Pol Anderson, KRSTAKI POHOD Preveo Mia Milovanovi

1. Kada je kapetan podigao pogled, zakriljena stona svetiljka ocrtala je njegovo lice po breuljkastim lancima tame i goletnim vrhovima. Vrata na brodu bila su otvorena prema tuinskoj letnjoj noi. "Pa?" upita on. "Imam prevod, gospodine", odgovori sociotehniar. "Dugo je potrajalo, jer sam morao sam da ekstrapolujem unazad iz savremenih jezika. Tokom rada, meutim, dovoljno sam nauio da mogu da razgovaram s ovim... stvorenjima." "Dobro", proguna kapetan. "Sada emo moda moi da otkrijemo o emu je ovde uopte re. Trista mu gromova! Bio sam spreman na sve, ali ovo...!" "Znam kako vam je, gospodine. ak i uz sve fizike dokaze pred oima, teko mi je da poverujem u prvobitno objanjenje." "Vrlo dobro, smesta u to proitati. Nema odmora za proklete." Kapetan mu klimnu glavom da je slobodan i sociotehniar izie iz kabine. Kapetan je za trenutak nepomino sedeo i gledao u dokument, ali ga zapravo nije video. Sama knjiga bila je zadivljujue stara, uncijali na mekom tkivu izmeu masivnih korica. Prevod je bio prozaian kucani tekst. Ipak, gotovo se plaio da okrene stranicu; plaio se onoga to bi mogao da otkrije. Pre vie hiljada godina odigrala se neka neizmerna katastrofa; njene posledice jo su se oseale. Kapetan se iznenada oseti veoma malim i usamljenim. Dom je bio poprilino daleko. Meutim... On poe da ita.

Nadbiskup Vilijam, najueniji i najsvetiji prelat, naredi mi da na engleski prenesem ova velika zbivanja iji sam ponizni svedok bio, te se laam pera u ime Gospoda i mog sveca pokrovitelja, verujui da e oni pomoi mojim slabanim pripovadakim moima zarad buduih narataja koji iskoristiti mogu prikaz ratnikog pohoda ser Rodera od Turnevila kao nauk da svesrdno potuju velikog Boga koji sve stvari uini prolaznim. Pisau o ovim dogaajima upravo onako kako ih se seam, bez straha ili pristrasnosti, tim pre to je sad ve mrtav najvei broj ljudi kojih se oni tiu. Ja sam

bejah sasvim nevaan, ali poto valja predstaviti hroniara da bi ljudi mogli prosuditi o njegovoj verodostojnosti, dopustite mi da najpre prozborim nekoliko rei o njemu. Rodio sam se etrdeset godina pre poetka moje prie, kao mlai sin Vata Brauna. On je bio kova u gradiu Ensbiju, u severoistonom Linkolnajru. Zemlja je pripadala baronu od Turnevila, iji se drevni zamak uzdizao na brdu tik iznad grada. Bila je tu i mala opatija franjevakog reda, u koju sam stupio kao deak. Stekavi znanje (jedino, bojim se) itanja i pisanja, esto sam novajlije i svetovnu decu poduavao toj vetini. Svoj nadimak iz detinjstva preveo sam na latinski i nainio ga crkvenim imenom, kao lekciju iz poniznosti, tako da se zovem brat Parvus. Poto sam nizak rastom i neugledan, imam sree da deca imaju poverenje u mene. Leta Gospodnjeg 1345, ser Roder, tada baron, sakupljao je vojsku dobrovoljaca iz nieg vitekog stalea da se pridrui naem monom kralju Edvardu III i njegovom sinu u Francuskom ratu. Ensbi je bio sastajalite. Do prvog maja, okupila se bila itava vojska. Logorovala je na zajednikoj zemlji, na tihi grad bee pretvorila u ogroman mete. Strelci iz lukova i samostrela, kopljanici i konjanici tiskali su se kroz blatnjave ulice, pili, kockali, bludniili, podrugivali se i svaali, ugroavajui svoje due i nae slamom prekrivene kolibe. Zaista, dve kue nam je progutala vatra. Ipak, behu doneli i jedan takav neeljeni zanos, jedno oseanje slave, da su i sami kmetovi enjivo razmiljali da se pridrue, samo da im to bee mogue. ak sam se i ja bavio takvim pomislima. Meni se tako neto ak moglo i obistiniti, jer sam poduavao sina ser Rodera, a takoe i doveo njegove raune ured. Baron je govorio da e od mene nainiti svog sekretara; meutim, nastojnik moje opatije duboko je sumnjao u to. Tako je stajalo kada je stigao versgorki brod. Dana se tog dobro seam. Neto sam zavravao napolju. Posle kie zasijalo je sunce; blato na gradskoj ulici dopiralo je do lanaka. Probijao sam se kroz besciljne gomile vojske, klimajui glavom onima koje sam poznavao. Odjednom, podie se velika vreva, i ja, poput ostalih, digoh pogled. Gle! Bee to kao udo! Sa neba, izgledajui kao da udovino raste od brzine kojom se sputao, stie jedan brod, sav od metala. Suneva svetlost koja je odbljeskivala od njegovih uglaanih bokova bee tako zaslepljujua da jasno ne mogah videti njegov oblik. Ogroman valjak, miljah, lako i dve hiljade stopa dugaak. Da ne bi zvidanja vetra, kretao bi se beumno. Neko zavrita. Jedna ena klee u baru i poe da brblja molitve. Jedan ovek zavapi da su ga gresi stigli i pridrui joj se. Ja shvatih da ma kako ovi postupci dostojni bili, u ovakvoj masi sveta ljudi e biti pregaeni ako se zavlada panika. A to sigurno nije bilo ono to je Bog, ako je On poslao ovog posetioca, nameravao.

Jedva svestan ta inim, skoio sam na jedan veliki gvozdeni top ija kola do osovina behu utonula u nau ulicu. "Ne beite", povikao sam. "Ne bojte se! Imajte vere i ne beite!" Slabano moje cvilenje ostalo je neuslieno. Onda je Crveni Don Hejmvord, kapetan dugolukaa, skoio pored mene. Veseli din, sa kosom nalik na predeni bakar i estokim plavim oima, postao mi je prijatelj im je stigao ovamo. "Nemam pojma ta je ono tamo", zaurla on. Glas mu se zakotrlja nad optom vrevom, koja smesta utihnu. "Mo' biti neka francuska varka. Il' je moda neto prijateljsko, to b' jo vie znailo da smo blesavi. Za mnom, vojsko, da vidimo di e da sleti." "arolija!" viknu jedan starac. "Nije tako", dobacih mu ja. "Maija ne moe da naudi dobrom hrianinu." "Al' ja sam bedni grenik", zavapi on. "Za Svetog ora i kralja Edvarda!" Crveni Don skoi s cevi i suknu ulicom. Ja dohvatih halje i dahui kretoh za njim, pokuavajui da se setim uputstava za isterivanje avola. Bacivi pogled iza ramena, iznenadih se to vidoh da nas sledi najvei deo drutva. Oni nisu toliko primili k srcu primer strelca, koliko su se bojali da ostanu bez predvodnika. Ali, pratili su ga... do logora da se naoruaju, a zatim na gradsko zemljite. Video sam da se konjanici uspunju na konje i kako grme nizbrdo od zamka. Ser Roder od Turnevila, bez oklopa, ali s maem za pasom, predvodio je jahae. Vikao je i mlatio naokolo kopljem. Izmeu sebe, on i Crveni Don behu razvili svetinu u neku vrstu borbenog poretka. Jedva da su zavrili s tim, kad se veliki brod spusti. Utonuo je duboko u livadu; bio je neverovatno teak i ja ne mogah spoznati ta ga je tako lagano nosilo kroz vazduh. Video sam da je sav zatvoren, glatka koljka bez krmene ili pramane palube. Nisam ba oekivao vesla, ali deo mene pitao se (kroz lupanje srca) zato nema jedra. Meutim, zapazio sam tornjie, kroz koje su provirivale usta cevi kao ona kod topova. Zatim nastupi jeziva tiina. Ser Roder povede postrance konja do mesta na kome sam ja stajao, cvokoui zubima. "Ti si uen svetenik, brate Parvuse", dobaci mi on tiho, mada mu nozdrve behu bele, a kosa vlana od znoja. "ta ti kae na ovo?" "Zaista ne znam, ser", jedva sam uspeo da promucam. "Pradavne prie spominju arobnjake poput Merlina, koji su mogli da lete kroz vazduh."

"Moe li ovo biti... neto boansko?" "Nije na meni da to kaem." Skrueno sam podigao pogled u visine. "Mada ne vidim hor anela." Kad su se kruna vrata stala otvarati, priguen metalni tresak dopre iz pravca vozila, utopljen u uzdahu straha. Ali, budui Englezi, svi su ostali na svojim mestima, ako ni zbog ega drugog, onda zato to su bili suvie uplaeni da bi pobegli. Spazih da su vrata dvostruka, sa prostorijom izmeu. Metalna kosina kliznu kao jezik, tri jarda nanie, sve dok ne dotae zemlju. Podigoh krst, dok su molitve pljutale sa moga jezika kao grad. Jedan lan posade izie. Svemogui Boe, kako da opiem uas prvog pogleda? Naravno, moj um kriknu, jer ovo bee demon iz najdubljih ponora pakla. Bio je visok oko pet stopa, veoma irok i snaan, odeven u tuniku srebrnastog sjaja. Koa mu bee bez dlaka i tamnoplava. Imao je kratak, debeo rep. Ui mu behu duge i iljate, smetene s obe strane okrugle glave; uske ilibarne oi plamtele su s lica zatupaste gubice; meutim, elo mu bee visoko. Neko poe da vriti. Crveni Don zavitla svojim dugim lukom. "Tiina, tamo!" zaurla on. "Sveca mu, ubiu prvog koji se pomakne!" Nisam smatrao da je ovo vreme za svetogre. Diui krst jo vie, naterah mlohave noge da me ponesu nekoliko koraka napred, dok sam drtavim glasom zapevao neku molitvu za isterivanje avola. Bejah siguran da to nee doneti nita dobro; kraj sveta bio je pred nama. Da je demon samo ostao da stoji, uskoro bismo se slomili i utekli. Ali on podie cev koju je drao u ruci. Iz nje suknu plamen, zaslepljujue beo. uo sam kako pucketa u vazduhu i video kako udara u oveka pored mene. Vatra planu na njemu. On pade mrtav, sprenih grudi. Jo tri demona se pojavie. Vojnici behu uvebani da nagonski postupaju kada se ovako neto dogodi, ne da razmiljaju. Dugi luk Crvenog Dona zapeva. Najblii demon teturajui se pade s kosine, proburaen jard dugom strelom. Videh kako iskaljava krv i umire. Taj jedan hitac kao da pokrenu stotinu i vazhuh odjednom postade siv od zvideih strela. Ostala tri demona se prevrnue, tako gusto naikani strelama da su mogla biti drvene mete na takmienju. "Njih se moe ubiti!" prodera se ser Roder. "Napred! Za svetoga ora i sreu Engleske!" I on obode konja pravo uz prolaz u brod. Kau da strah raa neprirodnu hrabrost. Uz jedan divlji krik itava vojska polete za njim. Da priznam, i ja, takoe, zaurlah i potrah u brod.

Malo se seam te borbe koja je besnela i divljala po svim prostorijama i hodnicima. Negde, od nekoga dobih borbenu sekiru. U meni ostade zbunjen utisak zamahivanja po opakim plavim licima koja se reei sputaju nad mene, klizanja u krvi i podizanja za novi udarac. Ser Roder nikako nije mogao da upravlja borbom. Njegovi ljudi behu naprosto podivljali. Znajui da demoni mogu da budu ubijeni, njihova jedina misao bee da ih ubiju, to su i inili. Brod je imao oko stotinu lanova posade, ali malo njih nosilo je oruje. Kasnije smo otkrili svu silu uskladitenih naprava, ali zavojevai se behu oslonili na sejanje panike. Ne znajui Engleze, nisu oekivali nevolje. Artiljerija broda bila je spremna za upotrebu, ali od nje nije bilo koristi kad smo uli unutra. Za manje od jednog sata, sve smo ih ulovili. Dok sam teka koraka odlazio sa poprita pokolja, plakao sam od sree to u opet osetiti blagosloveno sunce. Ser Roder je sa svojim kapetanima proveravao nae gubitke, koji su se, sve u svemu, sastojali od samo petnaestorice. Dok sam tamo stajao, tresui se od iscrpljenosti, pojavi se Crveni Don Hejmvord. Jedan demon bio mu je prebaen preko ramena. On baci stvorenje ser Roderu pred noge. "Ovoga sam oborio sopstvenom pesnicom, ser", zadahta on. "Mislio sam da ete moda eleti da jednog neko vreme ostavite u ivotu, ne bi li ga propitali. Ili, da ne rizikujemo i da mu odmah odrubim tu njegovu runu glavudu?" Ser Roder je razmiljao. Smirenost ga ve bee obuzela; niko od nas jo nije spoznao strahotu ovog dogaaja. Sabalastan osmeh pree mu preko usana. Odgovorio je na engleskom, tenom kao plemiki francuski koji je obino koristio. "Ako su ovo demoni", ree on, "onda su slaboga kova, jer ih je lako ubiti, ba kao i ljude. ta vie, i lake. Oni ne znaju vie o borbi izbliza od moje kerice. Manje ak, jer je ona vie puta snano utinula moj nos. Ja mislim da e ovaj momak biti bezbedan u lancima... A, brate Parvuse?" "Da, gospodaru moj", izrazih svoj sud, "iako bi dobro bilo u blizinu staviti neke svetake relikvije i hostiju." "E pa, onda, povedite ga u opatiju i vidite ta iz njega moete da izvuete. Poslau sa vama pratnju. Veeras doite na veeru." "Ser", primetih ja, "trebalo bi da sluimo veliku misu zahvalnosti pre nego to uinimo bilo ta drugo." "Da, da", nestrpljivo odvrati on. "Razgovaraj sa svojim nastojnikom opatije o tome. Uini ono to ti se ini da je najbolje. Ali, doi na veeru, da mi ispria ta ste saznali."

Dok je zurio u brod, oi mu postadoe zamiljene.

2. Stigoh kako mi bee nareeno, s odobrenjem mog nastojnika opatije, koji je shvatio da se u ovoj prilici duhovne i svetovne snage moraju ujediniti. Grad je bio neobino tih dok sam se probijao kroz sumrane ulice. Narod je bio u crkvi ili uuren iza vrata. Iz vojnikog logora dopirala je jo jedna misa. Brod se kao planina uzdizao iznad naih malih tvorevina. Ali, verujem, sranost nas je krasila, i bili smo pomalo opijeni posle pobede nad moima koje nisu pripadale ovoj zemlji. Samodopadan zakljuak inio se neizbenim - da nam se Bog smilovao. Proao sam kroz dvorite zamka kraj utrostruene strae i uao pravo u veliku dvoranu. Zamak Ensbi poticao je jo od Normana; avetinskog izgleda, bio je hladan za stanovanje. Dvorana je ve bila mrana, osvetljena sveama i velikom razbuktalom vatrom koja je iz nemirnih senki izvlaila oruje i tapiserije. Plemii, ugledniji graani i vojnici bili su za stolom; brujanje razgovora, sluge koje se vrzmaju, povlaenje lenjivih pasa. Bio je to umirujue poznat prizor, bez obzira koliko napetosti lealo ispod toga. Ser Roder me pozva da doem i sednem pored njega i njegove dame; neuobiajena poast. Dozvolite mi da ovde opiem Rodera od Turnevila, viteza i barona. Bio je to orijaki, miiav tridesetogodinjak, sivih oiju i koatih crta lica sa povijenim nosema. utu kosu nosio je kao i drugi plemii-ratnici, gustu na temenu, ispod obrijanu - to mu je nekako kvarilo inae prilino zgodan izgled, jer su mu ui bile kao ruke kraga. Ovo, njegov matini okrug, bio je siromaan i nazadan, a vei deo vremena van njega provodio je u ratu. Stoga su mu nedostajali uglaeni maniri, mada je bio promuuran i dobroduan u svom vladanju. Njegova ena, ledi Katarina, bila je kerka vikonta od Morneja; gotovo svi su smatrali da se udala ispod svog nivoa, ivota, ba kao i svog stalea, jer je bila odrasla u Vinesteru, sred posvemanjeg sklada i savremenog ophoenja. Bila je veoma lepa, sa krupnim plavim oima i kestenjastom kosom, ali nekako naopaka. Imali su samo dvoje dece: Roberta, pristojnog estogodinjaka koji je bio moj ak i trogodinju devojicu po imenu Matilda. "Pa, brate Parvuse", zagrme moj gospodar. "Sedi. Uzmi pehar vina - sveca mu krvavog, ova prilika trai vie od piva." Ljupki nos ledi Katarine malo se nabra; u njenom starom domu pivo je bilo samo za obine ljude. Kad sam se smestio, ser Roder se nagnu napred i napeto upita: "Pa, ta ste ustanovili? Da li to demona zarobismo?"

Muk se prostre stolom. ak se i psi umirie. Mogao sam da ujem kako vatra pucketa u ognjitu i kako se prastari barjaci pranjavo komeaju na mestima gde su visili sa gornjih greda. "Mislim da je tako, gospodaru moj", paljivo odgovorih, "jer se veoma razbesneo kad ga pokropismo svetom vodicom." "Ali, ipak, nije nestao u oblaiu dima? Ha! Ma bili i demoni, ovi nisu u rodu ni sa jednima za koje sam uo. Smrtni su ba kao ljudi." "I vie od toga, ser", izjavi jedan od njegovih zapovednika, "jer oni ne mogu imati duu." "Ne zanimaju me njihove pogane due", frknu ser Roder. "elim da vie saznam o njihovom brodu. Proetao sam po njemu posle borbe. Gospe mu, koliki brod! Mogli bismo da u njega smestimo itav Ensbi i da jo pretekne mesta. Jeste li pitali demona zbog ega im za tek stotinjak njih trebae toliko prostora?" "Demon, gospodaru moj, ne govori ni jedan od poznatih jezika", odgovorih ja. "Gluposti! Svi demoni znaju bar latinski. On je samo tvrdoglav." "Mo' biti da pomogne mala poseta vaeg delata?" prepredeno upita vitez ser Oven Monbele. "Ne", usprotivih se ja. "Ako doputate, bolje ne. ini se da brzo ui. Ve ponavlja za mnom mnoge rei, tako da ne verujem da se samo pretvara da ne razume. Dajte mi nekoliko dana i moda u moi da razgovaram s njim." "Nekoliko dana moe biti mnogo", proguna ser Roder i baci psima goveu kosku koju je glodao i zvuno oliza prste. Ledi Katarina se namrti i pokaza na iniju s vodom i salvetu ispred njega. "ao mi je, slatkiu", promrmlja on. "Nikako da se naviknem na ove novotarije." Ser Oven ga izbavi iz neprilike pitanjem: "to kaete da bi par dana moglo biti mnogo? Sigurno ne oekujete jo jedan brod?" "Ne... Ali ljudi e biti nemirniji nego ikad. Gotovo smo bili spremni za polazak, a sad se ovo deava!" "Pa? Zar zbog toga ne moemo da krenemo predvienog dana?" "Ne, tupane!" Pesnica ser Rodera spusti se na sto i pehar poskoi. "Zar ne vidi kakva je ovo prilika? Mora da su nam je sami sveci pruili!" Dok smo mi zapanjeno sedeli, on brzo nastavi:

"U tu stvar moemo da smestimo itavu vojsku. Konje, krave, svinje, ivinu... nee nas moriti problemi sa snabdevanjem. Jes', to ne ak i decu? Mani ovdanje useve; mo' to da stoji tako neko vreme, a 'vako je i sigurnije da su svi na okupu ako doe do jo jedne posete. Ja ne znam kakve moi ovaj brod ima, sem to moe da leti, al' samo i da se pojavi, izazvae taki uas da jedva da emo i morati da se borimo. Tako da emo njime krenuti preko Kanala i za mesec dana Francuski rat je gotov, jel' vam to jasno? Onda emo da nastavimo i da oslobodimo Svetu zemlju, i jo emo da stignemo da se vratimo na kosidbu!" Dugu tiinu naglo prekinu takva oluja usklika, da su se u njoj sasvim utopie moji slabani protesti. Mislio sam da je plan potpuna ludost. Kao, koliko sam mogao da vidim, i ledi Katarina i nekolicina drugih. Ali, ostali su se smejali i tako vikali da se prostorija tresla. Ser Roder okrenu zajapureno lice prema meni. "Sve sad zavisi od tebe, brate Parvuse", ree on. "Ti si najbolji od nas po pitanju jezika. Mora da navede demona da progovori, ili da ga naui naem govoru, ta god ti drago. On mora da nam pokae kako da upravljamo tim brodom!" "Plemeniti gospodaru moj..." zavapih ja. "Dobro!" Ser Roder me tako tresnu po ramenu da sam se zakaljao i gotovo pao sa stolice. "Znam da ti to moe. Nagrada e ti biti ast da krene s nama!" Zaista, bilo je to kao da su grad i vojska bili jednako opsednuti. Sigurno da je bilo pametno urno poslati poruke biskupu, moda i samom Rimu, molei za savet. Ali ne, svi su morali smesta da pou. ene nee naputati svoje mueve, ili roditelji svoju decu, ili devojke svoje voljene. I najnii kmetovi dizali su poglede sa svojih njiva i sanjarili o tome kako oslobaaju Svetu zemlju i usput stiu kovege sa zlatom. Ali, ta se drugo moglo i oekivati od potomaka Saksonaca, Danaca i Normana? Vratio sam se u svoju opatiju i proveo no na kolenima, molei se da dobijem neki znak. Ali, sveci su ostali nepopustljivi. Posle molitve teka srca otiao sam kod nastojnika opatije i preneo mu baronovu naredbu. Bio je besan to mu ne bee dozvoljeno da se smesta povee sa crkvenim vlastima, ali je ipak reio da je najbolje da se povinujemo. Mene je, pak, oslobodio ostalih dunosti, kako bih mogao da uim da razgovaram sa demonom. Potom sam se opasao i siao u eliju gde demon bee zatoen. Bila je to uska prostorija, napola pod zemljom, koja se koristila za pokore. Brat Tomas, na kova, prikovao je kolutove za zidove i stavio stvorenje u lance. Lealo je na slamarici zastrauju prizor u polutami. Njegovi lanci zazveae kada je ustao zbog mog

dolaska. Oko njega nalazile su se nae relikvije u svojim kovezima, tik izvan njegovog bezbonog dohvata, da bi ga bedrena kost svetog Osberta i mleni zub svetog Vilibalda spreili da raskine veze i pobegne natrag u pakao. Prmda meni tada ni malo ne bi bilo ao da je to i uinio. Prekrstio sam se i unuo. Njegove ute oi zurile su u mene. Bio sam poneo papir, mastilo i pera da upranjavam ono malo dara za crtanje. Skicirao sam oveka i rekao: "Homo", jer mi se inilo mudrije da ga nauim latinski nego bilo koji drugi jezik svojstven samo jednoj naciji. Potom sam nacrtao jo jednog oveka i ukazao mu da se za dva oveka kae homines. Tako je to ilo, i on je brzo uio. Uskoro je pokazao da eli papir i ja sam mu ga dao. Veto je nacrtao sebe. Rekao mi je da se zove Branitar, a da se pripadnici njegove rase zovu Versgori. Nisam mogao ove pojmove da pronaem ni u jednoj demonologiji. Ali, posle toga pustio sam ga da on vodi nae uenje, jer njegova rasa bee uenje novih jezika pretvorila u nauku, tako da je na zadatak brzo napredovao. Duge sate proveo sam s njim u radu, i sledeih nekoliko dana malo sam video od spoljnog sveta. Ser Roder je svoj posed uinio zatvorenim za svaku vest. Mislim da se od svega najvie bojao da bi neki grof ili vojvoda mogao za sebe prigrabiti brod. Sa svojim smelim ljudima, baron je mnogo vremena provodio na njemu, pokuavajui da dokui sva uda na koja je nailazio. Erelong Branitar sada je ve bio u stanju da se poali to ga dre na hlebu i vodi i da preti osvetom. Ja sam ga se jo plaio, ali sam ipak zauzeo tvrd stav. Naravno, na razgovor bio je mnogo sporiji nego to ga ja ovde iznosim, sa mnotvom stanki dok smo tragali za pravim reima: "Sam si kriv za ovo", rekoh mu. "Trebalo je da budete mudriji, a ne da bez povoda napadate hriane." "ta su to hriani?" upita on. Zabezeknut, pomislio sam da glumi neznanje. Za probu, proveo sam ga kroz Oena. Nije nestao u dimu, to me je zbunilo. "Mislim da sam razumeo", ree on najzad. "Govorite o nekom primitivnom plemenskom panteonu." "Ma, nema ni govora o neem tako paganskom!" ogoreno uzviknuh. Poeh potom da mu objanjavam Trojstvo, ali jedva da sam doao do pretvaranja hleba i vina u krv Isusovu, kada on nestrpljivo odmahnu svojom plavom rukom. U svakom drugom pogledu bila je to ruka veoma nalik na ljudsku, sem to su nokti na njoj bili debeli i otri. "Nije vano", ree on. "Jesu li svi hriani tako svirepi kao vi?"

"Sa Francuzima biste imali vie sree", priznao sam. "Imali ste nesreu da se spustite meu Engleze." "Tvrdoglav soj", sloi se on. "Skupo e vas to kotati. Ipak, ako me odmah oslobodite, pokuau da ublaim osvetu koja e uslediti." Jezik mi se bee zalepio za nepce, ali sam ga ipak odvojio i hladnokrvno ga zamolio da mi to protumai. Odakle dolazi i ta je nameravao. Bilo mu je potrebno dugo vremena da to razjasni, jer su sami pojmovi bili udni. Mislio sam da sigurno lae; ipak, tokom svojih objanjavanja bar je jo malo nauio latinskog. Otprilike dve nedelje posle sletanja broda, ser Oven Monbele pojavi se pred opatijom, zahtevajui da se vidi sa mnom. Sreli smo se u manastirskom vrtu; tu smo nali klupu i seli. Oven je bio mlai sin, iz drugog braka s Velankom, nekog sitnog barona iz graninih oblasti. Usuujem se da kaem da je prastari sukob dve nacije udno tinjao u njegovim grudima; ali, bilo je tu i velke ari. Najpre pa, a zatim titonoa velikog viteza u kraljevskom dvoru, mladi Oven bee zapao za srce svom gospodaru, te je rastao sa svim privilegijama daleko vieg ranga. Mnogo je putovao po tuim zemljama postao poznat trubadur, primio viteki in... a onda iznenada, eto, ostao je bez novaca. U potrazi za sreom, dolutao je u Ensbi da se pridrui slobodnim vitezovima iz nieg stalea. Iako dovoljno smeo, posedovao je previe mrane lepote za ukus mnogih mukaraca, i govorilo se da se nijedan suprunik nije oseao bezbednim kada je on bio u blizini. Ovo nije bilo sasvim tano, jer se bee dopao ser Roderu, koji je cenio njegov sud, ba kao i obrazovanje, i bio srean to je ledi Katarina imala nekog da sa njime popria o stvarima koje su je najvie zaokupljale. "Poslao me je moj gospodar, brate Parvuse", poe ser Oven. "On eli da zna koliko e vam jo biti potrebno da pripitomite tu nau zverku." "Oh... On ve sada pria dovoljno teno", odgovorih ja. "Ali, toliko se jo vrsto dri presnih lai da sam smatrao da jo nije vreme da o tome izvestim naeg gospodara." "Ser Roder je sve nestrpljiviji, a i ljude je teko obuzdati. Unitavaju njegov imetak, a ne proe ni jedna no bez tunjave ili ubistva. Ili emo uskoro krenuti, ili neemo uopte." "Onda vas molim da ne krenemo", odvratih ja. "Ne, bar, u onom brodu iz pakla." Mogao sam da vidim vrtoglavo visok toranj, sa vrhom obavijenim niskim oblacima, kako se die iza zidova opatije. Uasavao me je. "Pa", procedi ser Oven, nita ne odgovorivi, "ta vam je udovite reklo?"

"Ima drskosti da tvrdi da ne dolazi odozdo, ve odozgo. Sa samih nebesa!" "On... da bude aneo?" "Ne. On kae da nije ni aneo ni demon, ve lan jedne druge rase smrtnika." Ser Oven jednom rukom protrlja glatko izbrijanu bradu. "Moe biti", promrmlja on napokon. "Na kraju krajeva, ako postoje jednonoga stvorenja, kentauri i druga udovina bia, zato ne bi postojali i ovi zdepasti plavokoci?" "Znam. Bilo bi to razumno, da ne tvrdi da ivi na nebu." "Recite mi ta je tano kazao." "Kako vam drago, ser Ovene, ali zapamtite da ove bezbone rei nisu moje. Ovaj Branitar tvrdi da Zemlja nije ravna, ve kugla koja lebdi u prostoru. tavie, ide i dalje i kae da se Zemlja okree oko Sunca! Neki nai ueni preci mislili su slino, ali ja ne razumem ta bi to moglo da zadri okeane da ne iscure, ili..." "Molim vas, nastavite priu, brate Parvuse." "Pa, Branitar jo kae da su zvezde druga sunca, slina naem, samo veoma udaljena, i da imaju svetove koji se kreu oko njih ba kao to to na ini. ak ni Grci nisu mogli da progutaju takvu besmislicu. ta taj misli, da smo ba takve glupave neznalice? Ali, bilo kako bilo, Branitar kae da su oni, Versgori, stigli sa jednog takvog sveta; sveta koji veoma lii na Zemlju. Jo se hvali i njihovim arobnjakim moima..." "To i nije neka la", primeti ser Oven. "Isprobavali smo neko njihovo runo oruje. Spalili smo tri kue, svinju i jednog kmeta pre nego to smo nauili kako da rukujemo njime." Progutao sam knedlu, ali sam nastavio: "Ovi Versgori imaju brodove koji mogu da lete izmeu zvezda i porobili su mnoge svetove. ine to tako to potine ili zbriu sve zaostale domoroce na koje naiu. Onda nasele itav svet, i svaki Versgor uzme stotine hiljada jutara. Njihov se broj veoma brzo poveava, a kako im se uopte ne dopada da ive u guvi, neprestano tragaju za novim svetovima. Ovaj brod koji smo zarobili bio je izviaki, u potrazi za jo jednim mestom koje bi porobili. Spazivi iz visine nau Zemlju, odluili su da odgovara njihovim potrebama i spustili se. Imali su uobiajen plan, koji ih nikad nije izneverio. Terorisali bi nas, koristili na dom kao bazu, i lutali u potrazi za uzorcima biljaka, ivotinja i minerala. Zato je njihov brod tako velik, sa toliko praznog prostora. Trebalo je da postane prava Nojeva barka. Da su se vratili kui i izvestili o svojim nalazima, njihova flota bi dola da napadne itavo oveanstvo."

"Hm", primeti ser Oven. "Bar smo to spreili." Obojica smo bili zatieni od zastraujue vizije jadnog puka koji su satrli ti neljudi, unitenog i porobljenog, jer naprosto ni jedan od nas nije istinski verovao u to. Ja bejah zakljuio da Branitar dolazi iz nekog dalekog kutka Zemlje, moda iza Kitaja, i da lae samo zato to se nada da emo ga iz straha pustiti. Ser Oven se glatko sloi sa mojom teorijom. "Bez obzira na to", dodade vitez, "sasvim je sigurno da moramo da nauimo da koristimo taj brod, u sluaju da se jo neki od njih pojavi. A kako bismo bolje mogli da to nauimo, nego da njime poemo u Francusku ili Jerusalim? Kao to kae moj gospodar, u tom sluaju bilo bi razborito, ba kao i zgodno, imati sa sobom ene, decu, slobodnjake i graane. Jeste li pitali zver kako se bacaju ini da brod proradi?" "Jesam", odgovorih ja nevoljno. "On kae da je kormilarenje veoma jednostavno." "A jeste li mu rekli ta e mu se dogoditi ako ne bude odano upravljao?" "Natuknuo sam mu. Kae da e se pokoravati." "Dobro! Onda moemo da krenemo za dan ili dva!" Ser Oven se zavali unazad, oiju sanjalakih i napola sklopljenih. "Na kraju, moraemo nekako da vidimo da se glas pronese do njegovog naroda. Za njegovu otkupninu ovek bi mogao da kupi poprilino vina i zabavi se s mnogo zgodnih ena."

