Broj 696
. V E L I K I IG R A
----------------------------------------------- 
,
 

IMOVA
serija
Х-100
V >

sveska

(вав)
1981 .

F-Eston
LUIM
O VA VELIKA IGRA 

M.tJang
MRŽIMUA
 

DirektorNlSRO»DNEVNIK«
ViTOMIRSUDARSKI

Glavniiodgovorniurednik
OOUR»IZDAVAČKADELATNOST«
DUŠANSTANOJEV

Uredniciizdanja
PIROŠKAMATIĆ
JOVANČANADANOVIĆ

Recenzent
BOGOLJUBRAJKOVIĆ

Korekturaštamparije-DNEVNIK-
Tehničkiurednik
SLAVKABOSNJAKOVIĆ

Tiraž: 120000primeraka

Izdaje i Štampa Novir.ska. izdavačka i štamparska radna organizacija “ DNEVNIK«. COUR "IZDAVAČKA
DELATNOST-, Bulevar23 oktobra 31, Novi Sad Broj žiro-računa: 65300-603-6350

FUEDERIK EŠTON
LUKOVA VELIKA IGRA
* 
I  Ka ko ste ušli?  upita Ksani-
Njih dvoje su znali da su vrata
zaključana, pa se uplašeno trgoše
sa širokog ležaja, na kome su poči-
njali ljubavnu igru prvim poljup-
cima. Sam Demetrios Ksanidanes
bio je proverio prvo vrata na
ogradi oko bungalova, pa ulazna
vrata spolja, i na kraju vrata sobe u
koju je uveo tamnoputu stjuardesu,
a eto, iznenada, bez prethodnog
šuma, upala su u tu istu sobu dva
muškarca s pištoljima u rukama.
On ustade kao da će poći u susret
napadačima, a ona potkupi noge
pokušavajući da skrije golo telo
kratkom košuljicom za spavanje,
ćije naramenice je muškarac već
hio skinuo.
danes.
 Gluplje pitanje nisi moga o da
smisliš — zlobno se smejući odg o-
vori snažan muškarac bujne i ne-
mirne kestenjaste kose.
 I šta sad, Erćete?  upita Ksa-
nidanes
 U m r e će š, T u rč in e ! — o d g o v o r i
Erčet.  Za koji časak u m rećete i ti
i tvoja droljica...
 Ja nisam nikom e skrivila...
Zašto me vređate? Zašto mi pre
t.ite°  upad e devojka.
 Nem aš sreće, devojko  odgo-
vo ri Erćet.  Čim si se našla uz
ovog gada od čoveka, izrečena ti je
i presuda.
, Slušajući njihov ra zgo vo r Ksan i-
danes je grozničavo razmišljao.

Sada je bilo kasno da se kaje što je
iskoristio ta dva kobna slobodna
dana da u bungalov svoje prijate-
ljice dovede tamnoputu stjuardesu
Otar Breson. Upoznao ju je pre me
sec dana putujući od Istambula do
Nice. Znao je raspored njenih slo-
bodnih dana i smatrao je srećnom
okolnošću to što nije bila na putu u
vreme kad je on poželeo da je vidi.
Pozvao ju je telefonom i ona se
odazvala iz svog stana na Karba
selu u Nici. Otišao je po nju, i da se
snabde hranom i pićem, u želji da
njih dvoje ne izlaze te večeri, slede
ćeg dana i naredne noći iz bunga-
lova smeštenog u šumici na padini
Montalenja.
A sada je, umesto u zagrljaju te
devojke, bio na nišanu dva opasna
čoveka. Poznavao je samo onog
prvog, ko ji je gov orio, pa o ceni da je
drugi samo njegov pratilac, ver
ovatno neki spretan ubica. Prvi je
bio M os Erčet, o kom je on uvek m is-
lio kao o mužu Pamele Erčet. Sada
se sećao kako su se njihovi putevi
ukrstili mnogo puta, da ih ta staza
konačno dovede u ovaj tragični po-
ložaj. Iz razmišljanja ga otrže ono
što p<?če da govori Erčet.
 Želiš li da živiš po svaku cenu,
devojko?  pitao je on prilazeći
malo bliže.
 Plašite m e... Va ljda nećete?...
 jedva zadržavajući jecaje reče
devojka.
 Dođi bliže!  naredi joj Mos
Erčet.
Ona htede da namesti narame-
nice, ali on joj re če neka pusti košu-
ljicu da padne i zaključi:
 Želim da vidim kak o izgledaš.
Možda imaš sreće sa mnom. Volim
egzo tične lepotice.
Devojčino ime bilo je arapsko, a
prezime francusko, jer majka joj je
bila Sudanka iz E1 Fašara, a otac
rođ en i M arseljac. Taj brak dao je tu
zanosnu lepot.u, koja je privlačila
pažnju svakog muškarca, a koja je
sada m ogla postati kobna za K sani
danesa, a spas za nju.
Ona neodlučno zastade, ali oštra
pretnja je natera da savlada nela-
godnost. Ona se oslobodi košuljice,
siđe s ležaja i kao na estradi pro3
šeta se ispred napadača.
 N e čudim se što si je doveo — 
ob rati se Erčet Ksanidanesu.  Po -
što nisi stigao da uživaš u njenim
dražim a, ućiniću ti m ilost da um reš
od njene ruke.
 Šta?!  trže se Ksanidanes. 
Nepotrebno je da nas mučiš pret
njama, a sam znaš da bi bilo glupo
da učiniš to čime pretiš.
 M islio sam da ćeš um reti od
moje ruke, ali sad mi se sviđa mo-
gućnost da ti ova devojka umesto
poljupca uputi jedan kuršum u
sama usta. Staviće ti cev na zube i
opaliće...
 Prestani! Nećeš dobro proći
kad Pam ela sazna ka ko postupaš, a
za ubistvo bi ti skinula glavu! 
oštro reče Ksanidanes.
 A li im a jedna priča koja će je
smiriti. A inače već joj je dosta i
tebe i tvojih nastranosti. Već trči za
nekim Englezom, koji će jednog
dana proći kao ti noćas. Kad te
nađe mrtvog i čuje da te je ubila
ova devojka, koju si doveo u njen
krevet, može samo da se osvetnički
raduje. A utešiće je izvesn i H ar i Baj
vers  pričao je Mo s Erčet naslađu-
 ju ći se m učenje m svoje žrtve.
 Zabo ravljaš da sam ja u lancu
i da ti oni tamo neće odati prizna-
nje. Sam dobro znaš koliko sam
robe isporučio i koliko se još od
mene očekuje  reče Ksanidanes.
 O pet grešiš, Turčine. Ti si u
Istam bulu bio neko, ali čim se pož e-
leo da se umešaš u moje poslove,
postao si beda od čoveka. Zar da
takav bednik otme poslove i ženu
Mosu Erćetu?!
 Izmišljaš! Istina, Pa m ela i ja ..
O n a je to želela, a ti znaš da je teško
ne ispuniti njene želje. Bio sam obe-
ćao sebi da ću izbeći tu vezu ali ni-
sam uspeo. .
 Slušaj ovo!  pr ekide да Erčet,
pa iz džepa izvuče neko pismo i

poče da ga čita: »Pokazalo se geni-
 ja ln o s tvoje str ane što si sačuvao
veze sa mnom. Sada sam saznao da
Severni gazda ne uspeva da opa-
4meti Pamelu. Ona hoće novog
muža. On se zov e A hm et Mem ur, ali
služi se i imenom Demetrios Ksani
danes. Proveravali smo sve o
njemu. Dobro je vodio poslove u
Istambulu. N aš ao je nov e ljude i ra z-
vio veze, pa je dobio saglasnost da
se nastani u Francuskoj. Trebalo je
da postane treći tamo, ali kad ga
već Pa m ela hoće za sebe, onda njen
otac smatra da mu treba predati i
tvo je poslove. V id i šta ćeš s njim.« ~
 To su laži! — uzviknu Ksan ida
nes ne uspevajući da prikrije strah
i uzbu đenje. — Istina je sam o ono
što se govori o meni i mom radu u
Istambulu. Ime Ahmet Memur no-
sim od rođenja, jer još moj deda se
poturčio, ali je bio pravi Grk. Zato
sam uzeo svoje grčko prezime i
novo ime.
 Pa hoćeš li se krstiti, ili ćeš kla-
njati pre nego umreš?!  upita Er
ćet smejući se na sav glas.
 Neću da umrem, M oe! Ja sam
bogat... Hoću da kupim život od
tebe. Vratiću se u Istambul i nikad
me više nećeš vid'eti, ni ćuti o meni
 — reče Mem ur, odnosno Ksanid a
nes.
 M islio sam ja i na to, budalo.
Upao si među majstore igre smrti.
Čim si se prvi put našao pored Pa
mele, po čeo sam svoju veliku o p era -
ciju. U savezu s Polom Berteložom
sam te naveo da uložiš dosta novca
u Filijalu Trgo vač ke ba nke P ariza u
Marselju. A tu zgradu smo m i iznaj-
mili, luksuzno opremili i otvorili
kao pravu filijalu, ali ona je lažna.
Pre ko nje si platio i dvo rac kod Ka
vijon a...  pričao je Erćet s izra -
zom ogromnog zadovoljstva.
 Prokleti bili!... Evropski... 
zausti Ksanidanes psovku, ali se
uz dr ža i tiho reče : — N ije sve palo u
vaše ruke. Imam još sto trideset ki-
lograma heroina...
 Da, znam  potvrdi Erćet. 
Ali, ti istočnjačka ništarijo, kad
smo te mi jednom uzeli na nišan,
onda te nismo ispuštali iz vida.
Prah je u dvorcu, a ključevi kod
mene. Bertelož je bio na visini, pa
m i je pom ogao da sve tvoje planove
svedemo na nulu, a tebe pošaljemo
gde ćeš zauvek ostati miran i be-
zopasan.
 Ideš oštricom brijača, Moe! 
uzviknu Ksanidanes  M oja smrt
biće početak drugih obračuna.
 Jedva sm o izd elili poslo ve sa S ic ili
 ja n cim a i K orzik an cim a. Kad saz-
naju da sam ubijen ja, osetiće da i
njima preti opasnost. Počeće rat"u
podzemlju Evrope...
 Prestani, jadniče  prezrivo
ga prek ide Mos Erćet.  Svak će
znati da te je ubila ova devojka, jer
si je zaveo lažima. Biće malo osu-
đena, ali bogata, pa će u živati posle
izlaska iz zatvora. Možda neće biti
uopšte ni osuđena.
 N eće o na biti ni živa. Udesi
ćete da puca u mene, a onda ćete vi
u nju, pa ćete mi staviti pištolj
mrtvom u ruku. Izgledaće da smo
se pou bijali  reče Grk već s p riz-
vuk om izgub ljene nade. — Ba r da
vam nisam dao veze prema
istoku... Sada biste morali da me
pošte dite. — U svako m slučaju za
tebe je kraj  reče Erćet i levom
rukom izvadi mali pištolj ukrašen
sedefom i srebrnim šarama, pa ga
stavi u ruku stjuardese.
 Ne!... N e mogu to!  kriknu
ona.
Ali nije nalazila snage da se odu-
pre. Erćet je natera da priđe Ksa
nidanesu i da mu nasloni cev
oružja na sune. Erčetov pratilac je
pr išao i sa strane drža o n a nišanu i
muškarca i devojku. Ona nije htela
da okine, ali je Erčet uhvati za ruku
i steže njene prste.
Pucanj odjeknu muklo i devojka
klonu na pod. kao da je ona pogo-
đena. Tek tada se svali pogođeni
Ksanidanes.
 Učini šta treba sa svojim p išto-
ljem," pa mu skini prigu šivač  na-

redi Mos Erčet svom pratiocu.
Ovaj priđe ubijenom, stavi mu pi-
štolj u ruku i nanišani prema glavi
devojke, koja je jecala čela oslonje-
nog na tepih.
 Ustani!  na redi joj Erčet.
Ona posluša i nade se ispred cevi
pištolja, koji opali dva puta. Oba
kuršuma je pogodiše u grudi. Ona
ispusti mali pištolj i pade. Grčila se  
ne ko liko puta, a ond a izdahnu.
 — Sve sm o u rad il i k ako valja. O st-
aje da p ripa zim o na tragove. Zaklju
čaćemo vrata i međusobno ubistvo
biće jedino objašnjenje smrti ovo
dvoje. K ren im o — zaključi Mo s Er-
čet.
Njegov pratilac oprezno osmotri
sve okolo. Pažljivo odvi prigušivač s
pištolja u rukama mrtvog Grka, pa
ga stavi u džep, a on da krenu napo -
lje.
Svojim ključevima Mos Erčet zak -
ljuča sva troja vrata i svog p ratioca
nađe u kolima.
 — O d vezi m e do tvo g ča mca, a
onda i na jahtu. Imaćemo i među-
sobni i višestruki alibi, jer niko nas
nije video od trenutka kad smo na-
pu stili jahtu — re če M os Erčet.
 Trudiću se da Oradim sve kako
va lja — od go vo ri pratilac.
Opustelim putem i ulicama sti-
goše do Palida, a onda nastaviše
motornim čamcem. Erčet podalje
od obale načini mesta na dnu
čamca da tamo spali onaj papir
koji je čitao ubijenom Grku .1Njegov
pratilac je držao upravljač ne slu-
teći ništa. U jednom trenutku Erčet  
ga snažno udari pištoljem po glavi,
pa prihvati upravljač i učvrsti ga u
željenom pravcu.
Erčet je bio snažan i vešt. Brzo,
teškim lancima uveza telo nesreć
nika zakopčavajući ga katancima
na više mesta. Onesvešćeni dođe k
svesti u trenutku kad mu je Erčet
pr eba cio glavu p reko ivice čamca.
 — Šta ra d ite od mene, šefe ?!  u
strahu i iznenađeno upita žrtva.
 Moram, Džo ... Zlatno je p ra-
vilo da ne sme ostati živ onaj ko je
bio svedok ubistva. Sve drugo, ali
to... Istina je, već smo se lepo razu
meli. U početku sam mislio da su te
poslali da me možda jednog dana
uklone. Imali su nekih primedbi na5
moj rad  go vo rio je Erčet name
štajući lancima uvezanu žrtvu tako
da kad opali krv ne padne u čamac.
 Od veži me odmah. Mose! Ja i
je sam čovek posla n da n ad zir e ne
samo tebe, već i ostale. Ima zna-
kova opasnosti na više mesta.
Možda je čak i londonska opasnost
prisutna...  odlučno je go vo rio
vezani.
 Misliš li na Luna, kralja po-
no ći? — upita Erčet i m alo po vra ti
vezanog nazad kako se ne bi neho
tićno prevalio u vodu.
 Taj vam pir nam je jednom za
gorćio život ovde na jugu Fran-
cuske. Jedva smo se op o ra vili. .. A ti
svojim postupcima ideš na ruku
onima koji žele da nas unište.
 Kako ti je prav o ime, Džo?
Znam da nisi Džo SiJer...
 Odveži m e... Poraz
govaraćemo, pa ću zaboraviti ovo
što si pokušao.
 Ka ži mi ko si i zašto si došao u
Francusku?
 Bio sam i u Am sterdam u i M i-
lanu. Drug i čovek je zadužen za Lo n-
don i Brisel. Ima znakova izdaje.
Droga na brodu u grčkim vodama
zaplenjena, tri velike pošiljke stra-
dale na prelazu preko Balkana, za-
plenjena pošiljka vojnim avionom
iz Brisela... Mogao bih da nabra-
ja m dosta dugo. Iz gubljeno je
m no go n ov ca ... Istina, ja sam pogre
šio što sam igrao ulogu običnog re
volveraša s preporukama šefova,
pa te je to prevarilo, pa činiš ovo
što sada činiš. Još može sve da se
po pra vi — go vo rio je tobožnji Džo
Siler.
 Sad je ka sn o... A m ožda si ti
sam Lun, ili policijski špijun...
M ožd a si glavn i šef, ili obična va ra -
lica. .. Svejedno jedno je, Džo, mora
ceš na dno odgovori Mos Erčet i
opet ga pomeri preko ivice.

Nesrećnik poče da vrišti i da po-
ziva u pomoć, ali ga mukli, siktavi
udar kuršuma preseče, jer mu Er-
čet
6 opali u potiljak. Odmah zatim
ga prevali u vodu i leš brzo potonu.
Činilo mu se da prekinuti krik
 još odje ku je nad m orem u noći. O n
za trenutak pokri uši dlanovima,
pa se strese i prihvati upravljač
čamca.
 Jedan sat kasn ije le žao je u ka-
bini svoje jahte ukotvljene u maloj
luci između Monaka i Eze, ali nije
mogao da usni.
II
Gledao ju je pravo u oči, ali misli
su mu bežale u prošlost i daljine.
 Tužn a uspom ena na G linis sp reča -
vala ga je već godina m a da se istin-
ski i potpuno zbliži s nekom devoj
kom. Bilo ih je oko njega i s njim, ali
sve su žensk im instinktom brzo ose
tile da nije njihov. Pitao se vara li
ga to samo trenutni osećaj, ili mu je
uz Enidu Vajt zaista prvi put u zad-
nje četiri godirie tako prijatno.
 N a šta misliš?  upita ona u
 je dnom trenutku.
Sve one pitaju to isto u bilo kojem
trenutku.
 Na tebe, Enida  odgo vori on.
I nije slagao, jer rijen lik se mešao
sa svim njegovim sećanjima i p ro ži-
mao sve njegove misli od trenutka
kad ju je sreo na Rul plaži u Nici.
Htede da joj priča o tome, ali ga
spreći dolazak čoveka čiju ulogu u
svem životu nije mogao sasvim da
odredi. Čas mu je bio savetnik, a
čas pratilac. Bdeo je nad njim kao
čuvar, ali bio mu veran kao brat.
Devojci ga predstavi na najuopšte
niji, ali najbolji način:
 Moj prijatelj Ronald Haćinson.
Smatram ga za starijeg brata... I
 jeste dosta s ta riji...
 Samo dve godine, gospođice 
obrati se ovaj devojci‘čekajući da
ona pruži ruku.
 Enida Vajt, o kojoj sam ti već
gov orio  reće Hari Rajvers dok je
Haćinson srdačno stezao ruku de-
vojci.
 I to s ko liko odu ševljenja! —
upade Haćinson.
Čim se upoznavanje završi, on
poče da se s devojkom ponaša kao
da su odavno prisni poznanici. Ra-
spitivao , se o jednoj u pad ljivoj bri
neti obučenoj suviše atraktivno da
bi se m oglo reć i da je to i elegantno.
Imala je čizme od kože boje srebra,
kratku i suviše tesnu plavu ha-
ljinicu i skup nakit. Njen a svetloke
stenjasta kosa, koja je im ala i dosta
odsjaja na riđe, uokvirivala je lepo,
moglo bi se reći čak i sablažljivo
lepo lice ukrašeno krupnim keste
njastim očima. Njene obline izazi-
vale su čežnjive poglede, uzdahe i
tihe zvižduke zadivljenih muška-
raca.
 Želim da je upoznam i od nje
same čujem da li je ona to u svojoj
čarobnoj haljinici, pa želi napolje,
ili je n apolju, pa že li da svo je obline
smesti u nju  reče na kraju H aćin-
son.
Umesto da kaže šta zna, Enida
Vajt upita:
 A hoćete li mi na reć verov ati
ono što vam budem rekla?
 O bo žavam lepe žene, jer od
njih na svetu niata nerna lepše. To
 ja mislim , sada, ali to je davn o re -
kao neki filozof. I baš je bio u pra-
vu! Lepim ženama ja verujem kad
god izgovore. . istinu  od gov ori
on prateći pogledom damu o kojoj
 je hteo da sazna ono što bi mu o m o -
gućilo da je upozna.
Enida Vajt se nasmeja njegovom
odgovoru, a Hari Rajvers ga
smrknuto i s prekorom pogleda, jer
ljutio se što je Haćin son sko ro neuč
tiv s devojkom, koja je u njegovom
društvu i kojoj je tek nedavno pred-
stavljen Tu devojku Rajvers je već
veom a poštovao i ne bez dosta raz-
loga.
 Ispričaću vam, pa verujte, jer
to će vam doneti uspeh, ili ne ver-
ujte, jer i to vredi pošto će vam

m ožda doneti spas  poče ona pitij-
ski'.  Hari, vi i ja smo večeras  
ovde, jer to je želela ona devojka.
 — Hej, ne šalite se s ja dnim m o r-
narom, čije srce lupa i grči se kao
da hoće da iskoči iz grudi!  uzvi-
knu Hačinson.  
 — O p et je dan m o rn a r?!...  izn e-
nadi se devojka, ali naglo ućuta.
 — Zašto kažeš »o p et«?  upita
Eajvers.
Već tri dana oslovljavali su jedno
drugo imenom.
 — N eh otič n o sa m p o m is lila nešto
nevažno... Objašnjenje bi bilo su-
više du go i nezanimljivo  odgo -
vori devojka prikrivajući osmehcm
nelagodnost, koja njemu nije izma-
kla.
 — N estrp ljiv sam da ču jem prič u
do k ra ja —t p rek ide ih tobož nji Ro
nald Hačinson.
Njegovo pravo ime bilo je neo-
bično i nije mu se znalo poreklo.
Zvao se Ro Hač, pa je bilo pogodno
da njegovo lažno ime počinje istim
slovima, jer u slučaju neke gre šk e u
razgovoru između njega i Harija
svak bi pomislio da je Ro skraćeno
od Ronald. Za razliku od njega,
Hari je bilo pravo ime, ali Rajvers
 je b il o la žno prezim e. O n je u stvari
bio Hari Hof.
Umesto da nastavi pričanje,
Eniđa V ajt upita:
 — Je li vam H a ri p riča o kako
smo se nas dvoje upoznali?
 — Jeste  o d g o vo ri R o Hač.  I
odmah sam mu rekao da ste vi de
vojče kao naručeno za njega
 — N e budi neote san, R o! — lju tito
i nepromišljeno ga opomenu Hari
Hof.
Eniđa se sm ejala dugo i ne p rik ri-
vajući zadovoljstvo, koje baš nije
imalo razumljivog osnova. Ko-
načn o o na nastavi da priča;.
 — T a d am a je m ene i H a rija vi
dela ka ko se sunčamo i zajedno pli-
vamo. Kad smo se nas dvoje pred
 
l.Pitija  proročica iz grčke mitologije, koja je
davala dvosmislene odgovore, kao što je bio onaj
»Ib is redibis. .«
već e rastali, dok ,ste v i. .. M islim da
je bilo reći o nekom pecanju kod
Belanda k ule...
 Da, riba je bila kako treba i
7
zagrizla je mamac, ali sleđećeg
da na stigao je njen muž — upade
joj R o u reč.  Dakle, kad ste se ra -
stali od Harija, šta je bilo?
 Prišla mi je ta dama.
 Žena, ili devojka?
 O na je nešto između — nas
m eja se Eniđa. — U do vica , a uz to,
priča se, vrlo bogata. Gde smo ono
napustili glavnu temu?... Da, ona
me je zaustavila. Bila je u kostimu
od k og a s vim a staje dah, a bilo ju je
samo malćice u njemu... No, to nije
važn o — ved ro je priča la devojka.
 — Jednostavno m i se p redstavila
kao Ronda Farnel, Amerikanka i
usamljena. Već sam htela da joj ka-
žem kako nisam od onih devojaka
koje mogu da oteraju njenu usam-
ljenost. ..
 Brzo mi recite da ste se pre va-
r ili u po gledu »v rs te «! — ka o u
strahu i molećivo upade Hač.
 A ko hoćeš da čuješ šta Enida
mo že da ti kaže, on da je ne prek idaj
svaki čas  opomenu ga Hof.
 U pravu si; ćutaću kao riba! 
složi se Hač, ali šeretski se smejao.
■ Nisa m stigla ništa da kažem, a
Ronda Farnel je otkrila karte. Ne-
stale su sumnje. On a n ije bila usam -
ljena »onako«, već baš kako vama
odgovara, gospodine Hačinson 
nastavi Enida V a jt — Pre nego ka-
žem šta je htela od mene, napomi-
njem da sam se iste večeri i ja o
njoj obavestila, jer stanujemo u
istom hotelu. O na jeste Am er i-
kanka, jeste udovica, a skoro sam
sigurna i da je bogata, jer po
mnogo čemu to može da se zak-
ljuči. ..
 I da se vidi i op ipa — op et
upade Ro Hač.
 Važno je da vam o njoj kažem
još je dan svoj za ključak. O n a ig ra
ulogu ćurke, a stvarno je mudra
sova.
 O !  o te se H aču.

 — Pre n ego sa m ja srela i u poz-
nala H arija, gospo da F arel je prime 
tila i njega i vas, gospodine Hačin
sone — na stavi Enida.  Bez uste za-
8
nja rekla mi je da na celoj Ažurnoj
obali ovih dana n ema dva p ristalija
momka. Ona »baca laso« na vas, a
na H arija njena p rijateljica Pa m ela
Erćet...
Hari Hof nehotično pogleda ka
mestu na kome je stajala Ronda
Farel i ugleda uz nju jedno zaista
lepo žensko stvorenje. Enida to pri
meti i reče:
 — Zais ta je lepa! A njena kosa
nije obojena, već joj je to prirodna
boja. Nešto tako lepo može da
stvori samo čarolija prirode. U isto
vreme to je boja starog meda, u
kome se slute iskre zlata i plavet-
nilo neba. Zvuči protivurećno, ali je
tako.
Iznena đivala je tačnost opisa koji
 je d evojk a dala, je r H o f je sk o ro na
istovetan način razmišljao o lepoti
kose Enide Vajt, još pre nego je vi-
deo Pamelu Erćet.
 — I tvo ja kosa im a istu boju, a li je
nežnija i lepša  reče on glasno i
iskreno.
Enida obori pogled kao da joj je
nep rijatno to u poređenje, pa reče:
 — G ospodfn H ačin son je,
verujem, nestrpljiv da čuje sve do
kraja.
 — V i znate šta je lek za muško
srce!  pohvali je Hać.
 — Isprič aću ostalo b rzo i n aj-
kra će što je moguće, ali teško tome
ko me prekine  reće Enida Vajt
tobože odlučno i preteći prstom. 
Sva sporedna objašnjenja drugom
pr iliko m ... Dakle, Rond a Farel me
 je za m o lila da p ozovem H arija, a on
da pozove vas na ovaj veliki izlet
dolinom Loare i na izletničko vese-
lje u ovom dvorcu. Napomenula je
 
da će biti prisutno izabrano
društvo, koje se ovde naziva
»'krem«. Nije skrivala da je to meša
vina bogataša svih vrsta, od onih
ko ji su na sledili bogatstvo predaka ,
do onih ko ji su ga stekli vrlo su mn ji-
vim poduhvatima. Tu ima i mo-
maka koji love u mutnom i skupih
kurtizana, razvratom iskvarenih
ljudi i žena koje se trude da ih
otrgnu iz mrzovolje. Tu mora da
bude i opasnih tipova iz podzemlja,
ga ng stera koji više ne liće na grube
revolveraše A1 Kaponea, već su u
svemu nalik na pripadnike »krem
društva«...
 I sve vam je to rekla Ronda
Farnel?!  ne izdrža da ne upadne
Ro Hać.
 Ne što je rekla ona, a ponešto
sam sama zaključila iz razgovora s
njom. Tek, sigurna sam da je tako
 — o d g o v o ri Enid a Vajt. — O pom e
nula me je i to da ne dam Pameli
Erčet k svom momku. Rek la sam joj
da on nije »moj momak«, već drag
poznanik. »Ipak«, rekla je Ronda,
»oko tog mom ka vredi se malo i po-
trud iti«. Tru dim li se, H ari? .
Sad je na Hofa bio red da pocr-
veni. Pitanje ga je iznenadilo, a uz
to nije bio siguran da li se ona
trudi, ili ne o ko njega. O njoj je raz T 
mišljao kao o zaista dragoj pozna-
nici, kojoj je bio spreman da po-
mogne. A bilo je mnogo razloga da
razmišlja o pomoći toj devojci, jer
ona nije na Ažurnu obalu došla
zbog uživanja i lenstvovgnja, već je
bila u potrazi za svojim nesrećnim
bratom. Sada je ona pitala i on se
izvuče nejasnim pitanjem:
 Za r treba?! Nije li m oja duž-
nost da se trudim?
Ona ga je zamišljeno gledala, pa,
kao da se trže iz blage obamrlosti,
reče:
 O beć ala sam i ućiniću. v. Idem
da pozovem Rondu Farnel i da vas
predstavim toj mudroj sovi, koja
liči n a golubicu. A vi paz ite šta ćete
dalje.
Bilo je očito da to ne kaže samo
je dnom od njih.
Od m ah zatim ona ode ka grupi u
kojoj su stajale Ronda Farnel i Pa
mela Erčet braneći se od koktela
ko je su im nudili livrejisan i kelneri.
Svi gosti izletničke kolone još nisu

bili stigli iz susednog hotela, pa se
uz koktele č ek alo na njih, a za tim je
trebalo da svi uđu u dvoranu za
gozbu. Ta d voran a je širokim prola-
zima bila spojena s još dve manje,
koje su služile za igru.
 Ta d evojka je lepa i pametna,
ali naivna. Trebalo je da mene od-
vede tamo i da me baci »lavovima«,
a ne da omogući da se Pamela Er
ćet »zalep i« i dode ova m o — reče
Ro Hač.
 On a žena je nešto izuzetno 
dodade Hari Hof.
 M ožd a si u pravu što gledaš na
dve strane.
 Ne razumem. Kaži na šta mis-
liš.
 Plašim se da je Enida Va jt... 
zausti Ro Hać, ali ućuta.
 Čega se plašiš? Odjednom poči-
nješ da mutiš. Možda si zaboravio
šta si hteo da kažeš Rondi, jer više
ti se sviđa Pamela? Pokušaj s obe,
 je r ja sam d ošao s Enid om — reče
Hari Hof s osmehom i munu Hača
u mišicu.
 Treb alo bi da se čuvam rdavo g
uticaja, Hari, ali to ne uspevam.
Žene su mi slaba strana... A to što
sam re ka o da se plašim kad je reč o
Enidi, ostajem kod toga  reče Hač.
 Počinješ da go voriš uvijeno i
kad smo sami  primeti H ari Hof.
 Ka ži šta misliš i čeg a se plašiš!
 O stavim o to... Naljutićeš se 
reče Hać.
Hari Hof ga prekorno pogleda i
dodade
 M islio sam da ne postoji istina
koju mi ne bi rekao, pa makar me i
pogađala.
 Pa to bih i sada učinio da je
važno. Ipak, reći ću ti na šta sam
mislio. Enida je čedna devojka. Čak
mislim da je devica, a mi smo došli
da kao stari momci malo »krivu-
dam o« na Sredozemlju  odgovori
Ro Hač.  Zato se ne bih iznena dio
da te Pamela »smota« dok se okre-
neš.
Hof ne stiže da kaže bilo šta, jer
njih tri stigoše blizu. Jedino zak-
ljuči da i on misli ono što i Ro Hač.
Osećao je ogromnu naklonost
prema Enidi, ali njih dvoje nisu bili
stigli do odnosa na osnovu kojih se
procenjuje je li to ljubav, ili samo 9
prijateljstvo. Ona je zračila čistom
lepotom, koja je čedna i odbija po-
misao na brzo zbližavanje. Sada je
video i raskošnu lepotu Pamele Er
ćet. Im ala je kosu očešljanu »na d iv-
lje«, a zatim povezanu maramom
uvrnutom u improvizovani venac
oko glave. Na sebi je imala kratku
svetlosivu suknjicu i crvenu ma-
 jicu od o b ič n og pam u čnog tkanja.
Baš ta jednostavnost odeće isticala
 je savršenstv o njenih nogu, o tk ri-
vala čvrstinu oblina bez steznika i
izazivala pomisao kako li je tek
lepa u dob ro s krojenoj odeći, ili sas-
vim bez nje.
 Jedin o usta P a m ele Erčet bila su
malo veća nego što bi zahtevale
stroge proporcije lepog lica, ali kao
da je to priroda baš mudro izvela
da otkrije i istakne njene kao sneg
bele, pravilne i zdrave zube. Podse
ćala je na mis sveta od pre dve go-
dine, kojoj je H of bio zab ora vio ime
i narodnost, ali koju je izb liza video
u Londonu. Samo ona mis sveta
nije mogla da se pohvali svim dra-
žima koje je imala Pamela Erčet.
Ne postoji izraz za ono što je iz nje
zračilo. M ožda je to bila jedna vrsta
privlačnosti koja je izazo vna do po
roćnosti.
Da, Pam ela Erčet je diskretno zr a -
čila poročnošću, koja tako brzo i
lako privuče pažnju muškarca, a
onda ih ^atera da i sami pokušaju
da budu takvi i da se spuste pred
noge takve žene. Njena lepota je
zbunjivala i palila maštu, ali pogled
 je o h ra b riva o »lep tire da dole te na
svetio i ne sluteći da ono potiče od
plamena koji pali Krila«.
Bili su to trenuci u ko jim a je H ari
Hof još uvek mogao trezveno i
hladno da razmišlja, pa pomisli da
bi bilo ružno ako bi sada napustio
Enidu i okrenuo se uživanjima sa
Pamelom Erčet.

Upoznavanje je moralo da budć
brzo i da traje kratko, jer ćuo se
poziv da gosti dođu u dvoranu i
zauzmu mesta. Ronda Farel se prva
10
snađe i glasno reče:
 — U družim o se i ostan im o za -
 jedno. P rvo m esto neka zauzm e g o -
spodin Hačinson, a onda uz njega
sedim ja. Pored mene Pamela, a
onda gospodin Rajvers i s njegove
druge strane simpatična gospođica
Enida.
 — N ed ostaje još, nek o uz nju 
reč e Pa m ela E rćet dok joj se na licu
ukaza skriveni podsmeh.
 — P rom en im o mesta, gospođo
Erćet, pa će biti sve u redu — ne ost-
ade joj dužna devojka.
 — To treb a i da učin im o, je r
možda s druge strane sedne kakav
agresivniji momak, a ja sam veče-
ras bez pravog partnera za igru 
odgovori Pamela Erćet i izazovno
pogleda tobožnjeg gospodina Ha-
rija Rajversa,
Da je toga trenutka znala ko ga
želi d a osvoji, pob egla bi dozivajući
pomoć.
Kad se smestiše za sto, dok još
nije počela večera, Pemela Erćet
iskoristi trenutak dok su Enida
Vajt i Ronda Farel slušale neku
H aćo vu šalu, pa* reč e Hofu:
 — Kad v id ite da sa m izišla , d ođite
za mnom, jer imam nešto izuzetno
važno d a vam kažem.
 — Z a r ne m ožete da mi to kažete
ovde?  upita Hof.
 — N e ... P o treb n a je usam ljenost
 — o d g o v o ri o n a dvosm is le n o, a
onda nastavi da priča kako ga je
primetila prvi put zbog kola kojima
se dovezao u Nicu.
 T a u pa dlji vost kola H a rija H o fa  
bila je jedina njihova mana, koju je
Pamela Erćet isticala kao prednost.  
Inače, bio je to »Ostin« tip »la
gon da «, čija je au tom atizacija đoter  
ana do takve savršenosti da se
može smatrati automobilom koji
misli i koji je pametan. I vrednost i
cena dostižu »kam ardž  rols
rojs«. a u nečem ga i prevazilaze.
Bila su to kola ćiji prethodni tip je
korišćen za snimanje film ova o neo-
bičnim automobilima. Ova super
kola su imala osobinu automobila i
borbi prilagođenog sredstva. Če-
lične ploče su ga u trenutku pretva-
rale u oklopni automobil. No to ne
bi bilo tako efikasno da nije usavr-
šeno rukama Donalda Sikerta, za-
štitnika Harija Hofa još od onog
dana kad su se upoznali u tragič-
nim okolnostima. Sećanja nateraše
Hofa u misli, pa ga Pamela Erćet
blago dodirnu kolenom ispod stola
i reče.
 Pr ičajte mi nešto o tim kolima.
 Ima toga m nogo... Najveća
brzina je, raćunato u kilometrima,
praktično oko đvesta četrdeset na
sat. Izrađena su kao kola najviše
klase, gde se ručnim radom postiže
ona potpun a sigurnost. Da postigne
sto kilometara na sat treba svega
šest i po sekundi, a posle deset
kreć e se već brzinom od preko dve
sta kilo m eta ra na sat — pr iča o je
Hof misleći na njeno golo koleno,
koje ga je još uvek dodirivalo.
 To je ubrzanje kao kod va
sion ske rak ete — reč e ona.
 S k o r o  o sm e hn u se H o f i
htede da osmotri Enidu.
 Hoću još da čujem o »lagond i«,
 jer i sa m a želi m ta k va kola 
spreći ga Pamela.
 To je prvi autom obil u koji je
ugrađen elektronski mozak, od-
nosno raćunar. To je zahtevalo da
se ugradi i sat koji radi s greškom
od svega jedne minute godišnje...
No, nada m se da ćem o drugom p rili-
kom moći da nastavimo razgovor
uz kola, jer tako je lakše shvatiti šta
je u n jim a novo  reče on.
 Još noćas vozićete m e do Nice.
Tam o, u šu mi na p ad in am a M onta 
lenja imam bungalov. Tamo je sada
jedan m oj prijate lj. P o zva ćem o celo
društvo. Neka vaš prijatelj preuzme
moja kola i poveze Rondu i gospo-
đicu Vajt, a nas dvo je ond a m ožem o
da se prepustim o i. brzoj vož nji 
predloži Pamela Erćet.

 Ima vrem ena da se odlučimo,
 je r izle t se n asta vlja jo š su tra i n a -
redne noći  reče H ari Hof.  
 Ne, to ne valja!  odlučno reče
Pam ela Erćet.  Videli smo mali
renesansni zamak Aze 1  Rido, u
kom je neko vreme radio Balzak.
P r o t r č a li sm o k r o z z a m k o v e M e n a r
i Šaverni, videli vrtove zamka Va
landri, divili se kulama Šamboa i
raspravljali o stilovima izmešanim
u gradnji zamka Use... Pa šta
onda? Za koji dan sve će to izble
deti u našim sećanjima. A da smo
bili na jednom drugom mestu... No,
o tome kad stignemo u inoj bunga-
lov. K rećem o odm ah po sle večere.
 Ak o se složi celo društvo... 
neodlučno reče Hof.
 Do dirnite mi kolen o — šapnu
ona.
Hof je gurnu svojim kolenom.
 Rukom, hej...
On spusti ruku na njenu nogu.
 Polako je pom eraj uz no gu...
tako... još... E, sada ne dalje... Na-
stavak u m om bu nga lovu — šapu
tala je skoro dodirujući njegovo
uho svojim usnama.
Njen miris ga je omamljivao to-
liko da je zaželeo da krenu istog tre -
nutka, bez večere. Ipak, otpor u
njemu nije bio sasvim nestao. On je
znao za postojanje feromena, mi-
risa koji uzbuđuje žene, ali nije bio
čuo da postoji nešto slično čime bi
žene tako brzo i lako opile svojim
čarima, svojim mirisom muškarca.
Instinktivno, kao da traži spas,
Hari Hof se okrenu k Endi Vajt,
koja se smejala nečemu što je pri-
čao Ro Hać.
 O č em u g o v o r i ?  u p ita je k o -
risteći p riliku da je do dirn e za golu
mišicu.  
Ona se okrenu i smejući se reče.
 U kakvo društvo sam ja
upala?! Nisam ni slutila da im a tak -
vih ljudi. Vaš prijatelj priča sva-
šta. ..
 Šta, na prim er?
 O ženskom v ešu ... A svemu je
kriva Ronda Farel. Tu dok sedimo
pokazala mu je nešto... Na njenim
gaćicama uslikan je lenjir s čije
je dne str ane su b ro jev i u in čim a, a
s druge u santimetrim a  od govori
11
devojka.  Šta mi je? Z ar i ja
postajem bezobz'irna?!
 Ne, ti to ne m ožeš biti. Po staješ
samo slobodnija  reče on.
 T a d a je g o s p o d in H a č in s o n
nastavio da priča kakve sve crteže
stavljaju  dodade devojka.
 Na bra jao je slavinu koja je za
sušila, lilihip, pauka, naslove dana i
rublje od materije koja može da se
pojede, zar ne?  upita Ha ri Hof.
 Da, sve je to video  potvrdi
Enida Vajt.
 Minhauzen! Sve je to čitao u
golicavim časopisima  smejući se
reče Hof.
A onda joj ispriča šta predlaže
Pamela Erćet. Naravno, nije pome
nuo druge okolnosti, već je samo
upita šta ona misli o tome.
 Što da ne?  reče Enida Vajt.
 Kad sam s tobom, znam da će mi
biti prijatno i da sam u sigurnosti.
 Jesi li ubeđ ena u to?
 Jesam, hiljadu na sto!
 O n d a p r en e s i R o n ald u i g o -
spođi Farel da posle večere odla
ziftio ka Nici  zaključi Hof.
Svi prihvatiše. Ro Hać je nešto
šaputao Rondi Farel uz uho. Ona se
smejala, a onda glasno reče:
 Gosp odin Hačinson mi se ud-
vara i moli da opet vidi one mere.
Rekla sam mu da ja cenim umet
nost i veštine, ali u ljubavi najviše
sigurnost. Poplašio se i uozbiljio
kad sam pitala kakva treba da iz-
gleda venćanica jedne udovice.
 Ja! Zar ја?!  bran io se Ro
Hać. — Pa ja bih se ve n ća o s tuce-
tom takvih, ali pošto na svetu nema
još je dn a dostojn a tebe, onda zna se
na čemu smo.
 On aj stari zlobn ik Šo je rek ao
da čovek koji se po drugi put oženi,
nije zaslužio da ostane ni bez one
prve. To važi i za žene. Koja se uda
pono vo, dok je još mlada, nije zaslu-
žila ni jednom da bude udova — 
odgovori Ronda Farel.

Raspoloženje je raslo, a šale su
postajale sve golicavije. Hari Hof i
Ro Hać žalili su što ne smeju piti,
 je r m o ra će d a voze. K a k o se Ro ža -
19
lio zbog toga, Hari se doseti kako
da izbegne zamku koju mu je Pa-
mela namestila da ga odvoji od
Enide i da ga možda posvađa s
njom. U pogodnom trenutku šapnu
mu neka malo pije, ali neka po-
stigne utisak da je pijan, pa će Pa-
mela morati da vozi svoja kola.
 T a k o će E nid a V a jt na povratku biti
s njim u »lag on di«, kako i tokom ce
log izleta
Nićn a vožnja bila je olakšana'pro
ređenim brojem vozila svih vrsta
na drumu d o EksanProvansa, od a-
kle su odabrali severni pravac sve
do Frežisa, a zatim su novom, dvos
mernom autostrađom brzo stigli do
Nice. Ipak, b ližila se zo ra kad su sti-
gli pred bungalov Pamele Erčet.
Ona pozvoni još a s vrata na viso-
koj ogradi ali kako ne dobi odgovor
ni po sle p ono vljenog pritiska nja
dugmeta, ona potraži svoje ključeve
u pertincu automobila i otključa.
Već otrežnjeni Ro Hać prihvati se
da uveze kola, a ona uđe da iznutra
otvori kapiju za ulaz automobila.
Dok su oni izlazili iz automobila
dovezenih pred.sama vrata bunga-
lova, koja Pamela Erčet širom ot-
vori uzviknuvši.
 D ob ro došli u jazbinu teta lije,
koja ovde dovlači svoj plen!
 Im a li u blizini i ka ka v stari li
sac? — up ita Ron da Farel.
 Čim se ne javlja, ond a ga
nema. Verovatno je negde u kradi
piladi oko lo  odgovori domaćica.
Bungalov je imao neku vrstu veli-
kog hola, koji je ujedno bio prosto-
rija za sve namene. Bilo je tu kauča,
fotelja koje su mogle da se pretvore
u iežaje, stolova i stolica pogodnih
za grupu koja poželi da igra karte,
ormana s knjigama, pićem i ča-
šama i kombinovanih sklopova s
televizorom, radio aparatom, gra-
mofonom i magnetofonom...
Pam ela objasni gde se šta nalazi i
pokaza uske i strme stube, koje su
vodile u potrkovlje.
 Tam o su tri sobice za one koji
požele da se izdvoje u nekom tre-
nutku — dodade.
Zatim pokaza jedno veće i jedno
m anje kupatilo. Ostade sa m o njena
soba i ona stade kraj vrata. Bila su
zaključana i to je začudi. Ona po-
traži svoj ključ i otvori ih.
 M ožd a je u sp av ao nic i tefca lije
nered, pa ću ući sama da vidim
mogu li da vam je poka žem  reče
i ude.
Nije se trudila da koristi svetio
koje je dolazilo iz velike prostorije,
u kojoj su ostali gosti, već zatvori
vrata i rukom napipa najbliži pre k i-
dač. Svetio blesnu i ona ugleda je-
zivu sliku. Nekoliko trenutaka nije
uspevala da udahne vazduh i kri
kne, a onda vrisnu.
Prvi upade Hari Hof i jurnu da
stane pred nju. Tek tada je shvatio
šta to vidi. On povuče Pamelu i na
vratima je predade Haću, koji je tu
stajao i pažljivo posmatrao dva
leša na podu. Muškarac je bio jed-
nom rukom povukao pokrivač s le-
žaja, a devojka je ležala sklupčana
kao da želi da sakrije lice od tuđih
pogleda.
 Povu cite se i vas dve. jer ne
koristi da to dalje gleda te  reče
Ro Hač Rondi i Enidi vodeći Pa-
melu Erčet ka jednom kauču.
Za to vreme Ro Hač pažljivo os-
motri leševe. Zaključi da su se ovo
dvoje međusobno poubijali, pa se
povuče i zatvori vrata za sobom.
Sve je to činio tako da nigde ne ost-
avi otiske prstiju.
 Gospodo Pamela, m orate biti
hrabri i snažni, jer brzo treba da
od lučim o šta da se rad i — reč e Ro
Hač.
Ona klirnnu glavom i dodade.
 Ja nisam slaba .. Bio je to prvi
šok. Već mogu i da mislim i da go-
vorim Ipak,jedna čaša n ečeg žesto -
kog dob ro bi mi došla — od go vo ri
ona i nade snage da se osmehne.
Hari Hof je to čuo, a kako je bio

blizu ormana s pićem, on zaobide
kratki pult sobnog bara, pa nade
bocu brendija. Usu maio u jednu
čašu i prinese Pameli. Ona ga zah-
valno pogleda i ispi. Strese se od
 ja k o g p ić a i je ze k oja ju je hvata la ,
a onda reče:
 Sad a sam u dubretu do guše.
 T r e b a o d lu č iti š ta d a č i n im o 
reče Ronda Vajt.
 Šta mi možemo da odlučim o9!
 začuđeno upita Enida Vajt. 
 T reb a p ozva ti policiju. N ik o od nas
nije umešan, pa neka oni vide...
 Đa vola nije umešan! — p re-
kide je Ron da Farel.  Niko, sem
m ožda vas, gos po đice Eniđa, ne želi
da ima posla s policijom.
Devojka nehotično koraknu un-
azad i nađe se oslonjena uz Hofa.
Iskrenu glavu i nade se oči u oči s
njim. Na njen upitni pogled Hari
Hof odgovori rećima:
 M o r a m o da p o ra z go v ar am o .
Ubistva, ili možda samoubistva,
izvršena su pre više od šest sati.
Međutim, pre nego što pozovemo
policiju, moramo čuti šta ko misii.
Postoji mogućnost da se povučemo,
pa neka neko drugi otkrije zločin.
 T a k o bi izb egli pu blicitet , a m ožda
i druge nepotrebne nevolje.
 Daj da te po ljub im 1 — uzviknu
Ronda Farel.
Ili
 Mislim da Ronda ume najbolje
da objasni sve o ubijenima  reče
već skoro sasvim smirena i osve
žena Pamela Erčet.
 N e m a m o m n o g o v re m e na , j er
ra n a letnja zo ra već sviće — poče
Ron da Farel.  Žalim sam o tu de
vojku. Ne znam joj ime, ali znam da
 je stjuard esa, koju je Tu rćin G rk
upoznao putujući iz Istambula do
Nice. O n sam mi je to rekao, jer poz-
navali smo se još iz Istambula. Slu-
čajno smo se upoznali prilikom jed-
nog mog boravka tamo. Pošto sam
shvatila da je on ćovek sumnjivog
zanimanja, izbegavala sam ga i
tamo i ovde. Međutim, on me je vi-
deo sa Pamelom i našao naćin da
me natera da ga predstavim ne
samo Pameli, već i drugim prijate-
ljima. On je pozn ava o i Mosa, Pam e
linog niuža... I tako, dobio je klju-
čeve bungalova, da ga koristi kad
nisu tu domaćini. To je sve što vqjn
može biti važno da znate.
 U tom slučaju najbo lje je da svi
siđem o u Nicu, pa da ovd e ostavim o
sve kako jeste  reče R o Hač.
 To će nas opet dovesti do po li-
cije — .prim eti P am ela Erčet. — 
Moraću da navedem svedoke, koji
 treb a da po tvrd e moj alibi. Njuš
kaće oko Mosa, a to će ga ljutiti...
Možda je najgore što ce danima
policija istraživati i oko vas ost-
alih. ..
 A li zašto?  upita Enida Vajt.
 — N ik o neće ni znati da sm o d o la -
zili ovamo.
 A ako ipak nekako otkriju 9 
primeti osmehom oosmehom
Ronda Farel.
Enida sleže ramenima i neho-
tično pogleda prema Hariju Hofu.
Njihovi pogledi se sretoše
 Izgieda da niko od nas ne želi
policiju  reče on.
Ron da F arel se okren u ka Enidi i
šapnu joj:
 Sigurna sam da bi policija iš-
čeprkala i zanimljivu pričicu o
vama, draga m oja devojko.
 Slobodno kažite glasno šta m is-
lite  uvređeno reče Enida, jer bila
 je sig u rn a da je R on d in e reći čuo i
Hari Hof.
 Ne, ja ću da priča m o sebi, a
svoju priču ispričaj ti sam a  s
osmehom, ali ne bez uvređenog,
iako dobro skrivenog tona, reče
Ronda Farel.
 Od vas neću ništa da krijem 
reče Enida.  Ovde sam da nađem
brata, koji je odlutao i po svemu
sudeći zapao u najgore društvo. On
 je n arkom an. No, vratiću se m alo
unazad...
Pričala je uzdrhtalim glasom, ali
 ja sno i p ovezan o Pošto je d ip lo m i-
ra la istoriju, želela je da se bavi p olu

tikom, ali sve ono što je znala o ži-
votu još uvek nije bilo dovoljno za
njena opredeljenja. Mnogo je bilo
životnih protivurećnosti na svim
14
kontinentima i u svim zemljama.
Mnogo razlika među ljudima i nji-
hovim pravima mučilo je devojku
koja se opredeljivala za neku opštu
pravednost...
 M o r a m o r ad iti b rž e  o p o -
menu je Ronda Farel.
 Napolju inače već sviće  reče
Enida Vajt.  Ipak, nem a još
mnogo toga da se kaže. Moj otac,
Džadson Vajt, profesor je arheolo-
gije i on ne zna koliko je posrnuo
moj brat Martin. Mislio je da je oti-
šao od kuće zbog jedne beznačajne
svađe između njih dvojice. Otac je
bolestan i ja nisam htela da mu ka-
žem da Martin uzima droge. Um
esto toga zamolila sam oca da mi
omogući tobože studijsko putova-
nje, a ja sam požurila da tražim
brata..
 Eto debelog razlog a da se
držite dalje od policije, jer ako pro-
govorite, pričaćete i o bratu, a to
može dovesti do rđavih posledica
za vašeg brata — upade Pa m ela
Erčet.
 Jednom prilikom ispričaću
vam svoje razloge, a sada mi ver
ujte na reč da Su moji razlozi izbe
gavanja policije časni kao i Enidini,
a li su isto tak o vrlo teški — reč e
Rond a Farel.  Gledajući mnoštvo
ožiljaka po Ronaldovom licu i ru-
kama slutim da bi policija htela da
sazna sve o njihovom poreklu...
 Ja sam čist kao galeb na pu-
čini, ali ne volim da se povlačim po
po licijskim stanicam a — pr ek ide je
Ro Hać.
 A šta da ja kažem o sebi? — pi-
tala se Pamela Erćet.
 Na jbolje ništa  nasmeja se
Ro nda Farel.  Šta se kog a tiču pos-
lovi lepih žena?
 Da nije kako jeste, vrlo rado
bih čuo njenu ispovest  reče Ro
Hač. — O vak o predla žem d a spaku
 jem o o va dva leša, pa da ih ost-
avimo u tuđe gnezdo, kao kukavica
 jaja.
 — M o ga o bih da pris tan em na to,
ak o bih zna o da taj čovek nije zaslu-
žio da bude osveć en — reč e H ari
Hof.
 Dakle, m oram reći nešto više
 — uzdahnu Ronda Farel. — Taj ukru
ćeni lepotan u Istarnbulu zvao se
Ahmet Memur, iako je poreklom
Grk. Još njegov praded, ili ded a p re -
šao je u islam, jer tako je mogao
lakše da trguje u turskom gradu.
No, oni nikad nisu postali pravi
muhamedanci, pa su se tajno pokr-
štavali. On je dobio ime Demetrios
Ksanidanes. Trgovao je svim i sva-
čim, ali, priča se, obogatio se kri-
 ju m čarenje m droga. Sada je odlu -
čio da s bogatstvom pobegne u Ev-
ropu. Kupio je neki zamak i pripre-
mao sebi ugodan život. Međutim,
suviše je bio nestalan sa ženama,
kojima se sviđao. Možda je to raz-
log što ga je mala stjuardesa ubila.
 Je li to dovoljno?
Hari Hof klimnu glavom.
Ro Hać donese okrugli stočić i
stavi ga između prisutnih.
 — Š ta vite svi ruke, ovak o kao
 ja ... O dličn o! A sada se zakunite
svim što vam je sveto da nikom ži-
vom nećete ispričati našu tajnu — 
reče dok su ostali činili ono što je
zahtevao.
Svi se zakleše, a Ronda reče:
 Nek a gospodin Rajvers odveze
Pamelu i Enidu u hotel, a ovde ost-
ajemo Ronald i ja. Sredićemo sve
na najbolji način. Pamela neće reći
ništa ni svom mužu.
 M islim da bih prihvatio taj
neprijatni posao, ako se ispostavi
da imam interesa  reče Ro Hač.
 — Z a vis i.. . — dvosm is le n o reče
Ron da Farel.  Ti znaš da postoje
razne mere, ali i one su rastegljive.
 O na je uvek u pr av u... Plašim
se da ću postati rob ove žene. Hari,
vidiš li ti šta se sa mnom događa?
 šalio se Ro Hać.
 — Jadan ti!  p ožali ga з uzd a-
hom Hari Hof i dade znak Pameli

