovo gae? Di si ih kupija? udija se Stipe. Kupija san ih u 'Iglu porta', hvalila ih je prodavaica da su dobre odgovorija san. Tamo san, u splitskoj podru nici te firme, kupija skoro sve za ekspediciju. Butiga mi je izgledala ozbiljno, himalajski. Pazarija san gae, jaketu, vriu za spavanje, ak i termosicu. Termosica je bila najmonija, crna raketa od inox elika na kojoj je pisalo EXTREME. Dvista dvadeset kuna. Bila je tvrda i prilino te ka kad se napuni, moga san s njon jaka ubit. Da ovon termosicon opalin sirdara u glavu, ne bi se vi e diga. Supertermosica, skupa, ali prekrasna. Zaljubljeno san je gladija, onako crnu, glatku i blistavu. Izgledala je ka Grace Jones. ak je i Stipe prizna da je velianstvena. Ubrzo san, meutim, otkrija da odozgo pu ta aj. Spr ija san u "Iglua" 220 kuna (220 volti ih spr ilo!) na atraktivnu termosicu s gre kon. A sad san s u ason gleda u gae. Ovde u Himalaji ima san, bidan, samo jedne. Mudanat a mi nije falilo, ali gae san ima samo ove crvene. U bor i su, dodu e, bile i neke na vlane plave, navodno nepromoive, koje su bile totalno neatraktivne, izgledale su k a malo bolja vria od kumpira. Te su bile predviene za, nedajbo e, ekstremne uvjete. Obukle bi se samo u sluaju te ke sni ine. Pripali su me generali da ne smin nosit puno robe pa san do a pod Mount Everest be z gaa, ka Gavroche. Ccccc kima je glavon Stipe: Morat emo ovo nekako izvu. Aj okreni se! Onda san se okrenija, a Stipe je dvadesetak minuti strpljivo poku ava i eprkat onu je benu kurdilu vanka. Da mi kojemu od roenih sinova ovako ue kurdila u gae, vjerojatn o bi se trudija pet minuti, pa bi ga onda od ivaca probija nogon u guzicu. Stipe je, meutim, bija uporan i naposljetku je uspija. Cili se uspuva. Uzeja san mu s o vin gaama kil energije, moga je ispenjat petsto metri okomite litice. Prije toga jo mi je posudija jednu svoju majicu da se prisvuen, jer su se sve moje upotile od uspona. Sad mi je i gae popravija. Hrani me i oblai! Ala ta bi se smijala Mila Roditeljica da je mogla vidit ovi problem s gaama. U na eg a Roberta, du o moja, gae bez kurdile, srce moje! namaste dudlale Na Himalaji je "namaste" ri za sve: i dobar dan i zbogom! Namaste... nama ste... Mo da u njih post oji ri "pu ile"? Ala dobre baze: proe kraj cura, ree "nama ste pu ile", a one misle da pozdravlja sa, recimo, "zdravo, kolegice"! Bolnica na najluoj lokaciji u ilome svitu svakako je ona u Kundeu, Himalaja. Nije in bilo dosta ta su Namche Bazaar i Kvangjuma na toj dramatinoj vis ini na kojoj jesu, nego su pokrajinsku bolnicu izgradili jo vi e, na vrhu brda, u n aselju iz kojeg puca orlovski pogled na cilu himalajsku upaniju. Gledano iz Kundea, Namche Bazaar je dolinsko naselje! Na vrh brda pacijent mrda. To je zbilja za ne povirovat, ludost nad ludostima. O vakav kakav jesan, relativno zdrav i u formi, do a san doslovce do ruba riganja ve nakon prvog dila uspona po strahotnin kamenin skalama koje vode iz Namchea prema Kundeu. Ako i niste iz Splita, po tovani itatelji, mo da znate za one predugake marja nske skale ta vode od Prve vidilice do crkve sv. Nikole? E, ove su jo pedeset puti du e i troduplo strmije! Meutim, kiklopske skaletine bile su samo prva etapa golgo te. Posli ispu tanja du e na skalinadi za jetije, nadobudnog penjaa eka jo pet- est brda za prigazit, sve s usponon od 40 posto. Hej, Dipendra, ar himalajan pipi krejzi? puva san zaobilazei lolu iz suprotnoga s mjera, koji je na kostima teglija nosivu gredu od kue, brat bratu pet metri dugu: Za to su bolnicu stavili ovako visoko? Kako siroti bolesnici dou do doktora? Dipendra se nacerija, zabljesnili su bili zubi. Te ko! odgovorija je. himalaja u 77 pria Lola iz suprotnog smjera na leima je teglija nosivu gredu od kue, brat bratu pet m etri dugu

Okrenija san se i pogleda suputnika, hodaa kamenih gena iz Long Fi-elda kod Split a. Pravilno je disa i gazija ka stroj. Nije ni ta komentira, on nastoji ne govorit uzbrdo. Lako je njemu, svaki dan trenira po Vlajlandu. A nesritni Robert iz kaua direktno u ovi pakal. Zamuknija san i ja, tribalo je tedit forcu. Mantalo mi se. Posli Kundea i o pidala iz pakla, tribali bismo i vidit skalp od jetija u samostan u u Khumjungu. Ou li mo sve to ispenjat? U sebi san proklinja bolnicu i jebava jet iju mater. Do e mi od ovoga vera-nja po vrletima kvadricepsi ka u Usaina Bolta! Na vrhu prvoga od pet brda koila se kamena kuica, budistika kapelica, a na njoj mot ka s onon njihovon suzon i polumjesecon na vrhu. Pet minuti odmora! proglasija je na sirdar. U ivija san se u prizor, pa mi je Dipen dra, kad je sinja di gledan, objasnija ta znae ti simboli, 150 namaste dudlale 30 ne to vrlo zanimljivo. Ali bija san toliko razbiven od penjanja da ni an ima snage u zet olovku i zapisat. Pa san posli zaboravija. Uz kuicu su sidili neki lokalci i pu ili. Kako mogu dimit na ovoj visini? Namaste! pozdravili smo ih i produ ili dalje. Namaste je na Himalaji ri za sve: i d obar dan, i zbogom, i ivili! Namaste, namaste... nama ste... Sinila mi je ideja. Mo da u nepalskome postoji i ri "pu ile"? Ala baze: pree kraj njihovih cura, ree "nama e pu ile", a one misle da ih pozdravlja sa, recimo, "zdravo, kolegice"! Pita san po tiho Dipendru, da me ne uje bogobojazni Mlado, postoji li u njih ri "pu ile". Odmahnija je: Nou. Pusile nou gud vord. A sisale? Ima li sisale? ni an se predava. Nou gud olsou. Sisale not egzist. Da provan s dimile ili dudlale ? Moglo bi mo da postojat dudlale , Kuica u planini na sitija san se onoga "dud" aja. Odluija san ipak da neu sad dalje upirat, jer p utu prema Kundeu 151 1 himalaja u 77 pria bi mi nakon reenice ili dvi odma ponestalo arje. Nije Mlado lud ta ne govori uzbrd o. Pitat u Dipendru posli, kad se budemo spu tali. Uza li smo na neku livadu, pa je barenko privremeno bilo malo lak e, jer se hodalo p o ravnome. Pojavila se stara kobila bile boje. Ofucana, neuredne grive, ali imal a je plemenitu facu. Vidilo se da je nekad bila lipa. Sigurno su lokalni konji p opi ivali za njon. atra ju je arbajt, te ko fatiganje. Ovi ljudi ovde nemaju milosti ni prema sebi, a kamoli prema be tijama. Da su je ti marili, lickali i tedili, e ljali joj grivu i mazali je uljima, vjerojatno bi jo bila seksi. I kod kobila, ka i u svitu ljudskih enki, puno se vi e isplati bit fotomode l ili dobrostojea kuanica nego, recimo, radnica u eljezari ili konobarica u "Laurus a". Ako ni ta drugo, vene manje stradaju. Dipendra nas je zaustavija pokreton ruke i mahnija prema irokoj ravnoj ledini isp od koje je zjapila preduboka provalija: Znate li ta je ovde bilo? Gleda san ledinu. ta je ovde moglo bit? Himalajski dernek s borbama Jakova, ka ko d nas u Rado iu? Stadion za olimpijade jetija? 1' Da su je timarili, lickali i tedili, e ljali joj grivu i mazali je uljima, vjerojatn o bi jo bila seksi... 152 namaste dudlale 30 Aerodrom objasnija je Dipendra: Tu se moglo do sa liti erplejns. Ali nije vi e u up otrebi. Pitaj ga, zdravlja ti, za to se aerodrom zatvorija! javija se Mladen: Da se mere d oletit dovamo, unda se ne bi moralo ovoliko 'odat. Ovo je puno bli e Everestu od L ukle. Dipendra se poe ka po glavi: Aerodrom vi e not vorking bikoz... jedan avion baaam u b rdo. Puno ded pipi. Ne ba lako za lending. U mislima san se vratija u jezovitu epizodu kad smo se velikin avionon "Qatar Ai rwaysa" spu tali u Katmandu. Dva puta nismo uspili sletit na pistu aerodroma "Trib huvan" zbog magle i vitra. Avion bi do a skroz doli do piste, ali bi nas onda dram

atino zagingali ko i vitra, pa bi pilot odusta i opet nas diga u visine. Nakon drugog neuspje nog poku aja sletanja, kad smo zamalo krilon zakaili pistu, Stip e je slega ramenima i reka: Ovde zna bit zajebano za spustit se, vitrovi su udni, maglu tine guste. Svako malo bude nekih nesria. Prije nekoliko godina se avion sa 150 putnika zabija u stinu Anapurne. Svi su izginili. Ba je izabra lipu priu u prikladni momenat. Kad san pogleda kroz po-nistru, ni ta se nije vidilo od magle. Pilot se sprema na trei poku aj spu tanja. Sad je sigurno nervo ast, po-mislija san tad a. Da san ja na njegovome mistu i da me ovako jebu magla i vitar, reka bi: "Ma, spustit u avion makar ga razbija!". Oe li sad trei put zariskirat i zarulat na nevie no? Ja uope ne razumin za to ljudi imaju toliko puno povjerenja u pilote. I meu njima si gurno ima masu paranoika, nervika i krembila. Osim toga, ta su piloti? Samo malo b olji kamiond ije! I jedni i drugi side u kabinama i upravljaju mrcinama u prometu. .. Ni an se u tome trenutku tija muit crnin razmi ljanjima, nego san izvadija fotoaparat i uruija ga Kinezu na sidalici u prolazu. Trgnija se kad san ga pritisnija prsto n u rame. Reka san: Pliz, kud ju mejk van foto vid mi end dis d entlmen? i pokaza na Stipu. Kinez, koji je dotad dr a oi zatvorene i molija se Konfu-ciju za goli ivot, nije odm a shvatija ta ou, a onda je ipak namistija aparat, pritisnija botun, te ovjekovjeij a Stipu i mene u katarskome avionu, na nekoliko metri iznad piste u Katmanduu. O bojica smo ispali totalno cool. Je li pita me kasnije Mlado: za to ti je do lo slikat se ono kad smo imali poginit? Pa Mlado moj, to uope nije bilo te ko za pogodit. J 9 vitez od namche Pregled u bolnici turisti moraju platit 50 amerikih dolari. Nepalci plaaju nevjero jatnih 20 rupija, odnosno jednu i po kunu! Zdravstvo je za lokalca 150 puti jeft inije nego za turista. E, tako bi tribalo naplaivat i na Firulama i Rebru! 155 himalaja u 77 pria Isprid jedne kue nauznakje le a ovik. - Nu ga pijana! -komentira je Mlado I Procokulali smo kroz Kunde u transu od umora. Ne samo daje bolnica u najdaljemu mistu na planini, nego je jo zgrada na samome kraju toga mista, triba pro kroz cil i jebeni Kunde. Od starta u Namcheu hodali smo ve dvi i po ure, neprekidno uzbrdo . Noge su mi otkazivale, naprid me tira samo bis. Onoga ko je ovde zamislija izg radit bolnicu tribalo bi obisit za jaja i tu ga skija kin tapovima, pa ga onda natir at da izubijan ide na noge od Namchea dovde na tretman. Isprid jedne kue le a je ovik, ispru ija se nauznak. Nu ga pijana! komentira je Mlado Otrovno san procidija: Ko zna je li pijanac, ili neki bolesnik doli iz mista ko ji se samo dovde uspija dovu? Nagnili smo se nad njin, da povirimo je li di e. Otvorija je jedno oko, pa se prip a od nas dvojice. Mar irali smo prema bolnici koja se dobro vidi sa svake pozicije u Kun-deu, s tim da se Dipendra par puti izgubija u labirintu putia koji su nas vodili izmeu zidia i mocira. Opet smo do li na Meje. Urbanizam in je i ovde malo u kurcu. Doktor je upravo ordinira, ali nije bilo pacijenata. Neki mladi par iz Kanade, m omak i cura, takoer su ulo ili energiju i do li do ove bolnice na najvi en nivou. Bija san sritan ta smo zatekli druge turiste, jer je to znailo da mi nismo jedine pizde na planini. Na samome kraju putovanja smo, meutim, toga momka i curu opet sreli u Lukli i ond a su nan objasnili da su u bolnicu i li sluajno, samo zato jer nisu imali ta drugo r adit. Nestalo in je, naime, para za put prema Baznome logoru. Niko ih nije pouija da se na Himalaji ne primaju travelers-ekovi. Pa su se motali malo po Namcheu i neko in je reka za bolnicu. Ustvari smo se, znate, na putu do bolnice jako umorili! povjerila mi je mala Kan aanka. Bili su toliki amateri da ak nisu i li vidit ni jetijev skalp. Nisu imali poj ma da je to niti kilometar dalje.

U Lukli san ispria Kanaanki za skalp od jetija, a ona je razrogaila oi i nije virova la. Onda san joj pokaza slike na displeju, pa je tila ubit bidnog momka, sva ta mu je vikala. Dok su Kanaani ovde u Kundeu priali s doktoron, koji je podosta slii-ja na Bo u Su eca, ja san kibija okolo po ordinaciji. Siroti doktor ima je samo dva-tri aparata, z eleni le aj za pole hitne sluajeve (naravno, samo one koji pre ive put dovde), te orma r iza sebe, s najmanje dvi iljade bolesnikih kartona. Jo prije san vanka vidija je dna tro na drvena vrata, fri ko opitura-na u plavo, na kojima je neko rukon napisa " rendgen", i druga vrata, bokun 156 vitez od namche 31 o teena, na kojima je pisalo "klinika". Pokuca san, i deboto je ispala daska iz vra ta klinike. Ovo slii na bolnicu doktora Alsara. Nikoga nije bilo unutra. Oito je jedan jedini doktor istodobno na prijemu, rendge nu i klinici. Ako triba kome namistit slomljenu nogu, dat umjetno disanje ili pa k pregledat hemoroide, Bo o je tu da pomogne. Naravno da san ga prvo pita kako se nesritni pacijenti uspiju dovu do bolnice i j e li mogue da dolaze ak doli iz Namchea. Apsolutno odgovorija je doktor: Vidite tu iza mene kartone iz Namchea i svih dru gih sela u okolici. Ako bolesnik mo e hodat dovde, onda doe hodajui. Ako ne mo e, done su ga na jaku ili zobkiju. A ako ni jak ne mo e? pita san ga u ali. Na to mi je mrtav ozbiljan odvratija: Ima i takvih situacija, ne toliko zbog jak ova, nego vi e zbog pacijenata koji, ako su u te kom stanju, ne mogu izdr at truckanje na jaku. U tom sluaju bolesnika na leima donese nosa. U bolnici san zateka Kanaane, momka i curu. Priali su s doktoron, koji je podosta sliija na Bo u Su eca 157 himalaja u 77 pria Lokalni seljaci najvi e boluju od bolesti plua. Interesantno, kime su in u redu Jebate, posli toga odma i nosa mo e ostat u klinici kod Bo e na promatranju! Brrr... nikad vi e neu brontulavat u ekaonicama na Rebru ili Firulama. Zanimalo me jo od ega naje e boluju ljudi s Himalaje. Interesantno, doktor nije ni spo menija probleme s kralje nicon, i ijas, lumbago i te stvari. Naje e triba liit bolesti plua. Astma, bronhitis, upala plua, tonzilitis, sve povezano s time. Lokalni seljaci, osim toga, esto imaju problema sa tu-mikon. To vrlo uspje n o tretiramo pohvalija se doktor. Dosta ima padova, slomljenih kostiju, ta je razumljivo. Nastavija je: Ovde mo emo pratit trudnou, vakciniramo dicu, imamo EKG, spektar medicinskih usluga nam je zaista irok... Jeste li vi jedini doktor? prikinija san ga. Uvridija se: Nikako, ima nas nekoliko. Poma emo i turistima poput vas, kad vas pog odi visinska bolest, he-he. Kad je to reka, zlobno se nakesija, a ja san br e bolje kucnija tri puta pr-ston u drveni ormari s lijekovima na zidu, da me ne urekne. Vanka san malo povirija oglasnu plou i dozna da je bolnicu ustanovija Edmund Hill arv. Kako je za bolnicu izabra Kunde? Mo da je upra prston u kartu ne gledajui nadm orsku visinu? 158 vitez od namche 31 Ubra san jo jednu fenomenalnu stvar: pregled u bolnici turisti moraju platit 50 a merikih dolari, bez obzira na to kakva ih boljka mui. S druge strane, Nepalci plaaj u nevjerojatnih 20 rupija, jednu i po kunu! Znai, zdravstvo je za lokalca 150 put i jeftinije nego za turista! E, tako bi tribalo naplaivat i u na in bolnicama, pa n eka Stipe govori ta oe! Pozdravili smo doktora i dvi kurjo aste lokalne babe koje su u meuvri-menu do le na p regled. Sile su i gledale ta rade turisti. Usput su ne to mlile po nepalsku. Oslu kiv a san kako hriplju. Sigurno emfizem. Nije mi se dalo ekat da Bo o potvrdi moju dija gnozu, morali smo po nazad u Namche, a prije toga prema Khumjungu, na randevu s j etijen. Mahnili smo i bankroti-ranin Kanaanima koji su, dr ei se za ruke, odjezdili

na drugu bandu. Moj Mlado i ja krenili smo prema susidnome Khumjungu. Ostavljali smo dosta alosta n dojam, ka Don Quijote i Sancho Pansa. S tim da ovde ludonja tu nog lika, stanovi ti dalmatinski putopisac srednje generacije, nije bija vitez od Manche, nego vit ez od Namche. Pokuca san i deboto je ispala daska iz vrata klinike. Ovo slii na bolnicu doktora Alsara iiyilii 159 jeba jetija! Ako nije original, svaka in ast, napravili su ga zbilja vrhunski! Promatra san conkulasti skalp i ponavlja u sebi "Jeti, jeti, jeti!" ka da u ga ma ntrama o ivit i natirat da se rematerijalizira, te ustane iz zelenoga sefa. Ustani , jeti, Hrvatska te zove, zove! Evo ga, jeti! Konano san i njega vidija. Dobro, ne ba iloga jetija, nego samo skalp . Prizor je uzbudljiv, ali ne ka u ma ti. Kad san jo ka dite ita o lubanji jetija u zabaenome samostanu Khumjung na Himalaji, u mislima san izgradija budistiki hram n a vrhu planine, s o trin tornjevima koji oblikom opona aju visove u pozadini. I nigd i nikoga okolo. Ka u onin prastarin stripovima u kojima maioniar Mandrak i njegov mi iavi pratitelj L otar (danas bi taj strip sigurno obo avala gay populacija) dolaze u udesnu zemlju S hangri-La, di ih dobri budistiki redovnik vodi na okr aj u hram zlog arobnjaka. Ovde u pravome Khumjungu nije bilo ni traga zlin arobnjacima. Isprid skromne gomp e mali je trgi s esmon na kojemu se skupila mladost sela, falila je samo Emina s i brikon u ruci. Odrasli su sidili na kamenin klupicama, dica su se igrala, a jedn a je male na od otprilike etri godine sidila golon guzicon u lokvi i plaskala rukic ama po vodi. Niko nije obadava. Do li smo do ulaza u hram, Dipendra, Lotar-Mlao i ja, te tamo na vratima, umisto ne gativca s karakteristinin brinama uzvinutin prema gore, zatekli uvara hrama koji je bazdija po alkoholu. U stripu niko nije spomi-nja pijaninu. Ipak, bez obzira na to ta su iz njega bazdile alkoholne pare, odma mu je bilo jasno za to smo tu. Turis ti ovde ne dolaze slavit Budu, nego analizirat jetijeve ostatke. Uveja nas je un utra, u mrani unutra nji prostor himalaja u 77 pria hrama. Sve je bilo puno pozlaenih kipova Bude, mandala i arenih marama. Malo je da valo na tufinu. Svitlozeleni sef do kojega nas je doveja gegajui uvar nije se uope uklapa u scenu. Solidni vapski elik, mo da od firme "Rottner" ili neke sline. Lola je neko vrime drka oko brave s kljuen, nikako ubost di triba. Previ e lokalne rakije, oito. Onda su se napokon rastvorila vrata sefa i ukaza mi se toliko oekivani jetijev skalp. Ako nije original, svaka in ast, napravili su ga zbilja vrhunski! U staklenoj katu li, s katancon, izlo ili su ono ta je ostalo od jetijeve frizure. Sto asta upica s bus ovima dlaka ba je onakva kakvu bi ovik od jetija i oekiva. Promatra san conkulasti skalp i ponavlja u sebi "Jeti, jeti, jeti!" ka da u ga mantrama o ivit i natirat da se rematerijalizira, te ustane iz zelenoga sefa. Ustani, jeti, Hrvatska te zove , zove! Nageja san se skroz do katule i noson skoro dotaka staklo. Gleda san u skalp iz n eposredne blizine. Jeti, nema ta. Onda mi se pogled diga do ka-tanca. Na njemu je pisalo "golddoor". Zlatna vrata! Kad prolazin kraj splitskih Zlatnih vrata, obin o diran palac Grgura Ninskoga, a ovde bi, ako san ozbiljan pustolov, triba dirni t ne to jetijevo. Palac nije na raspolaganju, pa barenko da ovi skalp dotaknen! Dipendra, ask him iz Inae, kad spominjen Grgura Ninskoga, ja ne diran samo palac live noge, itposibl tu put d skalp . -TI A A V . A t. ondhedl-zamolija znate, om izlizani, laknen ga reda radi, ali smatran da on vi se ne moze bit san sirdara toliko sritan, nakon ta ga capa svaki turist koji doe u Split, od Ja panca do 162 jeba jetija! 32 en kraj Grgura, uvik popenjen na postament spomenika s one druge, ne- J^^g3^ do stupne bande, pa uz rizik da se okliznen i spizdin doli na zemlju, ili da mi gra

na od stabla izbije oko, vje to doskoin na sakrivenu stranu spomenika, di je na emu b iskupu druga, desna noga. Onda polako, temeljito i koncentrirano dirnen DESNI pa lac, i zato me sria prati. Dipendra, ask him iz it posibl tu put d skalp on d hed! zamolija san f sirda ra. Mali vodi se na to nasmija u nevjerici: Nou, dec striktli forbidn! Zatresa san glavon: Aj nou, Dipendra, znan da je forbidn. Ali ovde sad nema niko ga, samo mi i on. Budistiki nadbiskup nikad nee doznat. Pitaj ga koliko triba plat it i platit u, neka zakljua vrata na minut i izvadi tu stvar iz sefa! Dipendra se okrenija prema pijanome i stupija u pregovore. Sve mi je simpatiniji bija taj na sirdar. Za njega nema nemogue misije. Nakon ta ' su izminili nekolik o reenica, za vrime ega se uvar jetija malo ka uzruja i iskosa me iba brzin pogledim a, Dipendra se opet obratija meni: Moglo bi se sredit, ali to bi ko talo handrid ju-es dolars! Razmi lja san samo par s ekundi i kimnija: Mo e! ta je sto dolari prema skalpu jetija na glavi? 163 himalaja u 77 pria pozlaenih kipova Bude, mandala i arenih marama. Malo je davalo na tufinu I64 jeba jetija! 32 Sirdar i uvar ponovo su ne to popriali, pa se Dipendra okrenija, kiselog izraza lica : Na alost, not posibl rajt nau. On nema klju od ove manje kutije, nego samo od sefa. Klju od sefa ima jedan lama, a njega sad nema ovde. Starje ine su to tako smislile radi vee sigurnosti skalpa. A di je sad taj drugi kljuar? ni an odustaja: mo da bi ga uspili nekako dozvat pa se dogovorit? Ko zna di je? flegmatino mi je odgovorija Dipendra, pa doda: Hijer in Himalaja budist lama dont bring mobajl fons! ta u, preda san se. Tu no san pogladija staklo s jetijevin skalpon i po-vuka Mladu z a rame: Amo a! Sutradan u Namcheu probudija me Dipendra s poslovnon ponudon. Oni pijani iz hram a se otriznija i u meuvrimenu razgovara s lamon, drugin kljuaron. Samo radi mene t aj je drugi do a u Namche i na a Dipendru, da nas obavijesti kako je sad apsolutno m ogue stavit skalp na glavu, naravno uz pravednu naknadu od ve dogovorenih sto dola ri. ef samostana u Khumjungu, neki ober-lama, sigurno je mislija da e sprijeit ovakve d ogovore raspodjelon kljueva, ali ne mo e starje ina zajebat svoje podinjene ako su oni slo ni. To nas primjeron ue i na i panduri u patrolama, s kojima se takoer ovik gotovo uvik mo e sve dogovorit, iako su u tandemima. Sou, it iz definitli posibl tu put jeti on d hed nau! Vud ju? zavr ija je Dipendra . To vjerojatno znai da bismo sad morali opet tabanat dvi i po ure uzbrdo sve do Kh umjunga? glupo san pita (jer san se tek bija probudija). Jes, ebsolutli! nasmija se sirdar: malo je hard tu ikspekt da bi oni sad onili sk alp jetija iz Khumjunga u Namche! Sija san na krevet da razmislin. Sad bi triba opet ponovit cilu onu torturu od j uer, penjat se po kiklopskin skalama, prigazit est brda, hodat vamo i tamo priko p et uri, samo da bi na sekund stavija jetijev skalp na glavu. Ko e opet prolazit o ni trapac, brale? Reka san u sebi: ajmo to promotrit matematiki. Ako ne moran, ne bi sad prosa onu istu golgotu ni za iljadu dolari. Tih iljadu dolari plus jo sto koliko moran plat it kljuarima, to je 1100 $. Puno za jetijev skalp, koji mo da ak i nije jetijev skal p. Jesan lud, ali ne toliko. Zakljuak: jeba jetija! Kad san mu reka da ipak neu, da mi je tlaka opet i do Khumjunga, Dipendra se razoar a. Vjerojatno je i njemu propala provizija. ruka iz pangbochea lan ekspedicije ukra je iz ritualne marame u samostanu velik i komad jetijeve ruke! Nadomistija je kosti fragmentima kostiju ljudske ruke, pa opet zamota maramu. Jedna hollvvvoodska zvijezda takoer je odigrala va nu ulogu...

Danas je ve zaboravljena misteriozna "ruka iz Pangbochea". Jetijeva ruka. U drama tinoj krai jetijeve ruke sudjelova je niko drugi nego legendarni glumac James Stew art! Prvi zapadnjak koji je uja za postojanje "ruke iz Pangbochea" bija je tek-sa ki naf ta i avanturist Tom Slick, za vrime jedne od potraga za "snje nin ovikon" ta ih je on financira krajen pedesetih godina pro loga stoljea. Godine 1957. do le su prve fotografije te famozne ruke, koju su budistiki sveenici uv ali za obredne svrhe u samostanu u Pangbocheu. Dvi godine posli stigla je u Pangboche nova ekspedicija koju je financira Slick. Njihov cilj bija je da se nekako ispita autentinost ruke. Ali lame to nisu dopus tile. lan ekspedicije Peter Byrne, posli se doznalo, ukra je iz ritualne marame v eliki komad jetijeve ruke, a da se kraa ne bi otkrila, nadomistija je kosti fragm entima kostiju ljudske ruke i ponovo zamota maramu! Uz velike probleme i rizike prokrijumarija je misteriozne ko ice iz Nepala u Indiju. Slavni glumac James Stewart, Byrneov prijatelj, sakrija je jeti-jevu ruku u svo j kufer, i tako je iznija iz Indije. Primatolog s Londonskog sveuili ta analizira je fragmente kostiju i za-kljuija da je ruka hominidnog porijekla, slina ruci neandertalca. Tek 1991. otkrilo se daje konzultant Slickove ekspedicije, ameriki antropolog ime non George Agogino, zadr a neke uzorke jetijeve ruke. Provedena himalaja u 77 pria su nova istra ivanja. U emisiji "Nerije eni misteriji" tv kue NBC objavljeno je kako su uzorci vrlo slini ljudskima, ali nisu ljudski. Slu beno je zakljueno kako je ri o kostima i tkivu "blizu ljudskih znaajki". Nakon ta je emitirana tv epizoda o jetijevoj ruci, iz samostana u Pang-bocheu ukr adena je cila ruka, sve ono ta je ostalo posli Bvrneove prve krae. Ovi put, meutim, nisu krali znanstvenici, nego profi lupe i. Ruka je zavr ila na ilegalnome tr i tu anti kviteta, a potom u privatnoj kolekciji nekog superbogatog kupca. Ni an siguran da se tako ne to nee dogodit i sa skalpon iz Khumjunga, jer ona dvojica lola ta su zadu eni za uvanje ne znaju ni sebe uvat, a itekako bi se na lo parajlija k oji bi pljunili milijuni dolari za skalp jetija. Kako je samostan u Khumjungu uope do a do jetijeva skalpa? Generacijama prije, ak pr ije nego ta je izgraen hram, ljudi iz obli njih mista Tha-mea, Namchea i Kundea, sku pa sa stanovnicima Khumjunga, svake su godine u Thameu slavili puku sveanost Dumji . Posli nekoga vrimena pojavile su se svae u organizaciji proslave, pa su stanovn ici Kundea, Khumjunga i Namchea napustili Thame i odluili slavit u Khumjungu. Nak on odlaska, dru ina iz Khumjunga oekivala je za rastanak neki znaajan poklon od Tham ea, da ne ostane zle krvi, mo da budistike molitvene zastavice, svete zapise ili ob redna glazbala, ali su na svoje zaprepa tenje dobili samo - jetijev skalp. Bili su toliko razoarani i bisni ta su in ovi poklonili samo glupi jetijev skalp d a su ga nabijali nogon cilin puten do sela. Tek u novije vrime, kad su se pojavi li zapadnjaki znanstvenici i turisti koje je skalp strahovito zanima, a naroito na kon ta je Sir Edmund Hillarv pokaza interes, lokalci su shvatili kakvu kulturolo ku i biolo ku vridnost imaju u rukama. Jeti je poznato bie u pokrajini Solu Khumbu. Ritko se via, ali lokalni stanovnici uope ne dovode u pitanje njegovo postojanje. erpe vole priat 0 jetijevoj nadljudskoj snazi, sposobnosti da nosi ilog jaka u rukama, te 0 tome kako ponekad otima dicu. Razlikuju tri vrste jetija: drema (ili telma) je glasnik nesrie, chuti napada 1 odnosi koze, ovce i jakove, a mite (ili mitre) napada ivotinje, ali i ljude. Di -mitrijo, sine Mitre, majkina budalo... Tajanstveni tragovi u snigu, ka i potvreni sluajevi pronaenih kostura jakova kojima je neija stra na sila potpuno iskrivila kosti, govore u prilog teoriji o postojanj u jetija. erpe tvrde kako je jeti visok skoro dva i po metra, da ima lubanju oblika sto ca, i staknute u i, podruje prsa mu nije dlakavo i ima facu nalik ljud168 ruka iz pangbochea 33 himalaja u 77 pria skoj. Obino stoji na noge, ali se kree na sve etri. Tilo mu je gokriveno guston crn

on ili smeon dlakon, ima velika stopala. Jelovnik mu se sastoji od voa, povra i malih sisavaca. ivi u piljama i umama blizu sn je ne granice u Nepalu i Tibetu, vrlo je vje t i prepreden u skrivanju i vjerojatno spava zimski san, ka i medvidi. Glasa se visokim i prodornin kricima, a tilo mu odaje smrad ka po bilon luku. Ko sa, ili bolje reeno griva, pokriva mu oi. Nema rep, a enka ima duge, visee sise. Nik ada nijedan jeti nije fotografiran izbliza, iako ga je relativno puno ljudi vidi lo. Tragovi su fotografirani u vi e navrata. Ime potie od tibetanskog "yeh", snje na dolina, i "teh", ovik. Zovu ga jo i "metoh ka ngmi". Prije nego ta se jeti otpise ka ista fikcija, vridi poslu at nekoliko izvora koji go vore o susretima s njin. Puno velikih himalajaca na lo je tragove jetija, naprimje r Hunt i Tilman na ledenjaku Zemu u Sikkimu 1937, a najpoznatiji tragovi su oni koje je na a Eric Shipton na everestovskoj ekspediciji 1951. Tenzing Norgay u knjizi je napisa kako je njegov otac dvaput vidija jetija. Rein hold Messner je 1986. objavija svitu kako se susreja s jetijen na Tibetu, te da je ak ubija jednoga! Po njemu, jeti je himalajski smei medvid, ritka i ugro ena vrst a. On se mo e uspravit na dvi noge, a naje e se kree na sve etri. Nekoliko ekspedicija do lo je na Himalaju s iskljuivin ciljen potrage za jetijen. V elika znanstveno-penjaka ekspedicija 1960-61. za jedan od ciljeva istakla je lov na jetija. Tijekon te ekspedicije uspili su nagovorit elnike Khumjunga da predaju skalp jetija Edmundu Hillaryju, koji ga je odnija u Ameriku da bi se prouila nje gova autentinost. ruka iz pangbochea 33 Amerikanci su ustvrdili da je skalp vjerojatno falsifikat, ali stanovnici Khumju nga na to su samo odmahnili rukon. O tome koliko su oni sigurni u to da je skalp pravi, govori i injenica da su ga spremno predali na prouavanje. Hillarv je u svojin razgovorima sa erpama shvatija kako oni smatraju da je jeti n atprirodno bie. Naime, injenicu ta jo nije fotografiran izbliza, lokalci obja njavaju time ta jeti, ako oe, mo e postat nevidljiv! U prosincu 2007. ameriki televizijski voditelj Joshua Gates objavija je da je nje gov tim prona a masu tragova stopala koji po svemu odgovaraju opisima jetija. Otis ci su imali 33 centimetra po du ini, ukljuujui pet prstiju, te 25 centi po irini. Strunjaci koji su analizirali tragove viruju da to ne mo e bit la njak, i zbog veliko g broja tragova, ka i zbog morfolo kih karakteristika otisaka koji su, tvrde oni, previ e detaljni da bi bili falsifikat. Takoer, strunjaci se sla u u tome da tragovi n e mogu bit ljudskog porijekla, a zanimljivo je da se u dosta elemenata poklapaju s famoznin otiscima bigfoota naenin u Americi! Ugledni BBC je 25. srpnja 2008. objavija da su dlake naene u zabaenin planinama Ga ro u sjeveroistonoj Indiji detaljno analizirane na oxfordsko-me sveuili tu Brookes, te da su primatolozi i mikrobiolozi na li zapanjujuu slinost izmeu tih uzoraka i ve po stojeih navodnih jetijevih dlaka! Reene dlake je Hillarv davno poklonija Oxfordsko m sveuili nom muzeju prirodne povijesti, nakon svojih ekspedicija u pedesetin godin ama 20. stoljea. I konano, 20. listopada 2008. sedmorica japanskih pustolova snimili su otiske za koje viruju da ih je ostavija jeti. Dapae, voa skupine, Yoshiteru Takahashi, kune se ivotom da je vidija jetija tijekon ekspedicije 2003. i postavlja je sebi ivotnu misiju da ga u budunosti fotografira, ivog ili mrtvog. Pita san jo davno Stipu Bo ia ta on misli, postoji li jeti ili ne postoji. A slu aj odgovorija mi je tada Stipe ja mislin da postoji! Svi domai ljudi na Himal aji stoposto viruju u jetija, a puno njih mi govori da su ga i vidili. Ne viruje n da bi svi izmi ljali... uj, Dipendra uvatija san sirdara jednon prilikon Jesi li ti kad vidija jetija? Not mi odgovorija je bat jes maj kazn. Da nije on, ali njegov roak ga je susreja. Ala ta bi gusta da neko vi e snimi toga jetija, pa da ga cili svit vidi! Svi oni ko ji priu o himalajskome snje nome oviku nazivaju izmi ljotinon i pizdarijon, morali bi se na to pokrit u ima... himalaja u 77 pria ditka haberl Pita san Slovenca: "Di van je ona Ditka Haberl7 Jel se tako zvala o na maca ta je pivala 'Dan Ijubezni'7 Bila je totalno seksi!" Odgovorija je: "Da,

bila je seksi. Ditka Haberl se klie, seveda. Ve kaj zdaj dela? Snima reklame za zo bne proteze!" Slovenac je odluija krenit dalje prema Pangbocheu alternativnin puten koji je on davno otkrija. Triba skrenit s "magistrale", pa piit kroz totalnu divljinu. Na nj egovon putiu na mistima je pinku opasnije, s provalijama i o trin usponima, ali zat o neemo nikoga ivoga srest. Slu bena staza u tom kraju prilino je neugodna, s puno pr ometa i gomilon Jakova ta kopitima di u oblake pra ine. Nakon ta se nekoliko puti skoro ugu ija, te mora titit di ne putove u-daron, snala ljivi slovenski veteran s vrimenon je na a taj alternativni rajski puti kroz zelenilo ume. Ovo je bila jedna od zadnjih uma prije potpune goleti iznad etri i po kilometra v isine, magini kutak u negostoljubivome kr u surovih planina. Ako se ikad vrnete na Himalaju bez nas dveh, nemojte ni u ludilu poku at i po toj s tazi preporuija je bri ljivo Mlai i meni: Sigurno se bi izgubili. Oemo li se nas dvojica vraat ovde, kad vi ostanete na Pumoriju? pita san s nadon. Nikakor. Nisem preprian, da bi se tudi Dipendra zna el po tej trasi. Znai, hodan po Rivendellu prvi i zadnji put, ka najneva niji hobit u Prstenovoj dru ini, onaj smotani, kako se ono zva? Tu je arobnjak Stip Gan-dalf, zati m slovenski vilenjak Vikolas, te dva hobita, s tim da od nas dva nijedan ne nosi prsten. I nikad se vi e neemo vratit ovde. himalaja u 77 pria - Pizda lepotica zdaj jo pa s protezo v kak na je bila, gleda ustih... Osim ako Mlado i ja ne uspijemo negdi gori na pet iljada metri na ilegalnu erpasku pekaru, kupit sto kili kruva, pa bacat puten mrvice ka Ivica i Marica. Ali to e bit malo te e, zadnja pekara (kruv je bija tvrd ka kopito od zobkija) ostala je ko d samostana Tengboche, ispod nas. Okria san se okolo i eljno upija lipi krajolik. Nigdi ive du e. Ako ovde ivi pleme him alajskih vilenjaka, ili mo da opor jetija, savr eno su se mi-mikrirali. Ovo je osjeaj koji je mora utit Pale sam na svijetu. Prolazili smo kroz arobne ume u koje je kroilo vrlo malo ljudskih stopala. Onda kro z nekakvu visoku trsku, vi u od nas, iz koje smo povremeno vidili vrh mone planine koja se uzdizala visoko uvis, u plavo nebo. Ta planina bila je Mount Everest. Je bate, di san ja ovo do a? Je li sve ovo stvarno? Di je zastava? Vidi li zastavu? obratija se Stipe Slovencu, pa su se obadva iskid ali od smija. Zajebavali su se na moj raun. Drugi dan mar a, naime, bili smo zastal i na mistu s kojega se prvi put dobro vidi Mount Everest. Mlado je bija hipnotiz iran i ljubija je kamenje po vidikovcu. Ja san ve prije est godina vidija Everest, ali samo iz helikoptera, ne ovako kopneno. Zato san pita generale: Koji je od onih vrhova? Vidin da je ovo Nuptse, a koji j e Everest? Ovi livo ili oni ta viri? Odgovorili su mi: Onaj s zastavon. Mislili su na zastavu od sniga ta ga je vitar s Tibeta nosija s vrha. Inae, genija lan prizor. Ali ja ni an zna kako se to zove. Nikad ni an uja za neku snje nu zastavu. Pomislija san, logino, da tu negdi na vidikovcu postoji kakva zastavica koja upuuj e na Mount Everest, pa san ih pita: Kojon zastavon? Ne vidin nikakvu zastavu! Oni su pali po tleju od smija. A-ha-ha, di ne vidi zastavu? Na vrhu Everesta? Stipe je te ko dolazija do zraka: Viki, daj molin te, ima li dalekozor, da Robi bol je vidi zastavu na vrhu Everesta, onu ta smo je zadnji put ostavili. Ima samo ezde set kilometri odavde do vrha, zastava e se ba lipo vidit, uahaha! Uvatili su me u ir i palo je brutalno ismijavanje, a ja san in prova objasnit na t a san mislija. Uzalud, nisu me tili slu at. Diga san ruke i prepustija se sudbini. Stipe mi je jo danima posli pritija kako e anegdotu s zastavon na Everestu objavi t u novoj knjizi. Odgovorija san na to sasvim cool: Nema problema, pi en i ja libre. Mogu i ja sva ta objavit! I evo, sad me opet kendaje, ali nije mi nimalo smetalo, ak san prihvatija zajeban ciju. Gazili smo po rajskin predjelima, sunce je sjalo. Bili smo u Izgubljenoj d olini. Upravo hodan kroz mitski Shangri-La! 174 ditka haberl 34 Hrabro san stupa za generalima, a Mlado iza mene. Do lo mi je za zapi-vat i, ko zn

a za to, sitija san se jedne stare slovenske pisme. Moj zvonki glas razlega se po Himalaji: To je bil taj dan Ijubezni, ljubezni dan, ki ne mine, nigdar... Slovenac se poeja smijat. Dirnija san ga u icu. To je bila pisma s Eurosonga, negdi sredinon sedandesetih. Ako se dobro sian, osvojila je trinaesto mist o. U to doba Slovenac je ima 25 godina, a ja mo da deset. Bili smo u zajednikoj dr av i. Gleda san taj Eurosong i maglovito se sian kako san se ljutija ne to oko glasova nja. Ako se ne varan, te se godine prvi put glasalo ovako ka i danas. "Yugoslavi a, ten points. Yougoslavie, diks poans". Dobacija san Slovencu: Di van je ona Ditka Haberl? Jel se tako zvala ona maca ta je pivala 'Dan ljubezni '? Grupa 'Pepel in kri'. Bila je totalno seksi! Da, bila je seksi. Ditka Haberl se klie, seveda. Ve kaj zdaj dela? Sne-ma reklame za zobne proteze! Zubne proteze? Nemoj zajebavat! Ne, stoprocentno resnica. Pizda, kak na lepotica je bila, zdaj jo pa gleda s protez o v ustih... Razoara san se. Eto vidi kako zavr avaju seks-simboli, s dentjerama u unki. Ko zna ta radi Anja Rupel iz "Videosexa", ona ta je pivala "Zemlja ple e"? Bie da reklamira ta blete za menopauzu... Vidi, viri Mount Everest! A eno i zastave. 175 himalaja u 77 pria kapa ili ivot Stap mi je ispa iz ruke, kapa s glave. Nagonski san posega ru-kon, uvatija tap, i tako dodatno ugrozija balans. Na jedan u asan momenat izgledalo je d a u se privalit na bok, pa onda strmopizdit u provaliju. Isprid mene bila je strma planinska kosina koju je tribalo pri. Nije bilo staze. Jeziva strmina, 60 posto nagiba. Doli je zjapila duboka provalija. Ovo moran pri gazit, a ne smin nigdi krivo zakorait. Slovenac i Stipe prije su me upozorili da e se, eto, na ovoj dionici pojavit jedno malo opasnije misto, ali da nije ni ta str a no. Jel mi mo e neko na momenat uzet lumbrelu? zamolija san generale. Nervirala me ta lumbrela, svugdi je zapinjala. Kaija san se s njon za stine, za stabla, a naroito za niska vrata od erpaskih svrati ta. Kroz njih ne mogu u zli duhovi, a bogami ne mo gu ni ja s lumbrelon. Stipe mi je uzeja lumbrelu i odskakuta ka divokoza priko na drugu stranu, nije n i sekundu zasta. Sad ti naredija je. Ni an tija gledat doli, jer bi mi se sto posto zamantalo. Prije su me upozorili da dobro pazin, jer bi pad moga bit fatalan. Na ovakvin kosinama se zatombula i vi e se ne mo e fermat. Ka, tribalo bi, dok se kotrlja , provat zabost tap u ne to, pa se tako zaustavit, ali koliko san spretan jo bi se u tom poku aju uboja u oko, pa bi se nastavija tombula vat, samo jednook. Napravija san prvi korak, iza a iz sigurnosti staze i zagazija na strminu. Tresla su mi se kolina. Zaboja san tap u zemlju metar naprid, pa napravija himalaja u 77 pria Stipe je krenija nizbrdo, po opakoj strmini, doli prema kapi korak drugon nogon. Ni an izdr a, i pogleda san doli nizbrdo. Ajme straja! Ajde, hodaj, ne okrei glavu doli! sokolili su me svi, ali lako je to bilo re. Ou li ovo pri ivit? Zapravo san do a u poziciju da se gingan nad provalijon, a niko me ni je prisilija na to. Kako san se uope zateka ovde, s ova tri neobina stvora ta u ivaju u ladnoi, naporima i opasnostima planinskih vukojebina? Oprezno san turnija livu nogu naprid, pa opet i a zabit tap u zemlju, radi balansa. Na nesriu, udrija san vrhon tapa u ne to, mo da stinu, i iz-gubija ravnote u. Zanera san prema naprid, posrnija, pa nasrid opasne kosine otresa na sve etri, na u as Stipe koji je bija sedan-osan metri isprid mene, na sigurnome. tap mi je ispa iz ruke, kapa s glave. Nagonski san posega rukon, uvatija tap, i ta ko dodatno ugrozija balans. Na jedan jezovit momenat izgledalo je da u se privali t na bok, pa onda strmopizdit u provaliju. Jedva san se zadr a, sa tapon u ruci, al i kapu ni an uspija uvatit. Kotrljala se doli, poing-poing-poing, tridesetak metri