3. I tako smo poli. Jo udnije od broda i njegovog prispea bilo je to ukrcavanje. Ta stvar uzdizala se tamo, nalik na elinu liticu koju behu skovali arobnici za neku tajanstvenu svrhu. S druge strane zajednikog zemljita bio se ugnjezdio maleni Ensbi, slamom prekrivenih kuica i izrovanih uliica, sa zelenim poljima ispod naeg bledog engleskog neba. Sam zamak, koji je nekada vladao prizorom, delovao je skvreno i sivo. Ali uz kosine koje smo spustili s mnotva nivoa, u blistav stub ulazio je na domai, znojav, nasmejan narod, crven u licu. Ovde je Don Hejmvord tutnjao s dugim lukom prebaenim preko jednog ramena i sa bludnicom iz krme koja se kikotala na drugom. Tamo je, opet, neki slobodnjak, naoruan zaralom sekirom koja se moda vila i kod Hejstingsa i obuen u zakrpljenu grubu vunenu odeu, iao ispred dangrizave ene natovarene potreptinama za spavanje i kuvanje, dok joj se pola tuceta dece dralo za haljinu. Ovde je ovek sa samostrelom pokuavao da

natera trvdoglavu mazgu da se popne uz prilaz, kletvama koje e mu obezbediti mnogo godina u istilitu. Tamo je momi jurio pobeglu svinju. Ovde se bogato odeven vitez alio s ljupkom damom koja je na svojoj nadlanici nosila sokola s kapuljaom. Tamo je svetenik izgovarao molitve dok je sumnjiavo ulazio u gvozdeno drelo. Ovde je krava mukala, tamo je ovca blejala, ovde je ovan vrteo roiima, tamo je kokoka kvocala. Sve u svemu, ukrcalo se nekih dve hiljade dua. Brod ih je lako nosio. Svi vani ljudi mogli su da imaju kabinu za sebe i svoju damu - jer neki do zamka Ensbi behu poveli ene, ljubavnice, ili obe, da bi od odlaska u Francusku napravili znaajniji dogaaj. Obini ljudi rairili su slamarice u praznim sklonitima. Jadni Ensbi ostao je gotovo naputen, i ja se esto pitam da li jo postoji. Ser Roder bee naveo Branitara da upravlja brodom na nekim probnim letovima. Ovaj se dizao glatko i neujno, dok je on u upravljakoj kuli rukovao tokovima, polugama i dugmadima. Upravljanje je bilo deja igra, iako nismo mogli da razaznamo ni glavu ni rep nekim diskovima sa paganskim oznakama, preko kojih su poigravale igle. Mojim posredstvom, Branitar je ser Roderu objasnio da brod crpe pokretaku snagu iz unitavanja materije - zaista, grozna zamisao - a da ga njegovi motori diu i pokreu, tako to ponitavaju privlaenje Zemlje du izabranih pravaca. Ovo je bilo besmisleno - Aristotel je vrlo jasno objasnio da stvari padaju na zemlju zato to je u njihovoj prirodi da padaju, a ja nemam posla s neloginim zamislima za koje se luckaste glave tako lako prikae. Uprkos sopstvenoj uzdranosti, nastojnik opatije bee se pridruio ocu Simonu u blagosiljanju broda. Nazvali smo ga Krsta. Iako smo imali samo dva kapelana, pozajmili smo uvojak kose svetog Benedikta, a svi koji su se ukrcali ispovedili su se i primili oprost. Tako se mislilo da smo dovoljno bezbedni od avetinjske opasnosti, mada sam ja u to sumnjao. Meni je bila dodeljena mala kabina pored raskone prostorije u kojoj je iveo ser Roder sa svojom damom i decom. U oblinjoj odaji uvan je Branitar. Moja dunost bila je da prevodim, da nastavim da uim zatvorenika latinskom, da poduavam mladog Roberta i da sluim kao pisar svome gospodaru. Pri polasku, meutim, u uravljakoj kuli bili smo ser Roder, ser Oven, Branitar i ja. Kula nije imala prozore, ba kao ni ceo brod, ali bili su tu staklasti zakloni u kojima su se pojavljivali prizori Zemlje ispod i itavog neba oko nas. Drhtao sam i molio se, jer nije pravo da hrianin zuri u kristalne kugle indijskih arobnjaka. "A, sad", oglasi se ser Roder, dok mi se njegovo orlovsko lice smejalo, "da se kree! Za sat biemo u Francuskoj!"

Seo je potom ispred table sa polugama i tokiima, a Branitar mi na brzinu dobaci: "Probni letovi bili su samo od nekoliko milja. Reci svom gospodaru da su za ovako duge letove potrebne odreene pripremne radnje." Ser Roder s razumevanjem klimnu glavom kada sam mu ovo preneo. "Vrlo dobro, nek' to uradi." Njegov ma skliznu iz korica. "Ali, ja u na zaslonima pratiti put. Na prvi znak izdaje..." Ser Oven se namrti. "Je li ovo mudro, gospodaru moj?" upita on. "Zver..." "Zver je na zarobljenik. U tebi je previe keltskih praznoverica, Ovene. Nek' pone." Branitar se smesti na upravljako mesto. Nametaj u brodu, stolice i stolovi, kreveti i ormari, bili su nekako mali za nas, ljude - i loe oblikovani, bez ijednog uklesanog zmaja za ukras. Napeto sam posmatrao zarobljenika dok su se njegove plave ruke kretale po ploi. Duboko brujanje zatreslo je brod. Nisam osetio nita, ali zemlja na donjim ekranima odjednom je poela da se smanjuje. Bilo je to magino; bilo bi mi mnogo drae da nije poniten uobiajen pritisak unazad prilikom polaska. Borei se sa stomakom, zurio sam u odraz nebeskog svoda u zaslonima. Ubrzo dospesmo sred oblaka, za koje se ispostavi da su magla koja lebdi visoko. Ovo jasno dokazuje udesnu Boju mo, jer poznato je da aneli esto sede na oblacima, a ne skvase se. "A sada, na jug", zapovedi ser Roder. Branitar frknu, podesi brojanik i spusti polugu. uo sam kljocanje, kao kod brave, i poluga ostade u donjem poloaju. Pakleni trijumf bljesnu u utim oima. Branitar iskoi iz svog sedita i zarea prema meni: "Consummati estis!" Latinski mu je bio vrlo lo. "Gotovi ste! Upravo sam vas poslao u smrt!" "ta?" povikah ja. Ser Roder opsova, napola razumevi, i zamahnu prema Versgoru, ali pogled na ono to je bilo na zaslonima presee ga. Ma mu ispade iz ruke i znoj mu je izbi po licu. Zaista je bilo grozno. Zemlja se smanjivala ispod nas kao da pada niz veliki bunar. Oko nas, plavo nebo se zamrai, i zvezde zablistae. A ipak, ne bee no, jer sunce je jo sjalo na jednom zaslonu, svetlije nego ikad! Ser Oven vrisnu neto na velkom. Ja, pak, padoh na kolena.

Branitar pohita ka vratima, ali se ser Roder okrenu i zgrabi ga za odeu. Obojica se otkotrljae u mahnitom spletu. Ser Oven kao da je bio paralisan strahom, a ja nisam mogao da odvojim oi od uasne lepote prizora oko nas. Zemlja se bee toliko smanjila da je, itava, ispunjavala samo jedan zaslon. Bila je plava, prugasta, sa tamnim mrljama, i okrugla. Okrugla! Nov i dublji ton uneo je u vazduh nisko brujanje. Zaigrale su jo neke igle na upravljakoj ploi. Odjednom se stadosmo kretati, sve vema dobijajui na brzini, neverovatnom hitrou. Jedan potpuno razliit niz motora, koji je delovao na sasvim nepoznatom naelu, odmotao je svoje konopce. Ugledao sam mesec kako raste pred nama. Jo dok sam ga gledao, proli smo tako blizu njega da sam mogao da na njemu vidim planine i oiljke kao od boginja, oiviene sopstvenim senkama. Ali, bilo je to neshvatljivo. Svi znaju da Mesec ini savren krug. Jecajui, pokuao sam da razbijem taj laljivi zastor za gledanje, ali nisam uspeo. Ser Roder bee u meuvremenu savladao Branitara i poloio ga, napola onesveenog, na palubu. Vitez ustade, teko diui. "Gde smo?" upita on muklo. "ta se dogodilo?" "Penjemo se", zavapih ja. "Gore i napolje." Stavio sam prste u ui da ne ogluvim kad tresnemo u prvu kristalnu kuglu. Posle nekog vremena, budui da se nita nije dogodilo, otvorio sam oi i ponovo pogledao. I Zemlja i Mesec su se udaljavali, ne predstavljajui nita vie od dvostruke zvezde, plave i zlatne. Prave zvezde snano su plamsale, ne treperei, na pozadini beskrajne tame. inilo mi se kao da i dalje ubrzavamo. Ser Roder presee moje molitve psovkom. "Najpre emo da se obraunamo s ovim izdajnikom!" On utnu Branitara u rebra. Versgor sede i prkosno se zagleda u nas. Najzad sam se sabrao i rekao mu na latinskom: "ta si to uinio? Umree na mukama ako nas smesta ne vrati." On ustade i prekrsti ruke, ali nas je i dalje prezrivo gledao. "Zar vi, varvari, mislite da moete da se suprostavite prosveenom umu?" odgovori on. "Radite sa mnom ta god elite. Bie dovoljno osvete kada ovom putovanju doe kraj." "Ali, ta si to uradio?" Njegova izudarana usta iskezie se. "Brodom upravlja njegov automaton. Sad on sam sebe vodi. Sve je automatski - izlazak iz atmosfere, prebacivanje na

transsvetlosnu kvazi-brzinu, nadometanje vidnih efekata, ouvanje vetake sile tee i ostali inioci okoline." "Dobro, iskljui motore!" "Niko to ne moe. Ne mogu ni ja, sada kad je sputena poluga s kljuem. Ostae sputena sve dok ne stignemo do Tariksana. A to je najblii svet naseljen ljudima!" Hrabro sam pokuao da pomerim upravljake ureaje. Nije bilo mogue. Kada sam to ispriao vitezovima, ser Oven glasno zajea. Meutim, ser Roder samo smrknuto primeti: "Saznaemo da li je to istina ili ne. Ispitivanjem emo ga bar kazniti za izdaju!" Preko mene, Branitar prezrivo odvrati: "Iskalite bes, ako ve morate. Ja vas se ne plaim. Ipak, recimo i da slomijete moju volju, bie to beskorisno. Poloaj kormila vie se ne moe izmeniti, niti se brod zaustaviti. Poluga s kljuem zamiljena je za sluajeve kada brod mora negde da se poalje bez posade." Trenutak kasnije, on ozbiljno dodade: "Meutim, morate da razumete da vam ne elim zlo. Smeli ste, pa gotovo da alim to nam je va svet potreban. Ako me potedite, mogao bih se zaloiti za vas kada stignemo na Tariksan. Bar vam mogu potedeti ivote." Ser Roder stade zamiljeno trljati bradu. uo sam kako ekinje eu njegov dlan, iako se skoro bio obrijao, u proli utorak. "Shvatam da e brodom opet biti mogue upravljati kada stignemo na to odredite", ree on. Bio sam zapanjen kako je, posle prvog udarca, to mirno primio. "Zar onda ne bismo mogli da se okrenemo i vratimo kui?" "Ja vas nikad neu tamo odvesti!" dobaci mu na to Branitar. "A sami, nesposobni da itate nae knjige o navigaciji, nikad neete nai put. Biemo dalje od vaeg sveta nego to svetlost moe da pree za hiljadu vaih godina." "Mogao bi da pokae malo potovanje prema naoj razboritosti", huknuh ja. "I ti i ja dobro znamo da svetlost putuje beskonanom brzinom." On, meutim, samo slee ramenima. Neto bljesnu u oima ser Rodera. "Kada emo stii?" upita on.

"Za deset dana", obavesti nas Branitar. "Nisu rastojanja izmeu zvezda, ma koliko velika bila, ta koja su uinila da tako sporo stignemo do vas. Mi se irimo ve tri veka. Naprosto, ima previe sunaca." "Hm. Kada stignemo, imaemo na raspolaganju ovaj lepi brod, sa artiljerijom i runim orujem. Versgori bi mogli da zaale to smo ih posetili!" Preveo sam ovo Branitaru, i on odgovori: "Ja vam iskreno savetujem da se odmah predate. Istina, ovi nai vatreni zraci mogu da ubiju oveka, ili da grad pretvore u ljaku, ali vama e oni biti beskorisni, jer imamo zaslone od iste sile koji e zaustaviti svaki takav zrak. Sam brod, meutim, nije tako zatien, jer su tvorci oklopa sile suvie glomazni za njega. Stoga topovi s utvrenja mogu da pucaju na vas i da vas unite." Kada je ser Roder uo ovo, samo je rekao: "Pa, imamo deset dana da razmiljamo o tome. Neka ovo ostane tajna. Niko ne moe da vidi kroz brod, osim s ovog mesta. Smisliu neku priu koja nee previe uzbuditi narod." I on izie, dok mu se ogrta viorio oko njega kao velika krila.

4. Bio sam najbeznaajniji u naoj druini i mnogo toga se dogodilo u emu nisam uestvovao. Ipak, pokuau da to prikaem to potpunije, koristei pretpostavke da popunim praznine u znanju. Kapelani behu uli mnogo toga u ispovestima, i, ne krei zavet, bili su ak dovoljno vispreni da ispravljaju lane utiske. Verujem, stoga, da je ser Roder poveo u stranu svoju ledi Katarinu i ispriao joj kako stvari stoje. Nadao se da e ona pokazati mirnou i hrabrost, ali ona je zapala u najgori bes. "Proklet bio dan kada sam se udala za tebe", povikala je. Njeno ljupko lice pocrvenelo je, a onda pobelelo i ona tresnu noicom o elinu palubu. "Nije bilo dosta to me je tvoja neotesanost sramotila pred kraljem i dvorom i osudila da protraim ivot u tom medveem brlogu koga naziva zamkom. Sad stavlja na kocku ivote i same due moje dece!" "Ali, najdraa", promucao je on. "Nisam mogao znati..." "Ne, bio si suvie glupav! Nije ti bilo dosta da ide da pljaka i da se kurva u Francuskoj, morao si da to ini u ovom vazdunom mrtvakom kovegu. Tvoja

nadmenost rekla ti je da te se demon toliko plai da e te posluno sluiti. Meri, sirota eno!"

Okrenula se, plaui, i pobegla od njega. Ser Roder je zurio za njom dok nije nestala niz dugaak hodnik, a onda se, teka srca, uputio ka svojim vojnicima. Pronaao ih je u spremitu, gde su kuvali veeru. Vazduh bee ostao prijatan, uprkos svih vatri koje smo upalili; Branitar mi je ispriao da brod poseduje ureaje da obnavlja ivotne duhove u vazduhu. Meni je nekako smetalo to to zidovi neprestano svetle i to nema razlike izmeu dana i noi. Ali obini vojnici sedeli su naokolo, dizali vreve s pivom, hvalisali se, kockali, trebili buve - divlja bezbona horda koja je ipak odano sluila svoga gospodara. Ser Roder dade znak Crvenom Donu Hejmvordu, ija se ogromna telesina bee dogegala do njega u maloj bonoj komori. "Pa, sire", primeti on, "izgleda da se ipak oduio put do Francuske." "Planovi su, hm, promenjeni", obazrivo mu odgovori ser Roder. "ini se da u postojbini ovog broda postoji redak plen. S tim bismo mogli da opremimo vojsku dovoljnu ne samo da sprovedemo, ve i da zadrimo i naselimo sve to osvojimo." Crveni Don podrignu i poea se ispod prsluka. "Ako se ne upetljamo u neto vie nego to moemo da podnesemo, sire." "Mislim da neemo. Ali, mora pripremiti svoje ljude za ovu promenu plana i spremiti ih da se niega ne plae." "To ba nee biti lako, sire." "Zato nee? Rekao sam ti da e plen biti dobar." "Pa, gospodaru moj, da budem iskren, 'vako stoji stvar. Vidite, iako smo poveli skoro sve ene iz Ensbija, a mnoge od nji' su neudate i, pa, prijateljski nastrojene... ak i tako, gospodaru moj, stvar je tak'a, vid'te, da mukaraca ima dvaput vie neg' ena. Sad, Francuskinje jesu zgodne, i po svoj prilici i Saracenske drolje nee krtariti - zaista, kau da su vrlo tipljive - ali, sudei prema ovim plavokocima koje smo sredili, pa, njihove enske nisu tako zgodne." "Otkud zna da ne dre u zarobljenitvu predivne princeze koje ude za potenim engleskim licem?" "Tako je, gospodaru moj. Lako mo' biti."

"Onda se pobrini da strelci budu spremni za borbu kada stignemo." Ser Roder potapa diva po ramenu i nastavi dalje da slinu priu kae ostalim svojim predvodnicima. Neto kasnije pomenuo mi je ovo pitanje ena i ja sam bio uasnut. "Hvalim ti Boe to napravi Versgore tako neprivlanim, ako su druga sorta!" uskliknuh ja. "Velika je Njegova smotrenost!" "Runi kakvi jesu", upita baron, "jesi li siguran da nisu ljudska bia?" "Sam Bog zna, sire", odgovorih ja, poto sam razmislio o tome. "Ne lie ni na ta na Zemlji. Ipak, idu na dve noge, imaju ruke, govore, razumni su." "To mnogo ne znai", primeti on. "Oh, puno znai, sire!" odvratih ja. "Jer, vidite, ako imaju duu, onda je prva naa dunost da ih privolimo da veruju. Ali, ako nemaju, bogohulno je priestiti ih." "Pustiu te da sazna ta je po sredi", ravnoduno mi dobaci on. Smesta sam pourio do Branitarove kabine, koju su uvala dvojica kopljanika. "ta je?" upita on, kada sam seo. "Ima li ti duu?" upitah ga ne okoliei. "ta?" Objasnio sam ta znai spiritus. Jo je bio zbunjen. "Da li zaista mislite da u glavi ivi vaa majuna prilika?" upita me on. "Oh, ne. Dua nije materijalna. Ona daje ivot - pa, ne ba tako, jer su i ivotinje ive - volju, linost..." "Shvatam. Mozak." "Ne, ne, ne! Dua je... pa, ono to nastavlja da ivi kada telo umre i suoava se sa sudom za postupke tokom ivota." "Ah. Vi, dakle, verujete da linost nastavlja da ivi i posle smrti. Zanimljiv problem. Ako je linost matrica, pre nego materijalno telo, to se ini suvislim, onda je teorijski mogue da se ova matrica moe preneti u neto drugo - isti sistem odnosa, ali u drugom fizikom kalupu." "Prestani da trabunja!" nestrpljivo ga presekoh. "Gori si nego neki Albineanin. <Albineani, verska sekta koju je Crkva proglasila jeretikom i naredila progon, ukljuujui i ubijanje, njenih pripadnika. (Red.)> Reci mi obinim reima, ima li duu ili nema?"

"Nai naunici prouavali su probleme u vezi shvatanja linosti kao matrice, ali, koliko ja znam, jo nema dovoljno podataka na kojima bi se zasnovao odgovor." "Opet ti", uzdahnuh ja. "Zar ne moe da mi da jednostavan odgovor? Naprosto mi reci ima li duu ili nema?" "Ne znam." "Uopte mi ne pomae", izgrdih ga i udaljih se. Moje kolega i ja nairoko smo raspravljali o toj temi, ali osim oigledne injenice da se svako neljudsko bie privremeno moe krstiti, do nekog pouzdanijeg reenja nismo doli. Bilo je to pitanje za Rim, moda za ekumensko vee. Dok se sve ovo odvijalo, ledi Katarina bee zauzdala svoje suze i nabusito je jurila prolazima, traei u kretanju olakanje za unutranji nemir. U dugakoj prostoriji gde su jeli predvodnici, pronala je ser Ovena kako timuje svoju harfu. On skoi na noge i pokloni se. "Gospo moja! Ovo je prijatno... rekao bih ak zbunjujue... iznenaenje." Ona sede na klupu. "Gde smo sada?" upitala je, odjednom se predajui umoru. Uoivi da joj je poznata istina, on odvrati: "Ne znam. Sunce se ve toliko smanjilo, da se izgubilo sred ostalih zvezda." Slab osmeh lebdeo je na njegovom tamnom licu. "Ipak, u ovoj prostoriji ima dovoljno sunca." Katarina oseti kako joj se obrazi are i obori pogled. Usne su joj se same pomerile navie. "Nalazimo se na najsamotnijem putovanju na koje je ovek ikada poao", primeti ser Oven. "Ako moja gospa dozvoljava, pokuau da sat tog vremena protraim spletom pesama posveenih njenim draima." Nije odbila vie od jednom, i njegov glas lagano se dizao, dok nije ispunio itavu prostoriju.

5. Malo toga se moe rei o putovanju donde. Dosada je ubrzo nadrasla uzbuenja. Vitezovi su razmenjivali grube rei, i Don Hejmvord je morao da razbije vie od jednog para glava da bi svoje strelce drao u redu.

Primetio sam da ledi Katarina sve ee razgovara sa ser Ovenom, i da njen mu vie ne uiva preterano u tome. Meutim, uvek je bio zauzet nekim planovima ili pripremama, a mlai vitez zaista joj je pruao asove oputanja, ak veselja. Ser Roder i ja provodili smo poprilino vremena sa Branitarom, koji je izgledao vie nego rad da nam pria o svojoj rasi i njenom carstvu. Nevoljno, poeo sam da verujem u njegove tvrdnje. udno je bilo da tako runa bia obitavaju u onome za ta sam smatrao da je Tree nebo, ali to se nije moglo porei. Po svoj prilici, mislio sam, kada Sveto pismo pominje etiri ugla sveta, ono uopte ne misli samo na nau planetu Zemlju, ve se odnosi na kockastu Vaseljenu. Onostran ovoga mora da lee boravita blagoslovenih; dok je, opet, Branitarova primedba da je unutranjost Zemlje rastopljena, sigurno bila u skladu sa proroanskim vizijama pakla. Branitar nam je ispriao da u versgorkom carstvu postoji oko stotinu svetova nalik na na. Oni krue oko isto toliko odvojenih zvezda, jer je malo verovatno da neko sunce moe imati vie od jedne nastanjive planete. Na svakom od tih svetova obitava nekoliko miliona Versgora, koji vole puno prostora. Osim na prestonikoj planeti, Versgori ne grade gradove. Ipak, oni na granicama carstva, kao Tariksan ka kome se bejasmo uputili, imaju tvrave koje takoe predstavljaju i svemirskomornarike postaje. Branitar, pri tom, nije propustio da naglasi vatrenu mo i neprobojnost tih zamaka. Ako na upotrebljivoj planeti ima razumnih domorodaca, njih ili istrebljuju ili porobljavaju. Versgori ne obavljaju proste poslove; preputaju ih takvim helotima ili automatonima. Oni sami su vojnici, upravitelji svojih beskrajnih imanja, trgovci, vlasnici manufaktura, politiari, dvorani. Nenaoruani, porobljeni domoroci nisu imali nikakvih izgleda da se pobune protiv srazmerno malog broja tuinskih gospodara. Ser Roder je promrmljao neto o tome da kada sletimo razdelimo oruje ovim ugnjetavanim biima, kao i da im ispriamo o akeriji. <akerija, seljaka buna u Francuskoj 1358, iji je cilj bio unitenje plemstva. (Red.)> Meutim, Branitar prozre njegove namere, nasmeja se i ree da Tariksan nikada nije bio naseljen i da na itavoj planeti postoji samo nekoliko stotina robova. Ovo carstvo obuhvatalo je u svemiru sferu prenika otprilike dve hiljade svetlosnih godina. (Svetlosna godina je neverovatno rastojanje koje svetlost prevaljuje u toku jedne standardne versgorke godine, za koju Branitar kae da je oko deset procenata dua od zemaljske). Ono obuhvata milione zvezda, zajedno sa njihovim svetovima. Meutim, najvei broj meu njima, zbog otrovnog vazduha ili otrovnih oblika ivota, ili drugih stvari, beskorisni su Versgorima i zanemareni. Ser Roder je potom upitao da li su oni jedini narod koji je nauio da leti izmeu zvezda. Branitar je na to samo prezrivo slegao ramenima. "Sreli smo jo tri druga, koji tu vetinu behu nezavisno razvili", rekao je. "Oni ive unutar sfere naeg carstva, ali ih do sada jo nismo potinili. To nije ni bilo vredno; mnogo je lake sve

to bilo uiniti sa primitivnim planetama. Mi dozvoljavamo tim trima rasama da se kreu i da zadre jedan mali broj kolonija koje su ve ustanovile u drugim planetarnim sistemima. Ali im ne dozvoljavamo da nastave da se ire. Nekoliko manjih ratova je sve to uredilo. Oni nas ne vole; znaju da emo ih unititi jednog dana, kada nam to bude zgodno, ali su bespomoni pred silinom moi." "Shvatam", klimnuo je glavom baron. Naloio mi je potom da ponem da uim versgorki jezik. Branitara je zabavljalo da me poduava, i ja sam bio u prilici da ublaim sopstvene strahove tekim radom, tako da je moje uenje prilino brzo odmicalo. Jezik im je bio varvarski i nedostajali su mu plemeniti latinski nastavci, ali, upravo ga je zbog toga bilo lake nauiti. U upravljakoj kuli otkrio sam ladice pune karata i brojnih tabela. Svi ispisi bili su predivno precizni; pomislio sam da je teta da kad ve imaju takve pisare nisu nastavili da ukraavaju stranice. Razbijajui glavu nad ovim, i koristei ono to sam nauio od versgorkog govora i azbuke, zakljuio sam da sam nabasao na zbirku uputstava za navigaciju. Bila je priloena i tana karta planete Tariksan, jer je to bila matina postaja ovog pohoda. Preveo sam simbole za zemlju, more, reku, tvravu, i tako dalje. Ser Roder je duge sate mozgao nad njom. ak je i saracenska karta, koju njegov deda bee doneo iz Svete zemlje, bila gruba u poreenju s ovom; iako su, s druge strane, Versgori pokazali nedostatak kulture isputajui slike sirena, etiri vetra, krilatih konja i slinih ukrasa. Takoe sam rastumaio oznake na nekim instrumentima na upravljakoj ploi. Neke brojanike, kao to su oni za visinu i brzinu, bilo je lako savladati. Ali, ta bi znailo 'proticaj goriva'. Kakva je razlika bila izmeu 'subsvetlosnog pogona' i 'supersvetlosnog pogona'? Mada paganske, ovo su zaista bile mone ini. I tako je jednolikost dana prolazila, a posle nekog vremena koje se inilo dugim kao stolee, primetili smo na zaslonima da jedna zvezda raste. Poveavala se dok nije poela da plamti velika i jarka kao nae sunce. A onda smo ugledali planetu, slinu naoj, sem to je imala dva mala meseca. Ponirali smo sve dok prizor nije prestao da bude lopta na nebu ve veliki proaran pojas zemlje to se pruao pod nama. Kada sam ponovo ugledao plava nebesa, bacio sam se na pod palube sa molitvom zahvalnosti. Poluga s bravom otkoila se. Brod je zastao i ostao da lebdi, milju visoko u vazduhu. Stigli smo na Tariksan.

6.

Ser Roder mi naloi da doem u upravljaku kulu, sa ser Ovenom i Crvenim Donom, koji je vodio Branitara na uzici. Strelac se zabulji u zaslone i stade mrmljati uasne kletve. Brodom se ve bee proneo glas da se svi borci moraju naoruati. Ova dvojica vitezova ovde bila su u oklopu, dok su njihove titonoe ekale napolju sa titovima i kacigama. Konji su toptali u spremitima i du hodnika. ene i deca behu se uurili negde pozadi, bistrih, uplaenih oiju. "Evo nas!" iroko se osmehnu ser Roder. Bilo je grozno videti ga tako deaki veselog, dok su svi ostali gutali knedle i toliko se znojili da je vazduh tipao za oi. Ali borba, ak i protiv sila pakla, bila je neto to je mogao da razume. "Brate Parvuse, pitaj zarobljenika gde smo na planeti." Postavio sam pitanje Branitaru, koji, meutim, umesto odgovora, samo dodirnu dugme za upravljanje. Ranije prazan zaslon oive blistavim sjajem i na njemu se pojavila mapa. "Nalazimo se na mestu gde se one dve crtice ukrtaju", objasni on. "Mapa e se odmotavati kako budemo leteli." Uporedio sam zaslon sa kartom u mojoj ruci. "Izgleda da tvrava zvana Ganturat lei oko stotinu milja prema severu- severoistoku, gospodaru moj", rekoh ja. Branitar, koji uzgred bee nauio i malo engleskog, potvrdno klimnu glavom. "Ganturat je samo jedna nevana postaja." Jo je morao da svoje hvalospeve izrie na latinskom. "Ipak, brojni svemirski brodovi ukotvljeni su tamo, i sve se roji od vazdunih brodova. Borbena oruja sa tla mogu da ovo vozilo raznesu, a zasloni sile zaustavie svaki zrak iz vaih topova. Bolje se predajte." Poto sam preveo, ser Oven uz jedva primetno ustzanje primeti: "Moda je to najmudrije, gospodaru moj." "ta?" povika ser Roder. "Jedan Englez da se preda bez borbe?" "Ali ene, sire, i jadna deica!" "Ja nisam bogat", odvrati ser Roder. "Ne mogu da priutim sebi da platim otkupninu." On zatreska u oklopu prema seditu kormilara, sede i preuze rune upravljake ureaje. Kroz donje vidne zaslone ugledao sam kako povrina planete brzo klizi ispod nas. Njene reke i planine delovale su domae, ali zelene nijanse biljnog sveta bile su podvuene udnim plaviastim tonovima. Priroda se inila divljom. Tu i tamo, ugledali bismo poneku okruglastu zgradu, sred ogromnih itita obraenih mainama, ali na drugim mestima bila je liena svakog ljudskog stvora, kao Nju Forest. Pitao sam se da li je i ovo neka vrsta kraljevskog lovita, a onda se setio Branitarovih izjava o slaboj naseljenosti irom versgorkog carstva.

Jedan glas prekinu nau tiinu, toroui neto na grubom jeziku plavokoaca. Prenuli smo se, prekrstili i stali zuriti unaokolo. Zvuci su dopirali iz malog crnog ureaja privrenog na glavnoj tabli. "Tako!" Crveni Don potee svoj bode. "Sve vreme imali smo slepog putnika! Daj mi gvozdenu polugu, sire, i ja u da ga iupam napolje." Branitar nasluti ta orija smera i iz grubog, plavog grla potee tektav smeh. "Glas dopire iz daleka, putem talasa slinih svetlosnim, ali duih", ree on. "Priaj suvislo!" naloih mu ja. "Pa, pozdravio nas je osmatra iz tvrave Ganturat." Poto sam mu preveo Branitarove rei, ser Roder odseno klimnu glavom. "Glasovi niodkuda nisu nita u poreenju sa onim to smo do sada videli", primeti on. "ta taj 'oe?" Mogao sam da uhvatim samo nekoliko rei poziva, ali sam shvatio znaenje. Ko smo? Ovo nije uobiajeno sletite za izviake brodove. Zato smo uli u zabranjeno podruje? "Umiri ih", naloio sam Branitaru, "i imaju na umu da u razumeti ako ushtedne da nas izda." On slee ramenima, kao da se zabavlja, iako je i njegovo elo bilo oroeno znojem. "Izviaki brod 587-Zin se vraa", ree on. "Hitna poruka. Staemo iznad postaje." Glas odobri zahtev, ali upozori da emo biti uniteni ako se spustimo nie od jednog stantaksa (oko pola milje). Trebalo bi da plutamo dok se na brod ne ukrca posada straarskog vazdunog broda. Sada se ve i Ganturat mogao jasno videti: zbijena gomila kupola i poluvaljaka, sa zidanim delovima preko elinog kostura, kako smo kasnije ustanovili. Obrazovao je krug prenika oko hiljadu stopa. Otprilike pola milje prema severu, leao je manji niz zgrada. Kroz uveliavajue zaslone za gledanje videli smo da iz ovih poslednjih tre cevi ogromnih artiljerijskih orua. Bez obzira to smo stali, bledo svetlucanje pojavilo se oko oba dela tvrave. Branitar nam odmah ukaza na to. "Odbrambeni zasloni. Vai hici bezopasno bi se rasprili. Samo srean hitac mogao bi da rastopi cev nekog topa, kada ona izleti van omotaa. Ali vi ste, opet, laka meta." Dok su se pribliavala, nekoliko metalnih, jajolikih vozila nalikovalo je na muice u poreenju sa ogromnim trupom naeg Krstaa. Videli smo da se jo njih diu sa tla, sa glavnog dela tvrave. Plavokosa glava ser Rodera gotovo se spustila u klimanju. "K'o to sam mislio", primeti on. "Ovi ekrani, mo' biti, zaustavljaju vatrene zrake, ali ne i tela, jer brodovi prolaze."

"Tako je", sloi se Branitar koristei mene kao posrednika. Moda biste uspeli da izbacite jedno ili dva rasprskavajua taneta, ali bi vas unitio spoljanji deo, onaj sa topovima." "Aha." Ser Roder je Versgora prouavao oima koje behu izgubile boju. "Znai, imate i rasprskavajue granate, a? Bez sumnje, i na ovom brodu. A nikad mi to nisi rekao. Ali, o tome emo kasnije." On mrdnu palcem prema Crvenom Donu i ser Ovenu. "Pa, vas dvojica videli ste kako izgleda zemlja ovde. Sad se vratite do ljudi i spremite se za borbu kada sletimo." Otili su, rastrojeno bacajui poglede na zaslone na kojima su se videla vazduna vozila kako nam prilaze. Ser Roder, pak, spusti ruke na tokove koji su vodili cevi topova. Bili smo nauili, probajui, da ova velika oruja ciljaju i pucaju gotovo sama. Kad su nam straarski amci prili, ser Roder ih pokrenu. Zaslepljujui pakleni zraci pohrlie napred, obavivajui vazduni brod plamenom. Primetio sam da je najblii tim vatrenim maem ostao napola preseen. Jedan drugi se prevrnuo, crven do usijanja; trei se rasprsnuo. Zagrmelo je. I potom sam video samo metalne krhotine kako padaju. Ser Roder bee proverio Branitarove tvrdnje, i ispostavilo se da su bile tane; njegovi zraci rasprivali su se o taj bledi, prozirni zaslon. "To sam i hteo", proguna on. "Ali, bolj da se spustimo pre nego to poalju na nas pravi ratni brod, ili otvore vatru iz spoljanje postave topova." Jo dok je to govorio, on nas naglo usmeri prema zemlji. Plamen nam dotae trup, ali do tada smo ve bili prenisko. Video sam kako zgrade Ganturata hitaju da se sretnu sa mnom i ja se spremih za smrt. Cepanje i mrvljenje proe naim brodom. Sama naa kula otvorila se uz prasak kada je okrznula niski osmatraki toranj. Ali i njegovi grudobrani bili su srubljeni. Dve hiljade stopa dug i neizraunljivo teak, Krsta je pod sobom spljeskao pola Ganturata.

Ser Roder se nae na nogama jo pre nego to su motori zamrli. "Napred!" povika on. "Bog alje pravoverne!" I on krenu preko prevaljene, savijene palube. Zgrabio je kacigu od uasnutog titonoe i stavio ga dok je krupnim koracima grabio dalje. Deak ga je pratio, cvokoui zubima, ali ipak pazei na Turnevilov tit. Branitar je nemo sedeo. Ja sam sabrao svoje halje i pourio da naem nadstraara koji e mi drati na oku vrednog zarobljenika. Kada je i to bilo gotovo, mogao sam da posmatram borbu. Spustili smo se vie podu nego na rep, zatieni generatorima vetake tee da se ne isprevremo iznutra. Bili smo okrueni pustoi, smrskanim zgradama i razruenim zidovima. Rulja plavih Versgora pokulja iz ostatka tvrave.