Erčet da pođu, a Enidu uze pod
ruku i oni iziđoše.
Kad Ronda i Ro ostadoše sami,
ona reče:
 — P od eli m o poslo ve. Ja pakujem
devojku, a ti mi’škarca. Prenećemo
ih u garažu, jer postoji prolaz iza
kuhinje. Po sle tog a nastaju veće teš-
koće. Uvek je najteže sakriti leš.
 — Je li ti o vo p rv i put?
 — O h, bože!... Kunem se!
 — M en i n ije ...  
 — Veruje m , ali osećam da nisi
nikad bio kriv.
 — K ako sm eš da se upustiš u
ovakve poslove s čovekom o kome
ništa ne znaš?
 — In tuic ija! Č it a la sam u jednoj
knjizi da ta reć znači instinktivno
poim an je nečega, neposredno post-
izanje istine bez logičkih zaklju-
čaka i materijalnih dokaza...
 — N is a m zn ala c latinskog, a li slu-
čajno sam zapamtio da ta reć na-
staje od reći intui, što znači posma
trati, imati pred očima i razmišljati.
Koje od to troje tebi pomaže?
 — O n o »im a ti p red o čim a « 
smejući se odgovori Ronda Farnel.
Njih dvoje uđoše u sobu i priđoše
leševima. Tek što je dodirnula de-
vojku, Ronda izgubi svest. Ro Hač
se osmehnu i podiže je u naručje.
Njena kratka suknja skliznu i on
opet u gleda sliku lenjira na njenom
vešu. Odnese je tako do onog istog
kauča na kome je ležala Pamela
Erćet u trenutku kad su je izveli iz
sobe posle otkrivanja leševa. Pomi-
lova je po obrazu i popravi joj suk-
nju, pa se sam prihvati posla oko
leševa.
Iako je bio dan, Pamela Erčet i
Enida Vajt nisu želele da ostanu
same i kazaše to Hariju Hofu.
 — U svakoj sobi sam o je po jedan
ležaj. ko ji m ože da služi za dvoje, ali
za trećeg već nema mesta  reče
Hof.
 — Ip ak, j a neću d a osta nem sam a
 reče Pam ela Erčet.
 — O n d a id i u Enid in u sobu, jer ja
moram da odem do svog hotela.
Imam važan posao, a javiće mi se i
Ronald  reče Hof.
Pamela ga je posmatrala neko-
liko trenutaka i on nije mogao a da 15
se ne osm ehne k rajičk om usta u tre -
nutku kad to Enida nije videla. N a vi-
knuta na uspehe Pamela to sebi
protumači na svoj naćin i zado-
voljno ode sa Enidom.
Njih dve se okupaše i legoše. Po-
kušavale su da spavaju, jer umor ih
je savla dao do te m ere da bi tre -
nutno usnule da im se u mislima
nisu mešale uzbudljiva maštanja i
leševi ubijenih. Zato počeše tihi
razgovor. Bilo je očito da »opipa-
vaju« misli jedna drugoj. U jednom
trenutku Pamela rece:
 Mi smo postale suparnice.
 Nisam sigurna — od govo ri
Enida.
 Imam predlog.
 K a ka v?
 Ti tražiš brata.
 Da.
 I to ti je na jvažn ije što želiš da
postigneš.
 To je istina.
 Ja znam gde je M artin Vajt.
 Zaista?!  trže se Enida.  Ja
sam ga videla, ali on je iz Kana po
begao od mene.
 D obro je što si ga videla, jer
znaćeš da govo rim istinu  nastavi
Pamela Erčet.
 No kako biste vi mogli da mi
pom ognete?  upita Enida.
 Budimo na ti, jer sup arnice
moraju da govore grubo i bez iska-
zivanja poštovanja. Pored toga,
možda možemo postati i prijate-
ljice, ako se sporazumem o  pr i-
meti Pamela.
 To je u red u... Šta znate o Ma r
tinu?
 Prvo opis: ošišan je kratk o i
kosa mu pada priro dn o kao da ju je
»očeš ljao« samo m laz vod e usute na
njegovo teme. Retko je obrijan, ali
ne nosi ni bradu ni brkove. Imam
utisak da on umesto brijaćem
bradu skraćuje mašinom za šiša
nje.

 Da, tako je izglćda o kad sam
ga poslednji put videla.
 Nosi i tamne naoćari starins-
kog oblika. Mislim na stakla koja
16
su pravilan krug.
 Da, ima oči osetljive na jako
svetio.
 On je talentov an slikar, koji bi
stekao možda i svetsku slavu da
nije zapao u kandže trgovaca dro-
gom.
 Sad sam sigurna da znate Mar
tina.
 Ima beleg ljubičaste boje na
desnoj strani ispod kuka. .
 N ije mi m ilo što čujem i taj de«
talj, jer beleg sam videla samo kad
smo bili deca. Sada ga skrivaju i
najmanje gaće za kupanje.
 Zaista si još uvek naivna,
vojko  nasm eja se Pam ela Erčet.
 Pa to sam i rekla da shvatiš ko-
liko dobro ga poznajem. Odlazila
sam u njegov atelje. Slikao je moj
portret. Ali nije samo slikao.
 On je moj brat i ne želim da
znam o njegovim ljubavnim doživ-
ljajima, već o tome kako bih mogla
da ga spasem. Nark om ani mogu da
se izleče. Posigu rno znam da u Ran
gunu znaju tajnu lečenja uz pomoć
igala zabodenih uodređene tačke
ušiju, ruku i kolena. Prvo nestaje
želja da se uzme drugo, a onda se
 javlj a i sn ažna o dvratn ost —  samo o njemu, Hari Hof je stigao u
ispriča Enida Vajt.
 U mojoj je mo ći da tvog brata
uputim u Rangun, da ga predam u
tvoje ruke i da ti osiguram pomoć,
kojom ćeš m oći da ga nateraš da se
leći. O bez bed iću i novac — reč e
Pamela Erčet.
 Sve to znači da mo ram podneti
veliku žrtvu. Još dok ne znam šta
tražite kao protivuslugu, prihvatam
sve uslove. A sada mi kažite šta
treba da činim.
 Držaćeš se dalje od Ha rija Raj
versa.
 S a m o to?!
 D a... Je li to za tebe ništavna
žrtva?
 A, nije!...  uzdahnu Enida. —  može telefonskom vezom preneti
Priznajem , uh vatilo me je. .. A šta bi
bilo da nisam prihvatila?
 Bilo bi isto. Na šla bih načina
da te udaljim od njega, jer me je
zahvatila neopisiva želja da bude
moj još od trenutka kad sam ga
ugledala prvi put.
 Sh vatila sam sve. Držaču se
obećanja. Ipak, osećam potrebu da
kažem još nešto...
 M ožda je bolje da ćutiš, ako bi
to što ćeš reći bio, savet da se kao
udata žena držim dalje od Ha rija 
prekide je Pamela Vajt.
 U pravu si, Pamela. Ćutaću 
bolno se osmehnu Enida Vajt i
okrenu se od Pamele. ,
O na se naže nad njom i ugled a joj
suze u očima.
 N e treba da plaćeš. On je i
mnogo stariji od tebe. Ti si toliko
lepa da možeš osvojiti svakog mla-
dog čovek a  htede da je teši Pa-
mela Erčet.
 Da, go sp od o... A sad vas mo -
lim da me ostavite, jer pokušaću da
spava m — reč e Enida bra n eći se
blagim pokretom ramena.
 Spavaj  reče Pamela. — 
Možda će naš dogovor pomoći i
meni da se uspavam.
*
I ne sluteći da njih dve govore
svoj hotel. On odmah pozva London
i brzo dobi vezu. Pozvani kratko
reče:
 O vde Bernet' Slušam!
 M ilo mi je što ti m aka r glas ču-
 jem. O v d e ... V aljd a p ogađaš ko?
 Vrem e je da se javiš makar
pozd rava radi. No poziv u ovo doba
može nešto i da znači.
 Hteo bih da izdiktiram poruku
za odgajivaća, zlatnih rib ica  iz-
reče Hari šifru i odmah uključi već
pripremljeni aparat s pismom na
telefonske spojeve.
Bio je to usavršeni uređaj za tele-
fons ko pisanje. Lun je prvi, a o nda i
neki dru gi pron alazači, otk rio da se

pisanje naročitim perom. Drugo,
isto takvo pero na drugoj strani li-
nije pr im alo je zvučne signale, pre t-
varalo ih u električne i ove u slova.
Slušalac je mogao odmah da čita
poruku i da odgo vara. Međutim, po -
nekad je to iziskivalo dosta vre-
mena, pa je Donald Sikert načinio
čitač, koji velikom brzinom prenese
impulse i u istom trenu ih pretvara
u istovetno pismo, koje sagovornik
upućuje.
A pozvani Edvin Bernet bio je
niko drugi do Donald Sikert. On
mu je postao najbolji drug, zaštit-
nik i moglo bi se reći novi otac da
nije bio relativno mlad, pa su se
njih dva ponašali kao mlađi i
znatno stariji brat.
Hari Hof je bio u najkraćem
obliku napisao sve što mu se do
sada d ogodilo, a jedan deo pisma je
glasio:
».. .Priznajem da bismo nas dva
već bili u Italiji da nisam susreo
 jednu dev ojku. Zove se Enid a Vajt.
Zbog nje sam i upao u društvo, koje
mi je sumnjivo.
Opisao je Rondu Farel i Pamelu
Erčet ne skrivajući da pogađa šta
one žele. Lun nije pre kid ao em itova
nje, već samo na kraju prijema po-
ruke kratko reče:
 A sada sačekaj da i ja nešto
poručim prijateljima tamo...
H ari H of je brzo čitaokroz staklo
za uvelićavanje na čitaču veoma
sličnom onima za gledanje turistič-
kih slajdova. Lunove poruke su bile
telegrafski kratke, jasne i skoro
zapovednićke:
»Dobro ste postupili. Prihvatite
igru Ronde i Pamele. Učinite sve da
preuzmete poslove Mosa Erčeta.
Ako treba pođite sa Pamelom i do
Čikaga. Dobijaćete uputstva ame-
ričkih gazda. Izvršavajte ih tako
kao što bi činili najbolji krijumčari.
Važno je da ni u jednom trenutku
ne strada Ronda. Ona je gangster-
ski inspektor. Iskoristite je da
preuzmete poslove u Marselju i Mi-
lanu. Imajte na umu da ste želeli
gužvu i sa tom namerom ste otišli
da lutate Evropom. Sad je imate. U
toj igri padaće glave. Trudite se da
ne budu vaše«.
17
Umesto da piše, Hari Hof reče:
 Mislio sam da otežam, a ne da
preuzm em posao.
 Treb a da ga preuzmeš. Javljaj
se češće. Radi odlučnijih postupaka
obaveštavam te da tamo imam i
drugih prijatelja. Igra se na veliko
 — o d go vo ri Lun ved rim glasom .
 Shvatam, ili m ak ar slutim deo
tvojih želja. Postupiću kako kažeš,
 jer sig uran sam d a ćeš m e u verit i
da si imao dobre razloge. Malo me
muči to što će Enida Vajt biti pogo-
đena  reče Hof.
 Raspitao sam se o njoj  reče
Lun.  To je izvanredn a devojka...
 A li šta govoriš?!  iznenadi se
Hof.  Nisi ni znao da on a postoji.
 Slučajnost  od govori Lun. 
 Jedan naš p rija telj te je vid eo u
Nici. To je čudan čovek, ali priča
ćemo o njemu drugi put. On se ra
špitao o devojci tu u hotelu i okolo,
pa mi je to pričao kad smo se neki
dan videli. Ja sam bio zadovoljan
što nisi usamljen, a njegovo njuška
nje tamo dalo mi je ideju da i ja
malo njuškam ovde.
 P r os to ra s te m od p o n os a 
našali se Hof.  Ipak, pr ijatno je
ćuti sve to što mi rek ao, izuzev ono g
o poslovima.
 Pogledaj sledeću stranicu 
reče Lun i te reči bi svakom dru-
gom izgledale besmislene, ali za
Hofa su imale jasno značenje i on
se opet naže nad okular čitača.
U slušalicama se čulo krčanje i
pištanje, koje se ponekad pretva-
ralo u zvižduke. Na papirnoj traci
 je pisalo :
»Mos Erćet treba da nestane.
Zameni ga ti sam, ili neka to učini
Ro, ako je tako lakše. U Marselju
sve vodi Pol Bertelož. Zamenite i
njega, ali tako da unapredite nje-
gov e poslove. Ц M ilanu je izvesni
Aldo Vizoki. Pokriva se agencijom
za reklamn e crteže. N jego va p rijate-

ljica Gendi Robenberg je možda
pravac iz kog treba prići. Budite
spremni da dođete i u London, jer i
ovde će početi gužva. Slede poslovi
18
u Amsterdamu i Briselu. Ispoljite
inicijativu uz onu pravu opreznost,
koja isključuje strah. Pozdravi raz-
bijača Haća! A ti, budi mi zdrav i
srećan, Hari«.
 T ra k a se zausta vi i H o f je otk ide.
Gledao je kako sitna slova na njoj
b'ede i nestaju. Pomisli na Japanca,
koji je izmislio olovku s osobinom
da ono što je napisano njome ne-
stane posle izvesnog vremena. Lu
r.ov telefonski uređaj za tajne raz-
govore imao je osobine već neko-
liko posebnih pron alazaka ujedinje-
nih u jedan m ehan izam. Bio je uklju-
čen i modulator električnih im-
pulsa, pa je svak mogao da ih uh-
vati i analizira svim najsavršenijim
elektronskim čitačima, ali sve bi
bilo uzalud bez istovetnog Lunovog
uređaja.
Njih dva se pozdraviše, aH of ost-
ade zamišljen. Sećao se nedavne
posete Lunu u kući za koju Hof nije
znao gđe se nalazi. Bila je to nova
Lunova kuća u blizini ušća neke
reke u more. Imala je uređaje za
dobijanje energije od sunčanih
zraka, ali i mnoštvo divnih pred-
m eta i ku tova z a uživan je. Bile su tu
i laboratorije za kralja ponoći, koji
 je ovd e bio go sp o d a r naučn ih istra -
živanja, a zatim za slavnog biologa
Džejn Vitington. Bilo je prošlo
vre m e ■Lu novo g borr.vka u sklon i-
štima pod zemljom, jer čitave ar-
mije policajaca, stranih špijuna i
pro tivnik a svih vrsta vršljale su lon-
donskim podzemljem u potrazi za
Donaldom Sikertom.
Sarno mali broj Lunovih prijate-
lja zna o je da on više nije ni u nap u-
štenim tunelim a iz drugog svetskog
rata, ni pod vodom londonskih re-
zervoara, ni bilo gđe oko Temze i u
ogromnom gradu na njoj.
Novo je bilo da taćno mesto gde
se nalazi Lunova kuća nisu znali ni
Džejn Vitington, niti Samjuel Mak
ferson, koji su ran ije uvek m ogli da
uđu u svako Lunovo sklonište. Sada
su to mogli da učine ne samo oni,
nego i Artu r M arkinč, slavni rep or-
ter, nemirni Ro Hač, Makfersonov
posinak i sam Hari Hof, Lunov šti-
ćenik, o kome se starao kao što se
često ne stara ni otac o svom sinu.
Svi oni sada su mogli kad god žele
da dođu u Lunovu kuću, ali niko od
njih nije znao gde se ona nalazi.
 T reb a lo je d oći na nekom mestu
do parkiranog automobila, u kome
 je um esto vo za č a bila ele ktron ska
lutka. Uređaji automobila »koji
m isli« sam i su vo dili kud treba. Put-
nici nisu mogli da spuste stakla, a
kroz postojeća gledali su odnekud
pro jektov an e slike kao na televizijs-
kim ekranima.
Kad bi se vozilo zaustavilo, vrata
su se otvarala i gosti su bili pred
kućom, koja je pre bila mali dvorac.
Sećajući se svog zadnjeg boravka u
Lunovom skrovištu H ari H of se bla-
ženo sm ešio i tako utonu u ok replju-
 ju ći san.
Bio je već dan, ali štitio ga je kar
tončić postavljen na spoljnoj strani
vrata, na kome je pisalo »Ne sme-
taj«.
IV
 O na je on o najbolje što je došlo
iz pakla  pričao je Ro Hač kad je
stigao u hotel i probudio Harija
Hofa.  Zamisli, već mi je pre dlo -
žila da postanemo gospodari celog
svetskog podzemlja.
 N e bih se začud io da si ti to i
prihvatio  šalio se Ha ri Hof. 
Verujem da si veliki pohod započeo
osvajanjem same Ronde Farel.
 E. to je jedino čim e nisam zado -
voljan — uzdahnu Ro Hač.  Prvo
kad je trebalo da sklonimo leševe,
odlučno je preuzela na sebe brigu o
lešu one nesrećne stjuadrese. No,
čim joj se približila, pala je pored
nje u nesvest Naravno, ja sam oba-
vio i njen de o posla.  Zn ači da su
leševi uklonjeni?  upita H ari Hof.
 Za r treb a i da pitaš?! Kad ja
uzmem nešto na sebe...

 Gd e ste ih sklon ili?
 A gde jedan morn ar ume da
skirije leševe?
 Ne mogu da pogodim.
 I to m orn ar ka kav sam ja, posi
nak slavnog moreplovca Samjuela
Makfersona...
 Sigurno si ih izvezac na pu-
činu i s tegovima pustio da potonu
duboko među alge i korale.
 N isi pogodio. Bilo bi to mn ogo
posla. A i ko bi posle mogao da ih
nađe?
 Da ih nađe?!  začuđeno upita
Hof.
 Nek su nam pri ruci  nas
m eja se H ari Hof.  Dok se Ronda
Fa rel p ra vila da je u dubokoj nesve
stici, ja sam u spremištu za alat i
rezerve goriva iskopao podubok
grob. Ta m o sam spustio leševe i sve
opet uredio da niko ne primeti bilo
kakav trag.
 Jesi li joj rek ao šta si učinio?
 upita Hof.
 E, to sam propu stio — nasm eja
se Ro Hač.  Posle sahra ne leševa,
 ja sam se izveza o p rem a obali
mora. Okupao sam se i odspavao
 je dan sat u kolim a. Kad sa m se v r a -
tio, zatekao sam Rondu kako spava
kao nevinašce. Pitala je: »Gde si
in?..« Odgovorio sam kratko: »Do-
voljno duboko, draga «.
 Dalje zna m ... Zahvalni za gr-
ljaji. .. Izjave da je to što se pre niste
sreli nepravd a pr iro d e...  šalio se
Hari Hof.
 Na da o sam se da će biti tako,
ali nije... Ona nije onakva kakva
izgleda da jeste. Rekla je da joj se
sviđam, ali da ipak treba vremena
za pravu ljubav  odg ovori Ro Hać.
 Sama je rekla da život svakog
časa može da nas rastavi, a mi to
treba da sprečimo. Ona ima plan
kako da se zbližimo. Za to je po-
trebno nešto malo truda..
 Sta zahteva?  prekide ga
Hari Hof.
M alo je duža priča Imaš li vo-
lju da je čuješ? — re če Ro Hać ; do h-
vat i slušalicu telefona
Pozva da se bogat doručak do-
nese u Harijevu sobu za njih dva, a
zatim ode ka kupatilu.
 Napolju po činje vrućina, pa mi
19
 je potreban hla dan tuš  reče o tv a -
rajući vrata.
 O n d a m o r a m d a p o zo v em
Enidu, jer ona će očekivati da za-
 je dno id em o na obalu  reče H a ri
Hof.
 On o dm ah to i učini. Javi se
Pamela Erčet. Hof je pozdravi, ra-
spita se da li je dobro spavala ovih
par sati i na kraju zatraži da mu
pozove Enidu.
 Žalim, H a ri... O na je otišla, ot-
putovala. ..  od govo ri Pam ela Er-
čet glasom punim saućešća i razu
mevanja.
 A li to je nemoguće!  uzviknu
Hari Hor. Zar da ode, a da mi se ne
 ja vi? Ne, to je nesporazu m ! M ožda
će ipak...
 Rekla mi je da će izbegavati
svaku priliku da te opet vidi. Ispri
čaću ti sve kad se sretnemo pred
veće.
 Zašto ne odmah?
 Uspela sam da uhvatim vezu s
m užem uz pom oć lučkih vlasti i nji-
hovih radio uređaja. Bio je na svo-
 joj ja hti ukotv ljenoj u nekoj m alo j
luci blizu Monaka. Svakog časa
treba da stigne  objasni Pam ela
Erčet.
 M ožemo li se već sada do govo r-
iti o trenutku i mestu susreta — 
upita Hof.
 Dođi u moj bungalov  pred-
loži Pame la. — Će ka ću te izmeđ u
osamnaest i devetnaest časova. Bi
ćemo sami i možemo tešiti jedno
drugo. I ja sam vrlo nesrećna,
Hari...
 Više volim neutralan teren — 
pokuša da se našali H ari Hof. 
Postoji mali hotel »Bonaparta« u
isto im en oj • ulici. Međ utim , uz
skrom ne sobe imaju vrlo lep apa rti
man,koji držim zakupljen..
Zar si već ima o '»diplomatskih
susreta na neutralnom terenu« i
ovde u Ni ci?  upita Pa m ela Erčet.

 Ak o se pravdam, možda mi
nećeš verovati. Međutim, dajem ti
časnu reč da sam taj ap artm an un-
ajm io iz sasvim drugih razloga. Ob
 ja sniću ti i to nekom p rilik o m 
odgovori Hof.
Baš u tom trenutku uđe Ro Hać, a
Hari Hof zaključi razgovor:
 Dakle, hoćeš li doći tamo u
šest?
 Razume se da hoće  šapnu
Ro Hač.
Iste reći, samo u prvom licu, izgo -
vori i Pamela. Hari spusti slušalicu
i nešto ospova, a onda upita
 Šta misliš, s kim sam ra zgo va -
rao?
 Pa s kim bi ako ne s Pam elorm
Erćet?!
 Zvao sam Enidu Vajt.
 Da je to bila Enida ne bi je ti
zvao u hotelski apartman, već bi se
d o go vo rio o susretu Па plaži — sm e-
 jući se reče R o Hač.
 Da, ti se u žen e bolje razumeš.
 T i sve o njim a znaš, a ja sa m n aiv an
 tobože se naljuti H ari Hof.
Njihovu prepirku prekide kele
ner s dorupkom i pićem.
Ko doručkuje biftek s dva jaja
i sve to što si tražio da dovuku
ovam o?!  reče Hof.
 E, kad čo vek cele noći luta od
Loare, pa niz Ronu i preko Pro
vanse, a još uz vo za ča k oji sam o što
ne uzleti sa svojom »lag on d om «...
Pa znaš li ti ćoveče da je zabra-
njena vožnja brzinom većom od
osamdeset kilometara na sat? A ti
 ju rcaš dvostru ko većom b rzin om
na starim, otrcanim francuskim
putevima. To je samoubilački!..
Posle dolaze leševi, kopanje tvrde i
presušene zem lje u spremištu...
 M ožeš da uzmeš i moj biftek — 
prekide ga Hof.
 Bolje je da ga sam pojedeš, jer
nikad se ne zna da li ćeš uskoro
stići da p ristojn o jedeš — sm ejao se
Ro Hač.
 D ob ro ... do bro! — složi se Hof.
 A sada mi pričaj sve što ne
znam.
 — Za to bi ti tr eb alo tolik o v re -
mena da ne bi stigao u onaj apart-
m an ni u po no ć — sm ejao se Ro
Hač.  Ipak, kaza ću ti nešto malo.
 S lu ša m te  r e če H a r i H o f
klimnuvši s odobravanjem zbog
ukusa sočnog bifteka.
 — P rvo m o ra m da n agla sim da je
Ronda Farel neobična osoba. Polju-
bila me je u vrčak nosa, a onda me
 je p o zva la u svoju kuću. Zam isli,
ona ima kuću severozapadno od
bungalova Pamele i Mosa Erčeta.
 T o je viso k o u brd u i s n jego ve
druge strane. Tamo počinje potok
Kanje, koji teče dole ka Kursežulu.
Dala mi je i detaljnu kartu da bih
se u svako doba snašao bilo s koje
strane da dođem  pričao je Ha ri
Hof.
 To sluti na dobro, ako je dob ro
im at i'po sla s tom damom — reče
Hof.
 — Evo, ova j usam ljeni kvadratić,
na sastavu p otoka i puta koji vodi a
La God, to je kuća Ronde Farel. Ka-
žem »kuća«, a to je prava tvrđavica
u brdima. Dva jarda visok zid, na
kome su još dva jarda metalnih i
zaoštrenih šipki čvrsto ubetonira
nih u taj zid. Vrtom se smucaju dve
crne doge sposobne da za nekoliko
trenutaka raskidaju čoveka. Sva
vrata i prozori su od okovane hra
stovine sa štitnicima koji bi odoleli
i bazukama. Pokazala mi je i tajni
prolaz prema potoku i skrovište
pod zemljom, u koje se stiže po-
drum skim lavirintom — pr ičao je
Ro Hać.
 — Bolje bi bilo da iz m iš ljaš za
neku jeftinu reviju, ili da pišeš ro-
mane strave i užasa, nego da mene
zabavljaš na ovaj način  prim eti
Hari Hof.
 Kunem ti se da je sve istina! 
uzvikn u R o Hač. — Čim se ukaže
prilika pokazaću ti sve to. Imam i
ključeve, a znam i uzvike koji nate
raju doge da budu mirne. Već sam
sve isprobao.
 A li ne i draži Ronde Farel 
podsmehnu mu se Hof.

 Ponekad iskoristiš priliku da
mi se s razlogom podsmevaš da
zažalim što nismo u takvim odno-
sima da te smem oda lam iti po vilici
tako da čuješ kako cvrkuću ptice
kao u trgovini pernatim letačima
 uzdahnu Ro Hač.
 O prosti zbo g jetkih šala. N i-
sam do bre volje, jer E ndida Vajt me
 je napu stila bez pozdra va.
 Kak o se to dogod ilo? Jesi li
pokušao nešto prenagljeno i brzo-
pleto?
 Nisam je ni video. Otošla je da
se odmori čim smo stigli. S njom je
bila Pamela Erčet, jer nije htela da
ostane sama, a za troje nije bilo
m esta ni u jedno j sobi — ob jasni
Hari Hof.
 E pa ta Ronda je stvarno mu-
d ra žen a! — uzvik nu Hač. — Lep o
mi je rekla da će Pamela nekako
oterati Enidu Vajt što dalje od tebe.
A li to je dobro. Baš to želimo i m i...
 K o j i to » m i « ?
 Rond a i ja... Tako smo zam is-
lili.
 Slušaj me, ti tupavi mornaru !
 ljutito uzviknu H ari Hof.  Kad
sam shvatio da me je Enida napu-
stila b ez pozdra va,, postao sam sve
stan i njene vrednosti i toga da je
volim.
 To je lepo, čak divno!  pods
mehnu se Ro Hač.  Devojku ćemo
naći. Isplakaćete se jedno drugom
na ramenu, pa ćete srećni zaploviti
na talasima ljubavi.
 Ne podnosim šale na račun
svoje ljubavi... A naročito ne u
ovom trenutku... 1  zbunjen sam ne-
čim — uzdahnu H a ri H ofi prim eti
da na stolu stoji boca crvenog, la-
ko g vina.
Nasu dobru čašu i ispi je.
 Pričaj dalje o Rondi i sebi 
reče Hof zatim.
 Pošto nisi do bre volje, odba
ciću sve nepotrebne detalje  prih-
vati Ro Hač.  On a me je posadila
u udobnu fotelju, donela neku
knjižurinu i sela u fotelju s druge
strane stoćića. Razgovor je tekao
otprilike ovako:
 »Odmah na početku treba da
se dobro razumeipo, gospodine Ha
činsone«, rekla je prekrstivši noge.
Srce m i je luđački zaigr alo u gru21
-
dima u trenutku kad sam mogao
da vidim malo više od njene lepote.
Na moju nesreću bila je obukla
dugu kućnu haljinu od baršuna, jer
gore u brdima je ujutru svežije
nego ovde.
»Čemu to gospodine«?, upitao
sam je kao da sam uvređen.
»Dobro, Ronalde, dragi«, osmeh
nula se tako da su me podišli
žmarci od uzbuđenja.« Drag si mi,
iako si preispoljna lopuža. Ja pre-
pozn ajem ljude i zna m d a nisi neča -
stan«.
»To da sam lopuža i da sam ćo
vek koji je častan nekako se ne
slaže«, primetio sam dosta pri-
brano.
»Da li bi me izdao, ako bismo se
uortačili u svemu?«, pitala je s os-
mehom.
»Nikad!«, uzviknu sam bez raz-
mišljanja.
»I u grehu? «
 — »U zlu i dobru!«
»I u zločinu?«
»Morali bismo da znamo šta se
podrazumeva pod tim« pokušah da
se izvučem. 4
»Da li bi sa mnom obio banku«?,
upita ona.
»Nisa m vešt u tom e« odgo vorih.
Ona se smejala, a njene krupne
oči su svetlele tako da umalo ne re-
koh da bih zbog nje razb io svaki tre-
zor.
»Da li bi ubio čoveka?«, pitala je
dalje.
»Biram svoje žrtve«, odgovorih s
ponosom. »Zlog čoveka, podlaca,
gurn uo bih u dubinu bez griž e save
st i.. A li ne d u žn o g... Pa ti i ne m is-
liš na takvog zar ne?«
Ona mi nije odgovorila, već na-
stavi da pita. Bilo je to svojevrsno
testiranje.
»Voliš li žene9«, pitala je dalje.
»V oleo sam ih ..«. od go vo rih i obo
rih pogled.

 To nije nikakav odgovor. Znaći
li to da ih više ne voliš"? Sta se d o g o -
dilo?«
»Od trenutka kad sam video
22
tebe... Molim te dodi ovamo!«, uzvi-
knuo sam i odveo je pod ogledalo.
»Pogledaj samu sebe. Ta kosa, u ko-
 joj se o seć a boja i top lin a va tre! Pa
to ćelo, obrazi, prekrasni nos... A
usne! Budi spremna da me tresneš
po nosu, ako ne izd rž im ... Pa tvoje
kestenjaste. velike, mudre, nasme
 jane, d r a g e o ć i!... T vo ja ram en a su
dostojna divljenja svakog velikog
vajara. A tvoje grudi... stas... Bo-
k o vi.. N e smem više!«, uzvikn uo
sam pokrivajući lice. »Pašću pred
tvoje noge i počeću da ih ljubim od
stopala, pa dalje. Bice uzaludan
moja rešenost da budem dostojan
tvog poverenja«.
Pobegao sam od ogledala nazad
u svoju fotelju.
»Kako da shvatim sve to što si
rekao0«, pitala je gledajući me tako
da prvi put u životu nisam bio u sta-
nju da lažem, makar to bilo u inte-
resu pravde, ili za spas mog života.
»Znaći li to da me voliš?
»Veruješ li u Amorove strele?«,
pitao sam ja glasom punim bola
zbog ranjenog srca.
»Verujem!«, uzviknu ona. »Nisu ni
rnene mimoišle«.
»Onda me razumeš... Ja sam se
naprasno zaljubio... Volim te. Ron-
da!«, uzviknuh stavljajući obe ruke
na levu stranu grudi, kako sam vi-
deo da čine Romeo i drugi slavni
ljubavnici na sceni.
.»Huljo!«, uzbiknu ona, a onda se
osmehnu i zav rši »M islila sam da
bih s tobom m ogla da do živim avan 
tiricu, a eto snašlo m e nešto drugu«.
Krenuh k njoj da je uzmem u
zagrljaj, ali ona me zaustavi odluč-
nim pokretom i uzvikom:
»Ostani gde jesi! Prvo da zavr-
šimo razgovor«.
»Zamisli da na sva tvoja pitanja
odgovaram kako treba«, rekoh is-
kreno.
»Da li bi mo gao neko vre m e...
m ožda mesec ili dva dana, da mi
veruješ i kad misliš da ne trebaš?«,
upita ona.
Gledao sam je dugo i pažljiva Ne
znam šta je to zračilo iz nje. ali
odgovorih:
»Mogao bih«.
Onda dobro slušaj...«, počela je
da priča.
Otkrila mi je da je ona važna lič-
nost u krijumčarenju droga od
Azije, pa preko E vrope do obe A m e-
rike i obratno. Postoje »bogovi« ši-
rom sveta, ali najvažniji su oni u
Sjedinjenim Državama. Oni su se
udružili u čvrst savez. Najvažniji je
čovek koji drži sve u svojim ru-
kama na severu i živi u Čikagu. To
 je S evern i gazda, a im e mu je Ted
Lokard zvani Devil. Istočni gazda je
Mateo Balbo i drži pravce od Nju
 jo rka, gde i živ i. N a jugu je g o s p o -
dar Huan Džori zvani De Rozas. Iz
Nju O rleana od održava veze sa Juž-
nom Amerikom, a i ne sam Jedan
deo poslova tamo pripada Zapad-
nom gradu, koji se zove Leni S empl,
a živi u Los Andelosu.
Iznenadila rne je svim što je re-
kla, ali najviše tim što mi je otkrila
da je Ted Lo kard otac P am ele Erćet.
 Tu sa m iz gu bio sposobnost da dalje
pamtim, ali srećom ona je bila za-
stala i ćuteći je nešto m islila 
ispriča Ro Hać.
 Ona m nogo zna Č udno je da je
 još uve k živa  prim eti H a ri Hof.
 Istina, m ožda ona sve to izmišlja.
 Posle nekog vrem ena nasta-
vila je da otkriva tajne od kojih ćo
veka može da uhvati groznica, ili
da mu po koži izide koprivnjaća.
Ona ili je luda, iii je uverena da
sam vec postao njen rob, jer otkrila
mi je i tajne bandi u Ev rop i  na -
stavi da priča Ro Hać.
Ronda Farel mu je otkrila da je
mos Erćet šef bande koja drži Pariz
i istočne delove Francuske sve do
Sredozmenog mora s granicom
pred Tulonom s istočne strane. O st-
alo, od Tulona, pa preko Marseija i
sve zapadne delove kako obalu,

tako i dobar deo unutrašnjosti,
zaobilazeći Pariz, drži banda izves
nog Pola Bertelaza, koji živi u Mar
selju.
 T a d va čo v ek a su »p o k rp ila «
mrežu koju je pre godinu dana
skoro uništio izvesni Donald Sikret,
zvani Lun, kralj ponoći. Oba se nas
mejaše.
 Šta je još ispričao  upita
Hari Hof.
 S m a t ra d a je z a s a d a v a ž n o d a
znam još samo i izvesnom Italijanu,
koji se zvao Aldo Vizoki. On živi u
Milanu i vodi neku reklamnu agen-
ciju. ..  od go vo ri Ro Hač.
 Agen ciju za crtanje reklam nih
plakata  upade H ari Hof.
 Šta si to reka o?! — iznenađen o
upita Ro Hač.  Otkud ti taj poda-
tak?
 U sv em u t om e im a n e ć e g č ud -
nog  reče Hari H of i ispriča mu
sadržaj razgovora s Lunom.
 K a k v a s lu ča jn o st ?1  — uzv ik nu
Ro Hać.  Ga ngsterska inspek
torska hoće da uz našu pomoć
preuzme vlast nad krjumčarskim
bandama Francuske i Italije, a u
isto vr em e to želi i Donald Sikret.
H ajde sad budi pam etan, čo veče ;..
 K a d d o b r o p ro m i s lim , n e m o gu
da se odb ranim od nekih sumnji 
reč e H a ri H of. — T i zna š naš odnos
prema Donaldu. I ti i ja u svakom
trenutku učinili bismo za njega sve,
pa m islim da b ismo i poginuli posle
najhladnijeg razmišljanja, a ne
samo u zanosu. On nas je često po-
tiskivao iz opasnosti. Konačno smo
se usprotivili...
 Da, otvore no sam rekao i svom
poočimu i Donaldu da mi nismo
dečica kojoj su neophodne guver
natne  upade Ro Hać.  Bilo mi
 je v eć dosta učenja o va k vih veština.
lepog ponašanja, stranih jezika i
čega sve ne. Pa nisam jakandidat
za univerzalnog agenta, ili člana
akademije nauka!
 Lun se odmah složio da idemo
kud ž e li m o  n a s ta v i H e n r i H o f 
Ispalo je kao da od p očetka nas dve
želimo da idemo zajedno. Prizna-
 jem, tada n’ sa m o setio da n am je to
vesto nametnuto, jer obradovao
sam se što u svemu slažemo i lako 23
sporazumevamo kuda da idemo i
šta da radimo.
 Kad smo kod toga, m oram da
ti nešto priznam  reče Ro Hać. 
Makferson me je pozvao i uz tuce
sočnih psovki rek ao »Ti nemaš ni-
koga štene jedno proterano, sem
mene. Donalda i najvažnijeg Harija
Hofa«.
»Zašto je on najvažniji?«, pitao
sam iznenađeno.
»Vi ste generacija, jer par godina
razlike ne čine ništa. Mladi ste. sto
mu lepota koje pripadaju takvima,
pa ste upućeni jedan na drugog. Ja
više ne mogu da tržim za vama, hi-
ljadu mu uzdaha zbog kostobolje
nakupljene po svim morima sveta!
Hari hof je Lunu kao mlađi brat, a
ujedno i kao sin. Donald bi dao ži-
vot da tom mladom ćoveku bude
dobro, da bude srećari. Pošto ti
m eni nešto duguješ, im aš p riliku da
mi se odužiš za ceo vek«, pričao je
sasvim ozbiljno znojeći se od na-
pora da bude ubedljiv.
»Šta želiš od mene, tada Same?«,
pitao sam ga ozbiljno.
»Hoću da uvek vudeš uz Hofa. Ne
vrać aj se živ, ak o mu se šta do go di«,
odgovorio je i lupnuo o sto svojom
šaćetinom tako da je teška pepe-
ljara od kristalnog stakla poskočila
i raspala se.
»Pa mrtav i ne bih mogao da se
vratim«, pokušao sam da se naša-
lim.
Dugo m e je gled ao i ćutao, a ond a
mi se učinilo da mu se oči pune su-
zama. Zagrlio me je tako da sam se
poplašio neće li mi polomiti neko-
liko rebara . •
»Volim te mnogo, Rohaću moj«,
zaključio je izgovarajući moje ime
sastavljeno.
 To je činilo ili iz milošte, ili iz
Ijutine. Obećao sam mu da ću uči-
niti ono što želi — zav rši ro Hać.
 Pogađao sam da je to tako, ali

znam i da smo se sprijateljili tako
da bismo teško m ogli jedan bez dru -
gog  reče Hari Hof.
Posle toga on svom drugu ispriča
?4
šta Lun želi da njih dva učine.
 Tak o dak le! — uskliknu Ro
Hač.  On pom išlja da bi bilo d o-
bro posetiti i posetiti i Pamelino
tatu. Nagovoriću Rondu da nekako
udesi da putujemo zajedno, ili ma-
kar da smo u vezi.
 N ajteže mi je zbo g Enide 
tiho reče Hari Hof.
 Privrem eno se uteši Pam elom
Erčet  pokuša da ga oh rab ri Ro
Hač.
 Bilo bi mi lakše da ne zna m ko
 je ona. D em on ova kći ne m ože biti
anđe o  uzdahnu Hof.
 M ožda je istina ono što kažu
da đavo nije crn kako ga opisuju, a
naroč ito tako zanosno lep đavo 
nasn.eja se Ro Hač.
. V
 D ob ro je kad si već jedno m "Sti-
gla! — uzviknu P am ela Erćet, kad
Ronda Farel pokuca i ude u sobu.
 Bila sam nestrpljiva da čujem
kako se sve ono svršilo.
~~  Zabrinuta sam  reče Ronda
Farel i spusti se na jedinu fotelju
uklještenu između širokog ležaja i
starinskog ogledala pred kojim se
Pamela šminkala.
Soba Enide Vajt je bila skromna,
a hotel ne baš najskuplji. Istina na
prvom i drugom spratu imao je i
prostrane, luksuzno nameštene
sobe i apartmane, a kako se nala-
zio pred samom plažom to se i
Ronda bila u njemu smestila, iako
 je im a la kuću na četvrt sata vožn je
od Nice čak i uz najveću gužvu na
vijugavom putu.
 Zabrinuta?... Zašto?  upita
Pamela Vajt i pođe unazad sve dok
listovima nogu nije dodirnula ivicu
ležaja, a onda sede.
 Onaj mom ak, Hačinson, nije
neka n aivčina. M alo sm o istraž ivali
Devil (dem on)  đavo.
i zaključili da se Dem etrios i stjuar-
desa nisu međusobno poubijali. U
to nem a nika kve sumnje. Ko m pliko
vano je da ti objašnjavam pravce i
tragove kuršuma i sve ono što je
pronašao Ronald  odgovori
Ro nda Farel.
 Sad mi je sve jasno...
 M o s ...
 On je ima o sve ključeve.
 Sumnjala si na njega i kad je
i tvoj prijate lj iz Švajcarske.
 Taj ren tije r me je preklin ja o
da se razved em od Mosa i ja sam to
u šali izbrbljala. Ubrzo je nađen
mrtav na smučarskoj stazi. Istoga
dana u daljini sam primetila Mosa.
Poznajem njegovu figuru i pokrete,
iako mu nisam videla lice.
 A arhitekta u Parizu?
 T a j je bio zaljubljen u mene
tako da bi se ubio i da se Mos nije
postarao da to učini na najpodliji
način  odg ovori Pam ela Erčet i
njeni beli, snažni i zdr av i zubi škrip
nuše.
Rondu podiđe jeza.
 U b i će i H a r ija R a j ve r sa 
reče namerno uzdrhtavši celim te
lom.
 To mi ne sme učiniti!  uzvi-
knu Pamela Erćet.
 Suviše dugo ga trpiš.
 Š ta d a u ra d im ?
 Iskoristi Rajversa i njegovog
prijatelja.
 K ak o?
 N e k a g a uklone.
 A poslovi? Moj otac mi ne bi
dozvolio da uništim jednu od naj-
važnijih grupa. Mos šalje više či-
stog heroina nego tri druga čo-
veka...
 On i mogu da preuzmu sve nje-
gove poslove, a i neke druge. Si-
gurna sam da bi povećali nabavke.
Sve zavisi od toga koliko ti se sviđa
taj lepotan Rajvers.
 M ožda sam konačno naletela
na pravog... Nikada nisam tako
strasno želela jednog muškarca.
Udaću se za njega, ako me bude
hteo. Ali mi pravimo račun bez

k rč m a ra ... To su plejboji, koji se
neće upuštati u opasnosti. Bogati
su i ništa im ne treba. To se vid i već
i po kolima koja voze. »Logondu«
nem a svak  uzdahnu Pam ela Er
ćet.
 Ja sam pregledala EKO regi-
stre. Nigde nema ni njih, niti nekog
njihovog. Već i to što je Ronald brzo
pristao da nam pomogne pri ukla-
njanju leševa, pokazuje da je odlu-
čan i čvrst momak. Sviđa mi
i ono što sam čula od njega.
 I ti veruješ da bi njih dva ?... 
zausti Pamela Erčet, ali je prekide
kucanje na vratima.
Na odgovor da je slobodno uđe
Mos Erčet. Bio je nasmejan, pa im
priđe raširenih ruku. Pamelu htede
da poljubi u usta, ali ona iskrenu
glavu i reče:
 Tek sam se našminkala da
možemo na ručak.  
Mos poljubi Rondu Farel u obraz  
kao da nije ni primetio Pamelino
odbijanje.
 Iznenadila si me pozivom 
reče okrećući se k svojoj ženi. —   Jedan neobič an osm eh se zaće u
Bila si nagovestila da ćeš ostati još
dva dana, pa sam ja otplovio k
istoku. Lutao sam malo do Monte  
Karla i bacio na rulet nekoliko
desetina dolara. Međutim, bez tebe
mi nije prijalo, pa sam se usidrio u
 je dnom m alo m zalivu izm eđu M o -
naka i Eze.Tamo postoji restoran
koji je nedostižan u spremanju rib-
ljih specijaliteta...
 Uvek imaš dobre razloge —   Traži ga njegova sestra Enida
prek ide ga Pamela.  Gladna sam.
Idemo da ručamo.
Odlučiše se za italijanski resto-
ran u rustikalnom stilu, iako je u
njemu bilo gužve, a i mnogo dima
koji je dolazio sa roštilja za pečenje
ogromnih komada mesa. Zatražiše
da meso bude dobro pečeno, jer ni-
kad se nisu bili navikli na francu-
ski način spremanja. Izabraše itaji
 ja nsko la ko vin o i fr an cuske sla t-
kiše.
Dok su jeli, Mos je pitao kako to
da Pamela nije svratila u bungalov.
 Nisam imala volju da tamo
sprema m za celo društvo, niti da os-
tanem sam a u šumi — od go vori
ona gledajući ga kroz trepavice. 25
 A, t ak o  r eč e M os.  O n d a
možemo posle ručka tamo.
 Imam zakazano kod frizerke u
šest posle podne, pa ti idi sam ili sa
Rondom, a ja ću doći kad uredim
kosu  odgo vori Pamela.
 Bez tebe mi se ne ide tamo.
Možda je u bungalovu još uvek i
naš tobožnji prijatelj Ahm ed 
reče Mos.
 On nije Ahmed, već Dem etrios
 ljutito upade Pamela.  I nije
»naš« prijatelj, već moj. I sigurna
sam da nije tamo.
 On da je u redu. Pozvaćem o
društvo na noćnu sedeljku  pre d-
loži Mos Erčet.
 Pozivaj koga hoćeš na svoju
jahtu, a bungalo v ostavi na miru.
Taj kuta k želim da osta ne pošteđen
gužvi i da u njemu mogu da se
od m orim kad se zaželim usam ljeno-
sti  odgo vori Pamela.
uglovima Mosovih usana, ali on ih
pokri kao da gladi lice isprobava-
jući je li obrija n.
 Onda ti predloži planove i za
več era s i za više dan a — reč e on
pomirljivo.
 Imam jedan posao za tebe 
reće Pamela.  Dobro znaš slikara
Martina Vajta?
 Znam  potvrdi Erčet.
Vajt.
 I to znam
 Ob ećala sam joj da će ga naći.
 A li to ne za vis i ni od tebe, ni od
mene — smrknuto reće Mos Erčet.
 Verujem da i Rond a zna da ne
gov oriš istinu — osmehnu se nje-
gov a žena.  Taj mladi slikar je to-
liko talentovan da bi bio jedan od
najvećih slikara Evrope da nije ono
što je postao. Fiksanje ga je uništilo.
 Ali nekome donosi znatne pri-
hode ono što on i tako nafiksan
stvara.

