ikole prva su od ne - Nemaca stupila u dodir sa nemačkom vojskom .

Nekoliko njih , u uzrastu od pet do petnaest godina , prilepilo se uz gvozdenu ogradu školskog dvorišta i buljilo u vojsku . Bila su
bezočna kao zverčice . Jedan vojnik prišao je ogradi i pružio na dlanu krišku sira u celofanu . Petogodišnji glavonja kome ju je namenio gledao je bez razumevanja i sir i vojnika . - Nimm doch - nutkao ga
je vojnik . Gla

dova trebalo provući , preko koliko dvorišta je trebalo preći , da bi se došlo do dvorišta šefa sela , istoga kao i sva ostala ! Ostali nosači , čim stigoše , spustiše stvari i poletaše po dvorištu .
Ćutljivi kao ovnovi ! Ja se takođe naslonih na kolibu i čekah da šef iziđe pred nas . Kolibe , sa ulascima visokim jedva pola metra , osvetljene su unutra ognjevima . Žene , zaposlene , uvlače se ujutro
hitro i izvlače

ila ručak i bila još za stolom kada su tri mladića sa kratkim puškama ušla u kuću . August Sajfert , otac porodice i najbogatiji Terezijentalac , nije bio impresioniran ni patrolom ni puškama . Pun i čvrst
kao vepar , zajapuren od gneva , s jednom rukom na stolu , a drugom na butini , pitao je : - S kojim pravom vi , gospodo , ulazite u moju kuću i hapsite mog sina ? Ko ste vi ? Vi niste ni policija ni vojska
!

hvata tanke iglice sunca , i sa duda otkinula dva - tri lista . Zgrčio sam se na krovu , bojeći se da me ne opazi . No ona se približavala nužniku odsutno . Obasjana suncem , nije gledala ni u šta ,
dremljiva kao mačka . Bližila se tromo , a vetar joj je otkrivao kolena lelujajući suknju u stranu . Primicala se , ali ja sam je video sve nejasnije - srce me je gušilo , i ona se rastapala u šarenoj magli
, rastočena

ljepša . Otad zaredaše Đerzelezu popodnevi u halvedžinici . Počeše se kupiti i neke Sarajlije . Dolazio je i mladi Bakarević , pa Derviš - beg sa Širokače , riđ i podbuo od pića , a sad , zbog posta , ljut
kao ris ; i Avdica Krdžalija , sitan , mršav i žustar kao vatra , poznat ukoljica i ženskar . Tu , u polumračnoj halvedžinici , gdje je svaka stvar bila potamnjela i ljepljiva od šećera i isparivanja ,
čekali

koga bi on mnogo dao , da ime tog nekog počinje sa E , da taj neko ima brata koji radi u jednom magacinu kao stolar , ali da ništa ne liče jedno na drugo , jer je taj neko baš lepa ženska . Pospana , ljuta
kao osa , nalakćena na šank , Emilija se jetko otresala . Neko je pritiskao kvaku na ulaznim vratima . Kroz njihovu staklenu gornju polovinu videlo se da neko stoji u mraku . Onda su se vrata odškrinula ,
pa

koga bi on mnogo dao , da ime tog nekog počinje sa E , da taj neko ima brata koji radi u jednom magacinu kao stolar , ali da ništa ne liče jedno na drugo , jer je taj neko baš lepa ženska . Pospana , ljuta
kao osa , nalakćena na šank , Emilija se jetko otresala . Neko je pritiskao kvaku na ulaznim vratima . Kroz njihovu staklenu gornju polovinu videlo se da neko stoji u mraku . Onda su se vrata odškrinula ,
pa

je pokušao da prepozna ženu koja se odnekud stvorila na ulici oblivenoj suncem i da dokuči odakle je izašla . Žena je krenula prema njemu , zastala , pošla da se vrati , ponovo krenula prema njemu ,
neodlučna kao kokoš pred kolima , zatim se odjednom okrenula i produžila u suprotnom smeru . Udaljavala se žurno , ali sada , kada ju je , začuđen njenim kolebanjem , gledao sa pravom pažnjom , a ne samo
ovlaš , Jevrem