Kada sam i sam uspeo da iziem, ser Roder je ve bio napolju sa svom svojom konjicom. Nije se zaustavio da ih okupi, ve je zaao u masu najbliih neprijatelja. Njegov konj zarza, griva zalepra, oklop bljesnu; dugo koplje probode tri tela odjednom. Kada se podu prelomilo, moj gospodar izvue ma i pomamno poe da see. Veina njegovih sledbnenika nije oklevala da upotrebi neviteko oruje; seivima, buzdovanima i mougama pridruili su rune pitolje sa broda. Potom su strelci i oklopnici viui pojurili napred. Bie da su podivljali od sopstvenog uasa. Primakli su se Versgorima pre nego to su nai dumani mogli da puste mnogo gromova. Nastala je borba prsa u prsa; bio je to mete bez predvodnika, gde su sekire, bodei i motke bili korisniji nego vatreni zraci ili samarice. Kada se prostor oko njega raistio, ser Roder se uzdie na sapima svog crnog pastuva i, zabacivi vizir, primese rog usnama. Rog zatreta kroz tropot, prikupljajui konjanike. Ovi, opet, naviknutiji na red od peaka, prekinue neposredne sukobe i pridruie se baronu. Gomila velikih konja, ljudi nalik na eline tornjeve, titovi s grbovima, vijoree perjanice i uzdignuta koplja behu se okupili iza mog gospodara. Njegova ruka u rukavici pokaza prema spoljanjem utvrenju, gde topovi usmereni prema nebu behu prekinuli svoje jalovo pucanje. "To moramo zauzeti, il' e se oporaviti!" povika on. "Za mnom, Englezi, u ime Boga i svetog ora!" On uze novo koplje od svog titonoe, obode svog bojnog konja i stade da ubrzava. Topot kopita nalik na zemljotres produbljivao se za njim. Versgori koji su boravili u manjem utvrenju pohrlie napolje da se odupru napadu. Imali su nekoliko vrsta puaka, kao i male rasprskavajue predmete koji su se bacali iz ruke; na taj su nain skinuli nekoliko jahaa. Ipak, na tako kratkom rastojanju nije bilo vremena za vie hitaca na daljinu. U svakom sluaju, bili su rastrojeni. Nema uasnijeg prizora od napada teke konjice. Problem s Versgorima bio je taj da behu otili predaleko: borba na tlu za njih je bila zastarela stvar, i kada je do nje dolo ispostavilo se da su bili loe obueni i loe opremljeni. Istina, imali su vatrene zrake, kao i titove sile da zaustave te iste vatrene zrake. Ali, nikad im nije palo na pamet da postavljaju zapreke za konje. I tako, zastraujui udar pogodio je njihovu borbenu liniju, preao preko nje, saterao je u blato i nastavio dalje, ni za trenutak ne usporivi. Jedna od zgrada bee se razjapila. Mali svemirski brod - iako velik kao bilo koje morsko plovilo na Zemlji - dokotrlja se napolje. Stajao je na repu, motori su mu zavijali, spremni da polete i da odozgo bace na nas vatru. Ser Roder usmeri konjicu na tu stranu. Kopljonoe udarie u slonom poretku. Koplja se rascepie, ljudi stadoe ispadati iz sedla. Ali, uzmite u obzir: konjanik u napadu nosi sopstveni teret,

teret oklopa i ima pod sobom petnaest stotina funti konja. Celina putuje brzinom od nekoliko milja na sat. Udar je straan. Brod se prevrnu; pao je na bok i ostao da lei onesposobljen. Uzdu i popreko manjeg utvrenja konjanici ser Rodera tukli su maevima, buzdovanima, izmama s mamuzama i potkovanim kopitima. Versgori su umirali kao muve. Ili, bolje reeno, muve su bile mali straarski amci koji su nam zujali iznad glava, nesposobni da pucaju u tu optu tuu, a da ne pogode svoje. Istina, ser Roder je ionako ubijao njihove; meutim, kada su Versgori to shvatili, ve je bilo kasno. Pozadi, u glavnom delu, gde je leao Krsta, borba se bila pretvorila u pitanje da li klati plavolike, ili ih zarobljavati, ili juriti za njima u oblinju umu. Ipak, jo je to bila jedna velika zbrka i Crveni Don Hejmvord je oseao da trai umee svojih strelaca iz dugih lukova. Okupio ih je stoga u posebnu jedinicu i brzim korakom se uputio preko brisanog prostora da pomogne ser Roderu. Straarski amci gladno se obruie. Evo plena na koji mogu da udare. Njihovi uski zraci bili su namenjeni za manje domete. U prvom prolazu, dvojica strelaca poginue, a onda Crveni Don dreknu naredbu. Iznenada, nebo se osu strelama. Strelica od jednog jarda, izbaena iz tisovog luka od est stopa, proi e kroz oveka u oklopu i konja ispod njega. Versgorki mali amci samo su sebi oteali stvar letei u poretku sivih gusaka. Ni jedan od njih nije se spasao. Izreetani, sa kormilarima naikanim kao bodljikava prasad, sruili su se. Strelci zaurlae i potrae napred da se pridrue borbi. Na svemirskom brodu koga kopljonoe behu preturili jo je bilo ljudi. Njegova posada mora da je dola sebi. Iznenada, plamen liznu iz njegovih topova; ne obini zraci iz runog oruja, ve gromovi koji su oborili zidove. Konjanik i njegov bojni konj, zahvaeni tom vatrom, u trenu su nestali. Osvetoljubivo, munje zapratae naokolo. Crveni Don dohvati jedan kraj velike eline grede, deo kupole razbijene ovim topovima. Pedeset ljudi mu je pri tom pomagalo. Potrali su ka ulaznom otvoru broda... Jednom, dvaput, tras! Vrata padoe, i engleski slobodnjaci uletee unutra. Borba za Ganturat trajala je nekoliko sati, ali najvei deo tog vremena proveden je u isterivanju iz jazbina ostataka posade. Kada se tuinsko sunce stalo sputati prema zapadu, oko dvadesetak Engleza bilo je mrtvo. Niko nije bio teko povreen, jer vatreni topovi obino su ubijali tek kada bi pogodili metu. Oko tri stotine Versgora bilo je pobijeno, i otprilike isto toliko zarobljeno; mnogima od ovih poslednjih nedostajao je neki ud ili uvo. Rekao bih da ih je jo stotinak pobeglo peice. Oni e proneti glas do oblinjih imanja - koja, meutim, nisu bila tako blizu.

Oigledno je brzina i unitavajua snaga naeg prvog napada onesposobila ganturatske dalekogovornike pre nego to se uzbuna mogla proneti napolje. Naa istinska nesrea neko vreme nije otkrivena. Nismo se uzbuivali to smo unitili brod kojim smo doli, jer smo sad imali nekoliko drugih vozila ija je skupna zapremina bila dovoljna da nas sve primi. Njihove posade nisu imale priliku da dou do njih. Meutim, prilikom uasnog pada, Krstau se rasprsnula upravljaka kula. I versgorki podaci za navigaciju sada su bili izgubljeni. U tom trenutku, slava je bila sve. Krvlju poprskan, zadihan, u opaljenom i ulubljenom oklopu, ser Roder od Turnevila jahao je na iscrpljenom konju nazad u glavnu tvravu. Za njim su ili kopljanici, strelci, slobodnjaci - iscepani, izubijani, ramena oputenih od iscrpljenosti. Ali Te Deum je bio na njihovim usnama, uzdiui se pod treptavom svetlou udnih sazvea, dok su im se zastave hrabro vijorile na nebu. Bilo je predivno biti Englez.

7. Napravili smo logor u gotovo netaknutom manjem utvrenju. Nai ljudi nasekli su drva u umi i, kad su se podigla dva meseca, njihove vatre suknue navie. Ljudi su sedeli jedni uz druge, lica izdvojenih iz tame poznatom, nestalnom svetlou, i ekali da hrana u loncima bude gotova. Konji su brstili domau travu ne uivajui u njenom ukusu. Zarobljeni Versgori behu se skupili zajedno pod straom kopljanika. Bili su zapanjeni; ovo im se, naprosto, nije inilo moguim. Gotovo da mi ih je bilo ao, tih bezbonih i okrutnih tlaitelja. Ser Roder me pozva da se pridruim njegovim zapovednicima, koji su logorovali blizu jedne topovske kule. Opremili smo raspoloive odbrambene snage, protiv oekivanog protivnapada, i pokuavali da se ne brinemo zbog novih uasa koje je neprijatelj mogao imati u svom arsenalu. Za dame boljeg porekla bili su podignuti su atori. Veinom su bile u postelji, ali ledi Katarina je sedela na stolici na rubu svetlosti vatre. Sluala je na razgovor, i usta joj se behu pretvorila u sumorne crte. Zapovednici se, umorni, behu ispruili na zemlju. Video sam ser Ovena Monbelea kako dokono prebira po harfi; starog ser Brajana Fic-Vilijema, estokog i punog oiljaka, treeg od trojice vitezova na ovom putovanju; velikog Alfreda Edgarsona, najistijeg od saksonskih sitnih zemljoposednika; mrzovoljnog Tomasa Balarda, kako opipava goli ma u svom krilu; Crvenog Dona Hejmvorda, stidljivog jer je bio najnieg porekla od svih njih. Nekoliko paeva sipalo je vino.

Moj gospodar, ser Roder, nedodirljiv na umor, bio je na nogama, ruku skupljenih iza lea. Skinuvi oklop kao i drugi, ali ostavivi sveanu odeu sa grudnjakom, mogao je biti i najponizniji od njegovih linih narednika. Ali, onda bi ovek ugledao krepko lice istaknutog nosa i uo mu glas. I mamuze kako zveckaju na njegovim izmama. Klimnuo mi je glavom kada me je ugledao. "A, tu si, brate Parvuse. Sedi i uzmi pehar. Glava ti je na ramenima, a veeras su nam potrebni svi dobri saveti." Jo neko vreme je etkao, preputajui se mranim mislima. Nisam se usuivao da ga uznemirim svojim uasnim vestima. Zbrka umova u tami, potpomognuta parnjakim mesecima, kao da je jo vema isticala njenu razliitost. Nije bilo engleskih aba, cvraka i leganja: ovde je to bilo zujanje, testerasto brujanje, neljudski skladna muzika, kao neke eline lutnje. I mirisi su bili tuinski, to me je jo vie uznemiravalo. "Pa", oglasi se najzad moj gospodar, "uz Boju milost dobili smo ovu prvu bitku. Sad moramo da odluimo ta nam je sledee." "Mislim..." Ser Oven proisti grlo, a onda urno ree: "Ne, plemeniti gospodaru, ne mislim; siguran sam. Bog nam je pomogao protiv nepredvidljive izdaje. Ali On nee biti sa nama ako pokaemo neprikladan ponos. Zadobili smo vredan plen, oruje s kojim bismo kod kue mogli da postignemo velike stvari. Stoga smesta poimo nazad." Ser Roder je ekao bradu. "Ja bih radije ostao ovde", odgovori on, "mada ima mnogo toga dobrog u tome to zbori, prijatelju moj. Uvek se moemo vratiti, poto oslobodimo Svetu zemlju, da satremo ovo avolje gnezdo." "Svagda", klimnu glavom ser Brajan. "Sada smo tako sami, i optereeni enama, decom, starima i stokom. Tako je malo boraca protiv celog cerstva, to je ludo." Ipak, voleo bih da slomijem jo jedno koplje o te Versgore", primeti Alfred Edgarson. "Ovde jo ne zadobih zlato." "Zlato je beskorisno, osim ako ga ne donesemo kui", podseti ga zapovednik Balard. "Vojevati po toploti i u ei Svete zemlje dovoljno je loe. Ovde, ne znamo ak ni koje su biljke otrovne, ili na ta lii zima. Najbolje bi bilo da ve sutra krenemo nazad." Razlee se amor slaganja. Slabano proistih grlo. Branitar i ja upravo bejasmo proveli najneprijatniji sat. "Gospodaru moj..." poeh. "Da? ta je?" Ser Roder se netremice zagleda u mene.

"Gospodaru moj, mislim da ne moemo nai put kui!" "ta?" Svi glasovi kao da zaurlae. Nekolicina ih ak skoi na noge. uo sam i kako ledi Katarina uasnuto uvlai vazduh kroz stisnute zube. Potom sam im objasnio da iz upravljake kule nedostaju versgorke beleke o putu do naeg sunca. Izvrio sam pretragu, preturivi sve ivo da bih ih naao, ali bez uspeha. Unutranjost kule bila je poprilino nagorela, na nekim mestima bila je ak i rastopljena. Samo sam mogao da zakljuim da je zalutali vatreni zrak proao kroz otvor, preao preko ladice koju je nasilno otvorila silina naeg sletanja i sagoreo papire. "Ali, Branitar zna put!" pobuni se Crveni Don. "On je dojedrio njime! Ja u to iscediti iz njega, gospodaru moj." "Ne uri toliko", pokuah da ga smirim. "Nije to kao jedrenje pored obale, gde je svaka oznaka poznata. Postoje nebrojeni milioni zvezda. Na ovom izviakom pohodu krivudali su izmeu njih i traili pogodne planete. Bez brojki koje je kapetan zapisivao dok su plovili, ovek bi itav ivot mogao da provede u potrazi i da ne naleti na nae sunce." "Ali, zar se Branitar ne sea?" zavapi ser Oven. "Da se sea stotina stranica brojeva?" odvratih ja. "Ne, niko to ne moe, a to je utoliko vie istina to Branitar nije bio kapetan tog broda, niti onaj koji je beleio put njihovih lutanja, merio brzinu broda i obavljao ostale navigacijske dunosti; na zarobljenik pre je bio nii plemi koji je vie bio s posadom i radio s demonskim mainama nego..." "Dovoljno." Ser Roder je grickao usne i zurio u zemlju. "Ovo menja stvari. Da... Zar put Krstaa nije bio unapred poznat? Recimo, po nalogu vojvode koji ga je poslao?" "Nije, gospodaru moj", odgovorih ja. "Versgorki izviaki brodovi naprosto idu kamo god njihovi kapetani poele i upuuju se ka bilo kojoj zvezdi koja im se uini da obeava. Sve dok se ne vrate i predaju izvetaj, njihov vojvoda ni ne zna gde su bili."

Zau se sveopti uzdah. To jesu bili ovrsli ljudi, ali ovo je bilo dovoljno da zastrai i Devetoricu Najvrlijih. Ser Roder krutim koracima prie svojoj eni i poloi joj ruku na miicu. "ao mi je, draga moja", promrmlja on. Ona, meutim, okrenu lice od njega.

Ser Oven ustade. Zglavci mu behu pobeleli na ruci kojom je stiskao svoju harfu. "Dakle, dovde ste nas doveli!" uzviknu on. "Do smrti i prokletstva pod nebesima! Jeste li sad zadovoljni?" Ser Roder spusti ruku na balak. "Miruj!" zaurla on. "Svi ste se sloili s mojom zamisli. Niko od vas nije se usprotivio. Niko vas nije terao da poete. Sad svi moramo da delimo ovaj teret, il' nek nam se Bog smiluje!" Mlai vitez zaguna, bunljivo, ali ponovo sede. Naprosto je zapanjujue kako je brzo moj gospodar preao iz oaja u stanje sranosti. Naravno, bila je to maska, koju bee stavio zarad drugih; ali, ipak, koliko je ljudi sposobno za tako neto? Zaista je bio voa kome nema ravnog. Pripisujem to krvi kralja Vilijema Osvajaa, iji se vanbrani unuk oenio nepriznatom kerkom grofa Godfrija, kasnije stavljenog van zakona zbog pljake, i tako ustanovio plemenitu kuu Turnvilovih. "'Ajde, sad", ree baron, s trakom veselja. "Nije sve tako loe. Meutim, moramo da delamo nepokolebljivog srca i doi e i na dan. Setite se, drimo veliki broj zarobljenika, koje moemo da upotrebimo za nagodbu. Ako se ponovo budemo morali boriti, ve smo dokazali da nam ne mogu nita pod bilo kakvim jednakim uslovima. Priznajem da ih je vie i da su vetiji sa ovim kukavikim paklenim orujem. Pa, ta onda? Nee to biti prvi put da dobro voeni hrabri ljudi poraze naizgled jau vojsku. U najgorem sluaju, moemo se povui. Imamo dovoljno nebeskih brodova i moemo da pobegnemo pred poterom u dubine svemira, gde nas ne mogu slediti. Ali, ja sam pre rad da ostanemo ovde, da se lukavo pogaamo, borimo kad je neophodno i ne gubimo veru u Boga. Sigurno je da On, koji je zbog Joue zaustavio Sunce, moe da zbrie milion Versgora, ako Mu je to po volji; Njegova milost vena je. A kada ih sredimo, nateraemo ih da nam nau put do kue i napune brodove zlatom. Kaem vam, ne dajte se! Za slavu Boga, ast Engleske i bogatstvo sviju nas!" Zahvatio ih je, poneo na talasu sopstvenog duha i naterao ih da na kraju zakliku. Okupili su se na kraju na gomilu, s rukama preko njegovih ruku iznad velikog blistavog maa, i zakleli se da ostanu verni dok opasnost ne proe. Sledei sat proao je u udnom iznoenju zamisli - veinom, avaj, beskorisnih, jer Bog retko sprovodi ono to ljudi oekuju. Na kraju, svi su poli na poinak. Ugledao sam svog gospodara kako uzima svoju enu pod ruku da je povede u veliki ator. Obratila mu se, meutim, grubim apatom - nije htela da uje za njegovo protivljenje, ve je stajala tamo javno ga prekorevajui u neprijateljskoj noi. Vei mesec, ve zalazei, bojio ih je hladnom vatrom.

Ramena ser Rodera se opustie. Okrenuo se i polako se udaljio od nje, umotao se u ebe ispod sedla i zaspao u rosnom polju. Bilo je zaista neobino kako je taj izuzetni ovek delovao tako bespomono naspram ene. Dok je tako leao tamo, u njemu je bilo neeg potuenog i vrednog saaljenja. Mislio sam da nam to svima sluti na zlo.

8. U poetku bili smo suvie uzbueni da bismo obraali panju, a posle smo predugo spavali. Ali kad sam se opet probudio i ustanovio da je jo mrak, proverio sam kako se zvezde kreu nasuprot drvea. Ah, kako polako! No je tu trajala mnogo puta due nego na Zemlji. Samo ovo bilo je dovoljno da uzruja na narod. Sama injenica da nismo utekli (jer tada se vie nije moglo skrivati da nas je ovamo dovela izdaja, a ne sopstvena elja) zbunjivala je mnoge. Ali, bar su oekivali da e biti potrebne nedelje da se izvede bilo ta to je baron odluio. "Imajte srca", savetovao sam Crvenog Dona dok je u sivoj izmaglici drhtao sa svojim strelcima. "Nemaju oni nikave arobne moi. Na sastanku Vea zapovednika upozorili su vas na ovo. Oni samo mogu da razgovaraju preko stotina milja i da prelete takve udaljenosti za nekoliko minuta. Tako da im neki begunac stigne do nekog drugog poseda, glas o nama pronee se dalje." "Pa", odvrati Crveni Don, nimalo glupo, "ako to nije arolija, vol'o bi' da znam ta jeste." "Ako i jeste arolija, ne mora je se bojati", primetih ja, "jer crna magija nita ne vredi protiv dobrih hriana. Meutim, ponovo ti kaem, ovo su obine vetine mehaniara i vojnih majstora." "A one pomau protiv d-d-dobrih hriana!" promuca jedan strelac. Don ga unu da zauti, dok sam ja proklinjao svoj brljivi jezik. U toj bledoj, varljivoj svetlosti, mogli smo da primetimo kako se nad nama nadnosi mnotvo brodova; neki od njih bili su veliki kao na skreni Krsta. Kolena su mi klecala pod mantijom. Naravno, svi smo bili pod zastorom sile manjeg utvrenja, koji nije bio iskljuen. Nai topnici ve behu ustanovili da upravljaki ureaji na ovdanjim vatrenim topovima nisu nita tei od onih na svemirskom brodu i ve su bili spremni da pucaju. Meutim, ja sam znao da nemamo istinsku odbranu. Mogla je da bude ispaljena jedan od onih posebno monih razornih granata, o kojima bejah poneto nauo. Ili bi Versgori mogli da napadnu sa tla i savladaju nas pukom brojnou.

Ipak, ti brodovi samo su lebdeli, u potpunoj tiini, pod nepoznatim zvezdama. Kada su, na kraju, prvi bledi zraci zore pokuljali s njihovih bokova, ostavio sam strelce i kroz travu mokru od rose poao ka konjici. Ser Roder bio je ve u sedlu i zurio u nebesa. Bio je naoruan do zuba, sa kacigom o pregibu lakta, i s njegovog lica nije se moglo proitati koliko je malo bio u prilici da odspava. "Dobro jutro, brate Parvuse", dobaci mi on. "Bila je to duga tama." Ser Oven, jaui u blizini, ovlai usne. Bio je bled; njegove oi sa dugim trepavicama behu utonule su u tamne vee. "Nijedna zimska no u Engleskoj nikada nije toliko dugo trajala", ree on i prekrsti se. "Zato e i dan biti dui", primeti ser Roder. Gotovo se inilo da je veseo, sada kad je morao da se bavi neprijateljima, a ne jogunastim enama. Glas ser Ovena praskao je kao suve granice. "Zato ne napadaju?" mumlao je. "Zato samo ekaju tamo gore?" "To bi trebalo da je oigledno. Mislio sam da ne treba ni da pominjem", odvrati ser Roder. "Zar nemaju dobar razlog da nas se boje?" "ta?" umeah se ja. "Ono, sire, mi naravno jesmo Englezi. Pa ipak..." Pogled mi poe nazad, preko nekoliko jadnih atora oko zidova tvrave, preko pocepanih, garavih vojnika, preko uurenih ena i stare gospode, dece koja su cvilela, preko goveda, svinja, ovaca, ivine, koju su pazili kmetovi, stalno psujui, preko lonaca u kojima je kljuala zobena kaa za doruak... "Ipak, gospodaru moj", zavrih najzad, "u ovom trenutku vie liimo na Francuze." Baron se iroko osmehnu. "ta oni znaju o Francuzima i Englezima? Ali, kad smo ve kod toga, moj otac bio je kod Banokburna, gde je aica dronjavih kotskih kopljanika slomila kavaleriju kralja Edvarda II. Sve to Versgori sada znaju o nama jeste da smo iznenada doli niotkud i - ako su Branitarova hvalisanja istinita - uinili ono to nijedan njihov protivnik nikada nije postigao: zauzeli jedno od njihovih uporita! Zar to tebe ne bi zabrinulo, da si ti neki njihov visoki vojskovoa?" Buan smeh koji se proneo kroz konjanike proirio se na peake, sve dok nije potresao sav logor. Video sam kako su neprijateljski zarobljenici zadrhtali i jo se vie zbili kada je taj vuji zov stigao do njih. Kada je sunce izilo, nekoliko versgorkih amaca sletelo je, krajnje lagano i paljivo, na otprilike jednu milju udaljenosti. Mi nismo pucali, tako da su se ohrabrili i pustili napolje ljude koji odmah na polju poee da grade nekakvu maineriju. "Zar ete im dopustiti da nam pod nosom sagrade zamak?" povika Tomas Bulard.

"Manje je izgleda da e nas napasti ako se budu oseali bezbednije", odgovori baron. "elim da im bude jasno da smo namerni da pregovaramo." Osmeh mu je, meutim, bio kiseo. "Setite se, prijatelji, sada su nai jezici nae najbolje oruje." Uskoro su Versgori spustili puno brodova u krug - nalik na one kamenove kod Stounhenda, koje su divovi dizali u Engleskoj pre Potopa - da obrazuju logor ograen jezovitim slabanim svetlucanjem zaslona sile, naikan pokretnim topovima i natkriven lebdeim ratnim brodovima. Tek kada je to bilo gotovo, poslali su glasonou. Zdepasta osoba, krupnim koracima dovoljno je smelo gazila preko livada, iako poprilino svesna da je svakog asa moemo skinuti. Njena metalasta odea zaslepljujue je bljetala na jutarnjem suncu, ali smo ipak mogli razabrati da su joj ruke prazne. Ser Roder lino pojaha napred, dok sam ga, na enskom jahaem konju, davei se oenaima, sledio ja. Versgor malo ustuknu kada se nad njega nadnese crni pastuv sa gvozdenom kulom na leima. Ubrzo potom, meutim, doe do daha i ree: "Ako se budete dobro ponaali, neu vas unititi tokom ove kratke rasprave." Ser Roder se, meutim, samo nasmeja kad sam mu ove rei mucajui preveo. "Reci ti njemu", naloi mi on, "da u za uzvrat zauzdati svoje line munje, mada su one tako mone da ne mogu da se zakunem da se nee oteti i razruiti njegov logor... ako se bude kretao suvie naglo." "Ali, vi nemate takve munje, sire", pobunih se ja. "Nije asno tvrditi da ih imate." "Verno e preneti moje rei, mirnog lica, brate Parvuse", dobaci mi on, "ili e otkriti neto o gromovima." Posluao sam. U onome to sledi neu, kao i obino, beleiti tekoe prevoenja. Moj versgorki renik bio je ogranien, a usuujem se da kaem da mi je i gramatika bila smena. U svim dogaajima ja sam bio samo pergament po kome su ovi monici pisali, brisali i opet pisali. I pre nego to je istekao taj sat, oseao sam se kao palimpsest. Oh, ta sam sve morao da kaem! Od svih ljudi ja najvie potujem tog smelog i blagog viteza ser Rodera od Turnevila. Pa ipak, on je sa napadnom ushienou govorio o svom engleskom posedu - malom, istina, koji zauzima samo tri planete - i o tome kako je sam odbranio Ronsvo od etiri miliona pagana, i kako je, na rizik, k'o od ale zauzeo Konstantinopolj, i o vremenu kada je kao gost, na poziv svog domaina, boravio u Francuskoj da obavi droit de seigneur <Droit de seigneru ili ius primae noctae (pravo prve noi). Tokom Srednjeg veka plemii su imali zakonsko pravo da sa nevestama svojih kmetova provedu prvu branu no. (Prev.)> nad oko dve stotine seljanica koje su se udavale u jedan isti dan - i tako

dalje, i tome slino - i od njegovih sam se rei izistinski zagrcnuo, premda sam u dvorske romanse bio upuen koliko i u ivote svetaca. Moja jedina uteha bila je da je samo malen broj ovih bestidnih lai prolazilo kroz moju jeziku nespretnost, te je glasonoa razumeo samo (posle nekoliko pokuaja da na nas ostavi utisak) da je pred njim osoba koja moe da ga u hvalisanju pobedi kad god ushtedne. Stoga se u ime svog gospodara sloio da e biti mira dok se stvari ne rasprave u sklonitu koje e se podii na sredini izmeu dva logora. Svaka strana trebalo je, tano u podne, da poalje jednak broj nenaoruanih ljudi. Dok primirje traje, nijedan brod nee smeti da leti u vidokrugu oba logora. "Tako!" veselo uzviknu ser Roder dok smo kaskali nazad. "Nisam bio lo, zar ne?" "K-k-k-k", zakrkljah ja. On uspori korak i ja ponovo pokuah. "Zaista, sire, sveti ore - ili, bojim se, verovatnije, sveti Dismas, zatitnik lopova - mora da vam je sve vreme stajao za leima. Pa ipak..." "Da?" podstae me on. "Ne boj se da iznese svoje misli, brate Parvuse." Potom dodade, sa ljubaznou koju nikako nisam zasluivao: "Pokatkad, zaista, mislim da na tim svojim mravim ramenima ima vie glave nego svi moji zapovednici zajedno." "Pa, gospodaru moj", odvaih se da lanem, "na neko vreme ste im skrenuli panju. Kao to ste predvideli, oprezni su dok nas prouavaju. Pa ipak, ne moemo se ba nadati da emo ih moi dugo varati. Oni su ve vekovima osvajaka rasa. Tokom ivota u mnogo razliitih kolonija sreli su se sa svakakvim neobinim svatima. Zar na osnovu malog broja nas, naeg prastarog oruja i nemanja sopstvenih svemirskih brodova, nee spoznati istinu i napasti nas monom silom?" Usne mu se suzie i on pogleda prema velikom atoru koji je bio dom njegovoj gospi i deci. "Naravno", sloi se on. "Samo mi je stalo da im odmah ne padnemo aka." "A ta onda?" pritisnuh ga. "Ne znam." On se naglo okrenu prema meni, odjednom ljut kao soko koji se obruava. "'Al' to je moja tajna, je l' ti jasno? Kaem ti je kao ispovest. Nek' procuri napolje, nek' moj narod sazna kako sam zbunjen i bez plana... i svi smo gotovi." Klimnuo sam glavom. Ser Roder obode konja i ugalopira u logor, derui se kao dete.

9.

Tokom dugog ekanja da Tariksan dostigne zenit, moj gospodar sazvao je zapovednike na veanje. Sto na nogarama bio je postavljen ispred sredinje zgrade i svi smo posedali oko njega. "Bojom milou", ser Roder, "poteeni smo na neko vreme. Primetiete da sam ak uspeo da ih navedem da spuste sve brodove. Boriu se da dobijem to je mogue vie vremena, i to vreme moramo da iskoristimo na najbolji nain. Najpre, moramo da ojaamo odbranu. Takoe, proeljaemo ovo utvrenje, posebno da bismo nali karte, knjige i ostale izvore obavetenja. Oni nai ljudi koji su iole veti u mehanici moraju da proue i isprobaju sve maine koju naemo, da bismo nauili kako da podignemo zaslone sile, da letimo i u svakom drugom pogledu budemo ravni s naim neprijateljima. Ali, sve ovo se mora obaviti u tajnosti, na mestima skrivenim od njihovih oiju. Jer, ako im poe za rukom da saznaju da nita ne znamo o takvim alatima..." On se nasmeja i prevue prstom preko grla. Dobri otac Simon, njegov kapelan, malice pozelene. "Morate li?" upita on slabanim glasom. Ser Roder mu potvrdno klimnu glavom. "I za vas imam posao. Brat Parvus e nam biti potreban da mi tumai versgorki. Ali, imamo i jednog zarobljenika, Branitara, koji govori latinski..." "Ne bih tako rekao, sire", upadoh mu u re. "Njegove deklinacije su grozne, a ono to ini snepravilnim reima ne moe se opisati u pristojnom drutvu." "Bez obzira na to, sve dok dovoljno ne savlada engleski, bie potrebno da jedan svetenik razgovara s njim. Vidite, on e morati da objasni sve ono to nee biti u stanju da shvate oni koji budu prouavali zaplenjene maine - a morae i da poslui kao prevodilac svakom versgorkom zatvoreniku koga se odluimo da ispitamo." "Da, ali da li e to hteti?" upita otac Simon. "On vam je jedan zadrti paganin, sine moj, ako uopte ima duu. Ma, pre samo nekoliko dana, na brodu, u nadi da u ublaiti njegovo tvrdo srce, stajao sam u njegovoj eliji i glasno itao rodoslovlje od Adama do Noja, i jedva da sam preao polovinu kada sam primetio da je zaspao!" "Neka ga dovedu 'amo", zapovedi moj gospodar. "I, takoe, naite Jednookog Huberta i recite mu da doe sa svim regalijama." Dok smo ekali, priajui priguenim glasom, Alfred Edgarson primeti da samo sedim i utim. "ta je sad, brate Parvuse", zagrme on, "ta te dere? Ja bi' rek'o da nema mnogo toga to bi tebe muilo, boji ovee. ak i mi ostali, ako se dobro budemo drali, nema ega da plaimo, sem malo znojenja u istilitu. A onda emo se pridruiti svetom Mihajlu na strai pred nebeskim zidovima. Nije l' tako?" Nisam bio voljan da ih obeshrabrim izraavanjem onoga to mi je palo na pamet, ali poto su stali navaljivati, odluih da im kaem.