ni e, pa se zaustavila na nekoj stini nasrid nizbrdice. Kapa mi je bila prirasla srcu, kupija san je u Katmanduu. Na starin san slikama vidija da je istu takvu ima Hillarv kad je osvaja Everest. Ali sad ni178 kapa ili ivot 35 san mislija o njoj, bilo mi je najva nije do na drugu stranu. Kolina su se jo e e tresl . Stipe je odma, im san poeja gubit ravnote u, doskoija do mene i bija spreman nekako m e zaustavit ako me inercija odnese prema doli. Sad je procijenija da san se za p rvu ruku uspija kapulat, pa je samo reka: Dobro, a sad smireno naprid. Jen-dva! U transu san, pod budnin okon slavnog himalajca, napravija tih desetak koraka, t e konano uspija stupit nogon na sigurno. Sa aljenjen san pogleda doli: Jebiga, ode kapa! Mladen, koji je bez problema pre a opasnu kosinu iza mene, nasmija se: ' Ovde nije va no da je kapa na glavi, nego da je glava na ramenima! Stipe je pogled a prema kapi: Iden ti je ja donit! Jesi normalan? pobunija san se: ni govora o tome! Kvragu i kapa, ne riskirat ivot radi glupe kape! Ne, ne, iden ja! nije tija ni ut. I stvarno je krenija nizbrdo, po opakoj strmini , doli prema kapi. Izvadija san aparat i slikava. Niti jedna fotografija koju sa n tamo snimija ne mo e ni izdaleka doarat kakva je to nemila strmina bila, duplo st rasnija od spusta u Kitzbuhelu. Stipe je krenija doli, i prvi put na iloj Himalaj i u njegovin san kretnjama vidija trag opreza. Ako je Isus moga hodat po vodi, Stipe mo e po arji. Ka arobnjak, ka ovik-pauk. Stiga je do moje kape, pokupija je s tleja, i onda se po onome usponu od 60 posto s l akoon vratija gori do nas. Na alost, nikad ga ni an u ivo vidija u pravoj akciji, s der ezama i cepinon u ledenoj stini, ali i ovo je bila ekskluzivna prilika da se na djelu vidi Mesija planine glavon i bradon. Prizor za odabrane. Ka da Eric Clapto n samo za tebe odsvira ne to na gitari. Malo je otresa kapu od zemlje, pa mi je pru ija u ruku: Evo kape, a tu ti je i lumbrela. Mo emo li sad naprid? Zaljubljeno san gleda kapu. Sad u je nabit na u i svon forcon, da mi sluajno opet ne gdi ne ispadne. Moran je sauvat, ova kapa dil je velike prie. Par dana kasnije, kad smo se penjali prema Dingbocheu, stali smo u jednome svrat i tu i izili obid. Posli, dok su generali pijuckali pivu a ja sok, uzeja san kapu, pogladija je, pa zapita Stipu: Jel zna ta se dogodilo s ovon moj on kapon? Ne virovat. ta? reka je on. A eto, bija san s njon na Himalaji, pala mi je u provaliju i zna ko mi ju je spas ija? Stipe Bo i! Uspija san ga nasmijat. himalaja u 77 pria Ovi mali an me jo --sekundu nepovjerljivo gleda, a onda udrija u pla i pobiga u kuu 180 i govno od jaka Triba priznat da ne smrdi puno. "To uope nije lo miris" povjerija mi je Stipe svoj a razmi ljanja: 'ak naprotiv!" A Mladen je s gaenjen gleda kako baba golin rukama va di govna od jaka iz kantice i baca ih u pe, pa procidija: "E, a sad e nami ovin is tin rukan podilit ie i pie!" 181 himalaja u 77 pria Jedva san se doteglija do Pangbochea. Prvu dionicu do Mjmjoa san se dobro umorija, drugu do Kvangjume san crka, a sad mi je du a iza la na nos. ak smo se tamo u Kvangjumi, kod simpatine gazdarice koja boluje od ira na elucu, odmorili je dan cili dan. Zato san virova da emo treu turu, do Pangbochea, rije it s manje probl ema, ali san se privarija. Zadnjih nekoliko stotina metara jedva san se vuka od umora. Bilo je puno uzbrdica i nizbrdica, penjali smo se i spu tali bezbroj puti. Posli jednog ljupkog mostia priko rjeice, na kojemu je kredon pisalo N 77 (ka "Nep

al u 77 pria"!) slidila je strma skalinada usiena u kamenu. Nakon ubitanog uspona o d najmanje 45% nagiba, za vrime kojega su gorili kvadricepsi, stiga san u Pangbo che, konano, majke mu ga spalem! Zaosta san za ekipon bar deset minuti, a atra me toliki umor da ni an moga gledat n a oi. Tako da san falija dvori te u koje su oni u li, pa san ka zombi nastavija cotat kroz Pangboche. Ponavlja san u transu "Pang-bo-che, Pang-bo-che!" u ritmu korak a, i ni an mislija apsolutno ni ta. Bija san prizor jada i bijede. Mlado je tra za me non i zva me: Ovamo, ovamo! Sija san kraj njih isprid svrati ta di smo tili odspavat. Kuku i jao, nije bilo mi sta, ba nijedne slobodne sobe. Navalili penjai i trekeri. Pa smo sa-isprid7pa"^boc heaU mo PPm aj i privremeno skinili ruksake, do neizbje ne daljnje potrage za Ka " Nepal u 77 pria" konai ten. Na desnome ramenu bila mi je usiena gruba, duboka, crve na 182 govno od jaka 36 pruga na mistu di mi je kai od ruksaka povridija ko u. A nosija san ruksak Nekako s an docota od osan kili. Kako izgledaju ramena onome erpi ta je deset dana uzbrdo Ao sv!at'fta u .-k . S mista na kojen smo sidili mogli smo fantastino vidit Ama Dablam, nijedne si pon osni vrh od 6828 metri koji nas je puten dosad stalno pratija. Majina amajlija, t o je prevod imena. Stipe i Slovenac popeli su se, naravno, i na Ama Dablam i sta lno ga s obo avanjen spominjali, pa san ih s vrimena na vrime namjerno tucigava: Ka ko ste rekli da se zove ova planina? Abu Dabi? To ih je jezivo nerviralo, ka da in vrian rodnu grudu! Mo da najjaa Stipina anegdota s Himalaje: Penjemo se mi na Ama Dablam, sto metara s mo od vrha, te ak uspon, kad... zvoni mi satelitski telefon. Zove mater. Jednon ru kon se dr in za u e, drugon se javljan. Pita me: 'Alo, Stipe, dite moje, di si, ta mi se ne javlja ?' Zaboravila je da san i a na Himalaju! U dvori tu na eg nesuenog svrati ta u Pangbocheu osim nas etvorice bila je jo i jedna e jaka, tzv. nak, koja je bezbri no zalegla, tonije izvalila se po tleju, te odmaral a. Do lo mi je da legnen kraj nje, osjea san se ba ka premlaeno govedo. Nakulja je ut ekla od pastira koji se utaborija gori kraj ceste, pa se sakrila iza kamenoga zi da da malo poine. Uskoro se, meutim, pojavija pastir. Tra ija ju je. Prvo je irija priko zida, a onda je glavu turnija iza kantuna, pa ukeba sirotu nakulju. Kad su in se sreli pogled i, u oima be tije ubra san gotovo ljudski izraz, ono kad si ne to kriv i uvate te na djelu. nosija 104 kile? Pangbocheu, ali kuku i jao, nije bilo mista, ba nijedne slobodne sobe 183 himalaja u 77 pria Da san se usudija ta alit, Stipe i Slovenac bi me izili: jedva su ekali nove teme z a zajebanciju Pridigla se br e-bolje, a pastir joj je pritra pa je o inija ibon. Bolno se oglasila i otkaskala prema gori, do ostatka stada. Ni an jedini muenik ovde. Generali su uskoro na li smje taj koji je objektivno bija najlo iji dosad, samozvani " hotel" na suroj hridi. Nije mi palo ni na kraj pameti da i ta grintan oko smje taja. Prvo, uoi putovanja oeki va san da e standard prenoi ta bit jo puno gori. Bija san spreman na to da emo dilit i otni prostor s jakovima i bivolima. Triba priznat da niti jedno svratiste u koje mu smo bili nije ukljuivalo domae ivotinje u sobama, ako se ne raunaju pantagane koj e su partale priko dvora hotela u Katmanduu. Muilo me samo to ta nema konduta, ali i na to san se djelomice privika, barenko ta se pi anja tie. Drugo, da san se usudija ta alit, Stipe i Slovenac bi me izili. Jedva su ekali nove teme za zajebanciju. U Kvangjumi san se, recimo, jedne veeri uz solidan yak steak usudija tra it malo se nfa. Poku a san na svim jezicima: Zenf? Mustard? Senape? Ma kakvi. Poslu ivala nas je osobno gazdarica s iron na elucu, inae prijateljica od S lovenca. Nije uope razumila ta ou. Pokazala je na keap, ali ja san odmahnija rukon.

Prova san na mote, ka toajen meso u senf i ljuto mi je, pa krivin facu. Aha! rekla je i otrala u ku inu po - tabasco. Nikako joj objasnit. Ka zadnji adut i zvadija san rjenik Gurka izraza, pa na a neki njihov izraz za senf i pobjedonosno g a uskliknija. Opet ni ta, gazdarica me gledala u tupilu. Stipe mi je oteja rjenik iz ruke: Neka vidin ta je ovo. Onda mi ga je dobacija nazad, vrtei glavon: Uz ovi rjenik, senf bi moga dobit even tualno u Pokhari. Ovde na Himalaji ti nema Gurka, ova ena je iz plemena Raj. U nj ihovome jeziku vjerojatno i nema izraza za senf. Aj spremi tu knji icu i ne sramot i se vi e! Posli su me cilu veer podbadali u stilu: "Kakav je stejk bez senfa? Sigurno neuku san?", pa onda ono ka iz reklame: "A nije bilo senfa?", u stilu "vidi razma enka, t a bi on sve tija". Slovenac me uvjerava da u himalajskin svra-ti tima uope i ne pos toji senf. Velika pobjeda dogodila se danima kasnije, u najudaljenijen i najzabae-nijen svra ti tu, onome u Gorak Shepu, na priko pet iljada metri visine. Posli te kue nije bil o vi e niega, samo divljina i visina, sablasna pustara kamenitoga Mordora okru ena iz vanzemaljskon lipoton megaplanina. Ali na svin stolovima bile su boice - senfa. I to jedne kvalitetne svjetske marke. Odu184 govno od jaka 36 evija san se kad san ga vidija. Diga san senf u zrak i pokaza ga Slovencu, sa znaa jnin pogledon. Za taj obid ubija san se od senfa, izija san sam cilu boicu. Ako se ikada zadesit e na Himalaji, i po elite malo senfa, to se na njihovome jeziku ka e "mustard". Ne p ostoji lokalni izraz, pa su preuzeli englesku ri. Sad u Pangbocheu, meutim, ni an uope osjea bilo kakav apetit. Pomisao na meso mi se g adila, sa senfon ili bez senfa. Bija san preumoran za i ta. Ipak, tribalo je ne to p ojist. Malo posli sidili smo u tinelu na eg novog privremenog doma i ekali spizu. I zborana baba stala je kraj pei i vadila govno od jaka iz kantice. Jedino gorivo u svrati tima na putu do Everesta jest - govno od jaka! U svakome svrati tu, to san v e reka, postoji samo jedna pe, i to u sredi tu zajednike prostorije. Tu svi jedu i pi ju, onda doe baba s vrion govana od jaka, pa ih istrese u pe. Ponekad malo ispadne i vanka sa strane, ali nema veze. Triba re da ne smrdi puno. To uope nije lo miris povjerija mi je Stipe svoja razmi l anja: ak naprotiv! Aha, mogu zamislit koju facu napravi jora Vera kad joj mu donese mirisnu porku robu s Himalaje. Mladen je s gaenjen gleda kako baba golin rukama vadi govna od jaka iz kantice i baca ih u pe, pa procidija: E, a sad e nami ovin istin rukan podilit ie i pie! ba! Iz dvori ta smo zauli: "Alo, raja! Jeste li iz Bosne7" D evad iz Pangbochea je sa mo po na emu fizikon izgledu zakljuija da bismo mogli bit Bosanci! Za ne poviro-vat. Pripozna je Sulejmana Bo ia, Fahrudi-na Balia i Mersada Pauletia. Baba nan je zbilja uljevitin "yak shit" rukama iznila i spizu. Mlado je bija doba r prognozer. Izili smo manistru bez primjedbi, bila je odlina. Najbolji obrok dos ad na Himalaji. Pijuckajui pivu, Stipe je pita: Oete li i s menon do starog sela Pangboche? Tamo se najbolje mo e vidit kako ive ljud i na Himalaji. Kimnija san glavon. ta ne bi i a u staro selo Pangboche? Ve san bija u staron selu D ue, i bilo je super. Evo, sad u posjetit i staro selo Pangboche. Za stolon su nas Slovenac i Stipe uili va ne izraze. "Kamo se ide u ...?", ako se s luajno izgubimo, ka e se: "Baro ho ...?". Recimo, "Bato ho Lukla?". Onda ti erpa lip o rukon poka e smjer. Posli san Mladena pita je li zapamti-ja kako se ono pita kad se izgubi , pa mi je poletno odgovorija: Jesan, zapamtija san! Bato bato! Stipe nan je reka jo jedan va an izraz: "boli me glava" ka e se "tauko duksa". Sloven ac je nadoda: Da, a 'boli me kurac' se pa ree 'laro duksa'! Dakle, onaj vers od TBF-a di pivaju "Kurac me boli kad me narod voli", u slobodn ome prijevodu moga bi glasit: "Duksa laro, popularo". Do starog sela Pangboche i li smo samo Stipe, Mlado i ja, a Slovenac je odjezdija osvojit neki vrh u okolici. Ba san se poku ava sitit ka e li se ono glava "tauko" ili

"laro", kad se iz jednog dvori ta zaulo: Alo, raja! Jeste li iz Bosne? himalaja u 77 pria Samirbr. 2: - Joj, da mi je izjest ufte s kajmakom! Nevjerojatno! Posli Slovenaca iz Mongle, sad smo u Pangbocheu, u mrkloj vukojebi ni, naletili na brau Bosance! Pa ovo ovde je Jugoslavija u malome! Bosanac se zva D evad, a ubra nas je po fizikoj konstituciji. Hodali smo, naime, a da nismo izgov orili ni jednu ri. Prvi je prosa Stipe, pa Mladen, te na kraju ja. Bosanac je sam o po na emu fizikon izgledu zakljuija da bismo mogli bit iz Bosne! Anbilivibl. Pripo zna je Sulejmana Bo ia, Fa-hrudina Balia i Mersada Pauletia. Skoro je pogodija dr avu, falila mu je pinkica. Ne mo ute od na ega svita. D evad je na Himalaju krenija sa dva jarana, oba Samira. Sva trojica mr-ge, dvomet ra i i stokila i, s maramama na glavama, opasni jalija i. Po li smo iz Fiiiiniksa rastega je D evad pa onda dalje ko i vi, Katar ervejz preko Dohe. Tribalo mi je neko vrime da uberen kako je ovo "Fiiiiniks" zapravo Pho-enix, Ari zona. Inae ivim u Pasadeeeni otkrija nan je i doda: Skonto sam da ovde ima jo neke na e e. I mi smo do li radi tries'te obljetnice osvajanja Everesta. Jedan od dva Muhame da koji su sudjelovali u ekspediciji 1979. na je dobar jaran. Pita san ga mo e li prepoznat ovoga na ega jarana, ovoga malo starijega. Nije odma s konto. Uf! D evad je skoro kleka na kolina kad je shvatija 0 kome se radi. Odma je zva Sa mira br. 2, koji je naas oti a u kuu: Ovaj oek je legenda! Stipe Booo i, ba! Doi amo ire, uslikajmo se! Samir, Samir & D evad alili su se da in spiza ovde na Himalaji nije ba sjajna. Kako bi i bila? Njima ri a, manistra i slini himalajski specijaliteti uope ne igraju. Vid i se da bi svaki pojedinano moga za obid izist iloga jaka. Drugog izbora mesa ovde ba i nema. Joj, da mi se sad zate u arajVu, odma bi do Haseta oti o, izjeo bi, vjerujte mi na r ije, trista evapa! Jebo ove jakove, evap je, bolan, zakon alija se Samir br. 1. Drugom je ve tekla voda na usta: ufte s kajmakom, to bi ja... jooj, il' prije uve s bamijom! Kvarat od ure posli, na stazici prema kuicama visoko u liticama, poela me bolit gl ava. Gledaj ti kako je mene napalo, a onin divovskin Bosancima ni ta! Njih bi, ona kve goleme, tribala jae pogodit visinska, njima je te e napunit tjelesine kisikon. Podilija san ta razmi ljanja sa Stipon i Mlaon, pa smo zajedniki otkrili klju tajne: t a Bosanac zna ta je visinska bolest? 188 ba! 37 Simpatine Bosance vidija san jo jedanput, puno kasnije, na povratku, kad san se s Mlaon eta po Namche Bazaaru. Taman smo gledali cijenu khukrija, poznatih no eva plem ena Gurka, kad smo vidili tri diva poznate konstitucije. Alo, raja! Jeste li iz Bosne? viknija san in kroz zajebanciju. Odu evili su se kad su nas vidili. Ja, stigli su skroz do Baaaznog logora. Ja, bilo in je pravo tee e ko. Evo, jednog Samira jo i sad, nakon spu tanja od cila dva kilometra nadmorske vi sine, mui estoka glavobolja, i povremeno mu se vrti. Kako sjednem, tako otkida gla va po alija nan se: I ta u, stalno stojim. Ni da spavam ne mogu. Tu san ga razumija i suosjea s njin. Eto reka je Mlado kad smo se rastali od Bosanaca mi jo u Pangbocheu govorili da B osanca ne mo e glava zabolit, a vidi da mo e! jakie s pen Nisu ni Bosanci ta su nekad bili. prijateljen 189 Triba uit od die uskrs s bo ien sve ono ta smo davno zaboravili. Dica su svuda ista, imaju isti pogled, istu du u. Dobrota & naivnost ipak postoje i postojat e, bez obzira na to koliko svit bija s urov, pun mr nje i pakosti prema slabijima. Belzebub je izumija mobitele, Azazel internet, a Belial skype ifacebook. ekamo ta e smislit Astarot. Serija zavodljivih paklenih mirakula koji navodno povezuju, a

zapravo razdvajaju ljude, na kraju e nan svima do glave. Ipak, jo uvik postoji ne to drevno i sveto, ne to ta ve e i spaja cilu ljudsku rasu. Lipo ka uma u prolie, toplo ka materina ruka. Na alost, to se sad u svitu odraslih vrlo ritko mo e na. Nestaje prid pohlepon, utrkon za parama, tehnolo kin udima, otuenjen. Ako su odrasli osueni na prokletstvo, dica su druga pria. Uspijemo ih, dodu e, brzo iskvarit, ali ono malo vrimena dok su jo prava diica... e, tada se u njihovin oima mo e na to o emu govorin. Naravno, ako ovik uope eli gledat. Puno je debila koji ni vl stitoj dii ne gledaju u oi. Ne stignu od posla. Jo jedna va na stvar je dodir. Moj prijatelj Kazo, s kojin godinama sura-ujen, estoko radi po cili dan, ali smo redovito, kad bismo prelamali tekstove naveer kod njeg a doma, morali sve prekinit, jer bi do lo vrime za kupanje dvojice njegovih lipih sinia, Marina i Vinka. On bi za to kupanje prid spavanje osobno zasuka rukave, ili ak skinija ko ulju, pa sinove jednoga po jednoga odnija do kade, svuka, temeljito nasa-puna i opra, te na kraju jo re enta i obrisa ugomanon. Prvo san se udija tolikoj posveenosti ritualu, a onda san shvatija da je on puno p ametniji nego ta san mislija. Poeja san i ja kupat sinove, dapae, P to 191 himalaja u 77 pria oteja san ih Papuici iz ruku, i ubrzo vi e ni an moga bez toga. Mala topla ko a i kosic a pod prstima, to je esencija srie. ta je najbolje, i diici je fenomenalno kad ih t ata kupa. Ko nije prova, ne zna ta je izgubija. Sad jo uvik kupan erkicu, svoje naj mlae dite, a utjeha u starosti bit e mi kupanje unuka. Jedva ih ekan. Ipak, znalo je bit i grotesknih situacija oko kupanja die. Jednu san se nedilju v ratija iz "Gjure" oko est ujutro, malo se gingajui jer san se zapija s Roakon. Papui ca je taman u kadi kupala dvogodi njeg Franka, koji se u toj dobi uvik budija u ra nu zoru. Pusti, ja u progura san se i krenija pipat prema tu u: Di je moj mali mi omi ? pom san dite po ramencima. Bi a, pijanino, bazdi po alkoholu! poku ala me istirat Papuica, ali ni an je obada nesriu, onako pripit ni an dobro pogodija omjer vode na pini i, kad san pustija mlaz iz tu a, opeka san bidnoga maloga vri-lon vodon. "Avaj, avaj, mo avo", reka bi pok ojni aban Bajramovi, samo da je moga vidit traginu scenu. Mali je zajauka, a meni je bilo grozno i vi e me bolilo nego da san osobno stavija ne jednu ruku u vatru, ka Mucije Scevola, nego obadvi, i jo ludu glavu za untu. Triba uit od die sve ono ta smo davno zaboravili, ono od ega su nas zli odrasli ljud i odvikli. Dica su svuda ista, imaju isti pogled, istu du u. Dobrota & naivnost ip ak postoje i postojat e, bez obzira na to koliko svit bija surov, pun mr nje i pako sti prema slabijima. Mali Shuraz, kojega san upozna na glavnon trgu u Patanu, za tim 8-godi nji Indios Diego u dubokoj d ungli Amazone, pa egipatski momi Ali upaljenih , bolesnih oiju, koji je veselo igra balun s mojim sinovima u Memfisu... tri brat a blizanca, s kojima me zauvik ve e ono ta je najvridnije u meni. Komadi dije du e. A sad san na a i njihovu sekicu. Hodali smo uz seoski put prema starom dilu Pangbochea. Prvo su pro le neke tinejd er ice u rebatinkama, jedna je nosila majicu s likon Britnev Spears. Onda se uz ces tu pojavija ulaz u dvori te, a kraj stabla - ona. Stipi i Mladenu reka san: Stoj! Pribli ija san se i, da, to je bila seka Shuraza, Diega i Alija. Bez gre ke. Imala j e na sebi maksimalno porki gornji dil tute i, ajme lipote, naranastu ve ticu na sreb rne tufnice. Pokaza san na sebe i reka: Robert a onda san upra prston na nju i pita: You? 192 uskrs s bo ien 38 Uvatija san je na brzinu, zbunija i skuva. Da ni an bija tako munjevit i odluan, si gurno bi utekla, skupa s braon (susidima?) i starijon curicon, vjerojatno sestron . Ovako je samo stidljivo ponikla oima u pod i pro apa-la: Ang Yul Mee. Bila je toliko slatka da bi je najradije na mistu ukra i odnija doma na Me-je. A ng Yul Meje. Ni an se poku ava sporazumit s malon 5-godi njon lipoticon iz Pangbochea. Odluija san j

e samo pomazit po rukici i dat joj koju rupiju. ta san moga, priat joj o njezinoj brai iz Egipta i Brazila? Mlado se isto uvatija za takujin i promrsija: E, ba dobr o, danas jo ni an nikome ni ta da! Bija mi je sve simpatiniji. I u njemu san vidija diju du u. Ang Mla Djoo. Podilili smo po 50 rupija svoj diici, osim Ang Yul Mee, koja je dobila stoticu. D ruga dica, starija i vea od male erpa-misice, nisu bila elo asta na nju zato ta je dob ila vi e, naprotiv. Svi su se veselili i pljeskali, a moja "meja ica" se i dalje pin ku sramila, iako je na momenat bljesnija arobni osmijeh bilih zubia. Tek kad smo i li a od njih, pustili su krila srii. Upali su u goleme pare. Dvistotin jak rupija ta su ih dobili od nas, to je bila sedmina plaa njihovih roditelja. Ka d a ko na emu ditetu dade iljadu kuna. Sa zavoja ceste tridesetak metri iznad njihovoga dvori ta, zastali smo privueni pri zoron: etvero die je doli ispod nas - plesalo. Skakali su u arju od veselja i mava li glavama i no icama, a bili bi se sigurno i uvatili za ruke da nisu morali stisk at dragocjene novanice meu prstima. Toga dana bija je Uskrs. Uskrs s Bo ien. 193 himalaja u 77 pria -Vtdl, Mlado, kolice! turnija san suputnika. To se u nas zove kaskalo! veselo je o dgovorija. 194 o mom mom ma Najjaa baza vezana je za ono "Ema-esasa-esasa-pipi-ja", ta su u moje doba male suside ponavljale dok su priskakale priko lastika. Tek puno kasnije shvatija san, na svoje veliko zaprepa tenje, da to nije bila obina pizdarija od brojalice, nego da ima - tajno znaenje! himalaja u 77 pria Curica je nogon turnila kameni i hop-hop-hop, ka mala apljica doska-kutala do njega . Na tleju je bila nacrtana nepalska varijanta igre koja je oito popularna u ilome svitu. Vidi, Mlado, kolice! turnija san suputnika. To se u nas zove kaskalo! veselo je odgovorija. Mala je oprezno priko ramena povirila prema nama, a kad je vidila da smo bezopas ni, nastavila je igru i hopsala gurajui kameni nogon. Lipo se zabavljala, sama samc ata. Ispod je puca pogled na Pangboche. Stipe nas je doveja u staro selo. Kue su bile tipian primjer erpaske arhitekture. Niska vrata kroz koja se triba sagn it za u, i drvene ponistre sastavljene od est manjih prozori-a s re telama karakterist inog uzorka. Molitvene zastavice priko ponistre i drveni kondut vanka. Hrvatski general vodija nas je okolo po selu, pa je zaluta u dvor di smo iza kan tuna od kue naletili na jednu enu. Na ogradi se su ila ko a od jaka. eni smo deboto u li u kuu, a vi e nismo mogli naprid jer je to bilo zadnje dvori te u sokaku. Stipe se is pria na nepalskome i krenili smo nazad prema glavnoj stazi. Dok smo se vraali, osv rnija san se i vidija enu kako nas iri iza kantuna. Gledala je oemo li joj ukrast k o u od jaka. Ni an igra kolice (ili "na zogu") kad san bija dite. Ni an igra ni na la tik. Koji e nor malan momi sudjelovat u igricama za curice? Ipak, esto san se igra, ak i s curicama, na razne brojalice, ono kad jedno drugome tuu dlanovima o dlanove i ponavljaju t ekst neke dije pismice, dok neko prvi ne falije. Uvik me fascinirala debilnost tekstova tih brojalica, ali interesantno, veinu naj bolesnijih znan i danas napamet, a pismice od Krkleca i Tadija-novia davno san za boravija. Dapae, igran se sa svojon erkicon od osan godina, koja je s rukicama ist o brza ka metak, ali ipak jo ne mo e porazit staroga au. Ponekad plae kad izgubi, ka i

ja kad san bija mali. Moja Tiranosaurica i ja esto se pljeskamo: "O moni moni ma, akadema fizifa, fizif a fa fa, kopenha ha ha, uni epe epe epe, uni cepe cepe cepe, uni vau vau vau, Mi ki mau mau mau!" A ova? "Son makaron solfe-e-o, marion marion, teo teo cin cin cin, leo leo kovacin , ou van tu fri, magarac si ti!" Cer je zauzvrat mene nauila jednu novu: "Rom-pom-polo, polo-polo-pepsi, aj end vis ki, indijana vep-si, aut-nokaut, aut-nokaut, tom-i-d eri, pink-panteri, to su na i pr i-ja-te-lji". 196 o moni moni ma 39 Bija dite ili odrasli ovik, neko je bija na LSD-u dok je smi lja te pismice. Eto ma terijala Severini za jo koju Afriku-papriku. Najbolja baza ipak mi je vezana za ono "Ema-esasa-esasa-pipi-ja", ta su u moje do ba male suside ponavljale dok su priskakale priko lastika. Tek puno kasnije shvatija san, na svoje veliko zaprepa tenje, da to nije bila obina pizdarija od brojalice, nego da ima - tajno znaenje! Ta brojalica zapravo je iskrivljeno spelovanje rii Mississippi! Em-aj-es-es-aj-es -es-aj-pi-pi-aj! Otkako san to ubra, nepovjerljiv san i prema "moni-mi" i prema "son-makaronu". Ko zna, mo da i te naizgled blesave pismice imaju neko tajno, krip tino znaenje? Bilo je u ditinjstvu jo sjajnih igara. Ne govorin sad o "misaonin" igrica-ma, tip a "dr ava-grad-rijeka" ili "kalodont", nego o zabavnin grupnin nadmetanjima punin akcije. Dana nja se dica, ini mi se, uope ne igraju na taj nain. Recimo hulahop. Ba pr ije puta na Himalaju u splitskome "Koteksu" Kue su bile tipine erpaske. Niska vrata kroz koja se triba sagnit za u, i drvene pon istre sastavljene od est manjih prozoria 197 himalaja u 77 pria vidija san stari dobri hulahop i odu evija se. Nekad san bija arnpion u tome. Svoje dobno san, nije me sram priznat, vrtija bokovima ka trbu na plesaica i, dobro se sia n, moga san napravit ak iljadu puti na hulahop, ta je bija nacionalno dobar rezult at. Sad e vidit ta tata mo e! najavija san erkici, koja je bila s menon. Iako me er odgovarala od te namjere, a posli ak od srama pobigla na drugi kraj duan a, skinija san u "Koteksa" hulahop sa kancije i zavrtija ga oko pasa. Ni an uspija napravit ni tri dira, ve mi je spuznija priko nogu, doli po tleju. Ili sad rade n ekakve drukije hulahope, ili je moja vje tina nestala. Zacrvenija san se, a prodavai ce su krepavale od smija. Igrali su se i penovi, ili fote, kako to negdi zovu. To je bila najlip a zabava na ekskurzijama di se ak, ako si ima srie, moglo poljubit najlip u curicu u razredu. " t a da radi ovaj pen? Neka poljubi Dajnu u usta, jezikon!". Ala koji su to bili dru ni od uzbuenja kad bi tebe izvuklo! Dajna bi se namistila, zaklopila oi, nakosila glavu i rastvorila usta... Trule kobile! Ekipa bi se naguzila jedan iza drugog, a oni iz drugog tima skakal i bi in po kimama i tukli akama po leima: Para! Onda bi oni odispod mora pogaat koliko je ovi odozgo prstiju pokaza. Jedan? Tri? e tri? Ako bi pogodija, do lo bi do smjene, pa bi se sad morali naguzit oni iz druge ekipe, i molit Boga da in ne puknu kime ako na njih skoi Neno Pogani sa svojih 95 k ila, koliko je ima u sedmon razredu. A tek "grupa tra i grupu"... ta je igra ipak bila najjaa. Uzela bi se kreda, pa bi se na asfaltu ili po zidovima kua crtale strelice, tajni znakovi koje je neko o tro oko iz druge grupe moralo zapazit da bi igra uspila i da bi se na kraju svi na li . Totalna avantura! Pecke, skoro san zaboravija pecke! Jedan igra stavi ruke dlanovima na-dole, a dru gi ga kaklje odozdo prstima, pa mora velikon brzinon okrenit ruke i otvorenin dla non opalit protivnika po gornjen dilu ispru ene ake. Tu san bija ubojica. Iman male ake koje je bilo te ko pogodit i prilino san brzih refleksa, pa bi na peckama atra o d batina sve razredne nasilnike. Znali su imat krvne podlive na rukama od mojih udaraca, sve crveno i plavo, a nisu mogli odustat prije nego ta bi ja falija...

Jo surovija bila je igra ija san pravila, prvi put priznajen, osobno smislija u sr ednjoj koli na Marjanu. Nazva san je "balet". Ka rekvizit bija je po-triban mali baluni. Izmeu dva kolska sata svi bi mu ki iz razreda (osim par trebera) stali u hodni , bacili baluni izmeu sebe, i ko bi u tom trenu bija najbli i balunu, svi bi ga nemil ice tukli po nogama. Recimo, vidi da je 198 o moni moni ma 39 balun najbli i Bekavcu, svi se momentalno zaleu prema njemu i nogama ga cipaju po nj utima, kolinima, guzici... onda balun odskoi na drugu stranu, pa se picaje sljedei nesritnik. Ako si bija hrabar, moga si se zaletit prema baluniu i, prije nego ta os tali stignu reagirat, nabit ga prema nekome ko ti nije bija simpatian. Igra je postala nevieno popularna, prihvatili su je drugi razredi i, ko zna, mo da bi se pro irila i po drugin kolama, pa onda nacionalno, da par puti nije do lo do ozb iljnijih ozljeda. U naguravanju i cipaini znalo se, naime, dogodit da igra padne n a pod hodnika, pa bi neko naletija i sluajno ga potega postolon u glavu. Posli dv a-tri potresa mozga direktor je osobno zapritija da e, ako jo jedanput vidi da se igra "balet", gre nici momentalno letit iz kole. Sian se imena jo nekih davnih igara, koje su mi izblidile, i vi e ne mogu tono re o em se radilo: bilo je ne to ta se zvalo "lanci probijanci", pa onda "crna kraljica 12-3", "papagalo ke ora e", "orbe", "o-lim-pi-ja-de"... i " katule-batule"! Koje smi no ime: katule-batule! Ali da me ubijete ne mogu se vi e sitit kakva je to igra bila. .. nO U asa Probudija san se prestravljen. Ne to jezovito ladno i mokro puzalo je po moj in preponama i drobu. Odskoija san, ali me vria zaustavila. Jesan li se popisa u g ae, prvi put nakon vrtia7 Je li to mogue7 A onda mi je sinilo... U svrati tu U Pangbocheu zadobija san opekline i smrzotine. Opeka san unku, a smrzl a su mi se jaja. Opekline su nastale zbog faking termosice. U zajednikoj dru tvenoj prostoriji sirda ru Dipendri povjerija san da mi napuni kalo-aja, i on je to a urno obavija. Kad san , meutim, tija malo gucnit, aj je procurija kroz rupicu di nije triba i estoko me o peka po prstima, usni i bradi. Skoija san i bacija termosicu, iz koje se po podu izlija cili aj. Ajme majko! zavapija san u bolovima. Momentalno mi je iza a plik na usni. Otprije san ima herpes zbog pada imuniteta, p a su mi sad usta izgledala ka razrizana blatnjava autoguma od dvadeset cola. To s termosicon bilo je jako lo e. Naime, na Himalaji stalno triba pit puno tekuine , pa tako i nou. Dotad san po noi uglavnon loka aj iz termosice, a sad san bija pri siljen uzet bocu vode, da se ne bi opet opeka po ranjenin usnama. Uglavija san bocu u vriu da se ne bi smrzla, meu prepone, po svome genijalnon izum u, pa krenija da u zaspat. Ali tu se pojavija problem. Ve me zbog visine poela muit lagana glavobolja, pa i dravica. A bilo mi je i jezivo zima. Stipe mi je te veeri pogleda vriu za spavanje i reka: Ovo je lo a vria. 201 imalaja u 77 pria Zapanjija san se: Kako lo a? Rekli su mi u Iglu porta da s ovon vrion mogu na minus trideset bez problema! Slegnija je ramenima: Ne znan ta su ti rekli, ali ova vria nema peru- ine, ta je vrlo va no za zadr avanje topline. A ni ta, navuci na sebe gae i dvi-tri majice, ne ba umrit od smrzavanja. Uostalon, to je navodno lipa smrt. Tako san, jadan san ti, le a u vrii u d emperu, gaama i debelin biva-ma, samo ta gojzer ce ni an obuka. Svejedno san se smrzava, jeben ti Iglu port u vriu ugavu! Prodali su mi upljikavu termosicu, sjebane gae, ledenu vriu i jednu jaketu koju na kraju ni an n i obuka. Na drugon le aju Mladen je puva i stenja. Falilo mu je arje ka i meni ali je, blag o mu se, barenko uspija zaspat. Proizvodija je stra ne zvukove, hropce iz dubine g rla, pa onda nekakvo visoko zvi danje. Nije to bilo klasino hrkanje, to je bija zvun i prikaz glasanja davljenika u posljednjin trenucima ivota. Bilo mi je zima za popizdit, dra san od nemoi, bolila me glava, a na susidnome le aj u spava je umirui vepar s Mosora. Poku ava san se iskljuit, ali to je i lo te ko. Posegn ija san izmeu nogu i uzeja bocu, pa se napija malo vode. Bija san jo edan, ali ni an

tija vi e pit. Ako buden puno pija, morat u i pisat u onu smrdljivu paklenu bu u na kr aju hodnika, ta je ovi ovde zovu zahodon. Kad san popodne i a pisat, zasta san kod vrata i pi a onako izdaleka u rupu od uavca, jer u suprotnome, da san u a u ti usrani kondut, nikad ne bi uspija oprat jole od p atika. Na minus etri stupnja dra san u mraku i mislija kako drugi ljudi, pametniji od men e, sad le e u svojin krevetima uz tople guze cura i ena. Onda san razmi lja o dii, etnj i uz more... i tako san nekako zaspa u ledenome grobu. Probudija san se u asnut. N e to jezovito ladno i mokro puzalo je po mo-jin preponama i drobu. Odskoija san, al i me vria zaustavila. Ni an u prvi as moga shvatit ta se dogaa. Jesan li se popisa u g ae, prvi put nakon vrtia? Je li to mogue? A onda mi je sinilo. Prolila se jebena vo da iz boce. Jaja su mi bila kompletno mokra. "Bo e, ta mi ovo ini ?", zajauka san u sebi. Nespretno san se izvuka iz vrie, pipka-vo prona a onu baterijicu ta no u asa 40 se montira na elo, pa upalija svitlo. Tragedija. Gae su mi bile skroz natopljene v odurinon, koje je bilo i u vrii. Negdi san ita da vria, ako se smoi iznutra, vi e ne g rije. Izvanredno, ba mi je to tribalo! Ionako mi je bilo zima, a sad u se smrznit ka Snje ko Bijeli. Morat u spavat bez vrie na minus temperaturi. Uvatija me oaj. Najradije bi sve bacija u pizdu mile matere i odma sad krenija ni zbrdo do Lukle. Do lo mi je da zaplaen: "Mama, vidi ta rade tvo-me siniu!". Skinija san ljapkave gae. I mudante su bile totalno mokre, sad ve sle-ene, i neugodn o su mi ladile genitalije na minus etri. Razmi lja san da li da skinen i mudante pa da tako gol golcat po bor i tra in suve, ali san odba-cija tu ideju. Moga bi se Mlado probudit pa, kad me vidi gologa, pomislit da ga elin silovat. U mokrin mudantama, uz tanku prugu svitla s ela, kopa san po kuferu i tra ija jeben e suve mudante. Normalno da ih ni an moga na. Popizdija san i izbacija sve iz bor e, pa konano na a jedne mudante "Galeb" Omi , takozvane "galebu e". Inae, nosin samo mudant e "Galeb" Omi , i to iz lokal-patriotskih razloga. Ne jeben "Skinnv" i "Palmers". Kad san ve bija kraj ponistre, pogleda san na Mladin termometar. U meuvrimenu palo je na minus pet. I evo mene ovde u Pangbocheu, na Himalaji, na minus pet minjan mokre mudante, cupkajui, smrznutoga pi e. Ako ne dobijen upalu mjehura s komplikac ijama, privarija san Stvoritelja. Obuka san nove mudante, priko njih navlane plave gae ta su izgledale ka vria, pa kre nija isu ivat onu pravu vriu, za spavanje. Puvanje i graktanje s Mladinoga le aja je prestalo. Probudija san ga, bidnoga. A jebiga, moj Mlado, vi a sila. Nekako san i eka vodu iz vrie, pa se opet uvuka unutra, ali treso. Sklup-a san se da ne bi bija direktno na mokron dilu vrie. Meutim, dobro me ladilo po guzici. Poku a san opet zaspat, ali to je i lo malo te e. S le aja broj dva opet su dopirali hro ptavi zvui. Nastavila se agonija mosorskog vepria. ta u, sti a san se u vrii, dra od noe i povremeno gleda na sat. Kad e vi e svanit, da mogu krenit na taj divni mar od 2 0 kilometri uzbrdo? A onda mi se jo i pripi alo... yak sex Crni jak bi se lukavo pribli ija enki zguza, i poku a naskoit, ali uvik nekako traljav o. Ona bi svaki put, milimetarskom precizno u, napravila par koraka naprid, i on bi glupo otresa na prednja kopita, a unkon na njenu guzicu. Komedija. himalaja u 77 pria Sasvim maleni slatki jaki iz okolice Pherichea Negdi na povratku, par kilometri prije Pherichea, zaustavija saiyia kvarat od ur e Mlau i sirdara Dipendru, nadajui se da u snimit jak seks. Tonije: yak sex. Naslonija san se na ogradu od naslaganog kamenja i namistija kadar. Unutra je bi lo sedan-osan Jakova, ali mene je zanima samo mu ko- enski par, jak i nak. Crni jak, kus pleate momine, mota se oko nak-lipotice bile boje. Bit e seksa, bit e seksa! Nju ka ju je, mazija po iji, puva u uvo, nema ta nije poku a da bi joj na a erogenu zonu . Trudija se, bidan. Te ko je to kad se napali na plavu u, a ona nee. Jer lipa nakica je samo ravnodu no stajala, nije ga uope udosto-jila pogledon, a kamoli da bi mu sv ojevoljno dala pizde. Oemo li naprid? zamava je Mlado tapon. Kuice Pherichea su se nazirale na kraju doli

ne, ali pogled je vara, bilo je za hodat bar jo etri kilometra. ekaj, moran ovde ne to snimit. Ajte vi, do u ja za vama odmah-nija san mu. Moji supu nici nevoljko su po li dalje, pa su se nakon nekog vrimena opet zaustavili. Kolate ralne rtve jakovske predigre. Koristija san priliku ta nije bilo generala, naravno . avla bi slika da me Slovenac goni naprid. Crni jak nije se predava, prova je ne to na paniku. Naime, pribli ija se enki par put i zguza, i poku a naskoit, ali uvik nekako traljavo. Ona bi svaki put, milimetarsko m precizno u, napravila par koraka naprid, i on bi glupo otresa na prednja kopita, a unkon na njenu guzicu. Komedija. Zatim bi se opet, neumorno, vratija udvaranju. Sad joj je lagano kaklja hrbat. Je bate, da san ja na mistu ove nakulje, ja bi se uzbudija! A ona ni ta, pase ovu sla ba nu travicu ka da kavalir ne postoji. Umisto da se posveti divljemu seksu. Ka da ovde ima ta pametnije za radit? Mlado se vratija vidit ta ja to ekan. Nu slaba ne travice! zaueno je prokomentira: Jadni jakovi, nemaju ta za jist. Da j ami ovaka travica, svi bi bikovi i krave pocrkali. Fascinirala me strpljivost jaka. Podnosija je odbijanje stoiki. Kako mu nije palo na pamet da je ubode rogon? Vidilo se da je ri o kulturnome er-paskome jaku, jer da je ovo neki na vla ki bik, recimo Zeo iz Dicma, cilu bi je izboja, prin ti issa ti meni izmicati ta misli , po to doe jedan jak? pita san Mlau. Ne znan, i mene zanima. Ien pitat Dipendru. Otkaska je do sirdara, pa se vratija s informacijon. 206 yak sex 41 Govori da mali jaki ko ta etri iljade rupija, malo vi e od trista kuna. A odra.sli 25 iljada rupija. Znai, dvi iljade kuna. Povoljno, mogu ti re. Jel? A koliko su u nas bikovi? Bika je u nas te ko na ispod deset iljada kuna, a oni za borbe dou i po pet do deset iljada eura. Mlado je jo neko vrime bija uz mene na ogradi, pa mu je dodijalo, vratija se kod Dipendre. Prvo san bija bisan na jaka. Daj naguzi je vi e, mislija san, pa da mogu konano sni mit fotografiju! Dipendra i Mlado stotinjak metri naprid ve su nestrpljivo topali nogama. A onda me obuzela suut, jer san se sitija najmanje tri situacije u kojima san oso bno ispa komian ka ovi crni rogati stvor isprid mene. Ono kad glupo upire , a bijel a dama otpoetka zna da je crna figura bez anse. Pravi se da te ne vidi, a u biti o na tebe jebe. Identificira san se s crnin nesritnikon. Moj brat jak. Na kraju san te ko uzdahnija i krenija dalje, frustriran ka i rogati bruder. ^ph ^cheu^ * On nije ni ta jeba, a ja ni an ni ta snimija. geni, geni kameni 207 laenje jaja Pogleda san oko sebe. Kr i golet. Bili smo na 4300 metri, na grebenu. Skinija san i donju majicu. Sad s an bija gol do pasa u divljoj planini. Koja san ljudina! Ako me ko bude pita kak o mi je bilo na Himalaji, re u daje bilo cool, da san tamo ladija jaja. Nono smrzavanje jaja nije mi uletilo u dobar momenat, jer se dan iza toga spremal a najvea hodaina u povijesti. Iz Pangbochea priko Dingbochea do Tukle. esnaest kilo metri po planinskin kozjin putiima plus aklimatizacija. Ve su mi pomalo dodijala t a -boche mista. Tengboche, Pangboche, Dingboche, Kuracboche, sve mi se izmi alo. V rhunac je bija kad san u svrati tu pita Mlau: Je li, Mlado, di se mi ovo danas nalazimo? Tengboche ili Pangboche? Mlado me opr ezno gleda, sve se mislei bi li prijavija generalima moguu visinsku bolest. Tako da mi se svidilo to ta idemo u Tuklu. Prvo smo do li u Luklu, a sad idemo u Tu klu. To je ka da smo u nas i li pje ke od Livna do Duvna. Ni an onda moga znat koja e jebada bit u Tukli. Tukla me utukla. Ali o tome malo po sli. Kad smo krenili iz Pangbochea, putevima revolucije, eka san da Slovenac malo odma kne, pa apnija Stipi:

Zna li ti ta in znai to 'boche' u Pangboche? Ja mislin daje to polje, ali ni an siguran odgovorija je Stipe. Umuka san, polurazoaran. S jedne strane, simpatino mi je bilo da bi boche zapravo moglo bit polje, jer onda postoje velike anse da su ili Pangboche ili Dingboche z apravo - Dugopolje! Nije ni udo da se Mlado ovde super snalazi. 209 himalaja u 77 pria Ali kako Stipe nije malo bolje nauija nepalski? Bija je dvadeset puti na Himalaji , a sve ta ga pitan, sve ne to misli, ni ta nije siguran! Znan, lin je za uit erpaski, kad ima sa sobon Slovenca koji mlije ka veliki, a uz to su ovde manje-vi e svi dom oroci nauili ne to engleskoga. Uostalon, generali su 95 posto prehe vodili samo sa s irdaron, koji je sve dalje samostalno hendla. Ka da ovde triba znat puno rii: sje ver, jug, vrh, oluja, spiza, pie, spavat, platit... "aj" se ka e isto u njih i u nas . Naje a ri bila je posibl. Stalno san slu a: "Hej, Dipendra, posibl to drink samting? Posibl to pej?" Lingvist u meni nije bija zadovoljan Stipinin obja njenjen sufiksa -boche, pa san na povratku, u Namche Bazaaru, dok je Mlado tra ija di e za brata kupit no khukri, u jednome internet-kafiu i a tra it ta to zapravo znai. I na a san. Siate li se onoga lame Dorjea sa Tibeta ta je priletija Jahor... Himalaju planinu? Pa vridno osnova puste samostane? E, ti Dorje sletija je na 13 raznih mista za vrime svoga kru nog leta po Khumbuu. "Bo" znai "misto", a "che" nema veze s Kubon n ego znai "zemlja". Postoji 13 mista iji nazivi zavr avaju s "-boche", a oznaavaju pos veena mista ta su ih dotakla stopala lame Dorjea pri ateriranju. Po tome bi prijev od pojma "boche" prije bija "aerodrom" nego "polje". Zastali smo na nekome grebenu. Pauza po' ure proglasija je Stipe: Viki i ja moramo snimit ne to za televiziju. Va s dva prominite majice i ekajte nas tu. Nemojte ni ta govorit da nan ne pokvarite s nimku. Pogleda san oko sebe. Kr i golet. Bili smo na 4300 metri, na grebenu, nismo se im ali di sakrit od o trog vitra koji je zvi a oko u iju, uiiii, uiiii. Sva sria, nije bilo sniga, jer bi bija jebeni pothvat minjat donju majicu u snje noj meavi. Duboko san udahnija i skinija d emper, pa gornju maju. Osta san u donjoj majici. O pipa san kri a i da, majica je bila mokra od znoja. Jako je va no u planini prominit majicu posli svakog stajanja, u suprotnome bolest ti ne gine. Skinija san i donju majicu. Sad san bija gol do pasa u divljoj planini. Koja san ljudina! Pogleda san Stipu koji je takoer minja majicu. Ko at i ilav, ravnoga droba. Nije ni zadra. Br e-bolje san i upa iz ruksaka novu majicu, pa je nekako navuka priko glave, dok su me ibali himalajski vitrovi. Noas su mi se smrzla jaja, a sad su na red do li bubriz i. Bie dobro ako mi se ne vrati glomerulonefritis iz 210 laenje jaja 42 JNA. Palo mi je na pamet: ako me ko bude pita kako mi je bilo na Himalaji, re u da je bilo cool, da san tamo ladija jaja. Onda su Stipe i Slovenac i li snimit prilog. Za slovensku televiziju, za neki film . Stipe je starta kameru a Slovenac, koji je sidija na stini, krenija je s tekst on iz prve, i to totalno uvjerljivo, ka nepalski Oliver Mlakar. Mlakar je inae roe n u Ptuju. Slovenac je ne to pokaziva prston iza sebe i onda reka "Lhotse". Znai, Poi, oe, ti it 1 u Dingboche: ovo je Lhotse! Impresivna planina. ^ ^ veduta mista s Ni an smija ni ta govorit, jer je na snazi bilo "ti ina, snima se". Lhotseon u pozad Ali zato je bidni Mlado zaboravija na zabranu. Dokaska je do mene i glasno me pi ta: Ima ti jo koju maju? Ja san sve svoje potro ija! Stipe i Slovenac bisno su se okreni li prema njemu. Sjeba in je snimku, morat e ponovo. Mlado je u u asu pokrija rukon usta. 211 himalaja u 77 pria Kad su generali zavr ili prilog, i dalje ni an tija ni ta pitat, jer smo ionako i li u t

om pravcu. Lhotse nan pouzdano nee ute. Zanimalo me puno toga, ali mora san to izv est lukavo, da naveden Stipu na priu, a ne da ga zapitku-jen, pa da me Slovenac o pet optu i kako san araika. Nakon jo devet brda i dolina do li smo do Dingbochea. Slovenac je skinija ruksak i proglasija: Odmor i hrana! Fala kurcu promrmlja je Stipe. inilo mi se ka da cilo vrime trekin-ga umire od gl adi. Ovi put ogladnija san i ja. Bili smo na proplanku, malo izvan sela. Restora n je izgleda skroz pristojno. Vlasnica je, naravno, bila prijateljica od Slovenc a. Srdano su se zagrlili. Viki, hau ar ju, o ajm hepi to si ju egejn, cmok cmok. Mo da Slovenac ovde potajno odr ava harem? Morat emo ovo prijavit gospoi Cveti. Pancake w/Jam. Honey....................................170.00 Cinnamon Pancake.......................................180.00 Apple Pancake.............................................200.00 Tibetan Bread vv/Jam. Hony..........................200.00 Chaparti vv/Jam, Henev.............................155.00 Lcmon Pancake.................................................200.00 french dish ometene Mountam...... .............. sobo (Wich Cheese, Mushroom, Ham *. P< Crepe with Eggs & Cheese...........................35000 Crepe wiih Cheese .................................. 1 [ , Crepe with Chocolate ......................-..... i0C,-.Crepe wWh Marmatade.................................... Crepe withH*nev............................................^ Crepe with Sugar................._...........................300.00 TOASTS Rs. Nevjerojatni jelovnik svrati ta "Snovvland" u Dingbocheu, s juvama sve u esnaest Plain Toasts.....................................................130.00 Toast w/jam. Monev.........................................150.00 Toast vv/Fried Eggs (2 eggs)............................260.00 Toast w/Omelette (2 eggs)..............................260.00 Toast iv/Scrambled Egg (2 eggs).....................280.00 French Toast ...........................2S0.00 Garlic Toast .......................180.00 Cheese Toast.............................................250.00 Ausn-ian Toast ................................350.00 EGGS Plain Omeltrtte Cheese OmelcUt V'egelable Omelct 1 S0.00 ;2u.(io ..170.00 SOUP rs. Garlic Soup............................................ Tomato Soup...........................-............ Mushroom Soup................................... Chicken Soup..................................... Egg Drop Soup................................... Potato Soup........................................ Vegetabk Soup...................... Tomato Egg Drop Soup.............................. Veg. Rara Noodtes Soup............................... Sherpa Stew (Ve jetable, Noodle, Gartic PotatoV Tomato Noodle Soup.......................... Chicken Noodles Soup............. Eeg noodtes Soup...........-..... French Onion Soup w/Chee ... Spu.ach Soup.......................-...................... Frcsh Home Made Soup......