t , koji su čudo , ne samo zato što postoje , već i u odnosu prema onoj prvoj kategoriji . Ovi unose u večite elemente nešto neobjašnjivo i na izgled prolazno . Zatim , isto tako na izgled efemerno i
neprirodno kao ptice i slepi miševi , struje kroz svet električne reke , matice zračenja i talasi . Nevidljive eksplozije i katastrofe odnose ono što je u neposrednoj mojoj blizini , u visine koje se ne
mogu ciframa ozna

je u stvari bio četovođa iz porodice erdeljskih Brankovića , stariji sin najamnog diplomate i vojskovođe XVII veka , Avrama Brankovića . Samo je dvanaest godina nadživeo oca . Zabeleženo je da je bio pegav
kao leopard i veoma vešt u noćnim napadima . Nosio je skupocenu sablju od 70 metalnih listova koji su kovani sve dok kovač nije očitao devet " Očenaša " zaredom . Nadimak " Stolpnik " nikada nije čuo , jer
ga je

ige dr Suka redane na počasnim mestima knjižnice , koričene u krzno starih bundi što mirišu na ribizlu i čitane kroz posebne naočari , koje je gospođa Anastasija koristila samo u svečanim prilikama . Pegava
kao pastrmka , gospođa Anastasija nosila je svoje ime u ustima kao novčić koji žulji ; nikada se nijednom nije odazvala na njega i nije ga do smrti prevalila preko jezika . Imala je lepe plave oči kao guska
i sin

ugu . On je zagrli , odvede u ložnicu i pusti tek kad se hrtovi vratiše iz lisica . Bilo je jutro kada se oprostiše , a uveče pastiri nađoše kraj Dunava hrtove kako cvile i pred njima mladu lepu ženu
raznetu kao pticu koja je oplođena semenom bele trske . Samo su njene svilene haljine još bile obavijene oko ogromne stabljike koja beše već pustila koren i šumila kroz njenu kosu . Devojka beše rodila brzu
kćer - svo

tona . Nekada u svanuće , nekada u suton , nekada nikada , a nikada nikada usred bela dana , u vedrini , po suncu i bezvetrici . Tada se klen sunča i drema i nije mu do jela , pa makar jato skakavaca
velikih kao vrapci palo odjednom u reku . Ako ceo dan sipi kišica i duva vetar koji pravi male talase , to je već nešto drugo , tada se klen , razdražen hrani ceo dan , klen radi u kiši . Ali posle kiše
klen ne uzima sa

A hadžika , kad vidi , samo mene grdi . A ne zna kako je meni kad pođem da ga od bare istrgnem a on iskolači one mrtve oči na mene i počne da reži , da mi čisto srce stane od straha . . . A zdrav je , zdrav
kao vuk . Nikakva bolest na njega neće . Sve će nas pokopati i posahranjivati . I zato me strah . SLUŠKINjA ( sažaljivo , podsmevajući mu se ) : I kao da sam ja ovde od juče i sve to ne znam , pa zato moraš

o kuva - rekao je Eduard Sajfert . Debljina njegove petnaestogodišnje sestre Lize nervirala ga je . Sestra je u tome bila na majku , ali dok je majka svoje kilograme nosila lako i čilo , Liza je bila troma
kao kornjača . - Liza sasvim fino izgleda - odgovorio je otac na ono što je Eduard mislio kada je rekao da nije dobro što majka toliko mnogo kuva . I otac , i majka , pa i Jelena Sajfert , zaklanjali su i
pravdal

rice , umesto na moru , sunčamo u zatvoru ! Majstor je nastavio svoj stari posao : da krade . Glavni pomoćnik postao mu je Petlić . Majstor je razrađivao plan i čuvao stražu , a Petlić je , nečujan i
pokretljiv kao mačka , obavljao završni deo : krao . Majstor i Petlić su upadali u stanove , kancelarije i magacine i odnosili sitnije a vredne stvari : tranzistore , foto - aparate , nakit , satove ,
mirise . Ukradene p

sama sebi dovoljna dok je ovako uz sina , okružena sigurnošću . Ali sigurnost se ruši , sin se udaljuje ( on to vidi pre nje ) , i čim se ti potpornji budu izmakli , zna da će se i ona izmigoljiti , klisko
kao riba , i neodoljivo , kao što se izmigoljila iz svog ranijeg života , uvukavši se u njegov , samo da bi ga obmanula , a onda jednom i ostavila . RADI ZADOVOLjENjA , Robert Kroner odlazi u kuću s
devojkama
ad je salata konačno bila gotova , u njoj je bilo još i belog vina , votke i nešto šerija , a sve se nalazilo u plastičnoj kofi . Bila sam već presita i totalno pijana , ali Džim se sa sastanka vratio
gladan kao vuk . Tada su ugovarali onaj treći serijal , znaš , i za njega je sve to bilo veoma iscrpljujuće . Pojeo je , mislim , tri ili četiri tanjira . Prejeo se i napio , poput mene . Ipak , pre nego
što je pao