"Avaj, dobri ljudi, zlo se ve moda sruilo na nas." "Zar?" zalaja ser Brajan Fic-Vilijem. "A ta to? Nemoj samo da sedi tuna i da slini!" "Na putu 'amo nismo mogli da pratimo vreme", proaptah ja. "Peani satovi suvie su netani, a otkad stigosmo na ovo avolje mesto zaboravili smo ak i da ih okreemo. Koliko je ovde dug dan? Koliko je sada sati na naoj Zemlji?" Svi stadoe uzdisati i pogledati jedan drugog izbeenih oiju. "Kada je nedelja?" povikah. "Recite mi datum Boia? Kako emo znati kad je uskrnji post, kad ova dva meseca ovde izvode ples zbunjivanja?" Tomas Balard zagnjuri lice u ake. "Upropaeni smo!" Ser Roder ustade. "Nismo!" dreknu on uno. "Ja nisam svetenik, pa ak ni neto naroito poboan. Ali, zar sam na Gospod nije rekao da je sabat stvoren za oveka a ne ovek za sabat?" Otac Simon sumnjiavo ga je posmatrao. "Ja mogu da dam oprost pod posebnim okolnostima", sloi se on, "ali nisam ba siguran dokle mogu da protegnem te moi." "Meni se ovo nita ne svia", promrmlja Balard. "Ja bi' rek'o da je ovo znak da nam je Bog okrenuo lea, uskraujui nam obavezno vreme za svetkovine i rtve." Ser Roder pocrvene. Stajao je jo jedan tren, gledajui kako hrabrost curi iz ljudi kao vino iz polomljenog pehara. A onda se smiri, glasno se nasmeja i uzviknu: "Zar na Gospod nije zapovedio svojim sledbenicima da idu dokle god uzmognu, pronosei Njegovu re, a da e On uvek biti s njima? Ali, ne razbacujmo se navodima iz Svetog pisma. Moda nam ovi gresi i nisu tako teki. Pa, ako i jesu, ovek ni u tom sluaju ne bi trebalo da sebe samo osuuje, ve i da se trudi da se popravi. Ponudiemo vredne poklone za iskupljenje. A da bismo mogli da tako neto uinimo... pa, zar nemamo pred sobom itavo versgorko carstvo, da ga stiemo da se otkupe sve dok im ne iskoe one njihove ute oi? To dokazuje da nam je sam Bog naloio da vodimo ovaj rat!" On potee ma, zaslepljujue blistav na dnevnoj svetlosti, i postavi ga ispred sebe, balakom navie. "Ovim, mojim vitekim peatom i grbom, koji je takoe znak Krsta, zaklinjem se da u voditi borbu u slavu Boga!" On hitnu oruje, tako da se u vrelom vazduhu zavrtelo, svetlucajui, i ponovo ga uhvati i zamahnu tako da je zapitalo. "Boriu se ovim seivom!" Ljudi ga podrae, ali ne s preteranim oduevljenjem. Samo je mrzovoljni Balard oklevao. Ser Roder se sae do tog svog zapovednika i ja zauh kako je

proitao: "Nepobitan dokaz moga razmiljanja je da u svakoga ko se dalje bude sporio pretvoriti u meso za pse." U stvari, osetio sam da je moj gospodar na svoj grubi nain dosegao istinu. U slobodno vreme, da bih se uverio, prebaciu njegovu logiku u odgovarajui silogistiki oblik; meutim, u meuvremenu, bio sam istinski obodren, a ni ostali bar nisu bili obeshrabreni. Tada straar dovede Branitara, koji je stajao i besno zurio u nas. "Dobar dan", blago mu se obrati ser Roder, mojim posrdstvom. "elimo da ispitate zatvorenike i uputite nas kako da izuimo zaplenjene maine." Versgor se isprsi, ratniki ponosno. "uvajte dah", lanu on. "Pogubite me i svrite s tim. Jednom sam pogreno ocenio vae sposobnosti i to je mnogo mojih ljudi stajalo ivota. Neu ih i dalje izdavati." Ser Roder klimnu glavom. "Oekivao sam takav odgovor", ree on. "ta je sa Jednookim Hubertom?" "Ovde sam, sire, ovde sam, evo dobrog starog Huberta". I baronov delat dohrama, nametajui svoju kukuljicu. Imao je sekiru zataknutu ispod jedne koate ruke, a oko grbe bio mu je smotan konopac s omom. "Samo sam lut'o naokolo, sire, i brao cvee za moje najmlae unue, sire. Znate je, ona devojica sa zlatnim uvojcima, to voli krasuljke vie od svega na svetu. Nad'o sam se da u da joj naem neki od ovi' paganski' cvetova koji bi mog'o da je podseti na nae drage linkolnajrske krasuljke, pa da zajedno napravimo venac..." "Imam pos'o za tebe", prekinu ga ser Roder. "Ah, da, sire, da, da, bie." Jedno jedino starevo sluzavo oko zatrepta pri tom; on obrisa ruke i zakikota se. "Ah, fala vam, sire! Nije da sam ja 'teo da se bunim, to ne lii na starog Huberta, a on zna di mu je mesto, on koji je sluio oveka i deaka, i njegovog oca, i dedu pre njega, i bio delat plemenitim Turnevilovim. Ne, sire, ja znam di mi je mesto i drim ga se, kako nalae i Sveto pismo. Ali, tako mi Boga, zbog vas je jadni stari Hubert sve ove godine bio besposlen. A va otac, sire, ser Rejmond - zvali smo ga Rejmond Crvenoruki - e, to vam je bio ovek koji je cenio vetinu! Mada se seam i njegovog oca, vaeg plemenitog dede, gospodaru moj, starog Nevila Rip-Talona, o ijoj pravdi se nairoko prialo. U njegovo vreme, narod je znao svoje mesto i plemii su mogli da dobiju pristojnog slugu za pristojne pare, a ne k'o sad, kad ih puate s globom ili moda jednim danom u okovima. Ma, to je sramota..." "Dosta", uzviknu ser Roder. "Ovaj plavoliki je tvrdoglav. Moe li da ga urazumi?" "Moem, sire! Moem, moem, moem!" Hubert je sisao bezube desni uz isto i jednostavno ushienje, a potom stade obilaziti naeg ukoenog zarobljenika,

prouavajui ga iz svih uglova. "E, pa, sire, ovo je druga stvar, ovo je k'o u dobrim starim danima, da, da, da. Neka nebesa blagoslove mog dobrog, dragog gospodara! Sad, naravno, pon'o sam samo malo opreme, par vijaka za paleve, kljeta, i tak'ih stvari, al' mi nee dugo trebati da sklepam lestve za muenje. A moda moemo da naemo i neki fin kotli ulja. Uvek kaem, sire, da u hladne sumorne dane nema nieg prijatnijeg od usijane posude za eravicu i lepog, vrelog kotlia ulja. Mislim na svog dragog taticu i suze mi navru na oi, da, sire, tako je to. Da vidimo, da vidimo, tam-ti-tam- ti-tam." I on poe da konopcem premerava Branitara. Versgor ustuknu. Ono malo engleskog to je natucao bilo mu je dovoljno da shvati tok razgovora. "Ne smete!" dreknu on. "Nijedan civilizovan narod nikada..." "Sad da ti vidim ruku, ako nema nita protim." Hubert izvue vijak za paleve iz vreice i stavi ga pored plavih prstiju. "Da, da, e da pae k'o saliveno." On potom otpakova i niz noia. "Sumer is icumen in", stade on pevuiti, "thude sing cucu." Branitar proguta knedlu. "Ali, vi niste civilizovani", primeti on slabanim glasom. "Dobro, uradiu to, prokleti bili", dodade on jedva suzdravajui bes i reei. "oporu zveri! Kada vas moji ljudi razbiju, doi e red i na mene!" "Spremni smo i na to", dobacih mu. Ser Roder je blistao. Ali, iznenada, lice mu se opet snudi. Stari, gluvi delat jo je petljao oko svoje opreme. "Brate Parvuse", ree moj gospodar, "hoe li... moe li... da prenese zarobljenikovu odluku Hubertu? Priznajem da nemam srca da mu kaem da od svega nee biti nita." Uteio sam starog momka reima da e Branitar, ako ga uhvatimo da lae, ili da na bilo koji nain izvrdava da nam iskreno pomae, biti kanjen. Posle toga veselo je odskakutao da sagradi lestve za muenje. Branitarevom uvaru, opet, rekao sam da se pobrine da Versgor vidi rezutat Hubertovog rada.

10. Najzad je dolo vreme i za sastanak. Poto je najvei broj njegovih vanih sledbenika bio zauzet prouavanjem neprijateljskog materijala, ser Roder je popunio broj time to je poveo njihove dame, odevene u najbolje haljine koje su imale. Osim njih, njega i mene pratilo je samo nekoliko nenaoruanih konjanika u pozajmljenoj, potpunoj vitekoj dvorskoj opremi. Dok su jahali preko polja ka toj graevini nalik na pergolu koju, izmeu dva logora, jedna versgorka maina bee od nekog blistavog biserkastog materijala podigla za samo sat vremena, ser Roder je se obrati svojoj supruzi:

"Da sam ikako mogao, ne bih te dovodio u ovakvu opasnost. Meutim, naprosto moramo da na njih ostavimo utisak naom moi i bogatstovom." Njeno lice, meutim, ostalo je kameno, okrenuto od njega prema beskrajnim, zlokobnim stubovima prizemljenih brodova. "Nee mi ovde biti nita opasnije, gospodaru moj, nego mojoj deci tamo pozadi u atoru." "Za ime Boga!" zavapi on. "Pogreio sam. Trebalo je da taj prokleti brod ostavim na miru i da dojavim kralju. Ali, hoe li mi to itavog ivota nabijati na nos?" "Zahvaljujui tvojoj greci, to nee biti dugo", odvrati ona pretrivo. On se uvredi. "Na venanju si se zaklela..." "O, da. Ali, zar se nisam drala zakletve? Zar sam ikada bila neposluna?" Obrazi joj se behu zaarili. "Ali, samo Bog moe da upravlja mojim oseanjima." "Vie ti neu praviti nevolje", promuklo joj dobaci on. Ovo nisam uo svojim uima. Jahali su ispred svih nas. Vetar je vijorio njihove grimizne platove, perjanicu na njegovoj kapi i koprene na njenom zaobljenom ukrasu na glavi; slika savrenog viteza i njegove voljene. Tako sam eto, ovde zapisao, sa tekim slutnjama, u svetlosti zle sree koja je usledila. Budui plemenite krvi, ledi Katarina je pazila na svoje ponaanje. Kada smo se okupili na zbornom mestu, njene nene crte lica pokazivale su samo hladan prezir, upuen zajednikom neprijatelju. Uzela je ser Rodera za ruku i sjahala maje skladno. On je, meutim, daleko nespretnije povede napred, uasno namrgoen. U zastrtoj pergoli nalazio se okrugli sto, ukruen nekom vrstom postavljenih klupa. Versgorki vrhovnici behu zauzeli jednu polovinu; njihova plava lica sa izduenim gubicama bila su nam neitljiva, ali su im oi nervozno svetlucale. Nosili su tunike od metalne mree sa bronzanim inovima. U svili i krznu, zlatnim lancima, nojevim perjanicama, kordovanskim dugim arapama, razrezanim i naduvanim rukavima, cipelama sa povijenim vrhom, Englezi su izgledali kao paunovi u kokoinjcu. Zapazio sam da su se tuinci zgranuli. Suprotstavljena jednostavnost moje svetenike odede jo ih je vie uznemirila. Skupio sam ruke, stojei, i rekao na versgorkom: "Za uspeh ovih pregovora, kao i za potpisivanje mira, dopustite mi da oitam jedan Oena." "Jedan - ta?" upita voa neprijatelja. Bio je malo gojazan, ali ponosnog dranja i vrstog lica.

"Tiina, molim." Ja bih im objasnio, ali njihov odvratni jezik, kako izgleda, nije imao ni jednu re za molitvu; ve ranije se o tom bejah obavestio kod Branitara. "Pater noster, qui est in coelis", poeh ja, dok ostali Englezi klekoe pored mene. uo sam kako jedan Versgor mrmlja: "Vidite, rekao sam da su to varvari. To je neki sujeverni obred." "Nisam ba tako ubeem u to", sumnjiavo odvrati njegov voa. "I airi sa Bode imaju nekakve obrasce za psiholoko usavravanje. Viao sam kako privremeno udvostruuju svoju snagu, ili spreavaju da rana krvari, ili danima ne spavaju. Upravljanje unutranjim organima putem nervnog sistema... I uprkos svoj naoj propagandi protiv njih, svi znate da airi poznaju nauku koliko i mi. Lako sam mogao da ujem ove potajne razmene misli, pa ipak, oni kao da nisu bili svesni da sam ja toga svestan. Setio sam se tada da je i Branitar delovao kao da je malo nagluv. Oigledno su ui svih Versgora slabije nego ljudske. Kasnije sam nauio da je to zbog toga to njihova matina planeta ima gui vazduh od Zemlje, zarad ega su zvuke uli glasnije. Ovde, na Tariksanu, sa vazduhom otprilike kao u Engleskoj, morali su da podiu glas da bi se uli. Tada sam sa zahvalnou prihvatio taj Boji dar, ne zastavi da se zapitam zbog ega je to tako; nisam smatrao potrebnim da na to upozorim neprijatelja. "Amen", zavrio sam i svi posedasmo za sto. Ser Roder prrostreli neprijateljskog komandanta hladnim, sivim oima. "Imam li posla s osobom odgovarajueg poloaja?" upita on. Ja prevedoh. "ta misli pod 'poloajem'?" hteo je da zna glaveina Versgora. "Ja sam upravitelj ove planete, a ovo su vodei oficiri njenih snaga bezbednosti." "On misli", odgovorio sam, "da li ste dovoljno dostojnog porekla da se nee osramotiti to s vama ima posla?" Delovali su jo zbunjenije. Objasnio sam pojam plemenitog porekla to sam bolje mogao, to je, zbog mog skromnog renika bilo prilino loe. Pretresali smo to neko vreme pre nego to je jedan od tuinaca rekao svom gospodaru: "Verujem da sam shvatio, grathe Huruga. Ako bolje od nas poznaju vetinu ukrtanja, da bi se dobile odreene osobine..." Mnoge meni nove rei moram sada da iznesem vie po smislu. "...moda su je primenili na sebe. Moda je itava njihova civilizacija ustrojena kao vojna sila, kojom komanduju ova posebno odgojena superbia." On kao da zadrhata na samu tu pomisao. "Naravno, smatrtali bi da gube vreme razgovarajui sa bilo kojim manje inteligentnim stvorenjima." Jedan drugi oficir na to uskliknu: "Pa to je fantastino! Tokom svih naih istraivanja, nikad jo nismo otkrili..."

"Do sada smo dotakli samo maleni deo Galaktikog Puta", primeti gospodar Huruga. "Sve dok ne dobijemo vie obavetenja, ne smemo se drznuti da pretpostavimo da su ita gori nego to tvrde da jesu." Sedei i sluajui sve to, za ta su oni verovali da je bilo izgovorenom apatom, blagodario sam im svojim svojim najzagonetnijim osmehom. Upravitelj mi se najzad obrati: "Nae carstvo nema nepromenljivih poloaja; svakoj osobi odreuje se mesto prema njenim zaslugama. Ja, Huruga, imam najveu vlast na Tariksanu" "Onda mogu da imam posla s vama sve dok glas ne stigne do vaeg cara", odvrati ser Roder, sluei se mnome kao posrednikom. Imao sam nevolja s reju 'car'. U stvari, versgorka vlast nije nalikovala na nau kod kue. Najbogatije, najvanije osobe prebivale su na svojim beskrajnim posedima, sa svitom plavolikih najamnika. Optili su preko dalekogovornika i poseivali se hitrim vazdunim ili svemirskim brodovima. Pored toga, bile su tu i druge klase, koje sam ve negde pomenuo, kao to su ratnici, trgovci i politiari. Ali, niko roenjem nije dobijao svoje mesto. Po zakonu, svi su bili jednaki, svi su bili slobodni da se svim silama bore za novac ili mesto u zajednici. U stvari, bili su ak napustili i samu zamisao o porodici. Nijedan Versgor nije imao prezime, ve broj pod kojim je bio ubeleen u Sredinjoj Arhivi. Muki i enskinje retko su kad iveli zajedno vie od nekoliko godina. Deca su rano odlazila u kole, gde bi boravila dok ne odrastu, budui da su ih njihovi roditelji pre smatrali teretom nego blagoslovom. Pa ipak je ovo carstvo, po teoriji republika slobodnjaka, u praksi bila gora tiranija od bilo ega to je znano oveanstvu, ak i od neslavnih dana Nerona. Versgori nisu oseali nikakvu posebnu privrenost za mesto roenja; nisu priznavali nikakve bliske roake ili poslovne veze. Kao rezultat toga, svaka jedinka nije imala nikoga ko bi stajao izmeu nje i svemone sredinje vlade. U Engleskoj, kada je kralj Don postao suvie osoran, sukobio se i sa prastarim zakonom i sa ustanovljenim lokalnim interesima; pa su ga baroni zauzdali i tako dopisali re-dve o slobodi za sve Engleze. Versgori su bili rasa ulizica, nesposobni da se pobune protiv bilo kog sumnjive odluke nadreenog. 'Mesto prema zaslugama' znailo je samo 'napredovanje prema neijoj korisnosti carskim poslanicima'. Ali, udaljujem se od teme; loa navika zbog koje je moj nadbiskup esto bio prinuen da me prekoreva. Vraam se, zato, tom danu na sedefastom mestu, kada je Huruga okrenuo prema nama svoje uasne oi i rekao: "Izgleda da kod vas postoje dva varijeteta. Dve vrste?" "Ne", ispravi ga jedan od njegovih oficira. "Dva pola, siguran sam. Oigledno su sisari."

"Ah, da." Huruga stade zuriti u halje preko puta stola, nisko krojene na savremen nain. "Toliko vidim." Kada sam ovo preneo ser Roderu, on mi naloi: "Reci im da u sluaju da postanu znatieljni, nae ene barataju maevima rame uz rame s mukarcima." "Ah." Huruga se okomi na mene. "Ta re ma. Mislite li na oruje za seenje?" Nisam imao vremena da zatraim savet od gospodara. U sebi sam se molio da ostanem miran, i stoga sam odgovorio: "Da. Primetili ste ih na naim ljudima u logoru. Mislimo da je to najbolje oruje u borbi licem u lice. Pitajte bilo kog preivelog iz garnizona Ganturat. "Mmm... da." Jedan od Versgora delovao je mrko. "Mi smo vekovima zanemarivali taktiku borbe izbliza. Izgledalo je da nema potrebe za njom. Ipak, seam se jedne od naih nezvaninih bitaka sa airima. Bilo je to tamo daleko na Ulozu IV, gde su pogano koristili duge noeve." "U posebne svrhe... da, da." Huruga se namrti. "Meutim, ostaje injenica da se ovi zavojevai epure unaokolo na ivim ivotinjama..." "Kojima nije potrebno gorivo, grathe, osim biljaka." "Ali, koje ne mogu da izdre toplotni zrak ili zrno. Oni mau orujima iz preistorije. Nisu doli u sopstvenim brodovima, ve u jednom od naih..." Prekinuvi mrmoljenje, on zalaja na mene: "Vidi ovako! Dovoljno sam odlagao. Prepustite se naem sudu, ili emo vas unititi." Preveo sam. "Zasloni sile tite nas od vaih plamenih oruja", odvrati ser Roder. "Ako elite da napadnete sa zemlje, prirediemo vam doek." Huruga postade gotovo ljubiast. "Zamiljate li vi to da e zasloni sile zaustaviti rasprskavajuu granatu?" zaurla on. "Ma, mogli bismo da ispalimo jednu jedinu, pustimo je da se rasprsne unutar vaeg polja i zbriemo vas do poslednjeg." Ser Roder se, meutim, manje prenerazio od mene. "Ve smo uli glasine o takvom rasprskavajuem oruju", ree mi on. "Naravno, pokuava da nas zaplai priom da e jedan hitac biti dovoljan. Nijedan brod ne bi mogao da podigne toliku gomilu baruta. Zar misli da sam neznalica, spremna da poveruje u svaku budalatinu? Ipak, cenim da moe da ispali mnogo rasprskavajuih bombi na na logor." "Pa, ta da mu kaem?" uplaeno ga upitah.

Baronove oi zasjae. "Prenesi ovo vrlo tano, brate Parvuse: 'Mi zauzdavamo nau artiljeriju te vrste jer elimo da pregovaramo sa vama, a ne samo da vas pobijemo. Meutim, ako ste ba uporni u elji da nas bombardujete, molim vas da ponete. Naa odbrana e vam pomrsiti raune. Imajte u vidu, ipak, da neemo drati nae versgorke zarobljenike unutar te odbrane!" Video sam da ih je ova pretnja potresla. ak ni ovi tvrdokoci nisu bili radi da svesno pobiju stotine svojih ljudi. Nije da e ih ovi taoci veno spreavati; ali, bilo je to cenkanje, koje bi moglo da nam pomogne da dobijemo na vremenu. Ipak, pitao sam se kako bi uopte mogli da upotrebimo to vreme, da pripremimo nae due za smrt. "E pa, sad", huknu Huruga, "nisam mislio da sam nespreman da vas sasluam. Jo nam niste rekli zato ste prispeli na ovako neprikladan, niim izazvan nain?" "Vi ste ste nas prvi napali, nas koji vam nita nismo uinili naao", odgovori ser Roder. "U Engleskoj, mi psu ne dozvoljavamo da nas ujede vie od jednom. Moj kralj me je otpravio da vam oitam lekciju." "U jednom brodu?" upita Huruga. " ak ne ni u vaem?" "Ne volim da nosim vie nego to je neophodno", odgovori ser Roder. "Zarad rasprave samo, kakvi su vai zahtevi?" nastavi Huruga. "Vae carsvo mora se pokoriti naem monom gospodaru Engleske, Irske, Velsa i Francuske", ni ne trepnuvi ispali moj gospodar. "Dajte, budimo ozbiljni", ree Huruga. "Ozbiljan sam koliko mi to ast dozvoljava", odgovori ser Roder. "Ali, da bih vas potedeo daljeg prolivanja krvi, spreman sam da se suoim sa bilo kojim vaim junakom, sa bilo kojim orujem, da bismo jednom borbom reili stvar. I nek Bog odbrani pravednog!" "Jeste li svi vi pobegli iz neke ludnice?" upita Huruga. "Razmotrite svoj poloaj", posavetova ga vitez. "Iznenada smo vas otkrili, pagansku silu, s vetinom i orujem slinim naim, mada slabijim. Vi nam moete nauditi u odreenoj meri, pljakati nae brodove i napadati planete koje ne drimo pod budnom paskom. To bi neminovno dovelo do vaeg istrebljenja; ali, mi smo odv milosrdni da bismo uivali u tome. Jedina razumna stvar je prihvatiti va iskaz potovanja." "I vi iskreno oekujete da...", poe Huruga, "da aica stvorenja, posaena na ivotinje, maui maevima... bla-bla-bla-bla..."

Zatim stupi u razgovor sa svojim oficirima. "Ovaj prokleti problem s prevoenjem!" kukao je. "Nikad nisam siguran da li ih dobro razumem. Pretpostavljam da bi mogli da budu kaznena ekspedicija. Iz razloga vojne tajne, moglo bi da se desi da su upotrebili jedan od naih brodova i da svoje najmonije oruje dre u rezervi. To, naravno, nema smisla. Ali, nema ni smisla ni da varvari hladnokrvno kau najmonijoj sili u poznatoj vaseljeni da se potine njihovoj vlasti. Osim ako to nije puko razmetanje. Ali, mi moda potpuno pogreno razumemo njihove zahteve... i stoga ih loe procenjujemo, moda na nau ozbiljnu tetu. Ima li neko neku ideju?" U meuvremenu sam rekao ser Roderu: "Valjda ne mislite ozbiljno, gospodaru moj?" Ni ledi Katarina nije mogla odoleti da ne primeEti: "Bi on." "Jok", zavrte baron glavom. "Naravno da ne mislim. ta bi kralj Edvard s gomilom neposlunih plavolikih? Dosta mu je i Iraca. Jok, nadam se samo da izvuem cenu. Ako bih mogao da od njih izvuem neke garancije da e ostaviti Zemlju na miru... i moda nekol'ko kovega zlata za nas..." "I da nas odvedu do kue", dodadoh natmureno. "O toj muci emo kasnije razmiljati", procedi on. "Sad nije vreme. Sigurno ne smemo da priznamo neprijatelju da smo zalutali." Haruga se opet okrenu prema nama. "Morate shvatiti da je va zahtev protivan zdravom razumu", ree on. "Ipak, ako moete da pokaete da je vae carstvo vredno muke, naem caru bie drago da primi jednog njegovog ambasadora." Ser Roder, meutim, samo zevnu i lenjo odgovori, sluei se mnome: "Potedite se poruge. Moj monarh e moda primiti vaeg emisara, ako ta osoba primi istinsku veru." "ta je ta vera?" upita Huruga, budui da sam opet morao da upotrebim englesku re. "Istinsko verovanje, naravno", odgovorih ja. "injenice o Njemu koji je izvor sve mudrosti i pravinosti, i kome se smerno molimo da nas vodi." "O emu on to sada brblja, grathe?" promrmlja jedan od oficira. "Ne znam", odvrati Huruga apatom. "Moda su ovi, ovaj, Englezi, ustanovili neku vrstu dinovske maine za raunanje, kojoj dostavljaju vana pitanja da bi dobili odluku... Ne znam. Proklete nevolje s prevoenjem! Bolje da neko vreme

odugovlaimo. Da ih posmatramo, da prouavamo njihovo ponaanje, da promislimo o ovom to smo uli." "I prosledimo poruku do Versgoriksana?" "Ne, budalo! Ne jo, bar ne dok ne saznamo neto vie. elite li da Sredinji Ured pomisli da ne moemo da reimo nae nevolje? Ako su ovo stvarno varvarski gusari, moete li zamisliti ta e se dogoditi s naim karijerama ako pozovemo itavu armadu?" Huruga se okrenu prema meni i glasno ree: "Imamo puno vremena za raspravu. Da prekinemo zasedanje do sutra i u meuvremenu dobro razmislimo o svim posledicama?" Ser Roderu je to bilo drago. "Dajte da ipak raspravimo o uslovima mira", dodade on. Sa svakim satom sve bolje sam razumevao versgorki, tako da sam ubrzo bio sposoban da shvatim da se njihov pojam primirja razlikuje od naeg. Njihova nezasita glad za zemljom nainila je od njih neprijatelje svih ostalih rasa, tako da nisu mogli da zamisle da se veu zakletvom sa nekim ko nije plav i nema rep. Primirje nije predstavljalo nikakav formalan sporazum, ve tvrdnju o privremenoj obostranoj koristi. Izjavili su da u tom trenutku ne smatraju da je umesno da pucaju na nas, ak i ako budemo napasali nau stoku izvan zaslona sile. Ovi uslovi vaili bi sve dok se budemo uzdravali od napada na bilo koga od njih ko se bude kretao na otvorenom. Iz straha od pijunae i bacanja projektila, ni jedna strana nije elela da ona druga leti u vidokrugu logora, izraavajui stoga spremnost da puca na bilo koje vozilo koje uzleti To je bilo sve. Oni bi dogovor sigurno prekrili, ukoliko bi dokonali da im to odgovara; nakodili bi nam ako bi iznali nain da to uine; a oekivali su od nas da razmiljamo na isti nain. "Njima to vie odgovara, sire", poalih se ja. "Sve nae letelice su ovde. U ovom trenutku ne moemo naprosto da uskoimo u nae svemirske brodove i umaknemo; bacili bi se na nas pre nego to bismo bili u stanju da izmaknemo poteri. Dok oni, s druge strane, imaju mnogo drugih brodova, drugde na planeti, koji slobodno mogu da lebde iza obzorja, spremni da kad doe vreme nasrnu na nas." "Nema veze", ree ser Roder. "Vidim i odreene prednosti. Ovo ni davanje ni oekivanje zaloga... da..." "To vam odgovara", promrmlja ledi Katarina. On pobele, skoi na noge, pokloni se Hurugi i povede nas napolje.

11. Dugo posle podne omoguilo je naim ljudima da u znaajnoj meri uznapreduju. Uz pomo Branitara, koji ih je obuavao ili im tumaio rei onih zarobljenika koji su se razumeli u vetinu koja je bila u pitanju, Englezi su ubrzo nauili da upravljaju mnogim ureajima. Vebali su sa svemirskim brodovima i malim leteim objektima, pazei da se sa tla uzdignu samo nekoliko ina, da ih neprijatelji ne bi spazili i oborili. Takoe su se vozili u kolima bez konja; nauili su da koriste dalekogovornike, optike ureaje za uveanje i ostalu ezoteriju; rukovali su orujem koje baca vatru, ili metal, ili nevidljive omamljujue zrake. Naravno, mi Englezi nismo ni nasluivali nita od okultnog znanja koje je dovelo do stvaranja ovakvih stvari. Ali, otkrili smo da su toliko laki za upotrebu da bi i deca mogla da ih koriste. Kod kue, mi smo pripitomljavali ivotinje, pravili sloene samostrele i katapulte, gradili jedrenjake, podizali maine pomou kojih bi ljudski miii mogli da podiu teko kamenje. U odnosu na to, ovo okretanja tokia ili povlaenje poluga bilo je nitavno. Jedina prava potekoa bila je nauiti nepismene slobodnjake ta znai koja oznaka na mernim ureajima... a to, u stvari, nije bila nauka nita sloenija od heraldike, koju do pojedinosti poznaje svaki momak koji oboava junake. Kao jedina osoba sa sklonou da ita versgorku azbuku, ja sam se zabavljao itajui papire pronaene u prostorijama tvrave. U meuvremenu, ser Roder je veao sa svojim komandantima i upuivao najtupavije kmetove, one koji nisu mogli da naue da upotrebljavaju nova oruja, u odreene graevinske radove. Spori zalazak sunca plamsao je na nebu, pretvarajui polovinu svoda u zlato, kada mi bi naloio da doem na sastanak Vea. Seo sam i pogledao u ta ispijena tvrda lica. Bila su oivljena sveom nadom. Ja sam drao jezik za zubima. Dobro sam poznavao ove komandante. A najbolje od svega poznavao sam kako igraju oi ser Rodera... kada se prolomi pakao! "Jesi li saznao gde se nalaze glavni zamkovi ove planete, brate Parvuse?" upita me on. "Da, sire", odgovorih ja. "Tri ih je, a Ganturat je bio jedan od njih." "Ne mogu da verujem!" uzviknu ser Oven Monbele. "Ma, gusari bi sami..." "Zaboravljate da ovde nema samostalnih kraljevstava, pa ak ni samostalnih feuda", primetih ja. "Sve osobe neposredno su potinjene carskoj vladi. Tvrave su samo prebivalita erifa, koji odravaju red u narodu i sabiraju poreze. Istina, te tvrave takoe bi trebalo da slue i kao odbrambene postaje. Tamo su dokovi za velike zvezdane brodove, a i ratnici borave tamo. Meutim, Versgori se ve dugo nisu borili u pravom ratu; samo su tiranisali bespomone divljake. Ni jedna od ostalih rasa to putuju svemirom nije se usudila da im objavi otvoreni rat; tek tu i

tamo na nekoj udaljenoj planeti doe do arke. Ukratko, tri tvrave su dovoljne za itav ovaj svet." "Koliko su snane?" procedi ser Roder. "Postoji jedna zvana Stularaks, sa druge strane kugle, koja je otprilike kao Ganturat. Onda je tu i glavna tvrava, Darova, gde ovaj prokonzul obitava. Ta je daleko najvea i najjaa. Rekao bih da iz nje potie najvei broj brodova i ratnika sa kojima smo suoeni." "Gde je sledei svet koji naseljavaju plavoliki?" "Prema knjizi koju sam prouio, udaljen je oko dvadeset svetlosnih godina. Sam Versgoriksan, prestonina planeta, mnogo je dalje - dalje ak i od same Zemlje" "Ali, dalekogovornik e smesta obavestiti njihovog cara ta se dogodilo, zar ne?" upita zapovednik Balard. "Nee", odgovorih ja. "Dalekogovornici rade samo brzinom svetlosti. Poruke izmeu zvezda moraju putovati svemirskim brodovima, to znai da bi trebalo nekoliko nedelja da se obavesti Versgoriksan. A Huruga to nije uinio. Nauo sam, dok je to govorio jednom od svojih dvorana, da e jo neko vreme ovo drati u tajnosti." "Da", shvati ser Brajan Fic-Vilijam. "Vojvoda e pokuati da ublai ovo to smo uinili, tako to e bez iije pomoi pokuati da nas slomije, pre nego to poalje bilo kakvu vest. To bi bilo logino razmiljanje." "Meutim, ako ga gadno potkaimo, zavritae u pomo", primeti ser Oven. "Ba tako", sloi se i ser Roder. "A ja sam smislio kako da ga potkaimo!" Maglovito sam shvatio da je moj jezik, kada bi se ukrotio, dobro znao ta mu je initi. "Kako moemo da se borimo?" upita Balard. "Imamo samo deli avoljeg oruja u poreenju s onim to imaju oni tamo, u polju. Ako bude potrebno, mogu da nas stisnu, brod za brod, i da ni ne osete tetu." "Upravo zbog toga", dobaci mu ser Roder, "predlaem napad na manje utvrenje, Stularaks, da osvojimo jo oruja. To bi, takoe, uzdrmalo Hurugu." "Il' bi ga nateralo da nas napadne." "Moramo da rizikujemo. Kad je ve vrag odn'o alu, jo jedna borba me ba i ne plai. Vidite, naa jedina ansa je da drsko postupamo."