 Ostavimo to!  ljutito reće
Pam ela Erćet.  Devojka je otputo-
vala prvo u London, a onda će u
Rangun. Tamo narkomane leće
26
iglama i postižu zapanjujuće
uspehe. Tvoj posao je da ga kako
znaš i umeš otpremiš u psihija-
trijsku bolnicu u Rangun.
 Znaš li koliko to staje?
 N e želim da znam. Podnećeš  
raćun, ako nećeš da vratiš makar
deo onog što si pokrao od tog nes
rećnika  jetko reće Pamela.
On se naže k njoj i videći da
Ronda neće ćuti, jer posmatrala je
grupu mladih kako se bućno sme
šta u uglu gornjeg dela restorana,
pa joj šapnu:  
 Prihvatam, draga. Zaželeo sam
se da budem s tobom. Ako ćeš veče-
ras doći na jahtu, onda smo se spo
razum eli oko Vajta. Lično ću ga o d-
vesti tamo, lečiću ga i predati toj
devojci.
 Gde si se ukotvio?  upita
Pamela.
 N a delu koji se zove Avanp ort,
baš po sredini Kej di Komersa —  Hotel »Bonaparta«. Bilo je taćno
od gov ori M os s osmehom.
Pam ela samo klimnu glavom.
 Da li ćeš doći rano?  upita
Mos.
 Izgužvala sam sve haljine i
moraću ići u bungalov, pa ću sići
tek kasnije. Večeraću sa Rondom,
 jer sm o se o tom e već d ogovoril e.
Ipak, biću na jahti pre pon oći 
odgovori Pamela.
 —_ Im am iz nenađenje za te be 
reče Mos.
 I ja za tebe  osmehnu se Pa -
mela Erčet.
* njego va svojina, ba r on je tako m is-
Lukavi Mos Erćet je ‘pogodio da
će Pamela svoj hotel napustiti kroz
zadn ji ulaz, a Jarden A lber Pr em ier
pružao mu je mogućnost da u za-  
klonu čeka i da iskosa vidi ženu i
ako iziđe na prednji izlaz. Međutim,
on a se po javila obu čena u laku belu
haljinicu i žurnim koracima pošla  
Bulevaru Žan Zores. Za svaki slučaj
Mos je imao periku, velike tamne
naočari i, umesto košulje, nekakvu
tuniku koja je lepršala oko njega
slično od eći istoćnjaka. Kra tke pan
talone pod tunikom omogućavale
su mu da je upaše i brzo promeni
opšti izgled.
Seo je u iznajm ljena kola, jer nje-
gova bi Pamela brzo primetila, pa
ju je p ra tio pazeći da je ne izgubi.
Ona nije slutila da će je pratiti s
obz irom da to n ije činio još od dana
kad su se zbog jednog takv og njego-
vog ispada umalo zauvek razišli.
O be ćao je da se to neće ponoviti. Po
svoj p rilici sam o je postao oprezn iji
i ma skirao se da ga ona ne primeti.
Jer, kako bi in ače o tk rio n jene veze
sa rentijerom iz Švajcarske i arhi-
tektom u Parizu?
Na Garibaldi trgu umalo je nije
izgubio iz vida. Pomogla mu je
njena bela haljina. Primetio je ženu
ц belom kako ulazi u Ulicu Bona
parta i stigao da dozvoljenim sme
rom i ko3,4,3postojao sam ude u nju
u trenutku kad je Pamela ušla u
osamnaest časova i osam minuta.
On odmah ne nađe mesto da par-
kira automobil, pa je knižio skoro
deset minuta. Tada jedna kola kre-
nuše i on zaključi da je to dobro
mesto da parkira kola.
G or eo je od jeda. N ije to bila ljubo-
mora u pravom smislu te reći. Ko-
liko je puta ostavio Pamelu da sam
provede noć s nekom novom prija-
teljicom! Čak je postojao i prećutni
sporazum da o bračnim »izletima«
nikada ne govore. Mos Erčet ose
ćao se povređen u smislu napada
na njegovu svojinu. Pamela je bila
lio. Bio je nesrećan što nije mogao
da vlada njome kako bi hteo. Nije
smeo čak ni da je zlostavlja. Nikad
je nije udario , je r znao je da bi ga
to, možda, stajalo života.
Uživao je u tome da je ucveli
ubistvima njenih prijatelja. Čeka-
jući u kolim a, kako bi posle upao
kod Rajversa, ili ga dočekao napo

Iju i prisilio da ga sledi, u mislima
 je slika o nežnosti k oje počin ju da
izmenjuju Pamela i Hari Rajvers.
 To g a n a tera da ste gne v ilice i is tr či
iz automobila.
U obližnjem pansionu zamoli da
mu daju telefonsku knjigu i brzo
nađe broj Hotela »Bonaparta«. Za-
traži i dobi vezu, pa uz pom oć m ara -
mice priguši svoj glas.
 Je li to H ari?  upita kad mu
se Rajvers javi.
 Da, a ko ste vi? — od go vo ri Ra j-
vers, odnosno Hof.
 Jedan prijatelj... Nije važno ko
sam, već ono što treba da vam saop
štim.
 Slušam vas.
 K vam a je došla jedna dam a...
 N e m a o v d e n ik a k v e d am e !
 M ožd a i nem a... Ipak me saslu-
šajte  nastavi Mos Erćet unjka
 ju ći k ro z m aram ic u.  Jed an isto ć
njak u nekoj vrsti galabije, pratio je
damu u beloj haljini. Zbog nečeg
drugog sam podmetnuo prislušnu
spra vicu na skut njego ve tun ike...
 S a č e k a jt e m o m e n at!  p r e -
kide ga Haf, pa dade znak Pameli
da priđe i zajedno s njim sluša
onog što govori, a onda reče:
 N ek o je hteo da uđe, ali nije
nikakva dama, već kelner koji mi je
doneo piće. Nastavite!
 Taj tamnop uti muškarac u ga
labiji susreo se s jednim sebi slič-
nim muškarcem, koji je imao na
sebi šarenu košulju, tamne naoćari
i kra tke pan talone  nastavi Mos
Erčet. — G o v o ri li su grč ki, ko ji ja
srećom razumem, jer učio sam kla-
sičnu školu. Spomenuli su ime Hari
Rajvers. Muškarac u šarenoj košu-
lji je rekao da će upasti u Rajversov
apartman, ili sobu... To nisam do-
bro čuo. Zatim je pitao: »Jedno i
drugo zar ne?« Istoćnjak u galabiji
 je klim n u o gla vom . »N e k a um ru, ali
da se to dogodi u tišini To je moja
osveta, jer toj drolji nije dosta što
vara muža, već je odbacila mene
kao poderanu čarapu«.
 Je li to sve? — up ita H ari Hof.
 Da, sv e. .. O ni su se razišli i
više nisam ništa čuo. Ne želim da
budem umešan, pa neću reći svoje
ime, ali jed no m pr ilikom . . — za k- 27
ljuči Mos Erćet i prekide vezu.
Vrati se u kola i malo kasnije lice
mu se razvuče u osmeh kad je video
da Pa m ela izlazi, ali kad je nekoliko
sekundi kasnije sustiže i Hari Raj-
vers čelo mu se nabra i on žestoko
opsova. Tek sada primeti da je u
Ulici Bavastro parkiran veliki Raj-
versov automobil. »Lagonda« krenu
tiho i naglo ubrza vožnju. Dok je
Mos upalio svoja iznajmljena kola i
krenuo, »lagonda« nestade u nekoj
od ulica prema severu. Široke ulice
novog dela grada omogućavale su
brzu vožnju, pa Mos najvećom brzi-
nom pođe Bulevarom Z d’Rikje, ali
kod železničke pruge, odmah iza
podvožnjaka, odmah odustade.
Razočaran i željan maštanja o
osveti on potraži prvi kafe s ba
štom i smesti se pod stari platan.
Na ru či k onjak i kafu. Dugo je ćutao
u senci starog drveta. Jedna kafa
mu nije bila dovoljna, ili je to bio
podsvesni razlog da naruči još ko-
njaka.
 N ek a konjak bude dupli... Ili
 jo š b olje dajte mi celu bocu m arte la ,
a kafa neka bude jaka  reće de
vojci koja dođe na njegov znak ru-
kom.
 M ožda bi vam više koristila
neka druga uteha  reće tiho de-
vojka i značajno pogleda prema
stolu nekoliko koraka dalje.
 T am o je sed ela jed n a lepa, ali
očito ulična devojka One steknu
neki stil u oblačenju, šminkanju i
ponašanju, koji nedvosmisleno ot-
kriva da se bave najstarijim zana
tom.
 Hvala, de vo jko ... Ve čeras ne,
nikako... A i druge noći radije bih
s vo je ja d e p r i č a o v a m a  o d g o v o r i
Mos Erčet.
Bio je skinUo periku, ostavio je u
k o l i m a 1  obukao običnu belu košu-
lju s utkanim šarama i kratkim ru-
kavima, pa je bio privlačan čim bi
se osmehnuo.

 Biće mi milo da vas i drug i put
uslužim — reć e dev ojk a i od e da
donese kafu i bocu pića
28
 Tek kad se sm račilo, M os Erč et
ostavi bogatu napojnicu i nesigur-
nim korakom ode niz Arson ulicu
ostavljajući iznajmljena kola tamo
gde ih je bio parkirao Oko Limpija
luke stiže na Kej di Komers i prede
na svoju jahtu.
Spuštao se u kabinu skoro žmu
reći, jer dovoljno mu je bilo što je
stao na prvu stepenicu i napipao
ogradu. Jedan veći brod pravio je
senku nad jahtom i svetio s obale
nije prodiralo u unutrašnjost pa
Mo s Erčet poče da pipa tražeći pr e-
kidač.
U tom trenutku učini mu se da
mu giava otpada od tela i on izgubi
svest.
U svest mu je prvo prodro osećaj
bola u trbuhu i ispod njega. Bolela
ga je i glava, ali onaj drugi bol je
bio mnogostruko jaći. Mos s napo-
rom podiže ruku i upali svetio.
Nije mu bilo potrebno m nogo vre -
mena da utvrdi šta se dogodilo. Bio
 je iz u bijan po licu i ćelo m telu, ali
najneprijatnije povrede bile su
.medu n ogama . Otekline, m odri pod
livi krvi i na više mesta napukla
koža bili su centar bola. Trebalo je
što pre stići k leKaru. On pogleda
ručni sat i začudi se što je već dva-
deset minuta do pola noći.
Znao je da će Pamela stici u
vreme koje je odredila, pa odluči da
 je saček a i da on a p otraži lekara.
Pošto mu je na dohvat ruke bilo
zidno ogledalo, on htede da ga doh-
vati i uz njegovu pomoć bolje po-
gleda povrede na licu i po ćelom
telu Pod ok vir ogledala bio je zata-
knut list papira i on ga grozničavo
uze i razvi. Oči mu se raširiše, a
usta otvoriše od iznenađenja dok je
čitao
»Ovo je kazna. Ugrožavaš svoju
ženu. Ona nije bez zaštite, ni tre-
nutka U ho dio si je večeras. N a sta -
viš li da je mučiš, umrećeš uskoro i'
na najstrašniji način. Svoje nastra-
nosti zadovoljavaj kod drugih žena
Demon, koji očekuje tvoju grešnu
dušu«.
Mos Erčet uzdrhta i zgužva
pismo, ali ga ne baci, već ga strpa u
džep svojih kratkih pantalona.
Uskoro odjeknu zvono, čiji taster
 je bio p rik riv e n na o gra d i jahte, pa
'om e znao da to dolazi Pa
 Jn se s n ap orom po d iž e na
i tako je sačeka.
Ušla je unoseći svežinu mora i
miris parfema, nasmejana i s pake-
tićem pod rukom. Kad ugleda izubi-
 ja no M o so vo lice, ona iz nenađeno
priđe.
 Šta je s tobom ? Ko te je tako
un ak azio? — upita on a stvarno
iznenađena, ili odlično igrajući
ulogu preneražene žene.
 N ije sam o to — od go vo ri Mos
Erćet i otkri telo.
 U žasn o... Otrćaću da nađem
lek ar a  izusti ona i krenu.
 N e t re b a  r eć e Mos.  Do
malopre mislio sam da je mnogo
gore. N ek o je to učinio vrlo stručno.
Donesi mi samo sandučić s priruč-
nom apotekom i pomozi mi da sta-
vim obloge i flastere.
O n a posluša i uskoro je Mosu
bilo lakše. Bolovi su se smanjivali, a
rane i mourice su bile pod flaste-
rima. Tada on izvuče zgužvano
pismo iz džepa kratkih pantalona i
pruži joj ga.
 Jesu li u to um ešan i i tvoji
prsti?  upita on.
Dok je čitala, na licu joj se videlo
da je iznenađena. Umesto da mu
odgovori, ona upita:
 Je li istina da si me uhodio ve -
čeras?
 Za r je to važno "7
 I te ka ko Ja te nisam prime
tila, jer inače ne bih otišla ka Raj
versu.
 Ti priznaješ?!
 Da... No mislim da to nije
važno. Između mene i tog momka
nema ništa sem početnih simpatija.
Brine me nešto drugo.
 A šta to. Pam ela?

 — Iz o v o g p ro izla zi da sm o i ja i ti
pod nečijim nadzorom. To me
brine..
 — A ne to što m i neko preti
smrću?!
 — I to, razu m e s e ...
 — Da, »ra zu m e se  podsm ehnu  
se M os Erćet.  Teb i ne preti, jer
demon i devil su sinonimi u i
 je zik u ...
 — In sin u acija! M oj otac ne d i   Ne.
postupio tako  Ijutito reće Pa-
mela Erčet.
 — Pa ko je D em on? N a pisan o je
velikim D.
 — N e pod n osim da m e bilo ko
uhodi  zam išljeno reče Pamela.
 — Ja to viš e neću čin iti, Pamela.
 — M edu n am a nešto m ora da se
pro m eni  reče ona tiho, ali tonom
snažne odlučnosti.
 — Šta p red la žeš?  upita Mos.
 — O d o v o g tren u tk a b ić em o kom -
panjoni Samo kompanjoni u poslo-
vima. Naš brak ovog trenutka biće
sam o pa ra va n za javnost — jetko
reće Pamela.
Mos je ćutao nekoliko trenutaka,
koji su u tišini i uz jedva čujno šljap  
kanje talasića o bokove jahte izgle-
dali dugi kao nekad sati. Konačno
on reče
 
 — P rih vata m , P a m e la 1 Jedin o te
molim da mi kažeš ko me je napao
večeras.
 — Ja to ne zn am . M o žda ti ne bih
rekla i da znam, ali sada ti se ku-
nem da ne znam. A to'i mene zabri-
njava.
 — V eru jem ti. .. Im a li još šta o
čemu treba da se sporazumemo?
Do sada nismo Utvrđivali koliko od
čiste zarade pripada tebi. Predloži
nešto...
 — Jedn a tre ćin a.
 — T o je pošteno, ia k o ja u stv ari
radim i rizikujem, a ti održavaš
vezu s o c em ...
 — T o im a svoju cen u  p rekid e
ga Pamela.
 — N e p ro tiv im se  reče Mos. 
Ima li još šta o čemu je važno da se
dogovorimo?
 Im a !  p o tv rd i P a m e la i zg o v a -
raju ći tu reć k roz stisnute zube. 
Ne ubijaj moje prijatelje, Mos!
 P a m e la 1 . N isa m ...!
29
 U bio si i Dem etriosa. Imam
dokaze. I ne pokušavaj da poričeš,
jer to će mi biti znak d a ti viš e ništa
i nikad ne verujem!
 Jesi li s R ajv ers om bila u bun-
galovu?
 Pa otkud znaš?
 D ovoljno je što znam. Leševi su
nestali, ali ne i dokazi o tvom zlo-
činu., U bio si Šv ajc ar ca i Fran -
cuza. . S p rem a o si se da u biješ Raj
versa... Kad bih samo znala ko te
drži na oku.
 Taj drži i tebe  tiho reče Mos
Erćet.
 O tkriću ja to, Mose. A sada da
ponovimo dogovor o slikaru
Vajtu...
 Čim mi bude bolje, otputovaću
k njemu. On je sada u Tulonu. Od
vešću ga u Rangun, kako sam obe-
ćao  reče Mos.
 N e t re b a  o d g o v o r i P am e la .
— S aćekaćeš nje govu sestru u M o -
naku, pa ćeš je jahtom uz obalu od-
vesti do njenog brata. Pokušaj i da
je osvojiš, jer je lepa. a m ožda i de
vica. Ti imaš ono sredstvo, ako ti
»aparatura« nije razorena.
 Da li m i se po dsm eva š i na taj
način pretiš da ne prilazim F.nidi
Vajt?
 Ne, nika ko! Želim da je osvojiš,
ali i to da omogućiš lećenje njenog
brata. To sam obećala. A kad ja
dam reč, onda je se i držim. Inaće,
moralne norme propisujem sama
sebi... — Znam, tvOj vrhu nsk i.m o-
ral je biti najnemoralnija žena pod
nebom — nasmeja se Mos.
 Ja ću sad da odem Hoćeš li da
pozovem lekara?  upita Pamela.
 Ne on mi ne tre b a ... Pronađi, o
svemu obavesti i pošalji k meni
Rondu 7  odgovori njen muž.
 Biće urađeno!  reće Pamela.
 Evo i obeća no iznenađenje.
O na uzt' pa ke tić i od vi jednu sede-

fom i srebrnim inkrustacijama
ukrašenu drvenu kutiju. Otvori je i
pokaza mu dve boćice od ljubiča-
stog stakla.
30  F e ro m o n  r e će o n a s u zd a-
hom.
 To je prosto neverovatno! 
uzvikn u on. — Za ista si me izn en a-
dila, jer dogodilo se nešto neo-
bično. .. I moj poklon je nešto slično.
On ispod ležaja izvuče; kartonsku
kutiju, o tvo ri je i po ka za šest bo čica
od kristalnog stakla i s ukrasnim
čepovima.
 O vo je dr Dejdov SSM.
 Uzeću ga — reče Pamela. —  Erčet.  V aljda nije uh apšen ...
Feromon sam platila dve hiljade
dolara, a znam da SSM košta još
više. Ipak sve ostaje u porodici.
Bilo je to rečeno s cinizmom, ali
ipak izazva Mosa da se nasmeje.
Smejala se i Pamela Erčet.
 M nog o puta sam mislio zašto
'nismo uspeli da živimo u slozi i da
budemo srećni  reče Mos.
 I do čega si došao?  upita
Pamela.
 Jednaki smo... U pr irodi
postoje magnet i elektrocitet. Isto
polni se odbijaju...
  — A li mi nism o istog pola, ak o ti
nisi pešk ir  nasmeja se Pamela.
 Nisam. Ljudski pol je nešto
drugo. Mi smo naistom polu mo-
rala i shvatanja. Zato se odbijamo,
a li i p r i vl a č im o — o d g o v o r i M o s
Erčet.
 Glupe razgo vore ostavim o za
časove prinudnog boravka jedno
pored drugog  zaključi njegova
žena i lakim koracima se uspe uz
četiri stepenika.
On je osećao kako je malo zalju-
ljala njegovu laku jahtu. Zbog ne-
čeg a on oseti neodoljivu potrebu da
plaće. Jecaji potresoše nejgova ra-
mena. Bolovi ga nateraše da se
smiri. On ubrisa oči, ugasi svetio i
pokuša da spava. Nije uspeo sve do
pred zoru, kad na jahtu stiže Ronda
Farel.
 Ponešto sam ćula od Pamele.
Zato pokušaj da spavaš, a ja ću ost-
ati uz tebe. Šta je s tvojim morna-
rom?
 Od lutao je nekud i već ga
nema tri dana  odgovo ri Mos Er-
čet.
 On je bio tvoj pr atila c... Kako
mu ono beše ime?
 Džo Siler.
 O, pa ja sam zab orav ila da mi
 je ja vlj en o o njemu. O n je bio n ajb o-
lji re vo lvera š S everno g gazde. Devil
ga je poslao da štiti tebe i Pamelu.
M oraš znati gde ti je nestao  reče
Ronda Farel.
 T o m e za b rin ja va — reče Mos
 A z b o g č e g a bi p o l ic ija m o g la
da uhapsi stranog državljanina,
koji se dobro čuva da ništa ne po
greši?
 Medu nam a nem a ta; ai,
Ronda. Ti od mene nisu krila da si
u neku ruku glavni insp^ktor ne
samo Severnog gazde, nego celog
njegovog saveza. To sam proverio.
Devil te veoma ceni...
i šta ciljaš, M ol?  prekide
e ida Farel.
 H o ću d a s ve z na š  o d g o v o r i
Mos. — Ja i S iler likv id ira li smo
 Tu rčin a, odnosno D em etrio sa ...
Pogrešio sam. Mržnja i ljubo-
m ora. .. LI toj pucn javi S iler je r a -
njen. Pokušao sam da ga spasem i
krenuo da ga čamcem dovezem na
 jahtu. M eđutim , iz dahnuo je u toku
noći. Spu stio sam g a u m ore tužan i
nesrećan zbog svega...
 Pa šta da činimo, M ose? Ja ne
smem ništa tajiti pred Severnim
gazdom. Moraću da ga obavestim
 r e če ona.
 O baves ti ga, ali me uzmi u za-
štitu. R eci d a je Pam eli pr etila opa s-
nost od Demetriosa...
 A zašto bih? Pa to bi bila laž.
 Čuj me do kraja. Sa Bertelo
žom u zajednici uđesili smo tog
istambuiskog gangstera. Uzeli smo
mu sav novac, zamak i skriveni
heroin. Sve to vredi više od milion
dolara. Neka to pripadne tebi, ali
pod uslovom da mene i Berteloža

podržavaš pred Severnim gazdom
 — p red lo ži M os E rčet pažljiv o p ra -
teći izraze na Rondinom licu.
 R az m isliću... V rede lo bi to, ali
uz osiguranje. Postoje planovi, koji
m ogu da se uk lope u tvoj p red log, a
da pri tome ti i Bertelož ništa ne iz
 _ gubite, već da dob ij ete — o d go vo ri
' Ronda.
 Ti m e spasavaš! Dođi bliže da
ti po ljubim ruku!  uzviknu Erčet.
 N e treb a... Spavaj, M ose ...
Ćim stignem, postaraću se za jed-
nog d ob ro g m orna ra, koji će ti biti i
dobar pratilac. Već imam u vidu
idealnu ličnost  reče Ronda Farel
i ugasi svetio.
VI
Narednih pet dana izgledalo jao
da su svi u nekim tihim, tajnim pri
p iom ; ma. Da je to istina n ajbolje
su znali Pamela Erčet i Ronda Fa-
rel.
 T o g p eto g dan a posle n ep ril ik a
koje su zadesile Mosa Erćeta, njih
dve su se sunčale usam ljene nc m a-
lom platou stene pod tv rđ a v .. :'a
sto sedamdeset osam'metara vuč-
kom Mont Boranu. Tu su bile si-
gurne da niko ne može čuti, niti
ometati svojom blizinom, jer na de-
setak koraka uokolo nije bilo me
sta da se neko ispruži i dobro sme-
sti radi sunčanja.
 M os drži reč u svemu  reće u
 je dn om trenutk u Pam ela Erćet. 
Već m i je isplatio sedam hiljada do-
lara, što je prva za rad a ko ja mi pr i-
pada.
 1  sa mnom je bio fer. Ispiatio
mi je prvih dvadeset hiljada dolara.
O n ne sluti da smo se nas dve spora
zumele oko podele onoga što su
oteli Demetriosu. I pravo je da pola
plena pripadne tebi, jer, za boga
miloga, pa on je bio tvoj ljubavnik
 T i si na gubitku i p rip ad a ti odšteta
 šaputala je Rond a Farel.
O n e su se ob e slatko sm ejale usta
 ju ći da m alo pliva ju , pa da se opet
vrate i izlože jakom avgustovskom
suncu. Kad se opet ispružiše jedna
uz drugu, Ronda upita:
 Kak o napreduješ sa Harijem
Rajversom?
 Iako još nismo prisni, uživam
u svakom trenutku provedenom u
njegovom društvu. Nećeš mi ver 31
ovati, ali sigurna sam da me on na
neki tajanstven način menja. Još
sigurnija sam da ga sve više volim
 od govo ri Pamela Erčet.
 On je zaista divan čovek. N e-
ćeš mi zameriti, ali moram ti ot-
kriti da nisam o stavila sve samo na
ličnim utiscima.
 O če m u g o v o ri š? !
 Postoje naše ve ze i u Londonu.
 Pa?
 Tražila sam da se prove ri sve
što su nam o sebi ispričali Hari i
Ronald.
 Nisi m i to rek la... Ipak, ti si ta-
tina p over enica i ne zam era m ti. Pa
kakve su vesti?
 H ar i je, kao što ti je i rekao,
završio studije istorije umetnosti, a
zatim i fiziku. Studira još uvek i
pravo...
 A li njemu su već trideset i dve
godine. N ije više za studije, sem ak o
mu je bogatstvo takvo da to čini iz
uživanja  zamišljeno reče Pam ela
Erćet.
 On je prosto gen ije misli, dela i
veštine. Ume da slika tako da nje-
gove kopije velikih majstora niko
ne može da prepozna kao delo tu-
đih ruku. Posetio je Pikasa, kad je
bio živ, bar tako se priča. Pokazao
mu je jednu svoju sliku u Pikaso
vom najnovijem stilu. Starac ju je
gledao s oduševljenjem, osmehnuo
se Hariju, uzeo četkicu, umočio je u
boju i potpisao se na sliku. »Prove-
seli se malo, mladiću, ov de u Parizu.
Ako ti ponestane novaca, naslikaj
 još nešto. Potp is aću se, jer neće me
biti stid da tvoju sliku priznam kao
svoju«, rekao je starac. Bili su se
sprijateljili, ali na Hđrijevu nesreću
starac je uskoro um ro  pričala je
Ronda Farel.
Pamela Erčet je zadivljeno slu-
šala o vajanju, restauratorskim
podvizima, umetničkom rezbare

nju, popravkama starih stavova
ogrom ne vrednosti i sličnim poduh-
vatim a Ha rija Rajversa. i  A li to
ispada da je suviše pošten. Kako da
32 uk lop im o u n aše pla> ove da
to
preuzm e poslove oko praha?  pri
meti ona na kraju.
 — O tom e tek sada hoću da g o -
vorim. On je i usamljeni gangster.
Sasvim je sigurno da je izveo neko-
liko kompjuterskih krađa iz lon-
donskih banaka...
 — K akvih krađ a?!  začuđeno
upita Pamela.
 — D obro si ču la: kom pju terskih !
 To je sada n a je fik a sn ij i oblik p ljač-
ka nja ba na ’ a. Sećaš li se ra zg o -
vora u prisustvu tvog oca kad smo
zadnji put bile u Čikagu?
 — D a ... A li nis am m o gla ni da
razum em ni da poverujem. Uz. po-
moć kompjutera neke banke udesi
se da on »isp lati« bez raz loga velike
sume novca na nečiji račun u zem-
lji, ili izvan nje. To je suviše za moje
znanje iz elektronike  osmehnu
se Pamela.
 — H a ri R a jvers im a svoje ra čun e
u neko liko švajcarskih banaka, ali i
u nekim većim centrima u Sjedinje-
nim Državama, Australiji i ko zna
•gde još  pr iča la je Ron da Farel.
 — Šta će mu Onda rizic i s d ro -
gom ?  upita Pamela.
 — N o va c se troši, k om p ju teri
usavršavaju i mnogi unosni poslovi
to prestaju da budu. Droge su
prljav posao, ali jedini koji postaje
sve unosniji. Tu se okreću banos
lovne sume. Hari Hof izgleda kao
nevinašce lepih, sočnih muških
usana, lepog stasa i nenadmašnih
sposobnosti da bude zanimljiv u
svakom trenutku. Međutim, postoji
nešto slično strastima lovca. Tako
 je i s p o slo vim a u podzem lju, k ao i
na berzama, u trgovini i ban-
karstvu. Uvek neko hoće da odere
kožu ostalima i to postoje ne samo
potreba, već i strast. Obaveštena
sam da je Hari već pokušavao u
Londonu, ali tamo je opasni Roj
K arv er zvani Kazanova. H ari je do-
bio opomenu i shvatio je da se
m ora povući — ispriča Ronda Fa-
rel.
 A tvoj mornar? Nikako mi se
ne uklapa priča da je on običan
mornar. Ponaša se kao kakav lord,
a kad se šali pomisliš da ]e najbolji
glumac sveta. Primetila sam i to da
 je sav u o žiljc im a, ali kao da g a je to
očvrslo toliko da je snažan za
dru gu dvo jicu — reč e Pam ela.
 Ima u tom e nečeg čudnog. Ro -
nald Hačinson je zaista bio... Podv-
lačim bio! običan mornar. Ti si ipak
dosta obrazovana žena. Uzmi samo
primer Džeka Londona. Zar nije
bio i sluga, i poljski radnik, i
mornr? Šta sve nije bio?! A ko-
načno? Kaži!  padala je u vatru
Ronda Farel.
 To je doba r primer. Znam još
najmanje pola tuceta velikih pi-
saca, ko ji su bili skitnice, ob ični ra d -
nici i u nekom trenutku siromašni
toliko da su se davili u bedi, a sada
su slavni širom sveta. Kad je neko
ge n ije...  gov orila je Pam ela Er-
ćet;
 Baš u tom e je stvar. Ro nald i
Hari ne bi mogli zajedno ni neko-
liko dana, a ne godina , da ih ne veže
genijalnost. Istina, moj Ronald je
ipak prava bitanga. Pričao mi je, na
primer, kad je jednom bio gladan i
bez novaca, nije se ustručavao da
mlatne uličnog prodavca palačinki
u Parizu i da pokupi ispečeno testo
zajedno s teglom džema. U Beču je
opljačkao trgovinu, ali u Londonu
 je isp ra zn io sef je dne bake 
ispriča Ronda Farel prekidajući
Pamelino glasno razmišljanje o
slavnim piscima.
 Imam utisak da je on i opasan
tip  prim eti Pamela.
 Još kako!  uzviknu Ronda. 
Međutim, Ronald je od one vrste
gangstera koji drže do svoje reći.
Ono što obećaju, izvrše do tančina.
Imaju neki svoj moral... Možda
sam ja zaslepljena ljubavlju. Među-
tim, važno je da oni nisu sumnjivi s
naše tačke gledišta. Nisu policijski

doušnici. Trenutno ih policija ne
goni. Nisu strani agenti, što znači
da im ne preti opasnost. Hari Raj-
vers je čak počeo da uživa i među-
2  X - 100 (696)
'  33
narodn i ugled kao restaurator ošte-
ćenih umetnićkih predmeta. Obra-
ćaju mu se muzeji, bogati kolekcio-
nari, crkve...
 Dakle, m isliš da su pra vi ne
samo za naše planove, već i kao lju-
ba vn ici? — upita nasm ejana i oh ra-
bren a Pam ela Erčet.
 Baš to sam htela da ti kažem.
Brine me sam o H arijevo interesova
nje za onu devojku  odgo vori
Ronda.
 To će ga proći.
 Na da jm o se... Ipak, m oram ti
reći da sam obezbedila izvestan
nadzor i nad Harijem i nad Ronal
dom
 Zna m tvoj stil rada, iako ne
shvatam kako stigneš da sve držiš
Па oku. Sve tajne Evrope držiš u toj
svojoj lepoj glavi.
 Preteruješ, dra ga Pamela. Ne
sve tajne Evrope, već samo tajne
pos lova s drogom . A li im am ovlašće
nja i po m oć tvo g n edostižnog ta te...
No neću da te opterećujem svim
tim poslovnim razgovorima. Važno
 je da m i budem o srećne. V raćam se
na ono što me brine u odnosu na
Harija. S malo novaca obezbedila
sam da hotelska centrala i u hotelu
na obali i u Hotelu »Bonaparta«
prisluškuje njegove razgovore.
Zvao je London i vodio neke nera-
zumljive razgovore, ali sasvim ra-
zumljivim jezikom zvao je stan
Enide Vajt...
 I šta je b ilo ? ' uzbuđeno je pre -
kide Pamela Erčet.
 En ida se javila i bila je hladna.
Rekla je da ne žeii da održava vezu
s čovekom njegove vrste. Zamolila
ga je da je nikad više ne uznemi
rava. Srećom, on je sujetan i pono-
san muškarac. »I neću, budite si-
gurni, gospođice. Zbogom!«, dovi-
knuo joj je i prekinuo vezu. Sada
sve zavisi od tebe.
 Sve je spremljeno. Iznajmila
sam on u m alu vilu na steni ko d sve
tionika ispod La Turbijea. S ljubav-
lju sam je uredila. Tamo ima pića i
hran e za nekoliko m eseci, a obližnji
restoran visoke klase spremaće
nam gozbe kad god i gde god zaže-
limo. Istina, cene su paprene. A ja
sam ih udvostručila sa zahtevom
da »im a i ono što nema«, ako zatra-
žim. Odgovorili su da će stvoriti i
ono što su tražili rimski carevi za
svoje gozbe, ako zatražim  pr i-
čala je s ponosom Pamela Erćet.
 N a d a m se d a će to o d o b r o v o -
ljiti H arija, a li sig ur na sam da je ,
sve to manje važno ođ tebe same.
Pa, muškarac koji bi ti odoleo i ne
treba da živi, jer i nije mušk arac 
reče Ronda.  Ti znaš ne samo tri-
kove o ko jim a smo razgova rale, već
instiktom umeš da otkriješ nove,
koji će ga »slistiti«.
 Slučajno mi je u tome pom o-
g a o i M o s  r e će Pa m ela .
 O !  t rž e se R o n d a F arel. 
Kako ti je to Mos pomogao? Moraš
biti oprezna. Dobro znaš šta se do-
godilo tvojim prijateljima.
 Znam... Čekaj da ti objasnim
 o d g o v o r i P am e la .  O n e n oć i
kad je neko prebio i skoro kastri-
rao Mosa, on mi je bio spremio po-
klon za iznenađenje. Čudnom
igrom slučaja sličan poklon sam
ponela i ja njemu.
 Šta ste to pok lanjali jedno dru-
gom u takvim prilikam a?  upita
Ronda skoro strogim glasom.
 Ja sam njemu odn ela kutiju s
dve bo čice ferm on a, a on je, zam isli,
imao spremljen paketić s četiri bo-
čice SSM m irisa za mene — od go-
vori Pamela.
 Uv ek se plašim otr ov a ... — p ri-
meti Ronda.
 Mos je mo gao da me ukloni još
davno, ali on želi da živim. Zna i to
da bi ga moj otac našao m ak ar i na
kraju sveta. Sredstvo je pravo i
bezopasno  um iri je Pamela.
 N e znam m nogo ni o termonu,
ni o tom SSM mirisu  reče Ronda.
 — P rič aj mi šta ti o to m e znaš.

Pamela predloži da malo plivaju
pa kad se vratiše poče da priča.
Biia je dobro obaveštena, jer svaka
žena sanja o svojoj privlačnosti, a
34
one najlepše najviše. Hoće da su si-
gurne u svoje trijumfe u svakoj pri-  
lici. Izvesni dr Džordž Dod, šef istra-
živača na Varvik univerzitetu u Ve-
likoj Britaniji otkrio je hemijsku
supstancu koja svojim jedva oset
nim mirisom tera žene da odmah
»izgube glavu«. Supstanca ima mi-
ris sličan onom što ga širi sanda
lovo drvo. Međutim, muškarci izja v-
ljuju da im je taj miris odvratan.
 Iako ne razum em šta to sve
znači, zapamtila sam da je za de
lovanje tog isparenja odgovoran
feromon alfaandrestenol, koji pri-
pada grupi steroida, a ulazi u sa-
stav polnog hormona. Da te podse
ttm, fermoni su različite hemijske
supstance, koje izlučuju životinje
da bi izazvale odziv na parenje je-
dinki iste vrste, kao što je kod
mrava, leptira ... — pričala je dalje
Pamela Erčet.
 S to j1  uzviknu Ron da Farel.
 Dobiću upalu mo zga od sunčane
pripeke i toliko nauke! Ispričaj ti
meni to ako možeš jednostavnije.
Pamela se mučila da tako i post-
upi. Objasnila je da je, eto, otkri-
vena neka vrsta ljudskog fero
mona, za koji se nije znalo da post-
oji. Dr Dod tvrdi da je alfa an dr este -
nol u stvari ljudski feromon. Među-
tim, taj feromon se crpe iz ljudskog
znoja, suza, ili ušne masti. Postupak
 je tajna, a skup je i težak. No
dejstvo je stotinama puta jače od
dejstva mošusa. U istraživanjima
oko mošusa i feromona učestvuje i
hemićar Džon Dilingvort., koji je
otkrio da za »olfaktorni efekat mo
lekul mirisa mora imati četrnaest
do osamanest ugljenikovih atoma,
a sferične gorme 0,9 do jednog na
nometra u prečniku...«
Ronda opet zavapi za milost i
Pamela nastavi da priča bez nauč-
nih detalja. Obavest.i je o tome da je
britanska vlada zabranila dalja
istraživanja oko ferom ona i progla-
sila to vojnom i državnom tajnom
N o to je bilo uzalud, jer ta jne laba ra
to rije su p ro ra d ile i kao što se može
kupiti morfijum, ili heroin od kri-
ju m čarsk ih m reža , tako se kupuje i
feromon za sigurno zavođenje
žena.
Međutim, postoje i žene koje hoće
nekog da zavedu. Nekima nedo-
staju čari, a pretiće novac. Treba
im priteći u pomoć. Hemičari su
pronašli mirisne molekule koji neo-
doljivo privlače i uzbuđuju muš-
karce. Sada oni »gube glavu«. Po
naučnom nazivu koji glasi: seksu-
alni signalni molekuli, miris je do-
bio skraćeni naziv SSM. Njegovu
diskretnu upotrebu muškarac ne
može da otkrije, ali kad se nade
sam sa ženo m koja želi da ga osvoji
i tim sredstvom, on oseti neodoljivu
želju.
 — I tako ćeš ti udesiti d a H a ri »iz-
gubi glavu«. Znam gde će se ona
posle naći — nasm eja se Ro nda Fa-
rel — Srećo m , Ron aldu ne treb a
SSM. On nasrće kao sumanut.
 — I H a ri bi m ene već strasno vo
leo da nije bilo one devojke  reče
Pamele Erčet.
 — S igu rn a sam da će te voleti, ali
uspeš ili da dobro skriješ, ili da po
tisneš iz sebe neke osobine  za-
mišljeno reče Ronda.
 — Znam na šta misliš.
 — Bilo bi dobro , ako znaš.
 — R eč je o m ojo j la kom is lenosti,
a ona je »stanje najžešćeg otpora«,
kaže Simon de Bovuar. Ta fran-
cuska književnica je u pravu, ose
ćam to. Možda bih ja bila drugačija
da nisu, kakvi jesu, moj otac, muž i
mnogi iz moje okoline. Jedino ti... 1
ti si od iste vrste, ali ima u tebi ne-
što. .. Možda je tačno ako kažem da
u tebi nema ono nešto od čega dola-
zim »u stanje najžešćeg otp ora « 
zamišljeno je govorila Pamela Er-
ćet.
 — Ponekad m is lim kako je dna to-
liko pametna žena može da počini
sve on e glupo sti — na sm eja se
Ronda.

 Ra zm išljala sam i ja o tebi 
reče Pamela.  Ponekad posum-
njam u to da si stvorenje bez prin-
cipa. m ora la i sposobnosti za prava
osećanja, a on da me iznenad i oseća
nje da si mi draga, ali ne zbog tvo-
 jih m ana. već zb o g nekih oso bin a,
koje su možda dobro skrivene
vrline.
 Oh, Pam ela! — uzviknu Ronda
Farel.  O va duboka razmišljanja
pretvoriće nas u mudrace, pa će
nam možda izrasti i duge bele
brade.
Odmah zatim ona sa stene skoči
u vodu. Pamela ju je sledila i njih
dve su pružale zaista lep p rizor dok
su plivale, gnjurale se i izvodile pli-
vačke veštine na vodi. Iz mora  
odoše da urede kosu i da se pri-
preme za večernje trenutke.
Hari Hof beše završio razgovor s
Lunom i zurio je u uzanu papirnu
traku, koju je bio istrgao iz čitača i
sa koje su nestajala slova. Lun je
odnekud znao da je Enida Vajt do-
bila obavest da će naći brata ne u
Rangunu, kako joj je Ronda bila  
obećala, već u Monaku. Mos Erčet
će je ukrcati na svoju jahtu i od
vešće je u Tulon. To je zabrinjavalo  
Harija, iako je na neki volšeban
način Lun saznao da će Ro Hać
postati mornar na Erčetovoj jahti.
Sam Ro o tom e n iti je šta rekao, niti
 je zn ao. P re d va sata, za vrem e
ručka, bili su zajedno i razgovarali
o planovima ne samo za taj dan i
sledeću noć, već i za neko duže
vreme.
Mornar i Ronda Farel su se bili
dogovorili da se te večeri nađu, a
Hari je prihvatio predlog Pamele
Erćet da zajedno večeraju u jednom
restoranu kod La Trubijea, gde će
mu u blizini pokazati jednu lepu
malu vilu, koju želi da kupi, jer ne
želi više da odla zi u bun galov koji je
podseća na tragični događaj.
*
Dok je razmišljao o svemu, trze
ga zvon jenje telefona.
 T r a ž e v a s iz L o n d on a  r eč e
telefonistkinja iz hotelske centrale.
 Pr ipr em ite se, jer uključiću vas
odmah.
Sem Luna. u Londonu niko nije
znao gde se Hof nalazi tog tre-
nutka. Niko sem Enide Vajt. Hofu35
snažnije zakuca srce i u njemu
planu nada da se devojka pokajala
zbog načina na koji je s njim raz-
govarala zadnji put. Zato je poznati
Lunov glas izazvao malo razočara-
nje.
 Š ta r a d iš ?  p i ta o je Lun. 
Ćitaš li šta zanimljivo?
Bila je to dogo voren a š ifra za upo-
trebu telefonskog uređaja za pre
nos i čitanje izgovorenih reći uz
pom oć telefonskih veza.
 Baš sam otv orio jednu knjigu.
T ren u ta k d a je o stavim  o d go vo ri
Hof.
 Tren u tak k asn ije čita o je k roz
uveličavajući okular:
»Ti naveče treba da ideš s gospo-
đom Erčet na večeru. Ona je tamo
unajmila malu vilu«, pojavile su se
ispisane Lunove reći.
»To je istina, ali kako si saznao?
T ek ju tros sm o se d o go vo rili, a ja
sam smatrao da nije važno da te
oba vestim o tome«, otpisa H ari svo-
jim uređaje m .
»Ima dosta načina da se prisluš-
kuju razgovori. No sada nije važno
kako sam sve saznao, nego šta sam
saznao. Pamela želi da se posluži
sredstvom koje među hemičarima
nosi naziv SSM miris...«
Dalje je objasnio suštinu SSM
m irisa, ko ji je po dejstvu sličan fero 
monu, o kom e je H of do sta znao, ali
deluje privlačnom snagom na m u-
škarce.
»To me ne zabrinjava, ali muči
me to što Enida Vajt može da
strada kad se nađe među zločin-
cima kakav je Mos Erčet«, napisa
H a ri Hof. _ т •
»Nema opasnosti, jer Ro Hac
stupa u službu Mosa Erčeta. Biće
njegov m orn ar na jahti i stalni pra -
tilac na kopnu. On će paziti na
Enidu, a a ko zatreba, bićeš i ti u pra -
vom trenutku i na pravom mestu«,
odgovori Lun.

Hari Hof je bio zapanjen onim
što je pročitao, pa u trenutku
nestrpljivosti pređe na običan tele-
fonski razgovor.
36
 Jesi li ti zaista u Londonu? 
upita sumnjičavo.
 Zar ti nisu rekli odakle zovem?
 — o d vra ti Lun pitanjem .
 Rek li su... ali sve to ... Iznena-
đen sam, jer Ronald mi nije ništa
rekao.
 N i on još ne zna.
 Onda oprosti zbog nesmotrene
upadice  zaključi H ari Hof.
Oni opet pređoše na šifrovani,
nemi razgovor uz pomoć uređaja
za telefonsko pisanje i čitanje.
»Dosta lepih reči i malo veštine
dovoljni su da čovek ne povredi su-
 jetu žene. To bo žn ja is povest o tre -
nutnoj bolesti može da po-
mogne. ..«, pokušavao je Lun da sa
vetuje Hofa.
»Mislim da slutim kako si ti izbe
gavao neke lepe žene. Ova ovde je
moja briga i ne bih voleo da neko
prisluškuje kad sam s njom«, odgo-
vori ovaj.
»Budi bez brige. Ako želiš, neka
Ha č pre uzm e i taj teret. S malo fer o
fflona, ili horselske vodice uspeće
da mu Pamela jede iz ruke«.
»Ne smeta meni trenutna veza s
Pamelom, već ono što posle može
da mi se dogodi. Ona je jedna od
najlepših žena koje sam video u
svom životu. Neko je rekao da se ne
čudi kako je Kazanova uspevao da
osvoji toliko lepih žena, već kako
mu je polazilo za rukom da ih se os-
lobodi. Hoću li ja mo ći da se os lob o-
dim Pamele?«
»Život stvara m noga rešenja. T re-
nutno ne mogu da ti dam pravi sa
vet«, zaključi Lun.
Pozdraviše se otvorenim go-
vorom i prekidoše vezu. Hari Hof je
dugo razm išljao o svemu. On da ode
da potraži Haća. Nađe ga kako
ispija jedan od onih neobičnih kok-
tela, čiji sastav je sam kazivao kel
nerima.
 Dakle, šta radiš budući prvi o fi-
ciru na jah ti Mo sa Erčeta ? — upita
Hari Hof.
 — T eb i je on bliži i pre bi tebi sle
d ov ala ta dužnost, jer ljubavnik je u
neku ruku rođak mužu te žene — 
odgovori nasmejani Ro Hač.
Posle još nekoliko dvosmislenih
šala Hof postavi neposredno pita-
nje o Hačovoj budućoj dužnosti uz
Mosa Erčeta. On se zakle da o tome
ništa ne zna. Hari Hof mu se pri-
bliži i u uho mu šapnu:
 — A li Lun to zna u Lon donu. I
mora da je tako.
 — Počeću da psujem kao moj ta
tica Sam, milion mu proročansta-
va! — o d go vo ri Ro Hač. — N ika d
nisam ni sanjao da služim Mosa
Erčeta.
 — Izgle d a d oživ ećeš to na javi 
reče Hof.
 — J es i li ti šta pio, m om če?
 — N i kapljice!
 — T a k o i treba, je r kad sedneš u
»lagondu«, a pored tebe se nađe
Pamela Erčet, pa krenete u mrak,
treb a im ati bistru glavu — smejao
se Ro Hač.
 — K o lik o znam i na dohvat tvojih
ruku biće divna kolena i zanosna
bed ra R ond e Farel. A ti ispijaš kok -
tele od čijeg mirisa mačke beže na
drveće, a psi zavijaju iz daljine.
 — A li m oje ruke bić e slobo dne.
Vo ziće ona  cerekao se Ro Hać.
 — A kuda vozi dam a? — upita
Hof.
 — G ledaćem o u rep brze »la
gonde«. To je bio moj uslov Rondi.
Ostalo je đa ona izmoli Pa melin pr i-
stanak da večeramo zajedno i da
nam pripadne makar soba za pos-
lugu u vili kod La Tu rbijea  odgo -
vori Ro Hač.
 — Kad on vuče konce čak do M e-
diterana, šta li tek uspeva da za-
muti tam o u Londonu  uzdahnu
Hari Hof.
 — O čem u ti go vo riš ?! — za ču di
se Ro Hač.
 — O sećam da se sve okreće
onako kako bi to želeo, ili želi Do
nald  odg ovori Ha ri Hof.