džakova . Kasnije je Grmalj nasuo svež beton u dve velike konzerve i uglavio ih na krajeve gvozdene šipke . Tako je dobio tegove koje je svakog jutra besomućno dizao . Posle takvih vežbi Grmalj je bio
gladan kao vuk . Ručak koji je majka od očeve radničke plate spremala za celu porodicu ( Grmalj je imao još dve sestre ) , snažni momak je mogao sam da pojede . Zato je Grmalj sav džeparac odvajao za
hranu , a uspev

njih , nepoverenje mu se smanji . Zatim mu ispričah čudne doživljaje svoga života . Mada mi je rekao da su mi oči i glas neobično izmenjeni , iako nisam više imao ni kose , ni zuba , ni obrva , a bio beo
kao ovca , on najzad otkri svoga pukovnika u prosjaku , posle hiljadu zapitkivanja na koja sam pobednički odgovorio . I on mi ispriča svoje doživljaje , a nisu bili manje čudni od mojih : dolazio je odnekud
s

uradim , ali moji impulsi , osećanja - možda ih treba zvati porocima - bili su suviše jaki a da ne sputaju čoveka koji je bio bez ikakvih preimućstava i koji je trebalo da bude hladnokrvan kao riba i
sebičan kao svinja da bi mogao da postane jedna od veličina svoje zemlje . Možete mi se podsmevati - to me ne bi ni naljutilo ni iznenadilo - podesan sam nišan za podsmeh , nema sumnje . Ali , kad biste
znali kroz šta

na vreme , dolazio da čeprka po bašti , jer su popustili iz ravnodušnosti , iz zaborava na zemaljske stvari . Posle Valtera Skota , Aleksandar Dima ih zabavi kao neka magična lampa . Njegovi junaci ,
okretni kao majmuni , jaki kao volovi , veseli kao zebe , ulaze i govore iznenada , skaču s krova na kaldrmu , dobijaju užasne rane od kojih ozdrave , misli se da su mrtvi pa se opet pojave . Postoje rupe
ispod podova ,

pri tom ne beše sam . Više nego sumnjivi horovođa već beše stigao da mu se pridruži . Ali ni to nije bilo sve . Ispostavilo se da je treći član ove družine - - mačak , koji je iskrsao neznano otkud ,
ogroman kao vepar , crn kao čađ ili gačac , s izazovnim brcima kavaleriste . Ta trojka uđe u Patrijaršijski sokak , pri čemu je mačak išao na zadnjim šapama . Ivan pojuri za zlikovcima i već odmah mu beše
jasno da će

eku : te kakva je korist od nje , i zar su oni koji plove rekom osuđeni da umru od žeđi ? Kad ga spopadnu besovi , najbolje je ostaviti Harisa da se istutnji . Tako istera sav bes iz sebe pa je posle miran
kao bubica . Podsetih ga da u korpi imamo koncentrat limunade i balon vode na pramcu . Treba ih samo pomešati i promućkati da bi se dobio hladan , osvežavajući napitak . On se tada okomi na limunadu i "
slične

je , Džude ! - Ne ? A zašto ? - O , pa , nisi prijatan , suviše pridikuješ . Mada sam , možda , tako rđava i bez vrednosti da zaslužujem najoštriju pridiku ! - Ne , nisi ti rđava . Ti si mila . Ali si
ljigava kao jegulja kad god pokušavam da izvučem ispovest od tebe . - O , da , rđava sam i tvrdoglava , i svašta ! Beskorisno je što se pretvaraš da misliš da nisam ! Oni koji su dobri ne izazivaju
prekorevanje kao što