Nije bilo preteranog oklevanja. Ser Roder bee uspeo da oraspoloi svoj narod. Bili su dovoljno spremni da ponovo prihvate njegovo vostvo. Meutim, ser Brajan se, ipak, razumno upita: "Kako moemo da izvedemo takav napad? Taj zamak daleko je hiljadama milja. Ne moemo iz naeg logora da mugnemo tamo, a da ovi ovde ne pripucaju na nas." Ser Oven eretski podie obrve i nasmei se ser Roderu. "Moda imate arobnog konja?" "Nemam. Ali, imam jednu drugu vrstu ivuljki. Sasluajte me..." Slobodnjaci su radili itave noi. Postavili su balvane pod jedan od manjih svemirskih amaca, privezali volove za njega i odvukli ga, to je tie mogue. Prolazak preko otvorenog bio je zamaskiran tako to je stoka ila pored njega, kao na ispai. Pod platom noi, i uz Boju mislost, doskoica je upalila. Kada se stiglo pod visoke, guste kronje drvea, sa zatitom izviaa koji su se kretali poput senki da upozore o prisustvu bilo kog plavog vojnika - "Kod kue su vebali ovo, u krivolovu", izjavio je Crveni Don - bilo je bezbednije, ali i tee. Tek pred zoru brod je dospeo nekoliko milja od logora, dovoljno daleko da moe da se podigne a da ga ne opaze iz Huruginog poljskog glavnog taba. Iako to bee najvee vozilo koje je uopte bilo mogue na ovakav nain pomerati, i dalje je bilo premalo da bi ponelo najmonija oruja. Meutim, ser Roder je tokom dana isprobao rasprskavajue granate ispaljene iz odreenih vrsta topova. Jedan uasnuti versgorki inenjer bee mu objasnio kako da stavi detonator, tako da se rasprsnu prilikom udarca. amac je nosio nekoliko takvih takoe i rastavljen katapult, kojeg behu sagradile ser Roderove zanatlije. U meuvremenu, svi koji se nisu ovim bavili, bacili su se na posao da se ojaa odbrana logora. Sve ene i deca dobili su lopate. Sekire su odzvanjale u oblinjoj umi. No, i onako duga, inila se jo duom kada smo ovako iscrpljujue radili, zastajui samo da smaemo pare hleba ili da na trenutak zadremamo. Versgori behu primetili da smo u poslu - to se nije moglo izbei - ali smo pokuavali da ih zavedemo, da ih navedemo da pomisle da samo okruujemo manju polovinu Ganturata stubovima, jamama, zaprekama i palisadama. Kada je dolo jutro, i puna dnevna svetlost, nae poloaji su bili skriveni od pogleda visokom travom. Meni bee dobro doao ovaj satirui rad, da mi skrene misli od strahova. Ipak, um mi ih je neprestano glodao, kao pas kosku. Da li je ser Roder poludeo? Mnoge stvari je naopako radio. Ipak, na svako pitanje nalazio sam iste odgovore kao i on. Zato nismo pobegli istog trena kad smo osvojili Ganturat, umesto to smo saekali da doe Huruga i prikuje nas na tle? Zato to nismo znali put do kue i to

nismo imali nikakvih ansi da ga naemo bez pomoi vetih svemirksih mornara. (Ako ga je, uopte, i bilo mogue nai). Smrt je bolja od slepog tumaranja meu zvezdama - gde bi nas nae neznanje ionako ubrzo ubilo. Postigavi primirje, zbog ega je ser Roder ovim napadom na Stularaks ozbiljno rizikovao da ga smesta prekri? Zato to je bilo oigledno da primirje ne moe dugo da potraje. Ako bi dobio dovoljno vremena da podrobno razmotri ono to vidi, Huruga bi morao da shvati da se pretvaramo i unitio bi nas. Izbaen iz ravnotee naom drskou, mogao bi da nastavi da veruje da smo moniji nego to jesmo. Ili bi, ako se odlui na borbu, nae snage bile ojaane orujem koje bismo zaplenili u predstojeem napadu. Ali, da li je ser Roder ozbiljno oekivao da e tako lud plan uspeti? Samo Bog i on sam mogli su da odgovrore na to pitanje. On je bio kao trka koji se spotakao i mora da potri jo bre da ne bi pao. Ali, kako je samo velianstveno trao! To razmiljanje me je umirilo. Predao sam sudbinu u ruke Nebesima i terao dalje mirnijeg srca. Tik pred zoru, dok je izmaglica strujala izmeu zgrada, atora i vatrenih topova dugakih cevi, pod prvom slabanom svetlou koja je dopuzila s neba, ser Roder otprati svoje napadae. Bilo ih je dvadeset: Crveni Don i najbolji nai slobodnjaci, sa ser Ovenom Monbeleom kao voom. Bilo je zanimljivo kako bi vitezovo esto maloduno srce uvek oivelo kada je borba bila na vidiku. Bio je veseo, gotovo kao deak, dok je stajao tamo umotan u dugaak grimizni ogrta i sluao naredbe. "Proi kroz umu, drei se zaklona, do mesta gde je amac", rekao mu je moj gospodar. "Saekaj podne, a onda uzleti. Ti zna kako se koriste one odmotane mape, a? E pa, onda, kad doe do tog Stularaksa - bie ti potrebno oko sat vremena ako bude leteo razumnom brzinom za ovo mesto - sleti u neki zaklon. Izbaci nekoliko granata iz katapulta, da ublai spoljanju odbranu. Nasrni na njih po zemlji, dok su jo zbunjeni; pokupi sve to uzmogne od arsenala i vrati se. Ako je ovde jo mirno, pritaji se. Ako bude borbe, pa, postupi kako ti se uini da je najbolje." "Tako je, sire." Ser Oven mu stisnu ruku. Mutim, tom gestu nije bilo sueno da se ponovo dogodi izmeu njih. Dok su stajali tamo pod nebom koje je tamnelo, jedan glas povika: "ekajte!" Svi ljudi okrenue lica prema unutranjim zgradama, gde je magla bila gua, i ugledae kako iz njih izlazi ledi Katarina.

"Tek sam sada ula da odlazite", obrati se ona ser Ovenu. "Zar morate... vas dvadesetorica, protiv jedne tvrave?" "Dvadesetorica..." On joj se pokloni, sa osmehom koji mu obasja lice kao sunce. "Dvadesetorica i ja, i seanje na vas, gospo moja!" Boja se razli njenim bledim obrazima. Hodajui, prola je pored ser Rodera, krutog kao stena, i stala pred mlaeg viteza, netremice ga gledajui u oi. Svi su videli da joj ruke krvare. U njima je drala strunu. "Kad noas vie nisam mogla da podignem lopatu", proapta ona, "pomagala sam da se upredaju strune dugakih lukova. Ne mogu vam dati nijedan drugi zalog." Ser Oven prihvati zalog u dubokoj tiini. Gurnuvi ga u svoju koulju od pletene ice, on potom poljubi njene izbrazdane prstie. Ispravivi se, dok se plat vijorio oko njega, ser Oven povede svoje slobodnjake u umu. Ser Roder se nije ni pomerio. Ledi Katarina mu jedva primetno klimnu glavom. "Hoe li i danas da sedi za stolom s Versgorima?" upita ga ona u prolazu. Zamakla je nazad u maglu, prema atoru koji on vie nije delio s njom. Pre nego to je krenuo, saekao je dok potpuno nije nestala s vidika.

12. Nai ljudi dobro su iskoristili dugo jutro da se odmore. Do tada sam ve bio nauio da gledam na versgorke satove, mada nisam bio potpuno siguran kako se njihove jedinice za vreme odnose prema zemaljskim satima. Tano u podne uzjahao sam svog konja i naao se sa ser Roderom da bismo otili na pregovore. Bio je sam. "Miljah da treba da se pokaemo", zamucao sam. Lice mu je bilo drveno. "Vie nema razloga za to", odvrati on kratko. "Ovaj susret mogao bi da poe na gore po nas, ukoliko Huruga sazna za napad. ao mi je to moram da te dovodim u opasnost." I meni je bilo ao, ali nisam eleo da gubim vreme na samosaaljenje, vreme koje se moglo bolje iskoristiti na oitavanje molitvi. Isti versgorki oficiri saekali su nas ispod sedefastih zastora. Huruga je delovao iznenaeno kada smo stupili unutra. "Gde su vai ostali pregovarai?" otro upita on. "Mole se", odvrati ser Roder, to je bilo prilino tano. "Opet ta re", proguna jedan od plavokoaca. "ta ona znai?"

"Ovo." Prikazao sam to izgovorivi jednu Ave Maria i obeleivi je na brojanicama. "Mislim da je to nekakva maine za raunanje", primeti jedan drugi Versgor. "A moda i nije tako primitivna kao to izgleda." "Ali, ta ona to rauna", proapta trei, uiju podignutih od nelagode. Huruga je streljao pogledom. "Ovo je otilo predaleko", procedi on. "itave noi ste tamo neto radili. Ukoliko nameravate da izvedete neku smicalicu..." "A zar i vi ne elite da neto smislite?" prekinuh ga ja svojim najumilnijim hrianskim glasom. Kao to sam se i nadao, ova drskost ga je uzdrmala. Seli smo. Poto se na trenutak premiljao, Huruga izjavi: "O vaim zarobljenicima. Ja sam odgovoran za bezbednost stanovnika ove planete. Nikako ne mogu da pregovaram sa stvorenjima koja Versgore dre u zarobljenitvu. Prvi uslov za nastavak pregovora je njihovo trenutno putanje." "teta to onda ne moemo da pregovaramo", odvrati ser Roder, sluei se mnome kao posrednikom. "Zaista ne elim da vas unitim." "Neete napustiti ovo mesto dok mi ne predate svoje zatvorenike", nastavi Huruga. Ja naglo udahnuh, i on se hladno nasmei. "Moji vojnici su spremni u sluaju da ste i vi doneli neto ovako." Potom posee u tuniku i izvue runu puku za izbacivanje kuglica. Ja pogledah u otvor cevi i progutah knedlu. Ser Roder zevnu i stade glaati nokte na svilenom rukavu. "ta je rekao?" upita me. Ispriao sam mu. "Izdaja", zavapio sam. "Trebalo je da svi budemo nenaoruani." "Jok, seti se da se niim nismo zakleli. Ipak, reci njegovoj neasti vojvodi Hurugi da sam ovo predvideo i da nosim sopstvenu zatitu." Baron pritisnu ukraeni peatni prsten koji je nosio i stisnu pesnicu. "Sad sam je ukljuio. Ako se moja aka iz nekog razloga rairi pre nego to je iskljuim, stena e se rasprsnuti sa dovoljno sile da nas sve poalje da proletimo pored svetog Petra." Kroz stisnute zube, izneo sam ovu la. Huruga skoi na noge. "Je li to istina", zaurla on. "J-j-jeste, stvarno", odgovorih ja. "Tako mi Muhameda."

Plavi oficiri se zbie. Iz njihovih mahnitih apata razabrao sam da su tako majune bombe teorijski mogue, mada Versgori nisu poznavali nijednu rasu toliko vetu da ih naprave. Mirnoa je najzad prevladala. "Dobro", ree Huruga, "izgleda da je nereeno. Ja lino mislim da laete, ali ne bih da rizikujem sopstveni ivot." On nabi malu puku nazad pod tuniku. "Meutim, morate da shvatite da je ovo nemogua situacija. Ako ne budem sam mogao da obezbedim oslobaanje ovih zatvorenika, morau da itavu stvar iznesem carstvu na Versgoriksanu." "Ne morate toliko da urite", dobaci mu ser Roder. "Briljivo emo uvati nae taoce. Moete da poaljete vidare da se staraju o njihovom zdravlju. Da bismo bili sigurni, moramo da od vas zatraimo da predate svo vae oruje, kao zalog dobre volje. Ali, zauzvrat, mi emo postaviti strau protiv Saracena." "Protiv ega?" Huruga nabra svoje koato elo. "Saracena. Paganskih gusara. Niste se sreli s njima? Teko mi je da u to poverujem, jer se na daleko ire. Ma, upravo u ovom trenutku neki saracenski brod moda se sputa na vau planetu, da pljaka i razara..." Huruga se tre, pa potom povde jednog od oficira u stranu i neto mu proapta. Ovoga puta nisam mogao da ujem ta je rekao. Oficir pohita napolje. "Kaite mi jo neto?" zatrai Huruga. "Sa zadovoljstvom." Baron se zavali u stolici, prekrstivi noge. Nikad neu moi da postignem njegovu mirnou. Koliko sam mogao da procenim, amac ser Ovena morao je do tada ve da stigne u Stularaks; jer, prisetite se koliko je ovaj razgovor morao da sporije traje nego to sam to napisao, uz sve to prevoenje, stanke da bi se objasnila neka neshvaena re, potragama za reitijim izrazom. Pa ipak, ser Roder poe da ispreda svoju priu kao da je venost pred njim. Objasnio je da smo mi Englezi tako divljaki napali Versgore, jer nas je njihov neizazvani napad naveo na pomisao da su u pitanju novi saveznici Saracena. Sada, kada smo shvatili da nije tako, mogue je da Engleska i Versgoriksan postignu sporazum, saveznitvo protiv zajednike pretnje... Plavi oficir ulete unutra. Kroz zastor na vratima video sam da vojska u tuinskom logoru uri na svoja mesta, i urlik probuenih maina dopre mi do uiju. "Dakle?" lanu Huruga na svog potinjenog. "Izvetaji... dalekogovornik... okolni domovi videli su arki bljesak... Stularaks je gotov... mora da je bila granata superbaruta..." S mukom je to izgovarao izmeu dahtaja.

Ser Roder izmeni poglede sa mnom dok sam prevodio. Stularaks je gotov? Potpuno uniten? Nas cilj bio je samo da opljakamo jo neto oruja, posebno lako prenosivih za nae oklopnike. Ali, ako je sve nestalo u dimu... Ser Roder obliza suve usne. "Brate Parvuse, reci im da mora da su sleteli Saraceni", naloi mi on. Huruga mi, meutim, ne prui za to priliku. Grudi koja su podrhtavala od gneva, jantarnih oiju koje su postale krvavocrvene, stajao je i tresao se; a onda ponovo izvadi runu puku i vrisnu: "Dosta je ove farse! Ko je jo sa vama? Koliko jo imate svemirskih brodova?" Ser Roder poe da ustaje, sve dok se nije nadvio nad zdepastog Versgora, kao hrast na egi. Iskezivi se, on znaajno dotae svoj peatnjak i ree: "E pa, sad, valjda ne oekujete da vam to otkrijem. Moda bi bilo najbolje da se vratim u svoj logor, dok se vae strasti ne stiaju." Svojim mucavim reima nisam mogao tako glatko da to prenesem, i Huruga zarea: "O, ne! Ne mrdate vi odavde!" "Odoh ja." Ser Roder protrese svoju kratko podianu glavu. "Sluajno, ako se iz nekog razloga ne vratim, moji ljudi imaju nareenje da pobiju sve zatvorenike." Huruga me saslua do kraja, i sa samosavlaivanjem koje na mene ostavi dubok utisak, on odvrati: "Idite, onda. Ali, kada se vratite, napaemo vas. Ne nameravam da budem uhvaen izmeu vaeg logora na tlu i vaih prijatelja na nebu." "Taoci", podseti ga ser Roder. "Napaemo", tvrdokorno ponovi Huruga. "Bie to iskljuivo sa zemaljskim snagama - delimino da bismo potedeli te iste zatvorenike, a delimino, naravno, jer svi svemirski brodovi i vazdune lae moraju da uzlete i potrae te napadae na Stularaks. Takoe emo se uzdrati od korienja oruja velike razorne moi, da ne ubijemo zarobljenike. Ali..." On tresnu rukom po stolu. "Osim ako vaa oruja nisu daleko bolja nego to mislim, nadvladaemo vas pukom brojanom nadmoi, ako nita drugo. Ne verujem da imate i jedna oklopna kola; samo nekoliko lakih, za prevoz, kojih ste se doepali u Ganturatu. I imajte na umu: posle bitke, oni vai koji je preive postae nai zarobljenici. Ako naudite ijednom jedinom Versgoru koga drite, vai ljudi umree sporo, veoma sporo. Ako vas lino uhvatim ivog, ser

Roeru od Turnevila, posmatraete kako svi umiru pre nego to vam se i samom to dogodi." Baron me je sluao kako mu ovo prevodim. Usne su mu bile blede na suncem opaljenom licu. "E pa, brate Parvuse", ree on prilino slabanim glasom, "nije sve ispalo onako kako sam se nadao - iako, moda, ni tako loe kako sam se plaio. Reci mu da e, ako nas zaista pusti da se bezbedno vratimo, i svoj napad izvede samo sa zemaljskim snagama, i izbegne korienje razornih oruja, nai zarobljenici biti bezbedni od svega osim od njihove sopstvene vatre." Potom je cinino dodao: "Mislim da ni u kom sluaju ne bih mogao da zakoljem bespomone zarobljenike. Ali, nemoj mu to rei." Kada sam mu preneo poruku, Huruga samo trgnu glavom - leden gest. Nas dvojica se udaljismo, pa se bacismo u sedla i okrenusmo. Konje smo terali da idu hodom, da produimo primirje i osetimo sunce na licu. "ta li se dogodilo kod tog zamka Stularaks, sire?" proaptao sam posle nekog vremena. "Ne znam", odgovori ser Roder. "Ali, primiu rizik da su plavoliki govorili istinu - u ta, inae, ne verujem - kada su rekli da samo jedna od onih njihovih najmonijih granata moe da zbrie itavo logorite. Znai da vie nema oruja za koje smo se nadali da emo ga ukrasti. Mogu samo da se molim da nai jadni napadai nisu i sami bili zahvaeni praskom. Sad nam samo preostaje da se odbranimo." On podie glavu na kojoj je stajala perjanica. "A Englezi su se uvek najbolje borili kada su bili priterani uza zid."

13. I tako smo ujahali u logor, dok je moj gospodar veselo klicao kao da je predstojea bitka bila neto do ega mu najvie bee stalo. Uz snaan zveket metala, nai ljudi odoe na svoja mesta. Dozvolite mi da vam potpunije opiem situaciju. Kao baza manje vanosti, Ganturat nije bio izgraen da moe da izdri napad snane ratne sile. Manji deo, na kome smo mi bili, sastojao se od nekoliko niskih zidanih zgrada, poreanih u krug. Sa spoljanje strane kruga bila su oklopljena leita vatrenih topova; ali ovi su sada, poto je trebalo da gaaju samo navie, u nebeske brodove, bili beskorisni. Pod zemljom se nalazio lavirint prostorija i prolaza. Tamo smo smestili decu, stare, zatvorenike i stoku, a uvalo ih je nekoliko naoruanih kmetova. Oni stariji, ili neki

nesposobni za borbu, a dovoljno ili, ekali su blizu sredita zgrada, spremni da odnesu ranjene, naspu pivo, ili nekako drugaije pomognu borbenu liniju. Ta linija nalazila se s one strane koja je gledala na versgorki logor, tik iza niskog zemljanog zida podignutog tokom noi. Koplja, helebarde i sekire povremeno su bile ojaane grupama strelaca iz dugakih lukova. Konjica je bila smetena na krilima. Iza njih nalazile su se mlae ene i neki neobueni mukarci sa ono malo oruja sa mecima; ekrani sile uinili su da vatreni topovi budu beskorisni. Oko nas, zatitno polje bledo je svetlucalo. Iza nas uzdizala se prastara uma. Ispred nas, plaviasta trava mrekala se niz dolinu, usamljeno drvee je utalo, a oblaci su etali iznad dalekih brda. Sve to imalo je udesnu ljupkost prizora iz bajki. Pripremajui zavoje sa onima koji se nisu borili, a bili su iznad zemlje, pitao sam se zbog ega u tako ljupkoj zemlji mora da bude mrnje i ubijanja. Iz versgorkog logora prema nebu zagrme jedno letee vozilo i nestade iz vidokruga. Nai topnici skinue ih nekoliko pre nego to su svi nestali. Jedan broj njih ostao je na zemlji, u rezervi. Tu su bili i neki od najveih transportnih brodova. Meutim, u tom trenutku najvie me je zanimalo ono to se dogaalo na zemlji. Versgori behu pohrlili napred, naoruani dugocevnim orujem s mecima, i u dobro sreenim odredima. Nisu napredovali u zbijenim strojevima, ve su se, to je vie mogue, bili ratrkali. Neki od naih su ovo pozdravili usklicima, ali ja sam znao da je to njihova uobiajena taktika za borbu na zemlji. Kada neko ima smrtonosne topove koji brzo pucaju, on ne napada u zbijenim gomilama. Taj neko pre koristi ureaje da neprijateljske topove stavi van dejstva. U stvari, takve maine zaista su bile prisutne. Bez sumnje su doletele amo iz iz sredinjeg utvrenja, Darove. Bilo je dve vrste tih ratnih kola bez konja. Najbrojniji su bili laki i otvoreni, napravljeni od tankog elika, sa etiri vojnika i orujima za brzo pucanje. Kretali su se izuzetno brzo i hitro, nalik na vodene bube na etiri toka. Kad sam ih video kako huje i bruje, odskaui sa sto milja na sat preko neravne zemlje, razumeo sam njihovu svrhu: da bude toliko teko da se pogode, pre no to njihov najvei broj stigne do neprijateljskih topova. Meutim, ona mala kola su zaostajala, pokrivajui versgorku peadiju. U prvoj liniji stvarnog napada nalazila su se teko naoruana vozila. Ova su se kretala prilino sporo, s obzirom da su bile maine na pogon, ne bre od konja u galopu. Razlog tome bio je u njihovoj veliini - behu velike kao seljake kolibe - i debelog elinog oklopa koji je mogao da podnese sve sem neposrednog pogotka granate. Sa svojim topovima koji su trali sa njihovih tornjia, sa svojim urlanjem i prainom koju su dizali, bili su kao zmajevi. Izbrojao sam ih vie od dvadeset; glomazni, neprobojni, grabili su napred u irokoj liniji. Tamo gde bi proli, trava i zemlja ostajali su u brazdama, vrsti kao kamen.

Bilo mi je reeno da je jedan od naih topdija, koji bee nauio kako se koristi top na tokovima koji izbacuje rasprskavajue granate, napustio vrstu i pohitao prema takvom oruju. Sam ser Roder, sad naoruan do zuba, dojahao je i udario ga pljotimice svojim kopljem. "Stoj, tamo!" izdera se na njega baron. "Kud si kren'o?" "Da pucam, sire", dahui odgovori vojnik. "Dajte da pucamo na nji' pre neg' to se prevale preko naeg zida i..." "Da sam mislio da nai dobri lukovi od tisovine ne mogu da iziu na kraj sa ovakvim ogromnim puevima, naloio bi' ti da napuni onu tamo cev", ree moj gospodar. "Ali, kako stoje stvari, nazad svom koplju!" To je imalo lekovito dejstvo na gadno uzdrmane kopljanike koji su stajali sa orujem prikovanim za zemlju, oekujui da prime taj zastraujui napad. Ser Roder nije video razlog da objanjava da se (sudei prema onome to se dogodilo kod Stularaksa) ne usuuje da koristi rasprskavajue naprave na tako kratkom rastojanju, da ne bi unitio i nas. Naravno, trebalo je da shvati da bi Versgori trebalo da imaju mnogo vrsta granata razliitog stepena dejstva. Ali, ko istovremeno moe da misli na sve? Bilo kako bilo, vozai ovih pokretnih tvrava mora da su bili silno zbunjeni to ne pucamo na njih i da su se pitali ta to drimo u rezervi. Otkrili su to tek kad su prva ratna kola upala u jednu od naih prekrivenih jama. Jo dvoja bila su na slian nain uhvaena u stupicu pre nego to su razumeli da ovo nisu obine prepreke. Sigurno su nam pomogli i estiti sveci. U naem neznanju, iskopali smo iroke i duboke rupe, koje same po sebi ne bi obezbedile da se ovako mona vozila ne izbave. Ali, onda smo dodali drvene koce, gotovo iz puke navike, kao da smo oekivali da emo da probadamo neke orijake konje. Neki od njih zapeli su za ploe koje su opasivale tokove, i ubrzo su ti tokovi bili vrsto zaglavljeni zdrobljenim drvetom. Jedna druga kola izbegla su jame, koje nisu bile spojene. Pribliavala su se grudobranima. Brzometni top streljao je iz njih, podeavajui domet, i pravio male jame du naeg zemljanog zida. "Bog alje pravedne!" zaurla ser Brajan Fic-Vilijem i njegov konj sunu sa naih linija; istog asa, za njim se nadade pola tuceta najbliih konjanika. Galopirali su u polukrugu, tik izvan domaaja topa. Vozilo se dade u poteru, pokuavajui da na njih usmeri svoj najmanji top. Ser Brajan navede vozilo da krene na stranu na koju je eleo, dunu u svoj ratni rog i kada su kola upala u jamu, pobedniki odgalopira nazad u zaklon. Ratne kornjae se najzad povukoe. U toj viskoj travi, uz nae lukavo prikrivanje, nisu imali naina da saznaju gde su ostale zamke. A ovo su bile jedine takve maine na Tariksanu; nije se s njima moglo tako lako kockati. Mi, Englezi,

tresli smo se od straha da ne produe napad. Bilo je dosta da samo jedna proe pa da nas zbrie. ak iako su njegova obavetenja o nama, naoj moi i naim moguim pojaanjima iz svemira bila oskudna, mislim da je Huruga morao da naredi da teka kola krenu napred. Zaista, ratnika vetina Versgora u svakom pogledu bila je vredna saaljenja. Ali, imajte na umu da se oni dugo nisu borili na zemlji. Njihovo porobljavanje zaostalih planeta bila je obina hajka; njihove arke sa suparnikim nacijama koje su letele u svemir vodile su se uglavnom u vazduhu. Stoga je Huruga, obeshrabren naim jamama, ali osnaen naim neuspehom da upotrebimo granatiranje niske razorne moi, povukao sva velika kola. Umesto toga poslao je na nas peadiju i laka vozila. Oigledno je zamislio da nau put izmeu zamki i obelee ga za divovske maine. Plavi vojnici stigli su u trku, jedva vidljivi u visokoj travi, podeljeni u male odrede. Smeten daleko pozadi, video sam samo povremeni bljesak kaciga i tapove koje su zabijali, tu i tamo, da oznae bezbedan prolaz za teka vozila. Ipak, znao sam da ih ima vie hiljada. Srce mi je tuklo u grudima, a usta udila za peharom piva. Ispred vojnika jurila su laka kola. Nekoliko njih palo je u jame i u takvoj brzini uasno se slupala. Ipak, najvei broj iao je velikom brzinom u pravoj liniji - pravo na kolje koje smo, za sluaj napada konjice, bili naikali u travi blizu naeg grudobrana. Putujui tako brzo, kola su bila gotovo jednako ranjiva na takvu odbranu kao to bi bili i konji. Video sam kako se jedna podiu u vazduh, prevru, padaju na zemlju i dvaput odskau pre nego to su se raspala. Video sam i kako su se jedna druga natakla, trcnula teno gorivo i zapalila. Video sam trea kako skreu, klize i udaraju u etvrta. Jo nekoliko njih, izbegavi zaseku, prelo je preko zapreka koje smo razbacali naokolo. Gvozdeni iljci zarili su se u meke prstenove koji su okruivali njihove tokove i oni nisu mogli da se izvuku. Tako oteena kola u najboljem sluaju mogla su samo da se odgegaju sa poprita bitke. Nareenja na otrom versgorkom jeziku mora da su tretala sa dalekogovornika. Najvei broj otvorenih kola, jo neoteenih, prestao je da se kree. Prestrojili su se u slabo povezanu, ali ureenu formaciju, i nastavili brzinom hoda. Fiju! oglasie se sad nai katapulti, i tras! oglasie se nai bacai. Strele, kamenje i gorue ulje okrutno su padali na vozila koja su napredovala. Malo njih je onesposobljeno na taj nain, ali stroj se zatalasa i uspori. A onda napade naa konjica.

Nekoliko naih konjanika je poginulo, zahvaeni olujom olova. Ali, nisu morali daleko da galopiraju da bi stigli do neprijatelja. Pored toga, i trava zapaljena pomou naih upova s uljem zaklanjala je svojim tekim dimom vid Versgorima. Zauo sam zveket i tresak kad su se koplja slomila o gvozdene bokove, ali vie nisam mogao da vidim nita od sve te borbe. Znam samo da kopljanici nisu uspeli da kopljima onesposobe nijedna kola. Meutim, to je toliko zbunilo vozae da u najveem broju nisu bili u stanju da se odbrane od onoga to je usledilo. Konji koji su se stali propinjati i kopitama guvati tanke eline ploe; nekoliko brzih zamaha sekirom, buzdovanom ili maem i posade vozila vie ne bi bilo. Neki od ser Roderovih ljudi uspeno su koristili rune puke, ili male okrugle granate koje su se rasprskavale i razbacila krzave delie kada bi bile baene, nakon to bi se jedna iglica oslobodila. Naravno, Versgori su imali slino oruje, ali i manje odlunosti da ga upotrebe. Poslednja kola uasnuto su pobegla, estoko praena engleskim konjanicima. "Vraajte se amo!" vikao je ser Roder za njima, izmahujui novim kopljem koje mu bee dodao njegov titonoa. "Vraajte se, vi podli nitkovi! Stanite i borite se, vi kopilad neznaboaka!" Mora da je predstavljao prekrasan prizor - metal koji svetluca, leprava perjanica i oslikan tit na nemirnom, kao ugalj crnom pastuvu. Ali Versgori nisu bili viteki narod. Bili su mudriji i promiljeniji od nas. I to ih je skupo kotalo. Nai konjanici morali su brzo da se vrate, jer su sada plavi peaci bili blizu, pucajui iz puaka dok su se okupljali u vee skupine da napadnu nae grudobrane. Oklop nije bio nikakva zatita, samo svetlija meta. Ser Roder dade znak rogom svojim ljudima da ga slede i oni se ratrkae po ravnici. Versgori prkosno uskliknue i napadoe. Iznad vrvee zbrke u naem logoru, uo sam kako zapovednici strelaca urlajuim glasovima izvikuju svoje zapovesti. A onda je sivo jato gusaka poletelo u nebo, buno kao moni vetrovi. Spustilo se, okrutno, meu Versgore. Dok se prvi niz strela jo uzdizao, drugi je ve bio na putu. Strela sa toliko sile iza sebe probada telo i izlazi na drugu stranu krvave, iroke, reue glave. A onda su i samostreli, sporiji, ali jo moniji, poeli da kose najblie napadae. Mislim da su tokom tih nekoliko poslednjih trenutaka svog napada Versgori izgubili gotovo polovinu svoje vojske. Bez obzira na to, ustrajni gotovo koliko i Englezi, dotrali su do samog naeg zida. Ali, tu su ih doekali nai obini vojnici. ene su pucale i pucale, obarajui dobar broj neprijatelja. Oni koji su prili toliko blizu da su im puke postale neupotrebljive, morali su da se suoe sa sekirama, kopljima, akljama, buzdovanima, budama, bodeima i pljosnatim maevima. Uprkos uasnih gubitaka, Versgora je i dalje bilo dvaput ili triput vie nego naih. Pa ipak, to jedva da je bilo poteno. Oni nisu imali oklope. Njihovo jedino oruje za ovakve borbe izbliza bio je no privren na cev puke, koji je tvorio

najudnije mogue koplje... ili sama puka, kao toljaga. Nekoliko njih nosilo je runo oruje koje je ispaljivalo metke i nanelo nam neto gubitaka. Ali, po pravilu, kada bi oka Plavoliki pucao na Peru Engleza, u svom tom meteu promaio bi iz neposredne blizine. A pre nego to bi oka ponovo stigao da puca, Pera bi ga rasporio halebardom. Kada se vratila naa konjica, udarivi na versgorku peadiju s lea i odsekavi je, bio je to kraj. Neprijatelj je bio slomljen, i njegovi vojnici poeli su da bee, gazei u slepom uasu sopstvene drugove. Jahai su ih jurili, uz vesele povike iz lova. I kada su bili dovoljno daleko, nai dugaki lukovi ponovo su stupili u dejstvo. Ipak, pobeglo ih je mnogo, i oni su morali da budu probodeni kopljima; ser Roder bee uoio da se teka kola osvetniki valjaju nazad, te svojim ljudima naloi povlaenje. Bojom milou, ja sam bio toliko zauzet noenjem ranjenika koji behu prispeli do mene, da nisam bio svestan toga trenutka, kada su nae voe, uprkos svmu, pomislile da smo gotovi. Jer, versgorki napad nije bio uzaludan. Uspeo je da pokae kornjaastim vozilima kako da izbegnu nae jame. I sada su preko polja pretvorenog u crveno blatite pristizali gvozdeni divovi i sve nae znanje nije bilo dostatno da ih u tome sprei. Ramena Tomasa Balarda, koji je sedeo na konju pored baronske zastave, oklembesie se. "E, pa", uzdahnu on, "borili smo se koliko smo mogli. A sada, ko e da izjae sa mnom da im pokaemo kako Englezi umiru?" Izmodeno lice ser Rodera poprimi grobne crte. "Prijatelji, imamo i teih zadataka", ree on. "Imali smo prava da rizikujemo nae ivote zarad pobede. Sada, kad vidimo da nam se poraz blii, nemamo prava da odbacujemo te ivote. Moramo da ivimo... ako treba i kao robovi... tako da nae ene i eljad ne budu potpuno sami na ovom avoljem svetu." "Boga mu Bojeg!" viknu odjednom ser Brajan Fic-Vilijam. "Jesi li postao kukavica?" Baronove nozdrve se rairie. "uli ste me", ree on. "Ostajemo ovde." A onda - hej! Bilo je to kao da je sam Bog stigao da izbavi svoje jadne grene sledbenike. Nekoliko milja dalje u umi, razlegao se plaviasto-beli bljesak, svetliji od munje. Sjaj je bio tako blistav da je ona nekolicina, koji su sluajno gledali u tom smeru, satima zatim ostala kao slepa. Bez sumnje, i mnogo Versgora je onesposobljeno na taj nain, jer je i njihova vojska gledala je u to. Tutnjava koja je usledila oborila je jahae iz sedala, a ljude s nogu. Vihor nas je sve pomeo, vreo kao iz penice, nosei ispred sebe atore kao oduvane prnje. A onda, kada je proao taj razorni gnev, ugledali smo kako se die oblak praine i dima. Uzdizao se gotovo do nebesa, u obliku avolje peurke. Minuti su proli pre nego to je poeo da se razlae; njegovi gornji oblaci ostali su tamo satima.

Ratna kola koja su napadala zastadoe. Oni su znali, za razliku od nas, ta je taj prasak znaio. Bila je to granata konane moi, unitenje materije o kome do ovoga dana ne mogu da mislim drugaije nego kao o bezbonom uplitanju u Boje delo, iako mi je moj nadbiskup naveo biblijske spise da bi mi dokazao da je svaka vetina zakonita ako se koristi u dobre svrhe. Ovo nije bila prterano snana granata, kakvih inae ima. Bila je namenjena za razaranje kruga prenika pola milje i stvarala je srazmerno malo onih tananih otrova koji prate takva rasprsnua. A bila je i ispaljena dovoljno daleko od poprita dogaaja da nikome ne naudi. Pa ipak, stavila je Versgore u teku nedoumicu. Ako upotrebe slino oruje da zbriu na logor... ako nas bilo kako pregaze... mogu da oekuju tuu smrti. Jer, skriveni top vie nee imati razloga da potedi prostor Ganturata. Stoga su morali da zaustave napad na nas, sve dok ne otkriju ovog novog neprijatelja i ne razraunaju se s njim. Njihova ratna kola otklatie se nazad. Najvei broj vazdunih vozila, koje su imali u rezervi, podie se i ratrka na sve strane, tragajui za onim ko je ispalio tu granatu. Glavno orue ove potrage (kao to smo znali i iz sopstvenih prouavanja) bio je ureaj koji je posedovao iste sile koje ima magnetit. Putem moi koje ne razumem i nemam elju da razumem, jer znanje nije od sutinske vanosti za spasenje, ako i ne podsea na crnu magiju, ovaj ureaj je mogao da nanjui velika metalna tela. Top dovoljno velik da ispali granatu poznate razorne moi trebalo bi da je bilo mogue otkriti bilo kojim vazdunim vozilom koje bi proletelo na manje od milju od njegovog skrovita. Ipak, takav top nisu mogli da pronau. Posle jednog napetog sata, tokom koga smo mi Englezi na naim bedemima posmatrali i molili se, ser Roder duboko uzdahnu. "Ne elim da izgledam nezahvalan", ree on, "ali ja zaista verujem da nam je Bog pomogao pre putem ser Ovena, nego neposredno. Trebalo bi da naemo njegovu grupu negde tamo u umi, bez obzira to ovi neprijateljski letai to izgleda nisu u stanju. Oe Simone, mora da znate koji su najbolji krivolovci u vaoj parohiji..." "Oh, sine moj!" uzviknu kapelan. Ser Roder se iroko osmehnu. "Ne traim nikakve tajne dobijene pri ispovesti. Ja vam samo traim da imenujete nekoliko... nazovimo ih, recimo, vetih umara?... da se odunjaju kroz travu do one ume. Neka nau ser Ovena, gde god da je, i prenesu mu nareenje da ne puca sve dok mu ne to ne kaem. Nije neophodno, oe, da mi kaete koga ste odabrali."