 A baš lepo nam se okreće. Ako
 je on »za m u tio « da ja nađem
Rondu, a ti Pamelu, onda ću da os-
nuj em novu veru, ko ja će da obo -
žava Luna, kralja ponoći, a ja ću
biti prvosvešten ik  šalio se Ro
Hač.
V II
 Teb i je smešno, a nas dve smo
se zaista žestoko uplašile  reće
Džejn Vitington ulazeći u veliku,
svetlu i za rad uređenu Lunovu
sobu.
Za njom uđe zadihana Brenda
Lendon. Njene poteške obline tre-
balo je n ositi u takvo j žurbi, na koju
 je n atera n a nekom e »n ečastivom «
silom.
 A k o je Sam tu umešao prste,
onda neka mi ne dolazi na oči ni
cela tri dana, jer znam kako da mu
vra tim m ilo za dra go — javi se i
Brenda Lendon.
 Šta je bilo. dra ge m oje dame?
 upita Lun sm ejući se i ustajući
iza stola, na kome je bio rasprostrt
plan Londona.
 Oh !... Prestravile smo se!...
 Tako sam se upla šila!  g o v o rila je
isprekidan o Brenda Lendon tražeći
najudobniju fotelju da sedne.
 A čega ste se to uplašile? 
upita Lun.
Džejn se kiselo osmehnu, a
Brenda ga začuđeno pogleda.
 Zbilja, čeg a smo se mi to upla-
šile?! Tek mi je četrdesetak g od ina i
nisam ni izlapela, ni senilna... Ali
zbog čega smo se nas dve hrabre
devojke dale u tako panično
bekstvo? Tu nisu čista posla  od-
govori Brenda Lendon.
Dobroćudna prijateljica Sam
 ju ela M a k fe rso n a bila je žena izu-
zetnih kvaliteta. Luna i M ak ferson a
srela je još pre nekoliko godina,
dok je bila član tada postojećeg Ave
tinjskog odreda Skotland jarda.'
Bila je udo vica detektivskog p om oć-
nika, koga su gangsteri ubili ubrzo
posle njegovog venčanja s Bren
dom. U želji da se i sama bori pro
tivu zločinaca pridružila se onom u
istoriji policije poznatom tajnom
odredu agenata, koji je dobio naziv
Avetinjski odred i zadržao ga sve
dok nije raspušten. Fizički snažna, 37
vešt strelac iz puške i pištolja, obu-
čava na i za borbu izbliza o na je baš
uz tada od policije progonjenog
Samjuela Makfersona shvatila da
ona nije za policiju. Ta da ju je napu-
stila i uvek ostala u čvrstim, a to-
plim vezama sa mornarom. U m no-
gim prilikama ispoljila je veliku
hrabrost, pa je sve u svemu sada
bilo n eobično to što je uplašena u tr-
čala u Lunovu sobu prateći isto
tako uplašenu D žejn Vitington.
I sama Džejn bila je toliko hra bra
devojka da je to Luna zabrinjavalo,
pa se trudio da je veštim postup-
cima drži dalje od najopasnijih po-
duhvata i mesta.
A eto, Džejn i Brenda su stigle
uplašene i ne znaju od čega. Među-
tim, Lun je znao i poče strpljivo da
im odgovara:
 M o r a m d a sv e k a ž e m t ak o d a i
Brenda, koja ne voli mnogo sve te
zavrzlame o magnetizmu, radio ta
lasima, elektronskim poljima i ul
tra zvuku, razum e on o što je intere
suje. Jednostavno, u šumi oko naše
kuće...
 O k o n a š eg d v o rc a !  is p r a vi
ga Brenda Lendon.
 Da, kuća je dosta velika i bila
 je zam ak, ali je p reu ređ en a u m o-
de rn o pr eb iva lište — na sta vi Lun.
 Pošto bi neki ljudi iz Skotland
 Jard a, ili ko zna ko sve iz Londona,
Velike Britanije, pa i drugih delova
sveta, i te kako voleo da z na gd e se
skrivam, ja moram da se štitim..
 Baš dok sm o šetale, ja sam
Brendi pričala koliko si truda ulo-
žio da ovo mesto bude bezbedno — 
reče Džejn Vitington.
Lun je odmah znao da je Džejn
pričala ono što je znala, jer ovo je
bilo prvo Lunovo skrovište za koje
ni ona nije slutila gde se nalazi. Tri
velika, bogato i najsavršenijim ur-
eđajima opremljena podzemna
skloništa u Londonu ipak su otkri

vena, ili ugrožena. Pored toga, dugi
, bo rava k pod zem ljom m oga o je da
I ima i ne prijatn e posledice za
ljutsko zdravlje, iako je primena
38
 yeštačkog su nca i najb olje k lim a ti-
zacije to skoro sasvim isključivala.
Najgore je bilo stalno podnositi taj
osećaj življenja pod zemljom, a
neko vreme čak i pod vodom na
dnu jezera kod Eping šume.
Lun je dugo i brižljivo pripremao
novo skrovište, koje će biti sigurno,
a postavljeno na zemlji, pod sun-
cem i na lepom mestu. Kupio je je-
dan oronuli, pomalo nepristupačni
stari dvorac u jednoj šumskoj udo
lici. Zbog nasipa, rezervoara za
vodu, železničkih koloseka i. jednog
kanala za navodnjavanje, šuma je
bila nepristupačna. Pripadala je
vlasniku zamka, koji nije imao ni
novaca, ni razloga da izgradi pri-
laze. Oronuli zamak je imao i tu
manu da je bio postavljen u dolini
iz koje se nije vide lo u daljinu. M e-
đutim, baš ta skrivenost zamka i
odsustvo pogleda u daljinu za Luna
su bili prednost.
 Tu je m o ga o da dovede prijatelje,
a da oni ne slute u kom su kraju.
 
Istina, tamo su dolazili samo oni
koji ga ne bi izdali ni po cenu ži-
vota, ali on je želeo da ih oslobodi
strah ova nja da to ' mogu učiniti i
nehotično.
Sada su u novu Lunovu kuću mo-
gli da dolaze ne samo Džejn Viting  
ton i Samjuel Makferson, već još
Hari Hof, Artur Markinč, Ro Hač i
Brenda Lendon, a isto tako i oni
koje bi oni pozvali. Međutim, više
nije bilo p otrebno da položaj sklon i-
š t a i tajnu dolaska do njega znaju
ne samo svi ostali, nego ni Džejn i
Makferson. Bilo je dovoljno da
dođu do jednog od nekoliko mesta
u Londonu i sednu i na izgled
obično kom binovano vozilo, iz ko ga  
nisu videli ono što je napolju, već
šta na projektu je uređaj u kolima.
Lunove automobile vozili su elek-
tronski uređaji spregnuti s rada-
rima, televizijskim sistemom i pro-
nalasci ma ko ji bi svakom neupuće-
nom izgledali fantastični i nevero
vatni. Za upravljačem se nalazila
savršeno izrađena lutka, koja je iz-
gledala i ponašala se kao živi, uni
formisani vozač. U slučaju da poli-
cija zau stavi vozilo postojalo je više
rešenja, kojima se izbegavalo da
neko primeti i otkrije tajnu. U obič-
nom slučaju robot lutka je s osme
hom pružala isprave. U opasnijoj
situaciji policajci, ili napadači
druge vrste, iznenada bi izgubili
svest, a trenutak kasnije za vola-
nom je bio neko od onih iz zadnjeg
dela automobila. Ako bi prilike
zahtevale, sami uređaji su odluči-
vali o tome da »izbace« putnike,
odnosno da ih upozore da brzo na-
puste kola, a onda je nastajao po-
žar koji je potpuno uništavao kola
tako da su se svi lakši delovi topili
kao da su od leda. Nikakva teh-
nička analiza nije više mogla da
odgonetne tajnu takvih, spaljenih
kola.
U z sve to svaka ko la su ima la dru-
gačiji izgled. Jedna su bila po
svemu istovetna s londonskim taksi-
jem, d ru ga su nosila ozn ake meh a
n ičarsk og servisa, treća su bila pot-
puno opremljeni tip kola hitne le
karske pomoći. Bilo ih je većih i
manjih, vrlo luksuznog, ali i vrlo
skromnog izgleda. No, sva su ko-
štala pravo bogatstvo. Najugodnije
je bilo sresti se n egde s Lunom i b ez-
brižno stići u sklonište jer on je vo-
zio opremljen lažnim dokumen-
tima, pred k ojim a je svaki po licajac
uzmicao uslužno pozdravljajući.
Sve to omogućavalo je Lunu da u
dvorac dovede i grupe majstora,
dekoratera i tehničara, radnika i
umetnika, koji će mu p om oći da ost-
va ri svaku novu zam isao p roširiva -
nja i ulepšavanja novog skrovišta.
T a k o je za svega dve go d in e u tajn o-
sti stvoreno boravište koliko luk-
suzno, ukrašeno umetničkim de
lima i opkoljeno najlepšim vrtom,
toliko usamljeno, nezavisno od
bliže i dalje okoline i sigurno. Ni sa

krova, ni iz okoline Lunove kuće
nije se moglo videti ništa po čemu
bi ćovek makar i približno otkrio
gde se ona nalazi.
Bila je zaštićena i iz vazduha, jer
stalno holografsko projektovanje
slike prema nebu činilo je da se iz
aviona, ili helikoptera vidi samo
šuma, pusta, nepristupačna i neza-
nimljiva. Uz to se kod ljudi u letili
cama, koje bi se spustile niže, jav-
ljao neki neprijatan osećaj koji je
ako ih nije naterao da se nesvesno
udalje, prerastao u nerazumljivi
strah i činio je da prosto pobegnu
što dalje.
 I vam a se dogo dilo da ste se
udaljile više nego što treba, pa ste
naišle na ono što uslovno nazivam
psiho radijacija straha. To je bari-
 jera koju ne uspeva da p rođ e ni
 je dn o živ o bić e  re če Lun.
 Videla sam jednog zeca — reče
Brenda Lendon.  Jadna životinja
 je b eža la od n ečega p o red nas. M a -
nje se plašila ljudi, nego te tvoje
* psiho ra d ijac ije straha. To mi se
baš nije svidelo. Ja sam član
Društva za zaštitu ž ivo tin ja...
 Taj po jas nevidljive zaštite štiti
baš naše zečeve, ali ne samo njih.
Ima tu ptica, tri para srna, vever
ica... Pazio sam da ostanu one koje
ne uništavaju jedna drugu. Zašti-
ćene su i od orlova, ili sličnih lete-
ćih gra bljivica. Ovo je ostrvce m ira
i sr eć e — osm ehn u se Lun.
 Pre pla še li se i oni koji s druge
strane kren u k nam a? — upita
Brenda držeći palac i kažiprst po-
dignute uz glavu,
 Zbo g tih i postoji krug psiho
radijacije straha, jer teško da će se
dogoditi da neko odavde krene u
želji da skriva jući se ode — od go -
vori Lun.
U tom trenutku stiže Samjuel
Makferson. I on je šumno disao,
imao tobože smrknut, ali više sme
šan izraz lica i krupne graške
znoja po licu.
 Je li i tebi prpa?  smejući se
upita Brenda.  Zar već nisi nau-
čio gde ima straha, a gde nema?
 O čemu to ona?  okrenu se
m orna r ka Džejn.  M ožda ove av
gustovske vrućine... Ali još je jutro 39
i svuda ima hladovine pod drve
ćem, pa ne verujem da joj je proku
vao mozak.
 On e su šetale šumom, pa su
zab oravile da ne treba ići daleko 
objasni mu Lun.
 A tako! Naše hrabre devojke
su bežale kao da ih gone grozna
čudovišta, m ilion mu pa klenih ru go -
ba! — sm ejao se M ak ferso n.
 A ti nisi? — up ita Brenda. — 
Pa zašto si zadihan i oznojen?
 T o je d r ug o  n a m r š ti se S a m -
 ju el M akferson .  O vo što se m eni
događa m nogo je g o re ... Zna to naj-
bolje ovaj zli čarobnjak. On mi se
smeši tako slatko kao d a m e je pret-
vorio u lepog kraljevića, koji je na-
šao Pepeljugu.
 Šta sad opet ne valja?  upita
Brenda Lendon.
 Ne v alja taj gospodin, ko ga je
blago nazivam Dlon, Donald i
slično, a dod ajem mu ono »pam etni,
nenadmašni, mudri, veličanstveni«.
On me je udesio tako da o po pravci
nem a ni govora, m ilion mu drogira
nih i protrulih mlakonja!
 Možeš li da to kažeš m alo jasni-
 je!  u pit a Brenda.  D onald je o b -
 ja sn io o n a n eshvatljiv a zra čen ja
straha dok trepneš, a ti ode...
 Brendice, dušo, m ožeš li ti da
ugrizeš sebe za leđa?
 N a r a v n o d a n e m ogu .
 Eto, Pa ne mo žeš ni da razu
meš mene, koji sam malo dalje od
tvojih leđa.
 A li ti možeš men e da ugrizeš
za leda. Jednom si me ugrizao i...
da ne govorim svašta... Zašto ja
onda ne bih mogla da razumem
tebe, iako su tvo ji u m ni "proces i
tako složeni?  šalila se Brenda.
Ali Makferson je još uvek bio
smrknut.
 Bio sam m orn ar i tim e sam se
p o n o sio ... — po če on.
 Pa i sada si  prekide ga Lun.

Dobio si još i novi divni brod, ko-
 jim m ožeš da p rkosiš sv im '>ra m a
okeana.
 U tom e i jeste stva r — nasta vi
40
M akferson .  I ponosio sam se što
sam prošao sve mornarske poslove
i izučio sve veštine od čišćenja pa-
lube do izvršavanja kapetanskih
dužnosti bez i jedne greške. Poznav
Ijam: »ponosio sam se«. A sada
treba da se stidim. Jeste, brod je
san od lepote. Lord Ćiver je umeo
da izabere. Mo ra da krijući se plače
što ga je prodao. Ali, m ilion mu naj
podlijih gadosti, za r ja tak av brod i  takvu grešnu sudbinu.
ovakav kapetan zaslužio?...
 Objasnićemo se, Seme  reče
Lun.
 O, to nećeš mo ći da mi objas-
n iš 1  skoro vrisnu mornar.  Pret-
varao si me u podoficira policije,
mornarice, komandoskih jedinica i
avijacije, a nikad nisi hteo da bu-
dem oficir. D obro, trap av sam, ruke
ma lo ćvorno vatije nego kod salons-
kih o fic ira ... Bio sam prosjak; trgo - njegovim
vac, rentijer, poštar, kuvar... Me
njao si mi boju kože. Bio sam
Crnac, Kinez i Arapin... Igrao sam
ulogu a m eričko g vlasnika petrolejs-
kih polja, pa sam čak jedn om nastu-
pao i kao pomoćnik mađioničara.
Hteo si da jednom budem cirkuski
dr eser životinja, ali na to nisam p ri-
stao. Radije sam prikazivao veštine
u gađanju iz rev olv era ...
 Dokle ćeš da nabrajaš, dra gi?
Pa ja sam te vo lela m a šta da si bio.
 A da li bi me volela da sam bio
krijumčar droga? Reci, da li bi vo-
lela jednog takvog gada, koji truje
hiljade miliona bednika svojim be
lim, dem onskim prahom ?
 E to već ne bih! O dvra tno je
unesrećiti ne samo te bedne na rko -
mane, već i njihov e bližn je — od go -
vori Brenda Lendon i premesti se
na naslon Makfersonove stolice.
 Onda, drži se dalje, m ilion mu
lupeških poslova, jer ja sam taj!...
Samjuel Makferson, trenutno naj-
veći krijumčar droga uključujući
četiri kontinenta s nadom da osvoji
i peti upravo je čovek kome si sta-
vila ruko oko vrata  gunđao je
mornar.
 Ka ko ti se to dogod ilo, nes
rećni Same?!  začudi se Brenda
Len don i od m ače se od njega, pa
opet sede u svoju fotelju.
 Up ravo sam doplovio s nešto
čistog heroina , m ilion \mu doza za
fiksa nje!  Ja, Samjuel M akferson,
slavni m orna r! Pa da im a boga zas-
lužio bi da ga nađen i da mu očitam
lekciju s nek oliko p ravih u da raca u
trbuh i posred lica što mi je dodelio
 Stvarno, Seme, da ti nisi sve
vreme na tom brodu stajao na
suncu, pa te je malo smutilo ? ... — 
upita Brenda Lendon.
Makferson razočarano uzdahnu
i polako joj priđe. Poljubi je ispod
uha, malo je uštinu za obraz i
šapnu:
 Jedan dobar biftek bi me
možda odobrovoljio. Doći ću čim s
veličanstvom kraljem
vponoći raspravim neka podanička
pitanja. Bez obzira na vrućine, boca
hlađenog vina bi dobro došla. Ti
znaš moje navike, a to znači i koje
vino hladim, a koje ne.
 Želiš li i m alo droge?  takođe
šapatom reče Brenda.
 To posle ručka, ti...  pripreti
 joj m ornar.
Za Brendom iziđe i Džejn Viting
ton, ali kad je zatvarala vrata, Lun
 joj dade znak d a ostane.
 Brendi brzo dosade naši razgo -
vori, a nekad ih i ne razume, pa
nek a u čini ono što Sam želi, a ti ost-
an i da čuješ šta se do ga đa — reč e
Lun.
Džejn sede u fotelju blizu Makfer
sona, a Lun zauze treću fotelju. Po-
lako, biranim rećima, ispriča šta se
događa na Ažurnoj obali.
 Za Ha rija manje brinem, jer
on je mudar momak. Ali onaj moj
razbijač Ro Hać napraviće neku
gužvu i kad ne treba  upade M ak-
ferson u jednom trenutku.

 Imaćeš priliku da ga uskoro
vid iš i po save tuješ — reć e Lun.
 N jega da posavetujem? Biće
sreća ak o on i mene ne zavede tako
da ne znam ni gde sam. Taj... taj je
go ri i od mene samog!  reće m or-
nar.
 Ja sam svoj deo posla obavila
ka ko si tra žio — reč e Džejn Lunu.
 Pron ašla sam Enidu Vajt i obave
stila je da otputuje u Mo nako . S kre -
nula sam joj pažnju da će Mos Er-
ćet pokušati da upotrebi ferom on i
da je zavede. Ka za la sam joj da će je
štititi Ronald Hačinson, a da će u
blizini biti i Ha ri Rajvers. Dala sam
 joj i sredstvo p rotivu dejs tv a fe r o -
mona, kao i ono za odbranu od
nasrtljivaca. Umesto da je grli, Er-
ćet će proklinjati čas kad se rodio.
 S te strane je, dakle, sve u redu  
 reče Lun.
 Ka ko se uzme. Ta devojka je
suviše pam etna  primeti Džejn
Vitington.
 Pa to može samo da koristi.
 M ož da ... Ipak, isprićaću šta mi
se desilo s tom ljupkom devojkom
 nastavi Džejn Vitington.  Prišla
 je u je d n om tre nutk u i sta la uz
mene. Gledala me je sjajnim, odu-
ševljenim pogledom, a zatim me p o-
ljubila u lice.
 Samo kad nije kaka v vatren
m om ak ...  osmehnu se Lun. 
Va ljda Enida Vajt nije od »on ih«7!
 Ne, ona je pra va i im a bistru
glavicu. U Nici joj se učinilo da joj
 je H a ri odnekud pozn at. U poče tk u
nije uspela da reši zagonetku, ali
kad se vratila u London, odmah je
otrčala da prelista stare komplete
novina. Tamo je nešto našla i zato
 je meni, pošto m e je poljubila, tiho
rekla: »Još lepši ste nego što sam
mislila, a srce vam je nežnije nego
što sam verovala da može biti, go-
spođice Vitington«. Ja sam joj se  
predstavila kao Izabela Meklendon
 ispriča Džejn.
 To menja neke stvari — reče
Lun zabrinuto.
 M ožda i ne menja.
 A li ako zna ko si ti, pogod iće i  
ko su H ar i i Ro — upade M ak fei
son.
 Ona mi je pokazala novine iz
41
doba kada si ti upoznao Harija — 
nastavi Džejn Vitington obraćajući
se Lunu. — Za jed no sm o čitale šta
su tada novine pisale o smrti Bazila
Hofa, Harijevog oca, koga su gang-
steri ubili zato što je bio nepodmit-
ljiv. Enida je plakala čitajući o
smrti Harijeve devojke...
 Da bio je to tužan događaj. Gli
nis Rakston je bila divna devojka
 reće Lun.
 U novinama je bila i H arijeva
fotografija, iako ne sasvim jasna.
Enida je posle lako zaključivala,
iako po nešto pogrešno. Ona misli
da si i ti tamo, a da je negde u bli-
zini i Sam. Pr av ilno je zak ljučila da
je Ronald H ačin son sam o p rod u -
ženo od Ro Hać  ispriča Džejn V i-
tington.
 To nam kom plikuje planove.
Već je sve uređeno da ona bude
mamac za sladostrasnika Mosa,
kako bismo lakše preuzeli njegove
poslove. Čim vid i d a on a n ije došla,
osumnjaće da se nešto sprema...
ta da uradimo i kako da sprečim o
Enidu da otkrije naše skrivene
nam ere i tajne planove?  pitao se
Lun glasno.
 On a se zak lela da će ćutati.
Bila je u verljiva i ja sam joj povero
vala. Neka ona ide u Monako. Izve
stićemo naše tamo šta ona zna — 
reče Džejn.
 Još kažete da je zaljubljena u
Harija... Pa to je razlog više da
bude na našoj strani  primeti
Makferson.
 On a je m lada... A Ha ri je u veli-
koj igri. Ne mogu tak o brzo da izme
njam sve planove. Enida je nepred-
viđ en o upa la u sve to — zab rinu to
je g o v o rio Lun. — H a rl i P a m ela
Erćet... To je čvor koji drži sve u
našim rukama.
 To je sve što je trebalo da vam
kažem, veliki stratezi  reče Džejn
s blagom ironijom .  Nek e muške

kombinacije nikada nisam mogla
da razumem , iako m ogu da ih pra
fttam A sada ću ja da pomognem
Brendi. Svoj deo zadu ženja prim iću
42
đisciplinovano.
 To je taktičko povlačenje 
osmehnu se Lun.
Kad on i Makferson ostadoše
eami, mornar reče:
 Sto mu nedoraslih momaka,
taj Hari mora jednom da prežali
onu devojku! Neka ga ta Pamela
malo mesi, jer možda od njega
Ispadne slatkiš od momka.
 M ožda je trebalo da je prihvati
Ro Hač, ali^on je n aleteo na opasnu
minu. Zo ve' se Ronda F arel  reče
Lun.  O staje nam n ada u lepotu
Pam ele Erčet. V aljda će i H ari im ati
mrvicu slabosti prema lepim že-
nama.
 M o ra će *. Ili ćeš ti biti žrtva.
Neko mora da je osvoji i tako od-
vede preko Atlantika da ga pre
stavi svom ocu kao novu ljubav i
veliku nadu krijum čarsk e budućno-
sti  zanovetao je Makferson.
 Ostavimo šale, jer ima još
m n o g o p o s lo v a  r e č e Lun.  D o
noći treba da izučiš pravce plo-
vidbe, mesta prihvatanja i predaje
droge, lozinke, način glačanja i još
neke krijumčarske veštine.
 Tak o m i i treba, hiljadu mu gu-
sarskih lađa!  uzdahnu morna r.
 — Hoću svoj brod i da p lo vim m o-
rima. .. E, prijaš ko , za to se hoće
go m ile novca. A novac, velik i novac,
nikada ne dolazi poštenima.
 Uvek je bilo neophodno oda -
brati put: živeti pošteno, ili se
ob oga titi  šalio se Lun.
 Ja sam m islio da smo mi živeli
pošteno. Vad ili sm o izgubljeno zlato
potopljeno pre više vekova...
 A li svakako je to nekome pri-
padalo i po pravu nasledstva...
 O t im a l i sm o g a n g s te r im a !
. — I nism o sve vr a ća li on im a od
kojih je opljačkano  protivurečio
mu je Lun.
 Sve do sada ja smatram da
smo živeli pošteno. Samo tvoji mali
pronalasci, koje si prodavao kao
bombone, donosili su gomile po-
šteno zarađenog novca. To što smo
zadržali po nešto gangsterskih
para, nije baš takav teret na duši...
Ali ovo sada! Nisam odjednom mo-
gao da ponesem do kola kofere
pune dolara, ni kad sam kupovao,
ni kad sam na plaćivao neroin. P riz-
naj da mi nije lak o... Patim!  uoz-
biljivši se go vo rio je Ma kferson.
 Uživaćeš kad se sve završi 
nasmeja se Lun i osvrnu se k vra-
tima, jer čuli su se koraci.
Uđe Džejn i javi:
 N a vezi je izvesni Termit. Kaže
da će g ru pa biti u varieteu posle p ro -
grama.
 Je li javio radio vezom s modu
latorom?  upita Lun.
 D a  p o t v r d i D žejn .  P it ala
sam ga ima li šta da doda i kad je
kraj program a. Odgo vorio je da šef
zna. Zaključila sam da si ti taj šef.
 O n d a t r eb a d a se p r ip r em i m o .
Večeras preuzimamo bandu Roja
K a r v e r a z va n o g K a z a no v a  r eč e
Lun.
 K o sv e i d e?  u p it a D ž ejn V i -
tington.
 Sve češće m i prigovaraš da te
isključujem iz nekih poslova, pa
imajući to u vidu pozivam te da
na m se p rid ru žiš — reče Lun.
 A B r en d a ?  u p it a M a k f er so n .
 — A k o je ne povedem o, o nda bolje
da zauvek ostanem krijumčar, ali
na jviše da se krijem od nje.
 N eće biti baš bezopasno. Ka za-
nova će pru žiti otpor. Međutim, pr i-
sustvo dve dame možda će otupiti
njegovu oprezno st  zaključi Lun.
Odlućiše da ručaju, a tek posle
podne da se pripreme i porazgova-
raju.
 T r e b a d a v o d im o r a č u n a o
svemu, jer moglo bi biti vrlo
opasno, a ne volim kad se uzalud
pr oliva krv  zaključi Lun.
 Znači li to da će ipak biti ve-
selo?  upita Makferson.
 M o ž e d a b ud e  o d g o v o r i Lun.
 M alo m i je lakše na duši sad

kad znam da ću se naći i u pošte-
nom, poslu  reče mornar.
Džejn ga je iskosa gledala trudeći
se da ne prasne u smeh, jer tuče,
kojima se mornar nada, on smatra
poštenim poslom.
VIII
 Tek sad sam shvatio zašto si
naše momke poslao na Ažurnu
obalu. Tamo si jednom hvatao za
rogove Belog demona i to je najsla-
bija tačka svih krijumčarskih
m rež a sveta — reče Samjuel Mak
ferso n slušajući šta Lun priča o veli
k o jig r i k oja je u toku.
‘ P o sle o t k r i va n j a m r e že k r iju m -
čara i tajnih fabrika za preradu
m orfiju m a u heroin, Lun je zastao u
obračunima s trovačima čove
čanstva. Iako je znao dosta o kri-
 ju m ča rim a šir o m Evrope, žele o je
da sazna više i o njihovim vezama
na drugoj strani Atlantika i prema
istoku. Na ruku mu je išlo i verova
nje da je zajedno sa svojim prijate-
ljem M ak ferson om zauvek nestao.
»Smatra se da iz pouzdanih iz-
vora dolazi vest o tome da je Do-
nald S ikert, pozn at i popularan pod
nadimkom Lun, kralj ponoći, za-
 jedn o sa svojim p rija telj em Sam ju e
lom Makfersonom, stradao kad su
nepoznati brodovi potopili jahtu
»Tisint«, dvadeset milja južno od
Nice«, glasila je agencijska vest
koju su preneli mnogi listovi sveta.
Mnogi su poverovali u tu vest, ali
niko nije slutio da je pravi obračun
s krijumčarima droga tek tada po-
čeo da postaje jedan od Lunovih
velikih planova.
Pronalazio je ljude da rade za
njega, sticao prijatelje koji su mogli
da mu pom ognu u obračunu s ga n g-
sterima, otkrivao ko su glavni še-
fovi bandi i tehnički se pripremao
za najveći obračun.
 Trebalo je rešiti problem ukr-
cava nja ' i iskrcavan ja droge na
od ređen im obalama. Prenos s kon ti-
nenta na kontinent je težak posao,
 je r ja ča i b o rb a In te rpola , p o lic ij s-
kih snaga, pa i dobrovoljaca pro
tivu krijum čara droge  pričao je
Lun tog popodneva.
Svi su ga rado slušali, iako su 43
m no go toga znali, jer p ričao je upli
ćući d uh ovite dose tke i šale, snažno
dočaravajući prilike i otkrivajući
mogućnosti pariranja krijumčars-
kim poduhvatima. Da bi bilo zanim -
ljivije ovo ga puta im ispriča o aero -
dromima na teritoriji peruanske
Amazonije, lađama s duplim dnom
punim kokainske paste i mari-
huane, kolonama luksuznih auto-
mobila koji u skrovištima i gu-
mama nose kokain.
Pričao je da su u krijumčarenje
uključeni mnogi pojedinci i grupe
iz redova vojih i diplomatskih
službi, siromašnih propalica, avan-
turista, sportista od zanata, muzič-
kih i varijetskih grupa, obesnih
bogataša, pa čak i podm ićenih p oli-
cajaca. Svi oni rade za Mafiju, od-
nosno onaj njen deo koji se nije
odrekao droga. Kako raste broj
na rkom an a skoro spontano se stva-
raju i nove krijumčarske mreže.
Uporedo je u toku srastanje novih
grupa sa starima, samostalnih s
Mafijom i manjih s većima.
U isto vreme usavršavaju se me-
todi otkrivanja droge. S porastom
gubitaka zbog zaplenjene droge ra -
stu cene, a s porastom cena apetiti
da se prihvate basnoslovne zarade
u tom »poslu«. Krijumčari pronađu
da se mogu, na primer, koristiti le-
ševi umrlih ili poginulih pri pre
nosu u neki kraj Ispunjeni drogom,
a zaštićeni ljudskim pijetetom
mrtvaci su bili dobri krijumčari.
No, to je otkriveno. Voće ispunjeno
heroinom, igračke, elektronski ur-
eđaji, alatke, pa čak i obična
drvena građa, sve to je vešto pode-
šavano za krijumčarenje. Nije ni to
uvek uspevalo, a uspeva sve rede.
Izvežbani su psi tragači, koji drogu
otkrivaju po mirisu. Punjene su di-
plomatske valize, konstruisani mi-
nijaturni av ion čići bez pilota, p ro iz-
vedene podmornice s jednim ćla

*nom posade, primenjivano nasilno
(iskrcavanje iz podmornica i sa bro-
do va , korišćen i brzi avioni, pa ćak i
''teledirigovani baloni, koje su ćiti ga da radi pod izgovorom da
44
mnogi videli mistici da su to NLO,
odnosno leteći tanjiri.
Mašta krijumčara je neiscrpna,
ali i dosetljivost onih koji se od-
lučno bore. Za sada, uspešn iji su k ri - nac ? — up ita M ak ferso n.
 ju m ča ri.
 Svi znate da je to za mene bio
najveći izazov da počnem da ma-
štam. Pridružili ste mi se s odušev-
ljenjem. Sada je vrem e da počne od -
lučna bitka  reće Lun u jednom
trenutku. — H a ri i Ro su već u va -  _ m orn ar.
tri. Nadam se da će uspeti, jer iako
iz daljine, mi smo s njima.
 M eni je najteže što mi pam će-
nje nije kao tvoje  reče Samjuel
Mak ferson.  Upam tim ja imena,
adrese i šta treba da se uradi, ali
desi se da p om ešam neke podatke i
onda bude zbrke.
 P o n o vić e m o o sn ov no  r eč e rođena je Flamanka. Ja, međutim,
Lun.  Večera s treba da preuz-
m emo poslove Kaz;anove. U A m ster-
damu neće ići teško, jer tamo sve u
svojim rukama drži Egi Gorten,
koji je čak prilično poznat pisac. To
 je n je gov pse udonim . P ravo im e mu
 je V iiim van Lenep.
 Krijum čar droge, a prilično
poznat pisac?!  začudi se Brenda
Lendon. — Ko sve neće po četi da
trguje drogama?! Ne bih se iznena-
dila ako počnu da niču firme s nat-
pisima »veliki izvonik droga svih
vrsta«.
 Ja sam bila određena da lično
upoznam tog čoveka. On stvarno i
nije pisac. Za n jega p iše jedan p ara
lisani starac, koji nije uspeo kao
pesnik, pa se prihvatio pisanja me
lodramskih romana. Zove se Maki
van Loj. Pisanje je jedini način da
se izdržava, a Gortenu je potrebna
književnička slava  ispriča Džejn
Vitington.
 To je dobra kamuflaža. Kao
uspešan književnik može da živi
ugodno i da ne izazove sumnje. Ima
svoju jahtu i njome krijumčari
droge tek toliko da postaje sve bo-
gatiji. Nama je pogodan, jer ote
ćemo mu poslovne veze i onemogu-
možemo utrostručiti, ili udeseto
strućiti isporučene količine droge
 — dodade Lun uz nje ne reći. .
 A kad je na redu moj Flama
 U s k o r o  o d g o vo r i Lun.  O n
ima Ahilovu petu. To je njegova
žena Kristina.
 Jesi li uz Štiva Terlinka upoz-
nao i nju?  upita Brenda Lendon.
 Bilo je neizbežno  progunđa
 Neće š izbeći obavezu da mi o
tome ispričaš malo podrobnije 
tiho mu reče Brenda.
 Brendice, dušo, pa on a ne
vredi ni za jednu tvoju polovinu, pa
d a je m e r iš a to m s k o m v a g o m  š a-
lio se Makferson.  A što je naj-
gore ona slabo govori francuski a
ne znam nijedan...
 O pet ti stari moj  opomenu
ga Lun.  Tre ba da požurimo.
Istina, Hari i Ro su nam olakšali
posao preuzimajući Vizokija u Mi-
lanu, Berteloža u Marselju i pariš-
kog »gazdu« Mosa Erćeta, kome
sada zagorčavaju život. Ipak, Lon-
don, Amsterdam i Brisel treba da
nam pripadnu, pa da grunem o pos
lednje salve, koje će svu neprija-
teljsku mornaricu da pošalju na
dno.
 Šta ja čujem?!  uzviknu M ak-
ferso n  pa ti ćeš u tom zaletu da
zagospodariš i svim morima. Šta
ćemo onda mi jadni mornari?
 K r e ć e m o !  p o zv a ih Kun.
★
Šale koje je Roj Karver pričao
devojkama izazivale su buru smeha
i kad su bile »bradate« i ne baš du-
hovite. Te noći bio je pozvao novu
igračicu iz svog va rietea i ona je još
uvek gola ležala na krznenoj pro
stirci niskog i veoma širokog le-
žaja, a on se oblačio izabravši
svetle pantalone i taman sako

braon boje. Kravata i džepni rupčić
od iste materije, bela košulja i briž-
ljivo začešljana kosa isticali su nje-
govu mušku lepotu. Podužu lulu je
skoro uvek imao u ruci, jer njome
 je p o ja ča va o utisa k muškosti.
 — S an ja o sa m sin oć jedan stra -
šan san — pr iča o je igra čici pro ver
avajući detalje svoje odeće pred ve-
likim ogledalom, u kome je video i
devojku.
 — Šta je to bilo stra šno u tvom
snu? — up ita on a osećaju ći da on
želi takvo pitanje.
 — Bio sa m okru žen s hiljadu naj
lepših devojaka sveta.
 — O p et ne shvata m šta je tu
straš no — reč e devojka.
 — Pa to da sa m u snu i ja bio d e-
vo jka 'V smejući se reče Roj Kar
ver
Devojka se valjala od smeha, iako
 je tu šalu bila ćula jo š pre nego je
mogla da shvati njen smisao, a to
znači pre desetak i više godina.
.<*• Jeda n p sih olo g m i je do sta p r i-
čao o snovima. Hoćeš li da ti kažem
šta znači taj tvoj?
 — Kaži.
 — Počin je š da biv aš nas tran. Ti
bi voleo dve, ili više devojaka, koje
bi se volele jedna s drugom i sve s
tobom jednim. Hoćeš li da pozovem
 jednu prij atelji cu ?
 — R a zgo va ra ćem o o to m e kad se
vratim. Sada moram na jedan pos-
lovni dogovor. Neki nesrećnik sma-
tra da bi treb alo da, postan em o ra v-
nopravni partneri u poslu. Izbru
siću mu uši tako da će ih tražiti u
gom ilicam a prašine po podu  zak-
ljuči Kazanova i iziđe.
Propadanje varietea na Vest
Endu bila je prošlost. To je pre
skoro deset godina Roja Karvera,
vlasnika tri varijetea, gurnulo na
put krijumčarenja droge. Varijetei
su mu ostali paravan iza koga se
skrivao Množili su se klubovi, sa-
loni za masažu, dvorane za igru i
šta sve ne, ali stari, dobri varietei
su propadali. Sada su, nekim ču-
dom, ili zbog toga što su zaborav-
ljeni, pa sada izgledaju nešto novo,
varietei oživljavali. Tako je nara-
stala snaga Roja Karvera.
On nije rasturao drogu u Lon- 45
donu. Ne, Karver je bio veliki izvoz-
nik čistog heroina, jer imao je na-
čin da ga dopremi u London, ugo-
vori prodaju i isporuči za najskup-
lje tržište. A to je najčešće bilo na
drugoj obali Atantika Imao je si-
gurne ljude, kakav je bio Ol Pinter,
ali najvažniji bio je Grejdi Holis,
kapetan tajne pod m ornice za trans-
port droge. Taj veteran pomorskih
borbi iz drugog svetskog rata
postao je kockar. Ta strast ga je gur-
nula na put zločina. Kupio je oču-
vanu podmornicu, pronašao po-
sadu i počeo da »radi«. Koliko ve
štine, hrabrosti i sreće je imao taj
ćovek kad je već celu deceniju
ostao neotkriven ploveći oko bri-
tanskih ostrva, čije pomorske
snage s ponosom tvrde da im se ne
bi skrila ni pokrupnija riba, ako bi
 je tražili. Bilo je tu sk riv a n ja iza i
ispod stranih teretnih brodova, Če-
kanja u pećinskom sidrištu na
obali ušća Temze, ili na jugu Eng-
leske, snabdevanja gorivom i hra-
nom na otvorenom moru i svakak-
vih poduhvata pri kojima bi svaka
podmornica već odavno stradala.
No pedesetsedmogodišnji podmor-
nički gusar Grejdi Holis je još uvek
plovio.
I baš taj miljenik sreće bio je u
službi Roja Karvera. Njih dva su
mogli iznati iz Engleske, ili doneti
na ostrva mnoge tone droge, zlata,
druge skupe krijumčarske robe, ili
oružja.
A sada, odjednom, pojavio se ne-
kakav Gari Smit. Očito lažno ime
toga čoveka, jer svak ko je skrivao
pravo ime najlakše je mogao biti
Smit, ili Braun, nije mnogo smetalo
Karveru. Smetalo mu je, odnosno
užasvalo ga je nešto drugo Napa-
met je znao celo Smitovo pismo,
koje je dob io još pr e m esec dana:
»Hej, Kazanova!
Možda nisam tako dobar kod

, žen a k ao ti, ali u poslu sam m n ogo
; bolji. Prog lašav am se tvojim ko m pa -
njonom. Znam sve o tebi i tvojim
^poslovima, ali to ne treba da te
46
Ajplaši, već samo urazumi. Znam i o
Grejdiu Holisu. Poznate su mi veze
ša Zapadnim gazdom. Šaljem ti
Osamnaest funti čistog praha. Un-
ovči to, uzmi svojih trideset i tri od
sto dobiti, a ostalo drži pri ruci, pa
ćeš mi predati kad zatražim. Spali
ovo pismo, a umesto. potpisa javiću
ti se telefonom i kazaću ti svoje
ime«.
;V Taj ta janstven i Smit se i javio. I
iznenada je posao jednog šantuca
vog, sipljivog starca po novac.
 Ta jn a tog čovek a p retva ra la se u
moru za Roja Karvera, ali nije se
događalo ništa neprijatno. Napro-
tiv, još jedna pošiljka izazvala je
zadovoljstvo veze u Njujorku, jer je
povećana isporuka stigla baš u tre-
nucima oskudice i visokih cena h er-
oina.
Ali došao je trenutak da se Gari
Smit i Roj Karver pogledaju oči u
oči i objasne o svom kompanjons
kom položaju.
 — Bić e nas d va p a ra — ja vio je
..Gari Smit. — T o zn a či nas dv a m uš-
karca i dve dame.
Dama je u svojim varieteima
imao dovoljno i Rbj Karver, ali on
ih nije uvodio u tajne svojih pos-
lova. Kazanova to ne bi bio kad ne
bi potcenjivao žene i njihove spo-
sobnosti za »muške« poslove. Za
svak i slučaj n ared io je da u jednom
salonu čekaju pet devojaka »za
svaki slučaj«.
Međutim, spremio je zloglasnu
grupu plaćenih ubica, čiji šef je bio
čovek nepoznatog porekla. Njegovo
ime Mul Ert nije moglo da ukaže
čak ni na nacionalnost. Govorio je
stranim naglaskom, ali nikad nije
utvrđeno odakle potiče. Nešto  
drugo je bilo poznato u londons-
kom podzemlju kad je reč o Mulu  
Ertu. On nikada nije pre va rio naru-
čio ca i nikad nije ostao živ onaj čija
smrt je naručena.
 Taj p la ćen i ubica sa svojih sed am
revolveraša čekao je zasedi. Imao
 je dva auto m obila, a od če tvo rice u
svakom po njih dva su imala sten
m ašinske puške s otkinutim kun da-
cima, koje su nvjgle da se lako
skriju pod odeću.
 Zn am o d a će '.usrefc bit i u sobi
za rad n ar u ć oo > posla — dava o je
Mul Ert uputstvaVsvojih ljudima — 
Evo ove fotografije. Dobro zapam-
tite likove, jer im ate ih snim ljene sa
svake strane. Ovo je čovek o čijoj
bezbednosti m oram o na jviše da bri-
nemo. On je platio posao.
 Va ljda će i sam um eti da se
odm akne od onih koje treba da sre-
dimo. Svaki od njih trebalo bi da
im a i neki v rlo uočljiv znak, jer kad
se p u ca ... — pr im eti jedan od Erto
vih revolveraša.
 Ga zda će im ati m alo dužu lulu
u zibima, a biće obučen u tamno
braon sako i svetle pantalone, baš
kao na ovoj fotog rafiji  nastavi
Mu l Ert.  Drugi, koji je isto tako
dra goc en. da ni u kom slučaju ne
sme biti povređen, je ovaj u tamno
modrom odelu s oznakama po-
morca. Dosta liči na jednog pozna-
tog glumca, ako neki od vas je slu-
čajno zapamtio ime, jer glasi Bo
gart. H em fri B ogart! E, tog a što liči
na Bogarta, ni slučajno ne smemo
ni da okrznemo. Ovaj treći je gaz-
din čovek od poverenja, pa i njega
m oram o ostaviti neozleđenog.
 A te žene! Šta ćemo s njima? — 
upita jedan od prisutnih.
 N ije naručeno, ali onaj što
plaća ni sam o njima ništa ne zna.
Ako ih neki rafal zakači... Smatra
ćem o da je bio nesrećen slučaj 
od gov ori M ul Ert.  Dakle, sa onog
prozora dobićemo znak ljubičastim
trepćućim svetlom, jer linija do
njega je sprovedena od skrivenog
prekidača pri ruci čoveka s lulom.
T o je bilo potrebno, jer sve će se
dogoditi na drugoj strani gazde.
T a m o su d voriš te i m esto je p o -
god no za p rilaz i obavljanje posla.
> Sve je jasno. M islim da smo
ovaj razgovor ponovili već peti put

 reče jedan od Ertovih zločinaca.
 D obro si, izborjao, Ma ndi —  gove šale su uvek nove i neču-
osmehnu se šef bande plaćenih
ubica.  Ipak, nap om injem da svi
proverite prigušivače, jer ne želim
gužvu i policijsku poteru.
Ćutali su nev o vrem e, a onda
ugledaše jedan taksi, iz koga izi-
đo še d va mu ška) i dve žene.
 Jesu li to om '„rsba da sre-
dim o? — upita jedan od tri mo m ka
ko ji su bili u šefovo m automobilu.
 Tak vi obično ne dolaze taksi-
 jem, a li v r a g bi zn a o ... Gle. pa oni
su sami vozili. Kola su parkirana, a
voz ač a u njima nema — prim eti
Mul Ert.  Uostalom čekaćemo
znak.
U svom prostranom i luksuznom
birou Roj K ar ver zateče svog najpo
ver ljivijeg ćoveka. O l Pinter je zav r-
šavao knjiženja dnevnih izveštaia o
prodaji ulaznica u varijeteima. Cim
Karver uđe, Pinter gurnu papire u
sef i zaključa ga.
 Ho lis je navraćao, pa je otišao
da popije čašicu pića s devojkama
u salonu. Kad zatreba, pozvaću ga
 reće Ol Pinter.
 Pozo vi ga odmah, jer gosti će
stići za koji minut. Već se iskrca-
vaju iz taksija  reće Roj Karver.
 T ek što se H olis i P in ter poja više,
a vratar javi da gospodin Smit sa
svojim društvom želi gore. Karver
naredi da ih vratar doprati, ali da
ne zaključa va ulaz, jer m ožda će svi
brzo napolje.
Lun uđe prvi i odmah se obrati
Karveru, ali vrlo tihim glasom:
 Kao dom aćin predstavićeš nas
ostalima. Ja sam Gari Smit, a dama
u koju zurite kao hipnotisani je go -
spođ a Smit. Snažni i dostojanstveni
gospodin je kapetan duge plovidbe
Sid Holding sa svojom kopnenom
damom.
Domaćin prvo predstavi svoje
ljude:
 Gospodin Grejdi Holis. pom or-
ski oficir i veteran prošlog svets
kog rata... Gospodin Ol Pinter,
glavni menadžer mojih varietea i
zab avljač kak vog je teško naći. N je-
vene. .. I ko na čno ja, dom aćin Roj
Karver Odmah da kažem nadimak
Kaza nova o dbijam kao neosnovan47i
netaćan. . Go spod in i gosp od a
Smit... Kapetan duge plovidbe go-
spodin Holding, go sp ođ a...
 .G o s po đ a H o ld in g !  p o m o ž e
mu Makferson.
Pošto se rukovaše zauzeše mesta
oko niskog, ali velikog okruglog
stola. Međutim, kako je bilo svega
šest fotelja. Roj Karver ostade oslo-
njen o kedrovinom obloženi ispust
blizu njih. G led ali su se radozn alo, a
u međuvremenu je Ol Pinter pitao
goste šta žele da popiju. Kad se
obrati Lunu, on reče:
 Ovde se u ovo doba nude samo
žestoka pića.
Lun se glasno nasmeja, kao da je
ćuo najbolju šalu.
 Ka kva slučajnost!  uzviknu.
 Mo ram da ispričam domaćinu i
vama ostalima. Naše društvo je sve
češće preterivalo u uživanju žesto-
kih pića. Zamislite, votka je u modi,
a inače sa svih strana stižu sve
žešća pića i pored našeg viskija i
džina... Ja odlutah. Suština je u
tome da smo se zarekli da niko
neće uzeti čašicu žest og og pića, ako
nema na rukama rukavice. Haha!
Rukavice u avgustu!
Svi se nasmejaše.
 Da m am a nije teško, a i oba -
veza je, makar bile paklene vrućine,
da u torbici imaju rukavice.
Verujem da i Helen ima svoje uz
sebe  reće Brenda Lendon.
 Nisam ni ja na ivčina — upade
Samjuel Ma kferson.  Zar da je-
dan džentlmen nema rukavice, ako
se to od njega traži?!
 Dobro, onda nešto žestoko i za
m en e — re če Lun. — N a jb olje viski.
Pomaže mi da imam lepše snove.
M ožd a vam je čudno, ali je istina.
Svi se nasmejaše gledajući kako
on prvi navlači kožne rukavice.
Malo kasnije dve devojke donesoše
piće i iziđoše. Tek tada se vrati Ol
Pinter i reče:

 Imam o posetu!
Odmah zatim se postavi uz Roja
Karvera.
48 U biro upadoše jedan za drugim  
četiri čoveka sa skraćenim mašins
kim puškama, a zatim još dva s
automatskim pištoljima belgiske
izrade, koji su u šaržere primali po
četrnaest metaka. Svi kao neho-
tično ustadoše. Džejn i Brenda pre-
plašeno jauknuše i pokriše lica ru-
kama. Lun se u jednom skoku nađe
pored Karvera, pa ga iznenadnim
pokretom gurnu između napadača
i ostalih.
Baš tada zasiktaše mašinske
puške i pištolji s prigušivačima.
Prv i na rafa le nalete Roj K ar ver i s
izrazom zapanjenosti na licu po-
kuša da pokaže rukom prema
Lunu. Cevi dve mašinske puške  
okrenuše se na tu stranu. Ostale  
dve osuše vatru na Makfersona,
Džejn i Brendu.
Stari mornar je već bio uspeo da
izvuče svoj glomazni kolt i otvarao
 je vatru p rk oseći d esetin i kuršum a
koji su ga pogađali. Jednu ruku
držao je pred licem, pa se nije mo-
glo razum eti šta go vo ri u tom straš-
nom trenutku.
Uprkos rafa lim a koji su ga p oga -
đali, Lun odgovori na vatru. I nje-
gov pištolj bio je bez prigušivača,
pa je izgledalo da retki pucnji iz ta
dva oru žja ne mogu da ote raj u
ubice.
IX
Kola su skoro nečujno klizila
gornjim, novijim putem prema La
 Turb ijeu. D a nije b il o buke osta lih
vozila, koja su ih preticala, ili mi-
moilazila, vožnja bi bila pravo uži-
vanje, jer vru ćina je popuštala po tis-
kivana hladnijim vazduhom s pa-  
dina. Hari Hof je bio veseo, a Pa
meia Erčet je osećala laku drhta-
vicu, kao posle preteranog sunća
nja. On joj pomilova gola kolena i
upita:
 — Želiš li dužu vo žn ju, ili da od -
mah potražimo neko ugodno me
sto?
 Sprem ila sam malu zamku — 
n asm eja se ona. — Već sam izn aj-
mila vilu kod svetionika ispod La
Turbijea. T am o je i v rlo d ob a r resto -
ran, u kome možemo da večeramo,
ali iz koga možemo i da poručimo
večeru, koju će nam doneti u kuću.
 Ima li još kakvih zamki?
 Nikad se ne zn a...
 Ti si sama najopasnija zamka.
 Z ašto ?
 To liko si lepa...
 T vo ji postupci nisu otk rivali to
tvoje mišljenje.
 Hteo sam da budem siguran.
 U šta ?
 U to da m i se sviđaš, ali i u to
da ti mene želiš.
 Oh! — ote se Pa m eli uzvik izne-
nađenja.  A ja živim u strahu boži
je m d a si ravnodušan p rem a men i,
jer sig u rn o postoji neka druga...
 Sada postojiš samo ti  reče
H ari Hof.  Pošto smo na toj osetlji
voj temi, želim da ti kažem i neku
kritičku primedbu.
 Znam da nisam savršena, pa
čak ni dovoljno dob.a. Ipak, važno
mi je da znam šta ti se na meni ne
sviđa.
 N a tebi mi se sve sviđa. Nešto
dru go je u pitanju. Ti si zbo g n ečega
nesigurna u samu sebe.
 M ožd a samo kad sam uz tebe.
Ni sama ne znam šta mi je.
 Nisi jedina koja pravi takvu
grešku. Znam za sluča jeve da je čak
vrlo lepa žena, koja je bila voljena,
upotrebila i nešto drugo da osvoji
muškarca. Kakva ludost!
 N a šta misliš? Nisam te dobro
razumela.
 Evo kako je bilo  nastavi
H ari Hof.  Kod nas u Londonu po -
ja vilo se jedno odvra tn o sredstvo ,
koje se naziva SSM miris...
On jo j' ispriča skoro istovetnu
priču koju je ona toga dana pričala
Rondi Fa rel o ferom onu i SSM m iri-
sima.
 Šta je tu zlo ako žena hoće da
ub rza zbližavanje i ojača svoju pr iv-
lačnost tim m irisom ? — upita Pa

mela Erčet nehotično jače pritiska
 ju ći ru ku na svoju to rbicu, u kojo j je
imala bočicu neobičnog hemijskog
sredstva.
 Ve liko je to zlo za ljubav!  od-
lučno reče H ari Hof.  I kad muška-
rac upotrebi feromon, čini podlost,
izuzev ako se radi o trenutnom za-
dovoljenju, ili zločinačkom zavođe-
nju. No pored zla koje čini ženi, on
potkopava i samoga sebe.
 N i s a m te s as vim ra z u m e la 
reće Pamela Erčet očito vrlo zainte
resovana za ovaj razgovor.
 Uzm i sebe i mene za primer.
Ako bih ja upotrebio feromon da ti
što pre »izgubiš glavu«, posle toga
ne bih zn ao da li je to moj uspeh, ili
rezultat upotrebe hemikalija. I
obratno, ako bi ti upotrebila SSM
miris, ne bi znala da li mi se sviđaš,
a još manje da li te volim, ili sam
sam o »izg u bio glavu « — objasn i joj
Hari Hof.
 Im a u t om e n e č eg  z a m i š-
ljeno reče Pamela Erčet.
Ćutala je neko vreme, pa je Hari
upita zašto je odjednom ućutala.
 Zaustavi na’ nekom mestu sa
kog ćeš moći da okreneš kola na-
zad ka Nici, ako to zaželiš kad ti
nešto kažem — odgovori ona i po-
gleda ga suznim očima.
On je posluša i zaustavi na jed-
nom p ark iralištu pod nadnetom ste
nom.
 Šta ti je, drag a?  upita je on i
opet po m ilova njena kolena.
Pamela mu ukloni ruku i obrisa
suze, a o nda poče da govori. P ričala
mu je da je kći bo gato g oca, za k oga
 je sig u rn a d a se пб   bavi časnim pos-
lovima. Otkri i to da je Mos gang-  
ster i krijumčar droge. Priznade da
 je žen a nestaln og ponašan ja i da su
• njene m no gob rojne vez e s m uškar-
cima trajale vrlo kratko, a bilo je i
onih koji su izgubili život zbog toga
što su se vezali uz nju.
 Ta kva sam bila, H ari... Takva
sam i sada... Spremila sam ti Iju
■bavnu zamku. Ovde u torbi imam
bočicu SS M m irisa — reč e na
kraju.
 P r v o m o r a m o d ok a z a ti m e đ u-
sobnu privlačnost bez pomoćnih
49
sredstava  osmehnu se H ari Hof.
 — Ž elim da veru je š u svoju lepotu,
da ti ne treba nikakvo drugo
sredstvo da bi osv ojila ne samo sim-
patije muškaraca i zapalila nje-
govu požudu, već i da stekneš nje-
govu ljubav.
 I to nije sve  nastavi Pam ela
Erčet.  Stvorila sam plan da uklo-
nim o M osa, pa da se nas dvoje ven
čamo. Ti bi m orao da prihvatiš pos-
love koje sada drži u svojim ru-
kama moj muž...
 O va noć je za uživanje. O po slo-
vima drugi put  reče H ari Ho f i
opet spusti dlan na njena kolena.
Ovoga puta nije mu uklonila
ruku, koja je klizila dalje po njenoj
nežnoj koži. Kad ju je poljubio, ona
ga grčevito steže u naručje.
 Prv i put... O vo je prvi put da
se osećam ovako jadno i ovako
divno.
Govoreći te reći ona nije mogla
da zaustavi suze sreće. Hari Hof je
osećao kako mu vlaži lice svojim
trepavicama i dodirima lica.
 A s ad a m i d o z v o li d a v o z im d a -
lje, jer R on d a i Ron ald su nas prete
kli  reče blago Ha ri Hof.
Mislio je da će mu biti teško da
odigra ulogu neizbežnu za ostvari-
vanje plana, pa je sada bio iznena-
đen što mu ona ne samo nije
mrska, već ga hvata i neki zanos.
Nije bio siguran da je li to pohota i
igra, ili je istina da je lepo ta moćn o
oružje žena, kojim su uspevale i
carstva da poljuljaju. Javi se i ne-
ja sn a m isao n ije li ip a k istin a da
ćovek može da voli više nego jednu
ženu. Kad je hteo da opet pokrene
motor »lagonde«, Pamela ga zadrža.
 Čekaj, H ari  reče i opet se
od m ače od njega..  Još jedan greh
me pritiska kao mora. Nisam pod-
nosila Enidu Vajt baš zato što sam
videla da je ti voliš...
 Pre sam i ja počeo da verujem
da sam našao devojku sličnu jednoj

koja je davno nestala. Istina je da
volim Enidu, ali to nije ova ljubav.
Volim je kao što stariji brat voli
mladu sestru. Ona je lepa, ali je
50
mnogo mlađa. Ne, Enida više ne
Stoji izm eđu nas — re če on i začu di
se da svesno govori laii, ali da više
nije siguran nije li to ipak istina.
 M o j g r eh je v e ć i  r e će P a -
mela i ispriča mu kako je oterala
đevojku iz Harijeve blizine.
Govorila je o njihovoj pogodbi i
uzajamnim ustupcima.  Ob ećala
sam joj da ću omogućiti lećenje nje-
nog brata, pa ću to i da ostvarim.
Ah u meni je ostala ljubomora...
 jh rž n ja ...  reče u je d n om tre -
nutku.  Tek kad ti sve kažem,
znače se čemu možemo da se na-
damo
Ona mu ispriča kako je Mosu
poklonila skupoceni feromon, koji
treba da mu posluži da zavede
Enidu Vajt.
 H tela sam da je uništim...
Sad a me je stid sam e sebe  završi
Svoju ispovest Pamela Erćet.
Hari Hof je ćutao nekoliko dugih
trenutaka, a onda joj se osmehnu i
reće:
Nestalo je prokletstvo i zlo iz-
među nas. Sada možemo dalje čisti
i mirne savesti.
 Još je d n om se čvrsto za grli še, a
onda Hari Hof potera kola najve-
ćom brzinom koju je dozvoljavao
put. Pri tome je pričao Pameli da će  
pre nego Enida stigne na Mosovu
 ja htu ta m o biti i R onald Haćin son.
 On će štititi devojku, a mi
ćemo, takođe, biti negde u blizini. Ti
znaš da sada ima malih i vrlo snaž-
nih radio uređaja. Ronald i ja
imamo male primopredajnike i
uvek možemo da čujemo vesti je-
dan od dru gog  objasni joj na
kraju.  M og li bi i mi s njima, ali
lepše je da smo sami, a i moja kola
treba da stignu tamo kud mi idemo.
 Kako je s tobom sve nekako
lepo, lako i sigurno! — reče on a s
oduševljenjem
*
 Te n oći vila na steni blizu La Tur
bjjea bila je luksuzno utočište dva
ljubavna para. Izgledalo je da se
njih četvoro prepuštaju čistim stra-
stima koristeći svu svoju snagu vo-
lje, bistrinu uma, životno iskustvo i
znanje da dožive nedoživljeno. A u
isto vreme svako je mislio da samo
on grozničavo razmišlja.
Ronda Farel se ispovedala Ro
naldu Hačinsonu ne skrivajući da
po ovlašćenju najvećih gospodara
krijumčarskih mreža sveta nad-
gled a poslove u Evropi, a često i da -
lje. Ro Hač je izmišljao priču o sebi
upredajući i istinite detalje, kako bi
se predstavio kao čvrst momak s
kojim se vredi udružiti i u ljubavi i
u poslu.
 T ob o žn ji H a ri R a jev ers je uspeo
da u to isto ubedi Pamelu Erčet.
Konačno ona reče:
 Otputovaćemo u Čikago. Hoću
da te moj otac upozna.
 P r v o d a p r e u zm e m o p o s l o ve i
d a se o s lo b o d im o M o s a  o d g o v o r i
Ha ri Hof.  Ja imam oba veza u
Londonu. Moraću da odem bar na
koji dan.
 To me je podsetilo na nešto...
 — uzdahnu Pam ela. — M os je ubio
više ljudi. Zadnji njegov zločin je
smrt čovek a ko ga smo našli u mom
bungalovu. No on je bio i sam zloči-
nac, ali nesrećna stjuardesa ... Nju
je M os h la d n ok rvn o ubio da udes i
prizor za policiju, iz koga bi se zak-
ljučilo da su se njih dvoje među-
sobno poubijali. Ipak, ja ne mogu
da pucam u Mosa. Ne bih mogla da
ni da ga otrujem...
 I ne treba. O b av iće to neko
drugi  reće Hof.
 Ne želim ni ti da budeš um
ešan u to. Možda bih na to pomis-
lila kad god bih se našla u tvom
zagrljaju  od govo ri ona.
 Mislim da će sam naći ono g ko
će ga ukloniti  reće on.  M ožda
će naleteti i na Ronalda.
 Bolje je da to učini jedan čo vek
u Lon don u . Po stoji izv esn i Mul Ert,

plaćeni ubica. Otac mi je kazao
k a k o se m o ž e d o ć i d o n je g a  p r e d -
loži Pamela Erćet.
Znala je čak i adresu čoveka koji
 je ubijao za novac, p a je k a za svom
novom ljubavniku da je zapamti.
On pomisli kako bi što pre trebalo
 ja vit i Lunu im e i a dresu tog ubice,
ali u istom trenutku oseti ogorčenje
zbog jed no g divnog, šarenog, blista-
vog balona od sapunice, koji se
rasprsnu i nestade. To nestade nje-  
gov zanos lepotom Pamele Erćet.
Strast ju je naterala da otvori
svoju dušu novom prijatelju. Njena
nestalnost bila je neotklonjiva. I
sam a je m islila da prizna jući istinu
H a r i j u H o fu postaje dobra i po-
štena, dostojna ljubavi. Ćak se to i
njemu učinilo u toku nekoliko sati.
Njih dvoje otkrivali su jedno dru-
gom ljubavne veštine, a ne pravu
ljubav. T o ga je H o f postao svestan u
trenutku kad je shvatio da se Pa-
mela brine o smrti svoga muža i
snuje plaćeno ubistvo.
Zbog sve ga toga on je ležao zamiš-
ljen. T rp eo je da ga ona m iluje i da
mu šapuće n ežne reći razmišljajući
o tome da li će uspeti da izdrži igru
do kraja. Ho će li moći da ig ra ulogu
zaljubljenog tako dugo dok se ne
steknu uslovi za veliki udarac po
zločinu?
U jednom trenutku ona ode u
kupa tilo i vra ti se osvežena i s po ne-
kom kapljicom vode na telu. On ju
 je g le d a o k a o d a do to g trenu tk a  
nije stigao da osmotri njeno nago
telo. Sad je i njen osmeh bio lepši i
velika usta u skladu s nizovima
snežno belih zuba.. Sv ak i de o nje-
nog tela je po zivao na dodir, na m i-
lovanje.
N ije mu p alo na um da razm isli o
toj nagloj prom eni. Sam o ga je zah-
vatilo uzbuđenje. Cela ona postala
 je la k a k a o pero. N o sio ju je po sobi,
smotavao oko vrata, njihao u na-
ručju i grlio dugo, kao u snovima....
Kad su se izmoreni, osmehnuti i
srećni utišali jedno uz drugo,  
šapnu:
 Posle pra vog zanosa, koji me je
zau vek u ver io u tvoju .ljubav, pro
verila sam i sredstvo iz one bočice.
Zar nije bilo ludo?
 A t a k o ?  t ih o r e č e H a r i H of.51
 Da, bilo je ludo.
Ona mu je nehotično otkrila da
se neke teškoće mogu izbeći. On
ustade i uze paketić bombona za
osvežavanje usta. Dade joj jednu
pastilu, a sebi uze drugu. Samo on
je zn a o d a nisu je dnake, ia k o su iz
istog džepnog pakovanja.
 O s v e ža v a ju  r e če o n i gr a ju ć i
sa pram enom njene kose.
Uskoro je Pamela Erčet sklopila
oči i zaspala. H ari H of je m ogao bez-
brižn o d a se posluži telefonom . Poz-
vao je London, ali odgovorio je
samo automat na traku snimljenim
rečima:
 M o g u d a p r im im po ru ku .
 Prim ite je i beležite pomoću
u r e đ a ja s i gm a  r e ć e H o f z n aju ć i
da će tako uključiti daleki Lunov
prijemnik poruke koju niko drugi
ne može da čuje.
 T a k ve p oru k e nisu n estaja le dok
ih Lun ne pročita. Javio mu je ime i
adresu šefa bande plaćenih ubica,
a zatim ispričao ono što je smatrao
da je važno i najavio sledeći poziv
iz Monaka, ili Tulona.
 T ek što je spustio sluša licu , oseti
treperenje pod narukvicom svog
časovnika. On izvadi svoj minija-
turni primopredajnik i javi se pita-
ju ći ko zove, je r p o m islio je da ne bi
bilo čudo da je i sam Lun negde u
blizini.
 R o r on a ld  z am u c n u t o b o ž-
nji Hačinson. — M or ao sa m d a ovoj
divnoj ajkuli dam bombonu, jer do
zore ona bi posisala mene celog.
Sada spava zadovoljno osmehnuta.
Nas dva bismo mogli da to iskori-
stim o i da izađem o napolje. Prošeta
ćemo okolo razgovarajući.
 N ije ti loša ideja  složi se
Hari Hof.
 Jedan d ru go m e isp riča še sve što
je treb alo i d o go vo riše se o ve z a m a
u trenucima kad neće biti zajedno.

 Ja m oram ujutro u Mona ko.
 T reb a da se ja vim svom n ovom  
gazdi. Ronda je uspela da me ubedi
tek kad je rekla da bi bez mene na
P2hti Enid a V a jt a b il a u o p asn osti
 ja
 pričao je Ro Hać.
 On a stiže u po dn e... Ipak sam
zabrinut zbog nje  reće H ari Hof.
 Budi bez brige, jer sa mnom
ide i Ronda. Ona je već sama skra-
tila moje ime i kaže: »Ro i Ronda,
pa lagonda«. Kaže da se nikada ne-
ćem o rastajati. Veru ješ li ti u to? 
smejući se reće Ro Hać.
 Nisu te savladale Še ron Š eli i
Karin Gudmundsen, pa neće ni
R o n d a F ar el  h te de d a g a o h r a b r i
Hari Hof.
 Ipak me nešto m uči... O n a je  
zločinka... Ona je krijumčarski in-
spektor. .. O na je žen a bez m o-
rala. .. O n a je, veru jem , i u b ija la ...
A, vidiš, ona je divna!  go vo rio je  
Ro Hać.  Jesam li ja lud, ili sam i
 ja čudoviš te? M en i je R o n d a F a rel
ne samo divno telo, već i dobra
duša. Nekakva dobrota je u njoj.
Osećam to kad smo u zagrljaju.
 M o ž d a i o n a u p o t re b lja v a S SM
 reće H ari Ho f i ispriča šta se
njemu dogodilo.
 N ije to... Osećam da nije, jer
od prvog treputka ona mi je draga
ne samo zbog do savršenstva zaob -  
ljene zadnjice i grudi koje ti miluju
o b ra ze ... i ne znam šta čine, a li izlu-
đuju svojom lepo tom — su pro tstav -
ljao se Ro Hač.
 O, ti si drogiran, začaran, op i-
 jen, nakljukan flu id im a i sm otan
m eđ u R o n d i n e g r u d i!  z a d i r k i v a o
ga je Hari Hof.
 Onda je ona majstor nad svim
majstorima magije. I neka je! Meni
 je le po s njo m  ša lio se R o H a ć r 
Ipak ostaje nešto što ne razumem.
Ne mogu ni da naslutim... I šta ću
na kraju, ja Donaldov prijatelj, za-
kleti gonilac zločina? Kako da je
gurnem pod led, ili da je pošaljem
tamo gde će ostariti u prljav oj robi
 ja škoj h aljin i i k ra tk o o šiša n a ?
 N i je m i la ko  r e č e H a r i H of.
 Sad shvatam zašto je teško biti
jedan D onald Sik ert , je da n Lun,
kralj ponoći. Teško je vladati so-
bom. Teže nego gospodariti dru-
gima, a teže i nego biti sluga sva-
kome.
 Oćvrsnućemo, jer smo mladi
 — n asm eja se R o Hač. — Još nam
nije ni po četrdeset.
X
Ka o u sablasti zu rio je Grejd i Ho -
lis čas u m rtvog R oja K arv era i šest
plaćenih ubica, a čas u dva muš-
karca i dve žene, koji su stajali ski-
daju ći ru ka vice s ruku. Jedin o je Ol
Pinter stajao mirno i ničemu se ne
čudeći. O n je sam o čekao, očito zna -
ju ći šta bi m oglo da usledi.
 K a k o ? .. . K a k o je m o g u će ? 
ote se Holisu.  Um esto da vi...
mrtvi su svi oni... To je crna magi-
ja!
 N i k a k v e m a g ij e n em a, g o sp o -
dine H olise  reč e Lun.  Već i u
Singapuru bankari oblače odela od
kevlara. Američki političari već
odavno ne izlaze na skupove i na
mogući nišan kakvog atentatora
bez elegantnog odela od tkanine
zvane kevlar.
 P r o č it a o sa m n e gd e o t om e 
reće Ol Pinter.  K evlar ne prob i-
ja ju ni kurš um i v eć eg k a lib ra ispa-
ljeni iz neposredne blizine. Utoliko
pre nisu mogle da im naude stare,
progorele mašinske puške Ertovih
momaka.
Holis ga oštro pogleda i neod-
lučno zakorači da nekud krene.
Lun ga zaustavi znakom ruke, a
Makfersonu reče:
 Siđi i osm otri nije li negde u
blizin i i sam M ul Ert. Ne bih se ža lo-
stio da čujem da je konačno zagla-
vio.
 A kako da znam koji je Mul? — 
upita Makferson već idući k vra-
tima.
 Sum njivom protrljaj uši. Mul
Ert ima lažno levo uho načinjeno
istina vrlo vešto, ali od gum e ili ne-
čeg sličnog. Zato nosi dugu kosu, a

riđa mu je, ka o zarđ ala — od go vor i
Lun.
 To je već nešto — reče mornar.
 — U o vo d o b a n em a m n ogo ljudi na
ulici. Prepoznaću pravog, a i to mi
se sviđa da mu protrljam uši.
On siđe i već kod vratara nađe
 još d va m uškarca, k oji su se ra sp iti-
vali gde su se to ćuli pucnji.
 Jeste li vi iz po licije?  nepo
ver ljivo je pitao vratar.
 U č em u je s tv a r?  u p it a M a k -
ferson.
 Ko si ti, strašilo?  upita riđi
mu škarac, čiji op is je do sitnica od-
gov ara o o nom e što je m alopre ispri-
čao Lun.
 J a s am v e l ik i m a g p o gla v ic e
Karbarana! Neučtive momke mogu
da p ret vo rim u majmune, žabe, pa i
u g o m i lu p r a š in e  r e č e M a k f e r -
son i stade pred riđeg.
Iznenad a ga zgrabi za glavu i na-
pip a m u uši. Jed no uho m u ostad e u
ruci. Dok ga je držao osećao je
kako mu u trbuh riđi upire cev pi-
štolja s dugim prigušivačem.
 U m r i zb o g o vo g a, ja d n a bu da -
lo!  uzviknu Mul Ert i poče da
puca.
Dok je M ak ferson zamahnuo, Ert
 je stig a o d a is p a li ceo sa ržer u čo -
veka koji ga je tako uvredio. Nije sti-
ga o bilo šta da shvati, jer ona ko za -
panjenog pogodila ga je Makferso
nova pesnica. Odleteo je i udario
temeno m o stepenište od b elog mer
mera. N jego v pratilac i ‘ sam poče
da puca u M ak ferson a p ovlačeći se
unatraške. Makferson opali samo
 je dan m eta k iz svog kolta. V ra ta r
pokri oči rukama videći kako se
nasred gangsterovog čela pojavi
rana. Odbio se od dovratka i pao
nazad u hol čelom o pod.
Makferson zaključa vrata, osmo-
tri m alo kro z p rozo r vratarske lože,
pa povede momka ka stepeništu.
 Po gleda j šta je s tim riđim i**
namesti mu ovo lažno uho  na-
redi mu vraćajući kolt pod pazuho.
Vratar drhteći posluša, bilo kako
gurnu veštaćko uho u kosu Mula
Erta, a onda se uspravi i reče:
 Jako je... mrtav.
 Hoćeš da kažeš da sam ga jako
udario?  upita mornar.
 To sam pomislio, pa sam pogre
53
šio. Mrtav je... zbog udara o stepe
nik. Biću vam svedok da niste vi
k r i v i  r e če v ra ta r.
 Je li da je tako? I onaj mom ak
udario je čelom o nešto tvrdo. Davo
mu je kriv  gunđao je Makferson.
 — N ego , ti si se m om če, m n ogo uz-
nemirio. Uzmi ovu bombonu. Osve
ćava. Novi proizvod. Evo i ja ću
 jed n u ...
Makferson prvo sam uze pastilu,
pa drugu dade vrataru. On ju ner-
vozno usitni zubima. Mornar ga
odvede u vratarsku sobicu i spusti
ga na ležaj.
 N e znam o tebi ništa, mladiću.
Možda si i ti zaslužio da ostaneš
bez uha. Ovoga puta si se izvukao
 — g o v o rio mu je gled a ju ći kako
ovaj napreže sve snage da ostane
budan, ali konačno mu se oči skla-
paju.
Za to vreme razgovor se preki-
nuo samo u trenutku kad je odje-
knuo pucanj Makfersonovog kolta.
Lun ope t pom isli da li će u speti jed-
n o m d a o d v ik n e S a m a M a k f e s ro n a
od njegove grom oglasne džepne a r-
tiljerije kad postoji toliko skoro ne-
čujnih, a smrtonosnih oružja.
 Ka petane Holise, ja o vam a sve
znam. Znam i gde vam je podmor-
nica i šta rad ite s njom. Po zva o sam
vas da se dogo vorimo , jer ja p reuzi-
mam sve poslove na ostrvu  go -
vorio je Donald Sikert.
 Ja živim od svoje podmornice,
gospodine Smite  smrknuto reče
grejdi Holis.
 Im a i drugih n ačina da se živi.
Samo zahvaljujući sreći niste još
otkriveni Z astarela vam je pod m or-
nica, a zastareo je čitav sistem. Ja
to m en jam — na stav i Lun.
 N e sa m n o m  r e će H o lis z a -
ko pčava jući svoj m orn arsk i sako.
 Čeka jte, Holise. Raspu stite
momčad, a vi iznajmite neko
ugodno boravište. Živite od onog

što ste zaradili. To je bolje nego da
stignete u besplatan stan i na robi
 ja šku hranu — reče Lun.
 Ž ivog ш е niko neće uhvatiti. U
54
svakoj opasnoj prilici imam u
ustima fiolu cijankalija. Sačuvao
sam je još iz doba rata kad sam
upućivan s podmornicom na špi-  
 ju nske za d atk e  o d go v o ri Holis.
 Vi sa svojom glavom možete
kako hoćete, ali posada. Verujem
da tamo im a m om aka koji mogu da
se ... snađu  reče Lun.
On je verovao da u krijumčars-
koj podmornici ima momaka koji
mo gu da se po pra ve i napuste zloči-
načke poslove.
 N e m a ta m o n ik o č ij i ž iv o t
vr ed i više od u gašene lule’ našeg
šefa Kazanove. Oni su isti kao ovi
momci što su došli da vas izreše
taju —, reće Holis.
 Vi ste znali da će oni doći 
reče Brenda Lendon.
On je prezrivo pogleda i reče:
 Slušajte vi... opširna gospođo!
Znao sam, i vaš brzopotezni revol
veraš može da me ubije. Ja nisam
poneo ni džepni nožić, pa ne mogu
da se branim. A sada ću da krenem,
pa ko hoće neka mu puca u leđa 
reče on i odlučno po đe k vratima.
 T a m o se srete s M ak ferson om .
 Z a dr ži ga — reč e Lun. — O n bi
m ogao da odspava dok m i ne poraz-
govaramo s preostalim momkom iz
bande. Posle ćemo ga sami odvesti
do pristaništa.
Makferson lako zamahnu, ali to
 je bilo d o vo ljn o da on esvesti od n a-
pora i pića »prezrelog« Holisa sta-
rog pedeset i sedam godina. Pošto
mu gurnu u usta pastilu istovetnu s
bombonama za osvežavanje usta i
daha, Makferson ga odvuče u su
sednu, pr azn u sobu. Kad se vrati, on
začuđeno pogleda za Pinterom, koji
ode hodnikom.
 Pa on će pobeći! — uzviknu utr-
čavši u Karverov biro i spotakavši
se o jedan leš.
 O tišao je samo da um iri de  
vojke, koje su čekale u slučaju da
za treba ju ka za no vi — reče Brenda.
 Više bih voleo da sam ja s
njim  reče Makferson.
 Je li zbog devojaka?  upita
Brenda.
 Tak o m i svih mora, reka i je-
zera, zaliva, luka i lučkih... lučkih
crk av a — mu cao je m orn ar sm išlja-
ju ći k a k o da iskaže vern ost svojoj
Brendi.
 Stradaćeš jednom, Same! — 
pripreti mu nasmejana Brenda.
Ipak mu pomože da skloni leševe
u sobu kod uspavanog Holisa, jer
biro im je bio potreban još neko
vreme, a slika nije bila prijatna za
gledanje.
Makferson dovuče i nekakve po-
krivače, pa ih pobaca preko lokvi
krvi na podu.
 N i s a m o č e k i va o o v ak v u h a v a-
riju  gunđao je muklo.  Oni su
krenuli sa čitavom armadom i
osuli iz svih cevi. Devet potoplje-
nih. .. Ka k va će to gala m a biti sutra
širom Londona!
 N:ko ih neće ni videti  reče
mu nepoznati glas iza leđa.
Makferson se trže i ugleda Ola
Pintera s bocam a raznih pića u na-
ručju.
 N iko m e nije do pića, ali opra
ćem o ruk e — reče Brenda.
Dok su ona i Sam posipali jedno
drugom u hodniku iz boce pune
džina, Lun i Džejn su sedeli s Pinte-
rom. Tek kad Makferson i Brenda
uđoše, Lun poče:
 Sve si uradio kako valja, Te r-
mite. Ispalo je malo previše krvi, ali
nisi ti kriv, a nismo ni mi.
 Na godiću se s Holisom da još u
toku noći dođe sa svojim ljudima i
preuzme leševe. On je, kad nešto
obeća, vrlo siguran izvršilac. Neka
ih izveze na pučinu i izbaci s tego-
vim a — pr ed loži O ! Pinter, odnosno
čovek čiji tajni nadimak je bio Ter-
mit.
 N eć e m orati ni da ih izbacuje.
Potonuće zajedno s podmornicom,
jer ja sam je p osetio p re tri noći — 
reće Lun.
Minirana?

 — Ne. Postoji »tih i ek sp lo ziv «. Izu
meli su ga Japanci, ali ja sam ot-
krio tajnu. To je prah, koji se sipa u
sastave, bušotine zidova kuća koje
treba rušiti, rudničke p rocep e i gde
nešto treba razneti. Kada se na
prah sipa voda, posle nekoliko sati
on toliko nabubri i pritiska snagom
većom od dinamita Moj prah po
sastavu može da se tempira, a iz
vazdu ha uzim a vlagu. Ne ki sastavi i
mesta u Holisovoj podmornici su
napu njeni prahom. Ta sta ra šklopo
cija će se raspas ti u tišini  ispriča
Lun.
 — O n d a je sve u redu. Svi idu na
dno. N ek a im je većni m ir — reće
 Term it .
 — Ip ak, sutra pre dvan aest ča -
sova uhvati vezu sa Holisom i kaži
mu da će podmornica potonuti za
koji sat. Neka se spasu i on i po-
sada, a leše vi nek a potonu — reče
Lun.
 — N a d a m se da će p ris tati da o d r-
žim o radio vezu  prihvati Termit.
 — V re m e p rotiće  u p ozori ih
Džejn.
 — O stalo je sam o da se d o g o vo r-
im o o n ek olik o stvari — reč e Lun.
 — T e rm it će ja vit i da je.stig la n aj-
veća pošiljka od kad K ar ver radi.
 — O n i tam o m e znaju i prih va
tiće m oja objašnjenja  reče T er-
mit.
 — N e k a od red e sigu rn a m esta
isporuke praha. Predajem o ih tamo
gde oni žele. Kad znaju da nema ri-
zika do trenutka kad se dro ga nađe
u njihovim skladištima, platiće više
 reče Lun.  Ovde je raspored
dopremanja pošiljki u sva četiri
centra udruženih saveznika Teda
Lokarda.
On Termitu predade beo list pa-
pira, pa ga Makferson upozori na
moguću grešku. Lun objasni da se
tekst čita u mraku i uz pom oć n aro-
čite lampice, čiju tajnu ne znaju ni
po licijski, ni špijunski eksperti.
 — O sta je da za go rč a m o m alo ži-
vot i londonskim krijumčarima,
ako je to moguće. Možeš li im pro-
dati malo veću količinu. Termite?
 upita Lun.
 A ko hoćeš i deset tona. Za
drogu se može dobiti i oprani, le-
galni novac, koji će otići u Švaj
carsku, ili gde želim o  odg ovori55
Ol Pinter.
 Ne ka to ode tamo gd e ti želiš.
Moraš imati novaca do kraja ži-
vota, a možda ti nekad dođemo u
goste, pa zatražimo neku pozaj-
m icu — re če Lun.
 Deset hiljada funti pretvo riće
m e u bo ga taš a i lenštinu — reć e
 Term it.
 N e m a m o vr e m e n a z a sitn e p o s-
love. Uzmi i drži pod svojom upra-
vom najmanje pola miliona funti.
 T o lik o m ožeš b rzo da preu zm eš od
londonskih šefova  reče Lun.
 Mogu i tri puta toliko 
potvrdi Ol Pinter.
Za ostatak dobićeš naloge gde da
ga uputiš. Privremeno novac us
m eri kako smo se ran ije d ogo vorili
 — zaključi Lun.
 Zabrinjavaju me stalni zahtevi
da šaljem što više podataka o Ga
riju Smitu. Ne znam kako će se
držati razni partneri kad čuju da si
preuzeo K arv ero v deo posla — p ri-
m eti Termit.
 Cuće oni da sam preuzeo i pos-
love u Am sterdam u i B riselu. Na go 
vesti im da sam osvetoljubiv i da
imam duge ruke. Kad bih hteo, dose-
gao bih i preko Atlantika, uklanja-
nje to čuju biće oprezniji, ali već su
dobili dosta isporuka od tobožnjeg
Smita. Sve je išlo lepo, bez rizika i
»pošteno«  reče Lun.
 O n i ć e s va k a k o n e p re k i d n o
tragati, da utvrde ko si i ka ko izg le-
daš. Nadam se da neće stići daleko
pre nego ih tresnemo po glavi  iz-
loži Ol Pinter svoje mišljenje.
Odmah zatim se rastadoše. Vra-
ta r je još uvek spavao. Pr ob u dio se i
ugledao Ola Pintera. S olakšanjem
mu se požalio kakav strah je preži
veo, a onda pogleda u hol.

 Leševi su nestali!  uzviknu.
 Pst!  up ozori ga Term it. — Ti  
ništa nisi video. Nikakvih leševa
nije bilo, nikakve pucnjave vredno
56
pamćenja! Shvataš li?
 P o č i n je m . ..
 M alo si pop io i prilega o kad je
program završen i kad su se svi ra-
zišli, zar ne?
 Baš tako je bilo šefe!  odu šev-
ljeno reče vratar.
 Lopužo!  nasmeja se Ol Pin
ter.  Do lijaćeš jednom tak o da će
ti otpasti oba uha.
V rata r poblede, ali ga od ob rovo lji  
novčanica od deset funti.
 A sada nastavi da spavaš. Ne ki
ljudi iznosiće sanduke s opremom.
 To se tebe ništa ne tiče. Ja ličn o nad
gledaću da sve bude kako valja, pa
ću ti reći kad treba da opet budeš
na svom mestu  zaključi O l Pin
ter.
Verni članovi bande već su bili
stigli da »spasavaju« posao, odaju
počast mrtvom šefu i priznaju no-
vog. Londonom su kružila tačna,
precizna uputstva. Poslovi s dro-
gom su cvetali. Počeli su da govore
kako je nastupilo »zlatno doba«.
*  Znam šta radim i kad ćemo
Mračna predoseeanja mučila su
Grejdija Holisa. Gadio mu se posao
s leševima, ali je na podmornicu
utova rio devet kontejnera i naredio
da se zaroni i isplovi pi~ema severu.
Išao je od jednog do drugog člana
posade i delio nagrade. Bile su to
pozamašne sume, jer prethodne
noći je dobio i novac za tri ranija
transporta i vanrednu nagradu za
uklanjanje leševa.
Sa svakim članom posade je po-
pričao. Kroz šalu ih je navodio da
se hvale svojim podvizima. Mrzeo
ih je i p rez ira o u tim trenucima , ali
više je mrzeo i prezirao sebe. No
nije to bila griža savesti zbog zlo-
čina. Bila je to jedna sada jasnije
izra žen a i no va m ržnja. Inače, ka pe-
tan Grejdi Holis mrzeo je sve ljude.
N iko ga bliskoga nije imao, i nikog a
nije voleo. Nije ni njega volelo ni
je dn o živ o ljudsk o biće.
Posle osmatranja periskopom iz-
ron ili su u visini O rferdnesa , ali tri-
deset milja istočno. Antena se auto-
matski izvukla i radista je javio da
čuje šifru poziva koji kapetan oče-
kuje.
 Sluša m ... slušaml— pon avljao
ie Holis.  O vde tegljač, ovde teg
avljam se iz u pra ve ... Javljam
se iz u p ra ve ... Va ši uređa ji su m ini-
rani. .. vaš i uređ aji su min irani 
ja vlja o je O l Pin te r. — N apu stit e te g-
ljač. .. n ap u stite ...
 Idi u pak ao, pasji sine! — od go -
vori Holis.
 Pusti mak ar mom ke da se
spasu — reč e Pin ter i dalje pon av-
ljajući' svaku rečenicu, kako bi bio
siguran da ju je prim alac tačno čuo
i razumeo.
 Sve je to olo š... o loš ... olo š...
Neka idu u pakao, kad i ja moram
tam o!  zaključi Holis i otkide slu-
šalice.
Naredi radisti da ga prati, a za-
tim zapovedi da podmornica po-
novo zaroni. N ije prihvatio up ozore-
nje da su zalihe goriva male.
popuniti go rivo  rekao je tiho, ali
otrovnim glasom.
Očekivao je eksploziju, ali nije
bilo. Umesto toga oglasile su se si-
rene za uzbunu iz nekoliko odelje
nja. Podmornica je napukla na ne-
koliko mesta bez vidljivih razloga i
voda je prodirala u mlazevima.
 Izronim o! Imamo još toliko
snag e u m otorim a! — vika o je prvi
o ficir podm ornice.
 N i k o d a se n ije p o k re n u o! 
naredi Holis potežući pištSlj.
Zurili su u njega zbunjeni i izne-
nađeni. Mislili su nekoliko trenu-
taka da on ima neki svoj, koman
dantski razlog, ali ubrzo su shvatili
da on ili vrši samoubistvo, ili je po
ludeo. Jurnuli su k njemu. On je pu-
cao i ubio tri člana posade, ali ost-
ali su ga savladali. No bilo je doc
kan.

Po dm orn ica se nagnula i kao hit
nuto k op lje po šla ka dnu. Dubina je
bila velika, a zastareli uređaji za
spasa van je n edo voljni za nju. Pored
toga brzo su se javljale nove puko-
tine i pod m orn ica se punila vodom.
Dva ra zjarena m omka kom adali su
noževima kapetanovo mrtvo telo
sve dok nisu usrknuli vodu. Prv i o fi-
cir je pisao šta se događa. Kad je
osetio da je kraj blizu, gurnu
torped nu cev kutiju sa svojirr
kam a i snagom ek splozivnog punje-
nja poslao je na površinu vode.
 Ta k o je sv et saznao k a k o je p o to -
nula zadnja gusarka krijumčarska
podmornica, ali ne i to kako je do
t.oga došlo.
* r o g m o r n a r č i ć a . ..
Dok je Lun vozio stari taksi
prema Ročesteru, Samjuel Makfes
ron je zabavljao društvo pričama o
Makferson novoj jahti:
 Zam islite, m oje dame, ta lepota
od broda ima i lepo ime. Zove se
»En djura ns«* a nisam ja taj koji
bih ga obrukao bar što se imena
tiče. Istrajno krijifmčarim! Gospo-
din, koji јз trenutno naš taksi vozač
izmešao je k&rte i možete zamisliti
šta se dog ađ a...
 M ešao si ka rte i ti, istina p riča
se dok si bio mlad, ali ja se uvek p la -
šim da te to opet ne uhvati. Koc-
k are ne pod nosim ! — upad e
Brenda Lendon igrajući ulogu žene
koja nije shvatila ništa od onoga
što joj se priča.
 O nebo! O m orska prostranst-
va! Milijarde mu milijarde plankt
tona, riba, gmizavaca, školjkaša i
toćkaša, pa to je bila alego rija! 
glasom paćenika reče mornar.
 Još f to! Ko je ta kurvica A lego -
rija?  opet upade Brenda.
 M olim te, preklinjem te, draga!
 je knu M ak fe rso n . — To nije ni-
ka kva droljica, već reć. A lego reo na
grčkom znači slikovito govorim.
1. En dura nce (engl.)  istrajnost.
Ona žena s povezom preko očiju i
vagom u rukama, to je alegorija
pravde. Alegorije su i u basnama.
Lisica je lukavost, jagnje nevinost,
vuk. 57
 Počinjem da shvatam — pr e-
kide g a Brenda.
 U isto vrem e alegorija je sliko-
vito, ali uvijeno kaz ivan je — na -
stavi Makferson.
 M ili moj!  šalila se dalje
renda.  Pa ti mi postaješ sve uče
iiji. Kad te nema nekoliko meseci,
ili godina, dođeš uvek učeniji za po
neku reč.
 Predajem se, nema više alego-
rija — odlučno reče mornar.  Evo
šta taj gospodin, koji se sada slatko
i nečujno ceri, čini od jednog, sta-
Brenda mu uze ruku i zagleda je,
pa ga osmotri celog.  M ornar
čić? ...  reće i ispusti mu ruku kao
uvređena.
 P o sto ji o v e r k r a f t  n a sta vi
M akferson.  Da ne bude zbrke
kao sa alegorijom , to je plovni pred -
met, ko ji lebdi nad vod om , jer ispod
sebe stvara vazdušni jastuk. Postoji
nešto slično automobilu, što ide i po
suvom i po vodi, a m ože da postigne
veliku brzinu i van svakog puta.
Dalje, postoji plovilo, koje zovu
»akva dart«. To vodeno koplje može
da plovi i pod vodom i ispod vode.
Dalje, tu su podmornice na sve
vrste pogona, od običnih do atoms-
kih, uključujući i one na električne
baterije...
 V o l im k a d m o r n a r m a št a o
brod ovim a  reće Džejn Vitinton.
 Sad i ti, Džejn?! — tob ože ra zo -
čaran o reče Makferson. — N o do-
bro. .. Skratiću priču. Ipak m oram
reći da postoje elektronski moz-
govi, podvodni zvučni signali, so
nari, svetlosni efek ti i izvan vid ljivo -
sti ljudskog oka... Postoje elektrici-
tet, magnetizam nešto bez imena, a
nije ni jedno od toga. Nije ni radio
talas, ni... Mnogo liči na telepatiju,
 je r p ro d ire k roz va zd uh, vodu , zem -
lju i sve što postoji.

 Radoznala sam da čujem kraj
 upade Brenda Lendon.
 N ije kraj, na moju nesreću 
uzdahnu mornar.  Naše veli-
58
čanstvo mraka, moj miljenik Do-
nald Sikert, umesto da starom m or-
naru daruje mir i ugodnosti, učinio
 je nešto gro zn o gen ij aln o! O n je sve
one vrste plovila, zračenja, talasa-
nja i burgijanja izmešao i stvorio
 Jednu... Sada b i m i pom ogla ona
kurvica alegorija... On je stvorio
ukršteno čudovište. Nije brod, a
plovi, nije podmornica, a roni, nije
avion, a letucka ...
 Pa šta je, čoveče? Um irem od
radoznalosti  reće Brenda pos-
kakujući na sedištu.
 E, to Ništasvašta je neka vrsta
zlog duha divne jahte, koja ima to
lepo ime »Endjurans«  reće M ak-
ferson.  Plovi čas ispred, a čas iza
 jahte. N e zn aš kad se sk riva pod
koritom broda, kao ona riba što se
prilep i uz kita, milion parazita, sim-
bioza i krpelja! Lepo se prilepi uz
»Endjurans« nasisa električne
snage, pa op et plov i kud smisli njen
mozak od žičica, štampanih kola,
molekula, atoma, ćelija, tranzistora
i zlih sila svake vrste.
Džejn se smeškala, jer godinama
 je p ra tila Lunove n ap ore d a stvori
takvo plovilo. Ranije je imao nešto
slično. Mala podmornica mogla je
samo da ode od obale, da se sakrije
i čeka, pa na poziv da ode od obale,
da se sakrije i čeka, pa na poziv da
priđe i izroni. Jedina mana bila je
to što je pritajeno plo vilo m oralo da
isturi antenu nad vodu, da bi pri-
milo radio talasima upućene po-
ruke. Lun je usavršio svoje plovilo,
uslovno rečeno podmornicu amfi
biju, a uz to pronašao način da se
zapoveda njenim uređajima u sva-
koj prilici i bez radio veze.
Brenda je znala da za Makferso
novim brodom ranije, a sada brzom
i snažnom jahtom, roni mala, neo-
bična podmornica, uvek spremna
da posluži za spasavanje njenog
Sama. Sada je znala nešto više.
 Pa šta tu nije u redu. Sam e? 
upita ona s izrazom naivnosti na
licu.
 N ije u redu što ploveće Ništa
svašta koristim da njime krijumča
rim čisti heroin. Ako ne znaš šta to
znači, objasniću ti  od govo ri M ak-
ferson. — Jedn a tona opijum a daje
sto kilograma morfijuma, a od tih
sto kilograma morfijuma prera-
dom se dobij a deset kilogram a her-
oina. Ne možeš ni da zamisliš ko-
liko dolara se uzme bednicima ši-
rom sveta kad se tih deset kilo-
gr am a izd eli na sićušne porcije.
Zato ga krijumčare u štapovima za
golf, drškama kišobrana, lubeni-
cama, konzervama hrane, u pošilj-
kama lekova, prslucima s mnošt-
vom džepova ispod ili umesto
veš a... U jajim a i igračkama, u pla-
stičnim ban anam a ubačenim među
prave...
 Pa ti si postao pravi stručnjak
za otkrivanje krijumčarskih tri-
kova  prim eti Džejn Vitington.
 Da je to, m ilion mu lepih m elo-
dija, blagih po vetara ca i tihih svita-
nja nad plavim dubinam a m ora! —
..skoro bolno reće M akferson. 
Nego ja ne otkrivam ništa. Ja sam
krijumčar! Pravi, pravcati krijum-
čar h eroina. M oja jahta i m oje čudo-
vište Svaštaništa, pod mojom ko-
mandom krijumčare nadmoćno
zaobilazeći sve carinske, policijske
i špijunske veštake. Oni dođu i pre-
tresaju jahtu, a sve je čisto. Ni
štasvašta plovilo pritajilo se na
dnu mora, uvuklo u mulj, sakrilo
među korale, ili jednostavno sa-
krilo ispod policijskog broda. Od
radara beži skrivajući se u senci
velikih brodova. Iz avion a i helikop-
tera je nevidljivo to preispoljno
elektronsko čudovište, jer boje su
takve da ih menja prema okolini
kao kemeleon.
 Da li bih ja m ogla da uđem i
da putujem tim mudrim i neuhvat-
ljivim čam cem ?  upita Brenda.
 Ti to zoveš čamac?! Dođe mi
da se ugrizem za levu lopaticu!... A

mogla bi, valjda, kad »Tir« može da
ponese i tri tone tereta  odg ovori
mornar.
 Ko je »Tir«?'.
 Pa da čovek ne zaplače. Suza je
ta lopuža što trči za mojim brodom
kr ca ta he roin om — s uzdahom od-
go vo ri mornar.  Postojale su
mnoge krijumčarske veze: mek-
sička, kanadska, amsterdamska,
pariška, londonska, diplomatska,
milanska, brazilska... Sada je
glavna Makfersonova krijum-
čarska veza sveta. Neka njegovo
veličanstvo kaže je li istina!
 Sve je tačno, Same  potvrdi
Lun.  Im a sam o nešto još, o čemu
ni ti ne znaš. Pbgledaj ovo...
Lun iz džepa izvadi plastičnu,
praznu vrećicu i pruži je mornaru.
On je razgleda, pruži desno i levo
da je pogledaju Džejn i Brenda, pa
 je zgu žva i hte de da je pocepa.
 Obična vrećica od plastike za
pakovanje zeleniša u zamrzivaču
 r e će i z a s ta d e . .
Vrećica je odolevala njegovoj
snazj. Malo se razvlačila, ali se nije
m og la po cepati. Ma kfe rso n ie T.urio
u taj pr ov idn i predmet. Lun uze
vrećicu i opet je stavi u džep.
 O vo je važniji pronalazak i
više je trebalo vremena da se na-
pravi, nego za izgradnju »Tira « —  tan plovidbe. Taj čovek je bio pravo
reče Lun.
 Da nije to usavršena mebrana,
koja zamenjuje škrge i pomoću
koje m ože čovek da živi pod vodom
da nim a? — upita morna r.
 Ne!  odlučno reče Lun. 
Ovo je oružje od koga će stradati
izvesna gospoda širom sveta.
Niko nije pitao ništa, jer Džejn je
znala tajnu predmeta koji se ni po
čemu n ije razlikovao od obične vre -
ćice za pa kovan je bilo čega, a M ak -
ferson i Brenda su već bili umorni
od neprospavane noći i razgovora
o čudima nauke i tehnike, da su im
se oči sklapale.
1. T ea r  suza (engl.)
XI
Više instinktom, nego do ka-
zima Mos Erčet je osećao opasnost
59
koja mu preti. To što nije znao ko
ga je napao na jahti, izazivalo je
sumnju da Pamela počinje da ga
m rzi i da je ona, ili njen otac iza tog
rešenja n jegovog o sećanja sigurno-
sti i moći. B io je, u stvari, peti čovek,
Peti gazda u savezu četiri velika
američka krijumčara droge. On je
bio nekrunisani kralj droge u Ev-
ropi. Znao je m no go o on im a koji su
rad ili u Amsterda m u, Londonu, Bri
selu, Marselju i Milanu, a u izgledu
 je bilo pružanje n je gove m oći do
Istambula, Dalekog istoka i ko zna
gde i dokle.
A eto, sve je odjednom postalo
nesigurno. Istina, ljubomora i
mržnja su ga gurnuli da ubije De
m etriosa i stjuardesu, a nužda ga je
naterala da ukloni i Devilovog čo
veka, svog najvernijeg pratioca Si
lera. No i pre je on ubijao, ali posle
svakog zločina postajao je jači, si-
gurniji u sebe.
Novi mornar mu se svideo zbog
veštog poslovanja na jahti i stalne
veselosti. Koliko je taj znao šala! A
umeo je da kuva, čisti, popravlja
motor i instrumente i da plovi po
zvezd am a i* karti, kao izućeni ka pe-
blago za jednog vlasnika jahte. Ali
Erčetov instinkt je stvarao strah u
duši grubog do tada vrlo hrabrog
zloćinca.
Kao melem na povređenu dušu
delovao je dolazak Enide Vajt. Ona
se ponašala prirodno. Sunčala se
na prednjoj pla tform i jahte izlažući
pogledima lepotu svog teia i sve
žinu mladosti. Erčet je jedva očeki-
vao noć i udesio je da ka Tulonu
plove po mraku.
 Hoćeš li m oći sam da up rav-
ljaš do Tulona?  upita M os Erćet
svog novog mornara.
 Prošle noći sam proslavljao
novu službu, pa sam malo spavao,
ali još sam ja čvrst m om ak  reče

Ro Hać.  I ako bih osetio da ne
tnogu dalje, priteraću jahtu u neku
luku, a da vas ne budim. Ažurnu
obalu znam kao svoj džep.
60
 A šta kažeš o devojci?  upita
Erćet.
, Biser!... Drag ulj!  cmoknu
ustima tobo žnji Ron ald H aćinson.
 Ti nećeš noćas ništa ćuti, za r
ne?  upita gangster.
 Moj p osao je da brinem o jahti
i plovidbi. Za to sam plaćen kako
valja i ne tiče me se ono što ne
treba da me se tiće.
 Ta ko i treba! Pošto ćemo u Tu
lonu ostati n eko liko dana, pro ves eli _
se na moj račun  reće Mos Erćet i
pruži m orn aru svežanj n ovčanica.
Ronald Haćinson u ulozi običnog
m orna ra m orao je biti i malo neote-
san, pa zato pogleda što je dobio.
 O, hiljadu frana ka ! Hvala,
mnogo vam hvala gospodine Erče
te! Vaš sam ćelom svojom dušom!
 reče R o Hač.  I znajte da ste se
setili u pravi čas, jer u džepovima
imam samo paketić gum e za' žvaka -
nje. A izvrsne su... Uzmite jednu,
 jer b iće m i za d ovo lj stvo ak o va m se
dopadne.  
Hać i sam stavi kom adić gume za
žvakanje u usta. Mišleći o noćnom
uživanju, koje ga očekuje, Mos Er-
čet uze žvakaću gumu. S odobrava-
njem klim nu glavom , namignu m or-
naru i siđe u kabinu. Enida Vajt je
bila u kupatilu i on opipa ležaj, pa
se spusti na njega. Mislio je da on  
to sanjar i o trenutku kad će osvojiti
mladost i lepotu Enide Vajt, a on je
to padao u dubok i dug san.
Devojka iziđe obučena u košulju
za spavan je i dugi ogrtač od frotira.
Pogleda usnulog gangstera i iziđe.
Pope se do komandnog mosta i
stade uz mornara.
 Ž elim da p o ra z go v a ra m o 
šapnu ona.
 G ovo rite glasno, jer on noćas
ne mo že da nas čuje, a ja m oram da
pojačam rad m otora — reče Ro
Hać.
Devojka klimnu glavom, pa je
neko vreme ćutala razmišljajući o
svemu i gledajuću svetla u luci, po
gradu i oko Monaka. U jednom tre-
nutku ona kao da se odluči reče:
 Ja znam ko ste vi!
 Tu ste preterali, gospo đice
Vajt, jer ni ja sam to ne znam 
orin phn u se R o Hać. — Još ka o de
trenutka kad sam počeo da
nisam znao ko sam. Život
mc jb bacao kao igrači loptu u rag
biju. Znate li šta o toj igri?
 Znam o vama, gospodine Hače.
Znam i ko je tobožnji Hari Rajvers,
a o ragbiju skoro ništa. Ne podno-
sim tu grubu igru  od go vo ri de-
vojka.
 P a š ta ć e m o on da , E n id a ? 
upita mornar.
 Ja znam da me štitite i da m i
pomažete. Pre bih umrla nego da
Hariju i vama načinim neprilike.
Umem da ćutim, ali vama sam mo-
r a l a d a k a ž e m is tin u  o d g o v o r i
devojka.
 Do bro je što smo se ob jasnili
 r e č e R o H ač.  T a k o će n a m b it i
lakše da nadmudrimo onog pod-
laca dole. On im a neko sred stvo ko -
jim bi vas o p io i n a veo na o n o što
ne že lite...
 N e b ih m u d o z v o lila  r e če
devojka i pokaza mali, posrebreni
pištolj ka libra dvadeset i dva. 
Imala sam sreću da su na aero-
dromu m islili da je to nešto od pr ed -
meta za šminkanje. Naučio me je
je dan fiz ič a r d a pišto lj za v ijem u
staniol...
 Imali ste sreće, devojko  reće
Ro Hač.  No, ta opasn a igra čk a ne.
bi vam pomogla pored Mosa Er
četa. A sada možete mirno na spa-
vanje. Udesićem o da n ađem o vaš eg
brata. Već je neko p ripr em io sve da
srećno stignete u Rangun, a zatim
nećete biti bez zaštite ni sledećih
nekoliko godina, ili meseci, već
kako za treba ...
 Znam i ko je moj zaštitnik 
reće tiho devojka i glas joj zadrhta.
M ora la je da u briše suze da bi vi-
dela da siđe niz slabo osvetljene
brodske stube.