U5.00 H5.00 \45.00 '.V45.00 145.00 145.00 145.00 It'O.OO \65.00 190.00 15.0( lt>5 212 laenje jaja 42 Jelovnik je bija udo Isusovo. ta mislite, koliko je razliitih juva ena nu-' dila u s vome restoraniu usrid Himalaje, na 4350 metri nadmorske visine? esnaest! Juva od bi loga luka, pomidora, gljiva, pa pilea, bujon, od kumpira (to se u Njemakoj zove ka rtoffeln suppe)... Zatim jo juva od povra, pinata, francuska juva od luka, erpaska j uva, rara (evo dobre rii za kri aljku!) i jo pet- est varijacija, a na kraju "fri ka dom aa juva", specijalitet kue. Neka me Zeus spr i munjon s Olimpa (i tamo se Stipe popeja) ako igdi u Hrvatskoj p ostoji restoran sa esnaest vrsta juve! A ne bi se okladija ni da ih pari ki "Maxim" ima toliko u ponudi. Juve sve u esnaest! Najradije sad vi e ne bi nigdi ni i a, nego bi lipo sidija do naveer ovde za stolon, gleda Lhotse kroz ponistru, a u meuvrime nu izija po jedan pijat od svih 16 juva, da za ekskluzivne kulinarske prirunike m ogu dat strunu ocjenu o tome ta se isplati naruit u "Snowlandu" u Dingbocheu. Ovo ti je uvena stina Lhotsea. Tri kilometra visoka. Najvei problem Himalaje. Tu s an se i ja penja obja njava mi je Stipe posli, dok smo siti i veseli napu tali Dingb oche: Vidi trokut od vrha, a ispod njega ka u negativu bili trokut s vrhon prema doli? Vidin odgovorija san pobo no. E, do a san do tamo, pa jo malo vi e. To mi je mo da bija najbolji uspon u ivotu. Ali kako, ekaj? pobunija san se pa ti se nisi popeja na Lhotse! Ili san ja ne to za buca? Slovenac me uja pa se nasmija ka malome ditetu: Moram ti nekaj razlo iti. Ali ve za komercialne ekspedicije? Naravno odgovorija san ratoborno: to je kad plati i neki profi te dovede do vrha. Bravo. Ti plezalci s komercialnih ekspedicij so... kako vi temu reete... bezveznj aki? Peta liga. Videl bo , ko pridemo pod Everest, tam bo na desetine komercialnih ekspedicij. Samo va e enske niso komercialna ekspedicija, vsi ostali pa so. erpa po stavi vrv... u e, vse pripravi, tvoje je samo da hodi . Ta stena tukaj, ki jo vidi , t ukaj erpa ne gre. Tu niko ne gre! V celi historiji, do tistega belega trikotnika pod vrhom, je io mogoe dvajset ljudi. Kimnija san glavon, gledajui gori u megastinugu Lhotsea: Fala, Viki. Sad razumin. Stipe mi se nasmije ija i potap a me po ramenu: S druge strane, ima pravo, ni an se pop eja na vrh. Ali nema to veze. Svejedno mi je to bila najkvalitetnija penjaka dion ica ikad. Nije uvik sve u vrhu, zna ... -Vidi trokut od vrha a ispod njega ka u negativu bili trokut s vrhon prema doli? Vidin odgovorija san pobo no... 214 lhotse, zid smrti "Za svaki pokret tribalo je iskopat jarak do stine, koja je ponegdi bila skroz o komita, s naslagama sniga. Za to je tribala nevjerojatna snaga. Bija san u nekom fantastinon raspolo enju. inilo mi se da sve mogu. Bila mije to mo da najbolja partij a u ivotu". himalaja u 77 pria Za ekspediciju na Lhotse, bilo je to 1981. godine, voa je bija pokojni Ale Kunaver . On je u to doba bija najvei autoritet za Himalaju u Sloveniji, a mo da i u ilome s vitu. Ima je sjajne ideje. Recimo, 1975. organizira je glasoviti uspon na ju nu st inu Makalua. Uspilo se popet pet zvizda slovenskog penjanja: mladi momci Gro elj ( da, ovi na Slovenac!) i Zaplotnik, ne to stariji rauf, a do vrha su jo do li Manfreda, Kotnik, A man i Dov an. Ne znan za to Ale Kunaver nije organizira i Everest 1979. pria Stipe mo da se u to me bija posvadija sa njihovin Savezon, ko zna? Uglavnon, Everest je preuzeja Ton e ( karja, op. a.). Izvorno je Ale ova ideja bila da se rade te velike himalajske st ine, i onda je do a Lhotse. Ale je tija stvorit najbolji mogui tim, pa je sastavija anketu za sve nas koji smo bili u ekspediciji na Everest, i jedno od pitanja bil o je ko bi s kim i a. Ba po tom principu se posli slo ila ekipa. Ale je shvaa da penjai iz unutra njeg kruga, iz elite, najbolje znaju ko je dobar, ko se sla e a ko ne...

Tako su i na ega tipana pozvali na Lhotse, jer su ga najbolji slovenski hi-malajci izabrali u idealni tim. Bilo je dvadeset penjaa, sve Slovenci, i jedan gost iz Ma kedonije, Jovan Popovski. Ta stina Lhotsea, vidija si je, visoka je tri i po kilometra. Samo stina. Uoili s mo je izdaleka, ali kad smo dolazili ispod nje bila je kompletno u magli. Digli smo ator tamo u Baznom logoru i ujutro je svanilo sunce, lipo vrime. 'Di je stina , govorin ja. Viki di e glavu i govori: 'Pizda, evo je'. Kad smo to vidili... ok! S trmina orija ka. Rekli smo: 'Ajme, neemo nikad do gori!' Ali ekipa je odlino radila. ezdeset i tri dana bili su u stini. Razbili su petnaes t cepina. Tvrd, te ak rad. Golema opasnost. Prava sria da niko nije poginija. Tu se dogodila i jedna bizarnost. Stipe je dobija napad bubre nog kamenca na 6000 metri! I ne samo to - na Lhotseu je posta kraljevi sa zrnon gra ka... Ono, boli me, povraa mi se, ne to je lo e, ali nisi siguran ta je. Po-moga mi se spust it pomou u adi Filip Bencelj-Crni. Poginija je sad u pro-lie (2009. godine, op. a.) u Slovenskim Alpama. Spustija san se na ledenjak, doli me doeka doktor, iknija mi injekciju protiv bolova. Tili su me nosit, ja in ni an dopustija, i tako san sam d o a do Baznog logora. Tamo mi je doktor zviznija jo jednu injekciju. Ta druga mi je odnila bolove ka rukon. Posli san taj kameni popi kija na 8000 metri, ta je sigurno svjetski visinski rekord za ispisani kamen. Bija je prilino velik, ka zrno gra ka! Stavija san ga u praznu kutiju aspirina i sauva. 216 lhotse, zid smrti 43 A kako je izgleda uspon ivota? Penjanje vertikalnin liticama Lhotsea na kojima je tribalo ruke do ramena zabijat u snig da bi se napredovalo centimetar po centim etar? To je bilo u zadnjem u u, kad san i a s Janezom Benkoviem. On je isto posli umra, ustv ari obisija se. Eto, povjerija mi je Stipe, pokojni Janez bija je malo lud u glavu, kako reemo mi u Splitu. Odlian penja, ali ima je jedva primjetnu crtu patogene ludosti. Na kraj u se obisija, bidan. Stipe i Janez do li su u zadnji logor, u peticu. Cilu no je cipa snig, a ator je zap ravo bija u jednoj bu i i kako su padale krupne pahulje, ator je sve vi e i vi e upada u bu u. Cilu no su kopali, vi e Stipe nego Janez, da bi uope imali arje. lhotse, zid smrti 43 Bili smo tri metra unutra u rupi sia se Stipe a on je stalno govorija da e, kad sv ane, i samnon ako vrime bude lipo. I eto, vrime je zaista ujutro bilo krasno. Mi se spremimo, dogovorimo se, ja u ponit ator, ti e Janez ponit motke, ja vriu, ti pros tirke, ja kuvalo, ti posude... sve lipo po-dilili i krenili u uspon. Bilo je lud ilo penjat se. Stra no opasno i te ko, ali istodobno puno neke posebne lipote. Triba li smo ruke do ramena zabijat u snig, stina je bila totalno pokrivena sni nim nano sima. Mora san uvlait ruke i init ka neki tunel, razumi , da bi moga uope do do kamena . Za svaki pokret tribalo je iskopat jarak do stine, koja je bila vrlo strma, po negdi skroz okomita, s naslagama sni ine. Za to je trebala nevjerojatna snaga. Dru ga mogunost je bila da ignorira stinu i da jednostavno upire u taj meki snig, pa da tako napreduje . To je bilo masu rizinije, ali upustija san se i u taj ludi okomit i ples po povr ini sniga. Kako da ti objasnin, bija san u nekom fantastinom raspolo e nju. inilo mi se da sve mogu. Osjea san ve tada da mi je to mo da najbolja partija u i votu. A je li zbilja bila? Ja mislin da je, nije bilo boljih! Meutim, nije moglo sve i savr eno. Stipi je Janez spremija neugodno iznenaenje. Okrenen se u jednome momentu doli, i vidin - on se vraa! Ja vien: 'Beni, di e ?', a o n meni: 'Ne morem'. A u pizdu materinu', zabe timan ja: 'mogli smo drukije raspored it opremu, zajeba si me'. On se ne obazire, vie odozdo: 'Aaaa, ne morem vi e, ne mo rem!'. I ta u sad? Ne morem se vi e ni ja vraat doli po ostatak opreme... Cilj in je bija podignit esti logor i vidit ta ima gori, kakvo je stanje iznad rub a toga nebeskog bilog trokuta di ovik jo nikad nije stupija. Stipe je sad bija sam samcat, na vjerojatno najte emu moguemu usponu na iloj Himalaji, bez pola opreme ko jon bi moga formirat taj esti logor. Ipak san nastavija sam slega je Stipe ramenima ta re, do a san do toga mista nakon et sati penjanja, govorin o visini od 8150 metri. Priko radiostanice Ale Kunaver me pita: 'Je li zna ta radi ? Sam si, Stipe!' Ja mu odgovaran da znan ta radin, da je

sve je u redu. Popnen se i povirin iza kantuna stine, a tamo zajeban teren za p oludit, potpuno nemogu! Stipe je ipak, unato svemu, uspija postavit ator. Na a je pogodno mi-sto na grebenu iznad kojeg je bila takozvana "gljiva", velika nakupina sniga koju napravi vitar . U podno ju te gljive majstorski je instalira ator, i to bez motki, koje su ostale kod Benkovia. Sna a se u situaciji u kojoj niko drugi ne bi. Zavida je vide direkt no u strop od leda i tako razapeja ator. Javija je 219 himalaja u 77 pria Kunaveru kako je sve obavljeno, ator je montiran, te da se vraa. S osjeajen zadovol jstva zbog obavljena posla krenija je nazad. Slovenci posli vi e ni ta nisu tribali radit oko Logora 6, samo su onili svoje stvari , eka ih je kompletno postavljen ator by Stipe Bo i. I koji ga onda Slovenac ne bi po e lija u ekipi? Uspija je sve to obavit i bija je zadovoljan, ali izgubija je puno vrimena i zna je da e povratak bit problem. U "petici" nije bilo nikoga, a Logor 4 bija je na sedan iljada i ne to metri. lhotse, zid smrti 43 r Zna san da su u tome logoru Kotnik i, ako se dobro sian, Vanja Ma-tijavec. Kad sa n silazija, poeja je padat mrak i krenile su lavine. Pamtin ka danas jednu od naj neugodnijih situacija u ivotu: stojin u nekome lijebu, raskreen, a lavina mi iba izm eu nogu! Da me onda povukla... gotovo. Nekako je stiga do mista di je mislija da je logor, ali kako je to zapravo bila bu a a ne ator, falija ga je za sto metri. Ko e se sad popet nazad tih sto metri? Zn a je, meutim, da doli nema nikoga do Logora 1. Sam po noi, minus 30, pogodit e me kamen, odnit e me lavina. Ni an ima izbora. Komple tno iscrpljen, lud od umora, smrznut, ipak se odluin vratit tih sto metri gori. U to je poela prava oluja. Ni an ni ta vidija, samo to u e koje smo mi prije ostavili. Pe njen se gore sve onako otprilike, naslipo, ubija me vitar i ladnoa, i ponovo malo falijen, ali onda konano naen neko pomono malo u e koje su oni stavili. Zapravo nisu ga ni stavili nego je visilo do te njihove rupe. I ne bi ih ja ipak na a, nego mi se ukazala na miseini malo svitlija padina. Oni su imali lampu i svitlo je iznut ra iz bu e probivalo kroz snig. U agoniji san dopuza do tamo, gurnija ruku u bu u, a oni su moju ruku povukli unutra. Upa san u bu u i tako kompletno iscrpljen ipak u zadnji momenat do a do spasa... Sam po noi, minus 30, pogodit e me kamen, odnit e me lavina... 221 mrav U planini "Zna ta me tiralo naprid7 Osjetija san punon snagon da niko to ne more na svitu nego ja! To je stra an osjeaj, vrhunski. Koliko san malen i ni tavan, a opet koliko san jak. Pre ivljavan u golemon elementu. Prkosin divovskoj planini. .." Par dana posli toga Stipinog herojskog podviga Slovenci su jo dva puta provali i do li su mo da sto metri vi e od njega, negdi malo iznad 8250. I gotovo, vi e se nije moglo, stigli su do ruba stine. A stine u gornjemu dilu strahovito su opasne. Naslagane su ka kupe na krovu, sve prema doli, nema hvati ta i jako je klizavo. Mo da nema opasnijeg mista na iloj Hima laji. Tu malo dalje desno, stotinjak metri prema istoku, poginija je znameniti J erzy Kukuczka. Ve san prije spominja Kukuczku, a red je ovde u prii o Lhotseu re i malo vi e o sjajn ome Poljaku, jer mnogi ba njega smatraju najvein hima-lajcen svih vrimena, iznad r azgla enoga Reinholda Messnera. Bija je veliki Messnerov rival, njih dvojica su se borili ko e prvi osvojit svih 14 vrhova od osan iljada metri. Prvi je uspija Messner, godinu dana prije Kukuczke, ali triba re i to da je Messn eru za taj pothvat tribalo esnaest godina, a stra ni je Jerzy sve te vrhove sa ija za samo osan godina! Poeja je 1979. i to ba s Lhotseon, naravno s lak e strane. Godine 1985. se popeja na Dhaulagiri, Cho Oyu i Nanga Parbat, a tijekon 1986, gotovo n evjerojatno, uspija je osvojit Kangchenjungu, K2 i Manaslu! Za vrime te slavne o smogodi nje epopeje Kukuczka je ispe-nja devet novih smjerova, ostvarija jedan sol o uspon, etiri u alpskome stilu i ak etiri tijekon zime, ta je posebno te ko! Dolazija

je iz siroma ne komrav u planini 44 munistike zemlje i esto je sam improvizira opremu, a robu je kupova po second-hand duanima. Na kobnome Lhotseu, na koji se takoer penja zimi, godine 1989, izdalo ga je polov no u e koje je kupija na pazaru u Katmanduu. Skliznija se na tim ploama, koje su manje-vi e iste strukture i oblika ka i na ovom e dilu di smo se mi uspinjali pria Stipe: Nalazija se na 8350 metri. Kako se skli znija, u e se zateglo i puklo. Bija je to velik ok za sve penjae. Kukuczka je, zna , u z Messnera bija neokrunjeni kralj Himalaje. Popeja se na svih 14 osamtisunjaka. M ene to, fala Bogu, niti onda niti sada nije zanimalo. Ide skupljat ne to, pa doe u si tuaciju da ima 80 posto kako e poginit a 20 posto da e ostat iv... Triba spomenut i munu priu u sredi tu koje je Tomo esen, poznati i nekad ugledni slov enski himalajac. On je u prolie 1990, nekoliko miseci prije pothvata dvojice Rusa , svitu proglasija da se sam samcat popeja na vrh Lhotsea priko Ju ne stine! To je mnogima odma bilo sumnjivo. Kako to da je taj mitski uspon, na kojemu su s lomile zube najbolje svjetske penjake ekipe, sad odjedanput svlada jedan ovik u so lo pothvatu i to, karikirano, u tri dana i s jednon termosicon? Ipak, morali su mu virovat jer je takav bija penjaki bushido: nikad dotad nije se dogodilo, niti je bilo zamislivo, da neki himalajac la e oko tako va nog i velikog prvenstvenog usp ona. esen je dobija silna priznanja, slavili su ga iron svita ka heroja. Onda je pukla afera s fotografijama. Otkrilo se da je esen svoj navodni podvig do kumentira snimkama koje uope nisu bile njegove! Nego - ta mislite ije? Od Vikija Gr o elja! Na ega Slovenca. Neke su snimke bile ak i od Stipe Bo ia. esen je lukavo koristi a kadrove koji su mogli bit snimljeni i s lokacija pri vrhu Ju ne stine Lhotsea, a li na Slovenac ga je raskrinka i svima objavija: Tomo la e. To su moje slike! Izbija je veliki skandal. Najvei svih vrimena u penjakon svitu. esen se branija daj e ri o zavjeri ljubomornih konkurenata, ali malo mu je ko povi-rova. Posli je rev idira prvotne izjave i ustvrdija da se, dodu e, nije popeja na vrh, ali da je stig a do vr noga grebena. Prema opemu mi ljenju, i nekin originalnin fotkama ta ih je snimija, do a je najvi e do 7000 metri. "Afera esen" nanila je veliku tetu himalajizmu. U medije i penjake udruge otada se uvuka crv sumnje. Zauvik je umrlo ono staro, naivno vite tvo plemenite kaste ije se po tenje nikad nije dovodilo u pitanje. Jerzv Kukuczka: mnogi ba njega smatraju najvein himalajcen svih vrimena 225 himalaja u 77 pria Ujesen 1990. pod Lhotse su stigli bau ke. Posli punog desetljea rvanja sa Zidon smrt i, svi su se poku aji razbili ka valii u klisurinu, dok se pod vrhon nije ulo "Davaj , davaj!" Kako su, zaboga, Rusi ipak uspili ispenjat taj stravini South Face Lhot-sea? Jedi ni koji su do li na vrh s nemogue strane, svladali stinu, klizave ploe, sve, i to pr ije dvadeset godina. Niko posli Rusa nije ponovija taj pothvat, iako su poku avali Japanci i Korejanci. Pita san to Stipu za stolon, uz sok, a on mi je sve crta n a salveti, ka Tuman: Evo, vidi , Rusi su se ovde penjali, kroz zajedu... Zajedu? prikinija san ga Jel to neki slovenski izraz? Nije, to i mi ka emo tako, ri je iz penjakog argona, oznaava lijeb pod pravim kutem. oz tu zajedu, taj lijeb, popeli su se Rusi. Onda je to bilo lak e nego ovo priko live strane zida di ste vi i li? Ne bi reka. ak je na smjer bija ne to lak i! Uspon kroz lijeb tehniki je izvanredno z jevan ali, eto, Rusi su ba tu tili i ispenjali su vrh. Bili su to, neka se zna, Ber ov i Karatajev, 10. 10. 1990. Za istu desetku! Kad Stipu pitate ta misli, bi li se Ju na stina mogla lak e prepenjat danas, kad je l ogistika puno bolja, iskreno odgovara da ne viruje. Ri je, ka e on, o situacijama d i je potribno da ovik pomakne prag uobiajenih mogunosti, da ue u sferu transcendenci je, u takozvanu "zonu". To se ritko dogaa i uspjeh se u takvome pothvatu ne mo e ja mit. Previ e se stvari mora poklopit, a rizik je jezivo visok. Kad se Stipe sa Slovencima penja na Lhotse, manje-vi e su sve morali radit sami. er

pe bi in onile stvari do Baznog logora, ali nemogue je na erpu koji bi se odva ija zag rist u surovi kamen i plavi led Lhotseove stine. I li smo dalje, dalje i dalje, prolazili mistima di je prvi put do a ovik, po u asno te in terenima sia se Stipe: Nije bilo mista za sist i odmorit se, ma niti s pola gu zice, ako to misto nisi sam sebi iskopa. Tamo di san se ja penja kad me Benkovi o stavija na cidilu, niko nikad prije nije prosa. Mo zamislit osjeaj kad se okrene i pogleda oko sebe! Vidija si kolika je to stina. Gleda san deset kilometri prema z apadu, nekoliko kilometri prema istoku. esto bi proirija ispod sebe, doli niz okom itu liticu. ak se i meni, iskusnome penjau, svaki put zamantalo od prizora. Tri ki lometra jezovite provalije, dubina koja se ne mo e doarat riima. A iznad mene jo pola kilometra. Bija san na stini ka mrvica, a okolo paklena strmina. Bisnile su olu je, padale kamenine od pedeset tona, valjale se gigantske lavine. atori u stini bi li su ka glava od ibice, a ja san bija ne mrav, nego sto puta manji od 226 mrav u planini 44 mrava. U svakome trenutku mo e poginit, i ne da mo e , nego e sigurno poginit, osim ako isi strahovito spretan i spreman. A onda se Stipe naas zaustavija i naglasija: Ali pazi sad ta me tiralo naprid. Osj etija san punon snagon da niko to ne more na svitu nego ja! Niko. To je stra an os jeaj, vrhunski. Koliko san malen i ni tavan, a opet koliko san jak, da u tom golemo m elementu ipak pre ivljavan i iden gore, stalno gore. Prkosin divovskoj planini.. . Stipe i Slovenci sve su morali radit sami. I danas je nemogue na erpu koji bi s . od va ija zagrist u surovi kamen i plavi led Lhotseove Ju ne stine "7 vinko tsotse Da san mlai, i a bi u Stipe na repeticije. Marljivo bi se penja i trenira, ka Uma Thurman kod onoga uit elja borilakih vje tina u "Kili Billu". Prvo po Mosoru, pa u Alpama i na kraju bi k renija na Lhotse. Priko ju ne stine do vrha! Gazili smo prema Tukli, uzbrdo-nizbrdo, uzbrdo-nizbrdo. Prete no uzbrdo. Nije mi b ilo lako. Inae mi se mantalo od napora, a sad me poela obuzi-mat neka posebna slab ost, ka neki pamuk u glavi. Neko vrime san hoda uz Slovenca. Nije mi padalo na pamet da mu se obratin, a jo m anje da se alin na svoje boljke, da me ne bi prozva Jeremi-jon. Naprotiv, odluno s an stupa i glumija bledoputog revolvera a iz D or-d ije, oveka koji je do ao tiho i u ao u legendu. Slovenac se meni prvi obratija, i to prilino srdano, ka ta me i inae tretira posljed njih dana. Valjda ga je grizla savjest ta me u Kvangjumi uvridija da san klepetal o. Daj povej po teno pita me gledajui iskosa ali zdaj misli v sebi: " ta je meni ovo t alo?" Iskreno reeno, ne procidija san: Tako san razmi lja prije putovanja. Osim toga, tol iko san umoran da ne razmi ljan ni o emu, samo o tome kako da doen do Tukle. A posli emo vidit. Hehe, dobro komentira je Slovenac, pa doda: Ve , ko so meni doktorji operirali hrb tenico, takrat so mi rekli da do konca ivljenja ne bom ve mogel voziti bicikla. Ni ti skakat preko kozleta... jel tako vi ka ete?... a zaposlen sam pa kot uitelj portn e vzgoje, na osnovni oli. Jel? A kad su te to operirali, nedavno? himalaja u 77 pria Ne ba . Pred petindvajsetimi leti! Dvajst i pet godina? Pa kako si se onda penja na vrhove? Za plezanje na Himalajo doktorji niso ni povedali! Haha, nemoj zajebavat! Ne, res je. En osemtisoak sam splezal pred operacijo, ostalih devet pa potem. Gleda san ga s divljenjem Kralj govori o osamtisunjacima ka da su kum-piri. I zaj ebaje se sa ivoton. Operira je kimu, pa de van osvojija jo devet supervrhova. Nije ma la stvar bit najuspje niji slovenski himalajac. Oni su ipak penjaka velesila. Kako vi Slovenci sad stojite u svjetskin razmjerima? Jeste jo meu najboljima? Smo. Ampak v zadnjem asu padamo. Tako je to: v pedesetih so bili najbolj i Avstrijc

i... ekaj, a vicarci? Drugi na Everestu, prvi na Lhotseu... vicarji so bili dobri, ampak ne tako kot Avstrijci. V ezdesetih so pa najbolj i bili Japonci, potem pa v sedamdesetih Angle i, v osemdesetih Poljaki... Kukuczka. Kukuczka, ja. V devedesetih mi Slovenci. Zdaj so najbolj i Rusi. Pogleda san priko ramena na Lhotse. Ala ta je moan! Palo mi je na pamet: kad bi Vi nko Coce bija erpa, preziva bi se Tsotse. Koliki bi kvocijent dale kladionice pri poku aju uspona Tsotse na Lhotse? Osvojila me ta planina, ta divovska stina. Lhotse je sto puti lui od Everesta. En ti Everest i njegovu zastavu! Da san malo mlai, i a bi u Stipe na repeticije. Godin ama bi se marljivo penja i trenira, ka Uma Thurman kod onoga uitelja borilakih vje t ina u "Kili Billu". Prvo po Mosoru, pa na Velebitu, onda u Alpama i na kraju bi krenija na Lhotse. Priko Ju ne stine do vrha! Onda san zatresa glavon. Koga ja varan? Taman da san se krenija pripremat od vrt ia "Kekec", penjui se ka 4-godi njak na stablo u dvori tu (uz pomo erpanica, tete Dese tete Line), na ovoj bi planini poginija ka zec. Ubila je velikog Kukuczku, a di ne bi mene? Za ovi zanat ovde mora bit lud, to je istina. Taj uvjet ak i ispunjavan. Meutim, im a i jedna kvaka. U svoj toj ludosti mora imat botun za ukljuivanje razuma, koji ti ka e "Dosta!" kad je ivot u oitoj opasnosti. Taj botun Stipe i Slovenac imaju, a st otinama drugih slavnih himalajaca ba on je falija da bi sauvali ivote. 230 vinko tsotse 45 Po svome karakteru, siguran san da ne bi zna odustat sto metri ispod vrha. Kad b i ve uspija do dotle, i a bi dalje s poklien "Huraaaa!" i, ako se ne bi strmopizdija s koje stine, neslavno bi se izgubija i smrza u povratku. Druga je superva na stvar za penjaa to da mora bit ilav i izdr ljiv na ladnou. Tu san v malo slabiji. Na minus pedeset reka bi: "Ubijte me, samo me nemojte init patit!", zatim bi lega i slatko zaspa u snigu. Tree i po meni najva nije: za vrhunskog himalajca mora bit izuzetno snala ljiv. Evo je dne priice koja e najbolje ocrtat to o emu govorin. Negdi u umi izmeu Lukle i Namche Bazaara vidija san kako se Stipe u hodu, nije nit i zasta, vje to sageja i diga s tleja odbaeni otvara s kantice Coca-Cole. Pomislija san: vidi ti na ega Stipe, i o ekologiji razmi lja. Ali ne, nije to bilo u pitanju. Stipe je, naime, taj otvara meija i spe tava pod prs tima i od njega na kraju oblikova baluni. Onda je baluni, sve u hodu, umetnija ka ba linjeru u svoj planinarski tap, koji se bija pokvarija. I tap je proradija! Opet s e moga izvlait i sklapat, sve pomou te prirune kuglice! Kad bi se ja toga uspija sitit, a kamoli tako ne to provest u djelo? Nikad! Prvo, ne bi me uope interesiralo na kojemu principu tap funkcionira. Niti u snu ne bi ga pomislija popravljat. Ako bi se pokvarija i raspa u dijelove, zabe tima bi i karta ga uz put. Stipe je, sitija san se, isto tako spasija Slovencu raufu bocu za kisik kad su bi li nadomak vrhu Everesta. Pljunija je, pljuvaka se smrzla, i tako je za-epija vent il. Mo da je tako raufu spasija ivot. Istu stvar kasnije je ponovi-ja i sa svojon bo con za kisik. Ou re, fizika izdr ljivost se mo e ste, umijee penjanja se mo e nauit, ali snala ljiv ma ili nema . Furbasti Stipe, snala ljivih vla kih gena, najjai je upravo u tome: u spos obnosti da inteligencijon i dovitljivo u, te sa deset spretnih prstiju, pobijedi sv aku nepredvienu nevolju. Sam svoj me tar. Tonije, veleme tar. Hotel (tako pi e na kuici!) na rajskoj visoravni negdi izmeu Dingbochea i Lobuchea: komfornije ba za pet zvizdica, ali je zato pogled meu najlip ima na svitu tii Za guzicu Kako bi uope obavija veliku nu du u himalajskin uvjetima7 Prvo, prob lem je smaknit sve one ruksake, tapove, lumbrelu, termosicu. Dok posla e sve to kako triba, ve ti mo e pobi u gae. Usrana minka defilira putem za Katmandu. Izbili smo na bajkovitu visoravan, sa svih strana okru enu divovskin planinama. Isprid nas je Cho Oyu, tu desno je Lhotse i u pozadini Everest, a kad se osvrnet e, tamo daleko iza nazire se, vidite ga, vrh Makalua. Everest je prvi, Lhotse etv rti, Makalu peti i Cho Oyu esti vrh po visini na iloj Zemlji. Mi smo momentalno na

krovu svita proglasija je Stipe. Mlado je velikon brzinon izvadija aparat, ali onda je zasta. ta slikat? Ne postoj i toliko irokokutni objektiv da bi uspija uvatit ovakav prizor. Svuda oko nas bij a je mirakul. ta je najbolje, nigdi nikoga, ni ovika ni jaka. Bili smo sami samcati usrid srca H imalaje. Nismo i li preko Pherichea, standardnon ruton, nego nas je Slovenac vodij a svojin puten, kroz ovu neopisivu aroliju. Do lo mi je da ga zagrlin, ali san odus ta. Ko zna kako bi on to shvatija? Pripi alo mi se od uzbuenja, pa san br e-bolje zamaka iza jedne stine, odbotuna pi apre t o i pustija mlazi. Ekipa je nastavila hodat, ne obazirui se na mene. Zakopa san se t a san br e moga i potra prema njima. Pravilo je sljedee: kad neko iz ekspedicije stane radi pi anja, nema zaustavljanja. Ako je u pitanju, da se fino izrazin, velika nu da, onda zavisi. Amatere se eka, p rofije ne. Generali su ionako na ovome trekingu hodali dva puta sporije nego ta b i realno mogli, i to ne toliko zbog Mlae, jer Mlahimalaja u 77 pria o je zvir, nego radi mene diletanta. Kad bi Stipi ili Slovencu do la potriba, samo bi skrenili s putia negdi u grmlje ili iza stine, obavili bi to ta imaju, i ve bi z a dvadesetak minuti bez problema stigli ostatak ekipe. Jedanput san pita Stipu mogu li ga slikat dok pi a, jer ako je Fea Klari slika Smoju kako pi a u more, ta ja ne bi moga ovjekovjeit njega kako pi a na Himalaji? Na to je on odgovorija: Slikaj, nema problema! i doda Ja imam Vikijevu sliku kak o kaki! ta se defekacije tie, meutim, mene nisu morali ekat, jer ni an tija za-stajat uz put r adi srala. Radije san trpija. Kako bi to uope obavija u himalajskin uvjetima? Prvo, problem je sma-knit sve one ruksake, tapove, lumbrelu, termosicu, dvi boce vode. Dok po-sla e sve to kako triba , ve ti mo e pobi u gae. A ako zbilja pobigne u gae... erpe s bor ama, u kojima su rez ne mudante i duge gae, idu svojin puten. Dakle, mora bi ili izvu iz ruksaka skroz mokre, znojne mudante od zadnje promine, ili... ne bi ima izbora nego hodat usra n desetak kilometri. I to po zajebanon terenu. Ne mogu zamislit goru sudbinu. Us rana minka defilira putem za Katmandu. Onda, skidanje gaa i mudanata, te izlaganje osjetljivih dijelova anatomije moguin minus temperaturama. Brrr. Dalje, kako se obrisat? Kako organizirat odlaganje ot padnih tvari? Stipu je udilo kako ja, za razliku od Mladena, nikad ne skreen uz puti na du i rok. K ad smo ve pro li arobnu visoravan, i opet se penjali uskin planinskin puteljcima na kalvariji prema Tukli, iznenada me zapita: uj, a ide li ti kad na WC? Nakesija san se: Na WC iden, al' di ti ovde vidi WC? Ako misli na sranje u prirodi , to zaboravi. Ja se vama udin kako vi to uope mo ete provest u djelo. Ajme majko! kri a se Stipe pa ima li iega lip ega nego to uinit u prirodi? V sodelovanjo z naravo dobacija je Slovenac. Iako, ima i kompliciranih situacija zami ljeno je reka Stipe i okreni-ja se Sloven cu: Se spominje kdaj se pokojni Nejc i el olak at? Eh uzdahnija je Slovenac. Pa je unija i potem propa kroz led? nastavija je Stipe: Hudi, cili se smoija i sm . Kako se ne bi spominjal? protrlja je bradu Slovenac: Ampak je 234 tii za guzicu 46 pozneje, ko smo se vsi mi smejali, krial: "Pri tak nih prijateljih, ne rabim sovra ni kov!" Ja se nikad u ivotu ni an posra u prirodi, niti virujen da ou u budunosti! sveano s proglasija. Gospode Bo e! zapanjija se Stipe to ne mo e bit istina! Ajde, kad ve o tome priamo naka lja san se ja objasnite mi proceduru! ivo me zanim ako vi to izvedete, ako recimo nemate papira? Prvo i prvo, u veini sluajeva imamo papira poeja je Stipe to se nosi sa sobon. Ni nae neku rupu, obavi ta ima , papir takoer posli baci u rupu i sve skupa zakopa .

A ako nema rupe? Onda je sam iskopa , as posla. Tema me zainteresirala: ekaj, ti meni oe re da, ako je recimo panika, ako te vrti u drobu, ili nedajbo e ima oliv, svejedno prvo kopa bu u u zaleenoj zemlji? U to mi je te ko povirovat. Pa dobro slega je Stipe ramenima u nekim situacijama rupa se mo e i priskoit. Ako ima trave, pa travice kakljaju? Neka kakljaju, ta ima veze. Dapae. Aha. A ta je s brisanjen? ta s brisanjem? Pa ako, recimo, nema papira, kako se obrisat? Ne valjda kamenon? Stipe je zasta i uzdiga jednu obrvu: Jesi ti ita Rabelaisa? Zaudija san se. Otkud mu sad Rabelais? Jesan neke stvari, ali davno odgovorija san. Poakaj, tudi mene zanima ta Rabelais! zasta je i Slovenac da uje ta e bit dalje. Izbaciv i tapove naprid, Stipe se zagleda u daljinu: Dok san i a u srednju Tehniku kolu u Splitu, stalno san visija ili po planinama ili po knji nici, najmanje san bija na satovima. Izmeu ostalog, tada san ita Rabelaisa, do ivljaje Gargantue i Pantagruela. Dobro se sian, Gargantua je izjavija da su za b risanje guzice najbolji mladi tii! Mlado i ja smo zapanjeno gledali, a Slovenac se toliko smija da je zapeja priko grane i deboto kliznija u provaliju. Zamislite da je poginija, kako bismo to pos li objasnili u izjavi za javnost? himalaja u 77 pria ruzinavi tenk Maketu tenka smo prije gaanja morali oistit od sniga, uz ozbiljan rizik od tetanusa. Bila je sva ru zinava i izdrkana, tri kvarta onoga gvo a stajalo je ukrivo. Ta maketa bila je, tad a to jo ni an shvaa, slika i prilika cile JNA. Arhistradanje ivota dogodilo se u zimu sa 83. na 84. u srpskin brdima kod Titova Uzica. Najeba san gore od onih nesrenika na solunskoj fronti, smrza se, posli od toga razbolija, shvatija da je patnja mnogo iri pojam nego ta to 18-godi nji momak u ope mo e zamislit. Bilo je to u JNA, i a san sa svojon eton na logorovanje na planinu ljivovicu di je v ladala nezamisliva ljiva, minus 25. Titovka i zvezda na glavi, injel proizveden u doba Staljina, izme koje su pu tale. Imali smo ator pri vrhu planine, svuda je bija snig, opa bjelina. I zima. Ona u asna, ubitana. Ko nije bija pet dana na minus 25, b ez grijanja, ne mo e ni naslutit o emu govorin. Odma prve veeri, naime, krepala je primitivna portabl pe ta smo je imali u atoru, pa nas je grijat mogla jedino spoznaja da se ovde spremamo na slu bu na oj domovini, S ocijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Kako emo mi noas ovo pre ivit? pita san svoga ratnog druga, Predraga Teofilovia iz L jkovca, koji je bija jednako zimogrozan ka i ja, dok smo u injelima i izmama lijeg ali ispod pokrivaa. Nikako, bre, umreemo! promuca je, dok mu je curija nos, a slina se momentalno led ila iznad usne. U noi san se probudija i shvatija da san zbog dravice i bacakanja uspija izvu d emper iz gaa, te da san na tankome podmetau le a - golih bubrihimalaja u 77 pria ga. Snig je bija svuda okolo i ispod, a bilo ga je bogami i na samome podmetau, k a i svuda po meni. Spava san golih bubriga na snigu na minus 25, a bit e po noi bilo i jo koji stupanj ladnije. Od sigurne smrti spasija me Albanac Avdulji, koji mi je u znak zahvale ta san ga podr a u jednoj kasarnskoj tui (protiv tri Crnogorca) neposredno prid log orovanje poklonija debele pletene katunske bive. Tople, bile bive, Bog ih blagoslo vija. Da njih ni an nazuja, bija bi pokojni, ili bi u najmanju ruku danas ima noge samo do kolina. ake su mi se, naime, ispod dva para rukavica raspukle od ozeblin a, iznutra je zivalo meso, jo i dan danas vide se fri i. ta bi bez tih biava bilo s n ogama u izmama koje propu taju, te ko je i zamislit. Sutradan nakon bubriga na snigu, imali smo ruak na otvorenon. Bija san toliko smr

znut i skoenjen da mi je u kazane s pomijama ispala porcija za spizu. To je bilo o no slino tacni, ta je vojniku slu ilo ka improvizirani pijat. Krenija san, dakle, u bavu sa splainama istrest ostatke od jadnoga obi-da. Prsti s u bili smrznuti i nisu slu ali, pa je porcija, jebalo je jato magaradi, pljasnila u ono usrano bure. Naravno, mora san oprat porciju od smrdljivih vojnikih ogrizak a SDO-a (suvog dnevnog obroka), te skorenoga fa ola i zaleene kupus salate, jer rez ervni pijat nije postoja. Sria, dosta tih otpadaka bilo je smrznuto, inae bi se st o puti izriga pri struganju. Veliki problem bija je posli toga i se popi at. Cupka san prstima oko ka-i a i botuna na SMB gaama, ali se na minus 25 ni an uspija otkopat. Otkazali prsti. Kako bi izbj ega u asno poni enje da se popisan u vojnike gae (opet, rezervnih nije bilo), zamolija san apton prijatelja Envera, Bosanca iz Maglaja, da mi otkopa pi apre to. Poku ali smo se sakrit iza jednog bora, pri emu su nan kitine sniga padale po glavama, ali sve je to ka jastreb pra-tija mlai vodnik koji me mrzija, "stazo" Tokali, majke mu ga spotaknem. Sav sritan da mi mo e napakostit glasno je viknija isprid cile ete: Pauletiu, jel ti to Enver vadi kitu? Pa nemojte u javnosti, bogamu! Moj Maglajlij a je, bidan, odskoija od mene ka oparen, uz ope ruganje. Sva sria, ve me bija odbotuna, pa san nekako, uz Tantalove muke, uspija i upat grdeli na koji se na ladnoi smanjija i potpuno uvuka u sebe, samo mu se kapica vidila. P opisa san se u snig, ostavljajui uti trag u dubokoj bjelini, uz oblake pare koja s e dizala s tleja. Viknija san, riskirajui pr un: Izvolte ga, dru e mlai vodnie, sad je samo va , ako ga elite i vi malo pridr at! 238 ruzinavi tenk 47 Na tome logorovanju bilo je i nekih svitlih toaka, naprimjer gaanje tromblonon. atorsko krilo emo da posudimo... da vidimo... evo, od Pauletia! proglasija je porun k, koji inae nije bija preveliki pizdun, ali na tome logorovanju me i on uzeja na zub. Cila eta e pucat sa moga atorskog krila, ta znai da e ono posli bit za kurac. U srcu brda bila je maketa tenka, izraena od eljeznih sipki. Prije gaanja morali sm o je oistit od sniga, uz ozbiljan rizik od tetanusa. Bila je sva ruzinava i izdrk ana, tri kvarta onoga gvo a stajalo je ukrivo, ali opet se nazirala silueta tenka. Ta maketa bila je, tad to jo ni an shvaa, slika i prilika cile JNA, karikaturalne tv orevine kaste kretena koji su imali mo da poni avaju i gaze bezbrojne momke iz cile tada nje Jugoslavije. Momke koje su poetkon devedesetih i ubijali. Ti jadnici iz J NA nisu znali ak ni odglu-mit da su oru ana sila. Ko zna koliko je decenija ruzinava maketa tenka pre ivila tu u brdu, koliko ju je generacija vojnika gaalo kolskin tromblonima? Ko zna je li i danas jo tamo? Uglavnon, cila se eta izredala gaajui "tenk". Tribalo je zale na uku, na (moje) ators o krilo u snigu, u le een polo aju naglavit kolski trom-blon (koji, naravno, ne eksplo dira) na pu ku M-48 (najgoru kovacu, takozvanu " kljocaru") pa ga ispalit prema tenku sa, ta ja znan, pedesetak metri. I tako pet puti. Raunali su se samo pogoci u skelet tenka, a posebno se cijenilo ako bi uspija tro mblonon zdimit u kupolu. Gaali su svi, pa i starje ine. Porunik je usta s moga atorskoga crven u licu jer je i ma samo jedan pogodak, a debila Tokalia su svi ismijali zato ta u pet hitaca nije uspija pogodit ni jedan jedini put. Najbolji u iloj eti bija je Makedonac Dime jer je skinija tenk tri puta, ka jo nekoliko vojnika, ali samo on je dva puta cima ku polu. Onda san do a na red ja, zadnji od svih. Inae ne ba primjeran vojnik. Taj isti poruni k jedanput me, na nekome drugome terenu, za vrime kopanja kanala zapita: Dobro, Pauletiu, sad lepo da mi ka e : jel ti ne ume ili nee da radi ? Uvik san bija kasnija bi na stra u, oprema mi nije bila u redu. Lo vojnik, u dve rei. Ali sad san lega na atorsko krilo i u transu ispuca onih pet tromblona, sa pet ne vjerojatnih arobnih uzastopnih pogodaka u kupolu tenka... Vojnici himalaja u 77 pria su klicali, a porunik je gleda otvorenih usta, nije moga virovat, isto ka i mlai v odnik Tokali, erke mu ga patatrknem. Kako san ja to pet puti tromblonon krknija kupolu, i to jo smrznutih prstiju, ne znan objasnit ni sebi. Ni Dra en, kralj strijelaca, ne bi uspija u tome.