"U tom sluaju, sine moj, bie kako si zapovedio." Svetenik me potom odvede u stranu i zamoli me da povreenima i uplaenima pruim duhovnu podrku u njegovom locum tenens, dok on odvede malu istraivaku grupu u umu. Ali moj gospodar mi dade drugi zadatak. On, ja i jedan titonoa pojahasmo pod belom zastavom prema versgorkom logoru. Pretpostavljali smo da e neprijatelji biti dovoljno mudri da shvate ta mislimo, ak i ako ne koriste iste oznake primirja. Tako je i bilo. Sam Huruga izvezao se u otvorenim kolima da se susretne s nama. Njegovo plavo lice delovalo je skvreno, dok su mu ruke drhtale. "Pozivam vas da se predate", ree baron. "Prestanite da me terate da unitavam vae neprosveene graane. Obeavam da e se prema svima vama poteno postupati i da e vam biti doputeno da piete kui za novac za otkupninu." "Ja da se predam takvim varvarima kao to ste vi?" zakreta Versgor. "Samo zato to imate neki... neki prokleti top koji nije mogue otkriti... ne!" On za asak zastade. "Ali, da vas se reim, dopustiu vam da odete u svemirskim brodovima koje ste zaplenili." "Sire", prozborih sam kada sam ovo preveo, "zar smo zaista zadobili pravo na bekstvo?" "Teko", odgovori mi ser Roder. "Seti se, ne moemo sami da naemo put kui; a ipak, ne smemo da zatraimo iskusnog navigatora da nam pomogne, jer bismo time otkrili nau slabost i opet bili napadnuti. ak i da nekako zadobijemo pravo na povratak kui, to bi i dalje ostavilo mogunost ovom avoljem gnezdu da opet kuju zaveru o napadu na Englesku. Jok, bojim se da onaj ko ponese teret ne moe tako lako da ga skine." I tako, iako teka srca, rekao sam plavom plemiu da nismo doli samo po nekoliko njihovim traljavih, staromodnih svemirskih brodova, i da emo, ako se ne preda, biti prinueni da opustoimo njegovu zemlju. Kao odgovor na to, Huruga samo zarea i odveze se nazad. I mi smo se vratili. U tom trenutku Crveni Don Hejmvord izie iz ume sa grupom oca Simona, koje bee sreo na putu ka naem logoru. "Otvoreno smo odleteli do tog zamka Stularaks, sire", poe on da pripoveda. "Videli smo neke druge nebeske amce, ali nisu nas izazvali, jer su mislili da smo njini. Ipak, znali smo da nas nikake strae na tvravi ne bi pustile da se brez pitanja spustimo. Tako da smo sleteli u neku umu, nekol'ko milja od tvrave. Podesili smo na katapult i utrpali u njega jednu od oni' rasprskavajuih granata. Ser Oven je mislio da i' poalje nekol'ko, da razdrma nji'ovu spoljanju odbranu. Onda bismo se privukli peke, a ostavili bi posadi da ispale jo nekoliko granata kada se pribliimo, i da srue im bedeme. Oekivali smo da e garnizon da se rastri da nae nau spravu, tako da emo moi da s' uunjamo unutra, pobijemo ono malo strae to je

ostalo, uzmemo onol'ko kol'ko moemo da ponesemo iz nji'ovog skladita oruja i vratimo se u na amac." Na ovom mestu, poto se vie ne koristi, najbolje bi bilo da opiem katapult. To je najprostiji, ali i najkorisniji ureaj za opsadu. U sutini, to je samo jedna velika poluga koja se slobodno vrti oko nekog oslonca. Na jednom vrlo dugakom kraku nalazi se korpa za predmet koji se baca, dok se na kraem kraku nalazi kameni teret, esto i od nekoliko tona. Ovaj se podie pomou koturaa ili ekrka, dok se korpa na napuni. Potom se teret puta, i dok pada u monom luku okrene dugaki krak. "Ja ba nisam imao neko miljenje o tim granatama to smo imali", nastavi Crveni Don. "Ma, te stvari nisu bile tee od pet funti. Muili smo se da dovuemo katapult samo da bi i' bacili tih nekol'ko milja. A ta one mogu, pitao sam se, sem da se rasprsnu uz prasak? Vid'o sam kako se katapult koristi na pravi nain prilikom opsade francuskih gradova. Bacali smo preko zidova gromade teke tonu-dve, ili, ponekad, crknute konje. I tako sam ja lino ubacio malu granatu, onako kako su mi rekli, i pustili smo je da odleti. Buuum! K'o da se svet rasprs'o. Morao sam da priznam da je ovo ak i bolje nego kad se baci crknut konj. Pa, kroz uveliavajue zaslone videli smo da je zamak dobrano sravnjen sa zemljom. Vie nije bilo smisla pljakati ga. Poslali smo jo nekoliko granata da se uverimo da su dovoljno sravnjeni sa zemljom. Sad je tamo ostala samo jedna velika staklasta jama. Ser Oven je onda zakljuio da pri sebi imamo oruje mnogo jae neg' to je bilo koje to je trebalo da zdipimo, i ja bi' rek'o da je u bio pravu. I tako smo sleteli u umu nekoliko milja dalje, dovukli katapult i ponovo ga namestili. Zato smo se tol'ko zadrali, gospodaru moj. Kada je ser Oven iz vazduha vid'o ta se u tom trenu dogaa, ispalili smo granatu da samo malo poplaimo protivnika. Sad smo spremni da po vaoj elji tresnemo po njima kol'ko god jako treba, sire." "Ali, amac?" upita ser Roder. "Neprijatelj ima njukae metala. Zato i nisu nali va katapult u umi: napravljen je od drveta. Ipak, sigurno su mogli da otkriju va letei amac, ma gde ga vi sakrili." "A, to, sire", Crveni Don se iroko osmehnu. "Ser Oven je ostavio na brod da lebdi tamo gore s ostali'. Ko e ga znati u toj guvi ko je ko?" Ser Roder prasnu u smeh. "Propustili ste velianstvenu bitku", ree on, "ali moete da potpalite lomau. Vrati se i reci svojim ljudima da ponu da granatiraju neprijateljski logor." U dogovorenom trenutku, gledajui na zarobljene versgorke merae vremena, mi se povukosmo pod zemlju. ak i tako smo osetili kako se zemlja zatresla, i uli muklu tutnjavu kada su uniteni njihovi povrinski poloaji, kao i vei deo njihovih povrinskih maina. Jedan jedini hitac bio je dovoljan. Preiveli su u slepom uasu pohrlili prema jednom od transportnih brodova, naputajui mnogo

posve neoteene opreme. Manja nebeska vozila jo su bre nestala, nalik na vetrom rasturene oblake na moru. Kada je spori zalazak sunca poeo da plamti u onom pravcu koji smo mi enjivo nazvali zapadom, engleski leopardi zaleprae u slavu pobede Engleske.

14. Kada se ser Oven prizemljio, bilo je to kao da je kakav junak iz viteke poeme siao na zemlju. Njegovi poduhvati ne behu ga mnogo iscrpli. Dok je zujao naokolo usred versgorke vazdune flote, ak je i na eravici zagrejao malo vodu i obrijao se. Sada je hodao gipkim korakom, uzdignute glave, blistave od metala spletene koulje, plata lepravog na vetru. Ser Roder ga je doekao kod vitekih atora, izubijan, prljav, smrdljiv, prekriven krvlju. Glas mu je bio promukao od vike. "estitam na izuzetno valjanom inu, ser Ovene." Mlai ovek mu se pokloni - i veoma skladno pretoi taj gest u naklon ledi Katarini, kada je ova istupila iz nae oduevljene gomile. "Drugaije nisam ni mogao", promrmlja ser Oven, "sa strunom kod srca." Boja navre u njeno lice. Oi ser Rodera brzo su prelazile s njega na nju. Zaista, predstavljali su zgodan par. Video sam kako mu ruke stiskaju drku njegovog izreckanog i istupljenog maa. "Idite u svoj ator, gospo", ree on svojoj eni. "Ima jo posla kod ranjenika, sire", odgovori ona. "Radiete za svakog osim za svoga mua i decu, a?" Ser Roder naini napor da se izrugne, ali usna mu je bila naduvena na mestu gde metak bee oeao vizir njegove kacige. "Kaem, idite u svojator." Ser Oven je delovao zabezeknuto. "Tako se ne oslovljava jedna plemkinja, sire", pobuni se on. "Jedan od vaih cvrkutavih ronda bi bio kanda bolji", proguna ser Roder. "Ili apat, da se zakae sastanak?" Ledi Katarina sasvim preblede. Duboko je udahnula pre nego to su joj rei stigle. Tiina je zavladala meu osobama koje su mogle da je uju. "Bog neka mi je svedok da sam oklevetana", prozbori ona. Halja joj je leprala od hitrine koraka. Dok je zamicala u svoj ator, uo sam prvi mrcaj. Ser Oven je zurio u barona nekako uasnuto. "Jeste li sasvim izgubili razum?" prodahta on na kraju.

Ser Roder pogrbi svoja snana ramena, kao da podie teret. "Jo nisam, Neka se moji zapovednici okupe kada se okupaju i veeraju. Ali, moda bi bilo najmudrije, ser Ovene, da vi preuzmete uvanje logora." Vitez se ponovo pokloni. Nije to bio uvredljiv pokret, ali nas je sve podsetio da je ser Roder prekrio pravila lepog ponaanja. Ser Oven otide i ustro preuze svoje obaveze. Uskoro je bila postavljena straa. Posle je ser Oven poveo Branitara u obilazak raznetog versgorkog logora, da proveri opremu koja je bila dovoljno daleko da ostane neoteena. Plavoliki je - ak i tokom proteklih nekoliko burnih dana - nauio jo malo engleskog. On je govorio, slabo ali i veoma revnosno, dok ga je ser Oven sluao. Ovo sam uoio u poslednjem mutnom sutonu, dok sam urio na sastanak, ali nisam mogao da ujem o emu je bilo rei. Vatra je visoko plamsala, a baklje su bile pobodene u zemlju. Engleski poglavari sedeli su oko stola s nogarama, dok su se tuinska sazvea treptavo budila iznad njihovih glava. uo sam nono utanje u umi. Svi su bili smrtno umorni; bili su se oklembesili na klupama, ali oi nisu skidali s barona. Ser Roder ustade. Okupan, obuen u novu, ali obinu odeu, sa napadnim safirnim prstenom, odavao se samo tupou glasa. Iako su mu rei bile ustre, u njima nije bilo due. Bacio sam pogled ka atoru u kome su leali ledi Katarina i njegova deca, ali tama ga je skrivala. "Jo jednom", ree moj gospodar, "Boja milost nam je pomogla da pobedimo. Uprkos svih razaranja koje smo izazvali, imamo sada vie kola i oruja nego to nam treba. Vojska koja je krenula na nas slomljena je, i na itavom ovom svetu ostala je samo jedna tvrava!" Ser Brajan je ekao svoju sedu, ekinjavu bradu. "Tu igru bacanja granata mogu da igraju dvoje", primeti on. "Smemo li da ostanemo ovde? im skupe hrabrost, nai e nain da zapucaju na nas." "Tako je." Ser Roder zatrse svojim plavim uvojcima. "To je jedan od razloga zbog koga ne smemo da oklevamo. Drugi je to ovo nije neko ugodno mesto za boravak. Po svemu sudei, zamak u Darovi je daleko vei, jai i zgodniji. Kada ga zauzmemo, neemo se morati bojati granatiranja. A ak i ako vojvoda Huruga vie nema naina da nas bombarduje ovde, moemo biti sigurni da je sad progutao svoj ponos i poslao svemirski brod ka zvezdama, traei pomo. Moemo da oekujemo da e versgorka armada krenuti na nas." Pravio se da ne primeuje jezu koja je prola skupom. "Zbog svega toga", nastavi on, "nama treba Darova, i to netaknuta." "Da se suprostavimo floti stotinu svetova?" povika zapovednik Balard. "Ama, sad, sire, va ponos se ukvario i pretvorio u ludilo. Ja kaem, ukrcajmo se dok moemo i pomolimo se Bogu da nas dovede nazad do Zemlje."

Ser Roder lupi pesnicom o sto i buka nadjaa sve none zvuke ume. "Boga mu!" zaurla je. "Na dan pobede kakva nije viena od Riarda Lavljeg Srca, vi podvijate rep pod noge i beite! Mislio sam da ste ljudi!" Balard potmulo, poluglasno zarea. "I ta je Riard na kraju dobio, sem otkupnine koja mu je unitila zemlju?" Meutim, ser Brajan Fiz-Vilijem, koji ga bee uo, otro promumla: "Neu ni da ujem za izdaju." Balard shvati ta je rekao, ugrize se za usnu i zauta. U meuvremenu, ser Roder pouri da nastavi: "Arsenali Darove mora da su ispranjeni zbog napada na nas. Sad imamo gotovo sve to je ostalo od njihovog oruja, a i pobili smo najvei deo njihovog garnizona. Ako im se da vremena, oporavie se. Prikupie male zemljoposednike i slobodnjake sa itave planete i krenuti na nas. Ali, u ovom trenutku oni mora da su u velikoj zbrci. Najvie to mogu da uine jeste da posade ljude na bedeme da se zatite od nas. Kontranapad ne dolazi u obzir." "Pa zar emo da sedimo izvan zidova Darove dok im ne dou pojaanja?" dopre neiji glas iz senki. "Bolje je i to nego da sedimo ovde, zar ne?" Ser Roderov smeh bio je usiljen, ali se ipak zau poneki kiseli kikot. I tako bi odlueno. Na iznureni narod nije uopte spavao. Smesta su morali da krenu na teak put, pod blistavom dvostrukom meseinom. Pronali smo nekoliko velikih transportnih vazdunih vozila koja su bila samo neznatno oteena, budui da se behu nala na rubu praska. Zanatlije meu naim zarobljenicima popravili su ih na licu mesta. U njih smo nagurali sve to smo mogli od oruja, vozila i opreme. Sledili su ljudi, zarobljenici i stoka. Dobro pre ponoi, nai brodovi su zagrmeli prema nebu, zatieni oblakom drugih vozila kod kojih su na svakom bili ovek ili dva. Nipoto se ne bimoglo rei da smo pourili. Jer, jedva sat posle naeg odlaska - kao to smo saznali kasnije - letelice bez posade, natovarene najaim razornim sredstvima, pale su na Ganturat. Oprezan korak, kroz nebesa na kojima nije bilo neprijateljskih vozila, doveo nas je iznad unutranjeg mora. Miljama iza njega, usred krevite zemlje, gusto poumljene, uzdizala se Darova. Pozvan na upravljaku kulu da prevodim, ugledao sam je na zaslonima za gledanje, daleko ispred i daleko ispod, ali uvelianu da bismo je uopte videli. Plovili smo prema suncu, dok je zora ruiasto svetlela iza zgrada. Njih je bilo samo deset, niskih, okruglih graevina od slivenog kamena, sa zidovima dovoljne debljine da izdri gotovo svaki udar. Bili su spojeni ojaanim tunelima. Zaista, gotovo sav taj zamak nalazio se duboko ispod zemlje, samodovoljan kao i svemirski brod. Ugledao sam spoljanji prsten divovskih topova i ispaljivaa projektila kako proteu svoje cevi iz udubljenih leita, dok su polja sile bila podignuta, nalik na

satansku parodiju oreola. Ipak, sve je to izgledalo kao obian ostatak stare snage tvrave. Osim naih, nije bilo nijednog vazdunog vozila. Do tada sam, kao i veina nas, poneto nauio o korienju dalekogovornika. Podeavao sam ga dok se lik versgorkog oficira nije pojavio na njegovom zaslonu. On se oigledno trudio da ga podesi na mene, tako da smo izgubili nekoliko minuta. Lice mu je bilo bledo, gotovo nebeski plavo, i progutao je knedlu nekoliko puta pre nego to je uspeo da zapita: "ta hoete?" Ser Roder se namrgodi. Krvave, tamno obrubljene oi, na licu ije tkivo gotovo da bee otopila briga, davale su mu zastrauju izgled. Poto sam mu preveo pitanje, on odreza: "Hurugu." "Mi... mi neemo dati naeg gratha. On lino tako nam je rekao." "Brate Parvuse, reci tom idiotu da hou da razgovaram samo sa vojvodom! Da pregovaramo. Zar ne znaju nita o civilizovanim obiajima?" Versgor kao da je bio pogoen, jer sam mu tano preneo rei svog gospodara, ali ipak progovori neto u malu kutiju i dodirnu niz dugmadi. Hurugin lik zameni njegov. Guverner otre san sa oiju i uz beznadenu hrabrost nam se obrati: "Ne oekujte valjda da ete i ovo mesto unititi kao to ste unitili ostale. Darova je sagraena da bude poslednje utoite. Najjae bombardfovanje moe samo da ukloni nadzemne graevine. Ako pokuate neposredan napad, ispuniemo vazduh i zemlju praskovima i metalom." Ser Roder klimnu glavom. "Ali, koliko dugo ete moi da odrite takvu vatru?" upita on mirno. Huruga ogoli svoje otre zube. "Due nego to e moi da napada, ti ivotinjo!" "Bez obzira na to", promrmlja ser Roder, "sumnjam da moete da izdrite opsadu." U svom ogranienom reniku nisam mogao da naem odgovarajui versgorki izraz za tu poslednju re, a izgledalo je i kao da Huruga ne moe dobro da razume opisne izraze kojima sam se posluio. Kada sam objasnio zbog ega mi je trebalo toliko dugo da to prevedem, ser Roder pronicljivo klimnu glavom. "Tako neto sam i oekivao", ree on. "Vidi, brate Parvuse. Ove zvezdane nacije imaju oruja mona gotovo kao ma svetog Mihaila. Jednom granatom mogu da razore grad, a sa deset da opustoe itavu grofoviju. Ali, kada je ve to tako, zar su njihove bitke mogle dugo da potraju? A? Ovaj zamak je sagraen da istrpi snane udare. Ali, opsadu? Teko!" Zatim se okrenu i progovori u zaslon:

"Smestiu se u blizini i paziti na vas. Na prvi znak ivota iz zamka, otvoriu vatru. Zato e biti bolje da ljude stalno drite pod zemljom. Kad poelite da se predate, pozovite me preko dalekogovornika, i meni e biti drago da vam ukaem ratne poasti."

Huruga se iroko osmehnu. Gotovo da sam mogao da proitam misli iza te gubice. Englezi su vie nego dobro doli da ue napolju dok ne stigne osvetnika armada! I on zatamni zaslon. Otkrili smo lepo mesto za logor, podosta iza obzorja. Lealo je u dubokoj, zaklonjenoj dolini kroz koju je tekla reka, bistra, hladna i puna riba. Poljana je bilo irom ume; igre je bilo u izobilju, a ljudi koji nisu bili na dunosti mogli su da idu u lov. Tokom nekoliko ovih dugih dana, posmatrao sam kako nova radost cveta meu naim ljudima. Ser Roder, meutim, ne uze i sebi odmor. Mislim da nije smeo; jer, ledi Katarina bee ostavila decu sa negovateljicom i etala se sa ser Ovenom po hladovini drvea. Ne skrivajui se - pazili su na pristojnost - ali njen mu bi ih spazio i okrenuo se da zarei naredbu najblioj osobi. Skriven u toj umi, na logor bio je dovoljno bezbedan od granatiranja ili projektila. Njegovi atori i dograci, nae oruje i alat, nisu sadrali dovoljnu zgusnutu koliinu metala koju bi moglo da nanjui neki od versgorkih magnetskih ureaja. Ona naa vazduna vozila koja su neprestano osmatrala Darovu uvek su sletala negde drugde. Katapulti su neprestano bili napunjeni, u sluaju da se u tvravi primeti bilo kakva delatnost; ali, Huruga kao da se zadovoljavao da strpljivo eka. Ponekad bi iznad nas proletelo neko izazovno neprijateljsko vozilo, dolazei sa neke druge take na planeti. Meutim, nikada nije otkrilo nikakvu metu za svoje granate, a i nae straarske letelice ubrzo bi ga oterale. Najvei deo naih snaga - veliki brodovi, topovi i ratna kola - sve vreme su bili negde drugde. Ja sam nisam video lov koji bee preduzeo ser Roder. Ostajao sam u logoru, zabavljajui se takvim problemima kao to je bolje uenje versgorkog ili bolje poduavanje Branitara engleskom. Takoe sam zapoeo asove versgorkog jezika za neke nae pametnije deake. A nisam ni eleo da idem na baronove pohode. On je imao svemirska i vazduna vozila. Imao je topove koji su ispaljivali i plamen i granate. Imao je nekoliko tekih kornjaastih kola, o koja bee okaio titove i zastave, i u koja je ukrcao po jednog konjanika i etiri oklopnika. Tako je iao irom kontinenta i pljakao. Nijedan usamljen posed nije mogao da izdri njegov napad. Otimajui i palei, ostavljao je pusto za sobom. Ubio je mnogo Versgora, ali ne vie nego to je bilo

neophodno. Ostale je nabio u jedan ogromni transportni brod. Nekoliko puta su sitni posednici i slobodnjaci pokuali da mu se suprotstave. Meutim, kako su imali samo runo oruje, njegova vojska razvejala ih je kao plevu i nastavila da ih goni preko njihovih sopstvenih polja. Bilo mu je potrebno samo nekoliko dana i noi da opustoi itav kopneni deo. Onda je nainio i brz upad preko okeana, bombardovao i spalio sve na ta je naleteo, i vratio se. Meni je to delovalo kao okrutno kasapljene, mada ne gore nego to je ovo carstvo inilo na mnogo svetova. Meutim, priznajem da nisam uvek razumeo logiku takvih stvari. Sigurno je da je ono to je ser Roder inio bio uobiajen postupak za Evropu u pobunjenim pokrajinama i neprijateljskim stranim dravama. Ipak, kada je ponovo sleteo u logor, i njegovi ljudi stali da se razmeu draguljima i bogatim tkaninama, srebrom i zlatom, pijani od ukradenog pia, hvalei se onim to su uinili, potraio sam Branitara. "Ovi novi zarobljenici izvan su moje moi", saoptih mu, "ali, reci svojoj brai iz Ganturata da e, pre nego to ih uniti, najpre morati da skine moju jadnu glavu." Versgor me znatieljno pogleda. "Zato s brine za nas?" upita on. "Boga mi", odvrati ja, "zaista ne znam, sem da mora biti da je On i vas stvorio." Glas o ovome stigao je i do mog gospodara, i on me pozva u ator koji je sada koristio umesto svog. Video sam umske proplanke naikane zarobljenicima koji su se vrzmali kao ovce i uplaeno mrmljali pred pukama Engleza. Istina, njihovo prisustvo predstavljalo nam je tit. Iako je sputanje broda sada ve moralo dovoljno tano da otkrije na poloaj Huruginim povealima, ser Roder se postarao da guverner sazna ta se dogodilo. Meutim, ja sam video i plavokoe majke kako dre malu, uplakanu plavu eljad i to mi je steglo srce. Baron je sedeo na stolici, vaui govei but. Svetlost i senka, ublaeni kroz lie, arali su mu lice. "ta to treba da znai?" dreknu on. "Jesu li ti ta tvoja svinjska lica toliko draga, da nee da mi preda one uhvaene u Ganturatu?" Isturio sam svoja mrava ramena. "Ako nita drugo, sire", odgovorih mu, "razmislite kako takvo delo moe da naudi vaoj dui." "ta?" On podie svoje guste vee. "Je li ikada bilo zabranjeno osloboditi zarobljenika?" Sada je na mene bio red da se zabezeknem. Ser Roder se pljesnu po bedru, prasnuvi u smeh. "Zadraemo nekoliko njih, kao to su Branitar i zanatlije, koji nam mogu biti od koristi. Sve ostale poteraemo u Darovu. Hiljade i hiljade. Moe li zamisliti kako e se Hurugino srce rastopiti od zahvalnosti?"

Stajao sam tamo na suncu i u visokoj travi, dok je "ha, ha, ha" grmelo oko mene. Izloena podsmehu i ruganju naih ljudi, ta nebrojena gomila teturala se kroz korita gorskih potoka i ipraje, sve dok nije izila na istinu i ugledala daleku Darovu. Nekoliko ih je plaljivo istupilo iz gomile. Englezi su se, iskeeni, naslonili na oruje. Jedan Versgor je poeo da tri. Niko nije pucao na njega. Jo jedan je krenuo, pa jo jedan. Onda je itav roj njih poleteo prema tvravi. Te veeri Huruga se predao. "Nita lake", kikotao se ser Roder. "Naprosto sam ga pritisnuo. Sumnjam da je imao vie zaliha nego to je bilo neophodno, jer je opsada sigurno mrtva umetnost u njegovoj zemlji. Tako sam mu, prvo, pokazao da mogu da mu opustoim itavu planetu... za ta e morati da odgovara, ak i ako nas na kraju pobede. Zatim sam mu dao dodatna usta na ishranu." On me potapa po leima. Kada su me podigli i stresli prainu s mene, on nastavi: "E pa, brate Parvuse, sada kad imamo ovaj svet, da li bi eleo da bude na elu njene prve opatije?"

15. Naravno da nisam prihvatio takvu ponudu. Sasvim nevezano za teka pitanja posveenja, nadam se da znam svoje skromno mesto u ivotu. Bilo kako bilo, u tom trenutku to je bila samo na reima. Imali smo mnogo toga drugog da uradimo, i da ponudimo Bogu vie od jedne mise zahvalnosti. Pustili smo na slobodu gotovo sve ponovo zarobljene Versgore. Monim dalekogovornikom ser Roder je odaslao proglas Tariksanu. Ponudio je svakom velikom zemljoposedniku, u oblastima koje jo nisu opustoene, da doe i pokori se, i sa sobom nazad povede nekoliko beskunika. Lekcija koju je pruio bila je toliko otra da je sledeih nekoliko dana sve vrvelo od plavih posetilaca. Nuno, ja sam morao da se bavim njima, te sam gotovo zaboravio i kako san izgleda. Ali, veinom su bili veoma ponizni. Zaista, ova rasa bila je toliko dugo nadmona meu zvezdama da su samo njihovi ratnici imali prilike da razviju muki prezir prema smrti. Kad su se ovi predali, graani i sitni zemljoposednici brzo su ih sledili... Bili su tako naviknuti da imaju svemonu vladu iznad sebe, da nisu ni sanjali da je mogue pobuniti se. U tom razdoblju, ser Roder je najvie panje posveivao uvebavanju svojih ljudi u garnizonskim dunostima. S obzirom na to da su maine u zamku, ba kao i vei deo versgorke opreme, bile jednostavne za upotrebu, uskoro su ene, deca, kmetovi i starci vodili Darovu. Oni bi trebalo da budu sposobni da se bar neko vreme suprotstave napadu. One koji su delovali beznadeno nesposobni za

avoljske vetine oitavanja brojaa, pritiskanja dugmia i okretanja dugmadi, na gospodar bee postavio na jedno bezbedno, udaljeno ostrvo da brinu za nau stoku. Kada je presaeni Ensbi na ovaj nain bio osposobljen da se brani, baron okupi svoje slobodne sadrugove za jo jedan pohod u nebo. Jo ranije mi je objasnio svoju zamisao: i dalje sam jedino ja mogao da donekle teno govorim versgorki, mada je Branitar (uz pomo oca Simona) urno poduavao i druge. "Do sada nam je dobro ilo, brate Parvuse", saopti mi ser Roder. "Ali, sami nikada neemo moi da odbijemo versgorke vojske dignute na nas. Nadam se da si do sada ovladao njihovim pismom i numerologijom. Bar dovoljno dobro da nadgleda domaeg navigatora i pazi da nas ne vodi tamo gde ne bismo eleli." "Malo sam prouavao naela njihovih zvezdanih karata, sire", odgovorio sam, "iako, u stvari, oni ne koriste nacrte, ve obine nizove brojki. A nemaju ni smrtne kormilare na svemirskim brodovima. Oni pre daju uputstva vetakom kormilaru da zapone putovanje, a zatim homunkulus upravlja itavim vozilom." "To mi je dobro poznato!" proguna ser Roder. "Tako nas je Branitar i prevario. Opasan je to stvor, ali suvie koristan da bismo ga ubili. Bilo bi mi drago da ne krene na ovaj put, a ipak mi se ne mili da ga ostavim u Darovi..." "Ali, kuda ste se namerili, sire?" prekinuh ga ja. "A.... Da. To." On protrlja oi, ukasto-crvene od umora. "Ima jo kraljeva, osim Versgora. Manjih zvezdanih nacija, koje se uasavaju dana kada e ovi njukoliki avoli reiti da svre s njima. Nameravam, dakle, da potraim saveznike." Bio je to sasvim prirodan korak, ali sam se ja i dalje nekao. "Dakle?" Ser Roder kao da postade nestrpljiv. "ta te sad titi?" "Ako ve do sada nisu krenuli u rat", odgovorio sam slabanim glasom, "zato bi ih pojava nekoliko zaostalih divljaka, kao to smo mi, navela na tako neto?" "Pouj me, brate Parvuse", ree ser Roder. "Umoran sam ve od tog cviljenja zbog naeg neznanja i slabosti. Mi znamo za istinsku veru, zar ne? Moda je blie istini da, mada se orua rata menjaju tokom vekova, suparnitvo i spletke ne deluju nita prefinjenije ovde nego kod kue. Sama injnica da koristimo razliito oruje ne ini od nas divljake." Teko da sam mogao da osporim njegovu tvrdnju, jer nam je to bila jedina nada, sem nasuminog leta u potrazi za Zemljom. Najbolji svemirski brodovi bili su oni koji su leali u podrumima Darove. Upravo smo ih opskrbljivali, kada sunce zatamni od pojave jednog jo veeg vozila. Dok je lebdelo tamo gore, nalik na olujni oblak, izazivalo je strah meu naim ljudima. Ali ser Oven Monbele je dotra, teglei jednog versgorkog inenjera, zgrabi

usput mene da prevodim i povede nas do dalekogovornika. Stojei van domaaja zaslona, sa isukanim maem, ser Oven natera zarobljenika da razgovara s gospodarem broda. Ispostavilo se da je u pitanju bio trgovaki brod, u uobiajenoj poseti ovoj planeti. Pogled na Ganturat i Stularaks, pretvorene u zgarita, bee uasnuo njegovu posadu. Mi smo lako mogli da oborimo brod, ali je ser Oven iskoristio svoju versgorku lutku da izvesti kapetana da je dolo do napada iz svemira, koga je osujetio garnizon iz Darove, i da mogu mirno da slete. I ovaj je posluao. Kada su se spoljanji otvori na brodu otvorili, Oven povede hrpu ljudi unutra i bez muke ga zarobi. U slavu toga, pirovali itave noi i narednog dana. A i on je postao hrabar, slikovit lik, uvek spraman da dobaci neto aljivo ili ljubazno. Ser Roder, neprestano kinjei sebe, postajao je, meutim, jo udniji. Ljudi su ga se bojali, a neki i pomalo mrzeli, jer ih bee naterao na takve napore. Ser Oven mu je bio suta suprotnost, kao Oberon prema medvedu. Mora da je polovina ena bila zaljubljena u njega, mada su njegove pesme bile posveene jedino ledi Katarini. Plen iz dinovskog broda bio je bogat. Najbolje od svega bile su nebrojene tone ita. Probali smo da damo neto od toga naoj stoci na ostrvu, koja je mravila na odvratnoj plavoj travi. Prihvatila je hranu tako rado, kao da je u pitanju bila engleska zob. Kada je za ovo uo, ser Roder izjavi: "Sledea planeta koju emo zauzeti, bie upravo ta planeta." Prekrstio sam se i pourio negde drugde. Meutim, imali smo malo vremena za gubljenje. Nije bila tajna da je Huruga odaslao svemirske brodove na Versgoriksan odmah posle druge bitke za Ganturat. Njima e biti potrebno neko vreme da stignu do te udaljene planete, a i caru e biti potrebno neto vremena da okupi flotu iz svoje iroko rasprene carevine, a posle e trebati vremena i da flota stigne ovamo. Meutim, dani su nam ve izmicali. Za poglavnika darovskog garnizona ena, dece, starih i kmetova ser Roder bee odredio svoju enu. Meni je, pak, bilo reeno da je praksa naih hroniara da izmiljaju razgovore velikih linosti o ijim ivotima piu - nenauna. Ipak, dobro sam poznavao to dvoje, ne samo njihovu oholu spoljanjost, ve (letimice, jer saznanje bee steeno kradom) i njihovu duu. Gotovo da mogu da ih vidim u toj zabitoj odaji tuinskog zamka. Ledi Katarina bila je u njoj postavila svoje tapiserije, po podu prostrla rogozinu, dok je zidove ostavila zatamnjene, samo sa svetlou svea, kako bi joj to mesto delovalo manje jezovito. I ona eka, zaogrnuta ponosom, dok joj se njen mu oprata sa njihovom decom. Mala Matilda otvoreno plae. Robert zadrava suze, manje-vie uspeno, sve dok za njim ne zatvori vrata; jer, on je od jedan Turnevilovih.