 — Svid'a.te m i se, E n id a ... N o još
više se sviđate mom prijatelju Hofu
 d o vik n u m o r n a r z a njom .
Ona nije mogla da izgovori ni
reč. Legla je i ćutala. Suze su joj te-
kle, ali nije bilo jecaja. Bile su to
ćudne suze đevojke, za koje ona
nije mogla reći da li su blagodet, ili
prokletstvo, posledica sreće, ili ?ak>
sti... No, koja devojka nije nit:
prolila takve suze?!
I najbolji plan ponekad propadne
zbog neke slučajnosti. U trenutku
kad je jahta stigla blizu Antiba,
zvuk motora je poćeo da se menja.
Dok je Ro .Hać poku šava o d a ot-
krije i otkloni uzrok rad motora je
povremeno postajao neujednačen,
a vučna snftga je slabila. 1  baš u tre-
nutku ka da su se našli n a po la puta
od Kap d* Antiba i Ostrva svete
Margerite mašine su stale. Jahta je
bila svega tri milje od najbližeg  
kopna, ali trebalo ju je dovući tamo.
Ro H ač je m islio k ako je sreć a što
ima makar dovoljno rezerve snage
u akumulatorima da osvetljava
 jahtu, je r sa sev era su se n a vla č ili
niski letnji oblaci, što je značilo da
 je i vazdu šno str u ja n je n epovoljno,
 je r neu sid reni b ro d ić sk reta će sve
više k jugu i biti sve dalje od obale.
Uz sve to Ro je jedva držao otvor-
ene oči, a uzalud je pozivao Harija
H o f a s v o jim p r im o p r e d a jn i k o m .
Nije ni čudo što ne ćuje. Signalnu
narukvicu sa satom je odložio da
ne ošteti lepu kožu Pamele Erčet,
koja je sigurno opet ponovila
vražju igru sa SSM mirisom. Posle
toga ni topovi ih ne bi probudili
mislio je Ro Hać braneći se od sna.
Bio je nesrećan i što Ronda Farel
nije pošla s njim, kako je bilo ranije
dogovoreno. Iznenada je morala u
Nicu zbog nekog posla, pa je ostala  
da je prevezu Hari i Pamela. U jed-
nom trenutku Ro Hač se priseti
kako bi mogao da dobije pomoć.
 T u ris tičk o m ra d io m režom jaht klu -
bova lako se mogla uspostaviti i te-
lefonska veza. Istina, to nije išlo ni  
lako ni brzo, jer u ovo dob a leta sto-
tine jahti plove od Nice do Tulona.
Ipak, posle jednog sata čuo je sa-
njivi glas Ronde Farel.
 Pro bu dio si me baš u trenutku
kad sam te sanjala. Duguješ mi ost- 61
atak sna, jer bio je uzbudljiv, da mi
 još uvek celo telo p od rh ta va  reće
ona sanjivim, ali ve drim glasom.
 A ja još nisam stigao ni oko da
sk lopim — po žali se tobo žnji Ro -
nald Haćinson i ispriča šta mu se
dogodilo.
 Šta m ogu d a učinim za tebe,
kapetane?  upita Ronda.
 Iznajmi neki brodić, koji će
moći da me nađe i dovuče jahtu do
n ajb liže luke. O vd e je duboko, pa ne
mogu da se usidrim. Sreća je što je
more još mirno, ali povetarac nas
p om iče po lak o na jug т od go vo ri
Ro Hač.  Uzm i m alo p ap ira i zabe
leži ono što mi zovemo koordinate.
T o daj krrh anošu brod ić a, p a neka
me nađe. Ostaviću tri ljubičasta
svetla s naizmenićnim paljenjem
prvotrećedrugo, prvo treće drugo,
pa nek a m om ak pa zi na taj znak.
 P a z ić u i j a s n jim  o d g o v o r i
Ronda Farel.
 Va ljda nisi tako velikodušna ?1
 oduševljeno uzviknu mornar.
Rana letnja zora je već plavila
komadić vedrog neba daleko na
istoku, ali svitanje pod oblacima je
kasnilo. Ro Hač je spavao sedeći na
pramcu oslonjen o vetrobran ka-
bine za upravljanje. Probu dile su ga
prve kišne kapi i on odmah po-
gleda na sat. Bilo je već sedam, a
pomoć nije bila stigla. Svetla su
treptala kako ih je ostavio, a ostala
su takođe svetlela. Kako je jahta
bila okrenuta bokom kopnu, Ro
Hač ostade uz ogradu na toj strani
osmatrajući neće li videti brodić, ili
ja či m otorn i čam ac, na k om e bi
mogla biti Ronda.
 Tek tada se seti da o n a m ožda
odnekud zove radio vezom, pa po-
žuri u kabinu za upravljanje.
Ronda je ponavljala pozive, jer još
je dn a slu čajn ost u čin ila je da b rzi i
prostrani brod za turističke izlete,

koga je najbrže mogla da iznajmi,
promaši jahtu. Između njih se na-
šao jedan veliki teretni brod, koji je
plovio k jugu. Skrenuo je oko Erče
62
tove jahte, ali desilo se to baš kad je
stigao unajmljeni brod na kome je
bila Ronda.
Ko je mogao slutiti da dok pre
tiču teretni brod plove baš linijom
sa koje ne mogu da vide znakove
tri trepćuća svetla. Vraćali su se
uzalud pokušavajući da uspostave
radio vezu.
 O v d e vla d a o p št a p o s p an o s t 
reće Flo Hać i na instrumentima iz-
računa gde se nalazi, pa to javi.
Utvrdi zategne i ko rm ilo da po ja-
čani vetar ne nakreće jahtu, pa
opet stade uz ogradu gledajući k
 jugu i očeku ju ći taj brod k oji stiže.
Stojeći tako uspeo je da uspostavi
vezu sa Harijem Hofom. Tiho p riča -
 jući ja vi mu šta se događa. K o n a čn o
se dogovoriše da se nađu u Tulonu,
 jer ak o je k va r veći, pu tn ic i s ja hte
iznajmiće u luci kola za dužu upo-
trebu, ili će uzeti taksi.
 I ostavi narukvicu na ruci,
m o m č e  o p o m e n u R o H a č H a r i ja
Hofa.
Metal... Neprijatno je kad ne-
koga dodirneš njime, a naročito u
n e kim tr en u c i m a  p r a v d a o se
Hof.
 O d m a h s a m zn a o d a b r iš e š
krokodilu suze, ili žirafi masiraš
vrat, kad ne odgovaraš tako dugo
 smejući se reće R o Hač.
 Ne će se pon oviti — ob eća Ha ri
Hof.
Baš u tom trenutku kao senka
prema Ro Haču šunjao se Mos Er-
ćet. Bio se probudio i pogledao ko-
liko je sati. Iskusni zločinac se setio
šta je m oglo da se dogo di zbog n eo-
preznog uzimanja 'žvake od no-
vog mornara. Čuo je delove razgo-
vora Ro Hača sa Rondorn, a sada i
sa Hofom. Pravu istinu nije mogao
iz toga da otkrije, ali da se radi o
zaveri protivu njega bio je sasvim
siguran. Sada je znao da stiže i
Ron da Farel. Ta zm ija mu je i nam e
stila igru, verovao je, odlučivši da
ne propusti šansu.
Držao je pištolj s navrnutim pri-
gušivačem i prilazio. Plan je bio ja-
san, uslovi pogodni i želja za osve-
tom ogromna. Pucače u mornara
bez opomene, a zatim će ga s m etal-
nim teretom gurnuti u vodu. Saće
kaće brod s Rondom Farel, pa će
ukloniti i nju zajedno s posadom
brodića, koji ne može imati više od
dva, ili tri čoveka. On brzo gađa i
 još bolje pogađa. A o p ra vk a mu n ije
potrebna, jer jahta nije u kvaru, već
 ju je za u stavio sig u rno sn i ure đaj,
koji na dob ro skrivenom mestu p re -
kida dovod goriva, ali tek posle
prve opomene zvukom i druge isk-
ljučivanjem jednog po jednog ci-
lindra novog i snažnog dizel mo-
tora. Taj uređaj ug rađ en e ~e  
svega za slučaj krađe jahte, iii ne-
kog nasilnog usmeravanja pri plo-
vidbi. Ko nije 7.nao tajnu, isključiva-
nja dovoda, t£tj bi ostao bespomo
Ečet je pri polasku iz Mo
podesio automat đa prekine
gorivo posle četiri sata plovidbe.
Pošto je tražio laganu i ugodnu vož-
nju. jahta i nije mogla da stigne
mnogo dalje od Antiba, iako je Ro
Hač plovio znatno brže od onog što
 je zah teva o u spavani Erčet.
 Sad ćeš umreti, mom če! 
reće Mos.  Ipak nisi dorasta o lju-
dima moje vrste, iako se služiš mo-
dernim smicalicama i ženama kao
oružjem.
R c H ač se okrenu i nađe se pored
cevi pištolja. Kišne kapi ugustiše, i
vidik na moru se skrati.
 T r e b a d a se o b ja sn im o  p o -
kuša da dobije u vremenu Ro Hač.
 Hoću da vidim strah u tvojim
očima' Hoću da moliš za život! — 
uzviknu Mos Erčet.
Mornar je uspeo da ga i dalje
gleda pravo u oči. Znao je da će
primetiti promenu u trenutku kad
se Mo s odluči da povu če obarač, ali
važnije je bilo da ne otkrije da vidi
nešto iza zločinca.

Bosa i rasute kose, sasvim gola,
ali s malim posrebrenim pištoljem
u ruci prikradala se Enida Vajt.
On a ie iz kupatila, kro z okru gli pro
zor čić čula reći M osa Erćeta i shva-
tila šta se događa. Nije bilo vre-
mena za oblačenje. Jedino je ne-
čujno otrčala da uzme svoje do
tada neupotrebljavamo oružje.
U glavi su joj bubnjale reči Mosa
Erčeta: »Sad ćeš umreti momče!«.
Ona nije bila navikla na trenutke
obračuna i zločina. Nije umela da
stvara planove za takve poslove.
Prepustila se samo instiktu, a on ju  
 je go n io da se p rik ra d e i pu ca ...
puca do poslednjeg metka u šar
žeru.
Umesto u Mosovim, Ro Hač je u
očima Enide Vajt primetio trenu-
tak kad će pritisnuti obarač svog  
p ol’ "~a, pa se ba cio prek o p a-
lube. ua u istom delu sekunde de-
vojka nije pucala i pogodila, cev
Mosovog pištolja bi skrenuta ka
mornaru i kuršumi bi ga stigli.
Ovako je samo opalio u pravcu ^de
 je tr enutak p re bio R o Hač.
 Jeknuo je glasn o. T elo iL  
uzdrhtalo. Pokušao je da se okrene.
Ne suviše jaki pucnji su se ponav-
ljali, a iz te b lizine od isp aljen ih kur
šuma najmanje dva su bila smrto-
nosna.
G an gste r pade i skliznu niz stepe-
nište devojci pred noge. Ona kri
knu, ispusti oružje i izgubi svest.
Kad se probudila, bila je u manjoj
kabini, pokrivena čaršavom kao i
cele noći, obučena u plavičastu ko-
šulju za spavanje izvezenu belim
cvetovima od svile uz sve rubove, a
napolju se čulo kako pevuši Ro
Hać.
 
Pitala se je li to bio ružan san, ili
se dogodilo neko čudo. Možda se
pređen o vrem e vratilo na nekoj gra -
nici pravde? Ona potraži svoj pi-
štolj. Šaržer je bio pun, a cev još
uvek podmazana, što je govorilo da
iz tog oružja nije niko pucao. Qna
nađe vreć icu s me cim a načinjenu
od stopala svilene čarape, ali nije
znala koliko metaka staje u kutiju
koju je bacila pripremajući skriva-
nje oružja.
O na o pet ode u kup atilo i istušira
63
se u nadi da će joj to izbistriti misi;.
Zatim se u žurbi obuće u pantalone
i crvenu bluzu. Pod nju, za pojas,
stavi svoj mali pištolj i još uvek
bosa odškrinu vrata glavne kabine,
ko ja je služila i kao salon, i kao p ro -
stor za zajednički boravak i kao
odeljenje za spavanje. Tamo nije
bilo Mosa Erčeta. Enida zaviri i u
preostalu malu kabinu za smeštaj
jednog, .ili dva m orn ara. N i ta m o
nikog nije bilo. Ni u maloj kuhinji,
ni u spremištu.
Samo je Ro Hač pevušio. Ona se
pope k njemu uzbuđena i bleda.
 Zamisli, uspeo sam da otk ri-
je m šta je m otoru !  uzvik nu on
veselo.  Dovod go riva je bio pre k i-
nut. Lukava stvar... A sam sam to
otkrio. Teško bi uspeo i neki inže-
njer brodogradnje...
 A gospodin... Erčet?  uzdrh
tavši u pita Enida Vajt.
 Ah, taj sebičn jak... Na išla je
je dna dru ga ja hta i on je p rešao na
nju, a nas je ostavio da čekamo
pomoć, koju smo radiom pozvali.
Devojka pogleda tamo gde je Er-
čet pao pre nego se survao niz
stepenište. Kiša je bila isprala taj
deo palube. Stepenište i platforma
na dnu njega takođe su bili mokri.
Možda je kiša padala kroz otvor-
ena vra ta ... Ili je m orn ar oprao tra -
gove krvi?
Enida se seti da je bila gola i ne-
hotično porumene.
 Vi ste to sve Ja sam ga ubila,
a v i...  promuca jedva se savlađu-
jući da ne b rižn e u plač.
 Sanjali ste neki ružan san? 
upita Ro Hač.
 Jesam... N ije bio san!
 Recim o da jeste. Ima čudnih
dog ađaja, pa i snova. Ne ka d je život
kao san, a nekad je san stvarniji od
stvarnosti  izvrdava o je Ro Hač
odgovor.
 Sta vi hoćete tim e da postig-

nete?  upita ona. — Za r da siđem
s uma uvek misleći je li t,o bio san,
ili sam ubila čoveka?
 — S ad a to i nije važn o. P. ib erite
64
snagu, jer u pitanju je život vašeg
brata. Erčet je otputovao... ne-
stao. .. Sve će se objasniti kad dođe
vreme.
 — A li ja m o ram znati sada pravu
istinu!
 — A m eni n ije ugodno da se to
zna. Desilo se tako jednom da je de-
vojka ispalila ceo ša ržer iz svog p i-
štolja na čoveka koji je pokušao da
 je obešćasti, a li svaki pu t je p ro m a -
šila. Dotrčao je njen brat i u ljutnji
ud avio nasilnika. Rek ao je sestri da
beže i da nikad ne kažu da su bili
blizu tog nevaljalca. Međutim, sa
vest čedne gospođice je bila jača.
Otišla je u policiju, predala pištolj i
sve ispričala. »Ja sam ga ubila«,
ponavljala je stalno. A na lešu ni
tra ga od ku ršum a... — pr ičao je Ro
Hač.
 — Je li se to d esilo na m oru? 
upita ona.  
 — N ije u tom e poenta — os
mehnu se m orna r. — N jen b ra t...
Brat one devojke morao je da
pr izn a zločin i osuđen je za ubistvo.
Devojka je umesto griže savesti
zbog ubistva, pa tila zbo g kriv ice k o-
 jo m je o tera la brata , svog sp asio ca,
na višegodišnju robiju...
 — V ra tim o se stvarnosti  m ole-
ćivim glasom reće Enida Vajt. —  Ronda Farel.
Kažite mi šta se dogodilo. Gde je
Mos Erčet? Ko je očistio moj pi-
štolj? Neće li on u nekom trenutku
stići kao vampir? Ili ste ga vi gur-
nuli u more, pa će isplivati s ra-
nama od mog pištolja?...
 — D a se n agodim o  reće Ro
Hač.  Znaćete pravu istinu kad
vaš brat bude izlečen i bude preu-
zeo brigu o svojoj sestri. Do tada ja
ne znam ništa, vi ne znate ništa i
niko ne zna ništa.
Enida zausti da nešto kaže, ali
prekide je sirena jednog omanjeg
broda. Uskoro Ro Hač prihvati
Rondu Farel i kaza joj da je otkrio
kvar, pa zaključi:
 Mos m i je dao hiljadu franaka.
M ože li to da p ok rije . zaku p za
brod?
 V eć je sve plaćeno. Još sam i
nagradila vlasnika, koji je pristao
da sam u pravlja brodom, jer n jego-
vog m orna ra nije nigđe bilo 
isp riča R on da Farel. — U čin ila sam
to čim sam videla da vam motor
radi.
Ona zatim mahnu prema bro-
diću k oji se oprezn o odm icao, pošto
nije trebalo da vuče jahtu.
 A M o s ? G d e je o n ?  u p ita
Ronda Farel.
Ro Hač ugrabi trenutak kad
Enida to nije videla, i prstom po-
kaza prema dubini mora, a onda
sleže ramenima i glasno reće:
 Otišao je skoro i bez zdravo.
 Baš otišao?!  začudi se to-
bože Ronda Farel.
 Lutajući po kopnu ja počinjem
da govorim kao da nisam mornar.
Jesam li re k a o »otišao?!
 To mu je isto... Otišao, otplo-
vio, odronio, otplivao... Tek slaba
vajda od njega.
 Sre ća je što sam ja sve saznala.
Neki prijatelji će nas sačekati u Tu
lonu. Otputovaćemo tamo kopnom,
a sada jahtu treba da usidrimo uz
molo jaht kluba kod Kana. Neka je
M os tam o potraž i — zaključi
Enida Vajt se strese i ode na zad-
nju palubu.
 Šta joj je?  upita Ronda Fa-
rel.
 N i s am n e z na m  o d g o v o r i
Ro Hač.
 Dakle, Mo sa nisi uspeo da
uspavaš?
 Jesam ... Sve se dogo dilo pre
pola sata. Hteo je da me gurne, a ja
sam se uklonio, pa je pao u vodu.
 I utopio se?
 S va ka ko .
 Posle će biti kom plikacija kad
leš isp liva — prim eti Ron da Farel
zabrinuto.

 Taj n eće isplivati. Bio je težak
čov ek — o d go vo ri Ro Hać.
Ronda nije mogla da se ne nas
meje, ali se opet uozbilji i reče:
3 ‘  X - 100 (696)
 O nd a je s njim potonulo i sto
devedeset hiljada dolara, koje bez
njega ne m ožemo da preuzmemo.
 To će se nadoknaditi. Jedino
ucveljena udovica..,
 On a će ga optužiti da ju je op -
ljačkao i napustio. Njeni advokati
isposlovaće brzu proceduru i biće
proglašena za udovicu. Naslediće
njegove nekretnine i bankovne ra-
čune širom Evrope, a ima toga i
tamo preko Atlantika...
 Ti si mudra, hitra, spo sob na ...
Kakav bi ti bila šef sveukupne Ma-
fije sveta!
 Ćuti, grubijane! Šta ako de-
vojka čuje?... No. ume li Ona da
k r m a n i m a k a r n e ko v r em e ? 
reče Ronda Farel lukavo mu zavla
čeći prste pod kratki rukav košulje.
 P o u č ić em o je o dm a h  o d g o -
vori Ro Hač.
XII
Znao ju je tako dugo da ni najma-
nja promena na njoj nikad nije
mogla da mu promakne. Znali su
 jezik e dodir a, pogle da, uzdaha i
smeha. Njihova veza bila je tako
čvrs ta da su oseća li m isli jedno dru-
gog. Lun je jasno, sasvim određeno
osećao kako uživa kad uživa i nje-
gova Džejn. Osećao je fizički bol,
ako ga je ona osećala, a njen dodir
ga je lečio kao da je čudotvorka.
A, eto, sada nešto nije shvatao.
Njen pogled je bio blistaviji nego
ikada. I bila je odnekud lepša nego
u bilo kojoj prilici. To osećanje da
se s njom doga đa nešto njemu nera -
zumljivo, iako lepo, mešalo mu se u
misli dok je pričao:
 N aše sklonište je savršeno. Vo -
zila koja nas prebacuju ovamo uđu
u tunel, a ne iziđu, jer skrenu kroz
nevidljivi prolaz. Dobro smo zašti-
ćeni. ..
 Svi sem mene. Ja m oram i da-
lje da krijumćarim, do đavola! Pa
mene grize savest, milion mu rana
na duši! Tim prahom se truju
m ladi...  gunđao je Samjuel M ak -
ferson.
 — T i si se uživ eo u ulogu kriju m65
-
č a ra — nas m eja se Lun. — T o što
radiš je priprema za uništenje
mnogo otrova i mnogo zločinačkih
planova.
 Znam, ali ip a k ... Istina, ono u
Briselu je vredelo pola m ornarsk og
života! Švima sam zapamtio imena,
časna m ornarska reć  već utešen
prićao je Samjuel Makferson. Znao
sam sve o onom Stinu Terlinku i
njegovom podvodnom ribolovu...
Hm ! Šta je izm islio čova?! N a dnu je
potopljen džak pun nepromočivih
vrećica s heroinom. On ih stavlja u
svoju lažnu ribu, pa je tobože nabi-
 jenu na tr ozubac iz nosi iz vo de na
očigled ribara, kupača i čak polica-
 jaca. K o bi se dosetio?!  p riča o je
Samjuel Makferson mešajući do
setke, sočne, ali pred damama do-
pustive psovke i pomorske poj-
move.
I zaista desilo se da je on sam
upao među gangstere čiji šef je bio
Stin Terlink. On je imao tajne veze
s vojnicima koji su s druge strane
Atlantika dolazili da slaže u Bri-
selu, а žena mu je pomagala kori-
steći to što je kao filmska glumica
često putovala do Sjedinjenih
Država , po Južnoj A m er ici i Evropi.
Ba vili su se onim što se na ziva k om -
plementarno krijumčarenje. Iz
Azije, pa preko Evrope krijumčari
se preko Atlantika morfijum, ili
kokain. No, sve rede neprerađeni
morfijum, a sve češće heroin.
Otuda, prema Evropi i dalje, vraća
se makuba, odnosno kokain. Izvori
kokaina i marihuane, LSD i drugih
sintetičkih droga su tamo, a her-
oinu su ko reni u Aziji, A fric i i Ev-
ropi.
 T o dvostruko, nadopunju ju će k ri-
 ju m čarenje donosi i dvostr uku do-
bit. Dvostruk je i zločin, ali to ne
smeta ljudima koji se bogate na taj

najprljaviji način koji je o   vek iz-
mislio u svojoj istoriji.
 — Kucnuo sa m T erlin k a p ravo u
čelo, ali upali su Hak i Jakob Duis,
66 brata, ljudeskare. Sto mu la-
dva
naca, okačili su mi se tako o ruke
da ih nisam mogao otresti dok im
nisu popucale lobanje. Tada su sti-
gli Hajnrih Bun i Ruis Lampo .. Taj
flamanski jezik! Ruis je ime, a Duis
prezime, pa snađi se sad... No, da
se vratim na ono što je bilo  na-
stavljao je da priča Samjuei Mak-
fers on — Taj Bun i La m po su b rzo
posustali, oči su im se jedva videle
između natekiina, a kolena su ih
izdala. Seli su i posle je sve išlo
lako. Lepo smo ra zgov ara li, jtr tada
si stigao i ti, Donalde...
 — Stin je sh vatio da sm c ja ki i
pristao je da radi za nas. Još kad
sam mu predložio veću dobit i kad
mu je Sam predao tovar heroina,
umalo nije počeo da nam ljubi
ruke. »Vi tako, na poverenje?«, pi-
tao je zapanjeno. »Pa nećeš odleteti
u raj, a u pakao ne želiš«, rekao mu
 je Sam  p riča o je Lun.  Sada
Stin Terlink radi za nas.
Džejn i Brenda su pažljivo slu-
šale.
 — M a lo si gru b, ponekad, Sam e
 prim eti Brenda Lendon.
O događajima ti Amsterdamu
nisu ni razgovarali, iako su onoga
dana, posle obračuna sa Kazanovi
nom bandom, novom Makfersono
vom jahtom otputovali tamo. Da
već odavno Lun nije imao sigurne
izvore obaveštavania. teškn  __  н.^>.f/* V
našao čoveka koji je nosio ime Egi
Gorten i bio vođa krijumčarske
bande, jer pravo ime gan gstera bilo
 je V ilim van Len ep .
Pisca nije bilo teško pronaći
preko njegovog izdavača. Istina, on
uopšte nikada nije napisao ni re-
dak »lav stori«. To je za njega rad io
nem oćni i odu zeti starac Ma k i van
Loj. Ćak je i na tome tobožnji Egi
Gorten ponešto zarađivao. No
važ na mu je bila slava, jer »o m i-
ljeni« pisac golicavih i melodrams
kih romana pokrivao se tom sla-
vom i plovio svojom jahtom usavr-
šenom za krijumčarenje droge. Bila
 je g ra đ en a tako da ju je treb alo
iseći na komade da bi se otkrila
droga. Nju su pneumatički uređaji
ubacivali u šupljine masivnih de
lova, u šipke ograde i sam jarbol za
pomoćna jedra. A ribarenje i vešto
korišćenje riblje paste smetali su
psima da osete drogu čak i da ih je
neko doveo na jahtu.
Milioni guldena priticali su u
ruke Vilima van Lenepa. On nije
bio veliki, ali bio je siguran snabde
vač tržišta heroinom. I nije se
usprotivio da pripadne »Moćnom
klanu« kako mu je Lun predstavio
svoju zamišljenu krijumčarsku or-
ganizaciju.
 Veća zara da a manja dobit su
dobar razlog da se stvori dobar sa-
vez i s demonom, a kamo li sa tako
simp atičnim ljudima  rekao je
Gorten, odnosno Vilim van Lenep
na halanć, odnosno niderlendiš je-
ziku, jer njime mu se obratio i ne-
poznati sabesednik.
 Imam o oboga ćene izvore, ali
tržište se ne osvaja lako Vi imate
vezu sa Južnim gazdom, odnosno
Huanom Džorijem ..  rekao je
Lun.
 Zar i to znate ?1  iznen ad io se
laž ni pisac. — To nisu sam o veze,
već i višegodišnje prijateljstvo.
Upoznali smo se na Haitima sas-
vim slučajno. On je, u stvari, Huan
R n 7 0 C T n / in — —" А" 
. .4 / ^ .u o. i a u a ja ili p i t i H J Ufct 11 J0
on potomak slavnog predsednika
Argentine, koji je došao na vlast
posle zbacivanja unitarista, pa je
vladao od hiljadu osamsto dvadeset
devete, do pedeset druge. Huan se
osmehnuo ponosno. N jegove simp a-
tije stiče svak ko se divi njegovom
plernićskom poreklu.
 Vi znate i istoriju  primeti
Lun.
 V r a g a z na m  sm e ja o se g a n g -
ster.  To m i je ispričala devojka
koja je došla s njim iz Nju Orleana.
Kratkovidi Huan Džori nije prime

tio da je Rozita radoznala kakvi su
Holandani u ljubavi kad još uz sve
pišu ljubavne priče.
Lun je shvatio da je ovo g zločinca
 je dn ostavn o p ra tila sreća su više
dugo. No bilo je došlo vreme da mu
se njegova površnost u svemu i na-
vika da zloupotrebi tuđe sposobno-
sti sada osvete.
 Dakle, naja vite udvostručene
količine i preporučite nas  rekao
 je Lun. — N astaje n ovi red. Prenosi
ćete deo d rog e kao i ranije, ali ovde
 je m i p reu zim am o i odm ah is pla -
timo kao da je stigla preko Atlan-
tika.
 Zar tako?!  s divljenjem
upita Go rten.
 Na ravno, odnosi se na drogu
koju od vas uzmemo. Naša donosi
dob it nam a, a vi u zim ate dva. i po
otsto za ustupanje tržišta. No to
neće biti malo novca  objasni mu
Lun.
Gangster je priredio slavlje, nu-
dio sva uživanja Am sterdam a i sla-
vio novi dogovor, iako su gosti bili
uzdržljivi i skromni.
 Pravi čovek u pravom poslu ne
sme da se mnogo ističe, da bude
upadljiv. Drugo ste vi. Vaš metod je
drugačiji, jer vas je zakrilila slava
pisc a — p rič a la je ljupka Džejn Vi
tington u ulozi gospođe Smit.
Ona je uspela da sazna kako i
gde se m ože naći Huan Džori, jer je
uzgred izra zila želju da nekom prili
ntnutnie u Nju Orlean i
a v *“ —•----- .
upo zna slavno g Južnog gazdu,
 Huan de, Rozas biće odušev-
ljen, kao što mora svaki živi muška-
rac da se oduševi vam a  rekao je
Vilim van Lenep na engleskom.
Dvosmislenim razgovorom Džejn
mu je dala nadu da će mu jednom
biti gost na jahti, ali bez muža, koji
 je »m n o go zauzet« poslo vim a. Sta -
siti i pristali tridesetosmogodišnji
gangster blistao je od ponosa
 T a k o je »p a la « am ste rdam ska
»tvrđava« krijumčarenja znatnog
dela heroina.
★
Vesti s Mediterana su uzbudljive
 poče da priča Lun
Ob avesti ih da H ari H of i Ro Hać
67
vladaju bandom ubijenog Mosa Er
ćeta, a već su se nagodili sa luka-
vim Berteložom. Svi su bili radosni
što je Enida Vajt našla brata i avio-
nom otputovala u Rangun.
 Tam o imam p rijatelja, koji me
zna kao bogatog turistu  reće
Lun.  Ve ć sam mu uputio poruku
da bdi nad devojkom, njenim bra-
tom i njihovim na po rim a da se nes
rećni slikar izleći.
 To znači da im je ostao samo
Aldo Vizoki u M ilanu  reće Džejn
Vitington misleći na Harija Hofa i
Ro Hača.
Bilo je očito da želi da se razgo-
vor što pre završi. Neko nestrplje-
nje vladalo je njome. Lun se pitao
ima li to veze s njenim jutarnjim
odlaskom u Siti. Nije li saznala
neku novost o priznanjima njenih
uspeha u biološkim istraživa-
njima? Ili je to jednostavno lju-
bavna čežnja?... Nešto je moralo
biti, ali pošto je svakako bilo lepo i
veselo, Lun nije preterano žurio.
 T reb a lo je da sa M a k ferso n o m još
 je dnom prou či p lan ove plo vid be,
prihvatanja i otprem anja droge.
 R i zi k o v a ć em o d a n a t ov a ri m o
 jahtu čis tim heroin om . Sam o
iskrcavanje tamo izvršićemo uz
pom oć »Tira « — zaključi Lun.  N a
toj zadnjoj plovidbi bićemo zajedno,
ak o želiš.
 Ne, то 01  o n « . . .
' ' ’ '' ^ " m r p n i p
 — 
------  
a i r i^ i lr
----------
 je veći. Jed an sta r; m o rn a r m ože i
da. dune u procepljeno jedro, deset
mu života, ali Džejn, Brenda i ti...
Ne sa mnom na jahti punoj her-
o i n a 1 Neka me Neptunov trozubac
probode tako da se praćakam kao
riba na ostima, ako prihvatim.
 Onda ćemo te dočekati tamo,
pa ćemo biti zajedno na povratku,
kad budeš čist kao sunce  složi se
Lun.
 Razgo varaj sa Džejn. Možda
ona želi da ostane ovde. Neka onda

ostane i Brenda. Jer, bilo bi im do-
sadno dok mi na španskom putu
budemo isprobavali kako »Tir«
uspeva da obavi poštene, lepe pos-
68
love. To elektronsko čudovište tako
 je savršen k riju m ča r heroin a, da
počinjem da ga mrzim. Sk oro ... 
reče m orn ar sasvim ozbiljno, što se
vide lo i po tom e što nije opsovao.  
 Zavolečeš malu podmornicu
kad bude skupljala blago rijući po
m orskom dnu i čineći čuda  reće
Lun.
 On da ćemo se pozdraviti, jer ja
ću krenuti rano. Isploviću već pre
sedam sati ujutru  zaključi Mak~
ferson.
Lunu se učini da njeg ov pr ijatelj i
drug, najverniji i najhrabriji čovek
koga je u životu upoznao, nosi u
sebi neke zle slutnje. Ipak, Lun ga
nije pitao, jer pomisli da mornara  
možda muči to što sada on stvarno
krijumčari drogu, koja stiže do
mnogih nesrećnih, mladih uživa-
laca. Oni se njome truju. Mornar je
toga svestan, a pripreme koje tako
teku bile su za njega nestvarne, da-
leke i čak neizvesne. Utešiće se i
radovati kad vidi kraj svemu, po
rffišli Lun i glasno reće:
 Pa, srećno, stari m oj!
Makferson ga bez reći za trenu-
tak zagrli, čvrsto steže i pusti okre
nuvši se kao da krije izraz lica. Oti-
šao je brzim koracima kao da beži.
 Tek ta d a D onald S ik ert p osta de sve-
stan da su Džejn i Brenda tiho
otišle. Sedeo je još nekoliko minuta
sam i zam išljen, pa p ođe k a bazenu,
 jer tam o je ču o gla sove.
Čim stiže do Džejn i Brende, ova  
druga ih ostavi same pod izgo-
vorom da mora otpratiti Sama.
Lun je i sam plivao u još dovoljno
toploj vodi, pa iziđe i njih dvoje
zagrljeni pođoše u kuću.
 O vde je lepo, zar ne?  upita  
Lun.
 Nikad nije bilo lepše  reće
Džejn.  Sva ki detalj je načinjen s
ljubavlju. I kud go d se okre ne m , pri
metim da si mislio i na mene gra-
deći sve ovo. Ovo je kuća budućno-
sti..
Oči su joj bile blistave i zračile su
sreću. Lun je uze u naručje i ponese
do mesta koje su oni od milošte na-
zivali gnezdom, jer ležaj je i podse
ćao na ogromno gnezdo. Bio je
okrugao prostor, udoban i ograđen
je dan ja rd vis ok im kružnim naslo -
nom.
 Re kla si da nikad nije bilo
lepše  reče Lun.
 To je istina  potvrdi Džejn. 
Ima m nogo razloga da se tako kaže,
ali...
On joj prekide reć poljupcem, jer
»ali« nije želeo da čuje. Slutio je da
će posle toga »a li« do ći reći o strep
njama, strahu ili b ilo čemu sličnom.
On nije slutio da će ona reći: »ali
je dan je n ajv ažn iji«.
 A ti nikad nisi bila lepša! Zr a-
čiš privlačnošću. Nisi se ugojila, si-
guran sam, ni pola kilograma, a
obline su ti postale lepše, baršuna-
ste. ..  šap uta o je i spuštao usne
na njenu kožu.
Ona se prepuštala tom milovanju
njegovih usana po svakom delu
tela. Osećala je njegove ruke, nje-
go vo vitko, čvrsto, a ipak nežn o telo,
njegov miris kojim je želela da i
sama zauvek miriše.
Njena strast je bila uvećana i
pomišlju na ono što će mu reći
posle ljubavne igre...
Ali on je prvi progovorio:
 Da nisam sve to prip rem io, ce
log leta ne bih se odvajao od tebe.
A li m oram što pre preko Atlantika.
T a m o je za vršn i udarac.
Njena koža se lako naježi.
 Je li ti hladno?  upita on i
pruži ruku ka svilenom čaršavu.
 M o ž d a . .. m a lo  o d g o v o r i o na
i dopusti da je on pokrije.
 Ko liko n apora smo svi uložili'
T o je m oja n ajv eća ig r a u sukobu
sa zlo čin im a svih vrsta. Mo žda bi to
moglo da se shvati i kao moje ži-
votno delo u toj mojoj borbi. Raz
neću tu prljavu krijumčarsku hi-
dru! Poubijaće se sami kao izludeli

vukovi  pričao je kao zanet ne-
kom vizijom.
 Ponekad pom islim da li bismo
mi mogli živeti kao obični, srećni
ljudi  reče Džejn.
Lun, kao da nije čuo te reči, na-
stavi da slika buduće događa je. Kad
gangsteri isplate milione dolara za
ogromnu količinu heroina, pa kad
ga izgube, ostaće im samo da se ubi-
 ja ju iz osvete. Prop ašće m noge
bande. U žurbi da nad oknade nena-
dok nad ive gubitke izložiće se polici-
 ja m a širom sveta. T reb a m n ogo v r e -
mena, napora i novca da se nove
krijumčarske mreže ispletu. A hi-
ljade, desetine hiljada narkomana
biće manje na svetu. Droge neće
biti ni za one koji ne mogu bez nje.
Biće spasene hiljade života...
 Op et sam se zaneo  reče Lun.
 Sreća n sam što je kraj blizu. Ta
igra m e je umorila.
 I ran ije si m islio da je to još
 je dn a borba, pa ćeš se ceo p redati
nauci i meni. Svaki pobednik misli
da je vodio poslednji rat. A posle se
pokaže da borbe počinju iznova.
 T a k o je i sa tob om ... M ožd a bi bio
zločin sprečio tvoje poduhvate.
M ožda bi m nogo 'tužn ije bilo na
ovom svetu  s tugom reče Džejn
Vitington.
Lun je iznenađ eno pogleda. Od jed-
nom se promen ila, a celo veće je iz-
gleda la radosna. O čekiva o je da mu
objasni uzroke tog divnog raspolo-
ženja, a sada samo što joj nisu gru
nule suze.
Lju bio ju je pp licu i o seti da su joj
oči vlažne od suza. Zaključi da je to
njen a osetljivost, ko ja se javlja u tre-
nucima tako snažne ljubavne stra-
sti.
 Zašto suze? ... Šta ti je, dra ga ?
 pita o je tiho.
 O n ak o... N i sama ne znam.
Možda to što ćeš otići tamo gde
smo uvek bili u opasnosti, a ja neću
biti uz tebe, jer im am oba veza ovde.
A i Brenda ostaje... Misliš li da
mogu da ostanem?  govo rila je
ona uspevajući da se savlada.
Opet je izgledalo da je radost
ispunila njihovo ljubavno gnezdo...
Usnuli su zagrljeni.
Sunce je bilo visoko odskočilo 69i
bazen, s već stopljenom vodom , ble
štao je kao ogledalo u cveću. Luna
probudi signal telefonskog poziva i
on samo pomilova Džejn i reče joj
da još spava, ak o joj prija, pa p ožuri
da se javi.
 Ovde Celestina Do!  javi se
ženski glas.
 M ilo mi je što te čujem  reće
Lun. — K a ko je tam o?
 Imam ovde neke beleške, pa ću
da ih pogledam  od govo ri samo
Lunu poznata žena.
O n ju je razum eo, pa uključi čitač
i pusti da uređaj spregnut s tele-
fonskim aparatom ispisuje reči.
K roz oku lar je čitao:
»Na stu pile su nep rilike. Pol Berte
lož je nešto naslutio, pa je postavio
zasedu. Uhvatio je Harija Hofa i
Hača. On je, u stvari, tra žio Ah m eta
M em ui a. pa je o tk rio d a je n estao i
Mos Erćet. Inače je tajno bio zapo-
čeo proces zbližavanja s Korzikan
cima. Sada ih je isprobao. Oni su
uhvatili tvoje ljude. Ne mogu da ot-
krijem gde ih drže. Jedino sam
uspela da proturim zahtev da ih ost-
ave žive dok se o njima ne sazna
nešto više«.
 T a d a Lun napisa:
»A šta je sa damama?«
»One su ojađene gubitkom svojih
mom aka, ali Pamelu se niko ne usu-
đuje da napadne, pa je tako pošt-
eđena i ona zla Ronda.
»Zar njen inspektorski položaj
nije jak kao pre?«
»Ona gubi ugled zbog nekih gre-
šaka. Izvesni gospodin Gari Smit
čini čuda po Evropi, a Ro ndi se pre -
bacuje što ranije nije otkrila nje-
govo prisustvo. Sada se osnažio, pa
su Rondini šefovi neodlučni kako
da postupe. Da li da otmemo Pa-
melu i Rondu i ucenimo one
glavne«?
»Zar Pamelin otac neće da joj

pomogne da oslobodi svog novog
izabranika?«
»On se ne žuri. Stari lisac obe-
ćava, ali ništa ne čini, jer nada se
da će i Pamela i Ronda ubrzo naći
nove udvaraće i zaboraviti one
opasne momke«.
»Moram doći tamo što pre. Čekaj
me u Marselju sutra u podne. A ju-
tros, odmah, nazovi Berteloža pod
lažnim imenom i prenesi mu po-
ruku Garija Smita, koji će doći na
razgovor. Neka se ne usudi da ta
dva momka ne budu pri ruci da ih
Smit ispita kako on zna. I neka
budu sposobni za razgovor. Inače
umreće ne samo on, već i Ida Boa
tid. To je nevenćana Polova žena,
ako to već ne znaš. Ka ži mu da Sm it
zna sve o plastici. Verovatno znaš
da on misli kako niko na svetu ne
zna kako on prenosi heroin«.
»Ućiniću kako kažeš šefe. Brine
me što nismo predvideli Berteložov
postupak On je bio prihvatio na-
godbu čim su ga Pamela Erćet i
Ronda Farel posetile. Tobožnju go-
spodu Hačinsona i Rajversa je pri-
mio kao najdraže goste. A nije
pi ni dY3.dc?s€t i с е п п sa.iti uv*
trenutka. kadMh je zgrabio rukama
novih saveznika s Korzike Taj
sm utljivac mi se m pogo zam erio«.
»Sre ićem o se kao i prošli pm*
»Šetaru. kad ГПСГат« završi pisa-
nje u ređajem za tajne razg ovo re ta-
 ja nstv ena C ele stin a Dol, a onda
glasno reće
 Onda do skorog viđenja, sefe!
 Divna si, Ce lestina ' Da s: ra zo -
rila pola Pariza, sada bi mogla da
tražiš oproštaj greha  reče Lun.
 — Đ o viđ en ja ! D ola zi ni!
Spustivši slušalicu Lun se
okrenu. Džejn je stajala na vratima
ogrnuta ružičastim ogrtačem od
frotira. Bila je u kupaćem kostimu.
 Jesi ii če la mo je zadnje reći?
 — upita Lun.
 Da, ali nisam ih TAŽumela 
od govo ri Džein Vitington.  H o-
ćem o li ^ oazenu?
 Ja nemam vremena. H ari i Ro
su u neprilici. Oteli su ih korzikan
ski gang steri, jer ih je izdao Pol Ber
telož. Moram tamo. Javila se Cele-
stina Dol  isprič a Lun u žurbi.
Džejn ga je pratila i pomagala
mu da se spremi. Predložila je da
ide i ona, kad već Makferson nije
tu.
 — N je g a m ogu da pozovem , ako
mi zatreba. Ti ostani, jer razumeo
sam da imaš obaveza u Londonu, a
 ja ne z nam k o li k o dugo ću biti odsu
stan. Možda otuda odem u Čikago,
ili N ju jor k — re če Lun.
Odlazeći on se poljubi s Džejn, pa
iznenađen zastade. Njene oći bile
su pune suza. Prvi put se dogodilo
da ga tako ispraća, ali nije bilo vr e-
mena da istražuje uzroke promena
ženskog raspoloženja. On samo
reće:
 — N e treb a da brin eš o men i. N i-
šta tamo nije mi nepoznato. Prites
niću zločince vrlo brzo da posranu
poslušni. Uveravam te da mi ne
preti opasnost.
 — S re ćno, d ra g i rn oj... V o li m te ...
Srećno!  dovikivala je za njim
uspevajući da joj glas zvuči vedrije.
A кд Н on оН л глг-ta    V l r » r » n i C I IT O
'x ~   ----- -- v > 4» V , V / l « l *  » t v / U U  t  O U / ^ V  JV / j
potekuše l ak o je žateče i poče da je
tesi Brenda Lanđon.
XIII
U prerušavanju žene imaju zna-
čajne olakšice Druga perika, izme
njen način upotrebe boja, pudera,
veslačkih rnladeža, obrva i trepa-
vica i na kraju odeca. mogu đa
učin e čuda. Š etalište m od Rad d'r ri-
đom kretala. iepo gra đe n a žena u
lakoj, ali do polovine listova dugoj
haljini. Njena crna kosa, tamno ke~
stenjaste oći i mrka, ili samo
veoma osunčana koža dCVSie bi u
nedoumicu svak og onog ko bi pok u -
šao da. ouredi njeno rasno poreklo
Ona stiže do Plaže di Prado, pa
skrenu levo preko Sent Žiniez
parka. O ček iva la je da je neko izne-
nada uhvati pod ruku i nastavi šet-
nju s njom, ili da je pozove u auto
mobli... Ne, ona nije znala gde i
 

kad a će joj Lun prići. Podn evna vru - ponori pakla. M ožda n em a dan a da
ćina je već postajala nesnosna, ali se ne setim kako sam lakomisleno
ona je m orala da se drži davno ugo- zapala u ruke trgovaca belim rob-
vorene staze. Zato je bila zado- ljem. Umesto ugovora o snimanju
voljna što je u parku m ogla da k o ri- filma u Holivudu, našla sam se na
71
sti senke drveća, iako su bile uz putu ka tržištu rob o va ...  priča la
sama debla zbog sunca u zenitu.  je ne uspevaju ći d a za d rži osm eh
Kad stiže do neko liko do bro sme na lepom licu.
štenih klupa, videla je da na onoj  Zabo ravi to, C elestina...
najdaljoj sedi neki starac kunjajući Ro nd a — p re k ide je Lun.
oslonjen na svoj štap.  N e ž el im d a z a b o r a v im , j e r od
 Tu sam! — dovuk nu joj u tr e- dana kad si me spasao, ja sam
nutku kad je ona htela da sedne na srećna žena. Naučio si me šta je
prvu klupu, pa joj pode u susret ko- p r a v i ž iv o t  o d g o v o r i ona .
račajući sitnim, drhtavim kora- Bilo je i teških iskušenja. Nije ti
cima. bilo lako da kao žena postaneš
Ona ga neodlučno osmotri, ali »osoba od najvećeg poverenja«
pođe k njemu. Što je bila bliže, sve američkog i evropskog podzemlja,
sigurnija je bila da je to glupa slu- a naročito krijumčara droga svih
čajnost. Taj nemoćni starac ne vrsta. I napredovala si u svemu. Sve
može biti Lun, već je neki od onih lepša si. Ron da  reč e Lun.
što zaborave naoćare, pa celo  Duševne patnje su m e naterale
vreme na ulici ne mogu da prepoz- da stignem na četiri k ilogram a više
naju nikoga. Sigurno je starac oče- od onog što bih smela da dozvolim
kivao neku ženu, pa sada, zbog sla- sebi kad je reć o tež ini — ok ren u
bog vida, misli da je to ona. Ron da Farel na šalu.  I. da vidš
 O prostite, učinilo mi se da ste vraga, to se svim muškarcima do-
se jav ili m eni  reće žena. pada.
 Postaješ sve lepša. Celestina   Kako si podn ela saradnju s
m r » ii r r » U ni i Sli 1» n o n r i.
. 4 U J 1 I I I  j_ U  I J C tC O l j l U lC L ,  l i ' - J  -  —  .
nasmeja se šturac i teK laua mogio
lici? <
se naslutiti da je starost sa’no
 Bilo bi dobro da mi se nije d o -
maska čoveka pred njom.
 Vi?!  uzbuđeno i iznenađeno godilo... Ja sam se zaljubila u Roa
Haća. A umela sam da volim i ne
reče žena.
 K oliko znam, odavno smo na ti bu dem zaijubijeria,, ua ’J Ž iva m u
 — re ć e Lun. muškom društvu i da me to ne pov-
Govorili su francuski, ali žena redi. Sada sam ja u ljubavnoj, a on
sada pređe na engleski, jer imala je u gan gsterskoj klop ci — o d go vo ri
osećaj da će tako jasnije reći ono Ronda Farel.
šio želi Lun je opomenu da joj ispod pe-
 C i m v a s .. . U m te d uže ne v i - rike viri pramen plave kose u naj-
dim, ja izgubim smelost. Ti znaš uS tamnijoj nijansi, ali koja odudara
ne mogu drugačije, jer poštovanje od crne.
>e os eć a j u m e n i... N i to nikad ne  To u dooa ćeste upotrebe pe-
znači da. r.i?am srećan đs. t£ Vidim. rike ne bi bilo sumnjivo i da neko
Donalde. prim eti — reče Ronda, ali uze o gl e -
O n  j e  p o l j u b i  u  o b r a z i  oni S i d o š e . dalce i popravi svoj izgled.
 P r e s v e g a ž e li m d a z na m k a k o  Ko la su mi tu blizu  reć e Lun.
se lično osećaš. Teške dužnosti si  _ ^ p a jm io sam v e ć a da m o žem o
prihvatila od dana kada sam te uzeti Tosta.'č. ° nda’ vodiš 11  me ka
zadržao da ne sklizneš u opasne Bertelcžu i idemo 11 Pravo u vuć)u
vode  reće Lun.  ja zbin u?
 Nisu to bile opasne vode, već  S tim podlacem, ko ji je jednoii?