Sluajno ili ne, prizna je porunik, ostvarija san podvig kakav niko nikad nije, bar em koliko se on sea. Ka da alkar pet puti zaredon spii kopljen u sridu. Himajape ajebana, ali ljivovica je ipak ljivovica! ruzinavi tenk 47 Odlino, vojnice Pauleti! mora je re, na ta san ja prema pravilu slu be odgovorija: m narodu! Posli legendarne ljivovice nadreeni u vojsci su me i dalje mrzili zbog nerednosti i lampavosti, ali na drugi nain, s primjeson odreenog respek-ta. Jebiga, mislili su u sebi, ako nam jednog dana agresor tenkovima napadne granice, imamo Pauletia da stvar re i tromblonom! dida roberto erpe iz svrati ta nosili su vriu s gorivon, jakovin govnima, ne obazirui se na mladog Austrijanca koji je uz pe vaka manistru. "Jel ovo ubacuju punu karij olu7" komentira je Mlado: "A vidi rode kako slatko jide pagete!" Mar prema Tukli bija je repriza mar a na ljivovici. esnaest kilometri na ljivovici, es aest kilometri od Pangbochea do Tukle. Tada na ljivovici, naime, takoer smo imali mar , i to zadnji dan: muni kilometri po snigu u cokulama. Ovde prid Tuklon je bare nko temperatura bila vi a, po danu ak znaajno. Tada u Srbiji bilo me spasilo to ta se jedan bratko Makedonac onesvistija od napo ra na jedanaestome kilometru, pa su stare ine malo skratile golgotu. Srpski porunic i su se smilovali, za razliku od hrvatskog i slovenskog generala ovde na Himalaj i. Oekivat da se Mlado onesvisti, bilo je totalno nerealno. Njemu je esnaest kilometr i po planini ka meni zaletit se do samoposluge. Zato san ja stalno bija na rubu nesvisti. Noge su se tresle, bolile su me ak i ruke. Uz sve vee probleme s visinon akumuliralo se hodanja, pro li smo ve ko zna koliko, bit e i pedeset kilometri te kog planinskog terena. Kako ni an dobi-ja muskulfiber? Neman pojma, vjerojatno su za to zaslu ni Stipe i Slovenac koji su iskusno dozirali napore i tempo. Prolazili smo opasnin stazicama s kojih se nije smilo pogledat doli, da te ne op ije zjapea dubina. Kad bi viknija "aaaaa!" ne bi se zaula ni jeka. Ovde ne idu jakovi, a? dobacija san Mlai: Bit e in preuski ovi kozji puteljci. himalaja u 77 pria Nismo dugo vidili nijednoga slo ija se on: Ne iu ni oni svagdi, i oni imaju ogranie ja. Onda smo muali i hodali. Do li smo do kraja brda i otvorija se novi vidik. Jo jedno brdo. Pa jo jedno. Pa jo jedno. Otupija san. U momentu san se zamislija, jedna mi je noga zapela o drugu i pinku san posrnija. Ni ta opasno, ali Mladen je svejedno bri no skoija do mene. Jel sve u redu? pita je. Kimnija san potvrdno. Brinija se za mene, da se ne sunovratin u smrt. Pazija je na najslabijeg hobita. Uz to me uija kako predvidit vrime po vrsti oblaka, ak se vi e puti nudija da e mi n osit ruksak i tapove, ta san naravno iz ponosa odbija. Kad su me generali podjebav ali, nije sudjelova u tome, i to zbog uroene dobrote. Da je na Mlado odluija postat sveenik, bija bi jo bolji od brata. Prosa bi i ovde na ispitu za lamu. Dalaj-lami svaka ast, ali sigurno nije bolji ovik od elinoga Dugopoljca. Evo ti, napij se malo aja! izvuka je odzada moju polurazbivenu ter-mosicu iz d epa od ruksaka. Okrenija san se, zauzeja stabilan polo aj i oprezno prihvatija termosicu. Ang Phu je poginija kad je i a uzet aj. Zatim smo opet tabanali. Noge ni an utija. Nakon dvista godina konano se u daljini u kazala Tukla. Ili Dughla, Thokla, kako je sve ne pi u, ima barenko tri imena. Gled a san ne virujui. Dvi kue, od toga jedna na e svratiste, a preostala neko drugo svra tiste. Dvi kue, tri imena. Kako je Tukla uope zaslu ila ime? Mislin, jedna kua, druga kua, i sad je to odjedanput neko misto, ima naziv i sve? ak vi e naziva? Smijurija. Zadnje brdo, o tar uspon i - evo nas u Tukli. Do li smo prid svratiste. S mukon san okrenija glavu prema gori i otvorenih usta g leda ta nas eka za aklimatizaciju. Nastavak puta prema Lobu-cheu bila je strma uzb rdietina od brat bratu dva kilometra hodanja, mo da i tri, bez puta i staze, samo k amenuga do kamenuge. Visoko gore milili su erpe i jakovi. Bidna goveda su oprezno b adala kopitima po stinama, nije ni njima bilo svejedno. Jedan jak je posrnija, p rokliza pet metri nizbrdo i jedva se papcima zadr a da se ne stombula. Kamenje je

frcalo oko njega. Jeza. Sad vi e nije bilo alternativne staze. Ou ja ovo mo? mahnija san glavon prema usponu. Priletit e sve ki ti! hrabrija me dugopoljski dalaj-au . Na ovoj avolskoj uzbrdici ujedinili su se svi putovi. U Tuklu se mo e sti priko Pher ichea i priko Dingbochea, ali iz nje na sjever vodi samo jedan put: 244 dida roberto 48 priko Lobuchea i Gorak Shepa, kroz kameni Mordor. Fale samo vulkani i kula Barad -dur. Sad svi putovi vode na Everest. Kroz niska vrata u li smo direkt u glavnu prostoriju svrati ta. Opet san zapeja lumb relon, nikako se nauit. Skinili smo ruksake i sili uz pe. Tukla. 4620 metri. Unutr a je na zidu bilo porko zrcalo. Pogleda san se i pripa se kako izgledan. Kad smo prominili majice i napili se, bija san bolje volje, ak san se i ali-ja. Ne ki Austrijanci, trekeri, pohlepno su tamanili svoj obid. Ali ste za jajca, potem pa da krenete na aklimatizacijo? Jaz tokrat ne grem z va mi reka je Slovenac. Joj, nemoj jaja! zavapili smo Mlado i ja u jedan glas: Bilo ta drugo! Ubila su na s jaja. Ovde smo ih kusali svaki dan za doruak, a esto i za ruak, pa su nan dodijala, nismo ih mogli oima vidit. erpe iz svrati ta nosili su vriu s jakovin govnima za pota rad pei, ne obazirui se na ladog Austrijanca koji je uz pe vaka manistru. Jel ovo ubacuju punu karijolu? komentira je Mlado: Nebriga nas za zimu, pe mora p ovu s ovoliko goriva, hehe! A vidi rode kako slatko jide pagete do njizi dvojice! Taman kad san se tija nasmijat tim njegovin riima, pro ela me munja kroz glavu. Ide ntina bol ka kad te napadne najgora migrena. Doktori ka u erpa ubacuje govna u pe, a mladi Austrijanac u neposrednoj blizini vae manistru 245 himalaja u 77 pria da nisu sigurni u uzrok migrene. Ja u in re: poremeaj u disanju, manjak kisika, ne to u tome stilu. Skoro san siguran u to. A ta misli da i mi uzmemo manistru? pogleda me Mlado, pa se pripa kad je vidija ka ko san problidija: Ajme, ta ti je? Jel ti dobro? Marsellus Wallace iz "Pulp Fictiona" opisa je to stanje prije mene: bija san jeb eno daleko od dobrog. Bol se nakratko povukla, ali je stiga val munine. I navala krvi u glavu. Brzo san se diga, iako mi se mantalo. Zalampa Stipe misli da Diamox, lijek protiv visinske bolesti, nije pametno uzimat preven tivno san i pridr a se za zid. Munina se irila kroz glavu i udove. Ali mora san ostat na n ogama. Kad san, naime, dan prije toga tek bija stiga u Pangboche, umoran ka pas od pret hodnog hodakog maratona, odma san lega na krevet i malo ubija oko. Posli kvarat od ure bija san se probudija i usra ka grlica. Krv mi je bila brizn ila u glavu, pocrvenila mi je faca ka mandrilova guzica. Ni an bija moga pomaknit ruku ni nogu, uvatila me apsolutna nemo. Tada me umirija Slovenac objasniv i da je to normalno, da na planini ne smin organ izam prigrijan naporima tako brzo dovest u stanje opu tenosti, jer 246 dida roberto 48 to generira udne pojave, naprimjer nagle navale krvi u glavu, ka ta se meni dogodi lo. I kad stigne na cilj triba se neko vrime kreat, ili stat na nogama. Sad san se pridr ava za zid svrati ta u Tukli. ta je bilo? ispitivaki me gleda Stipe. Mislin da je visinska bolest jedva san promuca: Bol mi para glavu, cili san slab , riga mi se i ini da u svaki as past u afan... Nije visinska bolest. To jesu simptomi da te visina poela trest, ali dok se nisi izriga, ne mo e se govorit o visinskoj bolesti. Malo me umirija, ali ni an bija siguran glumi li ravnodu nost ba radi toga da se ja n e bi jo vi e pripa. uj, a da ja ipak drmnen koju tabletu Diamoxa? ispitivaki san pogleda Stipu. Nemoj kratko je odgovorija i slo ija mokru majicu priko katrige kod pei.

Upozorija me odma na poetku putovanja da nije pametno preventivno uzimat Diamox, lijek protiv visinske bolesti. Doda je i obrazlo enje: Niko ne zna kako taj lijek djeluje. Kad me vidija da zbog glavobolje pijen voltarene isto je negodova, da ta e mi to, da je bolje popit andol nego taj otrov. Poslu a san ga bez pogovora. Bacija san voltarene (i to zauvik), po putu pija samo andole, i ni an taka Diamox. Ali san tablete Diamoxa svejedno dr a u rezervi, jer j e Stipe bija doda da se to, po njegovome mi ljenju, ipak isplati uzest kad ovika ve napadne visinska bolest. Imali su takav sluaj, neki lan ekspedicije bija je jako s labo, skoro je umra, pa su mu dali Diamox i diglo ga je. Nije ga diglo osobito p uno, ali bar nije umra. Vrlo utje no. Ka da je uja o emu mislin, okrenija se pa reka: Ovo kako se ti sad osjea , nije ni ta opasno. Nema visinsku bolest, zapamti. Idemo sad lipo na aklimatizaciju, pa e ti bit bolje. Oni su svi ne to pojili, ja ni an moga ni usta otvorit. Sidija san za stolon, nespos oban za govor i kretnje. Tresla me dravica. Kad mi je Stipe mahnija da polazimo na aklimatizaciju, nekako san za-kleca i ust a. Pomoga san se tapon. Dida Roberto, kako je u pen junu? Evo, sinko moj, ivi se. Bo e, ako je starost ovakva, ubij me odma, ne daj da patin! Neka mi kosti izblide odma sad na Himalaji, radije nego da me ova nemo prati ikad u ivotu... sti e pobi Svakin korakon san se borija da se ne izrigan kad se zaka ljen, a ka ljat san mora z bog suvoga grla. Uz to san triba svu koncentraciju uprit u to da pazin di gazin. Kad bi ginca nogu na ovin stinama, upa bi u neizrecive probleme. Ve san vidija he likopter kako dolee po mene. himalaja u 77 pria Stipe je otvorija vrata svrati ta i istetura san vanka. Oni Austrijanac s govno page tima bija je na dvori tu i, kad je vidija na ta sliin, ne to je brzo na njemakon prokom entira kolegi. Obojica su imali suutne izraze na facama. Diga san glavu i pijano pogleda uvis. Megauzbrdica je jo bila tu. Iznad vrhova skupile su se oblaine, prit ila je oluja. Dvojac iz hrvatskog vojnog kontingenta za Himalaju, "Jastreb iz Dugopolja" i "Ko libri s Meja", krenili su za "Kraljen orlova" uzbrdo po kamenju. Puva je jak vita r, bilo je zima. Stavija san debele rukavice, ali zima me svejedno probijala. Ne znan jesan li se ikad u ivotu fiziki gore osjea. Mo da zbilja ni an. Mo da je ovo naj tra nije. estoka upala oka u brazilskoj d ungli... pa ona mladenaka prometna nesria na Lovrincu... sve ozljede, bolesti, napori i je-bade ne mogu se usporedit s ovim k oliko me stukla podmukla Tukla. Tortura na uzbrdici mo da je ak nadjebala JNA i planinu ljivovicu, koja je dosad pre mono dr ala zlatnu medalju s Tantalovin vijencen. Tamo san antologijski patija, ru ij a se po snigu i smrzava, ali me bar nije ubivala smrtonosna arja na 4620 metri. Kisika na ovoj visini ima, rekli su mi, samo 55 posto od normalne koliine na mors koj razini. Dakle, ovde udi en skoro upola manje oksigena nego u Splitu, a i od ti h pola, ini mi se, malo mi dolazi do mozga. Sad se penjen jo vi e, na 4900 metri, di ima ravno 50 posto kisika. Svakin korakon san se borija da se ne izrigan kad se zaka ljen, a ka lj at san mora zbog suvoga grla. Uz to san triba svu koncentraciju uprit u to da pazin di gazin . Kad bi ginca nogu na ovin stinama, upa bi u neizrecive probleme. Ve san vidija h elikopter kako dolee po mene, ajme ajme! Visina me satirala. Za to samo mene? sebino san pomislija. Za to i Mlau bar malo ne dr ma? Ka da me uja, naas se zaustavija: Kuca mi ne to u glavi. Tuk, pa etri sekunde ni ta, pa tuk. Evo ga, evo ga, sad je udr ilo. Tuk! Kroz svu muku, mora san se nakesit. Tuk-tuk. Uvatilo me ludilo. Tilo mi se penja lo, ali mozak nije suraiva u tome. Tuk-tuk. Siva kora mi je podivljala, oslobodil a se neka rezerva neuronske energije, i velikon brzinon san automatski, bez volj nog momenta, sastavlja anagrame, vrtija slova.

Stipe Bo i sti e pobi. Viktor Gro elj gre ljiv otrok. Mladen Bali... e tu san zapeja. Te ova za anagram. Pribacija san se na poeziju. Muno san stupa s bovana na bovan i laga verse u glavi , glavi koja se raspadala od bola snage 9 dola. sti e pobi 49 Stojte i poslu ajte pismicu! u bunilu san naredija suputnicima. Ajde ba da ujen! zainteresira se tipan. Evo je, pazi vamo: Bijeli se Dudh Kosi erpa teret nosi na dva metra svaka govno je od jaka svoje momke lipe vodi Bo i Stipe ladnoje do jaj a to je Himalaja! Bravo! odu evija se Stipe: Aj izvadi diktafon da je zabilje imo! Viruj mi da ne mogu promuca san i diga ruke u rukavicama. Sve je mora obavit Stipe. Izvadija je i ukljuija diktafon, pa mi ga stavija prid un- stuk la me podmukla , . i i i i ,^^r, j i Tukl a: na Dipendra ku, a ja san ponovo izdeklamira pismicu, nastalu na 4700 metri nadmorske ispri d jec nogoc dva visine, na stini iznad Tukle. svrati ta 251 SimoniCd Priali su nasrid staze, Skarja visok dva metra, gobav, i Dipendra od met ar ezdeset pet. Odma mi je sinila asocijacija: Bedanec i Kekec. Pozdravija san kar ju, jasno i glasno, ali on me nije niti udostojija pogledom Vidi pizde, pomislij a san zaueno. Kamen po kamen - penjaina. Iako san mislija da nikad nee do kraj, brdo iznad nas se pomalo smanjivalo i konano smo do li na vrh, na stjenoviti proplanak. Tu su bili k a neki grobovi, ali samo simbolini, u spomen onih koji su poginili na Himalaji. I li samo na Everestu? Neman pojma, ne sian se, retardirano san bleja u urizane zap ise, mozak mi je bija na razini Simonice. Stipe nas je vodija i pokaziva nan spomenik po spomenik. Hoda san za njin ka rob ot i ni ta ni an razumija. Zapravo ni an zna za sebe. Zobki ili zombi, pitanje je sad. Oni GPS-aparati pokaziva je 4950 metri pa smo se svi fotografirali, Mlado je spom inja novu rekordnu visinu. Uope se ne sian kad me i kako Stipe slika, ali iman tu snimku. Na njoj, istina, izgledan ispaeno, meutim ni blizu onoga koliko san stvarn o bija spi en. Zatim smo se cilin onin puten morali vratit nazad, ta je bilo jo gore nego penjat se. Nabivali su mi se palci pri spu tanju, tukli su u rub patika, pa san bija pris iljen hodat treso. Na rubu nesvisti balansira san po stinama ka cirkuski slon na onome velikome balunu. Palci su vri tali "Dosta, dosta!", grlo je peklo, lubanja kljuala od divovske migre ne, ruke i noge drale od debulece. Duboko doli vidila se kuica u koju je tribalo s ti. himalaja u 77 pria Ni toga silaska ne sian se ba najbolje, ali znan da je trajalo i trajalo. Ni an slik a nijednu fotografiju. Ni an moga. Moran re da san se posli jo jedanput spu ta po istoj toj nizbrdici. Bilo je to danim a kasnije, na povratku iz Baznog logora. Trizan i normalan, udon san se udija kako san sve ovo uspija ishodat, gori i doli, onako temeljito razbiven, u bolesnoj i zmaglici. Ne znan kako san konano do a nazad, ali u jednome momentu sidija san za stolon u sv rati tu i pridr ava glavu akama. Slovenac i Mlado i li su u dvori te odigrat meudr avnu u micu u nekakvoj igri slinoj balotama. Igra se zove "na plovke". Okrugli kamen iz daljine triba bacit ta bli e drugome kamenu. U tome je Slovenac svjetska klasa, nep objediv. Posli san dozna da je u dvi partije potuka bidnoga Mlau 21:0 i 21:1. Dra go mi je ta ni an mora gledat taj trijumf reprezentacije Slovenije. Sad san se, ako je to uope bilo mogue, utija jo gore nego prije. Iz dijafragme su me neprekidno trzali podra aji na riganje. Crnilo mi se prid oima. Stipe i Mlado ne to su me pitali, ni an moga ni kimnit glavon u znak odgovora. Ostavili su me na miru. Agonija je trajala tri kvarta od ure a onda me, na moje ope iznenaenje, poelo laga no pu tat. Aklimatizacija je inila svoje! Slovenac i Stipe zbilja su maioniari. Doveli su moje visinon izmueno tilo u stanje

da mo e funkcionirat na 4620 metri. Da se ni an popeja na 4950, mo da bi te noi bija um ra. Cila tajna je u aklimatizaciji! Ide vi e, da bi se vratija ni e. Posli san dozna ta se dogodilo Tonetu Skarji, efu legendarne ekspedicije na Everes t 1979. Taj isti karja je i na ovoj proslavi 30. obljetnice takoer bija ef ekspedic ije. On i ostatak slovenske dru be iz 1979. (na Slovenac i Stipe bili su in prethodnica) i li su identinon stazon, sedmicu dana iza nas. Mlado i ja susreli smo ga na putu i to, igron sluaja, ne u divljini nego ba usrid Pangbochea. Naime, kad smo se mi v raali nazad, on se penja prema Baznome logoru. Zaustavija ga je Dipendra, koji je ka golub pismono a nosija komad papira, poruku za karju od na ega Slovenca. Priali su nasrid staze, karja visok dva metra, gobav, i Dipendra od metar ezdeset p et. Odma mi je sinila asocijacija: Bedanec i Kekec. Pozdravija san karju, jasno i glasno, ali on me nije niti udostojija pogledom Vid i pizde, pomislija san zaueno. Odjeba je i Mladu, koji mu se takoer kulturno javija . Ni rii, samo je nastavija ne to akulat s Dipendron. 254 simonica 50 Zbog njega smo izgubili deset minuti, i pre lo nas je krdo Jakova s kojima smo se Mlado i ja utrkivali, da ne bismo morali gutat njihovu pra inu. Ne triba ga osuivat pomirljivo je kasnije promrsija Mlado kroz maramu, dok smo ta pkali za jakovima, pokriveni pra inon: Sigurno mu ovo bdanje nije lako, on je star iji ovik, ovdi nema nikoga da mu pomo e. Mo da ga i visina kolje? ini mi se da je s Di pendron malo ka frflja. Ma briga me za Bedanca! odmahnija san rukon i zaboravija na sve to. Posli se pok azalo da je Mlado bija sto posto u pravu. Naime, samo nekoliko dana nakon toga Toneta karju spiija je takav napad visinske b olesti da je po njega mora do helikopter. Ako te na Himalaji zvekne visinska bolest u punoj snazi, budi sritan ako ima uza sebe est iljada dolari. Toliko, naime, doe spomenuti helikopter koji e te pribacit do Katmandua. Skarji su uredno naplatili est iljadarki zelembaa. Eto, ak i iskusnog himalajskog vuka satrala je visina, i moralo se zvat helikopter. Malo je surovo , ali ako nema cash, umire . Pilotu helikoptera ne pada na pamet da leti na "emdo". Sa sobon na Himalaji ni an ima ni blizu est iljada dolari. U d epovima gaa bilo je nag urano jedva oko devetsto $. Ali valjda bi Stipe sredija neki popust ako bi zatri balo? Na usponu iza Tukle prosa san, eto, dva te ka kilometra, mo da najte a u ivotu. Bila je to, meutim, prijelomnica cile moje Himalaje. Posli toga, na jo veoj visini, znalo mi je bit slabo, glava je bolila, noge se tresle, ali nakon golgote u Tukli manj ak kisika vi e me nikad nije udrija onolikon snagon, ak ni na pet i po iljada metri . Do svitla i visine do a san kroz paklenu muku. Uvik je tako. makica & bubamara Tatice moj, evo ti pokloni za Himalaju!", rekla mi je erkica Riva P. (8) na opro taju, kad san sa splitskih Meja polazija prema Nepalu. Ispru ila je ruicu, a na njezinome mal ome dlanu bila je - minijaturna makica. Maca mi je puno pomogla. Osobito u dugin himalajskin noima. Kad satima ne mo zaspat, a istodobno te jako boli glava, to je te ko iz-dr at. ak bi r eka da je lak e podnit znatno intenzivniju, a kratkotrajnu bol, nego kad te ne to up orno jebe 24 ure na dan. Mlado bi hrka na susidnome le aju, a ja bi prstima krenija prema srcu. U prsnome d e pu od plave skija ke jakete u kojoj san spava, napipa bi siu nu macu. Onda bi je izvadija i pogladija, pa bi mi bilo puno lak e. Tatice moj, evo ti pokloni za Himalaju! rekla mi je erkica Riva P. (8) na opro taju, kad san sa splitskih Meja polazija prema Zagrebu, pa dalje za Miinchen, Dohu i Katmandu. Ispru ila je ruicu, a na njezinome malome dlanu bila je - minijaturna makica. To je bila jedna od onih maca ta se kupuju u vriicama na kiosku. Imala ih je pet, i stal no ih je zaljubljeno redala po stoliu. Onda bi one ne to ka mijaukale jedna drugoj. "Mijau, oemo u dvorac?". "Mijau, neu, Barbie mi je vikala pro li put da san neuredn a!".

Te su joj makice jo i sad najdra e igrake. Ovu je uzela iz vlastite kolekcije, i nako n toga ostale su joj samo etri. rtvovala je plavooku makicu za svoga tatu koji ide na nekakvu opasnu Himalaju. Maca mi je odma bila posebno slatka. himalaja u 77 pria Moran priznat, u tramakavanju oko aviona bija san je zaboravija. Sluajno san je n a a u kuferu kad san se u Katmanduu ponovo pakira za Luklu. Do lo mi je toplo oko sr ca. Prid oima su mi iskrsli komadi doma i li e moje najdra e malene. U ledenin i besanin noima tje ila me ta makica, i spoznaja da su negdi daleko male r uice koje su mi je podarile. Moja erkica koja eka da joj se vratin. Mo da san blesav, ali vi e se nikad neu razdvajat od te makice. Pro la je s menon ta nij dna ena nije. U jednoj himalajskoj noi, mo da je to bilo ba u Tukli, gladei u mraku plavooku macu s itija san se neega i sav se stresa. Nakon ta je u 98. godini umra moj dragi dida Roko, jurija san 240 na sat iz Zagre ba da mu u mrtvanici na splitskome Lovrincu zadnji put vidin lice. S menon su u a utu bili ena i dica. Postojala je opasnost da zbog cajtnota zavare poklopac kapsila. Procedura ka e da se to mora napravit odreeno vrime prije sprovoda. Kad bi zavarili poklopac, onda vi e ne bi moga vidit didu. Zato san, s jednon rukon na volanu a nogon na ful gasu , mobitelon zva upravu groblja, i izmuza od njih obeanje da nee zatvorit kapsil ak o ja stignen najkasnije do 16 sati. U mrtvanicu san uletija pet minuti prije isteka roka, sa enon i sinovima koji su p osrali otkad su iza li iz auta. Satrala ih je vo nja. er je, meutim, i la sigurnin korak n uz mene. Do li smo do kapsila, i zadnji put san svoga najdra eg didicu uvatija za ledenu ruku. Nekoliko minuti san ga gleda i u sebi vrtija sve one divne momente ta mi ih je po klonija u ivotu. Puno me volija, bija san mu beljamin. Prve moje uspomene vezane su za njegovo lice, dobre plave oi, i pismu tia koje je obo ava. Dr a ih je etrdesetak na balkonu. Faganeli, grdelini, ibe, o elanda... te rii bile su dil moga ditinjstva. Na kraju san ga poljubija u elo, reka "Zbogon ti, dida moj" i te ka srca mahnija p icigamortu da sad mo e zatvorit kapsil. ekaj, tata, samo jo sekundu zamolila me er. Koliko je onda imala? etri godine? Iz d ia je izvadila malu figuricu bubamare, i stavila ju je svome mrtvome pradidi u un utarnji d epi od plavoga sakoa. Dida Roka su pokopali s bubamaricon u d epiu. Neka mu donese sriu objasnila je Riva kad san je posli pita za to je to uinila. Siguran san u to da bolji posmrtni dar sa sobon nije ponija nijedan egipatski fa raon. 258 makica & bubamara 51 Ovde na Himalaji, budan u neopisivoj nonoj pusto i i gluvoj ti ini, u apsolutnome mra ku i postojanoj studeni, bija san mo da najbli e do ivljaju smrti kakav ovik mo e outit, da ipak jo ne mora umrit. U livome d epu na prsima ima san erin poklon, makicu. Jake ta je takoer bila plava. Znaj, draga eri, ne bi ima ni ta protiv da mi ba ti jednog dana, za recimo sedandese tak godina, nakon ta me poljubi u elo, stavi istu ovu himalajsku makicu u livi d epi sakoa. Neka mi donese sriu. 259 himalaja u 77 pria Pedantno san na palac zalipija flaster, a onda - premra od strave. Bija je tu. Pojavija se. Ka u najgoroj nonoj mori moji prsti, pete Vjekoslava Hulji je Nostradamus! Predvidila je kraljica moje p rste i pete, po kojima lipin flastere svake zore, i dizanje do raja, sve do - ev o ovde - Himalaja! Mo da smo ona i ja stvoreni jedno za drugo, mo da je Toni bija gre k a! Jedva san doeka danje svitlo. Razarajua migrena i te ka nesanica, ba lipa kombinacija . Pogleda san kroz ponistru. Dva jaka su mirno pasla. A iza planine, planine, da ljine, daljine. Ako pre ivin Himalaju, svako jutro u u ti ini minimalno uru vrimena g ledat s terace u Braki kanal. Posega san za neseseron. Mlado je uredno hripa na le aju do moga, ali puno manje i

ti e nego u Pangbocheu. On je sve bolje spava, a ja sve lo ije, zapravo nikako. Glava mi je bubnjala, ali ni an tra ija tabletu. Svako jutro ponavlja san isti ritua l, temeljito i predano. Zbog toga bi mora ustat uru vrimena prije Mlade, dakle u pet i kvarat, inae ne bi stiga sve obavit kako triba. To mi ovi put nije posebno te ko palo, jer opet ni an ni oka sklopija, drugu no zaredon. Izvadija san iz bor inia nove flastere. Posebno za no ne prste, posebno za pete. Prst i & pete. Poreda san ih po krevetu i poeja lipit jedan po jedan, te uz to otovoe pj evu ija onu od Magazina: "Moji prsti, pete, lete, lete... khhh". Zapela mi je ri u grlu, skoro san se udu ija. Vjekoslava Hulji je Nostradamus! Kako ono ide pisma? Moji prsti, pete, lete, lete, lete kad se tebe sjete da te posjete da digne me do raja, sve do HIMALAJA (!) gdje se nebo spaja s mojom ljubavi... himalaja u 77 pria Predvidila je kraljica moje prste i pete, po kojima lipin flastere svake zore, i dizanje do raja, sve do - evo ovde - Himalaja! Vjekoslava pi e pisme samo za mene . Mo da smo ona i ja stvoreni jedno za drugo, mo da je Toni bija gre ka! Ni an ima ast upoznat gospou Vjekoslavu, iji rad osobito cijenin, ali moran joj ispria t ovu zgodu iz Tukle u pet i kvarat ujutro. Ako nikako drukije, uinit u to priko nj ene sestre Brankice. Naime, dobar san s Bran-kicon, na on susidon, isto lipon enon, udanon za poznatog motociklista i bobista Ivana olu. I ta su sad jedan drugome ola i Hulji, o enjeni za dvi sestre? Da su enske, bili bi je trve. A mu ki nisu jetrvuni, nego... kako ono? Sitija san se: pa anci ili pa enozi! Pedantno san na palac zalipija flaster (koji mi pa e nozi) a onda - premra od stra ve. Bija je tu. Pojavija se. Ka u najgoroj nonoj mori. Njega san se najvi e pla ija i evo ga, kurbina sina. Ajme, kako u sad? Klonija san na postelju i nemono gleda u plafon. Sirena Vjekoslava me uspavala pismon i onda mi poslala ovu pokoru. Koje dizanje do raja, ovo je spu tanje do pakla! Moji prsti, pete, pate, pate, pate, od ega ve znate, ve pogaate... ulj. Ovde je sve na , izgleda. Pauleti, -klasse der Himalava. rtva, alost, e, elud vica, utokljunac, ivciranje, marci, alibo e... A sad jo i ulj! Do a mi je na misto di nikad ne bi oekiva: na srednji prst desne noge. Najvi e san tit ija palce i male prste, koji su po definiciji najugro eniji za uljeve, i vidi , na kr aju mi je strada srednji prst. Prije ni an ni ta utija a sad, kad san vidija ulj, odma me i zapeklo. Nije mi bilo dos ta ta me drma visina, ta me satire migrena na kub i ta ni an spava dvi noi, nego me sa d napa i kurevi ulj! Jeben te, sudbino... 262 moji prsti, pete 52 SI drama na k2 "Jo jedanput san upa u ator da bi oistija oale koje su se porkale od sniga, i vidin d a s Kekecon ne to nije u redu. Pogled mu traloast, malo pjenice na usnama. ta sad nap ravit7" Vrlo brzo Stipe je shvatija da je mo dani edem poeja radit u najgoren momen tu... himalaja u 77 pria Krenili smo da emo i a i ostavit ga, ni ta drugo nismo mogli. Mora san mislit na ivot svih nas ostalih pria Stipe: Osim toga, inilo nam se da je ve umra. Ja san ve napr vija prvih nekoliko koraka put doli i onda ni an moga izdr at. Okrenija san se i pog leda. On se taman pomaka. Opet san se vratija... Ovaj okret je momenat ka iz antikog mita. Ni Euripid, Eshil i Sofoklo, sva trojic a zajedno, ne bi uspili smislit dramatiniji zaplet za tragediju. Bolesni prijatel j umire na vrhu planine, a mora ga ostavit. Osvrne se, da bi se uvjerija da je got ovo, a on se makne. Jo je iv. Kad se okrenija Orfej, onda mu je Euridika odlepr ala natrag u Had, a ovde je bilo obrnuto: bidni Kekec ilavo se opira crnin krilima svemonog Bedanca koji nikad ne gubi u sukobu s pozitivcima. Uz desetke najlip ih i najsvetijih epopeja, najpotresniju priu s Himalaje takoer mo em o ut od Stipe Bo ia. Govorin o oviku koji je spasija na desetke, stotine ljudskih ivot

a, a ispod toga ukletoga vrha mora je ostavit kolegu, lana ekspedicije. Svaki vrh od osan iljada metri na koji se popeja, uzeja mu je bar jednog prijate lja. Na Mount Everestu je 1979. izgubija Ang Phua, a deset godina posli Makedonc a Ilievskog. Na Manasluu 1983. poginili su na Ante Buan i slovenski as Nejc Zaplot nik, pomela ih lavina. Na Kangchenjungi je 1991. strada slovenski par, Marija Fr antar i Jo e Ro man, a onda je 1993. do a K2, slovenska ekspedicija na koju su, normal no, pozvali i Stipu. Svidila mi se ideja o K2. Ima san ve Everest i Kangchenjungu, znai sa K2 uspeja bi se na sva tri najvi a vrha svita pria Stipe: Bo tjana Ke-keca san tamo prvi put susr eja. Cuja jesan o njemu, ali ga nisam prije vidija. Bija je dobro pripremljen, m o da ak bolje nego neki od nas... Prema vrhu su prvo krenili Zvonko Po gaj, te Carlos Carsolio, ve nam dobro poznati Meksikanac koji je sudjelova i u ovoj ekspediciji. Sat kasnije po li su Stipe i Gr o elj. Carlos i Zvonko odluili su priekat drugi tandem u zadnjemu logoru i sva etvorica su se skupa popeli na vrh. Veliki trijumf, uspon na K2, meutim, nije tema ove prie. Drama se dogaala u povratku. Iznenada se poelo kvarit vrime. Do la je riba nad vrh K2... Ja amater udija san se o kakvoj to sad ribi Stipe pria, pa mi je objasnija: Ma oblak riba! To ti je oblak u obliku ribe, zna ? Taj oblak se ne mie sedam dana, izvanka ne izgleda ni ta stra no, a unutra nemilo pu e. Znali smo da se desetak godina prije dogodila velika nesria u slinoj situaciji, 266 drama na k2 53 est-sedam ljudi je nestalo. Isto se pojavija oblak-riba. ak je i "VVanda tada bila tu, ali se kapulala, utekla je iz oblaka. U bijegu od fatalnog ribolikog oblaka, njih etvorica spu tali su se prema zadnjemu logoru. Silazei s vrha Slovenci su malo po urili, odmakli, a Stipe je ima problema s oalama, pa ga je Carlos saeka. Carlos mi je onda spasija ivot ka niko nikada. Sto posto bi bija pogi-nija da on nije osta uz mene. Oi su me poele zajebavat, ali jo ni an bija sasvim oslipija. U jed nome momentu san krivo sta i nauznak pa. Otkotrlja san se, ali sva sria, uspija s an se brzo zaustavit cepinon i nekako izvu... Na alost, nisu na pravome mistu skrenili prema logoru, nego su se spustili jo ni e. Ostali smo na rubu stine, spustila se no, jako lo a situacija. Imali smo tanki u kavac , umotali smo se, pokrili. Ali nismo niim bili vezani, kad se jedan mrdne, pomakn e drugoga, ima osjeaj da e isti as past u provaliju, ta je uostalom bilo sasvim izgle no. Grozna no. himalaja u 77 pria stipe Bo i ispod K2 U jednome momentu, Stipi je ispa ruksak. Naime, kako su se cilu no vr-tili po toj stini, i a je u ruksak uzet termosicu s ajem. Ruksak je inae visij a na cepinu koji je Stipe vrsto zabija u led... ... ali taman kad san skinija ruksak, punija je vitar i odnija mi ga, palo sve d oli u materinu. Nekako smo, ipak, tu no izdr ali. Sutradan su Carlos i Stipe na li Logor 4. Tamo su bili Zvonko i Viki, te jo dvojica koji su do li odozdo. Jedan od njih bija je Bo tjan Kekec, a drugi Boris Sedej. S o bziron na to da je vrime bilo sve vi e u kurcu, odluili su da moraju i svi doli, da nema ni govora o usponu na vrh za Kekeca i Sedeja. Carlos i ja tek smo do li, mora san se malo pripremit, malo oale, ovo ono, Zvonko i Boris su me ekali vanka, a Viki i Carlos ve su oti li. Jo jedanput san upa u ator da bi oistija oale koje su se porkale od sniga, i vidin da s Kekecon ne to nije u redu. Pogled mu traloast, malo pjenice na usnama. ta sad napravit? Vrlo brzo Stipe je shvatija da je mo dani edem poeja radit u najgoren momentu. Samo su jo Zvonko i Boris ostali tu. Kekec je moga komunicirat, ali vrlo polako. Reak cije su mu bile usporene. 268 drama na k2 53 Nada san se da e mo da sve bit u redu. ovik je mamuran, i mi smo mamurni, jedva gled amo od umora. Zvonko i ja stigli smo u logor s vrha K2, do li smo na koncu svojih snaga. I tamo na li bolesnog ovika koji je bija u jo goren stanju od nas.