Polako, ser Roder se ispravlja. Bee prestao da se brije, jer za to nema vremena, i brada se sada kao ica kovrda na njegovom orlovskom licu. Sive oi deluju ugaslo, dok jedan mii na njegovom obrazu ne prestaje da se trza. Poto vrua voda slobodno tee iz slavina, bio se okupao; meutim, i dalje nosi svoj uobiajeni grubi, stari koni haljetak i zakrpljene dugake arape. Opasa njegovog velikog maa kripi dok prilazi svojoj eni. "Pa", nespretno kae on, "moram da krenem." "Da." Lea su joj vitka i vrlo prava. "Verujem..." On proiava grlo. "Verujem da si nauila sve to je potrebno." Ona nita ne odgovara. "Imaj na umu, najvanije je da oni to ue versgorki nastave da vredno rade. U protivnom, biemo gluvonemi meu naim neprijateljima. Ali, nikad ne veruj naim zarobljenicima. Dva naoruana oveka uvek moraju da budu kod svakoga." "Razumem." Ona klima glavom. Neoeljana je, i svetlost svea klizi joj niz ukovrdanu kestenjastu kosu. "Takoe u pamtiti da svinje ne treba hraniti ovim novim itom, koje dajemo ostaloj stoci." "To je najvanije! I postaraj se da dobro opskrbi ovo uporite. Oni nai ljudi koji su jeli domau hranu jo su zdravi, tako da moe da uzima i iz versgorkih ambara." Tiina se zgunjava oko njih. "Pa", kae on, "moram da krenem." "Bog s vama, gospodaru moj." On zastaje za tranutak i prouava svaki, i najmanji prizvuk u njenom glasu. "Katarina..." "Da, gospodaru moj?" "Zgreio sam prema tebi", nateruje on sebe da kae. "A i zanemarivao sam te, da bude jo gore." Njene ruke se pruaju, kao da izraavaju sopstvenu volju. Njegovi grubi dlanovi sklapaju se oko njih. "Tu i tamo, svaki ovek moe da pogrei", dahe ona. On se najzad usuuje da pogleda u plave oi. "Hoe li mi dati zalog?" pita je. "Za bezbedan povratak..." On sputa ruke na njen struk, privlai je i veselo klie:

"I za moju konanu pobedu! Daj mi zalog i ja u ti ovo carstvo poloiti pred noge!" Ona se oslobaa. Uas joj ophrvava usne. "Kada e poeti da trai nau Zemlju?" "Gde tu ima asti, odunjati se kui i ostaviti zvezde naim neprijateljima?" Ponos odjekuje u njegovim reima. "Bog nek' mi je u pomoi", ape ona i odmie se. On dugo stoji, sve dok zvuk njenih stopala ne nestane niz hladne hodnike. Onda se okree i izlazi napolje do svojih ljudi.

Mogli smo se natrpati u jedan od velikih brodova, ali smo mislili da je najbolje da se ratrkamo na jednake delove. Ove je iznova oslikao, koristei se versgorkim zalihama, jedan momak koji je donekle poznavao heraldiku. Sad su bili grimizni, zlatni i ljubiasti, sa turnevilskim grbom i engleskim leopardima postavljenim na admiralski brod. Tariksan je ostao za nama. Uranjajui i izranjajui iz vie dimenzija od tri redovne Euklidove, uli smo u to udno stanje koje su Versgori zvali 'nadsvetlosni pogon'. Ponovo su zvezde plamsale sa svih strana, a mi smo se zabavljali dajui imena novim sazveima - Vitez, Ora, Arbuza i druga, ukljuujui i neka koja ne prilii staviti u zabeleke. Putovanje nije dugo trajalo: samo nekoliko zemaljskih dana, koliko smo mogli da procenimo prema satovima. To nas je odmorilo, pa smo bili britki kao lovaki psi kada smo doputovali u planetarni sistem Bodavant. Do sada ve bejasmo razumeli da sunaca ima raznih boja i veliina, izmeanih. Versgori, kao i ljudi, najvie su voleli mala, uta. Bodavant je bio crveniji i hladniji. Samo jedna od njegovih planeta bila je naseljiva (to je obino i bio sluaj); i premda su na tom Bodavantu mogli obitaviti i ljudi, ili Versgori, i jedni i drugi verovatno bi ga smatrali mranim i hladnjikavim. Stoga se nai neprijatelji nisu ni trudili da porobe domae aire, ve su ih samo spreavali da ne zadobiju vie kolonija nego to ovi behu ranije otkrili, i terali ih u veinom nepovoljne trgovake ugovore. Planeta je lebdela nalik na ogroman tit, pegav i boje re, na pozadini zvezda, kada su nas presreli domai ratni brodovi. Mi smo posluno zaustavili nau flotilu. U stvari, prestali smo da ubrzavamo i naprosto jurili svemirom po hiperbolinoj podsvetlosnoj putanji, koju je pratio airski brod. Ali od tih nevolja svemirske navigacije mene uvek zaboli moja jadna glava; stoga bih ih rado ostavio astrolozima i anelima.

Ser Roder pozva airskog admirala na na brod. Naravno, koristili smo versgorki jezik, i ja sam prevodio. Ipak, preneu samo sr razgovora, ne i zamornu nemu igru koja se u stvari zbivala. Doek je bio pripremljen sa ciljem da ostavi utisak na posetioce. Hodnik od ulaza do trpezarije bio je oivien ratnicima. Strelci iz dugakih lukova behu zakrpili svoje zelene prsluke i duge arape, ukrasili kape perjem i svoje smrtonosno oruje oslonili pored sebe. Obini oklopnici uglaali su pancire i ravne kacige koje su imali, i napravili luk od kopalja. Iza njih, tamo gde je prolaz bio dovoljno vii i iri da to dopusti, dvadest konjanika blistalo je u punom oklopu od metalnih ploa, zastava i titova s grbovima, perja i kopalja, jaui nae najvee bojne konje. Kod poslednjih vrata, ser Roderov vrhovni lovac stajao je sa sokolom na runom zglobu i oporom mastifa pored nogu. Trube su tretale, bubnjevi tutnjali, konji se propinjali, psi lajali, dok smo mi kao jedan uinili da brod odjekne poklikom iz dubine grla: "S Bogom i svetim orem za sreu Engleske! Napred!" airi su delovali prilino uplaeno, ali su nastavili ka trpezariji. U njoj su bile okaene nae najkienije zaplenjene tkanine. Na kraju dugakog stola, ser Roder, u vezenoj odei, okruen ljudima koji su drali halebarde i samostrele, sedeo je na prestolu koji behu na brzinu sklepali nai tesari. Kada su airi uli, on podie zlatni versgorki pehar i ispi u njihovo zdravlje englesko pivo. Hteo je da upotrebi vino, ali otac Simon bee odluio da ga sauva za svetu priest, istiui da strani avoli nee primetiti razliku. "Waes haeil!", sveano izree ser Roder, engleski izraz koji je voleo ak i kada je govorio na svom ee korienom francuskom. airi su oklevali sve dok ih paevi nisu odveli do njihovih mesta, sveano kao na kraljevskom dvoru. Posle toga sam ja izgovorio brojanicu i blagoslovio na sastanak. Priznajem, ovo nije uinjeno iz istih religioznih pobuda. Ve smo bili shvatili da airi primenjuju odreene formule rei da dozovu skrivene moi tela i mozga. To to su bili dovoljno neprosveeni da prihvate moj zvuni latinski kao jo moniju verziju iste stvari, nije bio na greh, zar ne? "Dobro doli, gospodaru", ree ser Roder. I on je izgledao mnogo smirenije. Bilo je kod njega i iskre neeg avolskog. Samo oni koji su ga dobro znali mogli su da pretpostave kakva se praznina bee u njega naselila. "Oprostite zbog mog skromnog ulaska u va posed, ali novosti koje nosim teko su mogle da ekaju." airski admiral se napeto nae unapred. Bio je neto vii od obinog oveka, mada vitkiji i skladniji, sa mekom sivom dlakom po telu i belom grivom oko glave. Na licu je imao maje brkove i ogromne grimizne oi, ali po svemu ostalom delovao je ljudski. To jest, delovao je onoliko ljudski koliko i lice na triptihu to ga bee naslikao neki ne ba vet umetnik. Nosio je pripijenu smeu odeu, sa oznakama ina. Meutim, u poreenju sa raskoi koju smo mi bili navukli na sebe, njegova

odea i odea osmorice njegovih saradnika delovala je zaista jednolino. Zvao se, kasnije smo to ustanovili, Beljad sor Van. Naa oekivanja da neko ko je zaduen za meuplanetarnu odbranu ima visok poloaj i u vladi pokazala su se posve osnovanim. "Nismo imali pojma da e Versgori ukazati dovoljno poverenja nekom narodu da ga naorua kao saveznika", primeti on. Ser Roder se nasmeja. "Teko, plemeniti sire! Ja stigoh sa Tariksana, koga samo to sam zauzeo. Koristimo zaplenjene versgorke brodove samo kao dopunu naim vlastitim." Beljad se ukruti na stolici; krzno mu se bilo nakostreilo od uzbuenja. "Onda ste vi jo jedna rasa koja putuje meu zvezdama?" uzviknu on. "Zovu nas Englezima", izbee odgovor ser Roder. Nije eleo da mogue saveznike lae vie nego to je morao, jer bi njihova srdba prilikom otkrivanja istine mogla doneti nevolje. "Nai vladari imaju mnoge strane posede, kao to su Alster, Lenster, Normandija... ali vas neu muiti nabrajanjem planeta." Samo sam ja primetio da on, u stvari, nije rekao da su ove oblasti i vojvodstva zaista planete. "Da skratim... Naa civilizacija je veoma stara. Podaci govore o vie od pet hiljada godina. Upotrebio je odgovoarajui versgorki pojam, to je blie bilo mogue. A ko je taj ko e porei da Sveto pismo tee tano od vremena Adama? Ovo je, meutim, na Beljada ostavilo manji utisak nego to smo oekivali. "Versgori se razmeu samo sa dve hiljade godina jasno ustanovljene istorije, jer je njihova civilizacija obnovljena posle konanog krvavog rata", primeti on. "Ali mi, airi, imamo pouzdanu hronologiju za poslednjih osam milenijuma." "Koliko dugo ima kako ste ovladali svemirskim letovima?" upita ser Roder. "Oko dva veka." "Ah. Nai najraniji opiti te vrste bili su... ta bi ti rekao, brate Parvuse, pre koliko godina?" "Oko tri hiljade petsto godina, na mestu zvanom Vavilon", odgovorih ja. Beljad proguta knedlu. Ser Roder mirno nastavi: "Ova vaseljena je tako velika da je englesko kraljevstvo, prilikom svog irenja, tek sada naila na sve iri versgorki posed. Oni nisu shvatili nae stvarne moi, ve su nas bez povoda napali. Poznata vam je njihova pokvarenost. Mi sami, vrlo smo miroljubiva rasa." Zarobljenici su nam s prezirom govorili da airska republika ne odobrava rat i da nikada nije kolonizovala planetu na kojoj je ve neko iveo. Ser Roder prekrsti ruke i prevrnu oima. "Zaista", ree on, "jedna od naih najosnovnijih zapovesti je: 'Ne ubij'. Ipak, ini se da je jo vei greh dopustiti da jedna tako okrutna i opasna sila kao to je Versgoriksan nastavi da pustoi bespomoan narod."

"Hm". Beljad protrlja svoje krzneno elo. "Gde lei ta vaa Engleska?" "Polako, polako", preo je ser Roder. "Ne oekujete valjda da emo, makar i najpotovanijim strancima, to rei, bar dok se ne postigne bolje razumevanje. Ni sami Versgori to ne znaju, jer smo im zarobili izviaki brod. Poao sam na ovaj pohod da ih kaznim i prikupim obavetenja. Kao to sam vam rekao, sa malim gubicima zauzeli smo Tariksan. Ali to nije nain na koji na vladar ima obiaj da dela kada su u pitanju odnosi sa ostalim razumnim biima - da ne potuje ono to ona ele. Kunem se da kralj Edvard III nikada nije ni sanjao o tome. Ja bih daleko radije da mi se vi, airi, a i ostali koji su trpeli pod Versgorima, pridruite u krstakom pohodu da ih ponizimo. Tako ete stei pravo da sa nama podelite njihovo carstvo poteno i na ravne asti." "Jeste li vi... voa ove jedne jedine vojne sile... opunomoeni da pregovarate na taj nain", sumnjiavo upita Beljad. "Sire, nisam vam ja nikakav sitan plemi", krajnje kruto odvrati baron. "Moje poreklo je jednako uzvieno kao i bilo ije u vaem kraljevstvu. Jedan moj predak, po imenu Noje, bio je admiral zdruenih flota moje planete." "Ovo je tako nenadano", zamuca Beljad. "Neuveno. Mi ne moemo... ja ne mogu... to se mora raspraviti, i..." "Naravno." Moj gospodar podie glas za dve oktave, dok sva prostorija ne zajea. "Ali, nemojte gubiti vreme, plemeniti. Nudim vam da vam pomognem da unitite versgorke varvare, ije postojanje Engleska ne moe vie da podnosi. Ako budete hteli da podelite teret rata, podeliete voe pobede. U protivnom, mi Englezi biemo prinueni da zauzmemo itav versgorki posed: jer neko u njemu mora da odrava red. Zato vam kaem, pridruite se krstakom ratu pod mojim vostvom i napred u pobedu!"

16. airi, kao ni ostale slobodne nacije, nisu bili glupi. Pozvali su nas da sletimo i budemo gosti na njihovoj planeti. Na boravak tamo bio je neobian; kao da smo boravili na bezvremenom brdu Elf. Seam se vitkih kula, mostova koji su ih lukovima spajali proteui se kroz vazduh, gradova ije su zgrade bile izmeane sa parkovima da bi se u njima to je vema mogue uivalo, amaca na svetlim jezerima, uenjaka u togama i velovima, spremnih da se sa mnom raspravljaju o engleskim znanjima, ogromnih alhemijskih laboratorija, muzike koja jo pohodi moje snove. Ali, ovo nije udbenik geografije. A ak i najsabranija pria o pradavnim neljudskim civilizacijama uskoro bi postala neobinija obinom engleskom uhu nego matarije onog dobro poznatog Venecijanca, Marka Pola.

Dok su airske ratne voe, mudraci i politiari pokuavali da od nas, istina ljubazno, izvuku jo obavetenja, jedna grupa urno je otputovala do Tariksana da se sama uveri ta se dogodilo. Uz mnogo pompe doekala ih je ledi Katarina i dozvolila im da razgovaraju sa Versgorom koga izaberu. Sakrila je samo Branitara, koji bi odao previe toga. Ostali, pa ak i Huruga, imali su samo zbunjene utiske o neodbranjivom napadu. Poto nisu znali za razlike u izgledu ljudi, nisu shvatili da je garnizon u Darovi sastavljen od naih najslabijih ljudi. Ali su ih izbrojali i gotovo da nisu mogli da poveruju da je tako mala sila mogla da sve to postigne. Sigurno smo u potaji drali neke nepoznate sile! Kada su videli nae pastire, jahae na konjima, ene koje kuvaju oko vatri podloenih na drva, lako su progutali objanjenje da mi Englezi volimo da to vie budemo napolju i da vodimo jednostavan ivot. To je bio i njihov ideal. Imali smo sree to ih je jezika brana spreavala da saznaju neto vie od onoga to su mogli da vide svojim oima. Oni momci koji su uili versgorki jo ne behu ovladali sa dovoljnim brojem rei za bilo kakav pametan razgovor. Mnogi obini ljudi - pa ak i ratnici, moe biti - da su mogli, izbrbljali bi se o sopstvenom strahu i neznanju, i molili bi strance da ih povedu kui. Ali kako su stvari stajale, svaki tananiji razgovor s Englezima iao je preko mene. A ja sam unosio izmene i u samo veselo neznanje ser Rodera. On nije krio od njih da e se osvetnika versgorka flota uskoro oboriti na Darovu. ak se i razmetao time. Zamka je bila postavljena, tvrdio je. Ako mu Boda i ostale planete koje mogu da jezde zvezdama ne pomognu da je slome, morae da zbog pojaanja pozove Englesku. Zamisao da e jedna armada iz potpuno nepoznatog kraljevstva ui u njihov deo svemira, uznemirila je airske voe. Nisam ni sumnjao da nas neki od njih smatraju obinim pustolovima, moda i odmetnicima, koji u stvari ne mogu da raunaju na pomo sa rodne grude. Ali ostali mora da su ovako razmiljali: Da li da se sklonimo i ne uestvujemo u onome to e se odigrati? ak i da jesu gusari, ove pridolice zauzele su planetu i pokazale da se ne plae itavog versgorkog carstva. U svakom sluaju, moramo se naoruati zbog mogunosti da je Engleska - uprkos tome to to oni poriu - jednako napadna kao i nacija plavolikih. Pa zar onda ne bi bilo najbolje da ojaamo svoje pozicije pomaui ovom Roderu, zauzimajui to je mogue vie planeta i uzimajui dosta plena? ini se da je jedino preostajalo da se naini savez sa Versgorima protiv njega, a to je, opet, bilo nezamislivo! Osim toga, i mata airskih ljudi bila je silno podstaknuta. Videli su ser Rodera i njegove sjajne drugove kako galopiraju njihovim spokojnim ulicama. uli su za poraz koji je naneo njihovim starim neprijateljima. Njihov folklor, koji se dugo zasnivao na injenici da znaju samo mali deo vaseljene, inio ih je spremnim da

veruju da starije i snanije rase postoje iza granica obeleenih njihovim kartama. Stoga, kada su uli da se on zalae za rat, pali su u vatru i stali se buno zalagali za isti cilj. Boda je bila istinska republika, a ne lana, kao versgorka. Ovaj glas naroda glasno je odzvanjao u skuptini. Versgorki ambasador se tome usprotivio, pretei sveoptim unitenjem. Meutim, bio je daleko od kue, porukama koje je poslao bie potrebno vremena da stignu, a u meuvremenu gomila je kamenovala njegovu rezidenciju. Sam ser Roder je pregovarao sa jo dva izaslanika. Bili su to predstavnici ostalih rasa koje su putovale svemirom, Aenkoglija i Pr?*tana. Neobini simboli u ovom drugom imenu moji su lino, a oznaavaju zviduk i roktaj, po redu. Izneu samo jedan od razgovora, umesto mnotva slinih koji su se odigrali. Kao i obino, odvijao se na versgorkom. Imao sam vie nevolja sa prevoenjem nego to sam bio navikao, jer se Pr?*tanac nalazio u kovegu koji je sadravao toplotu i otrovni vazduh koji su mu bili potrebni i govorio je preko glasnogovornika sa naglaskom gorim i od mog. Nikada nisam pokuao ni da saznam njegovo ime ili in, jer u to bi bili ukljueni pojmovi tananiji ljudskom umu nego knjige Majmonidesove. O njemu sam razmiljao kao o Treem Jajoglavaru Severozapadne Konice i za sebe ga, naprosto, zvao Etelbert. Mi, posetioci, bili smo se smestili u jednoj hladnoj plavoj odaji, daleko povrh grada. Dok se pipkasti Etelbert, koji se mutno video kroz staklo, zanimao sveanim uljudnostima, ser Roder baci pogled napolje. "Otvoreni prozori, iroki kao ulaz u tvravu", promrmlja on. "Kakva prilika! Kako bi' voleo da napadnem ovo mesto!" Poto je na razgovor zapoeo, Etelbert u jednom trenutku ree: "Ja ne mogu da obaveem Konicu na bilo ta. Mogu samo da poaljem preporuku. Meutim, poto su umovi naih ljudi manje posebni nego to je to obino sluaj, mogu da dodam da e moja preporuka nositi veliku teinu. U isto vreme, mene je srazmerno teko ubediti." Nama je to, meutim, ve bilo poznato. to se tie Akenkoglija, oni su bili podeljeni na klanove; njihov ambasador ovde bio je poglavica jednog od klanova i mogao je da svojim uticajem podigne svoju flotu. Ovo je toliko uproavalo nae pregovore, da smo u tome videli Boju volju. Rekao bih da je samouverenost koju time bejasmo stekli sama po sebi bila naa znaajna prednost. "Vi, dobri sire, sigurno znate za tvrdnje koje smo izneli airima", ree ser Roder. "One jednako vae za Pur... Pur... kako se ve vaa prokleta planeta zove." Oseao sam ogorenje to na mene bee svalio sav teret izgovora i uljudnog oblikovanja izraza, i za kaznu sam izgovorio brojanicu. Versgorki je sam po sebi bio tako varvarski jezik, da jo nisam mogao da na njemu razmiljam na odgovarajui nain. U skladu sa tim, kada sam prevodio francuski ser Rodera, prvo sam sutinu

prenosio na engleski svog detinjstva, zatim na otmenu latinsku retoriku, na ijim krutim osnovama sam mogao da gradim versgorke obrasce koje je Etelbert mentalno prevodio na svoj pr?*tanski. udesna su Boja dela. "Konice trpe", priznade ambasador. "Versgori ograniavaju nau svemirsku flotu i vanplanetarne posede; zahtevaju i prilian danak u retkim metalima. Meutim, na matini svet im je beskoristan, tako da se ne plaimo konanog zauzimanja na nain na koji se toga plae Boda ili Aenk. Zbog ega bismo izazivali njihov gnev?" "Pretpostavljam da ova stvorenja nemaju pojma ta je to ast", promrlja mi baron, "pa mu kai da kad zbace Versgore vie nee biti ni tih ogranienja ni danaka." "Naravno", stie hladan odgovor. "Ipak, dobitak je premali u poreenju sa rizikom da naa planeta i njene kolonije budu bombardovani." "Taj rizik bie daleko manji ako svi versgorki neprijatelji delaju zajedno. Na zajedniki neprijatelj bie suvie zauzet da bi preduzeo napadaka dejstva." "Ali, takav savez ne postoji." "Imam razloga da verujem da glavar Aenkoglija, ovde na Bodi, namerava da nam se pridrui. Potom e nam se i ostali njihovi klanovi gotovo sigurno pridruiti, ako ni zbog ega drugog, onda da ga spree da ne zadobije previe moi." "Sire", pobunih se ja na engleskom, "dobro vam je poznato da je taj Aenk daleko od toga da svoju flotu stavi na kocku." "Nema veze. Prenesi ovom udovitu ono to sam rekao." "Gospodaru moj, to nije istina!" "Naravno, ali mi emo uiniti da to postane; tako da ga ne laemo." "Zagrcnuo sam se od tolike kazuistike, ali sam ipak preneo kako je to zahtevao moj gospodar zahtevao od mene. Etelbert, meutim, ispali u odgovor: "Zato tako mislite? Poznato je da je taj Aenk veoma oprezan." "Naravno." Bila je prava teta to se umiljatost glasa ser Rodera trai na te neljudske ui. "Zato on i nee da otvoreno objavi svoje namere. Ali, njegovi ljudi... neki od njih su se izbrbljali, ili nisu mogli da izdre da ne nabace neto..." "Ovo se mora istraiti!" primeti Etelbert. Gotovo sam mogao da mu proitam misli. Poslae na posao svoje pijune, unajmljene aire. Mi, opet, pourismo i nastavismo razgovore koje smo zapoeli sa jednim mladim Aenkoglom. Ovaj vatreni kentaur i sam je bio eljan rata u kome je mogao

da zadobije slavu i bogatstvo. On nam je stavljao na raspolaganje pojedinosti ustrojstva, uvanja podataka, optenja, koje su bile potrebne ser Roderu. Potom ga je baron uputio koje spise da krivotvori i ostavi da ih Etelbertovi agenti nau, koje rei da pusti da mu izmaknu u tobonjem pijanstvu, kakve nespretne pokuaje da se podmite airski zvaninici da izvede... Ubrzo su svi sem samog aenkoglijevskog ambasadora znali da on namerava da nam se pridrui. Tako je Etelbert na Pr?*t poslao preporuku za rat. Bilo je to u tajnosti, naravno, ali ser Roder bee podmitio airskog inspektora koji je do potanskih brodova prosleivao diplomatske poruke u posebnim kovezima. Inspektoru je bio obean itav jedan arhipelag na Tariksanu. Bilo j to otroumno ulaganje mog gospodara, jer je time mogao da pokae aenkoglijevskom voi tu depeu pre nego to je ova nastavila svojim putem. Poto je Etelbert toliko verovao u nau stvar, i voa je poslao po svoju flotu i pozvao gospodare saveznikih klanova da uine slino. Do tada, vojni vrh Bode ve je znao ta se dogaa. Oni sigurno nisu mogli da dopuste da Pr?*t i Aenk sve poanju za sebe, i da njihova planeta ostane pri tom u zapeku. Prema tome, prdloili su da se i airi pridrue savezu. Tako potaknuta, skuptina je objavila rat Versgoriksanu. Ser Roder se iroko osmehnu. "Nita lake", ree on kada su njegovi zapovendici poeli da mu estitaju. "Trebalo mi je samo da se raspitam kako se to ovde radi, to nije bila tajna. Onda su zvezdani narodi naseli na spletku koja ne bi prevarila ni priglupog nemakog kraljevia." "Ali, sire, kako je to mogue?" upita ser Oven. "Oni su stariji, jai i pametniji od nas." "to se prva dva svojstva tie, sigurno", klimnu glavom baron. Bio je tako dobro raspoloen da se ak i ovom vitezu obraao s iskrenim prijateljstvom. "Ali, ono tree, nikako. Kada su spletke u pitanju, ja vam i nisam naroito vet. Nisam Italijan. Meutim, zvezdani narodi su kao deca. A zbog ega? Pa, na Zemlji je tokom vekova bilo mnogo naroda i mnogo gospodara, i svi subili u zavadi jedni s drugima, pod feudalnim poretkom gotovo suvie sloenim da bi se zapamtio. Zbog ega smo mi vodili toliko ratova u Francuskoj? Zato to je vojvoda Anujski s jedne strane bio suvereni kralj Engleske, a s druge strane Francuz! Zamislite emu je to vodilo; pa ipak, to je samo mali primer. Na naoj Zemlji, na silu smo nauili sve mogue prevaranluke. Ali ovde gore, ve vekovima, Versgori su predstavljali jedinu pravu silu. Oni su osvajali na jedan jedini nain, okrutnim istrebljavanjem rasa koje nisu imale oruje da uzvrate. Pukom silom - sluajem da su imali najvei posed - oni su nametnuli svoju volju ostalim trima narodima kojima nisu bile poznate takve vojne vetine. Ovi, budui nemoni, nikada nisu ni pokuali zaveru protiv Versgora. Sve

ovo nije zahtevalo mnogo vie dravnike mudrosti, ili vojne vetine, od grudvanja. Meni nije bilo teko da zaigram na prostodunost, pohlepu, probuen strah i uzajamno suparnitvo." "Suvie ste skromni, sire", nasmei se ser Oven. "Bah!" Baronovog zadovoljstva odjednom nestade. "Neka se Sotona bavi takvim stvarima! Sada je jedino vano da smo ovde, i da podgrevamo stvar dok se flota ne sakupi. A u meuvremenu neprijatelj je na putu!" Zaista, bilo je to vreme nono more. Nismo mogli da napustimo Bodu da se pridruimo naim enama i deci u tvravi, jer je savez jo bio labav. Sto puta je ser Roder morao da ga krpi, esto na naine koji bi ga mogli skupo kotati u sledeem ivotu. Mi ostali provodili smo vreme prouavajui istoriju, jezike, geogrfiju (ili bi trebalo da kaem astrologiju?) i mehanike vetine koje su podseale na magiju. Ovo poslednje moralo se obavljati uz izgovor da uporeujemo domae maine sa onima kod nae kue, na utrb ovih prvih. Sreom, ali ne i neprirodno - ser Roder bee izvukao obavetenja od oficira i iz spisa, odmah poto smo napustili Tariksan da su neka od oruja koja smo zaplenili bila tajna. Stoga smo mogli da pokaemo jednu izuzetno delotvornu runu puku i rasprskavajuu kuglu, i da tvrdimo da je oruje englesko, pazei da se nijedan od naih saveznika ne priblii toliko da ga bolje zagleda. One noi kada se airski brod za vezu vratio sa Tariksana, sa veu da je neprijateljska armada stigla, ser Roder se sam uputi u svoju spavaonicu. Ne znam ta se tamo dogodilo, ali sledeeg jutra njegovom je mau bilo potrebno otrenje, dok je sav nametaj bio pretvoren u iverje. Ali, dao Bog, nismo morali mnogo due da ekamp. Bodavantska flota ve je bila okupljena u orbiti. Tada je stiglo i jo nekoliko tuceta vitkih borbenih brodova sa Aenka, a ubrzo zatim i kutijasta vozila Pr?*ta dovukla su se sa njihovog otrovnog matinog sveta. Ukrcali smo se i pohrlili u rat. Prvi pogled na Darovu, poto smo se probili kroz okruenje versgorkih brodova i uli u atmosferu Tariksana, naterao me je da posumnjam da je bilo ta ostalo da se spase. Stotinama milja unaokolo zemlja je bila crna, izrovana i opustoena. Rastopljene stene kljuale su gde god bi pogodila neka granata. Ta istanana smrt, koju je bilo mogue zapaziti samo ureajima, opustoila je itav kontinent i ostae da traje godinama. Ali Darova je bila sagraena da izdri takve sile, a i ledi Katarina bee je dobro opskrbila. Na tren sam ugledao versgorku flotilu kako brie iznad njenog polja sile. Ispaljeni hii padali su sasvim blizu, inei da se i sam kamen na nadzemnim delovima graevina topi - ali unutranjost bee ostala neoteena. Sprena zemlja se otvorila; topovi su se pruili kao jezici otrovnica, zagrmeli i povukli se pre nego to bi nove granate stigle da padnu. Tri versgorka broda

stropotala su se, posve unitena, i njihove olupine behu se pridruile poasti koja je ostala posle pokuaja da se to mesto sravni sa zemljom. Potom vie nisam bio u stanju da vidim dimom zastrtu Darovu. Vergori su navalili na nas, i borba se ponovo preselila u svemir. udna je to bila bitka. Vodila se na nezamislivim razdaljinama vatrenim zracima, topovskim granatama, projektilima bez posada. Brodovima su upravljali vetaki mozgovi, tako brzo da je samo polje za pravljenje tee spasavalo njihovu posadu da od njih ne ostanu samo mrlje po zidovima. Bliski promaaji otvarali su trupove, ali brodovi ipak nisu tonuli u bezvazduni prostor; oteena mesta su se sama zaceljivala, dok je ostatak nastavljao da puca. Bio je to uobiajen svemirski rat. Meutim, ser Roder bee uveo i jednu novinu. Ona je uasnula airskog admirala kada ju je ovaj prvi put izloio, ali je ser Roder ukazivao da Englezi uvek tako rade - to je, na neki nain, i bilo tano. U stvari, strahovao je da e u protivnom njegovi ljudi ispoljiti svoju nespretnost u rukovanju avoljim orujima. Tako ih je rasporedio u veliki broj malih, izuzetno brzih vozila. itava naa zamisao o tome kako bi borba trebalo da se vodi bila je krajnje neuobiajena, ali iskljuiva svrha nam je bila da neprijatelja nateramo u odreen poloaj. Kada se takva prilika ukazala, amci ser Rodera poletee u samo srce versgorke flote. Izgubio ih je nekoliko, ali ostali su nastavili da lete u svojim mahnitim orbitama, usmereni prema samom admiralskom brodu neprijatelja. Bila je to udovina letelica, gotovo milju dugaka, dovoljno velika da nosi tvorce polja sile. Ali Englezi su upotrebili rasprskavajua sredstva da prodru kroz njen trup, a onda su vitezovi, u svemirskim oklopima povrh kojih behu natakli svoje perjanice - naoruani maevima, sekirama, halebardama i dugakim lukovima, kao i runim pukama preli na brod. Nije ih bilo dovoljno da zahvate itav lavirint hodnika i kabina. Ipak su se dobro zabavljali, trpei samo male gubitke (mornari nisu bili uvevbani za borbu prsa u prsa), i tako zamrsili stvar da su beskrajno pomogli na opti napad. Na kraju, posada je napustila taj brod. Ser Roder je to primetio i povukao svoje trupe trrenutak pre nego to se trup rasprsnuo. Sam Bog i ratniki rapoloeni sveci znaju da se njegov potez pokazao odluujuim. Saveznika flota bila je malobrojnija i mnogo slabije naoruana, tako da je svaka naa dobit bila neprocenjivo vana. S druge strane, na napad bee doao kao iznenaenje. Pritesnili smo neprijatelja izmeu sebe i Darove, iji su najvei projektili i sami leteli u svemir da unite versgorke brodove. Ja nisam u stanju da opiem viziju svetog ora, jer nisam imao tu ast da je lino vidim. Meutim, mnogi trezveni, pouzdani oklopnici kunu se da su videli svetog viteza kako jae niz Mleni put u peni zvezda i natie neprijateljske brodove

na koplje, ba kao to je to inio i sa velikim brojem zmajeva. Bilo tako ili ne, posle mnogo sati kojih se samo maglovito seam, Versgori su odustali. Povukli su se u dobrom poretku, izgubivi moda samo etvrtinu svoje flote, i mi ih nismo daleko gonili. Umesto toga, ostali smo da lebdimo nad opustoenom Darovom. Ser Roder i voe njegovih saveznika spustili su se u amcu. U sreditu podzemne sale, engleski garnizon, prljav i iscrpljen od viednevne bitke, slabano ih je pozdravio. Ledi Katarina, meutim, bee nala vremena da se okupa i odene u najbolje halje, zarad asti. Dostojasntveno je izila, kao kraljica, da doeka zapovednike. Ali kada je ugledala mua, kako stoji u ulubljenom svemirskom oklopu na jezovitom, bletavom svetlu, njen korak se produi. "Gospodaru moj..." On skinu svoju caklastu kacigu. Cevi za vazduh nale su se na putu tom vitekom pokretu, dok je on zaticao kacigu pod ruku i sputao se na koleno pred njom. "Ne", povika on glasno. "Ne govori tako. Daj da ja kaem: 'Gospo moja i ljubavi'." Ila je napred kao da hoda u snu. "Da li ste pobedili?" "Nismo. Ti si." "A sad..." On ustade, mrtei se to se obaveze ponovo sruuju na njega. "Veanja", odgovori on. "Popravke unitenog u bici. Pravljenje novih brodova, sakupljanje jo vojski. Spletke meu saveznicima, glave koje treba lupati jednu o drugu, kolebljivci koje treba osokoliti. I borbe, uvek borbe. Sve dok, ako Bog da, plavolike ne zbriemo s njihove matine planete i pokorimo..." On zastade. Njeno lice namah bee izgubilo ljupkost. "Ali, ne veeras, gospo moja", ree on, ipak neveto, iako to mora da je probao mnogo puta, "mislim da smo zasluili da budemo sami, da mogu da ti odam ast." Ona drhtavo uzdahnu. "Da li je ser Oven Monbele preiveo?" upita ona. Kako on ne dade odrean odgovor, ona se prekrsti i slabaan osmeh zatreperi joj na usnama. Potom ponudi dobrodolicu i tuinskim zapovednicima i prui im ruku na poljubac.