izdao, morala sam oprezno. Zaka-
zala sam mu ručak u restoranu pod
svetionikom . Predstaviću te ! ao sta-
rog ujaka — od go vo ri Ron da Farel.
 Pa to je blizu. M oja k ola su na
72parkiralištu kod svetionika. Išao
sam tamo da s vidikovca pogledam
luku i grad...
 Lisac nije slučajno oda bra o taj
restoran. Tam o su njegovi ljudi. M is-
lim da su to Korzikanci, a možda
baš oni koji su uhvatili naše
mom ke  upade Ronda s izvesnim
nestrpljenjem.
 Veruješ li da njegovi revolver
aši sve drže pod prism otrom ? *
upita Lun.
 N e sam o to, nego i na nišanu.
Neće nas prepoznati dok ne uđemo
u separe broj tri, koji je uređen za
ovu priliku.
 Imaš li kaka v plan?
 O s ta je n am d a d r s k o b l e f i -
ramo snagu, ili da ti primeniš nešto
od svojih jačih sredstava  reće
Ro nd a Fa rel i uzdahnu.  .Možda je
trebalo da povedem i Pamelu?
 N e!  odlučno reće Lun.  Ti i
 ja sm o d o vo lj n i za te pacove. S igu -
ran sam da ćeš Ro a H aća videti slo-
bodnog još pre pola noći.
 On da krenim o, jer Francuzi
rano ručaju  zaključi Ronda Fa-
rel i pod ruku uze svog »ujaka«.
5 t9  u separeu bio je namešten za
troje, pa keinSr: brzo dodadoše je-
dan pribor i jednu stolići.’.
 M o j u j ak .d r P im b e rt on  p r e d -
stavi Rona Luna Idi Boatid i Polu
Berteložu.  On je, kao m nogi ljudi
kad jako ostare, uvrteo sebi u glavu
da sam ja još uvek devojčica, koja
ne sme sama ni preko praga. Me-
đutim, ne govori mnogo i neće nam
smetati.
Skoro prezrivo gangster i nje-
gova žena pogledaše lažnog starca
i Bertelož prihvati stolicu Rondi, pa
htede i svojoj nevenćanoj ženi, ali
»stari kavalir« je već bio na usluzi,
iako su mu ruke drhtale.
Ručak je bio po francuskim navi-
kama, ali odličan i za drugačiji
ukus Ronde i Luna. Svi su jeli s uži-
vanjem. Lun je osmatrao protiv-
nika. Pol Bertelož je bio nižeg rasta,
ali blizu srednjeg, pa je zbog Idinih
visokih potpetica i podignute kose
izgleda niži od svoje nevenćane
žene. Ona je odnekud bila uvrtela
sebi u glavu da je time što ističe
svoju visinu u prednosti.
 Zašto nikad niste došli da
neko veće budete u našem društvu?
 pitala je Ida Boatid Rondu.
 To su teški uslovi za mene 
od govo ri Rond a Farel.  Ak o mi se
 jedan m u šk ara c dopadne, ja želim
da se p on ovo viđa m o sami, a to je u
grupnom zabranjeno, izuzev s mu-
žem, ili stalnim partnerom. Ja sam
nestalna.
 Pokušajte, ipak  reće Ida Boa-
tid, pa pogleda ka tobožnjem
starcu.  V aljd a nas vaš ujak neće
razumeti?
 On je zauzet ručkom i misli na
svoje zube, a in ače mu sluh nije na j-
bolji — o d go vo ri Ronda.  Zapam 
tiću vaš poziv, Ida. A sada bismo
mogli i o poslu. Nestanak Rajversa
i Hačinsona nije oaš srećno zamiš-
ljen Dostupak.
 Ja s tim nem am ništa. U vek sam
bio samostalan i to Želim da ost-
anem. Mislim na samostalnost
ovde. Vez e sa glavn im a prihvatam i
poštujem. Zato sam i s tobom sara
điva o na najbo lji način — od go vo ri
Pol Bertelož.
 Po na vljam da ;e to s Raje
ve ro m i H aćin son om loš pošiiC.
M og lo bi da se izrodi zlo  reče
Ronda Farel.
 Za r zbo g Pam ele Erčet?! Ptl
njen otac mi javlja da će je to proći
 od gov ori Bertelož.
Ronda se opet osvrnu, jer prime
tila je da Lun pon ekad g leda u ugao
separea.
 I m a l i t am o n e k o g?  u pita
ona glasno.
 N e k i n ev a sp it an i m o m a k č e -
sto zaviruje kroz tapetna vrata 
reće lažni ujak.
 O, p a v i d o b r o v i d it e  r e će

Pol Bertelož.  To je sam o moj p ra -
tilac, koji pazi da li nam nešto
treba.
 Da nije prisutan moj ujak,
rado bih vas napustila ovog tre-
nutka  ljutito reć e Rond a Farel.
 Ti si. Pole, postao p rljav i nes igu-
ran partner! Stavljaš me u položaj
da neko može da prisluškuje moje
reći ovde. Stidi se toga!
 O p ro st i... Mu tni su dani, pa se
čuvam. Taj momak s pištoljom nije
u sobičku zbog vas, već da neko ne
upadne iz restorana. Evo, poslaću
ga nap olje  reče Pol Bertelož i
pocrvene.
On ode i otvori dobro skrivena
tapetna vrata. Ukaza se sobica s
uskim otom anom , na kom e je sedeo
 je dan sm rknuti m omak. Pol mu n e-
što tiho re če i on klimn u glavom , pa
iziđe ne okrećući se prema go-
stima.
 Šta je taj tamo radio?  upita
Lun mljackajući usnama kao seni-
lan starac.
N iko mu nije odgovorio.
 Pošto ima m o sve na stolu, zak
liućaću vr at a  reče Pol Bertelož.
Ronda osmotri dobro tapacirana
vrata, obiđe ?!spu sobicu i pomače
ZSTvesu na prozoru, lako su bili na
prvom spratu, ispod prozora je bila
visina od preko osam metara, jer
na ovoj strani zgrada je bila na
ivici padine.
 Onda nastavljam o razgovor.
SiCu otvorenija u svemu I pogađa-
nja nema. Pamela. je zaljubljena u
Rajversa. Ja sam prvi put istinski
iaVoiela jednog čoveka. To je Ro-
nald Haćinson. Umrece svi koji mu
skinu vlas s glave!  oštrim tonom
reče Ronda Farel.
 Zar si tako moćna, Ronda? 
upita Ida Boatid.
 N e m ešaj se u ono što ti ne pri
lič'i!  ljutito od gb vo ri Ronda.
 Ka ko se usuđuješ?!...  viknu
Ida Boatid.
 Molim te, d rag a...  reće Ber-
telož  Ili pusti da ja razgova ram ,
ili prošetaj se i u salunu popij kafu
s nekim od poznatih. Znam da ih
im a okolo.
 Ćutaću... Ali i pamtiću  odgo -
vori Ida Boatid.
Hladeći se, ona razmače dekolte.
73
Videlo se da na desnoj strani grudi
ima nacrtanu šarenu zmiju, čija
glava je bila stilizovana i nesraz
merna prema crtežu tela, a oko joj
 je bilo na sam oj brad avic i. — Ta
zmija nije dobro nacrtana. Ima
 jednu gla vu , a d va tela. V id im dva
repa. Treba obratno. Dvoglava
zm ija je simb ol  reče lažni starac.
Ida B oatid ljutito p ovuč e dek olte i
sak ri crtež.
 Stali smo kod tvoje pretnje 
podseti Pol Bertelož mirno.  I ja
se, kao Ida, pitam jesi li tako
moćna, Ronda.
 I m oćnija nego što ti misliš 
od gov ori ona.  Važno je da znaš
da Rajvers i Haćinson nisu ničiji.
O n i su ljudi G a rija Smita. I ja sam u
čvrstoj vezi i najboljim odnosima
sa Smitom.
 Ko je taj tajanstveni lupež? 
upita Pol Bertelož.  N e shvatam
zašto se širi strah od njega. Svi mu
1 - ~ *•—  1 Л  гго 1 С Г \Л
p r iS t U p a j U o e z u i p m a .   v^ii jo ђч/иру- 
dar pola sveukupnog krijumčare-
nja heroina. Znaš li ti šta to znači?
 Ne pristupaju svi bez otpora 
reće Ronda Farel.  U Londonu
mrtav je Roj Karver, a uz niec° o'u
pogin uli Mul Ert i njeg0vih pla -
ćenih 'jtica. Potopljena je podmor-
nica kapetana Holisa, a on je s će-
lom posadom ostao u njoj. Mrtav je
i Mos Erćet, jer ubio je Ahmeta
Memura i Devilovog čoveka Silera.
 Ti si zn ao oba ta ćoveka. M osa nisu
kaznili glavni, već taj Gari Smit
ko ga ti potcenjuješ. Svi važni u A m -
sterdamu i Briselu su prihvatili
Smita za šefa i odmah su odušev-
ljeni većim zaradama i sigurnošću,
koja im se pruža. Ostao si ti ovde i
neki na drugim stranama. Za koji
sat, umrećeš, ako pružiš otpor.
 Ti si se p retv orila u tigricu,
moćnu vešticu, ili boginju kad tako
m ožeš i smeš da go vo riš — reče Pol

Bertelož.  Ne ke tvoje tvrdnje tek
treba da dokažeš. A taj Smit...
 M a l a p r im e d b a  u p ad e la žn i  
starac.  Ja sam lično G ari Smit.
Pol Bertelož stavi ruku na srce,
74
ka o d a je uzbuđen, a uč inio je to da
mu bude blizu drške pištolja pod
pazuhom.
 Samo bez potezanja pištolja 
reće Rond a Farel.  Bio bi m rtav
pre nego što bi dotakao dršku
oružja.
Bertelož spusti ruku. Lun pro
meni držanje, iz jedne bočice nav-
laži salvet sa stola, pa obrisa lice.
Odjednom bio je to drugi, mnogo
mlađi ćovek. Samo kosa ostala je
bela, ali bilo je očito da joj to nije
prirodna boja. Istina, Lun je imao
sedih, ali toliko da samo uveličaju
njegovu muževnost i ulepšaju iz-
gled. Lun obrisa i ruke, s kojih ne
stadoše staračke pege.
 M oji ljudi su svuda okolo. Ne će
vam uspeti da n am učinite ništa na
žao  reče Pol Bertelož već pribra
nije.
 M i smo već učinili sve što smo
hteli. Ostaje samo da se dogovor-
imo o poslušnosti  reče Lun.  U
'toku ručka sipao sam vam otrov
protivu koga niko na svetu, sem
mene jednog, n^na protivuotrov.
Vi, Pole, umrećete oko dvadeset i
dva časa. Gospođa Ida dobila je i
 je dan dodata k, ko ji će sva k og tre-
nutka početi da biva dokaz mojih
tvrdnji i opomena vama, Berteložu.
 Šta vi to?!...  uzviknu Pol Be r-
telož bled u licu.
 T o g a trenu tka Id a Boatid zab a ci
glavu i zakrklja. Oko vrata imala je
široku crnu traku sa zlatnim uk ra-
som, koju je nosila iz dva razloga:
da prikrije prve bore na vratu i da
u nekom trenutku iznenadi društvo
i tako postane centar pažnje.
 Da vi se. Skinite joj tu traku 
reče Lun.
Bertelož stade iza Ide i otkopča
 joj traku, a za tim joj p rid rža glavu .
Bila je to groteskna slika. Pod tra-
kom na vratu bile su naslikane
crvene usne i beli zubi. Kad je Ida
zabacila glavu te usne su se sme
ja le, a nje no lice bilo je ukočeno i s
izrazom straha.
 Ak o um re...  zausti Pol Berte-
lož.
 N eć e... Samo ostaje tako uko-
čena dok se ne sporazumemo. Um
reć e k ad i ti, Bertelož, ak o n isi shva-
tio da s nama nema šale. Vas dva
prenesite je tamo u skrivenu so-
bicu, pa da nastavimo raz go vo r 
prekide ga Ronda Farel.
Kad oni smestiše ukočenu ženu
na otoman i zatvoriše vrata, Ronda
otključa vrata separea i kod stola
pritisnu zvono za kelnera. Kad se
on p ojavi, on a reče:
 Ja očekujem kafu i konjak, a
vi...
V eć sam hteo da ponudim, ali bilo
 je zak lju čan o  o d go vo ri keln er.
 Ostaće otključano  reće Pol
Bertelož.  Ponudite m oje goste,
šta još žele?
 Ručak je bio kraljevski. Zaista,
sve sem čašice martela i kafe bilo
bi suviše  čistim francuskim jezi-
kom reče Lun.
 V olela bih da su oni već s
nam a  reče Ronda Farel misleći
na Hača i njegovog prijatelja.
 M ože li to da se uradi?  upita
Lun Pola Berteloža.
 M o r a m j a d a o d em p o n jih 
odgovori gangster.
 To je suviše opasno  reče
Lun.  N ek a se dogodi saobraćajna
nesreća, ili neka vas Korzikanci
zadrže... Ili da izgubite svest. Umrli
biste od otrova, a da ja ne mogu ni-
šta da učinim. Bolje je da idemo za-
 jedno.
Bertelož primeti da ga Lun na
francu skom oslovljava sa vi, kao da
su se u svemu složili.
 Pre nego što nam predaju ta
dva mom ka treba da pregovaramo.
Istina, mi smo prihvatili među-
sobnu saradnju, ali svak ostaje sa-
mostalan. Jedino kad treba oru-
žana snaga, ili poduhvat kakav je
bio nap ad na vaše mo m ke — ob-

 ja sn i Bertelo ž.  O n d a id em o svi
zajedno, čim popijem o ka fe  reče
Ronda Farel.
 — M o ja ko la su blizu — reče Lun.
Nisu nam potrebna kola. Korzi
kanci imaju sklonište negde blizu.
Upravo, restoran je izgrađen na
mestu gde je pod svetionikom
davno bila neugledna tvrđavica.
Otkriven je jedan podzemni pro-
stor sličan pećini. Tamo ponešto
skrivam o. Sa da su u tom skrovištu i
vaši momci. Korzikanci su mi ih
predali, jer mogu mene da drže na
nišanu — isp rič a Pol Bertelož.
 — O n d a p o zovim o i njih — reče
Lun.
 — K oga ?!  iz n en adi s e P ol B erte-
lož.
 — D o b ro ste čuli, K o rzik a n ce —  mena, jer rade stalno zajedno njih
reče Lun.
 — To su opasni ljudi  reće B er-
telož.  S njim a nem a šale. Brzo
potežu i ubijaju.
 — N e sm eta — reče Lun.  V i
ćete im izneti razloge za zajednički
nastavak posla. Radi se samo o ra-
sporedu pristizanja robe na tržište.
Svak ostaje samostalan, ali poštuje
neke uslove. Cen e i dobit se po već a-
vaju. Ja preuzimam i odmah pla-
ćam robu. Biće srećni kao i svi ra-
zumni krijumčari.
 — A m ogu li da odem da ih pozo-
vem, jer verovaće samo meni? —  počne s milion franaka i za godinu
upita gangster.
 — M o žete — slo ži se Lun.  Ja
sam se protivio samo u slučaju da
postoji i najmanja mogućnost, ma-
kar i za slučajno zakašnjenje, jer
zaista ste puni, otrova i vi i vaša
žena.
 — S am o sam p ro ve ra v a o da li b i-
ste me pustili. Ne treba da idem ni-
ku da — osm ehn u se Po l Bertelož.
On zatim pozvoni, reče kelneru
da pozove njegovog pratioca, koji je
u blizini. Pratilac brzo stiže i Pol
mu izdade naređenja. Kelneru na-
redi da se sto produži i postavi za
 još pet osoba. Dok su oni ra dili,
Ronda, Lun i Pol Bertelož sedoše u
fotelje postavljene oko stočica u
separeu. Lun zajedno s gangsterom
ode u sobicu.
 O slobodićem o je ukočenosti, a
ostanite s njom i objasnite joj kako
da se ponaša. Upravo treba da iz-
gleda bezbrižna, vesela i nezaintere
sovan a za naše poslove  reče Lun.
Malo kasnije pridruži im se Ida
Boatid. Bertelož joj beše vratio
traku za vra t i izveštačen i osmeh je
dolazio samo s njenih pravih usta.
Ona oseti miris konjaka i kafe, pa
za tra ži da se i njoj to isto donese.
 T re b a lo je ček ati ceo sat da H a ri
i Ro dođu. Bertelož objasni da će
biti teško ća s odećom , a moraju i da
se obriju i okupaju. Očito postupak
s njima nije bio baš blag i prijatan.
Korzikancima takođe, treba vre-
trpi, pa dok se sakupe baš u doba
ručka ne može ići brzo.
 — Is k oristić em o vre m e da se o
svemu do govorim o  reče Lun.
Pol Bertelož je s og rom nim intere
sovanjem slušao svaku reč. Lunovo
izlaganje, planovi i čitav sistem
otrkivali su mu čvrstu logiku, po-
trebu za disciplinom i tačnošću, ali
i veću sigirnost i bogatu zaradu. I
inače su zarade i krijumčarenju
droga bile ogromne. Svaki uloženi
kapital se najmanje udvostruči pri
 je dnoj is p oru ci droge. A k o čovek
načinili samo deset isporuka, uvek
ulažući samo onaj jedan milion, na
kraju će imati deset miliona. Ali
ako ulaže sve što pristiže, onda na-
stupa progresija koja na kraju de-
set »obrtaja« kapitala onaj jedan
milion pretvara u pola milijarde
franaka. Lunov naslov je bio da se
ulaže sve, jer tobožnji Gari Smit.
radiće samo još dve godine i sve
predaje drugima.
 — I to je suviše dug perio d, je r
opasnosti postoje, iako imam do
sada nepoznat način 7.a otprema
nje droge No, policija se sve bolje
oprem a  zaključi Lun.
 Svi se opremaju  uzdahnu
Pol B erte lož — P rista jem na sve us

love. I ulagaču ceo kapital, kako
narasta.
 Još jedan povoljan uslov je pr a-
vilo — reć e Lun.  U svakom tr e-
76
nutku može da se isutpi iz posla bez
kazne. To što je ranije to bilo nemo-
guće, jer kažnjavalo se smrću, bila
 je pogreška. Zato m n ogi nisu ni p o -
činjali da rade. Sve teže je naći
prave ljude. Koriste se propali i
bedni narkomani, pa sigurnost
opada. Svaka isporuka se isplaćuje
u gotovom novcu i posle svake is-
plate može čovek da se povuče u  
miran život, ili da počne drugi po-
sao.
 Da sam to zn ao ... Zaista, go sp o-
dine, Smite, vaši uslovi su bogovski,
nezamislivo povoljni. Nisam ni sa-  
njao da ću jedn oga dan a m oći da se
po vu čem — reć e Bertelož.
 Duboko smo potonuli  uzdi-
sao je Ro Hač.  1 još su nas sme
stili ovde u svom skladištu heroina.
Možemo da se fiksamo dok ne iz
dahnemo
 Gde li se samo nalazim o? 
pitao se H ari Hof.  O va pećina
m or a d a je n egde u brdima, ili u ste
nju blizu mora.
 — — A k o nas d rže ovak o u lancim a
samo deset dana, nećemo više biti
što smo bili  reče Ro Hač raz gle-
dajući grube, starinske, ali neraski
dive lance.
 Za skoč ili su nas na samoj
plaži, go le  reče Hof.
 Plivali smo kao da smo na pra -
vom letovanju. Cak nismo рПГПтш
da nas ča m ci o pk olja va ju t>7C do k
nismo bili u njihovim rukama...
 I razgova rali smo o ženama.
 Ja se nadam da će Pam ela i
Ron da ipak nešto preduzeti  reče
Ro Hač.
 Ak o im ne priđu kakvi zgodni
mo m ci pre toga  podsmehnu se
Hari Hof.
 A, toga se ne plašim. Ron da je
poštena devo jka  reće Ro Hač.
Hari Hof nije izdržao i poče da se
smeje tako da su mu lanci učvrš-
ćeni krajevima u stenje ojačano be-  
tonom zazvećali kao da ih poku-
šava otrgnuti.
 Sam o se ti cerekaj. Osećam ja
kad me žena pošteno grli, a kad
on ak o — reć e Ro Hać.  Ka žem ti,
Ronda je poštena.
 Da poštena gan gsterska in
spektorka! Kako je samo pripre-
mila sve da se udesi svrgavanje
Mosa Erćeta1Ostalo je mnogo toga
neobjašnjenog...
 A šta to ?
 Ko je video m ene i Enidu za-
je dno? R o n d a !. .. Ili neko d ru g i9
Otkuda sve one podudarnosti? Lun
nešto javi, a Ronda kao da to ot-
krije i odmah se prilagodi. Ko je
pretukao i skoro kastrirao Mosa?
Je li R on d a u koris t Pam ele, ili u
našu korist?...
Već je mnogo pitanja  prekide
ga Ro Hač.  O vako vezan ima i ne
vredi nam da lupamo glavu zago-
netkama. Ćekaćemo da naši shvate
da nas nema. Lun će učiniti sve da
nas nade. Istina, ne može se uvek
uspeti. Ako Pamela i Ronda odlete
iz Evrope, od čega će Lun da počne?
 Ti opet namećeš pitanja — 
osm ehn u se H ar i Hof. — Don ald
zna o Berteložu. Ako počne od
njega, otkriće da je taj gad krivac,
ili će ga naterati da sazna ko je
pravi.
 Lun a ti boljte znaš, ali ne pre te
ruj. Mogao bi da kažeš da Lun tek
što ovde. Dovešće poslugu s novim
odelima za izgrebene momke i ođ
vesce nas u luksuzni restoran aa
lepo ruča m o kako to već ide u fra n -
cuskom tonu. Posle će nas staviti da
spavamo i pevaće nam kao dadilja
»bu jiba ji«! — pod sm evao se Ro
Hać.
U tom trenutku zarđala metalna
vrata škripnuše. Dva gangstera
uđoše n oseći odela, posude s vodo m
i pribor za brijanje i umivanje.
 Slob od ni ste, gospodo. Očekuju
vas na ručku. Jedino, morate se
obrijati i lepo obući, a zatim dozvo-
liti da vas izvedemo vezanih očiju,
je r tajn a o v o g sk ro višta ... I ne po

grešite da nas napadnete, jer mi i
nemamo oružja. Momci s mašins
kim pu škam a su eno na vratima 
ispriča onizak, prosed ga ng ster tan-  
kih nogu, ali isturenog trbuha.
 Čuda se ipak događaju —  priča o je ženi kako zali što mo ra da
obrati se Ro Hač svom drugu.
 Da, kad je on u pitanju  reče
Hri Hof.
 On, ili moja Ro nd ica9  upita
Ro Hač.
Hof je ćutao.  
A pola sata kasnije stajali su za-
panjeni u luksuznom separeu. Bili  
su tu i on, Donald Sikert i ona.
Ronda Farel
 
X IV
Sve ono što se događalo do kraja
avgusta i do pred kraj septembra
predstavljalo je u neku ruku pre-
thodnu nagradu za Donalda Si
kerta. On je osećao ostvarenje ve-
like igre, slutio ogi'om ni uspeh i p ri-
sustvovao radosnim trenucima d ra-
gih bica
Aldo Vizoki, šef gangsterska
bande u Milanu ne samo što nije
pružao otpor, vep je i sam tražio
vezu sa tajanstvenim Smitom. Po-
dzemlje je imalo svoje tajne veze i
 
brzo je prenosilo obaveštenja. Svi
krijumčari osetili su.trenutke olak-
šanja. Smanjio se broj otkrivenih
pošiljki droge. Izgledalo je kao da
 
pojava Carija Smita na tajanstve-
nim putevima droge sprečava uobi-
čajene usuehe ooliciie. carinskih
službi, Interpola i Međunarodnog
biroa za narkotike. Zbog svega toga.
Vizoki je bio radostan ka kad mu je
Ronda Fare! javila da je uspostav-
ljena veza sa Smitom.
Milanski gangster je priredio
gozbu za, nove partnere. On se »po-
krivao« kao vlasnik crtačke agen-
cije za reklamne crteže i stvaranje
novih zaštitnih znakova za bilo ka-
kav proizvod. Bio je oženjen lepom,
ali verskim zanosom zahvaćenom
ženom. Živela je u selu blizu Milana,
gde je Vizoki imao lepu poljsku  
kuću i vinograde Pravio je dobro
vino i izgledalo je da ne treba pože
leti boljeg domaćina. Nežno je post-
upao sa ženorn i dvoje dece, od ko-
jih je je dno im alo šest, a d rugo č e -
tiri godine. Pri svakom pozdravu77
odsustvuje tako dugo »zbog agen-
cije i budućnosti svoje porodice«.
On je bio kupio i kuću do one u
kojoj je imao agenciju. Tamo je
stanovala Gendi Robenberg, čije
ja pansko im e i n em aćko prezim e
ne samo da joj nisu smetali, već su
joj p o m a ga li da d ob ije najb olje pos-
love kao slikarski i foto model i kao
dev ojka za slikanje. O vo zadnje bilo
je n ova m oda u slikarstvu, n aročit o
kod onog njegovog snobovskog i
mondenskog dela Slikalo se na. telu
golih devojaka, pa su čak priređi-
vane i takve izložbe, dodeljivane
nagrade i podizana senzacionali
stička galama u više z.emaija sveta.
Sve to htela je da iskuša i sama
Gendi Robenberg. Objavila je oglas
sleđećeg sadržaja:
»Fotografišite me, slikajte me, sli-
kajte na meni. Imam telo za   najveće
moguće inspiracije i uspehe...«
Istina, policija za prekršaje u toj
oblasti uhapsila je Gendi i predala
je sudu. K ažn je n a je usiovno . Pom o-
gao joj je Vizoki svojim poznanst-
vima i ugledom u policiji da je oslo-
bode nadzora. Iz svog biroa načinio
je ta jn i p ro la z u stan te devojk e, čiju
slabost prema novcu je već dobro
poznavao. Ona se trudila da što
v"jC nO'v'C«. prenese u Svajcarsku i
ostavi tamo na sigurnu štednju i u
sigurnijoj valuti.
 Jedne večeri, kad je Lun bio gost
kod Vizokija, ovaj mu je u zanosu
poverenja pokazao sve svoje tajne,
pa i prolaz u sobu Gendi Roben-
berg.
 G ospo dine Smite, ona je lepa,
z a b a vn a d ev o jk a  g o v o r i o je A l d o
Vizoki.  Za večeras najbolji milan-
ski slikar pripremite je za trenutke
vaše posete. Bićete joj najdraži gost,
je r to sam je ja molio.
Lun je bio video Vizokijevu poro-

dicu, a sada je shvatio da un nije
uzalud načinio tajni prolaz do sobe
devojke »za slikanje«.
 Bavi li se ona i skupom proda -
78m lju bavi? — upit a Lun.
 jo
V izo k i n ije hteo da laže bez nužde
i objasni da je navikao na sve to i
da mu ne smeta njen »najstariji za-
nat«.
 Ono što je drago m ojim poslov-
nim partnerima ne želim da kori-
stim lično. Zato vam želim sreću s
tom devojkom i s porodicom. Vi ste
zaista pravi krijum čar  reće Lun.
Gangster je to shvatio kao poh-
valu. Uspeo je da ipak nagovori go-
sta da vidi njegovu prijateljicu. Bila
 je to h vali savost svojs tvena ljudim a
kakav je bio Aldo Vizoki. Lažni
Gari Smit je pohvalio lepotu slike i
»podloge«, pa je dodelio i bogatu
nagradu domaćici u obliku krupne
novčanice od sto hiljada lira. Ost-
avio je devojku i Vizokija i otišao.
Prateći ga devojka mu je rekla:
 V olela bih da vas često viđam.
Ne znam zašto, ali vi ste me uzbu-
dili kako nije nijedan muškarac, a
niste me dotakli ni jednim prstom,
izuzev pri rukovanju.
 Lako se uzbuđujete, gospo đice
 — osm ehnu se Lun.  T a osobin a
izdiže vas među najbolje u vašoj
vrsti devojaka. Uspećete u životu.
Odlazeći mislio je kako mnoge
poduhvate treba pokušati, jer
uspeh je često lakši od svak og p red -
viđanja. Ima istine u poslovici da je
»započet posao već napola gotov«.
Aldo Vizoki se praćakao ulovljen u
mreži pokušaja da se uništi glavna
snaga širenja zla u obliku droga
svih vrsta širom sveta, a to nije ni
naslutio srećan u zagrljaju jarkim
bojama oslikane devojke.
Boravak u Italiji bio je uživanje
poput medenog meseca za Rondu
Farel i Ra Hača. Hari Hof je »ot-
krio« strastveno obožavanje umet
nićkih dela i s Pamelom je obilazio
muzeje, čuvene građevine i lepote
Italije od Poa do Vezuva.
 M oraš biti na visini dok ne
završim o poduhvat  govo rio mu
 je Lun.  Ja ličn o otp uto vaću u R a n -
gun da vidim kako je Enida Vajt.
 A šta ak o ■se zaljubim u Pa
m e lu ?  p i ta o je H a n H of.  O n a
se menja, ali na bolje. Iskazuje i
neke znake plemenitosti. Sve je
strastvenija...
Lun je tražio način da izbegne
savete i izričite preporuke. Ukazi-
vao mu je na najveća književna
dela o ljubavi i preporučivao da
tamo traži odgovore. Pričao mu je i
0 stavovima nauke, koja dobrim de
lom zastupa mišljenje da je muška-
rac po prirodi naklonjen mnogo
ženstvu, odnosno poligamiji. Podse
tio ga je na Stendalove tvrdnje da
se ljubav rađa, živi i umire, ili
postaje besmrtna. Hofu se name-
tala misao da ljubav s s ćudljivom
Pamelom Erćet ne bi mogla postati
besm rtna. Među tim, postajao je sve
stan da u isto vreme uživa u pri-
sustvu lepe Pamele i razmišlja-
njima o zanosnoj Enidi Vajt.
Lun je održao obećanje i otputo-
vao u Rangun. Tamo je doživeo
novo zadovoljstvo. Martin Vajt pre-
stao je da uzima droge i neumorno
 je slikao. Slu čajn o je upoznao čo
veka koji je trgovao istočnjačkim
slikama, koji se oduševio njegovim
radom. Potekla je i prava bujica
novca. Brat i sestra bili su srećni, a
Lun je svojim darom jednog od najs-
lavnijih hipnotizera uspeo da im
pomogne. Enidi da potisne sećanja
na ubistvo Mosa Erčeta, a Martinu
da još više omrzne droge.
 — Za m esec dana vra ća m o se u
London. Želim da zdrav, u najbo-
ljem stanju, obrađujem oca, kome
sam naneo dosta zla  go vo rio je
Martin Vajt.
Bio se oporavio, pustio kosu da
mu izraste malo duža, obrijao retku
1neuglednu bradu i dobio u težini i
fizičkoj kondiciji. Bacio je okrugle,
crr.e, slepačke naočari i otkrila se
njegova muška privlačnost. Nečeg
od Enidine lepote, nasleđene od oba
roditelja, bilo je i u liku Martina
Vajta.

Siguran da je svojim prisustvom
doneo korist ovim mladim bićima
Lun je otišao srećan i zbog njih.
N ov a rado st bio je susret sa Mak
fersono m , koji je već četvrti put obi-
šao staze preuzimanja i isporučiva
nja dro ge evropskim i afričkim kri-
 ju m čarim a. koji iu se sp rem a li za
na jveći tran spo i i kt, Sjedinjenim
Državama.
 — K a o sv oj džep zr.am opijum ski
put, fab rike za do bijanje m orfijum a
i preradu u heroin  pričao je M ak-
ferso n. — A, zam isli, za vo leo sam i
»Tir«. Ta majušna podmornica je
kao ljudsko biće. Često sam se spu-
štao u nju da posmatram podvodni
svet. Bez namere da učinim nešto o
čemu se nismo dogovorili podlegao
sam iskušenju i kod omanskog
ostrva Sokotra potražio sam ost-
atke turskog broda »Hafiz«.
 — Zn am o to m brodu. V erova tn o
treba dugo tražiti, jer mora da su
velik e na slage nad brodom , jer stru-
 ja n ja A d en sk o g z a liv a ... — za usti
Lun.
 — »T ir « je to prosto oduvala baš
tamo gde je bio pristup do kovčega
sa zlatom i draguljima upućenim
da kroz Crveno more, a onda kop-
nom stignu u Istambul. Dve tone
zlata i četiri sanduka nakita neslu-
ćene vrednosti već smo iskrcali i
p re n eli u tvoju novu kuću — nestrp -
ljivo i hvalisavim glasom reče M ak-
ferson . — O sta vio sam i deo novca,
koji »ispada« iz prometa kao raz-
lika u cenama u našu korist. Mi
smo postali bogati toliko da mo-
žemo osvojiti sve svetske krijum-
čarske bande.
Lun mu ispriča šta se sve doga-
đalo i kako se oseća srećan zbog
uspeha u velikoj igri.
 — A šta kažeš na svoju sreću
zbog Džejn?  upade mornar.
 — T i zn aš, S am e — o d go vo ri Lun.
 Džejn je najdivnije stvorenje u
mom životu.
Bilo je očito da ne shvata Ma kfer
sonovo pitanje, ali ni mornar nije
bio pažljiv posmatrač, jer radilo se
o Lunu čoveku za k og a je m islio da
mu poznaje i samu dušu.
 Otiredio sam poklone za tu p ri-
liku .Isđva čekam da se opet svi
79
nađemo tamo  zaključi mornar.
Ra stali su se posle detaljnog d og o-
vora o svemu. Lun će sa Harijem,
Pamelom, Hačom i Rondom otputo-
vati u Cikago, a za to vrem e će M ak -
ferson ploviti brodom natovarenim
heroinom. Tek sada je Lun do deta-
lja objasnio zašto svaki gram droge
treba da je u onim novim plastič-
nim vrećicama, koje su bile nepro-
močive i skoro nepoderive. Mogle
su da izdrže ogroman pritisak, a
imale su naročite ventile, kroz koje
se m oglo u svakom trenutku na roči-
tom alatkom zahvatiti malo her-
oina radi provere.
 M ogu da se skrivaju u vodi,
benzinu, kiselinama i pri tempera-
turam a do sto stepeni, a da ne po pu -
ste  zaključi Lun.  Heroin se
lako pretvara u eksploziv...
 M ilion mu vatrom eta, što bih
voleo da sve to mogu videti  reće
Makferson.
 Ćuće se mn ogo toga. Biće i ne-
prijatnih, ali nužnih posledica.
Gangsteri će jurnuti jedni na druge
da se osvete. U isto vre m e sve nek o-
rumpirane policijske snage dobiće
podatke o krijumćarimau mnogim
zemljama. Biće to pravi pokolj te
vrste zlo čin a ca — reć e Lun.
Lun je n eprekidno održa vao tele-
fonske veze sa Hofom i Hačom,
prema dogovoru, a sa Džejn i Bren
dom često i dva puta dnevno. Ur-
eđaji za nerazumljivo pisanje, koje
su svi posedovali, omogućavali su
da se izbegne slaba strana radio
veza. Vladale su gužve na svim po-
dručjima emitovanja, pa su pone-
kad i snažni uređaji bili nekorisni.
Ovako je sve bilo bezopasno, oslo-
njeno na svetski sistem telefonskih
veza i ugodno zbog dopunskih ot-
vorenih razgovora.
»Letećemo zasebno. Ja idem sam.
Hari i Pamela zajedno. Ronald i
Ronda takođe zajedno«, javio je

svima i dodao objašnjenja kako da
postupe i gde da se nadu po do-
lasku u Čikago. Makferson je već
imao do tanćina razrađen plan plo-
80
vidbe oko Severne Amerike.  
Hof je utovario »lagondu« na
brod i uputio je u London, a sa Pa-
melom je iz Rima odleteo u Njujork.
Želeo je da ovo putovanje iskoristi i
kak o bi video on o što nije stigao pri
ranijim putovanjima. Ronda i Ro
Hać su odlučili da što pre stignu do
Mijagarinih vodopada, a onda u
Čikago.
Lun je imao posla u Parizu, pa se
tamo zadržao dva dana i konačno
otputovao sa Orlija avionom koji je
išao do Čikaga.
 Tel L o k a rd ne bi stekao nadim ak
Devil da nešeg satanskog nije bilo
u tom ćoveku. Imao je pedeset i
 jednu godin u, a izgled ao je znatno
mladi. U crnoj kosi tek ponegde
blesnula bi koja srebrnasta nit, ali  
u bradi, koju je negovao i skraćivao
tako da je imala pomalo neobičnu
formu, nije bilo nijedne sede dlake,
iako brada kod većine muškaraca
pre osedi nego kosa. Crni brkovi su
se stan jivali ok o uglova usana i spa -
 jali se s bradom . C rn e oći, a beo i
zdrav ten davali su mu i lepotu,
koju je narušavala oštrina pogleda
crnih i sjajnih očiju.
Primio je prvo Rondu Farel i
dugo je bez reći, s cigaretom u uglu
usta slušao njeno pripovedanje.
Ona je bila iskrena u svemu, sem u
tome ko je Gari Smit.
 Postala si intrigan tkinja prve
klase  zaključi on u jednom tre -
nutku, ali ko je Gari Smit.
 Postala si uz sm ireniji osmeh.
 Valjda to dolazi s god inam a i
iskustvom  reče ona i uzdahnu. —  ruka. Sve ide kao savršeni mehani-
A umorila sam se, gospodine De
vile
Uvek ga je oslovljavala sa gospo-
dine i kad ga je zvala tim ružnim
nadimkom.
 Hoćeš li da se povučeš? 
upita Ted Lokard.
 N i j e re č o to m e . .. H o ć u d a ž i -  
vim sa Ronaldom Hačinsonom — 
odgovori ona.
 O nd a i on m ora biti naš. Iz
onog što si javljala shvatio sam da
je to čudan čovek, ali koji bi m o ga o
m n o g o d a v r e d i  r e č e L o k ar d.
 Pom alo je sirov, ali to im a
svoje razloge. Život mu nije bio lak
 o d g o v o r i o o n a i i s p r ič a m u ž i -
votnu priču Roa Haća.
Naravno, nije pominjala ni nje-
govo pravo ime, a još manje nje-
gove prave prijatelje i pravu pri-
rodu.
 Želiš li moj blagoslov?  upita
Đevil.
 Više bih volela samo pristanak
i odobrenje  od govo ri smejući se
Ronda Farel misleći pri tome na
gangsterov nadimak.
 Ted L o k a rd klim nu g la v o m i
Ronda nastavi da govori o Pameli i
njenoj novoj ljubavi. Devil reće da
je, va ljda, to neće du go d ržati.
 O vo ga puta hoće — odlučno
reće Ronda Farel.  S tim čoveko m
doživela je »ono pravo« prvi put u
životu. Voli ga i biće srećna ako je
on hoće.
 O tom e ćem o još uz večeru, jer
pozvani ste vas četvoro da sa
mnom provedete popodne i veće — 
zaključi taj deo razgovora Ted Lo-
kard.  A sada o tom čudaku iz Ev-
rope, o tom Gariju Smitu...
 On zap ravo nije Evropejac, već
Am erikan ac — od govo ri Ronda. 
Očito, uvek ima jake karte u ru-
kama. Ono što on postiže prosto je
neverovatno. Ima neko sredstvo,
neki način prenosa droge... Nisam
mogla da otkrijem tajnu, iako sam
pokušala. Još nikada nije policija
zaplenila ni gram njegovih ispo-
zam. U Francuskoj bivša Mosova
grupa, koju sada drži Pamelin Hari
ima utrostrućene rezerve čistog
heroina. Udvostručene su isporuke
ovamo...
 S ve to z n am  r e č e D ev il. 
Stižu isporuke i ostalim mojim pri-
ja teljim a. Zn am i o M ilanu, A m s te r-

damu i Briselu. Ćuo sam kako je
prošao lukavi Bertelož... A znam i
za uništenje grupe Roja Karvera.
 Taj je odm ah hte o d a ubija, a Sm it
ne igra bez nečeg u rukavu.
I -   Baš tako!  potvrdi Ronda Fa-
rel. — U fe r ig ri sa njirn ide k ak o
treba, ali ako se vara, onda je opas-
niji od zvečarke, a možda je dora-
stao čak i jednom od najvećih maj-
stora, kakav ste vi, gospodine Lo-
karde.
 A l i z a št o n e će k o m p l em e n -
tarne poslove? Ja imam nove sinte-
tičke robe, a nude mi se hašiš i ma-
rihuana. Želim da to izvozim, jer
ako samo uvozimo heroin, to po-
lako p oč in je da biva štetno — reće  
Devil.
 M ožd a zato što iz Libana,
 Tu rsk e i nekih dru gih zem alja
tamo dolaze u Evropu haš mari-  
huana, šareh’ mbhang, kif i lazač. A
možda postoji i dogovor s onima
koji rade dvostruko, ili samo s dro-
g a m a o d in d i js k e k o n o p lje  o d g o -
vori Ronda Farel.  
Ona je shvataia šta je pozadina
Devilovih razmišljanja o izvozu. Bio
 je to je dan od sve b rojn ij ih g a n g -
stera koji su čvrsto'verovali u ideju
ujedinjenja svih ogranaka Mafije
sa državom. Disciplinovan, čvrst i
lukav, bio je i željan vlasti. Verovac
 je u p red sk a za n ja da će M afija , o d -
nosno podzemlje Sjedinjenih
država jednom biti od presudnog
uticaja pri biranju svih ljudi u vla-
 
sti, od mesnog šerifa, do senatora i
Predsednika.
Zbog svega toga Ted Lokard De-
vil osećao se kao državnik, koji
brine o ujednačavanju izvoza i
uvoza.
 R azja snić u to sa Sm itom. Dogo%
voren je susret s njim za sutra pre
podne. Imaćemo ceo dan za duge
r a z g o v o r e  r e će D evil.  N is a m
zadovoljan ni preteranim značajem  
Smitovih poslova. U svetu se proiz-
vede blizu hiljadu i pet stotina tona
droge. Krijumčarska mreža drži u
rukama i do hiljadu i dvesta tona. A
sam Smit pojaviće se, po već dobro
izvedenim računicama, sa blizu sto
tona heroina. To je po težini skoro
deseti deo ukupne količine krijum-
čarene robe, ali po vrednosti to je 81
blizu jedne trećine. To je fantastič-
no! To je čisti heroin. Taj momak
nem a ni gubitaka. On će postati naj-
bogatiji čovek sveta!
 Ta ko daleko nisu stizala moja
razm išljanja  tobože zbunjeno
reće Ronda Farel.
 M o r a ć e d a is k re n o o d go v o r i
na sva pitanja, ako želi da ostane
živ posle susreta sa m nom — za k-
ljuči Devil i Ronda iziđe. U toku ve-
čere nije se dogodilo ništa važno.
Jedin o je Ted L okard bio iz nenađen
pojavom Harija Hofa, a još više
onim što je ovaj govorio.
 K r i ju m č a r e n je i p r o d a j a d r o g e
je n ajt eži vid zlo čin a  reće H ari
H of u jednom trenutku.  To je zlo-
čin protivu društva u celini, a naro-
čito protivu mladosti...
 S takvim shvatanjima trebalo
je stu piti u p oliciju  re če Ted L o -
kard i leva obrva mu se podiže, a
pogled postade oštriji.
 Za r i vi ne mislite isto, gos po -
dine Lokarde?!  s čuđenjem upita
tobožn ji Rajvers. — M o ra čovek
znati šta radi, da bi to radio kako
valja. Cilj nije samo novac. Treba
steći moć, očuvati poredak stvari.
Bez droge bilo bi više nezadovolj-
nih, vladalo bi se teže... Svu dubinu
ja ra zum em . Za živo ta ren je m eni i
Pameli bilo bi dosta milion dolara,
a već danas toliko bih smogao.
 Dakle, ti želiš da dođeš ovam o?
 — upit a Devil.
 Čim se dokažem kao vredan
poverenja. Pripremićete nam terer
a samo venćanje s Pamelom do
neće mi useljeničko pravo i držav-
ljanstvo. Ja i sa tim računam i ni-
sam slepo zaljubljen. Parneia je
je dn a od najlepših žen a koje sam
video, to sam joj već rekao. Ali to
nije sve. Tr eb a im ati sigurnost, moć
i mnoga zadovoljstva. Zajedno s
vama možemo sve to postići. Nas

dvoje nasledićemo Teda Lokarda  
Devila, ili propasti. Ako se ne sla-
žete. gospodine Lokarde, onda ka-
žite. Večeraš nećemo više razgova-
82
rati o poslovima, a sutra ja ću zau
vek otići  smireno, ali sigurnim
glasom i odlučno reće Hari Hof.
 Ovaj će me zaista jednom za  
meniti, ili će mi slom iti vra t  reče
Devil. — Šta m isliš ti, Pa m ela ?
 Ja ga volim. Ne želim da živim,
ako ne bude kako sam se dogovor-
ila sa Harijem. Pre svega on hoće
da preuzme sve poslove Garija
Sm ita...  poče da priča Pameia.
 Za r i to?!  iznenadi se Le
kard.  Biće krvi, znači!
 Bez krvi — upade Hof.  Sm it
će se povući već za jednu godinu, a
onda uzimam ja sve u svoje ruke.
Držaču jednu godinu i dolazim s
Pamelom ovamo, a sve preuzima
Ronald sa Rondom Posle će i oni..
 To ste vi već sve tako isplan i-
ra!) d a me hvata strah — osm ehnu
se potcenjivački Ted Lokard.
 I ostva rićem o sve, videće te već
 odlučno odg ovo ri Ro Hać.
Sada je i njega pažljivo posma
trao satanski gangster. Nije bio si-
gu ran je li to umor, neko n ovo ne za-
dovoljstvo zbog toga što se mnogo
toga događa bez njegovog učešća,
ili zla slutnja. No nije nala zio oz b ilj-
niji razlog da se suprotstavi. Od-
baci brige rešen da još razmisli
posle razgovora s Garijem Smitom.
r»Q г о л о 
 Jeste li don eli kakvu novu an -
egdotu, šalu, ili dosetku iz'Evrope?
Pamela mu vrati zahvalni pogied.
Najgolicavije priče znao je tobožnji
Ronald Haćinson. Čak je od nekih i
sama Ronda Farel morala da poru
meni i obori pogled.
Domaćin otkri da su mu dosetke
i šale hobi, nešto kao naličje njego-
vog satanskog lika. Znao je da pri
poveda i da se zarazno smeje.
Najzadovoljnija bila je Pamela.
Pored njenog oca, jedino ona nije
znala pravu istinu o Gariju Smitu i
skrivenoj velikoj igri koja je počela
jo š d ve go d in e pre nego je on a srela
Harija Rajversa.
Svaki dolazak u Čikago uzbuđi-
vao je Donalda Sikerta, jer iz tame
prošlosti iskrsavale su već zamu-
ćene slike. Lun je ostao siroče ne
shvatajući da su gangsteri Vili
ja m sa M a jn a rd a bili k rivci za sm rt
njegovog oca Artura Rajta. Splet-
kama su Rajta proglasili za gang-
stera, prisilili ga na skrivanje i
ubili. Samog malog Donalda Rajta
»uzeo« je k sebi zloglasni gangster
Vilijams Majnard tvrdeći da mu je
ujak. Lažni ujak, uz pomoć još dva
velika gangstera, Brauna i Falka,
želeo je da stvori »idealnog gang-
stera«, koji ce vršiti zločine iz čiste
ljubavi prema zlu, iz zločinačke
strasti, sa zanosom takmičara. Dok
taj budući »super« ubica bude vu-
kao za nos policiju tamo gde tri ve-
lika gangstera budu želela, njihovi
prljavi poslovi bice manje važni po-
liciji i imace manje izgleda da ih
otkrije i spreći.
Godinama su školovali dećaka,
koji je sada nosio ime Donald Si
kert, a k oji je trebalo da dobije zloč i-
nački nadimak »Lun, kralj ponoći«.
Sam maii Rajt, odnosno Šikert, pi-
sao je o tome inspektoru Diksonu u
Londonu:
»Do dvadesete godine školovao
me je stari Majnard Naučio sam
nekoliko stranih jezika i sabrao
Г Т ! j j udi i j л ч  stirn i nešto
što drugi ljudi ne uče. Majnard je
stvarao Svog budućeg sudiju i ne
sluteći to. Men e su za kru pn e n evce
podučavali najpoznatiji svetski ve
štaci, opsenari, cirkuski artisti, ja-
panski učitelji džudoa i džiudžicu.
čuveni strelci, jahaći, moreplovci;
učili su me evropski mađioničari i
indijski jogi, a fričk i vra ći i engleski
spiritisti. Sam sam odlučio da ste
knem diplome lekara, fizičara, he
mičara, a možda i druge...«
A neobični Lunov put počeo je tu
u Čikagu, iako je n ajveći deo života
i školovanja proveo u Evropi, od-
nosno u Londonu. Jedan n jegov p ov-