Poku avali su mu pomo, ali nije i lo. Neplanirano su proveli jo jednu besanu no na osan iljada metri. Trudili su se oko Kekeca, ali stanje s njin poelo se pogor avat. Nij e bilo nikakvog kontakta s Vikijen i Carloson. Stipe je tek posli dozna kakvu su njih dvojica dramu pro ivljavali. Carlos je bija na rubu smrti, na ledenome odlom u iznad ambisa, odakle se spasija presko-kon ustranu, u nepoznato. Samo intuicij a ga je spasila. I Bo ja ruka, kako je sam Carlos reka. Za Stipinu ekipu nije bilo vrimena mislit o ostatku svita. Bili su sami u visini divlje planine, s nemonin bolesnikon. Tu di su prenoili teren je bija relativno n ormalan, ali odma se odatle ru ilo jedno planinsko rame, a doli nepregledna proval ija... Moni trojac: Carlos, Stipe i Po gaj 26Q himalaja u 77 pria 270 smrt kekeca "Onda san se osvrnija i vidija. Kekec se pomaknija. Pa smo se opet vratili". Kad je umra, ostavili su ga, i dalje se povremeno osvrui prema gore, prema malome nemonome tilu u surovoj goleti. Ostaje na K2, zauvik. Ke kec u planini. himalaja u 77 pria Druga no zaredon na osan iljada metri bila je isti horor. Sve te gluve none ure iskoristili smo za to da poku amo animirat Kekeca, ali bez ik akvog uspjeha. Sve vi e je upada u depresiju. Ve oajni, spremali smo ga za to da bi ipak mo da moga krenit. Ujutro smo ga podigli, utoplili, vezali, da emo mu pomo nizb rdo, ali on nije ni ta moga sam. Bija je sve slabiji i slabiji. Morali smo ga vu. P rvo su bile strmine i uz muku smo ga kalali do toga ramena, do 7800 metri. Po ko some je nekako klizija, ali po ravnome ga vi e nismo mogli vu. U meuvrimenu Stipe je objasnija ostalima da mogu poku avat spasit Kekeca do odreene ure, do 1 sat popodne. To je bila crvena linija iza koje su i njihovi ivoti doved eni u golemu opasnost. Ali probili su i tu crvenu liniju, muili su se s Kekecon d o dvi ure, pa do dvi i po. Postalo je upitno oe li se oni sami uspit spasit. Stip e je ve dvi noi proveja iznad visine na kojoj organizam ne mo e dugo izdr at. Mo zamislit kakva je to bila drama, ostavit ovika... Kekec vi e nije dava vidljive znakove ivota, pa su krenili da e se uputit prema doli bez njega, toliko slomljeni od umora i napora da su ve i razmi ljali u maglici. Onda san se osvrnija i vidija. Kekec se pomaknija. Pa smo se opet vratili. Na kr aju je sve bila igra brojki. Ostanak tamo znaija je smrt za sve nas. Razgovara sa n s bazon. Toma Jamnik, ovi ta sad ivi s Mojcon, Zaplotni-kovon udovicon, reka mi j e: 'Stipe, ti najbolje zna '. Ma, jesan ja najbolje zna, Spu tanje sa K2 bilo je paklena muka ali ta u, kako u ostavit ovika? 272 smrt kekeca 54 Bilo mu je, meutim, odma jasno da Kekec nema anse. Svako od njih moga se spustit j edino svojin snagama, teren nije dopu ta ni ta drugo. A Kekec svojin snagama nije mo ga apsolutno ni ta, bar ne bez kisika. I bez "ga-mow" vrie. I bez injekcija. Zaprav o, bez sve te tri stvari zajedno. ak i tada anse ne bi bile velike. Opet nije pokaziva znakove ivota. Bija je potpuno nepomian, mrtav. Konano su ga ost avili, i dalje se povremeno osvrui prema gore, prema malome nemonome tilu u surovoj goleti. Osta je na K2, zauvik. Kekec u planini. ovik je ima enu i sina, Slovenci su posli razgovarali s obitelji. Sreja san se i j a s njima. Ba tu no, velika tragedija. Posli je bilo nekih primjedbi, ka ta ih uvik bude. Za to niste ovo, za to niste ono? Prava istina je da smo napravili puno vi e neg o ta smo mogli, toliko vi e da smo doveli i vlastite ivote u opasnost. Debelu opasno st. Na povratku doli, naime, jedva su na li put. Na padinama bi uvik morali po jednoga ostavit, po uzoru na Ivicu i Maricu. Umisto konca ili mrvica kruva, oni su imal i sistem sa zastavicama koje su zabili na usponu. iroke padine smo prije obilje ili zastavicama. Ako ode samo metar ulivo, zavr i u kine

kin bespuima. Na drugu stranu opet ode u skroz pogre nome smjeru i gotov si. Tako bi ostavija Zvonka da vidi jednu zastavicu, Sedeja da vidi Zvonka, a ja bi i a jo dol i naprid. Kad bi uspija na sljedeu Uspomena na Kekeca 273 himalaja u 77 pria zastavicu, zva bi Sedeja, Sedej bi mahnija Zvonku, i onda bi svi do li. U jednom t akvom trenutku Zvonko se posklizne, pada on, juri, gotovo je, ravno u ambis, ja se jedva pomaknen da mene ne pokupi, zaklopin oi od strave... Po gaj je, meutim, u tome momentu upa u jednu kotanju, zavjetrinu od mekoga sniga. Ka e Stipe: ka da se zalipija u snig. Da je takvu kotanju tra i-ja po iloj padini, ne bi je uspija na. Trojica muenika do li su u Logor 3 po mraku, jedva su ga na li. Sa Zvonkovin akama bil o je gotovo, smrzle su se i poplavile. Cilu no ih je moija u vruu vodu ali za prste nije bilo spasa, posli su mu ih odsikli. Boris Sedej ima je te kih problema s nogama, a Stipu su, na u as sve trojice, poele j ako bolit oi. Znali su da mu slidi privremeno snje no slipilo. Od toga si slip par dana, a nas eka doli jo tisuu i po metri stine. Jedno u e, pa dru go u e, pa stina, strmina, sve po uzetima doli. smrt kekeca 54 Nije bilo druge, krenili su. Zvonko bez pomoi aka, Stipe slip. On ne more rukama, ja ne vidin, Sedej totalno indisponiran. Zvonko meni ka e kuda triba i, ja ka i mi po njegovin uputama napipan u e. S druge strane, on ne mo e ni ta s ama, pa ja ukopajen u e njemu oko spu tali-ce, da mo e polako nizbrdo. Ja san koristija njegove oi, on moje ruke. Uz strahovite napore svladavali su strminu po strminu. Da nije bilo u adi, ne bi i mali anse. Tamo di nije bilo u eta, Zvonko bi upozorija: Stipe, pazi, skok! Pa bi Stipe, naslipo pipajui, nekako uspija pro dalje. Na kraju su nekako uspili doteturat do baze, vi e mrtvi nego ivi, ali nisu se mogli veselit spasu. Zloudni K2 in je oteja puno toga. Kekecu je oduzeja ivot, njegovoj familji mu a i oca, Zvonku Po gaju otkinija prste, a na emu Stipi komad du e. prolazna bol Odluija san kupit neki libar, u Katmanduu u imat vrimena za itat. Nasl ov me puka u oi. Pa ovo je za ne po-virovat. "Prolazna bol". Na hrvatskome! Otvorija san knjigu. Urednica Ivanka Borovac, prevela s francuskog Ana Buljan. Primija san dva esemesa odozgo. Jedan literarni, drugi glazbeni. Namche Bazaar, na povratku, misto je di san dobija prvu poruku. Literarnu. Mlado je naivno mislija da emo pri spu tanju, u Namcheu, Lukli i Katmanduu, opet sp avat u svrati tu od pet kuna, dvojica u istoj sobi. Nije shvatija, naivac, da bi g a vjerojatno udavija onon maramon zvanon kata da san ga jo samo jednu no mora slu at kako hre. Sve od Pherichea uredno smo uzimali po dvi sobe na no. U Namcheu ak ima par hotelia s toplon vodon. Oteja san se staljinistikoj sibirskoj diktaturi generala i bezobz irno ugrabija koliko san god moga luksuza, za 20 dolari po osobi. Kad je izgovar a tu cijenu, recepcioner u Namcheu ima je izra aj krivnje na faci. inilo se ka da n e mo e virovat da neko uope mo e platit takvu monstruoznu cijenu za obino spavanje. Malo je skuplje, ali ima pravo, bolje je uzest sobu s tu on slo ija se Mlado: dosta i se napatija na putu do gori. Ti inae sigurno ide u jo skuplje otele od ovoga, a? Vidi, Mlado, knji ara odma kraj hotela! pravija san se da ga ne u-jen. Ni an mu nikak o smija re u kakvin inae hotelima odsidnen na svojin putovanjima, jer bi Mlado to moga pijat Stipi i onda ovi mo da vi e ne bi tija priat s menon. Jer, ta e oviku uope li s toplon vodon, bez vria za spavanje? himalaja u 77 pria Svako u svoju dvokrevetnu sobu, ala gusta! Jedan od na ih nosaa donija mi je bor u i da san mu estoku manu, jednog nosoroga. ta oe re sto rupija. Nasmija mu se brk. Prvo san lega na jedan krevet, pa na drugi. Razbaca san stvari po obe postelje. Otvorija tu . Topla voda! Nestala je, dodu e, posli desetak minuti, ali nema veze. Sastruga san sa sebe nasl age porkice. Ala dobrog osjeaja! Skinija san deset dana muke s tila. Zatim san se prisilija i opra dvi skorene donje maje u lavandinu, prvi put u ivotu. Mlado mi j

e objasnija kako to triba. Ako san dobro zapamtija, zaepi se lavandin, zatim se natoi mlake vode, doda malo s apuna ili ampona, opere majicu trljanjen, i posli iscidi, pa na kraju stavi su it. Snimija san povijesni moment, moju opranu majicu u lavandinu. Mama, napokon san odrasta! Zatim san oprezno obrija desetodnevnu bradurinu. Kad pustin bradu du e od osan dan a, livo od donje usne pojavi se busen bilih i crvenih dlaka, a sve ostalo je crn o. Brada mi izgleda ka njemaka bandira. Nikad ne bi bija uvjerljiv ka lan ZZ Topa. Fri ko obrijan, ist i mirisan ka rusulica krenija san u ir. Mlado je i a svojin poslon , ima san dvi slobodne ure. Internet kafe, olrajt. Malo san sur-fa, pa se javija doma priko satelitskog telefona. Je, sve je u redu, uspija san se popet, ne, ni je bilo stra no, ajde poljubac, bog bog. Onda san svratija u knji aru. Odluija san kupit neki libar, sad u Kat-manduu imat u vrimena za itat. Naslov me odma puka u oi. Pa ovo je za ne povirovat. "Prolazna bol". Na hrvatskome! Na polici bija je Lewisov "Everest", pa Tilmanova "Nepal Himalava", i onda... "P rolazna bol". Za to ba bol, i za to ba prolazna? Ba sad kad je pro la bol i muka? Francoise Sagan, razma eno malo narkomansko udovi te. Zapamtija san detalj iz njezine biografije: jedanput joj je pandurija do la u kuu tra it drogu, pa in je njezin pas otkrija di je dr i. Veselo je priskoija ormariu, laja, liza kokain i mava repicon. " Vidite", rekla je pandurima: "i on to voli!" "Prolazna bol", hmmm... koji li je to roman? Mora bit jedan od zadnjih. Otvorija san knjigu. Urednica Ivanka Borovac, prevela s francuskog Ana Buljan. Gospoo Borovac, zamalo san kupija knjigu, ali bila mi je preskupa. Se-dansto rupi ja, preraunano pedesetak kuna, a ofucana, raskupusana, ko zna kroz ije je ruke pro l a? 278 prolazna bol 55 Kad kupujen knjigu iz antikvarijata, prvo je prelistan, da vidin ima li slipljen ih stranica. Lini mu ki itatelji ponekad znaju izdrkat u krevetu, pa onda obrisu ru ku u knjigu, da se ne moraju di do banje. Ova nigdi nije bila slipljena. Pa da, Saganicu na hrvatskon vjerojatno je itala n eka Hrvatica koja je, ko zna kako, do la ovde do Namchea. Jebate, da nije to koja od na ih himalajki ostavila libar u hotelu? Mate nu lipoticu Ang El upozna san uzzvuke pisme "Sacrifice" od Eltona Johna 280 himalajski anel Bia je obuena u mini kombinezon. Pita san je kako se zove, a ona je digla glavicu prema meni i z vonkin glasien odgovorila: "Ang El". Naje ija san se od glave dcrpete. Na kraju put a objavija mi se prekrasni aneli. Bojin se anela. Kad god bi u pro losti neko mojoj dii govorija da su mali aneli, ja b i potajno pljucnija tri puta, da ih ne ureknu. S vrimenon bi poeja izbjegavat tu osobu koja spominje anele. Isto tako ne podnosin, ak zabra-njujen, da mene ili moj u dicu neko ljubi u elo. I njima san usadija straj od toga, pa bi e od tete Grozde koja je inae dobra ka kruv, ali ima tu nezgodnu naviku da dicu oe ljubit u elo. Anel je anel, ali Ang El je Ang El. Upozna san je u Phakdingu, na povratku. Mlado i ja prolazili smo kroz to misto nedaleko od Lukle, umorni ka pasi, nikako prehodat zadnjih desetak kilometri. Dipendrin prijatelj dr a je zalogajnicu uz na u stazu, pa smo sili vanka na teracu i pojili juvu, te popili aj. Nedostajat e mi taj kalo eha. Teraca je bila na povi enome mistu, ali nismo gledali u trekere i nosae koji su pro lazili. Koncentrirali smo se na to da izvuemo iz no nih mi ia zadnje zalihe snage za jo ovo mal o puta. Bit e da smo sve skupa pro li priko 140 kilometri u 11 dana, ta regularne st aze, ta aklimatizacije, ta razgledavanja okolo. Da je po ravnome toliko hodat, ovik bi ispustija du u, a kamoli po ovakvin planinama, i jo na pet iljada metri visine. Odjedanput san osjetija da me neko gleda. Spustija san pogled i vidija li 281

himalaja u 77 pria ce i ivahne okice krasne male curice. Naslonila se na kameniti podest od terace i prouavala me. Ej! pozdravija san je. Nije se zasramila. Bila je obuena u mini kombinezon koji, meutim, nije zavr ava ka gae, nego ka ve tica. Ispod kombinezona imala je d emperi, a na noge patike. Ajme eeria! Kad san joj se obratija, mahnila mi je rukicon. Kraj male lipotice bija je stari ji brat, uredno poe ljani momi. Bo ica Chomolungma poslala mi je ve treu curicu koju bi odma odveja doma da se igra s mojon Rivon. Prvo je bila Ang Phuti, pa Ang Yul-Mee, i sad ovo preslatko bie. Dipendra, ajde mi ponovi ono "kako se zove " zamolija san sirdara. Nikako zapamtit . Tapaj ko nam ke o anel pouija me Dipendra. Ni an siguran ni da san to ovde tono napi sa, a jo manje da san pravilno ponovija pitanje u ivo. Uglavnon, mala me razumila. Digla je glavicu prema meni, i zvonkin glasien odgovo rila: Ang El. Naje ija san se od glave do pete. Na kraju puta objavija mi se anel. Uz pomo prevoditelja Dipendre, te sedmogodi njeg brata od Ang El, koji je ak zna nek oliko rii engleskoga, dozna san da su oni tu iz Phakdinga, te da Ang El ima etri g odine. Jel tue seku? pita san maloga, na ta se nasmija i odmahnija glavon, ali je prizna d a mu sestra koji put dosauje, a esto je mora uvat. Malo na mote, malo na engleski, pita san brata kako je u koli. Dobro je, evo ide u kolu ve treu godinu. Najvi e voli brojeve. A Ang El? Ona e krenit za godinu dana. Pogleda san sasvim malu erpani koja je zaigrano skakutala oko nas . Ona da e idue godine u kolu? Ti Nepalci nisu normalni. S pet godina u klupe, pa t o je muenje diice! Izvadija san iz ruksaka jednu okoladicu i pru ija je bratu, a onda san dozva Ang El , pa je i ona dobila jednu. Poastila me neodoljivin osmijehon. Ovi put si se pripremija, a? komentira je Mlado. Cilja je na dogaaj iz prethodnog sela di je on jednome mulcu pru ija okoladu, na ta j e drugi od tuge i ljubomore zaplaka ka ki na godina. Podili s braton... nu ga, uteka je! Podili s braton! tad je na hrvat-skon vika d obri Mlado za sritnijen momien, oajan ta nema vi e nijednu okoladicu. Oni drugi mali o ra je do matere, zabija glavu u njenu vestu i neutje no lija suze. Ja san mora spas it stvar, i to tako da san prokopa cili ruksak i na dnu, hura, na a jo jedan Bounty . 282 himalajski anel 56 Kad smo se digli za platit, ini mi se ka da je Ang El i njezinome bratu bilo malo aj. Svidija san in se. Pojavija se i njihov aa, zgodni mladi erpa koji nas je srdano pozdravija, a onda uzeja dicu za rukice i odveja ih doma. Dok su zamicali iza kantuna, uvatija san jo jedan pogled Ang El koja se na momena t okrenila. Uzdahnija san i natovarija ruksak na lea. Zbogom, anele. Krenili smo niz stazu, da lje prema Lukli, kad se odjedanput iz svrati ta s druge strane zaula poznata pisma. "... and it's no sacrifice, just a simple word, it's two hearts living, in two s eparate worlds". Slu aj, Mlado! upozorija san suputnika, nauliv i u i: Pazi pisme! Sakrifajs... Elton John. Sacrifice. rtva. Mali enski anel iz Phakdinga nije bija dovoljan. Drugi esemes odozgo potcrtan je i prigodnon muzikon eljon. O rtvovanju i o dva srca koja ive u dva odvojena svita. Ovde to, dodu e, ni an do ivija u onome znaenju kako je piva Elton, ali to za moje phakdin ko prosvitljenje uope nije bilo presudno. Kad se sve zbroji i oduzme, da, cili ovi put uope nije rtvovanje. It's no sacrific e at ali... m Braco i seka iz Phakdinga 283 mufid memija Malo posii ovik je dovesla do obale, nasuka brodi, skinija som-brero i obrisa znoj sa ela. Bija je to Mefid Mumija. Pardon, Mufid Memija. Glavon i bradom Prosa je kraj nas i oti a gor

i prema kuama. Povratak mumije. To ta san ovde na putu susreja aneosku curicu imenon Ang El, i to jo uz zvuke pisme "Sacrifice", nije ni blizu najlua stvar koja me mogla zadesit . Od ditinjstva mi se dogaaju te udne sluajnosti, ka neki znakovi. Recimo, hodan ka 14-godi njak ulicon i pomislin: "Evo, sad e iza kantu-na iza moja l jubav!" Inae, to je bila lipa peta ica Tea. I stvarno, Tea ba u tom momentu izae iza kantuna, s jo dvi prijateljice. Ili, probudin se u noi i reen sam sebi: "Sad je tri sata i 19 minuta". Po-gledan n a sat i tamo svitli 3:19. Da se strese . Takvih situacija bilo je na iljade, previ e da bi se mogle smatrat samo sluajnostim a. Od nevjerojatnih koincidencija s putovanja, koje mi sad padaju na pamet, svak ako je dra esna ona kad san usrid amazonske d ungle na a i snimija brod s imenon Paulo Roberto (!). Uz slapove Iguacu upozna san postariju Engleskinju koja je tamo do l a iz Buenos Airesa, ka i ja, sin joj se zva Robert, a poduzee "Karnak", ka i moje . Pa ono u Peruu kad je Papuica na jezeru Titikaka na brodiu stavila pojas za spa avan je (mora se po zakonu) s brojen 21315, staje inae po tanski broj njenoga rodnog Dug og Rata! Najvea sluajnost moga ivota ipak je vezana za Hvar i Mufida Memiju. Mufid je biv i sarajevski tv voditelj. Danas je ugledni vanjskopolitiki komentator. Nekad je vodija dnevnike s ozbiljnin, kamenin izrazom lica. himalaja u 77 pria Poznat je po tome ta su u kultnoj "Audiciji" izrekli slavnu reenicu o njemu: "Ja s kinu' onu deku sa TV-a kad ono Mufid Memija vas u goloj vodi!" Bilo nas je osan toga litnjega dana na Hvaru. Hans, Mafija, Hansov brat, or , pa or ov a tada nja cura Snjufa, inae purgerica, zatim Roak i ja, te na kraju domain Pero Jaki. Le ali smo na pla i u Zavali, seocetu s par kua na ju noj obali Hvara, zabaenome i najl ip emu dilu sunanog otoka. Do tamo se kopnon mo e do samo kroz stari tunel ka iz horor a, kroz koji mo vozit maksimalno 40 na sat, jer je uzak ka jedna traka, plus even tualno deset centi sa svake strane. Tako je bar bilo do prije koju godinu, ne zn an jesu li ga u meuvrimenu ta pro irili. Kad smo se vozili prema Zavali, do ivija san e i straj. Prije smo se u Jelsi nadimili sa or on, kojega je puklo na agresivnu vo nju, pa je sa starin Peugeoton 405 stisnija gas kroz tunel. Vozija je 120, a u autu je piila o na hard house stvar "Schumacher". Prid oima su mi letile slike smrti. Kad smo iza li iz tunela, svi u autu bili smo blidi ka krpe. A onda, nakon par serpentina, puknija je prekrasan pogled s visine. Bili smo na poziciji na cesti odakle se granaju putovi. Pripozna san lokaciju, jer san se tu jednon prija njon prilikon strahovito opija toplin vinon iz porta-pakija, zajedno s Papuicon, prijateljen Jo kon i njegovon tada njon curon Lanon. Pogled je, potpisujen, jedan od najlip ih na ilome Jadranu. Uostalon, ila cesta prik o mista Ivan-Dolac sve do Svete Nedije ( ifra: Zlatan otok, Zlatan plavac), nudi p anorame prid ijon se lipoton mo e sakrit A urna obala i Positano. Na prekrasnoj pla i u Zavali, isprid Perine kue, bilo je samo petnaestak ljudi, ukl juujui nas, posadu vozila iz paklenog tunela. A usrid sezone. Sunce, more, divota. Pogled na rajski otoi edro. Jel anska trava dodatno nas je usriila, ali sad ve malo spavala. Kljucali smo svi u bla enoj ti ini, kad se odjedanput javija or . Ovde san ja jedanput u zoru sidija na pla i, kad je more prokljualo. Tu isprid edra i z pjene je iza lo deset iljada dupina. Plaka san od srie... Hans je otvorija jedno oko: Schumacheru, ne seri! Koliko dupina? Deset iljada? Ahahaha! uvatija se smijat Mafija. U ruganju mu se pridru ija i Hansov brat. Uglavnon, or a su ismijali. Uvri-eno je umuka, samo je na kr aju doda: 286 I mufid memija 57 Znan ta san vidija. Zamislija san or a, deset iljada dupina, zoru i njegove suze radosnice, pa ka za se

be otovoe zapiva: "Zora je svanula, suza mi iz oka kamila..." Na to se oglasija Roa k: To piva Neda Ukraden. Jebena pisma. Tome se nije imalo ta dodat. Uslidilo je par minuti ti ine, uja se samo smij dva mal a eha, die Perinih gostiju. Galeb je letija nebon. Zamislija san da san galeb i ta man tija zapivat "Moj galebeee", kad se opet javija Roak: Ona je bila ena ili ljubavnica od onog sarajevskog televizijskog voditelja... Ko to? pogledala ga je Snjufa telein pogledon. Usta su joj bila iron otvorena, pri zor tupila. Pa Neda Ukraden, tuko! iznervira se Roak kako se ono zva, jebemu... sitija san se ! Mefid Mumija! Sad san mora reagirat: Nije se ovik zva Mefid Mumija, nego Mufid Memija. Uto se prvi put oglasija Pero Jaki, na smireni domain. Mahnija je ru-kon prema moru i reka: Eno ti ga tamo u brodiu na napuvavanje! Koga? zaudija san se. U moru momentalno nije bilo nikoga, samo je dvadesetak metr i od nas vesla neki ovik, sa sombreron na glavi. Izgleda da je Peru najjae puklo. Pa Mufida strpljivo mi je objasnija: Eno ga vesla u brodiu na napuvavanje. Mufid Memija, sarajevski tv voditelj. O njemu ste priali, jel tako? On ti svako lito pr ovodi ovde u Zavali. Sad je na mene do a red da pogledan glupo otvorenih usta, ka maloprije Snjufa. Roak je skoija na noge: Ma nije mogue! To bi bilo nevjerojatnije nego dobitak na lo tu! Mumija da se ba tu kupa? Na ovoj pla ici? Memija, ne Mumija rastreseno san ga ispravija, jo uvik sumnjajui u to da nas Pero zajebaje. Malo posli ovik je dovesla do obale, nasuka brodi, skinija sombrero i obrisa znoj sa ela. Bija je to Mefid Mumija. Pardon, Mufid Memija. Glavon i bradon. Prosa je kraj na s, kimnija Peri u znak pozdrava, i oti a gori prema kuama. Povratak mumije. 287 joiflt point "Jesi vidija one s drogon7" pita san Mlau kad san malo do a sebi. "K oje7 Kojon drogon7", zblenija se. "Pa erpe! Stajali su tamo na odmori tu i dimili t ravu!" "Ma nemoj, stvarno7 Ni an ih vidija. Nije in to lipo. ta e in toga avla7" Uzbrdicu san, suprotno vlastitin oekivanjima, svlada lak e nego prvi put. Bila je n aporna, ali ne nesavladiva. Ma, da me ne jebe visina, popeja bi se ja i na Evere st! ulj na srednjaku desne noge kvalitetno san obli-pija flasterima, tako da ga s koro ni an ni utija. Polako ali sigurno pretvara san se u himalajskog vuka. Ili bar kojota. Stipe i Slovenac nisu i li s nama, ne to su drugo morali obavit. Ali, rekli su, sti e nas do Lobuchea. Obuka san gojzerice, prvi put na Himalaji. Dotad san nosija sam o patike. Ovde na pet iljada metri ve je bilo i sniga, iako je ovo meu najtoplijin misecima. Triba dobre obuche kad ide u Lobuche. Mlau san pustija da poe naprid pri ko planinske kose, a ja san se sta popi at. Obavija san pi anjac, te ubrza da stignen Mlau, i eto ti na odmori tu petorice nosaa, dime d oju. Rest point, smoke joint. Na pet iljada metri. Toliko san bija kurjo ast da san in pri a skroz blizu, ne bi li po mirisu provjerija je li to zbilja to. Nju ka san oko njih ka Mr. Bean. Gledali su me okruglin krvavin oima. Iskreno, nisu odavali neku veselost. Trava je na Himalaji mirisala isto ka na Hvaru, s tim da pretpostavljan kako in je joint duplo sporije gorija zbog manjka kisika u arji. Kako in se posli napu eni ma dalo stavit na kosti svaki po ezdeset kili? I uputit se uzbrdo himalaja u 77 pria dvadeset kilometri? Mene je i s ruksakon od osan kili, bez jointa, dr a te ki crnjak od napora. Malo me zamantalo, mo da od onoga dima od trave, pa su mi u nastavku mar a padale lu dosti na um. Razmi lja san u sebi ta bi napravija da sad ovde iza stine izae Mufid M emija. Reka bi mu: Mufide, bolan, ti si najvei od svih had ija! Je li vea ansa da se pojavi Mufid, ili da iza stine iskrsne jeti? Mo da ipak jeti, o

vo je njegov teritorij. S druge strane, na Himalaji smo ve vidili etu Bosanaca, a nigdi ivog jetija... Do Lobuchea smo do li nevjerojatno brzo. Opet su generali pogodili strategiju. Nji h dvojica su jai od Napoleona i Kutuzova zajedno. Prvo su nas satrali dugin dioni cama, dok smo jo imali force, a sad smo pri kraju za nagradu dobili skroz kratku etapu. Jedino mi se za vrime hodanja, dok smo piili kroz uski kameniti klanac, na momena t iz ista mira uzlupalo srce. Al estoko. Malo san se pripa i za-vapija tankin glas ien: Mlado, mo emo li stat na pet minuti? Mlado je sta, skinija ruksak, prominija majicu i napija se vode. Jesi ti uope bija vidija one s drogon? pita san ga kad san malo do a sebi. Koje? Kojon drogon? zblenija se. Pa erpe! Stajali su tamo na odmori tu i dimili travu. Ma nemoj, stvarno? Ja ni an nikog vidija niti da pu i cigaru, a kamoli drogu! Nije i n to lipo. ta e in toga avla? Pogleda san prema horizontu: Iman osjeaj da je iza ovoga brda Lobu-che. Ne bi reka. Jo emo se mi naodat do tamo suprotstavlja se Mlado. Posli one divlje t ahikardije nije vi e bilo nijednog problema, gazili smo ka dvojac iz Legije stranaca. U jednome momentu onih pet erpa s odmori- ta pro li su kraj nas ka brzi vlakovi. Jedan je promrsija: Bistare, bistare! Slovenac me jo u Lukli nauija da to znai "Polako, polako!". Kako to onda izgleda ka d idu brzo? Eto ti ta znai doping... I divnog li mirakula, iza onoga brda stvarno se ukaza Lobuche, ba kako san i reka ! Gonjeni optimizmon, uz izrazito brz tempo, za vrlo kratko vrime Mlado i ja ve s mo ka baja i sidili na suncu isprid svrati ta u Lobucheu. Stiga san ak prominit majic u, i sad san spokojno pijucka vodu iz botilje, ekajui na e zaostalo rukovodstvo. 290 joint point 58 Generali su arivali tek nakon desetak minuti. Ala ponosa! Stigli smo prije od nj ih! estitali su nan, ponosni na svoje drage uenike. Ali svejedno ni an pro-pustija prili ku malo ih podjebavat, prvenstveno Slovenca, na temu nemoi didica u kasnin pedese tima. Ko bi reka da je to isti oni ovik razveza je Slovenac na dalmatinskome, gledajui u mene, da bi onda nastavija na slovenskome ki je veraj tako veliastno, brez nobene ga problema, premagal strmino?! Dobro me poklopija, triba se priznat. Generali i Dipendra arivali su tek nakon desetak minuti. Ala ponosa! Stigli smo piramida Toliko simbolike bilo mije te ko izdr at, skoro su mi potekle suze radosnice. Piramida koja crpi energiju Sunca , zatim druga prekrasna piramida u formi himalajskog vrhunca, i uza sve to u bli zini jo i moj idol, Personal Jesus Himalaje! himalaja u 77 pria I Himalaja ima piramidu! Uz anela i prolaznu bol, letei lama Dorje mi je s neba, d a ja mo da ne bi pomislija kako je sve to sluajno, posla i piramidu, najsavr enije i meni najdra e geometrijsko tijelo. Leteega lamu Dorjea, inae, zami ljan s lien Stipe Bo . Za piramidu san ve davno govorija da u njoj ima ne to sveto. Ni an to ita ni u kakvin polu-SF librima, nego san osobno iskusija mo tih divovskih tetrapaka i postavija vlastitu tezu. Od etri transfera, koliko san ih do ivija u ivotu, ak tri su bila kod piramida. Trans fer je ne to najlue i najbolje ta mo do ivit na putovanju, pojava pri kojoj se uz pomo eniranja otplovi unazad u vrimenu. Prvi takav sluaj bija je uz stepenastu piramidu u Sakkari, di san se vratija ak etr i i po iljade godina i vidija tamnopute felahe u bilin platnenin suknjicama kako grade udesno zdanje. Drugi transfer do ivija san uz piramide u Teotihuacanu, Meksi ko, a trei uz planinu Popocatepetl, takoer Meksiko. Popo, kako ga skraeno zovu Meks ikanci, ima oblik piramide.

Ova aklimatizacija na koju smo krenili iz Lobuchea bila je najinteresantnija dos ad. Ovde, u himalajskoj vukojebini, prvi put u ivotu bija san na pet iljada metri , tonije 5050! Fifti-fifti! A uz to san gleda ne u jednu piramidu, nego ak u dvi! Neko bi reka: eto ti prilike za jo jedan transfer! Ali na alost nije bilo tako. Do transfera je jako te ko sti kad si u dru tvu. Mora bit sam. A ovde su s menon do li Stip e i Mlado. Ipak, pogled na dvi piramide bija je velianstven. Sprida stakleno-alumi-nijsko pi ramidalno zdanje s mno tvon ploa za prikupljanje suneve energije, a u pozadini divov ska piramida planine Pumori. Inae, Pumori znai "neudana er", a vrh te lipotice bija je krajnji cilj na ih generala. Toliko simbolike bilo mi je te ko izdr at, skoro su mi potekle suze radosnice. Piram ida koja crpi energiju Sunca, zatim druga prekrasna piramida u formi himalajskog vrhunca, i uza sve to u blizini jo i moj idol, Personal Je-sus Himalaje! Sria bi, dodu e, sigurno bila jo vea da je u arji bilo malo vi e kisika za udahnit. Piramidu su tu postavili Taljanci, znanstvenici. Otac projekta je pokojni Ardito Desio, interesantna faca plave krvi, grof i pustolov, istra iva i penja, geolog i k artograf. Tip je ivija u tri stoljea, nevjerojatne 104 godine! Rodija se 1897. u P almanovi, gradiu nedaleko od Trsta di san jedanput kupija ormar za svoj biv i poreki stan, ali to je druga pria. 294 I -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------himalaja u 77 pria Desio ima ludu biografiju: bija je lan prvih taljanskih himalajskih timova prije 2. svjetskog rata, i voa znamenite taljanske ekspedicije 1954. kad je prvi put os vojen K2. Skita se i po Africi, Ju noj Americi, ko bi sve nabrojija. Umra je u Rim u 2001. godine. Projekt Piramide pokrenija je 1987. a tada je ve ima devedeset godina! Prvi cilj bija je provjerit tonu visinu Everesta i K2, ali kasnije je ta fantastina struktur a usrid Himalaje iskori tena ka baza za provoenje bezbroj drugih istra ivanja. Danas je Piramida multidisciplinarni projekt koji miri i prati klimatske promjen e, koliinu ozona, kvalitetu arje i tako dalje. Uz sofisticirane meteorolo ke ureaje, koje bi Zoran Vakula sigurno zadivljeno gleda, tu postoji i mala ambulanta za p omo trekerima i penjaima u problemima, s nekoliko primjeraka jednog jako zanimljiv og medicinskog rekvizita. Gamow vrie. Evo, ovo su ti gamow vrie pokaza mi je Stipe jednu vriu u obliku Dva puta 50 SKANDI = 5050 metri! Al vria mi se ini tisna komentira san: Kako ovik stane unutra? k 1 296 piramida 59 Prvo se vria mora napumpat. A pumpa se onako ka tramac, sa nogon. Izvadija san aparat za slikat udnu vriu, kad me tamnoputi lola, vjerojatno erpa, za poslenik koji nas je vodija po unutra njosti piramide, odluno uvatija za ruku: No, pliz! No foto. Zbilja, okolo je na vi e mista pisalo "vietato fotografare Tintemo". Zabranjeno sn imanje unutra njih prostorija. A nije dopu ten niti ulazak u piramidu bez slu bene pra tnje. Za to? Te ko da se Taljanci boje industrijske pijuna e, jer otkad je projekt kren ija, vi e od etristo skupina istra ivaa iz raznih zemalja koristile su Piramidu ka baz u. Tako mi je, ne znan ni sam za to, propala oriii slika gamow vrie, majke i spasiteljic e svih onih nesritnika koje satare visinska bolest. Kad se vria napumpa, unutra se stvore uvjeti u kojima se ovik osjea ka da je visina manja za iljadu i po metri! To je obino dovoljno da bolesnik doe sebi. Gamow vria dobila je ime po svome izumitelju, doktoru Igoru Gamowu, sinu znamenit og fiziara Georgea Gamowa. Pokojni aa George rodija se 1904. u Rusiji, i jo se u mla dosti istaka ka genijalac. Prouava je atomsku jezgru, radija na kvantnoj teoriji, a u svojoj tridesetoj priselija u Ameriku, di je posli bljesnija ka jedan od ra

nih promicatelja teorije Velikog praska, te pionir u istra ivanju DNA. Savr en ivotni put, falila mu je samo Nobelova nagrada. Sin Igor rodija se 1936. u Americi. Mater mu je bila poznata primabalerina Rho G amow. Ka momak je plesa balet, a posli se posvetija znanosti, ka i aa, na istome f akultetu, Sveuili tu Colorada u Boulderu, predgrau Denvera. Prije nego ta se odluija n a karijeru znanstvenika, Igor je zaraiva kroenjen konja i pouavanjen karatea. Gamow vria na poetku se zvala "Mjehuri". Isprva ju je Igor namijenija sporta ima koji nastupaju na veim visinama, da in dovede vi e kisika u mi ie i tako povea sposobnosti. Iako je ostvarila dobre rezultate, nije u la u iroku upotrebu, zbog nezgrapnosti i osjetljivosti na pregrijavanje. Doktor Igor nije odusta. Redizajnira je "Mjehuri" i od njega stvorija vriu za spas penjaa oborenih visinskon bole u. Veliki Edmund Hillarv osobno ga je vi e puti pohval ija za taj revolucionarni izum koji je spasija na stotine penjakih i trekerskih iv ota. Na alost, briljantan ivotopis i ast genijalne znanstvenike obitelji ukalja je zbog pr evelike i neobuzdane ei za enama, do kojih je esto poku ava do silon. 297 himalaja u 77 pria Napada je svoje asistentice jo od dolaska na faks 1968. godine, ali su ga oeva sla va i njegovi vlastiti uspjesi uvali od afera. Tada je bija mlai, uz to neobina, pri lino ispaljena faca, pa su asistentice i uenice rado provodile vrime u njegovome d ru tvu. Danju je, naime, okolo jurija na motoru, a po noi je gradon jaha na svome a rapskome pastuhu Pegazu. Za untu je vodija fakultetske off-campus projekte u Nepalu, pa su se asistentice tukle koja e i s njin. S godinama, meutim, njegova e za mladin lipoticama nije nimalo jenjavala, a one vi e nisu tile starijega ovika. Pa ih je on uzima silon, ili bar to poku ava. Prvo ga je 1982. prijavila studentica koju je napa u parku i tija prisilit na se ks, ali mu se istrgla. Iako se odma nakon toga javilo jo cura koje su svido-ile da ih je profesor Igor napada, fakultet je poku a sve razvodnit i za titit svoga najpo znatijeg znanstvenika. Skandal je konano puka 2000. kad ga je jedna asistentica optu ila da ju je godinama silova. Sve je poelo 1993. kad je ona, atraktivna veterinarka, tada 30-godi njakin ja, dobila zaposlenje kod Gamowa u laboratoriju. Dvi godine ju je uznemirava i apa joj opscene ponude, te je vata za guzicu i slino, da bi je na Valentinovo 1995. silova. Ta su se efova silovanja nastavila. Ukupno ju je prisilija na seks vi e desetaka puti, dok ga konano nije prijavila 2000. Tu ila je i fakultet, pa su Gamowa konano kartali s posla. ena je nedavno na sudu dob ila 285 iljada dolari od tete od fakulteta. Osramoeni stari Gamow danas nije rado v ien gost u znanstvenikin krugovima i visokon dru tvu, ali od pr una se zasad kapula. Iza li smo iz objekta i u ivali na suncu koje nas je grijalo na pet iljada metri. St ipe je ne to pria s onin tipon ta mi nije dopustija slikat, a Mlado je eta okolo i gl eda u vrhove. Piramida je zraila prema meni i inila mi ne to dobro. Da provan na brzinu posti trans fer? Ma neu, stalno bi podsvjesno oekiva polazak nazad u Lobuche, pa se ne bi moga koncentrirat. Osim toga, moga bi sebi predoit silovatelja Gamowa, zbog svih onih njegovih vria tamo. Odluija san potro it vrime na razmi ljanje o koliini energije koju su ljudi ulo ili da u ovu pripizdinu donesu sve ta triba kako bi se napravilo ovako ne to velebno. Jedin o su jai oni me tri Amerikanci ta su izgradili istra ivaku zgradurinu odma na Ju nome po u, na minus pedeset stupnjeva, usrid vjenog leda. 298 piramida 59 Igor Gamow je vi e puti bija ovde u Piramidi. Ko zna jel silova koju Ta-ljanku? Ne virujen, one su estoke, izgranfale bi ga ka make da se usudija na tako ne to... Gamow vria, umiruen sria! LANGTANG-Rl TREKK1NG f >) y 299 princ na bijelom jaku Pogiadja san lipu be tiju: "Miran, Tau. Dobar mali ja-ki!" erpe su mi sa strane Taua poslagal

i neke vrie, da ga lak e uzja en, i - bija san gore! Jaha san jaka. Konano1 Davna nja el a je ispunjena. Dugo san eka na to da se popnen na Jakova lea. Jak, jak, to ne mo e biti svak. Prvi put kad san i a u Nepal, prije est godina, zavitova san se da u zajahat jaka. Onda m i je bilo nepoznato da ta zanimljiva goveda uope ne ive na visinama ispod tri ilja de metri, to san dozna tek kad san do a na lice mista. Da bi ovik vidija jaka, trib a oti visoko, visoko. Na Himalaju. Ve san skoro bija izgubija nadu. Vreba san jakove skroz od Kvangjume, di san vidi ja prvoga, ali mi se nikako nije ukazala ansa. Osim toga, Stipe je negodova oko t e ideje, valjda se pla ija da mi se ta ne dogodi. Prilika se konano pru ila pri samome kraju putovanja, u Lobucheu, lokalitetu sa sam o etri-pet kua, redomice svrati ta, na skoro pet iljada metri visine. Kad san Dipend ri veer prije spomenija jahanje jaka, nije postavlja puno pitanja, nego je samo k imnija glavon. Povijesni momenat dogodija se u dvori tu zadnjega svrati ta na samome rubu Lobuchea, di su erpe ivahno preslagivali teret u vriama, koje su onda tovarili na jakove. Ta man smo se bili uputili prema Gorak Shepu, zadnjoj postaji prije Baznog logora E veresta. Odjedanput, pogled mije zapeja na krasnome bilome jaku u dvori tu. Sad il i nikad! Dipendra, dis iz it! Vajt jak! Pliz ask hau ma for rajding! Dipendra je odma i a pregovarat s vlasnikon biloga jaka i vratija se s in-formacij on: Rajding iz okej. Tauzend rupis. himalaja u 77 pria 302 princ na bijelom jaku 60 Iljadu rupija. Osandeset kuna. Pravo bogatstvo u Himalaji. Ali platija bi svaku cijenu, samo da zaja en biloga jaka. Izmaka mi je jetijev skalp, da mi je jo uteka i jak, ekspediciju bi moga smatrat proma enon. Iljadu rupija?! Ajde, bogati, ta e ti jak? Idemo dalje! reka je Stipe: Ja nikad ne bi da iljadu rupija za jahanje jaka. Stipe, molin te, mui! Ovo mi je, nemoj se uvridit, najva nija stvar na putovanju. V a nija i od toga ou li ili neu sti do Baznog logora. I vidi ga kako je lip i bil, ba k a iz mojih snova! Dobro, ali ako te ovako lip i bil baci priko glave ili ubode rogon, nemoj meni d o plakat! Ja u vikat "Ole!" zajebava je Slovenac. Izbrojija san iljadu rupija, platija vlas niku, pa pri a jaku. Kako se zove? pita san gazdu. Tau odgovorija je. Pogladija san lipu be tiju: Miran, Tau. Dobar mali jaki. erpe su mi sa strane Taua poslagali neke vrie, da ga lak e uzja en, i - bija san gore! Jaha san jaka. Konano! Davna nja elja je ispunjena. Nakon jahanja tapira u d ungli Am azone (e, tu san stopostotno prvi Hrvat, jer Stipe nije jaha tapira, pita san ga !) sad san evo i na leima dragog himalajskog goveda. Princ na bijelom jaku. Kad san se odluija spustit s jaka, erpe su mi opet tili donit nekakve vrie, ali san odmahnija glavon i znalaki pribacija jednu nogu priko hrpta be tije. Jak je, meutim , outija da se ou kalat, i poku a me podlo privarit. Istoga asa kad san pribaciva liv u nogu na drugu stranu, on je naglo krenija prema naprid. Za momenat san izgubij a ravnote u i malo je je falilo da se strovalin na lea u blato. Ipak san se uspija nekako odr at na nogama, dok se okolo orija smij okupljenih erpa, a i Stipe se cere ka, skoro mu je ispala kamera. Da san otresa u blato, vjeno bi me ucjenjiva snimk on... 303 himalaja u 77 pria snje ni leopard Bacija san iz daljine od mo da tridesetak metri kameni prema njemu i cima ga, nevjerojatno, tono u glavu! Leopard je razdra eno diga glavu, pogleda uokolo, i sinja me kako stojin ukipljen s fotoaparaton u ruci. Oe li se zaletit prema meni7 305

himalaja u 77 pria Snje ni leopard i ja gledali smo se oi u oi. U momentu kad san ga spazija, a nije ga bilo lako vidit jer se stopija s okolinon, spokojno je spava na stini. Glava mu je bila naslonjena na kamen, a rep je pribacija priko drugog leoparda, vjerojat no enke, koja je le ala iza njega. Bacija san iz daljine od mo da tridesetak metri ka meni prema njemu i cima leoparda, nevjerojatno, tono u glavu! Oni pothvat iz mlados ti prilikon gaanja tromblonima na planini ljivovici oito nije bija sluajan. Razdra eno je diga glavu, pogleda uokolo, i sinja mene kako stojin ukip-ljen s fot oaparaton u ruci. Mislija san da e zare at, zaletit se prema meni, ili na neki drug i nain pokazat mrzovolju ta ga gnjavin, ali ni ta od toga nije se dogodilo. Samo je opet spustija glavu i nastavija kunjat. Srion, uspija san ga pribli it u kadru i sl ikat taman u momentu kad san ga trgnija iz sna. O emu sanjaju snje ni leopardi? Za ovoga konkretnoga te ko je re, ali pretpostavljan da, kad sklopi oi, prid sobon v idi blistavobijele vrhunce svoga dalekog zaviaja. Jer, moj se susret sa snje nin leopardon, naravno, nije dogodija na Himalaji, nego misec dana posli povratka iz Nepala. Vidija san ga skroz neoekivano, u srcu Euro pe, tonije u Zurichu, dok smo se vraali iz Pariza di san bija s eron Rivon P. (8), koja se tila po svaku cijenu popet na "Alfelov toranj". Tatice, ou u zoolo ki! naredila mi je moja vladarka prastog nosia, kad je u foajeu c ri kog hotela na la reklamni letak s natpison "Zoorich". Dodala je upirui prstien: Vid i, imaju i lipe otrovne abice! snje ni leopard 61 Ne mo emo, du o, moramo i nazad, kvragu i abe, triba tata jo puno vozit do doma posl o san odgovorija. Ali pogledaj, molin te, dr e svakakve krasne ivotinje: ogromnu kornjau, pa anakondu, istu onakvu ta san je ja grlila u Peruju, pa slona, snje nog leoparda, bizona, lav a... ekaj, ta si rekla? Snje ni leopard? Dok san kaska po Himalaji za petama Stipe Bo ia, ma ta san o tome da na nekome planin skon obronku sinjan snje nog leoparda, jednu od najtaj-novitijih be tija na svitu. Je, tata. Evo vidi , pravi pravcati snje ni leopard! Dobro, erkice moja. Idemo u zoolo ki, zbilja moramo vidit otrovne abice i anakonde. Kakav bi ja bija tata kad ne bi tebi ispunija tu malu eljicu? I evo, sad san bija oi u oi s bilon maketinon. Crne make mi, pljuc--pljuc-pljuc, nos e nesriu, znai ovaj bili leopard triba bi mi donit nevienu sriu. U Zurichu nemaju ka veze od deset kvadrata ka u na emu bidnome zoolo kome na Marjanu. Ovi leopardi imaju rasko nu nastambu koju ne mo okon obuhvatit. Jedva san, posli nekoliko minuti potr age, locira maRiva P. (8) i snje ni leopard Bili zajedno pivaju na putu kroz vicarsku: "Bili su, b vrhovi planina..." 307 himalaja u 77 pria Svidija san se snje nom leopardu, ak mi je u vo nji skaka po glavi, ta nije bilo bezop asno ketinu koja se izle avala na stini. Na alost, kunja je, pa ni an moga snimit efektnu f otografiju. Zato san potira erkicu s materon naprid, da joj ne dajen lo primjer. Nekoliko puti osvrnija san se oko sebe i sto posto se uvjerija da nema nikoga, jer ne bi bilo dobro da zbog maltretiranja be tija zavr in u jednoj drugoj vicarskoj instituciji na Z. Onda san se propeja priko ograde i lansira kameni u leopardovu ivericu. Posli me ipak bilo malo sram ta san bija leopard-molester i uznemirava poinak velia nstvene zviri, pa san u znak pokore u slu benome zoo-dua-nu kupija divovskoga pli ano g snje nog leoparda. er ga je krstila Bili (itaj: Biiili) i sad je u mojoj spavaoj so bi na Mejama, stvara mi dojam trajne Himalaje u kunome okru ju. Snje ni leopard vrlo se ritko vida u divljini, jer ivi na visinama od tri do etri il jade metri. Dugo se nije znalo skoro ni ta o njegovin navikama, jer bi i od svakog k ontakta s ljudima. Ipak, poznat je sluaj otprije nekoliko zima, kad je himalajski seljak pri-javija

bliski susret sa snje nin leopardom. Ko zna je li leopard bija gladan, smrznut ili je jednostavno po empja, uglavnon misteriozna ivotinja, koju ritko ko mo e vidit i i zdaleka, a kamoli izbliza, do la je u oviku u kuu i protezala se uz pe, ka neka velik a maketina. "Kad san u a, leopard me samo pogleda i sav se nakostru ija", svidoija je seljak. Da je kojon srion ima fotoaparat, moga je upast u pare, a ovako se usra, uteka vanka , uzeja neku cijev i buba po ponistri dok leopard nije izleti-ja kroz vrata i mug nija nazad u brdo. Ova prekrasna sivkasto-bijela maka ivi u planinama sredi nje Azije, meu ostalim i na Himalaji. erpe ga zovu serken. U Nepalu ih, procjena je, ima samo tristotinjak. S nje ni leopard pokriven je gustin krznon, a iroka dlakava stopala slu e mu ka prirodn e gojzerice. Ima mone noge i nevjerojatne mi ie, mo e skoit petnaest metri udalj. Koris ti dugaku repinu za odr avanje ravnote e, te ka deku da pokrije sam sebi pi u kad tempe ratura padne debelo ispod nule. dere divlje ovce i kozoroge, mo e svladat ivotinje tri puta vee i te e od sebe. Mo e ak it i izist manjeg jaka. Ali takoer s gu ton kusa male mrmote, zeeve i tice. Pratili su jednoga leoparda i izraunali da je u godinu dana izija pet divljih ova ca, devet zeeva, dvadeset pet mrmota, pet domaih koza, jednu domau ovcu i petnaest tica! 308 snje ni leopard 61 Ka ta ove brojke pokazuju, snje ni leopard ne pravi razliku, pa napada i domae ivotin je. Normalno, himalajski pastiri su bisni zbog toga, pa tako mnogi snje ni leopard i skonaju od njihove ruke, unato tome ta je ri o za tienoj be tiji. Zanimljivo, pastiri u Khumbuu u pro losti nisu ubijali leoparde ak ni iz osvete, zb og budistikog zakona da se u svetoj dolini ne srni prolivat krv. To, meutim, nije pomoglo da se vrsta odr i, pa se sad u Khumbuu ritka maka gotovo i ne mo e vidit, nav odno je ak uope vi e nema. Na alost, u drugin krajevima Himalaje, di su se jo odr ali, s je ni leopardi ipak ginu, i to od krivolovaca koji jedno krzno mogu prodat za ak ezd eset iljada dolari! Bogate kurbe Zapadnjakinje ekaju u filu da bi se dokopale dra gocjenog krzna ritke make. erpe iz klana Bhotia razvili su efikasnu strategiju lova na snje nog leoparda, i to bez vatrenog oru ja. Na stazama kojima se kreu leopardi iskopaju jame i u njih zab iju koplja od bambusa s vrhovima prema gore. O tre vr ke kopalja premazu otrovon i m askiraju jamu odozgo. Kad leopard propadne u jamu nabije se na vrh koplja i krep a od otrova. Njegove kosti Kinezi plaaju po zlato, jer in njihova medicina pridaje ljekovita s vojstva. Uza sve to, snje ni lipotan ugro en je gubitkon baze plijena, jer je sve ma nje be tija kojima se hrani. I stani ta mu se smanjuju i minjaju. Bidni leopard nema budunosti. Bidni leopard nema budunosti 309 tajne svete doline U svrati tima se naveliko reklamira yak steak, ali to zapravo uope nije meso jaka! Budui da se u Khumbuu, svetoj dolini, ne smiju ubijat ivotinje, a Jakova u susidni n ni in oblastima uope nema, tako je navodni vak steak zapravo meso od bivola iz su sidnih regija. himalaja u 77 pria Bila jednom davno arobna dolina, "beyul", koju je sakrija guru Rinpo-che. Zatvori ja je sve putove do nje jo u starin vrimenima, spreman da jednog dana otkrije klj u dobrin ljudima, da in dolina poslu i ka utoi te. Predaci erpa bili su nomadi iz istonog Tibeta. Teorija je da ri " erpa" dolazi od "sh ar wa", ta doslovce znai "ljudi s Istoka". Napustili su domove prije etristo-petsto godina, vjerojatno zbog religijskih progona. Pomalo su selili na zapad, naselja vajui u prvome valu tibetske regije U i Tsang. Dece-nijama kasnije pre li su visoke himalajske prijevoje, tra ei mitski "beyul". Na li su prekrasnu dolinu Khumbu, zemlju bez ijednog naselja. Svuda okolo bile su gigantske planine, a unutar doline tihe ume i idiline rijeke. "Ovo je beyul! Na li s mo ga!", kliknili su, i tu se naselili. Otada ive u miru svete doline, u skladu s a svojon dobroudnon prirodon i miroljubivon budi-stikon religijon. Khumbu nije jed

ini "beyul", ima jo svetih dolina u Nepalu, a nije niti jedina oblast di ive erpe. Pripadnike te ponosne race mo e se na posvuda na ju nim obroncima Himalaja, u Sikkimu , Darjeelingu, Tibetu, Europi i Americi, ali svakako ih najvi e ivi u Khumbuu, i sr ce erpaskog naroda je tu. Sredi nji statistiki ured Nepala procijenija je 2001. da s amo u Nepalu ima pribli no 150 iljada erpa. Zadnjih godina dosta se erpa spustilo s planina i doselilo u gradove, tako da je Katmandu sad jedna od najveih sredi ta erpa ske populacije. Usmena tradicija ka e kako su etri velike grupe naseljenika do le u Khumbu u etri razl iita navrata. Te grupe bile su osnova za stvaranje glavnih erpaskih klanova: Minya gpa, Thimmi, Serwa i Chawa. Iz etri klana formirali su se podklanovi. Danas jo pos toji 25 erpaskih klanova koji se zovu ru (doslovce: kost), a vuku korijene iz dre vnog nasljea i mista u Khumbuu koje su prvo naselili. erpe su ponosni na svoje kla nove i meu njima postoji hijerarhija ugleda, pa je recimo curi vrlo va no udat se z a erpu iz dobre familje, iz dobrog klana. enidba unutar istoga klana je zabranjena , a stvar je ureena paternalistiki, ta znai da ena udajon prelazi u novi klan. erpe su velikon veinon budisti, ali jo ima i pripadnika drevne bon religije (zovu i h phenpu), koja je bila iroko rasprostranjena na Tibetu prije dolaska budizma. Ph enpu obo avaju duhove zemlje, vode, drvea, planina i drugih prirodnih elemenata. Vi dija san na putu kroz Khumbu kue erpa koji na vratima imaju istaknuta bon obilje ja, i to na nekoliko kua zaredon. Oni po Khumbuu imaju male zajednice koje ilavo odr av aju svoja starinska virovanja. Ima ih jo ponegdi na Tibetu i u Indiji, ali u vrlo , vrlo malon broju. 3 tajne svete doline 62 0& ---."vr: Guru Rinpoche je, viruje se, obratija masu sljedbenika bona na budizam tako da j e njihove duhove za titnike, svojevrsne sile prirode, lukavo ubacija u budistiku re ligiju. E sad dolazi zanimljiva pria o e irima. Oni koji letimino poznaju ti-betsku granu bud izma sigurno su bar nauli za crvene e ire. Ali ima jo e ira, ne samo crvenih. Postoje j ti i crni e iri. Nyingma je originalni oblik mahayana budizma, osnovanog u 8. i 9. stoljeu. Tribal o je nadomjestit bon religiju, ali stari Rinpoche je to, reka san, mudro izveja. Tako nyingma i bon dile masu rituala. Kad je pokrenija stvar, Rinpoche nije dop ustija da mu viru razbla e neki revizionisti. Ovako ili onako eliminira je veliku veinu suprotnih uenja. Nyingma je poznata i ka sekta "Crvenih e ira", jer su njeni sv eenici radi prepoznavanja nosili crvene e ire. Himalajski krajolici pod budnin Budinin oima 313 himalaja u 77 pria Znanje se u sekti "Crvenih e ira" stoljeima prenosi verbalno, s oca na sina Znanje se u toj sekti stoljeima prenosi verbalno, s oca na sina, s uitelja na uenik a. Samostani s lamama i vorama, te praksa tra enja momia koji su reinkarnacije duhovn ih voa nyingme, sve je to do lo tek kasnije. Stari erpe bili su svi do jednoga sljedbenici nyingma kole, osobito skupina koja j e virovala u skrivena blaga, ukljuujui i tradiciju koja govori o skrivenin svetin dolinama, beyul. Tristotinjak godina posli "Crvenih e ira" pojavili su se "Crni e iri". Tu sektu pokren ija je Marpa u 11. stoljeu, a ra irili njegovi uenici, pazite sad ovih imena: Milare pa i Gompopa. Crni e iri meutim nisu uspili ka crveni, a bogami ni ka uti. Sekta " utih e ira" je najmlaa, iako takoer dosta stara. Osnovana je 1409. a zove se jo i gelug. Neki lame nisu bili sritni ta se, po njihovome mi ljenju, budizam sve vi e r astae i ta vlada nemoral, pa su formirali gelug i nabacili na glavu ute e ire u namjer i da reformiraju i ojaaju viru. Prvi samostan bija je Ganden, a druga dva Drepung i Sera, oba u okolici Lhase na Tibetu. uti e iri bili su masu stro i od crvenih i crnih, za razliku od drugih provodili su, r ecimo, striktni celibat u samostanima. Smatrali su se jedinin pravin budistima, superiornima u odnosu na bla e sekte drugih boja. Vrlo brzo postali su moni, uskoro i najjaa budistika sekta na ilome Tibetu.