iji jedva mogu da sakriju , a koju su njih dvoje , smatrajući da se nalaze među nepoznatima , manje krili nego što bi da su bili u svojoj varoši . Suzana , u svojoj novoj letnjoj haljini , pokretna i laka
kao ptica , s malim palcem okrenutim naviše uz dršku njenog belog , pamučnog suncobrana , išla je kao da i ne dodiruje zemlju i kao da bi je umereno jak dah vetra odneo preko žive ograde u ono drugo polje .
Džu

da će mu uskoro nešto zatražiti . - - Dajem vam ! Utvrdiše potpisivanje ugovora za idući četvrtak . Niko do tog trenutka ne treba ništa o tome da zna . - - U redu ! I on izađe , očiju uprtih u nebo , lak
kao srndać . Pekiše se , tog istog jutra zareče da će umreti ako ne dobije ljubav svoje služavke , i pošao je s njom u podrum , nadajući se da će mu mrak dati hrabrosti . Nekoliko puta je htela da ode ; ali
je

čeprka po bašti , jer su popustili iz ravnodušnosti , iz zaborava na zemaljske stvari . Posle Valtera Skota , Aleksandar Dima ih zabavi kao neka magična lampa . Njegovi junaci , okretni kao majmuni , jaki
kao volovi , veseli kao zebe , ulaze i govore iznenada , skaču s krova na kaldrmu , dobijaju užasne rane od kojih ozdrave , misli se da su mrtvi pa se opet pojave . Postoje rupe ispod podova ,
protivotrovi , pr

što sam ja pokušao da uradim , ali moji impulsi , osećanja - možda ih treba zvati porocima - bili su suviše jaki a da ne sputaju čoveka koji je bio bez ikakvih preimućstava i koji je trebalo da bude
hladnokrvan kao riba i sebičan kao svinja da bi mogao da postane jedna od veličina svoje zemlje . Možete mi se podsmevati - to me ne bi ni naljutilo ni iznenadilo - podesan sam nišan za podsmeh , nema
sumnje . Ali , kad

Nikolaj Ivanovič . Bio je uzbuđen , u ruci je nosio bluzu Margarite Nikolajevne i sopstveni šešir i tašnu . Kada je ugledao Natašu , Nikolaj Ivanovič bio je zapanjen . Unekoliko ovladavši sobom , sav crven
kao rak , izjavio je kako je smatrao je za svoju dužnost da podigne bluzu , da je lično donese . . . - - Šta je napričao , nevaljalac ! - - cičala je i kikotala se Nataša . - - Šta je napričao , čime me je
sv

e činilo izuzetno privlačnim . Kao da govori kroz stisnute zube , a reči su ipak ostajale uvek razgovetne , propraćene jakim i milozvučnim glasom . Izuzetna devojka . Malo debeljuškasta , a okretna i brza
kao lasica . Jedne večeri , izuzetno vedra , priča mi : - " Umivala sam se na izvoru , a on došao da se napije hladne vode . Slučajno je došao . Umornom ratniku sveža voda je pravo okrepljenje . Kad se
napio vo

malo goluždravo mladunče sprečavala ga je da ih ščepa i raskida . On uopšte nije znao koliko je snažan . Znao je samo da je u džungli bio slab u poređenju sa životnnjama , ali u selu se govorilo da je jak
kao bik . On odista nije znao šta je to strah , jer kad mu je seoski sveštenik rekao da će se bog iz crkve naljutiti na njega ako bude jeo sveštenikove mango - jabuke , on je otišao po ikonu , doneo je
svešt

e . Radio sam već takve poslove . - A možete li odmah da pođete s nama ? - To je već teži slučaj . Ali , valjda ću moći . . . Kao da se velika i teška kamenčina svalila ekonomu sa srca . Osećajući se lak
kao ptica , debeljko je gledao u novog slikara zračnim pogledom . - A plata ? - drsko upita Ostap . - Imajte na umu da ja nisam pogrebno preduzeće . - Plata je po učinku . Prema određenoj tarifi . . . Ostap
se

se da i ne primećuje njene sagovornike . Međutim , čim se borci udalje , a njih dvoje ostanu sami , po nervoznom mlataranju njegovih ruku i živom objašnjavanju mladoj ženi , može se zaključiti da je ljut
kao ris . Uopšte , iako je ćutljiv , daje utisak vrlo bujnog i burnog čoveka . Ona sasvim druge naravi . Otvorena , govorljiva i nasmejana . Dok je on grdi , ženica za to vreme samo ćuti , gleda u zemlju i
cr