ratak u Čikago, posle uništenja tri
velika gan gstera, im ao je drugu ve -
liku posledicu u Lunovom životu.
 T a d a je u pozn ao divnu, m la du nauč-
nicu Džejn V itington. Od tada je nji-
hova ljubav neprekidno rasla i po-
red svega što život sobom nosi i što
ugrožava takve ljubavi. Njegova lju-
bav s Džejn obećavala je da
postane besmrtna.
Dolazak u Čikago pojačao je ost-
atke nostalgije prema ovom lepom
gradu, jedinom koji u Sjedinjenim
Državama nosi indijansko ime na *  jem, severn om delu. Lepote Č ik a g a
stalo od imena reke, koje na indi-
 janskom gla si »C hecagou«. M la -
dost grada, jer ovde je tek 1803 go-
dine izgrađeno vojno utvrđenje, do
ko jeg je nikao grad. Kao znam enita  
luka, Čikago je postao centar kri-
 ju m ča ren ja a lk o hola u doba p ro h i-
bicije. Zametnuli su se ovde mnogi
ob lici gangstersk ih ban di i poslova.
U svetu je Čikago postao zloglasan
po mnogim gangsterima, koji su
poneli titulu »državni neprijatelj
broj 1.«.
No, zločinačke organizacije su se  
proširile po svetu, a sam Čikago
postao sigurniji od Njujorka, Los
Anđelosa, Vašingtona, ili bilo kojeg
drugog grada između dva okeana.
Svet sporo menja predstavu o Či
kagu, gradu koji je po mnogo čemu
pozitivnom na prvom mestu. On
ima najveću zgradu na svetu, iako
 je po v eiić im u sjed in jen im D rža -
va m a drugi, ižfi Njujorka, ali, za ra z-
liku od većeg od sebe, CiKago je
grad »koji funkcioniše«, kako je re-
kao njegov gradonačelnik Rićard
Delej. Pored toga što je sigurno da  
ćete u ovom gradu piti najbolje
pivo na svetu, još sigurnije je da će
svaki novi posetilac biti iznenađen
veličanstvenom arhitekturom, koja
pokazuje i bogatstvo grada.
No, kao što je na ovom konti-
nentu neizmernih bogatstava uvek
bilo i mnogo beskućnika, tako i u
Čikagu severni deo je pretežno na-
seljen belima, koji su bogati i u bo-
ljem položaju, a južni crn im i »ob oje -
nim« stanovnicima, koji su siro-
mašni, obespravljeni u mnogo
čemu i bez n ade n a životn i uspeh.
Lunova osećanja bila su protivu
rečna. Po nečemu bio mu je drag 83 i
blizak ovaj ogromni grad povezan
a Atlantikom preko jezera i plovnih
puteva, ali u isto vreme neprijatan
zbog nepravdi, tako grubih razlika
između severnog i južnog dela i još
uvek snažnog gangsterskog po-
dzemlja. Naravno, gangsterski še-
fo vi ž iveli su u onom lepšem, bo ga ti-
bile su u mnogome njihovo vlas-
ništvo, ili njima d ostupn ije za u živa-
nje.
Lepa i luksuzna trospratna kuća
T ed a L o k a rd a n ala zila se u K ristal
Stritu kod Humbolt parka. Bilo bi
teško odrediti koji deo Čikaga je
najlepši, ali sigurno je ovo bio je-
dan od nekoliko najlepših, čiju le
potu su povećavali Humbolt park
sa svojim jezerima i to što su naj
bučnije saobraćajnice vodile oko
ovog dela grada odlično ga povezu-
ju ći na sve stra ne, a ipak ne naru ša-
vajući mirniji izgled i smanjenu
buku.
Na kapiju je došao tačno u osam
časova i trideset minuta, kako je
bilo dogovoreno. Prvo je morao da
prođe ono što je moralo da mu
bude neprijatno. Po ka zao je pasoš i
m orao da se podv rgne pretresu, ne
nosi li sobom vatreno, ili hladno
oružje? Tek posle toga oaveii šu ga
na glavni ulaz, proveli hodnicima i
holovima do jedne zelenim vre
žama natkriljene terase, pred ko-
jo m je bio blistavi b azen pun bis tre
vode, u kojoj se ogledalo plavetnilo
neba. Prvi dah jeseni ovde se ose-
ćao samo po zrelim plodovima ne-
koliko voćki posađenih više da
budu ukras vrta oko bazena, nego
da donesu korist svojim radom.
Umesto predstavljanja, gangste
rov revolveraš, koji je dopratio
Luna, uzviknu:
 Gospod in Gat i Smit!
 Ted Lokard ustade, ali ne pode u

susret gostu. Lun to odmah primeti
i zastad e ra širen ih ruku, pa reče.
 Dođite m alo bliže, da vas lepše
vidim. O vama sam čuo mnogo le
P4
pog, a sada hoću i da Vas vidim.
Gangster bi u svakoj drugoj pri-
lici grubo naredio posetiocu da
sedne i ne govori koješta, ali Lunov
pogled je imao neku snagu koja ga
spreči da se odupre. I Lunov izgled
bip je izuzetan. Elegantno odelo,
stas i pokreti odavali su čoveka
uglađenog u postupcima, a muška
lepota lica, prosedi zalisci i odme
ren osmeh privlačili su pažnju. De-
vil nehotično priđe i pruži ruku, pa
morade da kaže i svoje ime.
 M ilo m i je što sam vaš gost —  Devil pocrvene, ali ne od stida,
reće Lun. — No odm ah m ora m da
naglasim da nam je vreme drago
ceno. Možemo li ovde da razgova-
ramo ne misleći može li ko da nas
čuje?
 — M ožem o, sem kad poslu ga p r i-
nosi doručak i ostalo  od govo ri
 Ted Lokard .
Gledali su se nekoliko trenutaka
ne skrivajući da je to izvesno od
meravanje snaga svih vrsta. Lun
odmah oceni da je Devil ipak samo
gangster, veliki, ali ne izuzetan.
Imao je na sebi sako od svetlog vu-
nen og štofa i Lunu jiije izma kla as i-
metričnost gangsterovih prsiju i
 je d va p rim etn o ispupčenje na d es-
noj strani kod pazuha. To je moralo
da znači da je gangster levak. Već
nakon nekoliko trenutaka to se
potvrdi time kako je on uklanjao
svoje ciga re te i upaljač sa stola. U zi-
mao ih je levom rukom.
Dok su doručkovali započeše raz-
govor.
 — Zašto ste vi, u stv ari, došli,
Sm ite?  upita ne baš uglađeno
 Ted Lokard .
 To je u suštini neka vrsta izv iđ a -
nja i utvrđivanja pravog stanja
stvari. Ja volim yeliku igru, gospo-
dine Lokarde. Sa sitnim, običnim
kriminalcima ne želim da radim.
V eliki posao zahteva velike ljude 
odgovori Lun gledajući u crne,
svetle Devilove oči.
 — A šta je osnov tak vo g stava?
Kako se usuđujete da krenete u to
vaše >izviđa n je«?  upita Devil ne
bez oštrine, pa čak i preteče note u
glasu.
 — To bi b il a duga prič a, a dobrim
delom je i lična poslovna tajna 
osmehnu se Lun.  Svak i moj ko-
rak je veoma dobro obezbeđen, ali
ne na taj banalni način, koji vi pri^
menjujete. Hm! Pištolj pod desnim
pazuhom, jer ste levak! I tu u svom
domu, u trenutku prijateljske po
sete budućeg poslovnog partnera...
Idite, molim vas Devile! Prošlo je
vreme pištolja makar za one koji
su na pravom nivou.
već od ljutnje. Po čelu mu izbiše
graške znoja i on ih ubrisa još neu
potrebljenom maramicom.
 — N ik o sa m nom ta ko nije i ne
treba da razgo va ra — reće kroz
skoro stisnute zube.
 — Dakle, v i m is lite da međ u
nam a ne treba da vlada iskrenost i
istina?
 — Ne! Ć im osetim la ži i pre
varu...
 — V i potežete piš to lj!  d ovrši
Lun.  A to što bi m orali da ga vra -
tite neupotrebljen, nikom ništa?
 — M o ga o bih i da g a u potrebim
 sad se osmehnu i Devil.  K
m eni ne dolazi n iko tek tak o... Izda-
leka ste primećeni. Nema svedoka
da ste došli k meni... Jednostavno,
odavde do najdubljeg dna M ičigena
m ogli biste da odete dobro ve zan i u
plastičnom džaku s ojačanjima i
tegovima. Postoje tkanine i džakovi
koji nikad ne trunu...
 — V i se šalite, D evile  nasm eja
se Lun.  Želite da o vam a steknem
pogrešan sud. Niste vi ni prostak,
ni šeprtlja, ni samoubica.
 — Šta va m daje osnov da tako
govorite?
 — M n og o to ga — reče Lun i za -
pali jednu cigaretu s drugim filte
rom.  A ko biste sada pokušali da
nađete Pamelu, ne biste uspeli pa
da prevrn ete ceo C ikago i istresete

ga kao svoje pantalone. Ne biste
uspeli ni da potegnete pištolj i kad
biste hteli...
Lun dunu dim svoje cigarete
prema gangsteru.
 — Pokušajte, slo bodno! N išta ne-
prijatno vam se neće dogoditi, a is-
kustvo će vam dobro doći  do-
dade gaseći cigaretu.
 T elo T ed a L o k a rd a se nekoliko
puta napregnu, kao da su ga zahva -
tili grčevi, ali ruke ostadoše odu-
zete. Nije mogao da ih pokrene, jer
bile su paralisane. Iz oćiju blesnuše
munje, ali i tama straha.
 — Jo š trid eset sekundi i bić e kao
i pre  reče Lun.  To je samo još
 je dn a m oja is krenost, D evile. Ja
imam moć da se zaštitim, ali sam
za fer igru do kraja.
Gangsterove ruke se pokrenuše,
ali on nije pošao njima k oružju.
Samo upita gde je Pamela. Lun mu
odgovori da je u punom veselju i
zdravlju i na lepom mestu, ali mo-
gla bi da posluži i kao taoc.
 — I on a i njen lepi iz a b ra n ik — 
zaključi Lun.  Bolje je da pređem o
na dogovor. Dobili ste poruku o
isporukama. Je lf sve stiglo?
 D a ... Pom alo sam zbunjen, jer
to je mnogo robe. I te vaše nepode-
rive vrećice. Lično sam prešao toč-
kom svog teškog automobila preko
nekoliko njih poredanih na be-
tonsku, ne baš glatku podlogu. Uz
sve mere opreza potapali smo ih u
hlorovodonićnu kiselinu i ništa se
nije dogodilo. To što bi heroin eks-
plodirao u dodiru s kiselinom već
 je iza ziva lo štete. V i ste vašom ču d-
nom materijom to onemogućili. Pa
ti ventili, kroz koje se lako uvlači
metalna cevčica da se proveri je li
droga čista i prava, takođe je svo-
 je vrsn a savršenost  p riča o je
gangster kao da je odjednom odlu-
čio da se ponašao kao i gost.
 Da li ste pro verav ali kako pos-
lovi kod ostalih iz vašeg saveza? 
upita Lun.
 Zar znate da smo u vezi?
Lun se samo osmehnu s izrazom
da o tome ne treba ni govoriti.
 Ovo je najveća isporuka i vaše
zalihe su takve da sada m ožete odlu-
čiti i da stvorite krizu, jer k vama 85
sam usmerio dobru polovinu ka-
nala za sve ostale krijumčare. Sko
ćiće cene i vaše zarade će biti
ogromne količine novca. To ima
pos ledice ... Biće nam teško da ispla-
timo sledeću isporuku, a vi je n ajav-
ljujete za dvadeset dana. Otkud
nam tako brzo taj ogromni novac?
 — reče D evil ne sk riv aju ći za b rin u -
tost.  M i kre ditira m o sve rastu
rače.
 A ko ocenim da je sve na m e-
stu, p rela zim na to da ja već od sle
deće isporuke kred itiram vas 
od gov ori Lun hladno.  A li samo
vas, Devile i još Južnog gazdu
Huana Džoria, Istočnog gazdu Ma
tea Balboa i Zapadnog gazdu La
nija Sempla. Znam o njima sve i
mogu da im veru jem ...
On ispriča mnogo onog što je
znao i sam Devil, a što je ovoga ne
samo iznenadilo, nego i uplašilo.
Lun je poznavao sistem rasturanja
droge, pojedince, skrovišta, veze u
policiji, podmićene ličnosti iz poli-
tičkog života i sve važnije tajne ove
vrste zločina na kontinentu, jer
moć ove grupe zahvatala je dobar
deo Kanade, Meksika, Južne Ame-
rike i Evrope.
 Vi o nam a znate sve, a m i o
vam a ništa  reče Devil glasom u
kome se osećalo da je shvatio ne
samo značaj svega toga, nego i mo-
gućnost da im se nametne novi, ve
štiji, svemoćniji gospodar, monarh
nad carstvom krijumčarenja svih
vrsta droge.
 A šta želite da znate?  upita
Lun.
 Recimo, kako vam uspeva da
do prem ite tolike k oličine robe, a da
vam ne propadne ni gram? Još se
ne zna primer da vam je negde za
plenjen tovar. I mi smo postali si-
gurniji. Skoro i nema provala. Bili
smo zabrinuti i zbog nekih up ozore-

nja na opasnosti, za koja ni sada ne
znam o od ko ga dolaze — od gov ori
Devil.
86  Osn ovao sam mali sistem bez
bednosti To je neka vrsta protiv —  njao imena kapetana i jahte, niti
policije. Nadgledamo sve poslove u
tišini i bez mešanja. Samo ороше
nemo kad otkrijemo opasnost. A
kako prenosimo tovar? Objasniću,
iako će vam biti sasvim jasno tek
kad vidite robo te  reće Lun.
Devil iznenađeno pogleda i htede
da nešto kaže, ali Lun nastavi da
prića o robotima. Poće od vrhuns-  
kih pogleda. Poćeo je već »rat« na
polju robota. U Japanu radi deset
hiljada mašina robota, dok ih je u
Sjedinjenim D ržavam a svega tri hi-
ljade, koliko ih ima i u Evropi. To je
 je d n a čin je nica. E fikasnost p ro iz -
vodnje u Japanu stalno raste
 A kod nas ovde?  postavi
Lun pitanje.  Posle dru gog svets-
kog rata produktivnost je rasla za
više od tri procenta godišnje, ali je
polako opadala. Sada više ne raste,
već opada. To je nešto užasno!
Devil je slušao ukočenog izgleda,
ali svetlih očiju i trudeći se da sve
<=hvati Lu no va pr iča o ro bo tim a
kao da nije imala nikakve ve?*   ^
krijum čarenjem drcge, ali ga je fas-
cinirala. Iz Lunov'og pričanja nazi-
rala se propast američkog indu-
strijsko g društva, kad on zaključi:
 Droga je jedini posao na kom e
se ogromni kapital može izvući iz
celog sveta. Dobit narasta i na tri  
hiljade odsto godišnje. Milion do-
lara pretvara se u trideset miliona!
Kad smognemo t,o ogromno bo-
gatstvo, izgradićemo robote, koji će
proizvoditi dvadeset i četiri sata
dnevno bez prekida. I neće tražiti
veće nadnice!
 Još uvek smo daleko od odgo -
vo ra na to kako vam uspeva da pre
vezete drogu. To nije jedan izvor,
već desetine, stotine. I treba samo
za nas četiri američka šefa da se
isporuči na devetnaest punktova.
Sve stiže bez greške. Kako? Kako,
gospod ine Smite, molim vas?  pa -
Lun mu ispriča istinu o jahti,
savršenom robotu u obliku po dm or-
nice amfibije. Detaljno opisa »Tir« i
njene m ogućnosti. Jedino n ije pomi
bilo koji podatak koji bi mogao da
ugro zi M ak ferson a i njegov brod.
 To je neverovatno... fanta-
stično. .. Ipak, m ora m da vam
verujem, gospodine Smite  zak-
ljuči gangster.  Ta vaša am fibija
ron i pod m orem, skriva se pod bro -
dove^ juri dru m ovima , leti i m ožda
je ona ono što m is le da su le teći ta
njiri...
 — V rlo je za n im lj iv o vid eti neke
fo to g ra fije — reće Lun i iz džepa
izvuče pred m et istovetan s neispisa-
nom beležnicom u luksuznom po-
vezu od prave, ali vrlo tanke braon
kože.
Dodate tome predmet u obliku
zlatne olovke i pokaza gangsteru
da prek o svakog lista pređe p olože-
nom olovnom. Gangster nepover
ljivo osmotri blok i otvori korice.
Pomože mu Lun svojom rukom. Či-
sti list se pretvarao u fotografiju.
Na njoj je bila mala podmornica s
niHnim dnria.rima. metalnim »udo-
vima«, elektronskim očima i ču-
lima.
U jednom trenutku slika nestade.
Gangster prevrnu list i pređe opet
preko njega položenom olovkom.
O pet se ukaza foto gra fija ali ova je
otkrivala unutrašnjost »Tira«. Sada
je ga n gster b rže i sa sv e v ećim uzbu-
đenjem listao beležnicu, koja je
sadržavala foto priču o »Tiru«, nje
mm sposobnostima i poduhvatima.
Videlo se kako prilazi brodu da
uzme električnu energiju, izlazi iz
vode i juri nad kopnom, u samu
sebe utovara džakove pune vrećica
s drogom, leti kad zatreba i vraća
se u vodu.
Na mnogim fotografijama videla
se i Makfersonova jahta, ali s od-
stranjenim natpisima i potrebnim
izmenam a. Ni na jednoj m orna ri, ili
kapetan nisu snimljeni, da im se

 — Kad se n ađ em o sa osta lim a,
prikazaću vam detaljno snimljene
operacije na filmu. Njega ćemo do-
tetičnim glasom pitao je gangster.
biti  zaključi Lun.
Da ih posluga nije opomenula,
zaboravili bi da je davno vreme
ručku. Bilo je očito da je Devil »le-
ga o uz rudu« i to  s odu ševljenjem.
XV
Lunov pohod po Sjedinjenim d rža-
vama Amerike pretvorio se u ne-
prekidna slavlja, izlete, gozbe i raz-
govo re. Ted Lokard, po prirod i o pre -
zan i lukav, trudio se da sve mere
opreza utrostruči. A ipak nije pri
metio da kad se zna gde je Gari
Smit, niko ne zna gde je Pa m ela Er-
čet sa svojim Harijem.
Film o krijumčarenju prikazan je
u Los Anđelosu, gde su se četiri ve-
like gazde sastali s Garijem Smi
tom uz najveće mere opreza. Bili su
impresionirani. Prosto su zanemeli
od divljenja. Sada su shvatili kako
Smit uspeva. On im je prikazao i
neprimetno snimljene rasturače
droga, koji su pripadali njihovim
m režama . Vrhunac su bili film ovi o
njima samima, o Lokardu, Džoriju,
S e r n x * l ll 1 R olH m i Q n i m * a r »i
nuc ima kad su sm atrali da su zašti-
ćeni tako da im ni duhovi ne bi
mogli prići.
 — O v o sve li či na Lunov siste m 
reče Leni Sem pl, ko ji je u Los A nđ e-  je o tp u to va la u N ju jo rk i d a će n a-
losu b io do m ać in svima. — I da ni-
sam redovno pratio sve što ev-
ropska štampa piše o tom čoveku,
pitao bih se nisu li on i gospodin
Smit ista ličnost.
 — T aj m o m a k se o nas već do b ro
oč eša o — uzdah nu tob ožn ji Smit. —  dovoljan.
Ono što je učinio oko Marselja pre
godinu dana, odložilo je neke moje
uspehe za više meseci. Ali i tog
m om ka imam već na nišanu.
 — O n se sada o b ra ču n a va s p ljač-
kašima engleskih muzeja i crkava
 — p rim e ti Huan Džori. — R ep o rter
Markinč koristi njegove ispade da
se i sam obogati.
 — Juće su g a b il i u hvatili agenti  ja udovic om . H a ri m o ra da donese
Odnekud se pojavio Lunov mornar
Makferson i jednostavno pesni-
cama oborio agente i otišao sa svo-
vid i lice.
 jim prijateljem .
 O s t a vim o to g k o m e d ija š a 87
reče Lun.  On je m oja briga od
dana kad se vratim u London.
 T ačn o zn am k a k o se m ože doći do
njegove Džejn Vitington... Nikad
ne bih bio miran, jer ipak on može
da mi u nekom trenutku napakosti.
 Računa jte s našom pomoću, u
novcu, ljudim a i ka ko god želite —
reče Mateo Balbo. — Mislim da mi
 je zb o g n je ga o tp alo dosta vla si s
glave. Vi znate da sam pripadao
grupi koju je uništio...
Bio je prilično ćelav i on pogladi
golo teme i preostale sede vlasi.
 Gospodin Smit je već molio da
makar ovde zaboravimo tog so-
tonu. .. Op rosti D ev ile...  reče
Huan Džori.
 T e is te n oći su se raziš li. Svak je
odneo, ili zapamtio planove slede
ćih isporuka. A do tada ogromne
količine heroina trebalo je da ost*
anu skriven e tamo gd e su najsigur-
nije.
c ii si t r o C  ' im  11 Ć i U a a r t  I
V i lll U  i V U  liV J f t d lU
p otra ži SVOjl1 kćer, ali niko nije
znao gde se nalazi. lN&rsdl da se
nađe i pozove Ronda Farel, ali baš
tada mu prenesoše obaveštenje da
staviti ka Evropi. Toga trenutka on
oseti neko nezadovoljstvo samim
sobom. Bilo je to nešto između in
stikta i fatalizma. Eto, pristao je da
se Ronda i njen Ronald priključe
G ariju Smitu, i već je tim e bio n eza-
 Tek tre ć e g da n a stiž e Pam ela .
Bila je sama.
 Kud ti je pr ijatelj... vere n ik ......
šta li?  upita Devil.
 Rastali smo se.
 Z ašto ?
 P a te fo r m a l n o s t i ... T r e b a v r e -
m ena da se Mos pro glasi mrtvim, a

želim više tog čovek a — od gov ori
Pamela.
 Iznenađen sam. A tako si ga  jazad
Sk otland Ja rd a — upa de
m nogo volela  podsmehnu joj se Sempl.
P8otac.
 Šta m ogu ?... A i G ar i... Od tre-
nutka kad sam ugledala i upoznala
tog čov ek a...
 Vo ljda nije on sada na redu?!
 iskreno se zapanji Ted Lokard.
 Jesli li s njim bila ovih zadnjih
dana?
 Sarno preksinoć.
 N e ćudim se ... On uzim a što
želi. Samo, s njim neće ići tako lako.
On je opasan i tvoj otac ne može da
te štiti kao do sada.
 M eni i ne preti nikakva opas-
nost.
 A g d e je sa d a S m it?
 N e znam. O njemu niko nikad
ne zna sve.
 N i njegova ljubavnica?
 K o ja ?
 Pa ti! Pre jednu minutu rekla
si da ostavljaš Harija zbog Garija
Sm ita. Sve si za m rsila ! — ljutito
reče Devil.
 Istina je da m i se Sm it svi
d eo ... m n o go .. i do ludila! Pok ušala
sam sve. i uspeia SSm da me izvede
na večeru, a zatim smo odleteii u
Las Vegas, gde sagn imala rezervi
san hotel... Ali nisam postala nje-
gova. .. Počeo je da p rič a ... p rič a ...
Onda sem shvatila da ne volim ni
Harija Rajversa, ni Garija Smita.
Lepo sm o se rasta li кап иС^Г’ pr ija -
telji  ispriča Pamela.
 Ta m o si shvatila da ne voliš
Harija?!
 D a . ..
 A li još pre toga si se pozd ra-
vila s njim.
 Ne !... Oče, zaboga, pa ti ništa
n e r a zu m e š !  r e č e ona.  M o r a m vala sam kratko, ali sam sanjala da
opširnije... U hotelu sam. No, sve je
išlo po redu i ja sam ušla gola u
 jednu od onih skupih soba za tak ve
prilike. Smit me je nežno ogrnuo
ćaršavom i počeo da priča, priča...
Zadremala sam i zaspala. Kad sam
krevetu, već samo kao prijatelja.
Rekla sam mu to i odleteii smo na-
udovic
u Los omAnđelos.
. H a ri mTamo o ra da samdonese
našla
—  dokumenta
Harija Rajversa i rekla mu daneje
iz Evrope. I, uopšte
najbolje da se rastanem o, jer nisam
sigurna u svoju ljubav. Rastanak je
bio bez optuživanja i suza. Ispratili
su me na aerodrom. Ja sam ušla u
svoj avion, a oni su imali karte za
neki drugi. To je sva p rića  zak
V '- h   Pamela Erčet.
■ x e š m a l o o p š ir n ije d a m i p ri
e šta se dogodilo na Ažurnoj
obali. I po čn i odm ah! — re če Ted
Lokard.
Pamela posluša. On je često imao
nešto da pita. I što je dalje o dm ica la
njena priča, rasla je i nejasna zeb-
nja njenog oca. U jednom trenutku
zazvon i telefon. Devil se javi i sk oro
posrnu.
 — Jesam li ta čno ču o ?... Eksplo -
zija?!  pitao je jedva izgova raju ći
tih nekoliko reči.
 Javljali su mu da je ek sp lo d ira la
droga u glavnom skrovištu. On je
sumnjao u to i pitao se nije li
heroin ukraden, a eksplozija pod-
metnuta. No, rečeno je da jedno zlo
ne dolazi samo. Redale su se vesti o
eksplozijama u manjim skladi-
štima, skrovištima i ŠLa.ncvi.'Tl?
Gde god je bilo droge preuzete od
Garija Smita nastupile su eksplo-
zije. Ni gram heroina nije ostao.
Bilo je mrtvih, ali to je mnogo ma-
nje brinulo Teda Lokarda.
 Ja sam uništen! Zadu žio sam
SS d2 u ložim u tu rob u! — vi k a o je
svojoj kćeri каС C!S j? ппа kiTv£
zbog svih tih tajanstvenih eksplo-
zija.
 Nešto sam pred oseća la... I sa-
njala sam ružan san one noći u Los
Ve gas u — p rič a la je ona. — S pa -
Smit nije Gari, odnosno da je Gari
Smit onaj kralj ponoći, Lun. I skoro
sam to bila zaboravila ali sada mi
se čini da mi je Smit rekao da ću
uskoro znati ko je on i da je vreme
da prestanu zločini m oga oca.

 vrisnu D evil i u besu je zgr ab i za
vrat.
Činilo mu se da to davi samog
se
Luna.prCoL'dila više ga nisam želela u
 Ti si mu to sve om ogu ćila! —  eksplozije uništile heroin, a izgleda
vikao je daveći je svom snagom i
izbezumljeno joj se unoseći u lice.
Kad je shvatio šta čini i pustio
njen dugi, lepi vrat, njegova kći
Pamela Erćet bila je mrtva. Telefon
 je uza lud z v o n io ... Tek kad f
otvoriše i uđoše tri njegova
on poče da shvata šta se dogauu.
 Svuda je isto ... Ek splozije u
Njujorku, Nju Orleanu, Los Anđe
losu... Ti i tvoja kći doveli ste tog
Sm ita  reče jedan od njih držeći  
pištolj u ruci.
 On a je mrtva. Ja sam je kaz -
nio. .. O vim ruk am a sam je uda vio
 — reče Devil.
 Pođi s nam a — reće drugi.
 Šta ćete sa mnom?
 Držaćem o te dok ne prodaš
sve što im aš ... I ovu kuću. M a k a r
deo našeg novca treba da nad okna -
diš.
 Sve je to malo. Bolje pucajte
od m ah — re če Devil.
 O d o v o g t r en b t k a o d lu č ić em o
m i sa m i kа.н ćSrno pu cati _ o d go -
vori jedan od do tada njegovih naj
po ver ljivijih ljudi.
*
Na južnoj plaži kod Dajfon Biča
sunčala su se dva muškarca sluša-
 ju ći ra d io vesti. Sad u septem*^”
Florida je bio ™T” £tSn kraj Sjedin je-
nih Država da se iskoriste još uvek
topli dani i ugodno zagrejana voda
za odm or. Privučeni u zbuđenim g la -
som s pik era oko dva mu škarca oku
piše se još desetak ljudi i žena, ta
kođe kupača.
»...Nisu potvrđene sumnje da su
sve te m nogo brojne eksplozije pove-
zane s krijumčarenjem droga..
Veruje se da je nekako udešeno da  
hero in, koji je hem ijski diacetil mor
fin, dođe u dodir sa hlorovodonič
nom kiselinom, sa kojom izaziva
ziju. Ta pojava je i stalna opasnost
pri preradi morfijuma u heroin, jer
se — u po
T itreb
si gljava i kiselina.
a dovela , n esrećo /m oja !
Ako je tačno da su te tajanstvene
89
po oskudici na tržištu, koja je neza-
pamćeno teška, onda to poprima
razmere katastrofe. Krijumčari su
uništeni. Da je to tačno pokazuju i
vesti o međusobnim obračunima
gangsterskih grupa, pojedinaca i
bandi. J 
Odnekud prodiru tvrđenja da je
sve to mogao da pripremi i izvede
samo jedan čovek na svetu, na-
ravno s nekoliko Svojih vernih pri-
ja telja. M n oštvo an on im n ih dostava
policiji prate zahtevi da se taj čo-
vek prog on i ne samo na našem kon-
tinentu, nego sve do njegovog skro
višta, za koje se veruje da je u Lon-
donu. ..
Ali, nisu samo uništene ogromne
količine droge kod nas. Odjednom
sa svih strana sveta stižu mnogo-
brojne vesti o zaplenjenoj drogi. Je
li to tajna međunarodna zavera Bi-
rao za narkotike i policije, možda
čak i sa samim Lunom, ili po njego-
voj želji9 Federalni istražni biro i
mnoge službe poriču da postoji za-
vera. savez ili dogovor 0 svetskoj
ofanzivi na krijumčare droge. Me
dutim, činjen ice su dru gačije. Od jed-
nom su uspesne turska i grčka poli-
cija. Zaplenjene su mnoge količine
droge u više /.er.alja Afrike, u
A/JStraii|e. po Evropi... Evropski
krijumčari optužuju izvesnog Ga-
nja Smita, o kome nijedna policija
sveta nema nikakav podatak. Po
opisima nekih krijumčara Smit bi
mogao biti Donald Sikert, odnosno
Lun. kralj ponoći.
U tom slučaju postavlja se pita-
nje ko je bio onaj o kome je svo ovo
vreme pisao reporter Artur Mar
kinć? Postoje li dva Luna, ili je onaj
jedan im ao n eko ga da p rivu če p a ž-
nju na sebe, dok on priprema ve-
liku igru za uništenje krijumčara?
Možda nikada nećemo imati pravi i

ali jedna vrsta katastrofe svetskih
razm era je nastupila. Na rav no to je
katastrofa za zločin, podzemlje i
najmračnije snage sveta. Ali to je
burno sagorevan je, odnosno eksplo-
katastrofa!«
Stariji muškarac, kome je moglo
biti oko četrdeset godina, pokaza
prstom na sat, da se bliži podne.
Njih dva ostaviše tranzistorski pri-
 jem n ik oku p ljen im kupačim a, a oni
zaplivaše. Odjednom neko primeti i
viknu:
 U ž as ! N e m a n ! . .. O g r o m n i m o r -
ski pas, ili kit!... Ide na njih otvore-  
nih čeljusti, a or.i ne vide!...
Nekoliko uzvika odjeknuše nad
vodom, ali dva plivača behu daleko.
Plivali su pravo ka čeljustima ne-
mani. Mnogi gledaoci sklopiše oči,
ili pokriše lice rukama da ne vide
užasni trenutak.
 Eno!... O ba odjednom !... Ralje
su se sklopile i neman izbacila vo-
du!. .. Sa da više n ičeg nem a  reće
neko.  
 S a m o n jih o v p r ije m n ik je
ostao  javi se jedan dećak.
 A niko ne zna ni ko su bili.
 T re b a ja v iti p o liciji  sa veto va la je
 jed n a žena.
" J o š d u g o m n o g e o ći b ile su u p rt e
na ono mesto gde je neman progut-
ala dva snažna muškarca. Kad je
stigla policija, mnogi očevici nisu
se mogli složiti ni oko izgleda, ni
oko starosti, ni oko visine ona dva
muškarca. Za starijeg govorilo se
da je im ao ok o tride set i pet, pa sve
do pedeset godina, a za mlađeg od
dva des et pa do svih četrdeset. S pa si-
lački čamac i policijska jahta su  
obišli pokazano mesto, ali nisu
našli nikakav trag.
*
  V o l im š to ć em o se n ek o
vreme vrzmati oko Malih Antila.
Ronda i Ro žele da prisustvuju jed-
nom vađ enju zlata, a »Tir« je otkrila
špansku galiju, u kojoj m ora da im a
zlata makar koliko vredi moj posi
nak — pr ićao je Samjuel M a k fer -
son stojeći s Lunom na kapetans-
kom mostu.
 Ro vred i mnogo. Hrabar, odan,
lep i ves eo čovek  reće Lun.
 M ožd a i vredi, sto mu po greš-
nih ocena, čim je našao onakav
ksiguran
o m a d dorU«jVcr
e v o jk e — rsva
eč e ova
M a kрцарја,
f e rs o n
tobože nerado priznajući.
Bio je ponosan na svog usvoje
nika, na svoju ulogu u velikoj igri i
zbo g Lu no vog prisustva na brodu.
 A šta k a ž eš z a p o d m o r n i cu ? 
upita Lun.  I meni samo m je bilo
neobično kad je zinula i primila
nas dok smo plivali k njoj. Izgledala
je k a o d o b ra nem an, k oja nas je
nežno prihva tila. Odm ah sam se se
tio jedne vrste žaba, čiji mužjak u
svojoj guši drži punoglavce sve dok
se ne pretvore u žabice.
 »T ir« je kao neko dete »Endju
ransa«, koje beži k brodu kao mali
kengur u torbu svoje majke, milion
mu kengurskih skokova, koje sam i
sam morao da činim ovih par me
s ec i o d A z i j e d o A m e r i k e  p r ić a o
je m o rn a r dok je brod p lo vio na-
spram Bahamskih ostrva.
U jednom trenutku on ugleda
kako Ro Hač miluje Rondinu ruku
misleći da ga niko ne vidi zavalje-
nog v' ležaljku na zaklonjenoj pa-
lubi.
 M ak ar on će to da u rad i.., Ro
Hač! To će m eni ond a biti unuk, m i-
lion mu veselja!... Ro je moj. Ronda
njegova, e, a onda mali Roro biće
njihov. I šta ispada? Makferson
im a u nuk a!... Sta li će reći Bren da?
 g o v o r i o je M a k f er so n .
 S i n cć sm o r a z g o v a r a l i H a r i i
ja i sa Džejn i sa B ren dom  re će
Lun. — N aš i telefon sk i u ređ aji ko ji
prenose pisanje su se pokazali vrlo
praktični. Ćuli smo se prvo u obič-
nom razgovoru, a onda smo »pi-
sali« o svemu  ispr iča mu Lun.
 A ka ko D žejn?... bio sam sre
ćan kad sam čuo za njenu novost 
reće m ornar.  O, pa i tu ja ima m
prava dede, sto mu bajki! I biće pre
nego kod Ronde...
 Džejn je dobro. S rećn a je što se
vraća m o i što je sve prošlo dob ro — 

reće Lun.  A li ipak n ešto mi nije
razumljivo.
 P it a m o n a k o . .. N e zn a m t a č n o
vreme, ali biće to negde sledećeg
p r o l eć a  r e će m o r n ar .
 M ožeš li to reći razu m ljivije?
 upita Lun.
 Pa deca se rađaju nakon devet
meseci. Zar to nisi znao, ti presta
r e lo m o m ć e ?
 Ć i je d e te ?
 Pa sv ać ije... I tvoje! Džejn
treba da rodi. Misliš da ja ne znam ?
Brenda bi umrla da mi sve ne po
veri. Tako mi je rekla, ali pod uslo
vom da ćutim, jer Džejn mora da ti
to kaže u najlepšem trenutku i ja
sam ćutao. Bilo je to one većeri kad
sam otišao iz tvoje nove kuće 
isprića mornar i sam pomislivši da
možda Lun i ne zna ništa, jer Džejn
nije htela da on brine u tim burnim
danima, koji su usledili.
Lun ga je gledao neko vreme ću-
teći, a onda iznenada reće:
 S k r e n i k a n a jb l iž e m a e r o -
dromu. Moram odmah u London!
 Sad a su nam najb liži Haiti, ili
D o m in ik a n a  r eć e m o r n a r
 Sa Ha itija poleće više ■ iona.
Požurim o tamo  zaključi Lun. 
A ti, Ro, Ronda i mornari plovite po
planu.
 Bolje je da i mi požurimo . Ne -
kako sam nemiran dok su u pod-
mornici milioni dolara. Imam ose  
ćaj straha, da će Tir« u snu otpu-
stiti i potonuti s novc em  reće
Makferson.
 »T ir« se sigurno drži i u od lič-
nom je stanju  od go vo ri Lun. 
Udesi i da održiš obećanje i da pre
stigneš u svoju luku, jer sigurno si
se i ti zaželeo svoje Brende.
 Jesam, ali to joj ne bih ^priznao
 nasmeja se mornar.  Žene ni-
kad ne treba da su potpu no sigurn e
da im je m ušk arac čvr sto u,, ša -
kama. A za mornara to važi sto
puta više, hiljadu mu usamljeničkih
lutanja... Još uvek je Makferson
nešto gunđao zagledan u more, a
se spremao za put u London. Tre-
balo je urediti dokumenta, pasoš,
opremu i izgled za to, a burni doga-
91
đaji zahtevali su povećanu oprez-
nost.
★
Bilo je blizu podne kad je stigao u
svoju novu kuću. Brenda je ćula i
proverila signale, pa je otrčala do
ba zena gd e se Dejn sunčala čitajući
otiske jednog svog naučnog rada,
koji je trebalo uskoro da izide kao
kn jiga i s njenim pra vim imenom.
Ćula je Lunove korake na stazi
od belih kamenih ploća poredanih
tako da između njih raste trava u
na jlepšim šaram a. Ona^ ustade i
na sm ejan a mu po đe u susret. I on je
bio nasmejan, ali dok je prilazio taj
osmeh se polako gasio.
 D r a g a . ..  u s pe o je d a k a že
tiho i nežno je zagrlio.
Ona mu obisnu o vrat i grčevito
ga se držala primajući i dajući po-
ljupce. Njegove ruke nežno su milo-
vale i opipavale njeno telo.
 T a k o si v i tk a  r e će on.
 K a o i u ve k  o d g o v o r i D žejn .
 A ono što mi je rekao Sa m ?...
Zar nije istina?  jedva i pom alo
tužno upita Lun.
 Ah, to... Bila je leka reva
greška, d ra gi...
I srećna sam što ti nisam rekla,
jer p o g re š ila bih  o d g o v o ri Dže jn
i pode ka ležaljki.
Lun se spusti na tlo pored nje i
osloni glavu na njeno krilo.
 Vo leo bih da je bilo istina 
reće.  Treba da se ven ćam o... Že-
lim t.o.. .Bio sam sr eć an m isleć i da
ću te zateći drugačiju.
 Brak je blago slovilo nebo i po -
trebno je vanzemaljsko strpljenje
da se on podnese na zem ji  šalila
se Džejn.  To je reka o Johan Ne
stroj i mo žda je bio u pravu. Ja spre -
mam knjigu .. Ti imaš mnogo posla
u svojim laboratorijama i radioni-
cam a. .'
 Videćem o mi to još  reče Lun
tobože smrknuto, pa je povede k

 Pa ti si još u odeiu  up ozori
ga ona.
LunLun je se
većbrzo
bio svuče i njih
u svojoj dvojegde
kabini, za
plivaše u bistroj vodi. Ugledaše
92Brendu kako im s kuhinjskog pro-
zora može da dodu.
 Šta ho će9  upita Lun.
 Sigurn o veruje da nisi đoruč
kovao, pa je sprem ila rani obed 
reče Džejn.  M ora o bi da znaš da
želi i da čuje nešto o Samu i ost-
alima. Nas dve pratimo sve te stra-
hote širom sveta. Ono što ste uči-
nili, otkloniće mnoga zla, ali sada je
izazvalo mnoge krvave sukobe.
 Stradali su zli, draga  uz-
dahnu Lun.  Nik ad a nisam m o-
gao da se pomirim s nasilnim um-
iranjem ljudi, ali najgori zločinci
treba da nestanu. Za sada ne
postoje druge mogućnosti. Možda
 je dn og dan a... N a u k a napreduje .
Možda otkriju neku vrstu vakcine,
koja bi potisnula zločina čke sklon o-
sti kod ljudi...
Govoreći to Lun primeti hrpu ju-
tarnjih novina i časo pisa i'uze da ih
pogleda. Nade vesti da su eksplozije
i u Londonu prosto raznele krijum-
čarsku m režu za prodaju d roge. Po-
licija je shvatila da tamo gd e je od je-
knula neka eksplozija treba tražiti
i krijumčare droge. Mnogobrojna
hapšenja su se nastavljala, a usle
dila su i brojna priznanja učesnika
u najprljavijem poslu.
I iz sveta su stizale slične vesti.
Mnoge gangsterske grupe su ver
ova le da su eks pložije po sledica pre
VOrn a»*!U • 1* ' ' 1'
ч/ w m ii o a  K O jm  s u  d O D in  v i c t i c e 
pune heroina, koji je nestajSO ši-
rom sveta, kao po jednoj svemoćnoj
komandi. Neki su verovali da im je
umesto skupog heroina podmetnut
eksploziv, pa su ubijali iz osvete
one koji su im prodali drogu.
Oko cele planete vrilo je od prs,
vog vala hapšenja krijum čara i p ro -
davača droge. Odnekud su svuda
stigla taćna obaveštenja o tajnama
zločinačkih bandi. Pronađene su
mnoge fabrike za preradu ne samo
proizvodnju sintetičkih G'Oga. To-
vari belog otrova i opojnih sred-
stava svih vrsta nestajali su u vatri.
bazenu.
Pošto odloži novine, Lun dugo ost-
ade zamišljen. Džejn ga je iskosa
gledala s ljubavlju i žaljenjem. Bila
 je svesna d a Donald oseća d a je i
sam ranjen u tom teškom obra
s jednim od najvećih zala
 J ila je od lu čila d a mu nik ad
. uže istinu o žrtvi koju je pod
nela da ne og ra n iči Lunovu slobodu
obavezama. On nikada neće znati
istinu, ali ni Džejn nikada neće biti
sigurna je li pogrešila više nego što
 je to sm ela. Da o trgn e i sebe i n je ga
iz tužnih misli, ona reče:
 Hajdemo. .. Ava ntura je za vr-
šena, a Brenda nam sprema jedno
iskušenje.
 Ti si m oja najveća ava ntu ra i
najveće iskušenje  osmeh nu joj se
Lun i ustade.
Noseći stvarčice ona pode na
pred, a on je osmotri i uzdahnu. Ko-
liko puta je pomislio kakva je sreća
za čoveka imati ljubav takve žene!
Džejn nije imala onu upadljivu le
potu obeleženu pre svega izazo-
vima tela. Džejn je zračila sklad
nošću, a lepota je bila u njenom
blistavom osmehu, u izrazima lica,
sjaju očiju i svili kose, u koži za čiji
izgled nema upoređenja dostojnog
njene nežnosti, u linijama njenih
grudi, bedara i nogu, u svakom de
liću tela... Ali njena lepota iskazi-
vala se punim sjajem u onome što
on a g o vo ri i misli, u sklonocH r^o 
-
naućničkom talentu i ukupnom
skladu tela i duha.
u tC.™ trenutku z a gr m e na za -
padu i oni pogledaše k N a vla -
čili su se prvi tmurni jesenji oblaci.
 Kad grmi, uvek pom islim ko-
liko je ljudskom biću potreban dom
 reće Džejn i saček a da je Lun su-
stigle
 M i ga sada zaista imamo. Sam
i ostali vratiće se uskoro i biće ovde
veselo i ugod no  reće Lun.
 A dokle, viteže moj? Koliko iza-
 

koji ćeš opet krenuti?  pokušava-  A li to je ipak nešto drugo 

 ju ći da se osm ehne, ali sa se to m prekide ga Džejn s osmehom razu
upita Džejn.
opijuma i morfijuma, nego i za mevanja.
zova ćeš uspeti da podneseš, i na
 A ti? A ko i istrpiš izazove
S vrata ih je s divljenjem gledala
dru ge vrste, ali b iolo gija ..  zausti 93
Lun. rumena Brenda Lendon.

4.J

M. JANG
94
MRŽNJA
Erik Meler je sedeo na zadnjem
sedištu patrolnih kola. Bio je slom-
ljen i očigledno pod dejstvom šoka.
Pored njega je sedeo kriminali-
stički asistent Gic, napred, pored
vozača inspektor Kasner. Jedna
druga kola, s lekarom i stručnja-
kom za tragove, sledila su crnu li-
muzinu koja je jurila tamnim uli'
čama prema Melerovom stanu.
Oba službenika izađoše sa Mele
rom i postaviše ga u sredinu. Lif^
tom se popeše na drugi sprat mo-
derne zgrade. Kada htede da otvori
vrata, ona se otvoriše iznutra.
 — V i želit e? — upita žen a u v r a -
tima. A onda se obrati Eriku Me
leru: — K ak o to izgleda š? Šta treba
da znači taj cirkus? Gde si. bio ceo
dan?
Inspektor Kasner se jedva opora-
vio od iznenađenja. Konačno, on
nesigurno upita:
■— Opr ost i te  d a li ste V i g o -
spođa Meler?
 — A ko bi b io drugi! A ko ste V i?
Šta hoćete ovde?
Inspektor se legitimisao i pred-
stavi svog asistenta, pa reče:
 — V aš muž se p rija v io policiji.
Verno je prikazao i tvrdio daje
ubio svoju ženu, da kle Vas Ka ko se
na njegovim rukama i košulji nala-
zila krv, morali smo da mu poveru
 jemo. .
U tom trenutku začuo se tup uda-
rac. Erik Meler se onesvestio i pao
na kameni pod stepeništa.
★ Kriminalistički
 — T o je najč udniji slučaj koji sa m
ikada imao  objašnjavao je in-
spektor Kasner kasnije svome pret-
postavljenom , kom esaru Kinu. 
 Taj M e le r tvrd i da je ubio svoju
ženu, iako ona živi i o celoj stvari
nema pojma. S druge strane, čovek
 je b io p op rsk an krvlju, ljudsk om
krvlju grupe B, faktor N, kako je
utvrđeno u laboratoriji. Osim toga,
nije bio pijan, kako smo u prvi mah
m islili, već je bio pod de jstvom neke
droge verovatno LSD. Narkoman,
po svemu sudeći nije. Meler se, na-
vodno ne seća ničeg Ne zna šta se
sa njima dogodilo i kako je došao
do droge. Nismo našli nikakve
ubode...
 N eko mu je m ogao d a i: drogu
u piću, a da on o tome ništa i.e zna.
Ali, odak le krv?
 Sve smo bolnice zvali. Niko
nije dopremljen.
 K ra jnje čudno, ceia ta stvar.
a supruga. Kakva: je ona
Da li ste na njoj primetili
riesro neobično?
Kasner sleže ramenima.
 On a im a četrdeset godina, iz-
gleda još sasvim atraktivno i od-
lučna je, kako mi izgleda, dina-
m ična i jak e volje. O na zn a šta hoće
i ne dozvoljava da joj se skine mas-
lac sa hleba, kako se to kaže Sigu-
ran sam da je ona glavna u njiho-
vom braku. Meler joj sigurno nije
dorastao. Uostalom, on leži u bol-
nici, potpuno nezainteresovan. Ja
sam postavio jednog stražara po-
red njega, koji me stalno izveštava
da se ništa ne događa. Čak ni sa le-
karom i sa bolničarkom Meler ne
razgovara.
komesar Kin
ustade.
 M orate ga smekšati, bez ob-
zira na koji način  naredi on. 
 Ja sam ubeđen da on im a ljubav-
nicu. Ona je možda jedina koja bi
mogla da reši tu zagonetku.

★ zove, taj Meler došao je do droge
 M olim Vas. naredniče, navu-
cite zavese na prozor. Sunce mi
smeta, sija mi pravo u oči  reće
Meler mladom policajcu.
Policajac ustade i jedan trenutak
zastade kraj bolesničke postelje.
 No, ide li već nabolje?  upita,
a zatim navuče zavese na prozor.
M eler od govo ri slabim glasom.
 Sam o m alo... I... ja bih hteo da
razgovaram sa inspektorom. Da li
biste ga pozvali da dođe ovamo?
 Naravno. To ću odmah da uči-
nim. Ja... odmah se vraćam.
Velikim koracima napustio je
sobu.
Pacijent je ostao neko vreme mi-
ran i osluškivao je. Ćekao je da se
koraci udalje u hodniku koji je u to
vrr me bio pust A onda je brzo
ustao iz kreveta, nabacio na sebe
košulju, odelo, nav uk ao cipele, sve u
najvećoj žurbi. Dohvatio je stolicu
na kojoj je dotle sedeo policajac i
postavio se iza vrata.
N ije pro šlo m nogo vr t 1 Inspektor je ušao prvi, praćen svo-
kada se začuše koraci kako s.
bližavaju. To je mogao da budt
samo policajac. Vrata se naglo ot
voriše, i dok je ulazio, mladi polica-
 ja c vik nu:
 Inspek tor je već ... Tada stolica
tresnu po licajca po g lav i i on se bez
svesti sruši na pod.
★ okorela.
U policijskoj stanici nastao je
lom. K om esa r K in je besneo. Inspek-
tor K asn er je doista odmah n aredio
poteru za odb eglim Ei ikom Mele
rom, ali bio je ipak svestan da ne
može da računa na brz uspeh.
Da bi nešto radio, pozvao je ko-
legu iz odeljenja za droge i ukratko
mu izneo situaciju, pa dodade:
 M ožd a bismo stigli dalje, kada
bismo malo pogledali poznate lo-
kale gde se drogiraju. Možda tu na-
đemo neki trag, koji bi nas odveo
do M elera ili do njegove eventualne
ljubavnice. Šta Vi m islite o tome?
 Ka ko vidim iz Vašeg izveštaja,
taj... uostalom nije važno kako se
kao devica do deteta. Verovatno u
nekom privatnom društvu. Uprkos
tome, videću šta može da se učini
 Javić u V a m se. 95
Kada je Kasner ogorčen spustio
slušalicu, ušao je jedan službenik iz
predsoblja i javio:
 Tu je jedna žena koja neće da
ode. Gospođa Meler. Hoćete li da
razgovarate sa njom?
 Ništa radije!  viknu Kasner.
Gospođa Meler delovala je utu-
čeno, lice joj je bilo jako bledo. Um-
orn im po kretom spustila se u jednu
stolicu, iz torbice izvukla cedulju i
ćutke je pružila preko stola inspek-
toru.
»Sartorius Tilman, Lujzin put se-
dam, treći sprat«  glavno je čitao
inspektor i začuđeno upita:
 Šta ću ja sa tim e?
 Ta m o je moj muž. Pre pola sata
me je pozvao. On Vas čeka.
★
Vrata stana stajala su otvorena.
 jim asis ten tom i dvo >icom p o lic a -
 jaca . Bila je tišina. U šli su k roz
m račno p redsoblje i zastali kao ska-
menjeni na ulazu u sobu.
Erik Meler je nepomično sedeo
na jednom kauču; ispred njega na
podu ležala je jedna žena oblivena
krvlju. Pored nje nož. Krv se već
Meler nije podigao pogled kada
mu se K asn er prib ližio. Ali, počeo je
zamuckujući da govo ri.
 M oja me je žena kinjila sve ove
godine kao kakvog glupog derana.
Nisam više mogao da izdržim...
Samo me je Evelin razumela. Dola-
zio sam često o va m o... Tu sam n ala-
zio m ir... i on da ... hteli smo da p ri-
redimo jedno lepo veće. Evelina i ja
hteli smo da sve zaboravimo...
onda mi je dala komad šećera.
Uzmi, rekla je, bićeš kao u raju. Us-
koro me je omamilo. Odjednom je
preda m nom s tajala moja žena i gle -
dala me kao veštica. Ja sam je
mrzeo, mrzeo, mrzeo...
96 KRAJ
 

BrojB37  U Z D Z O N IJ A
Q.F. UNGETi

sledećasveska