Godine 1575. tada nji voa " utih e ira" i poglavar samostana Drepung, Sonam Gvatso, dobi ja je titulu "dalaj lama". Tako ga je prozva mongolski plemenski voa Altan Khan, koji je sebe proglasija religijskin i svjetovnin voon Tibeta. Dalaj je zapravo mo ngolska ri, prijevod imena Gvatso, ta znai "ocean". Sonam Ocean posta je, meutim, ne prvi nego trei dalaj lama. Kako to? Tako ta su pok ojni Gedun Drupa, osniva samostana Tashilhunpo, te takoer pokojni Gedun Gvatso, ef samostana Sera, retroaktivno progla eni prvin i drugin dalaj lamon, iz po tovanja i i njenice ta je prema virovanju sekte Sonam Gvatso bija trea inkarnacija te linije n asljeivanja. Godine 1643. peti dalaj lama zamolija je tada njeg mongolskog kana da potaraca sup arnike religijske kole, ta je ovi i uinija. Sekta " utih e ira", gelug, tako je potica n stranog osvajaa na nasilje prema svojin duhovnin suparnicima iz istog naroda de finitivno prisilila druge kole da prihvate vlast dalaj lame. Ovaj podatak, recimo , ni an na a nigdi u na oj literaturi, nego ba u originalnin erpaskin librima (prevedeni n na engleski), a vrlo je bitan jer baca novo svitlo na kolaboraciju jednoga dal aj lame s Mongolima 314 tajne svete doline 62 radi pro irenja svoje religijske, a samim tim i svjetovne vlasti i uticaja. Je li to sudbina vratila dug " utin e irima" trista i ne to godina posli, kad su in vlast na Tibetu surovo oduzeli kineski vojnici? Dalaj lame stoljeima se ponovno raaju u novin tilima. Ovi sad dalaj lama etrnaesta je reinkarnacija Chenreziga, kako Tibetanci zovu Avaloki-te varu, bodhisatvu milos ra. Bodhisatve se ponovo raaju kako bi pomogli drugima da postignu nirvanu. Reinkarna cija preminuloga dalaj lame mora se na unutar tri godine posli njegove smrti. Sel ekcija se provodi na bazi predznaka i sposobnosti kandidata da prou odreene testov e. Izmeu ostaloga male momie koji bi, ka, tribali bit utjelovljeni dalaj lame, star i sveenici pla e otkinutin bi-kovskin glavama u mranin sobama samostana. Jedna od va nih metoda provjere je i ta da osobne stvari pokojnog dalaj lame pomi aj u u gomili ostalih slinih predmeta. Ako mali kandidat iz mase ponuenih predmeta iz abere ba one koje je koristija prethodni dalaj lama, to se tumai ka znak da bi on moga bit yangsi, njegova reinkarnacija. U teoriji je mogue da se nae vi e od jednog zadovoljavajueg kandidata za novog dalaj lamu. To se i dogaalo. Jedanput ih je bilo ak tri, ta je dovelo do neugodnog konfli kta. Stvar se rije ila na bizaran nain, ali sve prema propisu. Provela se - lutrija za dalaj lamu! Tri broja su se stavila u svetu urnu i visok i sveenik izvuka je broj budueg dalaj lame. Sada njega dalaj lamu, Tenzina Gvatsa, na li su tako da je regent Reting Rinpoche 19 35. do ivija jasnu viziju pri kojoj su mu se ukazala tri tibetanska slova, samosta n sa zeleno-zlatnin krovon i kua s tirkiznin kupama kanali-cama na krovu. Tako su do li do kue Tenzinovih roditelja i posli nije ni tribalo puno testirat momia koji j e bija oita reinkarnacija dalaj lame. Ten-zin Gvatso, meutim, ve skoro 60 godina Ti beton vlada samo formalno, u progonstvu, di je mora ute prid kineskon izmon. Trista i ne to godina prije toga, sitimo se, " uti e iri" nisu bili u ulozi rtve, nego t laitelja. Uz pomo mongolskih prijatelja tlaili su bidne "Crvene e ire". Bilo je krvavi h sukoba, masovnih ubojstava. Sekta nyingma imala je te kih problema da bi se uope odr ala, jer su njihove zajednice bile slabije i lo e organizirane, pa su in " uti" po stupno preuzimali vlast u jednome po jednome naselju. "Crveni e iri" imali su (i jo imaju) duhovno virovanje terma, o tajnome blagu. Pod p ojmon "blago" moglo se razumit sva ta: religijski objekti, liPosvuda se vijore molitvene zastavice: stanovnici Khumbua su vrlo pobo ni 315 himalaja u 77 pria bri, znanje skriveno u stinama, zemlji, vodi, zraku. Duhovno moni tragai, zvani te rton, pronalaze blago, ta vodi napretku sekte. Kljuevi za beyul, skrivene svete doline, jedno su od tih blaga. Samo terton, i sa mo u tono odreeno vrime, mo e na klju za beyul. Budistiki tekstovi ka u da je vrime za krivanje beyula kad svit postane tako pokvaren da je nemogue dalje virovat i prov odit viru, i kad je sve oko nas na rubu propasti. ini mi se da i u ovome dana njen

vrimenu postoji potriba da se nae neki beyul. Ali bojin se da je neotkrivenih sve tih dolina ponestalo. Ironija sudbine je da su vjerojatno upravo prvi dalaj lame, voe " utih e ira", koji su danas u liku Tenzina Gvatsa olienje mira i mudrosti, silon Ubijanje ivotinja nije dopu teno unutar Khumbua, pa komadine mesa zaklanih bivola n osai na kinama tegle iz tajne svete doline 62 natirali erpe, tovatelje "Crvenih e ira", u potragu za skrivenon dolinon spasa kojon san i ja, evo, ima sriu kroit. Samo ljudi ista srca mogu u u beyul. Onima koji silon probijaju put u svetu dolinu dogaat e se samo nesrie i na kraju smrt. U beyulu su apsolutno nepo eljne negativne aktivnosti ka ta su svae, nasilje, ubojstva, zagaivanje vode... Danas Khumbu trpi zbog relativno velikog broja trekera, ali i useljavanja ljudi iz drugih krajeva Nepala. Khumbu je, naime, najmirniji dil inae vrlo nestabilne i nasilne dr ave, a u njemu nema niti pucnjave niti zagaivanja okoli a, pa je posta sv ima privlaan. Pitanje je samo dokle e starosjedioci tolerirat sav taj u ur koji in se dogaa. Kako otrpit toliki broj ljudi a da se zadr i budistika tolerancija i da se n e naru e osnove beyula?. Puno ljudi vi-ruje da u Khumbuu i dalje vlada harmonija z ato ta je ri o blagoslovljenoj, svetoj zemlji. Jo ne to superzanimljivo: sav ivot unutar beyula smatra se svetin i za tienim I to dovo di do jednog fenomenalnog otkria o kojemu turisti i tre-keri velikon veinon nemaju pojma. Naime, unato tome ta se u svrati tima naveliko reklamira yak steak, to zapravo uope n ije meso jaka! Budui da se u Khumbuu, beyulu, ne smiju ubijat ivotinje, a jakova u su-sidnin ni in oblastima uope nema, tako su dlakavi rogonje velikon srion kivali sudbinu da postan u rtve mesarskog no a. Yak steak zapravo je meso od bivola iz susidnih regija! Fri ko ga mesa uvik fali na Himalaji, jer dolazi na tisue turista koji ga tra e. Kako erpe nee da ubijaju ivotinje, pa tako ni jakove, to je otvorilo veliku mogunost ne erpaski n stanovnicima susid-ne Aiselukharke da prodaju meso svojih bivola. Budui da ubijanje ivotinja, pa ak ni onih dovedenih izvanka, nije dopu teno unutar gr anica Khumbua, komadine mesa stoke zaklane u susidnoj oblasti donose se u Namche na pazar za prodaju. Nosai na kinama transportiraju goleme koliine bivoljeg mesa. Vi e puti san snimija divovske bi-volje butove u ko arama koje nosai tegle uzbrdo. To meso se posli prodaje pod la nin nazivon yak steak, a zapravo jaka nije ni vidilo . Skupo je, jer je u cijenu uraunan i transport. Drago mi je da san jaha jaka, a jo mi je dra e da zapravo ni an izija niti bokuni mesa toga dragoga dlakavog goveda... dva mu a, jedna ena I Kod erpa ima ena koje imaju dva mu a, obino dva brata! Oba kre u istu enu. ta se dogaa ako se u to vrime napale obojica mu eva? Jel se onda sa enon zabavljaju obojica istodobno il i mlai brat mora ekat na red7 Sad e se neke itateljice odu evit: kod erpa ima puno primjera da jedna ena ima dva mu a U pravilu su mu evi jedan drugome braa. To je smi ljeno da bi se izbjeglo komadanje obiteljske imovine. Kad malo bolje promisli , erpaska poliandrija zbilja ima niz prednosti. Prvo, famil ja ima dva mu ka za poslove ka ta su uvanje stada, kopanje vr-tla, trgovina... sve ta jedan mu karac sam te ko mo e sti vodit. Onda, obojica kre u istu enu, ta smanjuje broj die i probleme oko nasljedstva, jer za jednika supruga ne mo e rodit dva puta u istoj godini. Dica su dvostruko sigurnija, jer ako se ne to dogodi jednome tati, uvik ostaje drugi. Ni an dublje ulazija u seksualne obiaje ovakvih brakova, iako bi bilo zanimljivo do znat, recimo, ta se dogaa ako se u isto vrime napale obojica mu eva? Jel se onda sa e non zabavljaju obojica istodobno ili mlai brat mora ekat na red? Dalje: kako se tono zna od kojega je oca sin a od kojega er? Ili to nije ni va no? Jedanput san se s ekipon prijatelja vozija kombijen sa iova u Zagreb. Bili smo na s desetorica kod doktora parca na vikendu u Mavar tici, tradicionalno bez ena, uz ifr u "balun, lignje, vino & mau ". Onda je neko, ne sian se je li to bija Boro, Miro i li Zovko, na opi u as svih putnika u kombiju, himalaja u 77 pria

Ako ena ima dva mu a, kako tono zna od kojega je oca sin a od kojega er? Ili to nije ni va no? proglasija kako je negdi proita da svako peto dite na svitu zapravo ima drugoga b iolo kog oca, a ne onoga koji mu je slu beno aa. ene privare i podmetnu, a da navodni o tac nikad i ne posumnja da je zapravo jelen. Na na ih dvadesetero die, znai, najmanj e etri su kukavija jaja! Pauletiu, ti ima etvero die zajebavali su me ne radi peto, jer e onda bit sigur edno nije tvoje! Mua san, ta u. Dobro je da neman brata. Meu erpama postoji i poligamija, koju veinon prakticiraju bogati trgovci i aristokr ati, vrlo ritko siromasi. Zanimljivo, situacije u kojima ena ima dva mu a u pravilu vode branoj idili, boljitku familje i srii. Kad mu ima dvi ene, to gotovo uvik zavr i svaama i nesrion. To govori kako su mu ki puno tolerantniji i spremniji dilit nego e ne. 320 dva mu a, jedna ena 63 Poliandrija i poligamija sad su u opadanju, najvi e zbog zakonskih zabrana, ali i zbog promjena u strukturi erpaskoga gospodarstva. Sve je manje zemljoradnika i pa stira, a sve vi e onih koji zarauju na turizmu. Kako e dovest trekera na cimer fraj, pa mu objasnit da je ena tvoja, ali i od brata? erpaski pastiri ne dile samo ene, nego ponekad i iste zimske stoarske kolibe. Kue, m eutim, ne dile. Kua je najvee blago i postoji izreka: "ovik nije ovik dok sebi ne izg radi kuu". Kad se jedanput, ta bi Mlado reka, sazida kua, ona se prenosi s generaci je na generaciju i vrlo se ritko prodaje, a nema anse da se tek tako napusti, ka t a je sluaj u na in bidnin selima u unutra njosti di mo vidit masu tu nih kamenih ru evina bez krova, zaraslih u drau. erpa koji se, metnimo re, tek o enija, ide izgradit kuu. Odma se okupe susidi, poma u r adon, hranon i pien da olak aju mlado enji. Po vrsti kue vidi se koliko ko ima pinez. Siromaj e izgradit saam, obinu skromnu je dnokatnicu, i bit sritan i s njon. Ko imalo dr i do sebe, meutim, napravit e barenko phedam od kat i po. Ali tengkhang, dvokatnica, san je svake potrebite familje koja ivi u saa-mu, poka zatelj da su vlasnici pripadnici visoke srednje klase. Ekvivalent vilama na Pantovaku i Mejama su bogata ke zgrade koje se zovu Ihakhang. To doslovce znai "kua bogova". Lhangje aneks takve kue u kojemu se uvaju sveti kipii, zapisi i ritualni predmeti. Neko ko zami lja himalajska sela ka brdo porkice, s drvenin kuicama koje izgledaju k a pojate, iznenadija bi se da vidi koliko ima lipih kamenih kua i dugakih fri ko opi turanih zgrada. Svako in selo izgleda lip e i urednije nego bilo koje na e, ukljuujui i recimo Ko tanje ili Stankovce, koje smatran lipin selima. Dodu e, na onin najprimitivnijin kuama esto se mogu vidit stine koje su tu stivali d a in vitar ne bi odnija krov. Da "Tondach" otvori himalajsku podru nicu, ima bi ma su posla. Kondut se zove chakang. U pro losti je veina finijih kua dvokatnica imala unutra nji W C na gornjemu katu, s bu on u podu. S gornjega kata govno bi palo, plo, na gomilu s uvoga umskog li a na donjemu podu. Niko ga ne bi dira desetak miseci, lipo bi se u miru kompostiralo. Onda bi se iz nilo ka gnojivo za polja. Mo e se zamislit kako su vonjali donji katovi tih kua. Iako su bili ugodniji tijekon ladnih zimskih miseci, tradicionalni unutra nji kond uti s bu on s vrimenon su skoro odumrli. Zaminili su ih izvanjski zahodi, radi ouva nja kune higijene. himalaja u 77 pria Edmund Hillarv je puno uinija za erpe: spomenik isprid poznate Hillarvjeve kole u K humjungu Ideja kompostiranja ljudskog izmeta mo e nekome zazvuat odvratno, ali to je zapravo logina prirodna metoda odlaganja ljudskog otpada, koja eliminira potribu za skup on kanalizacijon, a istodobno obogauje inae siroma no planinsko tlo. Kako se zemlja u zadnje vrime manje obrauje, raste koliina izmeta koji se vi e ne ko mpostira i to postaje problem. ezdesetih godina pro log stoljea manjak joda bija je velika muka erpama. U vodi i u k

amenoj soli koju erpe koriste fali joda. Bilo je jako puno gu avosti, kretenizma i patuljaka. Hillarv je uvidija da se to mora nekako rije it, pa je 1963. uveja dava nje injekcija s visokon dozon joda. I puf - nestalo je gu avosti, drastino su se sm anjile pojave kretenizma i patuljastog rasta. Ali, pazite sad, ne samo kod te ge neracije koja je primila injekcije! Ni idue generacije nisu patile od posljedica manjka joda. Obja njenje je u tome ta se jod reciklira kroz kumpir koji je bija gno jen ljudskin izmeton, bogato jodiranin! Na kraju krajeva, gnojit se mora, a govno je govno, mo da je jo i bolje da je ljuds ko. Papuica mi je jedanput priala ta navodno rade uzgajivai salate iz Podstrane. Za salatu koja ide na pazare u Zagreb navodno su direktno spojili kanalizaciju, pa ne moraju tro it na gnojivo. A salatu koja se prodaje u Dalmaciji ipak klasino pogn oje. Prian samo ta san uja. Spomenija san kamenu sol, koja se stoljeima vadi iz drevnih jezerskih korita Tibe ta. Bez obzira na to ta nema dosta joda, sol je od neprocjenjive va nosti, pa je ja ko dugo bila najva niji trgovaki proizvod erpa. Priko ledenih himalajskih prijelaza nosili su je do vruih i vla nih dolina Nepala u zamjenu za ito. Sol se nosila samo n a ljudskin leima, jer planinski prijelazi nisu bili pogodni za natovarene ivotinje . U tome je tajna fantastine erpaske otpornosti na napore, ka i neviene moi njihovih n osaa na velikin visinama. Zlopatili su se generacijama, dok in mi ii i plua nisu post ali isti elik. Glavno misto di su dolazili trgovat nosai soli bija je Nauche. To je pravo ime, d ana nji Namche je iskvarena verzija. Ri je do la od nagche ta znai "velika uma". Namche Bazaar je i danas turistiki i administrativni centar ilog Khumbua, sa ak tristotinj ak kua. U pedesetin godinama pro log stoljea dogodile su se dvi katastrofe za erpaske trgovc e solju. Pojavila se konkurencija, indijska sol, i jo gore, mrski Kinezi zauzeli su Tibet. Ba onda je, srion, krenija penjaki bum i turizam povezan s njin. 322 dva mu a, jedna ena 63 Dok je sol bila u igri, a od nje su erpe iz Khumbua ivile stotinama godina, nisu d ali trgovcima iz plemena Raj, pa ak ni erpama iz ni ih krajeva, da se na bilo koji n ain ukljue u trgovinu. Jednostavno su spreavali njihove tovarne ivotinje da se kreu k roz Khumbu. Moga si ti, ka pripadnik plemena Raj, bit monopolistu erpi najbolji p rijatelj, ili dugogodi nji partner dva mu a, jedna ena 63 u poslu, ali da sam poku a prinosit sol... nije bilo anse. erpe su dr ali eljezni monop l, i to je dugo raalo barufe i zlu krv. Na kraju su se lukavi trgovci Raj sitili kako zaobi monopol. Dogovarali su brakove izmeu svoje die sa dicon erpa iz Khumbua, i mnogi su tako zbilja dobili pristup trgo-vakin rutama! A sad ne to o vjenanjima i sprovodima. Sklapanje braka kod erpa je maksimalno mudar proces. Zajedniki naziv za kompleksni skup branih sveanosti je zendi. Sve skupa odvija se ma-lo-pomalo, na pecibokune, i to kroz razliita razdoblja, tako da triba puno godina kako bi se kompletiralo s klapanje braka. Nigdi se ne uri, jer se prvo mora vidit odgovaraju li mlada i mla do enja jedno drugome, mo e li on zaradit za familju, i oe li ona bit dobra domaica. Starenje i smrt normalan su dil ivota. Ako ovik umre doma, od starosti, ili ak od b olesti, smatra se da je sritan, jer je smrt bila oekivana, pa du a ima mogunosti i v rimena da se pripremi za prelaz na idui livel. Nasilna smrt u nekoj nesrii, ili re cimo samoubojstvo, e to je jako lo e, jer nije bilo mogunosti da se svi rituali pri preme kako triba. Odma nakon smrti, roaci i susidi pale lampe na maslo. Kad su zaga e-ne, te se lampe zovu kungpu, a kad su upaljene - chomin. Vrlo slino ka na lumin, koji slu i za istu svrhu. U kuu tada dolazi lama, koji je cilo vrime uz mrca. Prvi ritual je pho, koji poma e da du a pokojnika (namshe) napusti tilo (phungpu) kroz prave kanale. Viruje se da je du a koja posli smrti napu ta tilo vrlo osjetljiva, ranjiva i konfuzna, osobito ako nije duhovno prosvitljena. Zato religijske instrukcije ka u kako je sljedea faz a, phardo, ekstremno va na da bi se osiguralo mirno putovanje du e do tamo di triba

do. Famozna Tibetanska knjiga mrtvih, Bardo thotrol, ita se uz mrtvo tilo da bi pomog la du i neka se bolje snae u meurazdoblju izmeu smrti i ponovnog roenja. Tijekon tri d ana alovanja rodbina i prijatelji dolaze s pien, kata maramama, novcen i poklonima , da bi podr ali o alo enu familju. Svi poma u u ritualima. Dan prije micanja tila, lanovi familje priaju s mrtvacen. Otkrivaju mu svoje plano ve za budunost, daju mu obeanja, zavituju mu se. Nakon toga slidi kremiranje. Tilo se oisti i zamota u bili lancun (Kada umren umotan u bilo...). Stavi ga se u sjedei polo aj i nabije mu se karakteristini budistiki e ir na glavu. Zatim se mrtvac osi do mista za kremiranje. Ide cila procesija, a tu je 325 himalaja u 77 pria obavezno i neki ugledni visoki lama. Svira muzika. Mrtvac se smatra svetin tilon (Avalokite vara) i nudi se bogovima vatre... Druge vrste sprovoda, pokapanje u zemlji ili bacanje tila u riku, mogue su samo p od te kin okolnostima, kad nije mogue provest dostojanstveno spaljivanje. Zrani spro vod, uobiajen na Tibetu, di se tilo rasice i na visokin nosilima poslu i ka spiza l e inarima, ne prakticira se kod erpa. Posli kremacije (purme) uzme se mala koliina kostiju za familju. Ostaci se blagos love i samliju u prah, a onda pomi aju s glinon i od toga se napravi dva mu a, jedna ena 63 stotine malih figurica! Ti su figurini poznati ka tsawar. uvaju se u priklad-nin p iljama ili u memorijalnin bu ama isklesanin u kamenu. Svidilo mi se ovo zadnje. Ni an neki poklonik kremiranja, jer san uja ta se dogaa s k ostima posli nego ta te ispeku. "Deda spalio enku! Ostali samo dugmii!" "Ala je opravio, svaka mu ast!". Ali kad bi ve bija erpa, naredija bi potomcima da od mojih ostataka naprave stotin jak kviskia. ZZZ... hebrang! Na Himalaji ima maca, ali sirotice ne ive dobro. Nepovjerljivo bi- e od ljudi, jer nemaju dobrih iskustava. Smrzavaju se, a ne daju in u u kue i tuu ih, jer kradu meso, mliko i maslo. Maku erpe zovu "bermang". A ko ili staje "hebr ang"? Postavija san sebi te ak zadatak da otkrijen kako erpe zovu erpu. Onu malu teu iz ku in e. To san dozna tek u Phericheu, di san upa kuvaru svrati ta u radne prostorije, s kinija mu erpu sa zida i, kad je ovik ve pomislija da je ri o opasnon luaku, pristojn o san ga upita kako se ova stvar u njih zove. Dakle, erpa se kod erpa ka e - hayang. Takoer san konano na a kako se nazivaju one divovske trube koje san vidija jo prije o -ho-ho godina u jednoj budistikoj gompi, ono kad san prvi put posjetija Nepal. Ta d ni an dobija pravi odgovor, glupi vodi je na kraba na papiri ne to ta je moglo bit sah nai ili sahatvai, i jo je doda da nije siguran. Sad san, u Tengbocheu, dozna oriii erpaski, odnosno tibetanski naziv: zang doong. ta nije ime fenomenalno? Totalna onomatopeja. Dozna san i to da su ti ogromni bakreni rogovi prvi put izraeni i kori teni na Tibe tu, prije puno stoljea, u ast dolaska indijskog uenjaka Atishe, i da je generalno n aelo da se uvik koriste u parovima. Ispriat u, ako dopustite, jo koju storiju o erpaskin riima, da ne reu itatelji kako o pizdin o tome di san se popisa i kako me bolila glava. Na vijau triba ne to i naui t. Recimo, ta znae erpaska osobna imena? Norbu je "dragulj", Sonam je Sreko, Tsering zn ai "dug ivot" ( ivorad?), Namgval je "pobjednik" (dahimalaja u 77 pria Yakcheese koji reklamira ova teta je glupost i la . Sir daje enka, nak, a ne mu jakja k! kle, Viktor), Tenzing je "uvar pravog puta", Wangyal je "moni" a Zangbu "veliki". Moja prijateljica Yangchen, dozna san, zapravo je Zvonimira, jer Yang-chen doslo vce znai "veliki glas". Phuti (ne Puti!!!) znai "vodi prema sinu" (ka, rodit e sina ). Lhamo je u prijevodu Bo ica, Pema je "lotos", Gvalmo znai "kraljica" a Zangmu "v elika".

aa je papa, mater ama, ali jai su mi nazivi za didu i babu. Dida je, dakle, papa ga ga ili pagaga, a baba ama gaga ili magaga. Ona gadna nosata pivaica Lady Gaga zap ravo je Lady Baba. Kad san reka ama, odnosno mama, zanimljiva je pria o smrtonosnoj maminoj amajliji . Dablangje katulica za amajlije, napravljena od srebra ili nekog drugog metala. Sprida je izrezbarena i ukra ena, a u sredini je pro-zori kroz koji se vidi sveti pr edmet. katulica je pagon prikaena na ramenima, a nosi se na prsi. Nekad su dablang nosili lame tijekon putovanja, 'Wfcrt zzz... hebrang 64 a danas ga stavlja puno obinih ljudi. esto je unutra neki lijek ili kipi bo anstva ko je je nositelju osobni za titnik. Ama Dablang je ujedno jedna od najlip ih planina u Khumbuu, vidili ste je ve vi e put i na slikama u ovome libru, recimo ka uvod u priu broj 9. Englezi su naziv iskriv ili u Ama Dablam, pa je tako i ostalo. Nazvana je "Majina amajlija" jer podsia na enu koja nosi amajliju oko vrata. Ono ta slii na dablang zapravo je istaknuta visea ledena masa na gornjoj kosini pod vrhon . Godine 2006. golema komadina te ledene mase otpala je i, koje li nesrie, ubila grupu penjaa, izmeu ostalih i trojicu mladih erpa, na njihovon putu prema vrhu. Eto , pa onda neka ovik viruje u amajlije! Puno ljudi misli da erpe nemaju pismo. To nije istina. Postoji pismo. erpaski jezi k pripada tibetsko-burmanskoj familji jezika, i erpe ve dugo koriste tibetansko pi smo. Drevni tibetanski mit ka e kako je originalno pismo palo s neba ravno na Tibe t. Postoji razlika izmeu tibetanskog i erpaskog jezika, ali nije velika, mo e se uspore dit s razlikon izmeu hrvatskog i dalmatinskog. Najvi e se vidi u akcentima. Naprimj er rii pembu (starje ina) ili khangpa (kua) Tibetanci izgovaraju s naglaskon na prvi slog, a erpe s naglaskon na drugi. Na alost, erpaski jezik nestat e unutar dvi gener acije ako se ne uine napori da se zaustavi njegovo propadanje. Jo jedna slinost s d almatinskin. Puno predmeta iz domainstva i tradicionalnih komada no nje koji su se na iroko korist ili jo prije dvadesetak godina, sad ve postaju muzejski primjerci. Uvozni predmeti , jednostavniji i jeftiniji, izbacili su masu ivopisnih starinskih predmeta iz kua nstva. Kako nestaju ti predmeti, nestaje i znanje i vje tina, ka i dijelovi jezika povezani s njima. Agresivna hinduizacija Nepala priti da bi uskoro mogla progutat manje etnike kult ure, pa tako i erpasku, a moderni kolski programi na alost ne ukljuuju uenje lokalnih jezika i obiaja. Trekeri i turizam onili su komfor i financijsku sigurnost za mnoge erpe, ali s dru ge strane potakli su iseljavanje, ega prije nije bilo, te malo-po-malo uzrokovali slabljenje i gubitak plemenskog identiteta, posebno meu mladin erpama. Jak je yak, a njegova enka je nak. Dakle, esto uz put reklamirani yak cheese je gl upost i la , ba ka i yak steak, odrezak za koji san prije objasnija da nije jakovsk i nego zapravo bivolji. Sir se mo e zvat jedino nak cheese, jer je sir kravlji, a ne bikovski. Na jednome jedinome mistu di je stara erpani himalaja u 77 pria oglasila prodaju nak cheesea, odma san kupija veliki kus sira, jer smatran da ko d kue i u inozemstvu triba podr avat one koji znaju gramatiku. Nikad ne bi izija eva pe u evapari di reklamiraju "evapie" ili ak "evapie". A kako su nan nepismeni cjeni kafiima, to bolje da ne spominjen. Jak i nak imaju potomke koji se skupno zovu yakbi. Jakova dica ne mogu se rasut sviton ka rakova dica, jer jak mo e ivit samo na ekstremnoj visini, ali ka bizaran podatak zapamtija san ono ta mi je ispria Slovenac. Ve , Avstrijanci su doveli jakove kod sebe u Avstriju. Sad ima Jakova koji ive u vi sinama Alpa! Ve san puno puti spominja zobkije, ili kako ih erpe u originalu zovu zobkyok, a arm antan je naziv mje anca izmeu jaka i krave zom ( enski zobki): to govedo zove se koya k. Za zadnji dil ove kratke disertacije o erpama u tri prie, moran jo spo-menit neke h imalajske domae ivotinje.

Prvo koze, ra. erpe su u te kin vrimenima razmi ljali ka i ja, pa su forsirali koze. Njih su dr ale siroma nije familje. Poznata erpaska poslovica tvrdi: "Konji su za pok azivanje, a koze su za ivot". Meutim, nakon ta su Khumbu proglasili nacionalnin parkon, poeja je veliki masakr ko za. Uprava parka smatrala je kako su koze tetne za regene-raciju uma, pa su ih ist irali iz podruja parka na nova stani ta u divljini, di su sve do jedne pocrkale od njima nepoznatih otrovnih biljki. Bidna avlija skakala... Luda je pria o konjima, i o tome za to ih nema puno u Khumbuu. Uz jedan visoki prij evoj izmeu Khumbua i Tibeta postoji planina sa stinon koja nevjerojatno slii na ko njsku glavu. Smatra se da je to bo anstvo koje bi se razbisnilo kad bi vidilo konj e koji se mue priko prijevoja. Iako na Tibetu ima puno konja, ba zbog toga oni nik ad i nikako ne smiju i priko toga prijevoja doli u Khumbu. Prevelik je straj da b i se moglo uvridit bo anstvo s konjskon glavon! Zato se samo jakovi koriste za pri jenos robe priko prijelaza. Maka, koju ka ta znamo ostatak Nepala zove biralo, na Himalaji se naziva bermang. Maaka ima, ali sirotice ne ive dobro. Ja san ih vidija nekoliko uz put. Nepovjerlj ivo bi e od ovika, jer nemaju dobrih iskustava, bie navikle na to da ih se kendaje n ogon. Naime, na Himalaji se smrzavaju, a ne daju in u u kue, jer kradu meso, mliko , maslo i drugu spizu. Ponegdi ih ipak toleriraju i u kui, jer su dobre za lov na pantagane i mi eve. Za cukar na kraju evo par naziva be tija u erpaskon jeziku. 332 zzz... hebrang 64 Recimo, triling nije pojam iz erpas-pokera, nego naziv za snje nu jarebicu. Le inar j e lak, bubamara lami bu. Hrim kong kong je pauk, a zmija se zove rul. Neko bi reka - snejks rulz. Najvi e m e ipak nasmija naziv za muvu zunzaru. Dakle, ona dosadna muva koja gnjavi i zunz i, zzz, zove se, virovali ili ne - hebrangl m Za to u Khumbuu ima malo konja? Zbog jedne udne stine... 333 himalaja u 77 pria t Te ka, biblijska satrvenost: svratiste u Gorak Shepu 334 krepani gavrani Kad san vidija pet Austrijanaca koji su se poredali uz ponistru, uvatija me smij. Kunjali su s glavama polo enima na prsi, u savr enon poretku. Pravi krepani gavrani. Nadmono san gleda slaba ne esterajh-bijednike a onda uoija ameriku macu. himalaja u 77 pria Pivo sa Stipon na pet iljada sto metri. Drage itateljice, nemojte se smijat mome izgledu. Na visini ti otee glava Gorak Shep znai "Mrtvi gavrani". Ime zrai optimizmom Ri je o smrznutome jezerskon k oritu, pokrivenon pijeskon, na 5150 metri, usrid himalajske jetijebine. Stine, l ed, depresivna atmosfera. Kamena pustinja. Zadnje prenoi te prije Kala Pathara i Ba znog logora. Isto ka Tukla & Lobuche, i Gorak Shep ima samo nekoliko kua, redon svrati ta za tre kere, ali zabilje en je na svim kartama, pa ga triba tretirat ka naselje. Dakle, p otpuno je sigurno da je to najvi e naseljeno misto di san bija i di u bit u ilome sv ome ivotu. U visini ekaju mrtvi gavrani. Na petsto metri ni oj nadmorskoj visini mislija san da u i ja dovde nemono opru it kan d ice ka mrtvi grdelin, da u u najboljen sluaju gorko epat do Gorak Shepa, ali san se

privarija. Umar ira san u Gorak Shep totalno mono. Da su Stipe i Slovenac naredili strojevi korak, komanda bi bila izvr ena bez pogov ora. Jo me dr a trijumf zbog toga ta san uspija uzjahat jaka, i piija san uzbrdo ka s nje ni leopard. 336 krepani gavrani 65 Prvi san od dru ine stiga do vrata svrati ta, pa u a unutra laganin, jastu- GorakShep, misto do astin korakon. Insajd je bilo ak dvi grupe trekera, Austrijanci i Amerik an- kojega se orko epa ci. Gu va, u ur. Kad san vidija pet Austrijanaca koji su se poredali uz ponistru, uvatija me smij . Kunjali su s glavama polo enima na prsi, svih pet u savr enon poretku. Te ka, biblij ska satrvenost. Pravi krepani gavrani. Nadmono san gleda slaba ne esterajh-bijednike svladane zamoron, gla-voboljon i visi non. Prije nekoliko uri jaha san jaka a sad, odma nakon ta uzmemo sobe i popijemo aj, polazin na Kala Pathar, na 5550 metri. Mlau i mene eka najvi a toka putovanja. U drugome kantunu velike sredi nje prostorije svrati ta natiskalo se petnaestak Amer ikanaca. Ka i obino, govorili su preglasno i nametljivo. Ti Amerikanci su najnepr istojniji ljudi na svitu. Bahati su ka i Englezi, ali En337 himalaja u 77 pria Izvrsni "yak cheese", zapravo sir od nakulje, koji smo Stipe i ja naruili da se i mamo za im napit glezi su znaajno kulturniji od njih. Ako ni ta drugo, oni bar ne maltretiraju okoli nu obinin razgovornin tonon od 90 decibela, ka ta to doslovce svaki put ine Ameri. Ni sad nisu razoarali. HEV JU SIN HENRI? O MAJ GAD, HAU BROUKEN HI IS! JEEE, MEN! HENRI DAZNT NOU VER HI IZ! HEJ, HENRI, VER AR VI NAU? Onda je Henry, nosata spodoba, diga glavu sa stola, iskesija se i promrmlja ne to duhovito, pokazujui neuni tivi ameriki duh. Yes, mi smo pravi momci, zajebajemo se n a svoj raun. Pogled mi je skrenija na mladu Amerikanku uz ponistru. Poala, evo mace na pet il jada metri! I jo sidi na samome rubu ekipe, opor amerikih lajavaca nije za titija enku . Iden joj uletit. Od jahanja jaka nadalje posta san novi ovik, hodaki stroj i surov i planinski osvaja. Stipe i Slovenac su na drugome kraju prostorije pregovarali sa erpon iz svrati ta, Dipendra je naruiva ajeve, a ja san mahnija Mlai neka on uzme klju sobe, da u ja do m lo posli. Sija san do amerike mace, pa dva-tri minuta gleda u drugome pravcu, prema Austrij ancima, da ne bi ispa previ e zainteresiran. Onda san malo vrtija glavon vamo-tamo , vrebajui momenat kad u joj uvatit pogled. Sve kolski. Kad se okrenila, ka fol san se zaudija i trznija obrvon, u stilu "koja zgodna cur a!". Brzinon geparda pomaka san se skroz do nje, sugestivno je pogleda i pita: Vi ste odavde, iz Gorak Shepa? Nasmijala se. Po mome iskustvu, najgluplja i najbanalnija pitanja imaju najbolju prou kod cura. Ispali, brate, ta ti prvo padne na pamet, ne misli se! ta gluplje, to bolje, samo ne to mlij. Ako si se curi svidija na prvi pogled, mo bit glup ka ku rac ali nema veze, opet si polo ija. Takoer prolaze i otrcani uleti. Uvik san ima najvi e uspjeha kad bi curi reka: "Ajm e, ti mi slii na neku glumicu, ekaj da se sitin na koju..." Amerikanki se, predvidljivo, svidilo blesavo pitanje, pa smo se upoznali. Stisla mi je ruku ka mu ko, valjda da doka e kako nije sluajno tu na Himalaji. Zvala se Joc elyn i tu je do la s Lennyjen, momkon, evo ovin ovde dekon, trein od nje. Za to Lenny nije sidija do svoje cure nego je pustija da je napadnu hrvatske snage? 338 krepani gavrani 65 On je bija jedan od one dvojice koji su maloprije zajebavali umornog Henrvja. Im a je pjegice i izboena prednja dva zuba. Izgleda je ka apsolutni luzer. Mahnija m i je dobroudno priko stola.

Vidija san da nema kruva kod Jocelvn, i da san miljama udaljen od seksa na pet i ljada metri, pa san se diga i kulturno pozdravija nju, Lennvja i cili ameriki tim , God bless them. Na brzinu san, bez pitanja, snimija jednu fot-ku Jocelvnke, je r san ve tada zna da nee bit puno bijelih ena u ovome li-bru. Kasnije, kad san preg ledava snimke, shvatija san da Jocelvn ustvari nije nikakva maca, nego zapravo p oluakrap. enama nedostatak konkurencije puno poma e, to je neoboriva injenica. Generali su ve sili za svoj stol i naruili dvi pive, svaka po ak etristo rupija. Jeb iga, nije lako dovde nosit gajbe. I ja u pivu! hrabro san proglasija. Ljudi moji, je li to mogue? Pijen alkohol na v isini iznad pet iljada metri! Ako nema seksa, ima barenko pive. Smrtnici s austr ijskog i amerikog stola, izmeu ostalih i Jocelvn, cirkali su ajie, sokie i vodicu, i gledali nas trojicu himalajskih vukova s neskrivenin respekton. Tek kad san pregledava fotografije, shvatija san da Jocelvn nije nikakva maca, n ego zapravo poluakrap. enama puno poma e nedostatak konkurencije 339 himalaja u 77 pria ante i njegova bukara Stipe za Antu Buana ka e: "Upozna san ga jedanput na Mosoru, do aje iz Mravinaca skupa s bra-t on i velikon ekipon. Donija je teu punu spize i dvi demejane vina. I bukaru je im a sa sobom Bukara je bila drvena, dr ala je litru". Ante Buan i Stipe bili su najbolji prijatelji. Ne samo da su se zajedno penjali, nego su i izlazili vanka, u Omi , u kafi "Art", u "Labuda", iravali po Rivi... "Art" je bija kafi na Split 3, otvorija ga je Ivo Buljuba i, pomorac. Kultni kafi. Po kojni kuvar Gama tamo je sprema carpaccia i namaze. Ante je bija godinu ili dvi mlai od mene pria Stipe: Bija je iz Mravinaca, a ja sa n ga esto posjeiva i upozna cilu njegovu obitelj. I a bi tamo za Badnjak, a onda se to ka nije smilo slavit. Oni bi inili di pete, palili badnjak, do la bi milicija, pa bi Ante zapalija jo vei badnjak. Buan je bija ovik vrlo irok, naitan, a uz to i hrvatski orijentiran, ta u ono doba St ipi, sam priznaje, i nije bilo ba primarno, jer je bija okupiran vrhovima. Obojic a su itali filozofiju, beletristiku... Stipin prijatelj iz Mravinaca puno je pazija na narodne obiaje. Ima je jednu svoj u bukaru koju je nosija svuda sa sobon, i iz koje je pija bevandu. ak smo i na Manaslu nosili tu bukaru. Inae, sa sobon smo tamo onili 280 litri vina, a za vrime ekspedicije razbilo nan se samo pet- est boca. I erpe su pili dalmatins ko vino! Sreko Gregov i Ante bili su kolovoe za smij i spizu. I li su za tim da hran a bude ta originalnija. Kobasice za Manaslu, recimo, radili smo u Buanovoj kui. Spe cijalne kobasice koje smo radili s manje papra, da budu pogodne za Himalaju. himalaja u 77 pria Ante Buan (s oalama i bradon) u svome elementu Za Manaslu se mosora ka ekspedicija vrlo ozbiljno pripremala. Izmeu ostalog, u zimu prije Manaslua organizirali su jednu malu ekspediciju na Prenj u Bosni. Bila je zima, i gore na iljadu i po metri palo je puno sniga. Prijeili smo neku padinu, nas petnaestak, i u jednome momentu odlomili smo lavinu . Bilo nas je devet u lavini, letili smo doli dvista ili trista metri, i to prik o nekih stina od trideset metri. Jedan od nas nosija je veliki paket jaja, govor in o dvista jaja. Sve je to palo doli skupa s njin i samo su se dva-tri jaja raz bila, ta je bilo pravo udo. Stipe je tu zasta, zamislija se i doda: U neku ruku ta situacija s lavinon bila nan je neka vrsta upozorenja za Manaslu. Znamen tragedije. Ali lako je posli bit pametan... Buan je po struci bija in enjer elektrotehnike, studira je u Splitu, ali Stipe se t ono ne sia je li zavr ija ili bija pri kraju fakulteta. Dugo je studira, uglavnon. V olija je iza vanka, bilo mu je misto doli na dnu Pjace, u ona doba kad se cila ml adost skupljala na Pjaci i tono se znalo di ko stoji. 342 ante i njegova bukara 65a Upozna san ga jedanput na Mosoru, do a je iz Mravinaca skupa s bra-ton i velikon e kipon. Donija je teu punu spize i dvi demejane vina. Tako smo se upoznali. I buka ru je ima sa sobon. Bukara je bila drvena, dr ala je litru. Mislin da je ta bukara

sad u Sreka Gregova, ni an siguran. Buan je vozija starog spaeka koji su svi, sia se Stipe, godinu dana sastavljali i p iturali u boju trule vi nje. Taj spaek i moj Renault 4 bili su terenci kakvih danas vi e nema. Ovi dana nji terenc i nisu ni jedan posto terena utili ka ti na i. Nekad bi i li s njegovin auton, nekad s mojin, kako kad. U ekipi su postojale dvi pivake klape. Jedna je bila prava klapa, pa su je i zval i klapa "Prava", sastavljena od pivaa meu kojima su neki nastupali u splitskon tea tru. U toj su klapi bili Ozren Bakoti-Bako, Boris Siri evi-Si-re, Ivo Kaliterna-Kale, Jo ko Gr elj... Zaista su dobro pivali, ali bi nas utlaili, nikad stat s pismon. To je bilo nemog ue za izdr at, pa smo za kontru mi ostali osnovali klapu "JarEkipa iz klape "Jarpa" ovi put, srion, nisu pivali 343 himalaja u 77 pria pa"! U "Jarpi" smo bili ja, Zoran Biljakovi-Coto, zatim Buan, veselo srce te ekipe ... pa onda Gregov, koji je s Buanon bija jo bolji prijatelj od mene. E, Gregov je isto slabo piva, po sluhu je spada u na u klapu. Pivali smo malo ali katastrofaln o, vi e je to bilo ne to na galamu. Zanimljivi pivaki dvoboji izmeu dvi vesele planinarske klape uglavnon su se odr aval i na Mosoru. Svi bi do li u planinarski dom, di bi i prispavali. Domar je bija Duj e Gruica, a tu je bila i njegova ena Ana. To su bili otac i mater od pira, sada njeg domara. Manekenka Ana Gruica, unuka od Duje i er od pira, koja je ime dobila po b abi Ani, mosorskoj lavici, ditinjstvo je provela u planinarskon domu na Mosoru. Familja ima tradiciju uvara Mosora. Onda je u Splitu bilo jo izvrsnih penjaa i penjaica, ovi mladi danas ne mogu se mir it s na on generacijon, ma ni izdaleka. Sjajan je bija Edo Re-telj, i u Alpama i u Himalaji. Pa Ana Ma ar. Dugo vrimena je bila najbolja penjaica u biv oj Jugoslaviji. Penjala je ju nu stranu Anapurne, Vrh komunizma u Pamiru, Alpe... Bila je tajnica u biv oj "Jugoplastici". Udana je, ima sina. U to doba bila je u samome vrhu ta se Splita tie, ak uspje nija od Ede, ali posli ju je Edo prestiga... Posebna pria, pri kojoj se Stipi odma na usne navue osmijeh, svakako je Gorazd Bar a zvani "Tesla". Nadimak je dobija tako staje popravlja neiji motor, pa je spojija struju i sve spr ija. Izgorija cili motor. Otada su ga svi zvali "Tesla". Otac mu je bija vojno lice, mater Slovenka. Nabijen, velt, u mladosti je obo ava mo tore. Prijatelj mu je bija Denis-Dena Doki, uveni motorist, koji se hvalija time d a je u jednoj o i prema Omi u struga reinon po tleju. Gorazd je uvik bija sjajan penja, ali poseban tip. Dogovorili bismo se za i penjat , on ne doe na dogovor. Onda san shvatija da triba i po njega, dignit ga iz postel je i skupa s njim tra it opremu. Doma mu je bija rusvaj. Opreme je bila posvuda. I spod sua u sudoperu, ispod kreveta, u upi... Meutim, koliko je bija neredan u obinom e ivotu, toliko je ka penja bija odlino organiziran. Gorazd je vjeno ima panjulet u ustima, i govorija je onin sporin batal-skin govoro n, "brale, lako emo". Danas ima svoj tand u Podrume (Dioklecijanove, op. a.) i prodaje ine iz Nepala. Doe u Nepal na tri miseca, bude cilo lito, onda donese vriu suvenira i prodaje ih u P odrumima i jo negdi. Putuje po Nepalu, odradi koji treking od mista do mista. Mal o putuje, malo se zajebaje. ante i njegova bukara 65a ante i njegova bukara 65a Kad je Gorazdova ena bila nosea, krenila je u Nepal s trbujon do zuba. Govorili su joj ljudi: "Marijana, kako e tako u avion? Nee te pustit!". Ona in je odgovarala: "Ma nema veze, iman ja jo misec i po". A tamo je ostala misec dana. Kad je iz Kat mandua krenila nazad, nisu joj isprva tili dat da ue u avion, ali ih je nekako na molila. Sve molbe, meutim, nisu pomogle na presjedanju, u banglade koj Dhaki. Nisu je tili pustit dalje. Na kraju je bila prisiljena rodit u Banglade u, u bolnici u Dhaki. Goraz-dov sin t ako ima nadimak Bangla, jer se rodija u Banglade u. Kad mu triba rodni list, mora i u Banglade . Cila ta ekipa i danas je vezana za planine, ali malo ko se jo penje ka e Stipe: Edo

se penje, ja, Ana jo malo... neki su vezani za Gorsku slu bu spa avanja, ali u alpin izmu nas je ostalo svega nekoliko. Uglavnon smo svi i tada bili lanovi GSS-a... E , ekaj, vidi , Ana nije bila lanica. enske tada nismo primali u GSS. Di' ensku u GSS? ilo je tu i mu kog ovi-nizma, priznajen... 347 lice mrtvog prijatelja Sreku Gregovu je spasilo ivot to staje zaosta. Sve je vidija svojin oima. Gleda je kako mu prijatelje, Antu i Nejca, odnosi lavina. Viki je odma javija u bazu ta se dogaa. U meuvrimenu s ve se zadimilo od sniga. Nejca i Ante vi e nije bilo. himalaja u 77 pria Taj Manaslu '83 na kraju je ispa te ka tuga. A poelo je sjajno. Ekipa se meusobno iz vanredno slagala. Stipe je pozva i dva Slovenca, i to kakva Slovenca: Vikija Gro e lja i Nejca Zaplotnika. Voa je bija Vinko Maroevi-Mrva, koji je ima vi e iskustva od Stipe u organizaciji i prikupljanju love. Stipe je bija komandant na terenu. Ekspedicija na Manaslu, uz svu silu veseljaka, zajebanata i batala, poput Ante B uana, Gorazda Baraa-Tesle i ostalih, najvi e je anegdota stvorila na raun nedavno pre minulog Gordana Frania-Fute, kultnog splitskog lika, pionira radioamaterstva, kab elskih televizija i slinih vizionarskih pothvata. Stipe pria: Poveli smo Futu i Toma Dugea da bismo pobolj ali komunikaciju unutar eks pedicije, a ako zatriba i da se mo emo kome obratit za pomo. Nismo ni slutili da e n an naposljetku poziv u pomo itekako tribat. Futu je inae u Splitu svako zna, a Duge je jedan od najboljih hrvatskih Buan nije bija radioamatera. Njih dvojica su sami predlo ili da se prikljue eksped iciji, 350 lice mrtvog prijatelja 67 improvizacijama, nije ima savr eno tehniko znanje, pa su se esto dogaale de gracije. Gurnija bi kacavidu u radiostanicu, i sve bi izgorilo. Sva ta se s njin moglo vidi t i ut. Izgorija je sve kazetofone i magnetofone, ostaje zadnji moj kazetofon na kojemu san slu a muziku. Onda je do a meni, da mogu li mu ga posudit. Odluno san reka : "Ne!" Sve je i lo kroz smij i zajebanciju, dalmatinsko vino, bukaru i Futine ou-programe, dok nije do a taj stra ni momenat. Ja san bija blizu atora kad se to dogodilo. Cila situacija bila je udna. Osjetija san nesriu u zraku. Prije nego ta je Vikijev glas kroz zvunik javi-ja da se dogodil o zlo, ja san zna da ne to nije u redu. Za vrime dok je Stipe bija u logoru, Nejc Zaplotnik, Ante Buan i Sreko Gregov i li s u prema stini, ali jo nisu bili u li u stinu. Dok su jo bili na padini, s ledenjaka s live strane grunila je lavina. Sreko je bija zaosta za Bu-anon i Zaplotnikon. Je li osta iza da bi prominija majicu, ili je bija sporiji od ove dvojice, to ne znan. Nejc je bija vjerojatno najbolji penja u iloj ekspediciji, ali i Buan Kultni splitski lik Gordan Frani-Futa, junakveine anegdota vezanih za ekspediciju Manaslu 83. Na alost, umra u srpnju 2009. 351 himalaja u 77 pria Mrtvoga Zaplotnika nisu mogli zakopat namistudije strada, jer bi otplovija doli s ledon. Morali su do do zemlje da ga zakopaju u vrsto. Dva dana su ga nosili je bija fantastian, moga se dr at s njin. Bilo kako bilo, Sreku je spasilo ivot to ta je zaosta. Sve je vidija svojin oima. Gleda je kako mu prijatelje odnosi lavina. Viki je, s druge strane, sve vidija odozgo iz stine, on i Edo Reteli spu tali su s e doli. Kad je krenila lavina, Viki je odma javija u bazu ta se dogaa. U meuvrimenu sve se zadimilo od sniga. Nejca i Ante vi e nije bilo. Sreka je dobro ugruvalo, bila mu je i kima povriena. Onda su zvali helikopter. Stip e se i danas udi kako je u toj panici Futa, smotan kakav je bija, iz prve uspija uspostavit vezu s helikopteron koji je taman letija iz Pokhare u Katmandu. Helikopter je doletija relativno brzo, uzeja Sreka i doktora ekspedicije. Nismo b ili sigurni ta je sa Srekon. Kad su odletili, obuzeja nas je te ak oaj. Jebiga, dva m

rtva i jedan ranjeni, u asna situacija. I nije poginija bilo ko. Buan mije bija jed an od najboljih prijatelja, a Nejca san posli Everesta i Lhotsea do ivljava ka bra ta. Najvei mogui ok. Dva prijatelja, ne zna koji je dra i... lice mrtvog prijatelja ] 67 Buanovo tilo nisu na li, led ga je odnija i sakrija. Zaplotnikovo tilo jesu. Bilo j e u asno te ko gledat lice mrtvog prijatelja. Nisu ga mogli tamo zakopat, jer bi otp lovija doli s ledon. Morali su do do zemlje da ga zakopaju u vrsto. Dva dana smo nosili mrtvo tilo na ega Nejca. I napokon ga zakopali u zemlju. Slo ili smo se da ga nema smisla prebacivat doma. ena mu je posli do la na misto di je gro b. I ona je zakljuila, ka i svi mi, da je bolje da poiva tamo, pod planinon koju j e volija. U to se vrime ni teoretski nije moglo helikopteron pribacit tilo poginulog penjaa . Za razliku od danas, tada nije bilo privatnih helikoptera, nego samo vojnih. A vojska nije tila nosit mrtvace. Nejcova Mojca posli se opet udala, zapravo ne znan je li se slu beno udala, ali ivi s penjaen, inae Nejcovin prijateljem Toma Jamnik se zove, nadimak mu je Mi ko, znan o vika odlino iz ekspedicije na K2, a na Everestu je 353 NejcZaplotnik, ikona slovenskog himalajizma: udovica mu Mojca danas ivi s njegovi n kolegon jamnikom 354 lice mrtvog prijatelja 67 bija zadu en za transport. S Nejcon je Mojca imala tri sina, jedan se zva Nejc, ini mi se najmlai, a jedan se na alost ubija, ima je problema sa shizofrenijom.. Kad je na Slovenac s Nejcovon udovicon Mojcon prije par godina i a obi misto tragedi je, s uenjen je zakljuija da se ledenjak umirija, skroz izravna, i da ne priti vi e a psolutno nikakva opasnost od njega. Ironija sudbine. Ekspedicija je na Manaslu k renila u krivo vrime, zatekli su se na kri-von mistu, sve je bilo krivo. Jebena sria, reka je Stipe. Zna povjerija mi je kad je Messner osvojija Manaslu, isto su mu poginila dva ovika . Gori visoko pri vrhu jedan je zaluta, drugi ga i a tra it, i oba su se izgubila. A li drugo je kad uje za tako ne to, a drugo kad to do- ivi , kad gleda bijelo lice i sklo ljene oi svoga mrtvog penjakog brata. Mi smo svi bili u te koj depresiji. "Neemo vi e n ikad i u planine". "Gotovo je s Himalajon". Ali onda smo posli priali o tome i zak ljuili da je lijek samo jedan. Popet se na Manaslu. I i li smo sljedee godine. Mala, tu na ekspedicija. Samo Edo Retelj, Viki, Ale Kunaver i ja. I popeli smo se, Viki i ja, s mislima na na e mrtve prijatelje. Posli je Stipe osta u kontaktu s Buanovon familjon. Danas Anti vi e ni roditelji ni su ivi, prvo je umra aa, a posli njega i mater, Estera. Toliko ih je u asno pogodila smrt sina, da se od toga oka nikad nisu oporavili, do smrti su bili skrhani od tu ge. Stipe se jo via s braton, kojega je upozna skupa s Anton, onih davnih dana na Mosoru, uz pismu i bukaru. Ante je bija ovik, pravi ovik te kin glason govori Stipe: Roeni voa, a uz to stvo a veselje i alu. Malo je takvih. Nesritni Buan za sobon je ostavija i curu Mandinu. Bila je lipa i zgodna o^gove l ipe "a ka cura, a takva je i danas. Stipe je ponekad vidi u gradu. Nije se udava la. cure Mandine 355 himalaja u 77 pria 356 zagrljaj na crnoj stini Gleda san najvi u planinu svita. Everest je bija tu, doslovce isprid mene. Ma vidi staje lip! Skupilo mi se ne to u grlu. Mora san re Stipi dvi rii, zahvalit mu se ta mi je pru ija ovo velianstveno iskustvo. Zagrlili smo jedan drugoga, skoro mije suz a kanila. 357 himalaja u 77 pria Himalajski Kvisko: 5050 puta dva je, ekaj... 10100 metri! Novi svjetski rekord! Pogleda san visoko gore. Kala Pathar, zloslutna Crna stina, pritila mi je ispru en in kamenin prston. Krajolik je bija oajan. Grozno crno kamenje, totalno sablasno.

A s druge strane, iza na ih lea, sve puno bjeline i lipote. S Kala Pathara pru a se najlip i mogui pogled na Everest. Kontrast crnoga i biloga. Stipe je i a prvi, vrlo polako, da bi ja to uope moga pratit. Vrh se vidija ka na d lanu ali, upozorija me: To samo tako izgleda. ini ti se ka da e sti za pet minuti, ali ima jo dobru uru i po penjanja. Zato san odluija da vi e uope neu gledat prema gori. Smislija san sistem: pratit u sam o Stipine pete i brojat njegove korake, od jedan do dvista. Tako e mi br e pro vrime i do u do vrha zaas. Jedan, dva, tri, pet, sto, dvista... izbrojija san ak osan tih dvistotica i tek ond a sebi dopustija pogled prema vrhu. Izgledalo je ka da smo ve tu, oekiva san jo mak simalno sto koraka pa da Stipe proglasi kako smo stigli. Ali ne. Tribalo je broj at jo ak pet puta do dvista! Shvatija san na osobnome primjeru kako se Stipe osjea onda kad se drugi put penja na Everest. Vrh je naizgled tu, a nikako do do njega. Krklja san vapei za arjon, i slomljeno nabada dravin koracima naprid, ka invalidna aplja, ka olovni vojnik s jednon nogon. ekaj, ta je ono falilo olovnome vojniku? N oga ili ruka? U nemiloj agoniji shvatija san da smo napokon stigli blizu vr noga kamena. Kala Pa thar. Crni Petar? Mantalo mi se, ivali su mi svitlaci prid oima, a to nije bilo bezopasno, jer je ov de jedan pogre an korak moga imat smrtonosne posljedice. ak i naizgled logian korak moga je bit fatalan ako bi se, primjerice, ugazilo na krivi kamen koji bi se nez godno pomaka ili odronija. A ja vi e kurca ni an vidija, a kamoli je li idui kamen st abilan ili nije. Ajme, Stipe! Oti li smo na drugi vrh, oni malo ni i! Eno tamo priko pravoga! prvi je zabunu opazija Mlado. Stipe se nasmija: A ni ta, morat emo se jo malo penjat! Slu a san ta govore. Jel me zajebaju? Ne, to je istina. Oni vrhunac tamo stvarno je vi i od ovoga. Obuzeja me apsolutni oaj. Ne mogu vi e, ne mogu. Mrtav umoran, samo s an promrsija: Ja na drugi vrh ne iden. Zadovoljit u se ovin Mini Patharon. Kad me vidija onako slomljenoga, Stipe je shvatija da se ne alin, pa je onda pred lo ija: 358 zagrljaj na crnoj stini 68 Dobro, idemo priko ovoga grebena, mi emo se popet, a ti priekaj. Ali teta, sad si t ako blizu... I zbilja, dok san tetura grebenon priko crnih stina, pogled mi je bi a prema vrhu ukra enon brojnin budistikin zastavicama. Ajde dobro, odradit u jo tih trista metri proglasija san, na ta se tipan razveselij . Prvi je gore stiga Mladen i poljubija kamen na vrhu planine, za njin Stipe. Zadr a se, jer je u zadnjih stotinjak metri sreja nekoga mlaeg ovika, koji je bija s lip on, plavokoson curon. I oni su se penjali na Kala Pathar. Inae, to su bile jedine dvi osobe koje smo toga dana sreli na planini. Stipe je momka prvo prodorno gle da, a onda je skoija na kamen do njega i oslovija ga: Hej, Dejv, ju rimember mi? Vot?... Vejt, o maj gad... Stipi!? Je, to je bija Dave, ameriki avanturist kojega je Stipe upozna nigdi drug-di nego na - Antarktici. Jebate, meu kakvu san ekipu upa! Stipe me upozna s Daveon. Reka san "najs tu mit ju" i dozna da Dave i cura posli ovoga idu u uspon na Everest. Ajde, lipo, puno srie, pazite jedno na drugo. Ne to san trtlja, ni an uope zna ta govorin. Vrapi koji me bez straja do a oba dok san mrtav sidija u stini na vrhu: srce mi je tu klo br e nego njemu... 40*** 359 himalaja u 77 pria Stipe je uglavija kameru u stinu tako da se iza vidi Everest, pa snimija prilog za Dnevnik

36O zagrljaj na crnoj stini 68 Zadnji metri bili su najte i, jer je tribalo priskakat sa stine na stinu, ka divok oza. Nakon Mlae i Stipe do vrha san doskakuta i ja, avlije skakalo, potpuno lud, ta od umora, ta od visine. Pravo udo kako se ni an strmo-pizdija u dubinu pod Kala Pat haron. Jo dva posrtanja i spa avanja pomou tapova, i napokon san bija tu, na vrhu. Na 5550 m etri. Skroz san se uspravija, pa u euforiji cota po vr nin sti-nama. Moji su suput nici poeli vikat na mene i u panici me povukli prema doli, legli me na stinu. Ni an odma shvatija ta san sad falija. Jesi lud, ne smi to! uzruja se Stipe: Da si izgubija ravnote u, vi e te niko ne bi m ga zaustavit, skotrlja bi se niz ove kamenine doli i razbija ka boca! Zatim san sidija u stini na vrhu, dok je Stipe ne to snima, a Mladen skuplja kamen je za uspomenu. Do noge mi je sletija vrapi, pa san ga promatra, dok mi je srce tu klo u grlu, ka ljudskon vrapcu. Za otprilike dvadeset minuti do a san sebi, vratija se meu ive. Na vrhu Kala Pathara , s blistavin pogledon na Mount Everest. Gleda san najvi u planinu svita. Everest je bija tu, doslovce isprid mene. Ma vidi ta je lip, ka u librima! S na e strane vidija se ba oni strahotni Zapadni greben. Z adnji ovik koji se po njemu uspija popet, prije tono trideset godina, sad je bija samo korak od mene. Neopisivo & neprocjenjivo. Skupilo mi se ne to u grlu. Mora san re Stipi dvi rii, zahvalit mu se ta mi je pru ija ovo velianstveno iskustvo. Zagrlili smo jedan drugoga, skoro mi je suza kanila. O n me potap a po ramenima. Taj e mi zagrljaj na vrhu Kala Pathara zauvik ostat jedan od najdra ih ivotnih trenu taka. Mount Everest izbliza: u prvome planu grozomorni Zapadni greben po kojemu s& zad nji na svitu popeja momakJz-Zavojana Vrte Se ZVizde "Po a san jedan korak, ali kako je bija mrak, ugazija san u prazn o. Mahinalno san krenija zabit cepin, meutim cepina vi e ni an ima. Klizin, padan, no ge odletile u zrak. Vrtile su se zvi de i pomislija san... gotovo!" U jednome dvori tu u Katmanduu, posli veere pod zvizdama, uz bocu pive slu a san Stip u kako na oj mladoj penjaici, lipoj plavu ici koja ga je pobo no slu ala, pria o tome kak su mu se iste te zvi de vrtile nad glavon, a on se opra ta sa ivoton. Bija je to Eve rest, drugi put. Lud od umora i bez kisika, muen halucinacijama, spu ta san se prema Logoru 4 maksim alno pravilno, kolski, lien okrenut prema padini, da se ne bi sluajno kliznija. Ima jo trikova kako poveat sigurnost. Naprimjer, korak po korak ubada picevima od derez a i picon od cepina, po istome principu. Uvik su tri toke ubodene, sigurne, a jedn u tra i . Napredova je sporo, no je odavno pala. Onako bez kisika, iscrpljen, vata je arju ka glamac. Malo se odmorija i onda po a prema doli, i u tome momentu shvatija da m u je cepin osta petnaestak metri visoije. Reka san sam sebi, ma neu se ni vraat, ko ga ljivi, na u neki rezervni u logoru. Po an jedan korak, ali kako je bija mrak, ugazija san u prazno. Mahinalno san kreni ja zabit cepin, meutim cepina vi e ni an ima. Klizin, padan, noge odletile u zrak. Ni a n osjetija neku posebnu paniku, nema ta. Vrtile su se zvi de i pomislija san... goto vo. Mogu past u provaliju na livu stranu, u Kinu, ili na desnu, u Nepal, u oba s luaja nema mi pomoi. Odjedanput su zvi de stale. Spas! Stipe se okrenija i pogleda oko sebe. himalaja u 77 pria Prvo ta je vidija bija je - mrtvac. Lice mrtvog ovika, prekriveno komadiima leda, b ilo je okrenuto prema njemu. Mislin ak da znan koji je to bija mrtvac. Moj prijatelj Yogendra Thapa, Nepalac, radija je u policiji. Prije nekoga vrimena nesta je tu negdi. Po odjei mi se ini d a je to bija on. Nakon ta se udesno stombula niz strminu a da nije upa u provaliju, Stipe se zausta vija u neposrednoj blizini atora. Makedonac Borce ak je vidija njegov pad, i nije moga virovat da se Stipe uspija sritno kapulat. Kako san se zaustavija? Ne znan ni ja, neman pojma. Bilo je to jedan naprema tis

uu. Jedan da u pre ivit, tisuu da u poginit. Najopasnija situacija u kojoj san se ikad a zateka. Bija san siguran da me vi e nema, spasilo me samo Bo je provienje... Te 1989. Makedonci su organizirali ekspediciju na Everest. Voa je bija Jovan Popo vski. Budui da na Slovenac nije bija na vrhu 1979. godine, molija je Jovana bi li on moga i s njima. Makedonci su, naravno, bili sritni ta in se po-nudija takav as. Onda je Slovenac zva Stipu i stari tandem opet je bija u sedlu. Dva generala uzeli su dozvole za Lhotse na svoj raun i isplanirali da e se, ako bu de vrimena i mogunosti, mo da popet i na Everest. Slovenac se junaki popeja na Lhotse, a Stipu su zeble noge i nije mu se dalo. Pri pa se da mu se ne smrznu prsti. Doeka je Slovenca u silazu i po-moga mu se spusti t do logora. Slovenac, slomljen od uspona i nevrimena na vrhu, kasnije je reka k ako mu se inilo, kad je vidija Stipu, da mu se ramena za titniki ire priko cile sjeve rne padine Lhotsea, ka da rastu da ga spase ako on sluajno popuzne. Posli, na putu prema vrhu Everesta, Stipu je najvi e brinija Ledeni slap, prijelom nica ledenjaka Khumbu, koji nastaje u zapadnoj uvali. Uvalu ine padina Everesta na sjeveru, Lhotsea na zapadu i Nuptsea na jugu. Na pad inama tih grandioznih planina skoro svaki dan skupljaju se goleme koliine sniga k oje polako klize niz strme stine i hrane ledenjak Khumbu. Ledenjak lagano, centi metar na dan, klizi prema doli i na kraju uvale se lomi, stvarajui Ledeni slap. S am slap poinje ogromnin pukotinama u gornjemu dilu. Led klizi nani e i stvara serak e, ledene tornjeve, naslagane bez reda i esto sa slabin osloncen. Te divovske san te leda znaju padat bez pravila i stvaraju kaos. Ru e se ka minirani neboderi i za trpavaju pritom sve ta in je na putu. Stupanj opasnosti na Everestu ovisi o broju prelazaka kroz Ledeni slap. Te ko je t uda pro, jer triba primostit iroke, i po sto metri duboke ledenja-ke pukotine, te z aobi velike serake. vrte se zvi de 69 Meutim, sve su pro li bez problema, te usprkos ladnoi i lo emu vrime-nu strelovito nap redovali, za razliku od drugih penjaa koji su redon odustajali. To je izazvalo lj ubomoru efova amerike ekspedicije, koji nisu mogli prihvatit injenicu da njihove zv ijezde ka Rob Hali, Scott Fischer i Peter Hillarv (Edmundov sin), zaostaju za ta mo nekin Balkancima. Voa ekspedicije, poznati Alan Burgess, govorija je za Stipu i Slovenca da su ludi , opasni, da smetaju drugima, ak da bacaju kamenje na lanove drugih ekspedicija! Isprva ni an to moga razumit sle e ramenima Stipe. Ali, posli san donekle shvatija. Burgessu je vrh izmica, i to po ko zna koji put, jer je na Everest neuspje no juri a i prija njih godina. Ekspedicija je bila komercijalna i puno je ko tala njihove pri dru ene lanove. Dvojica veana platili su sto iljada dolara, duplo vi e nego ta su ko ta na a i makedonska ekspedicija zajedno! Lipa plavokosa penjaica Iris iz Rijeke (to nije Darijina sestra, nego druga Iris! ) koja je na veeri u Katmanduu pa ljivo slu ala Stipine savjete 365 himalaja u 77 pria Zato su Amerikanci bili bisni i zabrinuti. Kako objasnit lanovima tima injenicu da su se Stipe i Slovenac, praeni Makedoncima, munjevito popeli do mista di oni nik ako nisu uspijevali sti? Vitar je polako slabija i obeava lip sutra nji dan. Mala ekspedicija bila je ushiena . Cilo vrime ponavljali su jedan drugome izreku Miljenka Smoje: "Straj nas je ko liko smo pametni!". Bili su u Logoru 4 na negostoljubivon kamenjaru Ju nog sedla. Kraj atora na li su vriu za spavanje u koju je dopola bilo umotano neije mrtvo tilo. Digli su se u jedan sat posli ponoi 10. svibnja. Nema te ega momenta za himalajca od onoga kad se izvue iz tople vrie za spavanje i z apone pripreme za uspon. Poeli smo topit snig za aj. oviku na Himalaji triba puno te kuine, tri puta vi e nego u dolini. Ritka arja usporava protok krvi, pa dolazi do ozeblina i tromboze. Zato triba ta vi e pit. Krenili su u tri ure posli ponoi. Put su osvitljavali eonin lampama. Kisik je i ta iz ventila nami tenih za dodavanje dvi litre u minuti. Dil lica i oiju iznad maske pokrivale su mi skija ke oale koje su imale dvostruka st

akla, da se ne zamagle. Priko svega ima san kapuljau od jakete ispunjenu paperjen . Iako su i rukavice bile paperjaste, ruke su mi zeble. Na nogama san ima posebn e, iznimno lagane cipele, izraene od umjetnih materijala, priko kojih su jo bile z a titne navlake. Nosija san dva para vunenih biava, a noge san namaza antireumatsko n ma u. Uza sve to utija san ladnou na nogama... Od penjake opreme ima je samo dereze na nogama i cepin u ruci. Ruksak je te ija vi e od dvadeset kili, jer je u njemu dr a dvi boce kisika, 16-milimetar-sku filmsku ka meru, tri role filma, dva fotoaparata i ne to okolade i bombona. Prvi je padinon iznad Ju nog sedla zagrabija Slovenac. Nakon stotinjak metri vodst vo je preuzeja Stipe. Tu su bili jo Makedonac Dimitar Ilievski, te erpe Sonam i Ag iva. Drugi Makedonac Borce je osta u Logoru 4, jer se nije utija dobro. Iako je u poetku snig bija dobar za penjanje, sporo su napredovali u strmoj padin i. Nisu bili navezani, nego su se penjali svaki za sebe, ta je bilo najbr e i najsi gurnije za cilu skupinu. Svi smo bili iskusni himalajci, raunajui i Ilievskog, koji se 1986. ka lan makedons ke ekspedicije penja na Manaslu. Svitanje nas je zateklo na grebenu, na mistu di su prija nje ekspedicije postavile Logor 5. Niko nije bija isprid nas, nije bilo u adi ka danas... 366 vrte se zvi de 69 Stipe je vi e puti mora zastajat i ekat Slovenca i ostale, kojima je te e i lo. ta se su nce vi e dizalo, bilo je toplije. Tek oko dvi ure popodne popeli su se na greben i spod Ju nog vrha. Pogled je bija spektakularan. Divovski vrhovi Makalu i Kangchenj unga, Tibet ka na dlanu. Jo samo etristo metri do vrha. Snig je bija dubok, upadali smo do kolina. erpe su stali. Rekli su nan: "Ako ete v i prtit, onda idemo. Ako neete, idemo nazad". To nas je natiralo da jo jae zapnemo. ta u, prtija san duboki snig. Strmina me iznenadila, oekiva san lak i teren. Nakon d vista metri san izdu ija. Vodstvo je preuzeja Ilievski i tako dokaza da je pravi himalajac, ravan ostalima . Slovenac je u tome momentu bija zaosta, ima je neki problem s kisikon. Nakon pedesetak metri koje je junaki odradija Makedonac, stupili su na scenu odmo rni erpe i prtili sve do Ju nog vrha, koji je tono sto metri ni i od pravoga. Tu pod vrhon Stipe je potro ija zadnju kap kisika. erpa Sonam odma mu je ponudija s voju rezervnu bocu. Stipe ju je namontira i nastavija novon forcon. Zadnjih sto metri vi e nije bilo dubokoga sniga, samo o tri nazubljeni greben sa str min dilon, zvanin Hillarv Step. Kad se Stipe nekako uspija po-pet uz Hillarv Ste p, okomitu granitnu stinu od dvadeset metri, pomislija je: "Evo, sad e vrh!" Ali i m bi se popeja na vrh koji je bija vidija, ugleda bi jo vi i. I tako nekoliko puti. Mislija san, onako satran od umora, da me neko zajebaje. Na kraju je vidija Sona ma kako uzbueno ma e. Ostalo mi je samo petnaestak metri do njega. Bija san ushien, gotovo san plaka. N akon deset godina opet san tu! Zadnjih deset metri san gotovo u sprintu potra uzb rdo, Sonam je poeja mahat da stanen, pomislija je da san poludija. To je jako opa sno, zna , ako se uspravi pa se recimo oklizne , u padu se ne mo zaustavit... 367 Dirnitar llievsl'.i: prvi 'kedonaciiia Mount odime, dime! Posli je niko drugi nego uveni Scott Fischer vidija mrtvaca koji je po svoj prilici bija llievski. Nalazija se u bonome polo aju, zgren, glava mu je bil a uz kolina. Najvjerojatnije se umorija, sija, pa vi e nije moga ustat. Samo je za spa i privrnija se. Doeka ga je iroki Sonamov zagrljaj. Na vrhu je. Najvi emu na svitu. Dalmatinac. Drug i put! Niti jednome Europljaninu tako ne to jo nije uspi-lo: popeja se na vrh priko dva grebena, Zapadnog i Ju nog. U tome momentu Stipe je ugleda Slovenca, sto metri ispod, na Ju nom vrhu. I a je pol ako jer mu je nestalo kisika. Ve je bilo 17.30, kasna ura, umor, iscrpljenost. Svejedno je zavladalo ope veselje kad su uskoro na vrh stigli Agiva i llievski. Niko onda nije slutija ta e se dogo dit samo nekoliko uri kasnije. Na vrhu je bilo lipo, ali nemilo ladno. Stipe je poku a ne to snimit filmskom kamero n, meutim ona se jedva pokrenila.

Vrtila se slabo, ali ipak je ostalo ne to snimljeno. Ispuca je nekoliko fotografija i i a zaminit film. Gole su mu se ruke poele smrzava t. Odusta je, valjalo je bi at. Dime, idemo doli! reka je. Odime! uzvratija je Dime na makedonskome. Stipe je pomislija: "Bidan Viki, nema mu pomoi, propustit e vrh i ovi put". Izvadi ja je praznu bocu kisika i polo ija je na vrh. U tome momentu na snigu je sinja run i sat. Kineski. Strpa ga je u d ep i krenija za Makedoncen. Stipe jo ima taj sat, p osli je ak i proradija. Na vrhu Hillarv Stepa susreli su Slovenca. himalaja u 77 pria Kasno je, brzo e mrak! reka mu je Stipe. Poku at u se popet, malo mi e manjka odgovorija je Slovenac. Ali, Viki, mislin da ti to nije pametno. Kasno je! Znam, ali ta u sad kad sam tako blizu? Dok se Stipe zadr a sa Slovencen, Dime je odmaglija velikon brzinon. Stipe mu je v iknija da ga eka i ovi ga je zaista prieka na Ju nome vrhu, pomoga mu popravit lampu , pa opet uteka. Jednostavno ga ni an moga slidit. Opet san vika, ta san glasnije moga, neka me priek a, ali nije me uja. Zadnji put san vidija njegovo svitlo na mistu di je tribalo p ri greben i poet se spu tat ledenon strminon do Ju nog sedla. Ima san opet problema s e onon lampon. Pala je no. Istin bezbrojnin pokretima cepinon i derezama Stipe je gotovo napamet silazija s trmon zasnje enon stinon, ka stroj. Gleda je samo krug svitla u mraku, koji je bac ala lampa ta ju je ipak uspija ponovo popravit. Poela mu je popu tat veza sa stvarno u, krenile su halucinacije. Tilo mu je gubilo te in u, inilo mu se da mo e poletit. A bija je sam u stini. Sija je i malo mu se razbist rilo, ali nakon pedesetak metri opet mu je poela nestajat stvarnost. Nekako san se presta brinit. Razmi lja san bi li lega. Neko e sad do kod mene i raza pet ator. Unutra pijen aj, tono san mu moga outit okus. Tu je i topla vria za spavanj e, lipo mi je. Onda san se trgnija, shvatija san djelien svijesti da haluciniran i da u sigurno umrit ako nastavin. Odjedanput je vidija svitlo neije eone lampe. Dime, di si? povika je. Nisam jaz Dime, ampak Viki! uja je Gro eljev glas. A di je Dime? Ne vem, nisem ga videl. Nastavili su se spu tat zajedno, ali nakon nekog vrimena Stipe je shvatija da je o pet sam. Poela je jo jedna borba sna i jave. Ipak, bija je sve bli i Logoru 4, ve je vidija svitlo, i to ga je gonilo dalje. Uto je zaboravija cepin na jednome odmor i tu, pa zagazija u prazno i udesno pre ivija oni pad s poetka prethodne prie... Slovenac i Borce su ga doekali s ajen. Ali di je Dime? U te se ne pojavi! reka je Borce. Kod Dime je ostala i radiostanica, tako da se ni su mogli javit u bazu. Nije bilo druge nego ekat da se Dime uka e, iako su sva trojica poeli sumnjat u njeg ov povratak. No je bila duga i muna. 370 odime, dime! 70 Ujutro su Viki i Borce rekli da bi i li a. Viki je bija u asno iscrpljen i triba se s pustit ta prije, a Borce je ima problema s ozeblinama. Ja san osta ekat jo jedan da n i jednu no. Zna li ta je to? Na Ju nome sedlu. Smrtno opasno. Ali na a san poluprazni h boca s kisikon, pa san to srka i preporodija se. Kad se, meutim, Dime ni sutra nije pojavija, Stipe je takoer krenija prema doli. T oliko ga je diga kisik iz odbaenih boca da je ibnija doli i uvatija dvojicu prijat elja! Oni su prispavali u "dvojci", a on ih je stiga prije baze. Posli je niko drugi nego uveni Scott Fischer, koji je poginija 1996, vidija mrtva ca koji je po svoj prilici bija llievski. Nalazija se u bonome polo aju, zgren, glav a mu je bila uz kolina. Najvjerojatnije se umorija, sija, pa vi e nije moga ustat. Samo je zaspa i privrnija se. Organizam se pothladi, osjeaji nestaju. Nema boli, ak osjea ugodu. Bijela smrt. Skoro je i mene zadesila.

Stipe je upozna familju od Ilievskog, enu i sina. Posjetija je Makedoniju kad je ekspedicija imala predavanje o Everestu, bilo je to prije rata. Osta san posli u kontaktu s obitelji, dopisujen se s njegovin sinon. Dime je nac ionalni heroj u Makedoniji, prvi njihov osvaja Everesta, poginija pri spu tanju. Bi ja je krasan ovik. Inae su ti Makedonci odlini ljudi. Na Everestu je osta Ang Phu, osta je i Dime, ko zna koliko ih je drugih ostalo? Na stotine. Stipe je via mrtva tila, nekad bi ga potresla vi e, nekad manje. Mo da na jslavniji mrtvac s Everesta, George Mallorv, o kojemu san pisa u "Nepalu u 77 pr ia", takoer je pronaen i identificiran. Nikad nije utvreno je li se mo da i on prije s mrti popeja na vrh, i to silna desetljea prije svih ostalih. Je, mo da se Mallorv popeja kima Stipe: ak vrlo mogue. Sigurno je bija vrlo, vrlo b izu, jako visoko, mo da 150 metri ispod vrha. A je li do a na sam vrh... ne bi se za kleja da nije. Nikad neemo saznat istinu. Tu je tajnu Mallorv ponija sa sobon. Stipe ka e: Na Everestu je puno mrtvih. S te visine niko ne mo e mrtvoga ovika donit dole. Nema tehnike koja bi svladala taj problem. Zato mrtvaci ostaju gore. Postoji kodeks postupanja s mrtvin tilima. Ako se truplo mo e ubacit u neku pukoti nu, ubaci ga se. Ako ne mo e, onda ga pokrije snig, ali ga vitar esto ponovo oisti i izlo i pogledima. ta ovik osjea kad vidi sve te mrtvace? Jel te prisie? Stipe di e obrve: A uj, to je odnos prema nekome ko je davno umra, ko nije tvoj. Ma lo te zaledi, triba priznat, ali ne mo e se to usporedit sa smru prijatelja. Stra no je kad vidi mrtvo prijateljevo tilo. To je u as, ivi u as. Veliki Ale Kunaver, inspirator slovenskih juri a na himalajske vrhove: poginija 198 4. u helikopterskoj nesrii u Sloveniji 371 "Starci Mfftle bolesnikin priam ipt. J'Sinko moj, bo *Lp'vo, boli mesno". - Boli k oga kurac ta drugoga ovi a^oli! 372 kad buden ima 65 Za svoj 65. roendan napu tan Hrvatsku, selin na Tajland. Tad u ve is punit obavezu prema obitelji, podi dicu i unuke. Na pla i otoka Ko Samui ivit u u bun galovu, uz etri mlade Tajlan-anke, kamenice, ribu, vino, ampanjac... Sidili smo U Gorak Shepu, toavali kruv u jaja na oko i pijuckali topli aj. Bazni l ogor nas eka. Zadnje jutro uspona. Da mi se naspavat, spasija bi se. Tri noi ni an o ka sklopija. Vanka pustara, minus pet. Ajme! Jeste vidili? skoija je Mlado: Ne to je protralo, neka be tija. Ka vidra. Ili everica. Ko e ti ovde protrat, u ovoj vukojebini na pet iljada metri? okre-nija san se lino prema ponistri. Ne, stvarno ima nekih ivotinjica ovde. Vidija san ih i ja, ali ne ovi put ukljuija se Stipe. Buljili smo kroz ponistru, pripremili fotoaparate, ali be tijici ni traga. Ko zna t a je to Mlado vidija? Amerikanaca nije bilo, fala bogu. Te ko bi izdr a ono njihovo lajanje najranije ujut ro. Ali ostavili su novine na engleskon, stare pet dana, koje in je najvjerojatn ije donija neki od nosaa. Pogleda san glavni naslov u zabavnoj rubrici: Pazi ovo: "Angelina Jolie ozlijedila se na snimanju filma". Bidna Ange-lina. Ko e sad pazit na dicu? Res? Angelina se je ponesreila? pogleda me Slovenac, pa se okreni-ja Stipi: Slu aj, ja ne znam kaj sad da radimo? Da se vrnemo? Pre a san na crnu kroniku, lokalne vijesti. himalaja u 77 pria Katmandu, brutalno ubijen starac od 75 godina. Supruga od 72 godine ugu ila ga ku in on na spavanju, pa ga za svaku sigurnost izbola no en. Na tilu naeno 45 uboda. Moti vi se jo istra uju. Malo smo diskutirali o tome, pa san iznija svoj plan za budunost. Kako bi izbjega mogunost da me u starosti neko izbu a no inon, ja za svoj 65. roendan napu tan Hrvatsku, selin na Tajland. Dakle, tada san ve podiga dicu, doeka san da se rode unuci i poveja ih u prve etnje. Is-punija san obavezu prema obitelji. U tom

e momentu prodajen svu imovinu koju san dotad steka... Hahaha nasmija se Slovenac e vidim kam to gre! Nastavija san izlagat plan: Od prodaje svega uziman sebi pola, a pola ostavljan dii i unucima. Odlazin na Taj land, i ne vraan se do ultima, dok ne shvatin da u umrit za koji misec, samo da za dnji put vidin dicu i unuke. Na pla i otoka Ko Samui ivin u bungalovu, uz dvi do etr i mlade Tajlananke, kamenice, ribu, vino, ampanjac... ta ka ete? Slovenac se zainteresira: Pa ena? Kaj bo z eno? Tad jo ni an slutija da e me samo etri miseca posli ovoga razgovora ostavit Papuica, i to zato ta ni an bija primjeran. Odgovorija san mu: eni time samo radin uslugu. Re ala bi ona na mene, ja na nju. Do saiva bi joj, gnjavija je po kui. Ona me 2030. godine, sa svojih 60, sigurno nee in spirirat na seks. Mo da bi me na kraju stvarno izbola no en! Slovenac se nasmija: In to pet in tirideset krat! Ni an to tija govorit Stipi i Slovencu, jer su se obojica pribli ili ezdesetoj, ali v eina ljudi nakon navr ene 65. godine za okolinu zapravo vi e i ne postoji. Niko ih ne primjeuje, prolaze sviton ka duhovi. Mladin momcima i curama je, iskreno reeno, zapravo tlaka i vidit dida i babu, osim ako nije ri o skroz maloj dii, koju se potkupljuje okoladon i bombonima. To pogotovo vridi ako je starac bolestan, pa ut i kukasta nosa le i u postelji. Tad se odbojnost jedva prikriva ne samo kod unuka, nego i kod roenih sinova i eri. Ma lo je onih potomaka koji su spremni, ka naprimjer ja sa svojin umiruin didon, sat ima i danima sidit uz samrtnu postelju i priat s njin o mladosti, da mu se pinku laskaju zadnje muke. Moran re da se moj dida u svojoj 97. duhon vratija u 1915. godinu i precizno mi n abroja imena i prezimena svih mesara (onda ih je bilo ak troji374 kad buden ima 65 71 ca!) i ribara u Visu, te da mi je ispria neke divne prie o svojoj prvoj curi koja se zvala Eli i "otac ju je odve' priko velikega mora u Jamerike, ba kad smo se ti li vazest". U normalnoj situaciji u na in kuama bolesni starac, ako ga nisu pedili u dom, obino l e i u svojoj sobi, donese mu se spiza i pie, ako triba promi-nu mu se i pelene, ali u principu niko ga ne jebe dva posto. Jo mu se zatvore vrata od sobe da se ne uje ako zove. Zato argument o tome kako je lipo do kraja bit uz familju zapravo ne stoji. Vi e j e ri 0 tome kako se dru tvo iz suuti upinje da opstane ta nekakva solidarnost prema starcima, ali realno, u suvremenon svitu ljubavi prema starome oviku sve je manje i manje. Svojedobno su Spartanci, recimo, tako ne to skroz odbacili i svoje inkre-pite poti rali u planinu, neka ih tamo po deru vuci i medvidi. Pla a na Tajlandu je, po meni, puno prihvatljiviji posljednji okoli za umorne kosti. Mo da bi se, dodu e, mladi ljudi volili dru it sa starijin sviton, kad starci ne bi, a li ba svi redon, ponavljali istu gre ku. Fokusirani su samo na odr anje vlastitih til a u funkciji. Glavne (i jedine) teme postaju in zubi, u, vene, prostata, probava, pilule, operacije... Ne brinu ni o emu drugome nego o zdravlju, i o tome kako da od sudbine i icaju jo ko ju godinu dosadnog ivota. Ubiju te bolesnikin priama. Sinko moj, boli me ovo, boli me ono. Ma boli koga kurac za ono ta drugoga ovika boli! Nasuprot tome, im se pojavi neki zanimljiv, atipian starac, uvati mladu macu ka od ale. Sve na iskustvo i arm (i pokoji euro, naravno). Za to imamo masu primjera na stranicama jet-set magazina, domaih i stranih. Dok javnost osuuje pohotne starce, za mene su oni sasvim OK i uvik navijan za njih. Osim toga, virujen daje seks s mladin lipoticama povoljan za prostatu. Nije li stari dobri Bukovvski napisa kako je jedini nain da se zajebe smrt taj da u svojoj sedandesetoj spava sa curon od 19 godina? Zato san sto posto siguran da je u starosti najbolje odjebat sve te prie oko criv a, prostate i kolesterola, hrabro kartat boice i kremice, spakirat samo mudantine i dentjeru, te oti na Ko Samui i zadnji kvarat ivota provest ka kralj, na pla i, uz nje ne poljupce i tvrde guze tajlandskih maca. bazni logor Kad smo pri li malo bli e, na jednome od najlip ih atora vidili smo hrvat

sku bandini! Lijepa na a domovino, himalajska zemljo mila! Ali di su Hrvatice mlad e7 Vidili smo samo nekolicinu erpa, koji su sidili, igrali karte i nepovjerljivo nas gledali. Palo je etri-pet velikih stina. Ni an obadava. Stipe, koji je isprid mene gazija po snigu grebena, strignija je u ima i zasta. Pogleda je ulivo, priko klanca. Stali smo i ja i Mladen. Slovenca nije bilo, on je krenija tek uru-dvi iza nas. Ne to e s e dogodit. Odjedanput je poeja pakleni ples stinuga. Odron. Ali kakav! Na stotine, iljade sti na, manjih, veih, ogromnih, ru ilo se niz klisurinu. Neke bi se gromade raspukle ka d bi tresnile o zemlju, neke bi se posli pada kotrljale jo pedeset metri prema na ma. Srion, bili smo na grebenu, sigurni od stihije. Gleda san zastra ujui prizor otvorenih usta. Kamena lavina me zaprepastila snagon i bison. Da smo se zatekli s druge strane, pomelo bi nas ka slamice. Slu aj me sad okrenija mi se Stipe: Ako ti se ovo ikad dogodi u Putokaz za Bazni l ogor ivotu, da lavina pada na tebe, ili odron, sve isto, nikad nemoj bi at livo pa desno, naprid pa nazad, gubit glavu u panici. Prvo procijeni di pada, a onda oda beri jednu stranu i tri ta mo e br e samo u tu stranu! Oni koji su ne- il odluni nemaju anse za spas, ubit e ih sigurno. Niti petsto metri nakon odrona, nai li smo na zadnji putokaz u planini. Pisalo je: "Way to Mt. Everest B. C.", ta oe re "Base Camp". Bazni logor. Blizu smo procidija je Mlado. Nije bilo lako penjat se. Zna san da su ovo zadnji kilometri uspona, koji su obin o najte i, jer su forca i pacijenca pri samome kraju. Uz to, teren je 377 himalaja u 77 pria Ova ekspedicija zamalo je zavr ila fatalno i za samoga Stipu bija katastrofa. Na nekin dionicama uope nije bilo staze, nego skai, labue, s kamen a na kamen! Ponegdi se ispod sniga nije moglo vidit je li stina stabilna ili e se skupa s njon prikovrnit u provaliju. Nedaleko od putokaza koija se moni orten Ang Phua. Koliko puti san ga vidija u Stip inin librima i, evo ga, tu je, prid mojin oima. Zastali smo kod kamenoga spomenik a. Stipe je utonija u misli. Bo e, koliko je prijatelja izgubija ovde u himalajsko j divljini! Mislin da je to bilo jo u staron selu iznad Pangbochea, uglavnon pita san Stipu z a to on ne vodi komercijalne himalajske ekspedicije. Nikad! pripa me estinon odgovora: Nema tih para. Ne elin vodit grupe ljudi od koji h bi neki mogli stradat, a ja da odluujen o njihovin sudbinama. Previ e san trauma do ivija, previ e prijatelja izgubija, da bi se uvatija tako neega. Ovako ka sad, pen jat se s Vikijen ili nekin drugin starin prijateljen, to je druga stvar... > bazni logor 72 Meutim, ova ekspedicija je zamalo zavr ila fatalno i za samoga Stipu. O tome se mal o zna, on je to samo ukratko spomenija, a bilo je stvarno opasno. Najudnije je to ta san, od momenta kad je protutnja divovski kameni odron, u sebi ima jak predos jeaj neke velike opasnosti koja priti Stipi. Planina Pumori, "Neudana ki", koju sm o du zadnje dionice mogli vidit skoro cilo vrime, pa i tijekon odrona, ka da mi j e zraila nekom opasno u. ak san Stipi ne to natuknija o tome, reka san mu da bude maksi malno oprezan, jer iman lo purijus, ali on se nasmija i odmahnija rukon. Ni an tija dalje upirat, da ne ispadne kako san neka baba. A ta se posli dogodilo na Pumoriju, kad smo se Mlado i ja ve uputili prema nazad? Himalajski vitezovi konano su otvorili bavu s oznakon "Ljubljanske banke" koju san via na leima nosaa, pa navukli na sebe opremu i "oru je": dereze, cepine i ostalo st aja, obini smrtnik, nikad prije ni an vidija u i-vo. Krenili su na pravu stvar, na us pon. Ovi silni kilometri do Gorak Shepa i Baznog logora, koji su za mene bili mu ka Isusova, to je njima bila zajebanci-ja, etnja do planine. Na Pumori su krenili jo neki slovenski veterani iz dila ekipe koja je do la sa karjon. Stipi je krenilo odlino, penja se velikon brzinon, kad se u jednome momentu uvati ja za staro, istro eno u e koje je - puklo. S visine od osan metri sunovratija se u dubinu, i to na glavu i lea. Srion, ima je kacigu. Nakon te koga pada na stinu, ispr va se nekoliko momenata nije moga pomaknit. Zamislite u asa. Sigurno mu je sva ta pr

ostrujalo kroz glavu: kima, kolica... Onda su se, na njegovo veliko olak anje, poeli micat prvo prsti, zatim ruke i noge. Te ko je natuka lea. Posli su bila skroz plava i zelena, i to dugo nakon ta se vrat ija u Hrvatsku. Dva dana nakon Stipinog pada Slovenac Rafko Vodi ek, lan ekipe, takoer je skoro pogi nija, osta je visit kad mu se u e zaplelo oko noge. Shvatili su da ih "Neudana ki" nee, bar ne ovi put. Odustali su. Stipe je uz priline bolove u leima mora svladat c ili oni put natrag do Lukle. Ali tada, na putu prema Baznome, jo ni an zna ta e bit posli. Samo me, dok san ipa uzb rdo po kameninama, dr ala nelagoda kad god bi pogleda prema Pumoriju. Da san zna da e mi glupa planina posli skoro ubit Stipu, sva ta bi joj bija izbe tima. Hodali smo dalje. Morali smo pro ispod jedne strmine s puno kamenja. U prilinome s traju kibija san iznad na ih glava, prema vrhu klisure. Brine se oko stina, a? Da ne bi odron? furbasto me ubra Mlado. 379 himalaja u 77 pria Nasmija san se, ali nije mi bilo svejedno. Kako je ono reka Stipe? Pogledaj, pro cijeni, a onda tri samo u jednu stranu, koliko te noge nose. velto smo gazili, a kamenje je frcalo pod na in jolama. Od nemoi vi e ni traga, ivila m jka aklimatizacija! I konano, konano, posli toliko muke, glavobolje, opasnosti, crnjaka... za arenili su se atori na kamenitoj zaravni pro aranoj snigon. Bazni logor! Kad smo pri li malo bli e, na jednome od najlip ih atora vidili smo -hrvatsku bandiru! Lijepa na a domovino, himalajska zemljo mila! Ali di su Hrvatice mlade? Vidili smo samo nekolicinu erpa, koji su sidili u a san u ator i sve iza hrvatskog atora, igrali karte i nepovjerljivo nas gledali. bizmgava: na e cure Odolija san porivu da odma potrin iza atora, do na ih cura. Polako sad, su bile iste i uredne, do li smo, nece cure ute. Bacija san pogled da provan ubrat ta to erpe igraju. U tijeku je bila partija remija. erpe su igrali sasvim solidno, jedan lola otvori ja se sa tri kralja i karo kvinton od osmice do dame, a drugi su izlaz ve prije o bavili, pa su nalipljivali " ive" karte na njegovu kvintu. Igrali su brzo i dobro. Posli su mi cure rekle da su ih ba one nauile remi. I da nisu mogle virovat kojon su brzinon erpe postali karta ki majstori. A onda se pomolila ljupka glavica iza at ora. Joooj, evo Stipe! Na proplanku iza atora bile su poslagane katrige, na kojima su cure si-dile i pij uckale aj. Ali najjai je prizor bija iza njih. Dvi na e himalajke su, taman u moment u kad smo mi do li, prale kosu. Iskoristile su sunan dan i, posli san dozna, oprale kosu prvi put posli tri etimane. Totalno idilian prizor, s dugon sjajnon enskon ko son, i snigon i ledon u pozadini. Cure su se ka jato koko kica okupile oko Stipe. Bilo ih je samo pola, odnosno est. Drugi dil tima, predvoen rijekin sestrama Bostjani, bija je gore u planini, u istra iv anju puta prema visinskin logorima. Jednoj od njih taman je bija roendan, pa su j oj ove cure iz Baznog priko radiostanice uglas zakriale i estitale. Stipe je to sn imija i posli napravija prilog za Dnevnik. Cure su nan skuvale kavu, i to najbolju koju san popija u Nepalu. Ima bit da je ta kava bila iz Hrvatske, da su je ponile sa sobon. Neke su himalajke i mene pri poznale. Vidija san da in je upitnik u glavi: koji kurac ja radin tu, kako san u ope do a? Osobito san srdano popria sa Spliankon Milenon Sijan koja je, na moje zadovoljstvo, svim curama ispriala kako se, posli jednoga moga teksta o Mosoru u "Slobodnoj Da lmaciji", idui vikend nije moglo u u planinarski dom od gu ve. 38O bazni logor 72 Dok ih je Stipe snima za televiziju, a Mlado okolo nespretno gazija ka medo, ru ei in ajnike i ruksake sa stolica, ja san obi a manje atore u kojima su spavale, i jeda n malo vei koji in je slu ija za ku inu. Osvrnija san se je li me koja od njih gleda, pa san potajice ulazija u atore, virija u vrie, bi ingava, ne to i poslika. Lipo, isto , uredno. Ma bravo, cure! Posli je Milena specijalno za mene skuvala aj. Dok san sidija i gleda u strminu k

oja je vodila prema vrhu Everesta, jedna me cura pitala: Roberte, za to nisi sretan? Nisi se jo nijednom nasmijao. Uope ne izgleda kao netko t ko je uspio doi do Baznog logora Mount Everesta. Pa nije to mala stvar! Mala je bila u pravu, zbilja ni an bija sritan. Ni an utija nikakvu pozitivnu emociju . Bija san toliko umoran i satran od iloga puta, da sad kad san konano do a do svoga cilja, ni an uope osjea sriu. Bazni logor Everesta, pa ta? erpe su remi igrali sasvim solidno: jedan lola otvorija se sa tri kralja i karo k vinton od osmice do dame. A na e cure su ih nauile igrat tek prije koji dan! 381 bazni logor 72 Kasnije san pria sa Stipon o tome, pa mi je povjerija kako se, nakon osobito te kih uspona, ista stvar dogaala i njemu. Napor i muka toliko te isprazne i iscide da na cilju, na vrhu, osjea samo ravnodu nost. Iskreno, prije poetka cile ove kampanje ni an bija siguran u sebe. Ni an virova da u z bilja do dovde. Ja da se popnen na priko pet iljada metri? U Bazni logor Everesta , na pet iljada trista? Ispoetka je svima koji me znaju sve to zvualo apsolutno ne mogue, lue od puta na Misec. Ali evo, uspija san. Ravnodu no sidin u Baznome logoru i pijuckan Milenin aj. Najvei uspjesi, najvei pothvati, samo su oni pri kojima se toliko napati da se, kad ih konano ostvari , njima vi e ne mo ni veselit. Kad bi tijekon dana zasjalo sunce, na e curice pod Evereston na no ice bi navukle sl atke arene "kroksice" 383 himalaja u 77 pria 384 I znojenje s f inima Pita san cure: "Nego, recite mi, ima li ta seksa7 Oblicu li vas mu ki iz drugih eks pedicija?" Odgovorile su uglas: "Oblijeemo mi njih, hahaha! Ima tu zgodnih deki. N ajbolji su Finci!" Bie se malo i znojile s Fincima u njihovin atorima, pa ta7 himalaja u 77 pria Ako ptica sleti na Oltar (kosi kamen kod atora u sredini livo) prvog dana kad doe u Bazni logor, to znai da e se neko iz tvoga tima popet na vrh Jedna od cura, Tea, imala je nokte nalakirane u roza. Pokazatelj da nema te vuko jebine di ensko bie nee razmi ljat o tome kako da se ulip a. Roberte, vidi onaj kamen tamo pokazala je prston Zagrepanka Sunica: To ti je takoz ani "Oltar": Ako ptica sleti na Oltar prvi dan kad doe u Bazni logor, to znai da e s e neko iz tvoga tima popet na vrh. Ena je dodala: A nama je, prvi dan kad smo do le, ptica zaista sletila na kamen! Poslika san Olta r i mirno reka: Uope ne sumnjan da e se neka od vas, cure, popet na vrh. Dapae, sto posto san siguran da u tome nee uspit samo jed na iz tima, nego bar etri-pet. Hrvatska e bit ponosna na vas. Nego, recite mi, ima li ta seksa? Oblicu li vas mu ki iz drugih ekspedicija? Oblijeemo mi njih, hahaha! odgovorile su neke od cura uglas: Ima tu zgodnih deki. Najbolji su Finci. Ali, Berljak nam ni ta ne dopu ta. Apsolutna apstinencija! Voa ekspedicije, Darko Berljak, naka lja se u svojoj katrigi: Tak i treba. Tu ste da idete u brdo, a ne da deke lovite. Kurjo ast kakav jesan, jo san se malo raspita i dozna da ta pria s Fincima i nije bi la tako bezazlena. Posli jedne proslave roendana, naime, neke 386 znojenje s fincima 73 od cura oti le su s Fincima u njihove atore, i to svaka sa svojin. Bie se malo Dokto rica Lana izmirila i znojile s Fincima, pa ta? To je, meutim, dozna Berljak, pa in je ujutro mi je iz prsta koliko san ; r ' J r J J p0st:0 serpa 1 ispalo gromko zapritija da e ih prijavit Hrvatskon planinarskon savezu, izbacit ih je... ma za ne povirovat! iz ekspedicije, sva ta. Na kraju je vuk izija tovara. Sve se zata kalo i zaboravilo. Koja je jamila, jamil a je. Finci su fini, pa nee ni ta priat.

Dok san pijucka aj, doktorica ekspedicije, simpatina Lana, onila je neki aparati. Ovo mjeri sposobnost krvi da prenese kisik. Sto je rezultat bli e stotki, to je vea sposobnost da se izdr i visina. Idemo prvo Stipu izmjerit! Stipe je ispru ija prst, doktorica Lana mu ga je stisnila s aparatien i proglasila: Rezultat je 85. Vrlo visoko. Sad Darko. Berljak je pru ija prst i cili uzdra. Ne srni on sad ka ef ekspedicije izgubit od St ipe Bo ia. Doktorica je podigla aparati i rekla: Da vidimo... 84. 387 himalaja u 77 pria Josipa zvana Jopa , slatka Zagrepanka koju san nagovorija da skine oale, neka joj vidin okice. Smetalo joj je sunce pa je orila, inae je jo lip a Ajde, to je 85 reagira je Berljak. Malo je navuka cifru, samo da bi se izjednaija s legendon. E, moj Berljak, taman da ti prst poka e 120, ne nikad bit Stipe Bo i! Doktorica Lana okrenila se prema meni: Oe ti mjerit, Roberte? Ako ba moran nevoljko san ispru ija prst, ka da e mi ga ko osi. Sad e mi izmirit 50 a u se osramotit. Pogledala je u ekrani: Jako dobro. Osamdeset. Poala, da 80! Momentalno su mi narasla krila, moga san smista poletit do Logora 3. Oekiva san da e re 50 ili 55, a ono 80. Pa ovie, ja san pravi himalajac! Ali reagi ra san smireno, zadr a san poker fejs. teta ta nije 77, to bi bija totalni konceptualizam reka san kulerski. Na red je do a Mlado. Njemu je izmirilo 75. Tje ija san ga: Nije lo e, Mlado moj. A uj, nije svako za ekstremne visine. Doktorica je komentirala: Vi sa rezultatom oko 75 ili 80, samo da znate, erpe ima ju svi oko 90, a jednome sam izmjerila ak 93. Njima je biti ovdje na pet i pol ti sua metara k'o nama etati uz jadransku obalu! Na e himalajke okru ile su Stipu, koji in je dava savjete i upozorava ih na to di e i n pritit opasnost na putu do vrha. A onda me pokopa, ispriav i svima svoju verziju one prie s bandiron na Everestu. Ugl ed koji san steka iznenadnin pojavljivanjen u Baznome logoru, te monon "osandeset icon" iz prsta, okopnija je velikon brzinon. Cure su umirale od smija: Kaj, zast ava na Everestu? Hahaha! U jednome momentu poveja se razgovor o filmovima s penjakon tema-tikon, "Vertical Limit", "Cliffhanger" i slino. Ala, koji su to la ljivci ta rade te filmove! iznervira se Stipe: Apsolutno ni ta od onoga ta ovik mo e tamo vidit nema veze s pravin penjanjen! Ogromna lavina, a on se sa dva prsta dr i za rub provalije! Ma, odnilo bi ga samo tako! Ili, helikopter pr olazi uz rub litice, on visi na u etu s jednon rukon, a drugu pru a curi, koja ga eka u stini, da je spasi. To su pizdarije. Davno nije bilo dobrog, realnog filma o Himalaji i himalajcima. Dotakli smo jo jednu zanimljivu temu: pravu visinu Everesta. Ona nije 8848 metri, kako svi misle, nego ravno 8850 metri! Tu san ispa obavije ten, jer san nedavno proita kako su ta, najpreciznija mjerenja, prije desetak godina proveli Amerikanci. Nepalci, meutim, i dalje favoriziraju 8 848 metri, jer in je muka minjat podatak radi samo dva 388 znojenje s fincima 73 metra. Neke cure to nisu znale, pa san opet vratija dil ugleda koji mi je Stipe oduzeja klevetama o zastavi. Na poetku ni an tija slikat na e himalajke, jer su bile malo napete zbog dolaska gost iju ali posli, kad su se opustile, izvadija san fotoaparat i neprimjetno napravi ja nekoliko odlinih slika. Enu, koja se posli popela na Everest, uvatija san u pozi ka za "Playboy". Gricka la je liicu od aja. Ni ta je ni an nami ta, snimija san je totalno spontano.

Od cura koje su bile u Baznome logoru kad smo mi do li, ipak mi je najslaa bila Jos ipa iz Zagreba, koja je na la momka Slovenca i sad s njin radi u Mariboru. Takvo j e stanje bilo onda, na Himalaji, ko zna je li jo s Janezon. Ja, recimo, vi e ni an s onon kojoj san se vratija s Everesta. Milena je sila do mene i srknila guc aja. Slu aj reka san bi li te moga ne to zamolit? Da ujen. Bi li ti moga opipat kvadricepse? Zanima me kakvi su no ni mi ii u vrhunskih penjaica. Izvoli nasmijala se i pru ila nogu. Opipa san. Kremen kamen. Tea je ponosno pokazala nalakirane nokte 389 Kad 90 metri od besmrtnosti su do li na Ju ni vrh, iscrpljeni Bourdillon se okrenija i pogleda Evansa. Devedeset metri. Samo devedeset metri visinske razlike do vrha Everesta. Ali i vjerojatna smrt. Te ka odluka: ivot ili besmrtnost7 Bija je samo 90 metri od toga da postane besmrtan, da ue u vjenu legendu, u sve le ksikone i enciklopedije, da za njega zna svako dite na svitu. Danas, meutim, zbog tih zadnjih 90 metri za njega ne zna niko. Na internetu ima jadnih 24.700 natuk nica s imenon Toma Bourdillona. To je otprilike etri puta manje od broja natuknic a koje ima, primjerice, oni porki dugokosac ta je po-bijedija u jednoj sezoni hrva tskog "Big Brothera". Oni ta je napisa na majicu "ovo mi je jedina ista maica" jer nije zna da se pravilno pi e "majica". Tom Bourdillon na netu nema nego dvi-tri malene sliice, od kojih je jedna iz stud entskog godi njaka. Anonimac, moglo bi se re. A bija je tako blizu svjetske slave. Moga je pro tih 90 metri, sigurno je moga. I tada bi mu ime bilo uklesano u kolek tivnu memoriju. Posta bi prvi ovik koji se popeja na najvi u toku svita. Na vrh Mount Everesta. Ali to bi vjerojatno znailo smrt za njega, ka i za njegovoga penja-kog partnera, kirur ga Charlesa Evansa. Pa su se vratili nazad. Tri dana nakon ta su se Bourdillon i Evans ni mrtvi ni ivi vratili u logor, put go ri su krenili Hillarv i Tenzing. I do li na vrh. Obasja ih je vjeni sjaj, a Bourdil lon je utonija u tamu... Tom je bija stariji sin Roberta Benedicta Bourdillona, uglednog znanstvenika i z aljubljenika u penjanje, koji je jo ka 20-godi njak, godine 1909, su-djelova u osni vanju Planinarskog kluba Oxfordskog sveuili ta. Hillarv i Tenzing: svi erpe su bili tu ni i ogoreni kad je Hillarv prid kraj ivota ip ak prekr ija sveti dogovor i otkrija da je on do a prvi navrh, a Tenzing tek iza nje ga 391 himalaja u 77 pria Sin Tom bija je fiziar, specijalist za rakete. Briljantan mladi ovik iz fine famil je. Predsjednik elitnog penjakog kluba kojega mu je otac osnova. Tih i skroman, p osveen planinskin vrhuncima, obitelji i raketama, tim redon. Fantastian penja, smat ran jednin od najboljih himalajaca svoga doba. Apsolutni favorit ekspedicije za vrh. Charles Evans, njegov partner, bija je kirurg za mozak. Raketni in enjer i kirurg za mozak, udarni dvojac tima. Hillarv je prema njima bija, iskreno reeno, autsajd er. Ta slavna ekspedicija iz 1953, pod vodstvom pukovnika Hunta, unaprid je Toma isticala ka glavnu uzdanicu. On bi, realno, zaista bija taj koji bi odnija lovorov vijenac pobjede, da nije b ilo prokletih aparata za kisik sa zatvorenin krugon. Zanimljivo, sad se opet, posli vi e od etri desetljea, povela pria o povratku aparata za kisik sa zatvorenin krugon. Ponovno se razmatra ova ezo-terijska metoda disa nja s "istin" kisikon. Znanstvenici su penjaima preporuivali takve aparate jo otkad je prvi testiran na Ev erestu 1938. godine. Ali umisto da donese olak anje kod disanja, "zatvoreni krug" bi penjau redovito stvorija osjeaj ka da se gu i. vicarci su u svome umalo uspje non pohodu na Everest 1952. provali novi maleni apar ati sa zatvorenin krugon. Tri promrzla penjaa su ga isku ala u atoru koji je tresla o

luja, "uei ka tri Arapa koji dime nargilu". Evans i Bourdillon su se takoer odluili za zatvoreni krug. Bitno je re da je te pob olj ane naprave za kisik konstruira - osobno Tom. Hillarv i Ten-zing pomagali su s e, meutim, "normalnin" bocama s otvorenin krugon. Ispoetka su se Bourdillon i Evans penjali velikon brzinon. Petsto metri visinske razlike, od osan iljada do osan i po iljada metri visine, ispenjali su za nevjer ojatnih 90 minuti. Za istu distancu Tenzingu i Hillarvju tribalo je vi e od dvi ur e. Ali na vrlo velikin visinama, pod samim vrhon, na minus 25 stupnjeva, do lo je do problema s aparatima za disanje. Bourdillon je prova ne to popravit, pa zaradija smrzotine na rukama. ini se da je i zvanjski zrak polako ulazija u sistem "zatvorenog kruga", i dvojac je u biti udi sa ritku arju na iznad osan i po iljada metri. Ka da su bili bez dodatnog kisika . Plus toga, te ki (a nekorisni) aparati su in bili u asan dodatni teret. Bourdillon je potro ija skoro sve zalihe snage. Mora je est puti udahnit za svaki korak, brzi n, paninin udisajima. Kad su napokon, oko jedan popodne, do li na Ju ni vrh, najvi e misto do kojega je dota d dospija ovik, iscrpljeni Tom se okrenija i pogleda jednako satranoga doktora. 392 90 metri od besmrtnosti 74 Devedeset metri. Samo devedeset metri visinske razlike do vrha. Ali i vjerojatna smrt. Kimnili su jedan drugome glavama i okrenili se nazad, niz strminu. Pukovnik Hunt, voa ekspedicije, kasnije je svidoija kako je njihov povratak u logo r bija lud prizor: Dvojica bia, od glave do pete u ledu, teturali su prema nama... Na licima su in bile maske, na leima veliki aparati za kisik, izgledali su ka stv orovi s drugoga svita. Mike "VVestmacott, Bourdillonov prijatelj iz oxfordskih studentskih dana, takoer je bija u timu na Everestu. Godinu dana posli, i li su skupa na jedan uspon. Bez o bzira na svu muku i frustraciju ta se nije prvi domoga vrha svita, Tom je i dalje obo ava planine. Ali, njegova ruka nije bila u redu. Ozbiljno je stradala na Everestu svidoi Westm acott. Tom nije ak ni u e moga uvatit kako triba. Zato mu Mike za vrime te ekspedicije nij edanput nije dopustija da bude u vodstvu. Tri godine posli Everesta Tom je oti a u vicarsku, u Bernske Alpe. S njin je bija i prijatelj, Dick Viney. Obojica su poginili. Niko tono ne zna ta se dogodilo na tome fatalnome usponu, ali izgleda da se Tom ok liznija i strmoglavija u provaliju, pa potega partnera za sobon. S lipon enicon Jennifer (koja je i danas iva) Tom je otprije ima erkicu, a upravo k ad se sprema u vicarsku dobija je sina. Mali Simon je ima dva i po miseca kad mu je tata poginija. Dil ekipe iz slavne * engleske ekspedicije Everest 53 393 VUmefl On d top "Gledala san oblake ispod sebe. Doli je grmilo i ivalo. Sitila san se pismice iz ditinjstva: 'Grmi, sijeva, nevrijeme se sprema, a Ciganke varo a nke jo iz sela nema'. Ovde san ja bila neka Ciganka varo anka, iznad gromova i munj a". Splianka Milena je, posli san to uja iz vi e izvora, bila najbr a na a penjaica na Mount Everestu. Sef ekspedicije Berljak u strategiji prema medijima favorizira je i fo rsira sestre Bostjani, inae takoer izvrsne penjaice, pa su sve ostale cure pomalo nep ravedno ostale u sjeni, ak i najbr a, Milena. Dodu e, marketin ki je bilo zgodno da se prvi put popnu dvi sestre zajedno, pa se to mo da i moglo naglasit, ali ipak... Ponovila se pria sa Cho Oyua, di se na vrh popelo est cura, a ispalo je deboto ka da su osvajaice samo sestre. Jedna televizija napravila je op iran prilog u kojemu se prialo samo o Bostjanikama, druge cure nisu niti jed-non rii spomenute. Pria san s Milenon uz sok na Vonome trgu u Splitu, par miseci nakon na ega susreta n a Himalaji. Marko Maruli, ona i ja. Osoba san koja mo e potegnit rekla mi je odma na poetku Milena: I esto ka en sama s : "Ti si be tija!". I jesan! Nije la no skromna. Zavr ila je dva fakulteta, profesorica je biologije i kemije. Ra

di posal koji voli, uva prirodu. Ide, naprimjer, na monitoring vidre. Sidne u kaj ak pa tra i vidrine jazbine, slidi tragove, po izmetu. U iva u prirodi. Penje se, ho da, vesla, roni... Osvojila je Everest skupa s Zagrepankon Enon. Milena ima etri banke, bila je najst arija cura u ekspediciji. A Ena najmlaa. 395 himalaja u 77 pria Kako je izgleda na uspon? Eto, imali smo prilino mirnu, vedru no, bilo je oko minus 30. Zvui studeno, ali ini mi se da san veu ladnou do i-vila na Velebitu nego na Evere stu. Da smo se Milena i ja te noi skupa penjali na vrh, sigurno ne bi izdr a da joj ne z apivan: "Rano jutro, pola pet, na Everest penje se... moja Milena". Pri vrhu je zapuvalo, bilo mi je ladnije, ali opet, nije se moglo re da je neizdr i vo. Do le su blizu vrha s prvin zrakama sunca. Ispod je bila naoblaka. Mileni je osta u sianju momenat dok je stajala na Ju nom vrhu, sto metri od cilja. Gledala san oblake ispod sebe. Doli je grmilo i ivalo. Do la mi je u pamet pismica iz ditinjstva: "Grmi, sijeva, nevrijeme se sprema, a Ciganke varo anke jo iz sela n ema". Ovde san ja bila neka Ciganka varo anka, jaa od oluje. Iznad gromova i munja. U nekome nestvarnome svitu di je mir i ti ina. I onda san shvatila da san stvarno visoko. Kad je stigla na najvi u toku svita, nije upala u euforiju. Dolazilo je puno drugih penjaa, jer su Ena i ona bile meu prvima na vrhu toga jutra. U takvoj situaciji t riba bit koncentriran, da te ne bi ko sluajno gurnija. Ne bi imalo smisla popet s e na Everest, pa da ti neki Japanac podapne nogu i da zavr i u provaliji. Bila je smirena, jedino se pla ila za prste. Pri poku aju uspona na Cho Oyu bili su joj o teeni prsti. Brinila je i o Zagrepanki Eni, mlaoj kolegici s manje iskustva. S Milenon i Enon prema vrhu je krenila i Rijeanka Vedrana Simievi. Ali odustala je, vratila se nazad, nije stigla ni do utog pojasa. Vedrana je bila korektna ka e Milena: Nije nas tila koit. Osobno mi je aj ta je ta rano odustala. U pitanju je, mislin, bila maska za kisik. injenica je da, kad sta vi masku, zna bit udno. Organizam ti se otprije privika na manje kisika. Prvih 1015 minuti ini ti se ka da ti maska oduzima jo ono malo kisika ta ima . Mora se privikn it, ne upast u paniku. Dublje disat, rastvorit nosnice, disat na usta, smirit se , da bi se adaptira na tu stvar na licu. Kriza mo e trajat jedno vrime, i onda proe . Vedrana tu krizu nije znala prevladat. Ona se uspila popet na Cho Oyu, ali tam o nije stavljala masku... Velika lavina 0 kojoj se dosta prialo Milenu je zatekla u Baznome logoru. Jana Mi jailovi, Zadranka, bila je voditeljica grupe koja je bila u planini. Javila nan se Jana radiovezon: "Mi smo za sat vrimena doli, spremite marendu!". Par minuta posli toga uli smo silnu grmljavinu i vidili lavinu. 396 vumen on d top 75 Ogromnu lavinu. Pala je tono di su tribale bit one. Prvo je zavlada muk, a onda s u neke cure poele tiho plakat. I meni su po le suze. Darko se uvatija za glavu i za vapija: "Jao, Bo e, Bo e!". Ne mo napravit ni ta, a ini ti se da nema pomoi. Nakon par m menata, javila se Jana: "Cure moje..." Na kraju je ispalo, sva sria, da je Janina grupa bila par metri iznad lavine. Dob ro ih je po kropilo, ne to je i po njima palo, ali nije ih uvatija najvei udarni val. Dan iza toga pala je druga lavina koja je odnila jednoga erpu. Neki Austrijanci s u isto bili uz rub te lavine, ali vi e su se pripali nego ta je zaista bilo nekih p osljedica. Jedna Austrijanka je digla histeriju bez razloga. Jana Mijailovi, takoer osvajaica Cho Oyua, na alost nije uspila do do vrha Everesta. P osli mi je Stipe reka kako je uja da je Jana bila jako alosna i ljuta. Puno joj je sve to znailo, masu energije je ulo ila, a na kraju nije uspila. Simpatina Lana onlagi, doktorica ekspedicije, ona koja je meni izmirila 80 u prstu, ostavila je sjajan dojam na Everestu. Pomagala je ljudima iz drugih ekspedicija , dobila i neke nagradne znake. Interesantno, Milena je mo da jedina osoba koja je pomogla Lani: Iman zeji san. U jednome trenutku probudilo me njezino povraanje. Imala je i proli

v, sva je drala. Pribacila san svoju vriu za spavanje do njene i provela cilu tu l edenu no uz nju. Bidna, nije joj bilo lako. Sve ta je imala, izbacila je iz sebe. Ostala je samo voda. Cilu no je patila. Od neega se otro-vala, ka i par ostalih cu ra... Sjajna doktorica Lana onlagi, pod Evereston spa avala i na e i njihove, pa dobila pust a priznanja: najsimpatinija cura ekspedicije 397 himalaja u 77 pria 398 sranje & kostur Ena se na 7 i po iljada metri i la popi kit iza kamena i na la - kostura. Da se i la pop i kit na Sljemenu pa naletila na kostura, vjerojatno bi urlala iz sveg glasa. Ovde je samo do la nazad do Milene i rekla: "Joj, uj, zna kaj mi se dogodilo7 Skoro sam kostura popisala!" 399 himalaja u 77 pria Kad smo ve bili kod sranja, pita san Milenu o odlasku na kondut i tim obinin svako dnevnin problemima o kojima himalajci ritko priaju. Slu aj, neke stvari kojih bi se ja u civilizaciji sramila, na planini ne vride. I to ne samo izmeu nas cura koje smo meusobno bliske. Tako je i s ljudima koje prvi put vidi . Ne sramin se priznat da smo svi mi koji smo bili u Logoru 3 i Logoru 4 vr ili veliku nu du isprid nepoznatih ljudi. Obavi to isprid atoria, di ti je najbli e. Mu ki gledaju, ali nikoga ba nije briga za t . Toliko ti je te ko, i toliko ti je ivot potencijalno ugro en, da stvarno ne razmi lja o tome ko e te gledat. Da san se odluila i malo dalje, mo da bi se okliznila, pala i poginila. Ou re, skine gae i to je to! Gore se bri u granice civilizacijskih obzira i srama. Da li himalajci neizdr ivo smrde? Nju ka san izdaleka cure u Baznome logoru, ali ni an ubra pretjerani smrad, iako su neke izjavile kako se nisu prale dvi etimane. Na Everestu se iz fiziolo kih razloga ne znoji previ e, pa nije prisutna onakva vrsta smrada ka u normalnin uvjetima. Mislin, smrdi , nije da ne smrdi , ali ne toliko in tenzivno, bar u prvih dvadeset dana ta se ne pere , hahaha. Ja san u istoj robi le al a i dizala se. Spavaica, dnevna i veernja odjea, sve je bija isti komplet. Ni an se b a minjala. A ja se ni an usudija pitat Milenu kako su joj na Everestu izgledale mudante. Bija san svjestan toga da i moje nisu izgledale ba dobro. Sitija san se kako mi je ma ter, dok san bija manji, uvik ponavljala da moran stalno imat iste mudante. "Zamisli, sine", govorila bi mi Mila Roditeljica, "da te udre auto, odvedu te u bolnicu pa te doktor skine i vidi ti posrane mudante! Ajme sramote, jel tako?" Pristojno bi je saslu a, mater je mater, ali svaki put bi u sebi pomislija: "Ali, majko, kad bi me udrilo auto, ivo bi mi se jebalo za to kakve su mi mudante!" Tako je izgleda i na Himalaji. Kad se penje na Everest, ivo ti se jebe kakve su ti mudante. Bilo mi je malo neugodno pitat Milenu za probleme oko menstruacije, ali ona mi j e odgovorila bez oklijevanja, ka da je pitan o vrsti obue, a ne o intimnoj stvari : Veini cura menstruacija ili sasvim nestane, ili se znaajno reducira. Ja na Cho Oyu uope ni an imala menstruaciju, a na Everestu san imala, ali je krvarenje bilo slab ije. Ima tu puno prednosti. U onome stanju gore nema PMS, bolja si osoba, haha! 4OO sranje & kostur 76 Povjerila mi je kako je krvi bilo samo dan ili dva. I to ba na usponu, ali ne na konanome, nego u "Trici", u logoru. Naravno da san mislila i na seks. Ne gasi se to, dapae. Ena i ja smo se smijale k ako bi to bilo vodit ljubav u atoru na 8 iljada metri, dok si pod ma-skon kisika. Pojavija bi se tehniki problem. Stenje , uzdi e , a nema zraka. Pa bi bilo "aj draga t i malo di i, pa u onda opet ja malo disat"! Interesantna je bila anegdota s Enon i kosturon. Kad su se vraale s vrha, solidno su se osjeale, ali ipak su visina i muka ostavile traga. Bile su jako dehidriran e, suvih usta, nisu mogle gutat jer ih je bolilo grlo. erpe su otapali snig i kuv

ali in juve i ajeve. Ena se, bilo je to negdi na 7 i po iljada metri, i la popi kit iza kamena i na la - ko stura. Bila je potresena, ali ne pretjerano. Od visine postane ebete, uspore ti se reakcije i malo si glupast obja njava Milena: Da se Ena, recimo, i la popi kit na Sljemenu pa naleti-la na kostura, vjerojatno bi urlala da bi se cilo Sljeme pripalo. Ovde je samo do la nazad do mene i rekla: "J oj, uj, zna kaj mi se dogodilo? Skoro sam kostura popisala!" Ena je ve prije vidila smrznuti le , pri samome silazu do Logora 4, a sad joj se jo ukaza i kostur. Sve je to podnila dobro, nije joj uticalo na ivce. Milena to obja n java uticajen visine i smatra kako je to glavni razlog za to su Nepalci meditativn i i dobroudni. A kako nee bit, kad ih satare visina? Sigurno nee bit ivani ka mi Dalmatinci. Ja oso bno ni an vidila ni le ni kostura. Zapravo, ak mi je Ena i la posli pokazivat di je na letila na toga kostura, ali nije mogla na pravi kamen. Govorila je: "ekaj, ma bil je iza ovog kamena... Ili ovog?". A kostura nigdi. Zajebavala san je: "Pa, Ena, nije ti valjda kostur uteka?!" himalaja u 77 pria Ledopad: najdalje misto do kojega smo dospili bilo je ujedno i najlip e 402 bijeli zen Odbljesak je stvara miljune dijamantia na ledu. Skinija san sunane oale i poku a "vvh ite light vvhite heat" do ivit jo intenzivnije. Ni an izdr a. Zaslipija me snig i led. Previ e bjeline, previ e sjaja. Potekle su mi suz e i mora san opet stavit oale, da ne oorin od lipote. himalaja u 77 pria Potpuno san se izgubija u izvanzemaljskoj krasoti oko sebe. Te ko je to opisat riim a. Sve je bijelo, bijelo. Sunce je pr ilo ka da san na Rivi, a ne na Himalaji. Odb ljesak je stvara miljune dijamantia na ledu. Moj civilni nain da stupin u kontakt s apsolutnon srion dosad san ot-krija samo vl astitoj dii. Pa, evo recepta, specijalno za moje itatelje: dakle, doen na Bene, stanen na kraj onoga manjeg mula, okrenen se prema punti od Marjana, i promatran refleks sunanih zraka na mirnoj povr ini mora. Shvatija san di su znakovi, kojim putem krenuti, i zbilja vam mogu rei, da je to put ka srei. Ali ovo ovde, ispod Everesta, bila je mucho vea sria. Skinija san sunane oale i poku a white Hght white heat do ivit jo intenzivnije. Ni an izdr a. Zaslipija me snig i led. Previ e bjeline, previ e sjaja. Potekle su mi suz e i mora san opet stavit oale, da ne oorin od lipote. Na samome kraju puta Stipe je, eto, mene i Mlau odveja na Ledopad, na Ledeni slap . Ne to najatraktivnije, najefektnije i najlue ta san vidija na iloj Himalaji, vjeroj atno i u ilome ivotu. I ba za svr etak, za finale. Najdalje misto do kojega smo dospi li bilo je ujedno i najlip e. Duboko san izdahnija i pogleda livo, u Stipu, koji se maka sa strane, osta-vija me da zeniran. Gleda me i dobroudno se smija, a u pozadini su mi se smije ile gigan tske planine. Snimija san tu scenu u mozgu. Klik. Bazni logor u pozadini. Stipe Bo i. Stoji tamo i smije se. Ka neki dobri arobnjak koji je hobitu Robbitu pokaza dj eli svojih moi. Okolo ledena lipota. Bijeli zen. Nije lako do do nje, ali virujte mi, ona postoji. Tamo na Ledopadu, ispod Mount E veresta, dotakla me arolija. bijeli zen 77 Bazni logor Mount Everesta, travanj 2009. 405 godina boli pogovor Dok ovo pi en, godina 2009. jo nije zavr ila a ve je mogu nazvat Go-dinon boli. Poslov i su mi i li oajno, ka uostalon i ilome svitu. Izmuile su me svae i raskidi s va nin po lovnin suradnicima. Prolazija san kroz te ke fizike bolove, i to skoro cile godine. Ruvinala me serija operacija na eljusti.

Pa etvrti misec i Himalaja, ekspedicija na kojoj san izgubija 11 kili uli dana ho danja. Onda krah veze s Papuicon, nakon 15 godina zajednikog ivota. Usrid svega tog a, ka samohrani otac dvoje diice, napisa san ovi debeli libar na 400 stranica, ro dija knjigu iz patnje. Jebate, koji san titan! Sve te muke nisu mi bile dosta, pa misec dana nakon izlaska ove knjige, u prosin cu 2009, kreen na putovanje u ogromnu studen, na finalnu Bol godine. Planine zapravo ne volin. Kad san to prizna Stipi, reagira je isto ka ta bi papa reagira da mu reen kako zapravo ne volin Isusa Krista. Ali mi je Stipe oprostija i svejedno me vodija na put. Ne znan bi li isto uinija i papa. Ne volin ni napor, ni ladnou. Ipak, uspija san do do svoga cilja, do Baznog logora Mount Everesta. Vridno san tabana skoro 150 kilometri po ka-meninama i strminama , muen migrenama i mantavicon. Sve san to dragovoljno izdr a samo zbog toga ta me na Himalaju pozva moj idol, Stip e Bo i. Sto posto san siguran da iman najboljeg uzora kojega san uope moga odabrat. U ovome modernome svitu di idoli i medijski junaci postaju glupani, kurbetine i bolesnici, hitno je potrebno irit prie 0 svitlima u mraku, odnosno pisat libre i s nimat filmove o pravin, istinskin herojima. Stipe Bo i je svakako takav. Po meni, n ajvei ivui Hrvat. Ova moja trea knjiga, "Himalaja u 77 pria", velikin dilon govori o smrti. I onda k ad direktno prian o Dami s elinon koson, ali i izmeu redaka. Meutim, ima unutra i pun o drugih stvari. Ponosa, volje, neke stra ne lipote... Knjiga je posveena Stipi, ivoj legendi, ali i uspomeni na cilu etu sjena. Na njegov e prijatelje ta su poginili u juri ima na snje ne divove kojima san se i sam do a poklo nit. U dru tvu vlastitog idola. Na mistu njegove slave. To je povlastica kakvoj se ni an nada. Vridna svih boli ove te ke dvi iljade i devete. Da me neko pita bi li p onovija ovu godinu, odgovorija bi mu potvrdno. Nijedna bol ne mo e potu bijeli zen na Ledenome slapu, u dru tvu Personal Jesusa. Jer , bol je prolazna. A Ledeni slap nije. Ledeni slap je vjean. Ka i Everest. Ka i S tipe. naj, naj: Himalaja Grad Namche Bazaar Selo Lobuche Rijeka Dudh Kosi Planina Lhotse Ime Ang El ivotinja jak Biljka raniguras jelo nak cheese (sir od jakulje) Predmet zi Znamenitost jetijev skalp Pjesme putovanja "Sacrifice", Elton John "Personal Jesus", cover by Johnnv Cash Na Himalaju se putovalo 2009. (travanj) 409 himalaja u 77 pria 1. umre zaas! 2. sveta ploa 3. granica Slovenije 4. jogi- icari 5. lukla 5a. gurung ugurung 7. lumbrela 8. avlije skakalo 9. seks na vrhuncu 10. potezanje vode 11. baba elebija 12. miss himalaje 13. missing 14.ang phu 15. er palog erpe 16. krava perava

17. f, a ne p! 18. zmajeva kima 19.suze 20. mater&horn 9 21. strele s triglava 103 13 22. himalajske sise 109 17 23. sirdar 115 21 24. tengboche 119 25 25. susid jerkov 125 29 26. mrtva marija u ledu 129 33 27. papin kamen 135 39 28. legenda zvana vvanda 139 45 29. nu, erpani! 145 49 30. namaste dudlale 149 55 31. vitez od namche 155 59 32. jeba jetija! 161 63 33. ruka iz pangbochea 167 69 34. ditka haberl 173 77 35- kapa ili ivot 177 83 36. govno od jaka 181 87 37- ba! 187 91 38. uskrs s bo ien 191 95 39- 0 moni moni ma 195 99 40. no u asa 201 410 Sadr aj 41. yak sex 205 61. snje ni leopard 305 42. laenje jaja 209 62. tajne svete doline 311 43. lhotse, zid smrti 215 63. dva mu a, jedna ena 44. mrav u planini 223 64. zzz... hebrang! 329 45. vinko tsotse 229 65. krepani gavrani 335 46. tii za guzicu 233 65a. ante i njegova bukara 47. ruzinavi tenk 237 67. lice mrtvog prijatelja 48. dida roberto 243 68. zagrljaj na crnoj stini 49. sti e pobi 249 69. vrte se zvi de 363 50. simonica 253 70. odime, dime! 369 51. makica & bubamara 257 71. kad buden ima 65 373 52. moji prsti, pete 261 72. bazni logor 377 53. drama na k2 265 73. znojenje s fincima 385 54. smrt kekeca 271 74, 90 metri od besmrtnosti 391 55. prolazna bol 277 75. vumen on d top 395 56. himalajski anel 281 76. sranje & kostur 399 57. mufid memija 285 77. bijeli zen 403 58. joint point 289 59. piramida 293 pogovor: godina boli 407 60. princ na bijelom jaku 301 naj, naj: himalaja --KNJI NICA 411ZELINA

319 341 349 357

409