17. Sada stiem do najmunijeg dela ove istorije, i najteeg za opisivanje. Zbivanjima, meutim, nisam bio prisutan, sem na samom kraju. Ovo je bilo zbog toga to je ser Roder pohrlio u svoj krstaki rat kao da bei od neega - to je na odreen nain bilo tano - a ja sam bio otrgnut od njega kao

list odnet vihorom. Sluio sam mu kao prevodilac, ali u svakom trenutku kada nisam imao ta drugo da radim bio sam mu uitelj i poduavao bih ga versgorkom sve dok moje jadno telo ne bi vie moglo da izdri. Poslednji pogled, pre nego to bih utonuo u san, bacio bih na svetlost svee kako se cedi sa grubog lica mog gospodara. On bi tada esto dozvao strunjaka za airski koji bi ga poduavao do zore. Tom brzinom nije trebalo da proe mnogo nedelja pre nego to je on bio u stanju da estoko kune na oba jezika. U meuvremenu, nita manje nije gonio ni svoje saveznike. Versgorima se nije smela pruiti prilika da se oporave. Bilo je potrebno napadati planetu za planetom, podjarmiti i zaposesti, tako da neprijatelj uvek bude izbaen iz ravnotee, doveden do toga da se brani. U tom zadatku mnogo su nam pomagali porobljeni domorodaki narodi. Kao po pravilu, njima je samo bilo potrebno dati oruje i povesti ih. Onda bi oni napali svoje gospodare u takvim hordama, sa takvom estinom, da su ovi beali kod nas da se zatite. airi, Aenkogliji i Pr?*tani bili su uasnuti. Nisu bili vini takvim stvarima, dok se ser Roder, opet, ve bio sreo sa akerijom u Francuskoj. Zbunjeni, njegovi saborci sve vie i vie su prihvatali njegovo bezuslovno vostvo. Svi detalji onoga to se dogaalo suvie su sloeni, suvie razliiti od sveta do sveta, da bi stali u ovaj nitavan izvetaj. Ali, u sutini, na svakoj naseljenoj planeti Versgori behu unitili izvornu civilizaciju, ma kakva ona bila. Sada se, zauzvrat, versgorki sistem raspadao. U ovaj vakuum - odsustvo religije, bezvlae, razbojnitvo, optu glad, uvek prisutnu pretnju da e se plavoliki vratiti, neophodnost uvebavanja samih domorodaca da pojaaju nae slabane garnizone - zakoraio je ser Roder. On je imao reenje za ta pitanja - iskovano u Evropi tokom slinih vekova posle pada Rima: feudalni sistem. Meutim, upravo kada je tako postavljao kamen temeljac pobedi, sve se za njega sruilo. Bog da mu duu prosti! Velianstveniji vitez nije nikad iveo. ak i sada, jedan ivotni vek kasnije, suze mi naviru na stare oi, i rado bih da pourim s ovim delom povesti. Poto sam bio svedok tek delia svega toga, imam izgovor da to uinim ba na taj nain. Meutim, oni koji su izdali svog gospodara nisu srljali u to. Natrali su. Da ser Roder nije bio slep za sve znakove upozorenja, to se nikada ne bi dogodilo, Stoga ja to neu hladnokrvno pribeleiti, ve u se vratiti na stari (i, po mom miljenju, istinitiji) postupak izmiljanja itavih prizora, da ljudi sada u prah pretvoreni opet oive i postanu, ne zamiljeni zlotvori, ve grene due kojima e se Bog, na samom kraju, ipak moda smilovati. Poinjemo na Tariksanu. Flota samo to je krenula da zauzme prvu versgorku koloniju na svom dugom vojnom pohodu. airski garnizon zaposeo je Darovu. Ali engleskim enama, deci i plemenitim starcima koji su se tako herojski odupirali, data je nagrada unutar granica moi ser Rodera: preselio ih je na ono

ostrvo na kome je bila smetena naa stoka. Tamo su mogli da se ratrkaju po umama i poljima, da podiu kue, uvaju stoku, love, seju i anju, gotovo kao da su kod kue. Ledi Katarina trebalo je da vlada njima. Ona je od versgorkih zarobljenika zadrala Branitara, koliko da ga sprei da airima ne otkrije previe, toliko i da nastavi uenje njegovog jezika. Takoe, imala je i jedan mali brzi svemirski brod za sluaj nude. airske prekomorske posete nisu bile ohrabrivane, da ne bi previe paljivo osmatrali. Bilo je to mirno razdoblje, sem u srcu moje gospe. Za nju, veliki bol poeo je dan poto se ser Roder ukrcao. Hodala je preko cvetnih livada, sluajui kako vetar uti u drveu. Dve njene sluavke ile su za njom. Kroz drvee dopirali su glasovi, zveckanje sekira, lave pasa, ali to joj se inilo kao da su snolike, daleke stvari. Iznenada je zastala. Za trenutak mogla je samo da zuri, a onda se jedna ruka prikrala krstu na njenim grudima. "Marijo, smiluj se." Njene sluavke, dobro uvebane, odunjale su se nazad van dometa glasa. Ser Oven Monbele doepao je sa proplanka. Bio je u svojoj najarolikijoj odedi, i samo ju je ma podsetio na rat. taka na koju se naslanjao gotovo da nije uticala na njegovu skladnost, dok je prilikom naklona skidao svoj eir sa perjanicom. "Ah", uzviknu on, "ovog trena ovo mesto postade Arkadija, a stari Hob svinjar, koga sam upravo sreo, paganin Apolon, koji na harfi svira himnu velikoj vetici Veneri." "ta ovo treba da znai?" Katarinine oi izraavale su tuno zaprepaenje. "Da li se to flota vratila?" "Nije." Ser Oven slee ramenima. "Krivac je moja jueranja nespretnost. Zabavljao sam se, igrajui se loptom, kada sam se spotakao. Iaio sam gleanj i ostao tako slab i krhak da bih bio beskoristan u borbi. Stoga sam predao upravljanje mladom Hjuu Tornu i doleteo 'vamo u jednom vazdunom brodu. Sad moram da ekam dok ne ozdravim, a zatim da unajmim brod i airskog pilota kako bi' se ponovo pridruim svojim drugovima." Katarina je oajniki pokuavala da govori trezveno. "U... svojim podukama iz jezika... Branitar je pomenuo da zvezdani narod poznaje n-n-neke neobine hirurke vetine." Pocrvenela je kao vatra. "Njihova soiva mogu da gledaju... ak unutar ivog tela... i mogu da ubrizgaju lekovito bilje koje moe da izlei i najgoru ranu za nekoliko dana." "Razmiljao sam ve o tome", odgovori ser Oven. "Jer, naravno da ne bih hteo da propustim uee u ratu. Ali, onda sam se setio strogih nareenja mog

gospodara da sva naa nada lei u tome da ubedimo ove avolske rase da smo jednako ueni kao i oni." Jo jae je stisnula krst. "Tako da se nisam usudio za zatraim pomo njihovih vidara", nastavi on. "Umesto toga, rekao sam im da u ostati da neto hitno sredim i da u ovu povredu nositi kao kaznu za greh. Kada me priroda bude izleila, otii u. Iako, da pravo kaem, srce e mi prepui to u se rastati od vas." "Da li ser Roder zna za to?" On potvrdno klimnu glavom, a onda su urno preli na neto drugo. To klimanje glavom bilo je prljava la: ser Roder nije znao. Ni jedan od njegovih ljudi nije se usudio da mu to kae. Ja bih se moda drznuo, jer on ne bi udario oveka u mantiji, ali i ja sam utao. Poto je baron tih dana izbegavao drutvo ser Ovena, i imao dovoljno drugih stvari na umu, on na to nije ni pomislio. Pretpostavljam da u dubini svoje due nije ni eleo da misli o tome. Da li je ser Oven zaista povredio lanak, ne usuujem se da kaem. Ali, bila bi to udna podudarnost. Meutim, s druge strane, sumnjam da je do pojedinosti skovao svoju konanu izdaju. Najverovatnije je eleo da nastavi izvesne razgovore sa Branitarom i vidi ta e se iz toga izroditi. On se nae prema Katarini i smeh mu zazvoni. "Dok ne odem", ree on, "biu slobodan da blagoslovim nesreu." Ona pogleda u stranu i zadrhta. "Zato?" "Mislim da znate." On je uze za ruku. Ona je, meutim, povue. "Molim vas, setit se da je moj mu u ratu." "Nemojte me pogreno shvatiti!" uzviknu on. "Radije bih leao mrtav nego biti obeaen u vaim oima." "Ja nikad ne bih... pogreno shvatila... jednog tako ljubaznog viteza." "Da li sam samo to? Samo ljubazan? Zabavan? Lakrdija za trenutke umora? Avaj, bolje Katarinina luda nego Venerin ljubavnik. Dopustite mi onda da vas zabavljam." "Ne..." Ona se odmae od njega, kao srna koja uzmie od lovca. "Ja sam... dala sam zalog..." "Na dvoru Ljubavi", prekinu je on, "postoji samo jedan zalog, Ljubav sama." Suneva svetlost presijavala mu se u kosi. "Imam i dvoje dece na koje moram da mislim", podseti ga ona.

On se natmuri. "Da, gospo moja, esto sam na kolenima cupkao Roberta i malu Matildu. Nadam se da u to moi opet da inim, ako Bog da." Ona ga ponovo pogleda, gotovo uei. "Kako to mislite?" "Oh... Nije vano." On pogleda prema umi koja je mrmorila, ije lie je bilo takvih boja i oblika kakve na Zemlji nikada nisu bile viene. "Nikada ne bih izrekao nita izdajniko." "Ali, deca!" Ovoga puta ona je bila ta koja ga je epala za ruku. "Hristovog mu svetog imena, Ovene, ako ita znate, govorite!" Pustio je da mu lice bude okrenuto od nje. Imala je lep profil. "Ja ne znam ni za kakve tajne, Katarina", ree on. "Pre e biti da na to pitanje moete sami odgovoriti, bolje od mene. Jer, vi najbolje poznajete barona." "Da li njega iko poznaje?" gorko upita ona. "ini mi se", ree on tihim, gotovo aptavim glasom, "da sa svakim okretajem sudbine njegovi snovi rastu. Najpre je bio zadovoljan time da odjuri u Francusku i pridrui se kralju. kako bi oslobodio Svetu zemlju. Doveden ovamo zlom sreom, plemenito je odgovorio; to niko ne moe porei. Ali, zadobivi privremeno olakanje, da li potraio Zemlju? Nije. Zauzeo je itav ovaj svet. Sada je krenuo da porobi druga sunca. Gde e se to zavriti?" "Gde..." Nije mogla da nastavi. Niti je mogla da skine pogled sa ser Ovena. "Bog ograniava sve", nastavi vitez. "Slavoljublje bez granica je Sotonino jaje, iz koga se samo jad moe izlei. Zar vam se ne ini, gospo moja, kada leite u besanim noima, da emo prevazii nae moi i biti uniteni?" Posle duge stanke, on dodade: "Zato ja kaem, Hriste i majko Njegova, pomozite svoj deici." "ta mi tu moemo?" zavapi Katarina teskobno. "Ne znamo kako da se vratimo na Zemlju!" "Ona se moe pronai", primeti on. "Posle stotinu godina traganja?" "Ja ne bih podgrejavao lane nade u tako slatkim nedrima. Ali, s vremena na vreme razgovarao sam sa Branitarom. Nae meusobno poznavanje jezika veoma je oskudno, a sigurno je i da on ni jednom ljudskom biu ne veruje previe. Ipak... nekoliko stvari koje je rekao... navelo me je da poverujem da je moda mogue nai put do kue."

"ta?" Obe njene ruke mahnito ga epae. "Kako? Gde? Ovene, zar ste poludeli?" "Nisam", odgovori on, s prostudiranom grubou. "Ali, ako ipak pretpostavimo da je tako, onda nas Branitar, uprkos svemu, moe odvesti tamo. Pretpostavljam, naravno, da on to ne bi uradio za lepe oi. Mislite li, ipak, da bi ser Roder u tom sluaju otkazao svoj krstaki rat i tiho se vratio u Englesku?" "On... Zato..." "Zar nije iznova i iznova govorio: dok Versgori poseduju mo, Engleska je u smrtnoj opasnosti? Zar ga ne bi ponovno otkrivanje Zemlje samo navelo da udvostrui svoje napore? Ne bi. Kakve koristi onda ima da saznamo kako da se vratimo? Rat bi se i dalje nastavio, sve dok na kraju ne bismo bili uniteni." Ona se strese i prekrsti. "Ali, poto sam ve tu", zavri ser Oven, "mogao bih pokuati da saznam da li je zaista mogue nai put kui. Moda ete ve smisliti neto kako da to saznanje iskoritite, pre nego to bude prekasno." Ljubazno joj je zaeleo dobar dan, to ona nije ni ula, i otepao dalje u umu.

18. Prolo je mnogo dugih tariksanskih dana; nedelja, po zemaljskom raunanju vremena. Poto je zauzeo prvu planetu na koju se uputio, ser Roder je krenuo na sledeu. Tu, dok su njegovi saveznici odvraali neprijateljske topnike, on je juriom peadije zauzeo glavni zamak, koristei se umskim pokrivaem da prikrije svoje pribliavanje. Ovo je bilo mesto na kome je Crveni Don Hejmvord zaista oslobodio zarobljenu princezu. Istina, imala je zelenu kosu i perjaste pipke, i nije postojala mogunost za bilo kakvo meanje njene i nae vrste. Ali slinost s ljudima i neizmerna zahvalnost Vatunarija - koje su tek porobljavali - uinili su mnogo da se usamljeni Englezi razvesele. O tome da li su se Levitikusove zabrane u ovom sluaju mogle primeniti, jo se burno raspravljalo. Versgori su izvrili protivnapad iz svemira, smetajui svoju flotu u prsten planetoida. Ser Roder je iskoristio mogunost da tokom puta iskljui vetaku silu tee, da bi njegovi ljudi vebali kretanje u takvim uslovima. Tako su sada, oklopljeni protiv vakuuma, nai strelci izveli taj uveni napad nazvan Bitka meteora. Jard duge strele probile su mnogo versgorkih svemirskih odela, pri emu ni vatreni bljesak ni magnetni udar sile nisu odavali poloaj oveka. Kada su njihovi poloaji na taj nain ostali bez ljudi, neprijatelji su se povukli iz itavog sistema. Admiral Beljad zgrabio je jo tri sunca, dok su se oni bavili ovim, tako da su se sada ve bili daleko udaljili.

A na Tariksanu, ser Oven Monbele je ugaao ledi Katarini. S druge strane, on i Branitar oprezno su opipavali jedan drugoga, pod izgovorom uenja jezika. Najzad su pomislili da razumeju jedan drugog. Ostalo je samo da ubede baronicu. Verujem da su oba meseca bila izila. Vrhovi drvea behu posuti injem njihovog zraenja; dvostruke senke pruale su se preko trave na kojoj se blistala rosa; do tada su ve i zvuci noi postali bliski i smirujui. Ledi Katarina je bila napustila svoj ator, poto deca behu zaspala, a ona nije mogla. Umotana u mantiju sa kapuljaom, ila je stazom koja je trebalo da postane glavna ulica u novom selu, pored napola dovrenih koliba od iblja koje su predstavljale gromade senki pod mesecima, i izila na poljanu kroz koju je tekao potok. Voda je tekla i iskrila se od svetlosti; odzvanjala je od kamenja. Upijajui topli, udan miris cvea, ledi Katarina se seti engleskog gloga kojim su krunisali majsku kraljicu. Setila se i kako je stajala na ljunkovitom alu Dovera, tek udata, kada je njen mu polazio na letnji pohod i kada je mahala i mahala, sve dok se i poslednje jedro nije izgubilo iz vidika. Sada su zvezde inile hladniju obalu, i niko ne bi video njenu maramicu ak i da je leprala. Ona pognu glavu i ree sebi da nee zaplakati. ice harfe zajeae u mraku i ser Oven joj prie. Bio je odbacio taku, mada je jo glumio da epa. Glomazan srebrni lanac hvatao je meseinu preko njegove somotske tunike, i ona vide kako joj se smei. "Oho", blago ree on, "izile su nimfe i drijade!" "Nisu." Uprkos svoj reenosti, bilo joj je drago. Njegova zadirkivanja i laskanja behu joj ozarila toliko tunih asova; vraala su je na devojatvo na dvoru. Negodujui, ona izmahnu rukama, svesna svoje stidljivosti, ali nije mogla da zastane. "Ne, dobri vitee, ovo je nedolino." "Pod ovakvim nebom, i u ovakvom drutvu, nita nije nedolino", odvrati on. "Jer, uveravaju nas da u Raju nema greha." "Ne govorite tako!" Bol joj se vratio udvostruen. "Ako smo igde dolutali, tada je ovo pakao." "Gde god da je moja gospa, tu je raj." "Da l' je ovo mesto na kome je dvor ljubavi?" gorko se podrugnu ona. "Nije." Sada je na njega bio red da prizna. "Zaista, jedan ator... ili brvnara, kada je dovre... nije mesto da u njemu boravi ona koja upravlja svim srcima. Niti je ova pustahija odgovarajuu dom za vas... ili vau decu. Trebalo bi da sedite u ruinjaku, kao kraljica ljubavi i lepote, dok hiljadu vitezova lome koplja u vau ast, a hiljade minstrela opeva vae ari."

Ona pokua da se pobuni. "Bilo bi dovoljno ponovo videti Englesku..." Ali, glas je izdade. On je stajao i gledao u potok po kome su klizile i mrekale se blizanake staze meseine. Na kraju, posegnu pod svoj plat. Videla je kako je elik bljesnuo u njegovoj ruci. U deliu sekunda se povukla. Ali on podie balak u obliku krsta i ree, onim svojim bogatim glasom koji je tako dobro umeo da koristi: "Ovim znamenjem svog spasenja i svoje asti, zaklinjem se da e vam se elja ispuniti!" "Kako to mislite?" Skupila je oko mantiju, kao da je vazduh iznenada zahladneo. Dobro raspoloenj ser Ovena veoma se razlikovalo od grube neobuzdanosti ser Rodera, ali i njegovo sadanje samrtnino raspoloenje bilo je reitije od mucavog negodovanja njenog mua. Ipak, nakratko, ona se uplai ser Ovena i u tom trenutku bila bi dala sve svoje blago da barona nekako dotropoe iz ume. "Nikada otvoreno ne kaete ta vam je na umu", proapta ona. On okrenu prema njoj lice na kome se oitavala razoruavajue, deako kajanje. "Moda nisam nauio teku vetinu uvijenog govora. Ali ako sada budem oklevao, to je samo zato to nisam rad da svojoj gospi kaem neto teko." Ona se ispravi. Za trenutak, na nestvarnoj svetlosti, izgledala je udesno slina ser Roderu; bee to njegov pokret. A onda je opet postala samo Katarina, koja oajniki hrabro ree: "Ipak mi recite." "Branitar moe da ponovo pronae Zemlju", ree on. Ona nije bila osoba koja bi se lako onesvestila. Ali, ipak, zvezde su se zatalasale. Povratila je svest naslonjena na grudi ser Ovena. Njegove ruke bile su sklopljene oko njegog struka, dok su mu se usne kretale du njenog obraza, prema ustima. Ona se malo povukla, i on nije nastavio s poljupcem. Meutim, bila je preslaba da napusti njegov zagrljaj. "Objavio sam ove ozbiljne vesti", ree on, "iz razloga koje sam ve objasnio. Ser Roder nee odustati od svog rata." "Ali, on moe da nas poalje kui!" izusti ona. Ser Oven je bio bled. "Mislite li da hoe? Njemu je potrebna svaka ljudska dua da odrava svoje garnizone i da zadri utisak snage. Seate li se ta je izjavio pre nego to je flota napustila Tariksan? im bude izgledalo da je planeta u vrstoj vlasti, poslae po neke ljude iz ovog sela da se pridrue onim malobrojnim ljudima koje tek to je proizveo u vojvode i vitezove. to se njega tie.. ah, da, on govori o

zavretku opasnosti po Englesku, ali, da li je ikad spomenuo da bi od vas nainio kraljicu?" Mogla je samo da uzdahne, seajui se nekoliko rei koje mu se behu omakle. "Sam Branitar e vam to objasniti." Ser Oven zazvida. Versgor izie iz traka u kome je ekao. Bio je slobodan da se kree unaokolo, poto nije mogao da se nada da e utei sa ostrva. Njegovo zdepasto telo bilo je obueno u finu zaplenjenu odeu, koja se blistala kao da je nainjena od hiljada majunih bisera. Okruglo, elavo, dugouho lice sa njukom vie nije delovalo runo; ute oi bile su ak i vesele. U to vreme, Katarina je ve mogla dovoljno dobro da prati njegov jezik da bi joj se on mogao neposredno obratiti. "Moja dama e se sigurno upitati kako u uopte biti u stanju da pronaem put nazad, krivudajui meu mnogobrojnim zvezdama koje nisu unete u karte", ree on. "Kada su beleke navigatora nestale na Ganturatu, i ja sam oajavao. Toliko sunaca, ak i onih vae vrste, lei unutar prenika naeg krstarenja, da bi nasumina pretraga mogla da potraje hiljadu godina. Ovo je utoliko istinitije, to magline u svemiru zaklanjaju jedan broj zvezda, sve dok se gotovo ne nabasa na njih. Zasigurno, da je bilo koji oficir s palube mog broda preiveo, on bi nekako uspeo da suzi pretragu. Ali, ja sam radio kod motora. Ugledao bih zvezde samo pokatkad, i one mi nita nisu znaile. Kada sam prevario vae ljude - kukavnog li dana! - samo sam gurnuo jednu upravljaku polugu koja je naloila automatonu da nas dovede 'vamo." Sve vee uzbuenje uinilo je Katarinu nestrpljivom. Ona se oslobodi iz ruku ser Ovena i otro primeti: "Nisam ja nikakva glupaa. Moj me je gospodin dovoljno potovao i pokuao je da mi objasni te stvari, ma koliko ja to nitavno sluala. ta ste novo pronali?" "Nismo nita pronali", odgovori Branitar. "Setili smo se. To mi je ve ranije moralo pasti na pamet, ali, toliko se toga dogaalo... Pa... Znajte, onda, gospo moja, da postoje neke signalne zvezde, dovoljno blistave da se mogu videti kroz spiralu Galaktikog puta. One se koriste za navigaciju. Stoga, ako sunca koje (mi) zovemo Ulovarna, Jariz i Gra meusobno zauzimaju odreen poloaj, tad ovek mora da je u odreenoj oblasti u svemiru. ak i gruba procena uglova golim okom moe da smesti neiji poloaj sa tanou od dvadesetak svetlosnih godina. To nije tako velika kugla da se u njoj pronae vae sunce, uti patuljak." Ona klimnu glavom, polako i zamiljeno. "Da. Rekla bih da govorite o svetlim zvezdama, kao to su Sirius i Rigel..."

"Najvee zvezde na nebu neke planete ne moraju biti one na koje sam mislio", upozori je on. "One se, naprosto, moda nalaze u blizinu. U stvari, navigatoru bi bio potreban dobar crte vaeg sazvea, sa brojnim svetlim zvezdama obeleenim bojom (kakve se vide iz bezvadunog prostora). Sa dovoljno podataka, on bi mogao da oceni i odredi koje zvezde mora da su signalni divovi. Onda bi mu njihovo uzajamno mesto reklo odakle se posmatraju." "Mislim da bih mogla da vam nacrtam zodijak", nesigurno primeti ledi Katarina. "Gospo, to ne bi nita koristilo", ree Branitar. "Niste dovoljno veti da odredite vrstu zvezde golim okom. Priznajem da nisam ni ja; uopte nisam uveban, tek bih pokatkad neto nauo o nekim posebnim vetinama koje drugi ljudi poseduju. A i kada sam jednom bio u prilici da se naem u upravljakoj kuli, dok je na brod kruio oko Zemlje i osmatrao je iz daljine, nisam posebno obraao panju na sazvea. Ne seam se kako su izgledala." Njeno srce se stade lomiti. "Ali, onda smo i dalje izgubljeni!" "Nije ba tako. Trebalo je da kaem da nisam toga svestan. Pa ipak, mi Versgori ve dugo znamo da um nije sastavljen samo od svesnog dela." "Tako je", mudro se sloi Katarina. "Postoji i dua." "Ovaj... to nije ba ono na ta sam mislio. Postoje nesvesne ili polusvesne dubine uma, odakle potiu snovi, i... Pa, bilo kako bilo, zadovoljiemo se time to emo rei da se to nesvesno nikad ne zaboravlja. Ono belei ak i najbeznaajnije stvari koje su ikada dospele do ula. Ako me dovedu u stanje omamljenosti i pod odgovarajuim vostvom, ja bih mogao da nacrtam sasvim tanu sliku zemaljskog neba, kakvog sam ga spazio. Onda bi vet navigator, sa zvezdanim tablicama u rukama, mogao uz pomo svog znanja matematike da razlui neto iz te zbrke. To bi moglo da potraje. Na primer, mnoge plave zvezde mogle bi da budu Gra, i samo paljivo prouavanje moglo bi da odstrani one koje su u nemoguoj vezi sa (recimo) zvezdanim jatom za koje se pretpostavlja da je Torgelta. Meutim, na kraju bi on suzio mogunosti na tu najmanju moguu oblast o kojoj govorim. Onda bi mogao da odleti tamo, uz pomo svemirskog pilota, i da poseuju sve zvezde ute patuljke u okolini, dok ne nau Sunce." Katarina zapljeska rukama. "Pa, to je predivno!" uzkliknu ona. "Oh, Branitare, kakvu nagradu eli? Moj gospodar e ti darivati kraljevstvo!" On malo rairi svoje debele noge, podie pogled prema njenom licu u seni, i odgovori otresitom smelou koju smo ve imali priliku da upoznamo:

"Kakvu bi radost meni pruilo kraljevstvo, sagraeno na krhotinama carstva mog naroda? Zato bih vam pomagao da ponovo pronaete Englesku, ako bi to dovelo 'amo jo pohlepnih Engleza?" Ona stisnu pesnice i sa normanskom turobnou odvrati: "Svoje znanje nee sakriti od Jednookog Huberta." On slee ramenima. "Nesvesni um se nerado otkriva, moja gospo. Vae varvarsko muenje bi moglo da postavi neprobojnu prepreku." On posee ispod svoje tunike i, iznenada, no mu zablista u ruci. "Ne kaem da bi' podneo muke. Nazad! Oven mi je ovo dao. I ja sasvim dobro znam gde mi je srce." Uz slabaan krik, Katarina posrnu. Vitez joj poloi obe ruke na ramena. "ujte me, pre no to mi budete sudili", izgovori on brzo. "Nedeljama sam pokuavao da to iskopam od Branitara. Poneto je nabacivao. Zauzvrat, i ja sam. Pogaali smo se kao dva saracenska trgovca, nikad otvoreno ne priznajui ime trgujemo. Na kraju sam imenovao bode kao cenu po kojoj bi mi izloio svoju robu. Nisam ni pomiljao da bi njime mogao da naudi bilo kome od nas. ak i naa deca idu unaokolo sa boljim orujem negp to je taj no. Na sebe sam preuzeo da se saglasim. Onda mi je rekao ono to vam je sada ispriao." Drhtanje je odnelo iz nje napetost. Sve to vreme bee primala veliki broj udaraca, a izmeu toga bilo je previe straha i samoe. Snaga joj bee presahnula. "ta vam je potrebno?" upita ona. Branitar pree palcem preko otrice svog noa, klimnu glavom, i ponovo ga sakri. Progovorio je sasvim blago: "Pre svega, morate pribaviti nekog dobrog versgorkog vidara za um. Ja mogu da ga naem, uz pomo Knjige Sudnjeg Dana ove planete, koja se dri u Darovi. Pod nekim izgovorom, moete je pozajmiti od aira. Taj vidar, meutim, mora da radi zajedno sa vetim versgorkim navigatorom, koji e mu rei koja pitanja da postavlja i koji e voditi moju olovku dok budem crtao kartu u stanju omamljenosti. Kasnije e nam biti potreban i svemirski pilot, a ja u uporno zahtevati i nekoliko topnika. Ti se takoe mogu nai negde na Tariksanu. Moete rei svojim saveznicima da vam je potrebna pomo za istraivanje tehnikih tajni neprijatelja." "A ta kada dobije zvezdanu kartu?" "Pa, neu je tek tako predati vaem muu! Predlaem da se tajno ukrcamo na va svemirski brod. Tamo e postojati pravedna ravnotea snaga: vi ljudi imaete oruje, mi Versgori znanje. Mi emo biti spremni da unitimo te beleke, i sebe, u sluaju da nas izdate. Iz daljine, moi emo da se cenkamo sa ser Roderom. Vae

molbe mogle bi da ga pokolebaju. Ako se on puvue iz rata, bilo bi mogue urediti da se prevezete kui, i na narod bi se obavezao da vas posle toga nee dirati." "A ako se on ne sloi?" Glas joj je ostao bezoseajan. Ser Oven joj se primaknu i proapta na francuskom: "Onda ete se vi i deca... a i ja... vratiti na Zemlju, bez obzira na sve. Ali ser Roderu se to, naravno, ne sme rei." "Ne mogu da razmiljam." Ledi Katarina prekri lice. "Oe na nebesima, ne znam ta da radim!" "Ako va narod nastavi ovaj ludaki rat", ree Branitar, "to se moe okonati samo njegovim unitenjem." Ser Oven joj je govorio to isto, iznova i iznova, sve vreme dok je na toj planeti bio jedini ovek njenog stalea, jedini s kojim je mogla da slobodno razgovara. Prisetila se sprenih tela u ruevinama tvrave; razmiljala je o tome kako je mala Matilda vritala prilikom opsade Darove, svaki put kada bi prasak granate zaljuljao zidove; mislila je na zelene engleske ume u koje je ila u lov sa svojim gospodarem tokom prvih godina njihovog braka i na godine koje je on namerava da provede u ratu za nekakav cilj koji ona nije mogla da razume. Ona podie lice prema mesecima, ija joj je svetlost hladno tekla po suzama, i ree: "Da."

19. Ne mogu da kaem ta je navelo ser Ovena na izdaju. Dve due gloile su se u njegovim grudima; u dubini due mora da se uvek priseao kako je narod njegove majke patio u rukama naroda njegovog oca. Delimino, bez sumnje, njegova oseanja bila su onakva kakva je iznosio ledi Katarini: uas zbog njihovog poloaja, sumnja u nau pobedu, ljubav prema njenoj linosti i briga zbog njene bezbednosti. Ali, delimino su tu bili i manje asni porivi, koji su moda zapoeli kao puka razmiljanja, da bi potom narasli s vremenom - ta bi sve bilo mogue uiniti na Zemlji sa tek nekoliko versgorkih oruja! itaoe moje povesti, kada se budete molili za due ser Rodera i ledi Katarine, recite i neku re za nesrenog ser Ovena Monbelea. ta god da se dogaalo u skrivenim uglovima njegove due, otpadnik je delovao sa vidljivom sranou i razumno. Pomno je motrio na Versgore dovedene da pomau Branitaru. Tokom nedelja njihovog mukotrpnog rada, tokom kojih je ono to Branitar bee zaboravio bilo izvueno iz njegovih snova i proueno matematskim ureajima vetijih od arapskih, vitez je u tiini pripremao svemirski brod za polazak. A neprestano je morao da se brine i za stanje srca svoje sauesnice u zaveri, baronice.

Ona se kolebala, plakala, besnela, vikala na njega da je pusti na miru. Jednom je pristiglo vozilo sa nareenjem da toliko-i- toliko ljudi doe da se naseli na jo jednoj osvojenoj planeti. Njime je stiglo i pismo koje je ser Roder poslao svojoj eni. On mi ga je diktirao, jer njegovo pisanje rei nije uvek bilo kako treba, i ja bejah na sebe preuzeo da malo uglaam njegove izraze, tako da je kroz njegovu krutost provejavalo i malo smerne i postojane ljubavi. Katarina je smesta napisala odgovor, priznajui svoja dela i preklinjui za oprotaj. Meutim, ser Oven je to predvideo, dobio pismo pre nego to je brod ponovo otiao, spalio ga i nagovorio je da nastave po njihovoj zamisli. To je, zakleo se, najbolje za sve, ak i za njenog gospodara. Konano, ona je svom sve manjem selu pruila neki izgovor zbog ega ide da se pridrui svom muu. Ukrcala se sa decom i dve slukinje. Ser Oven bee u meuvremenu nauio dovoljno o svemirskim vetinama da poalje brod na neko poznato, jasno odredite - puko pitanje pritiskivanja pravilnih dugmia - tako da im se mogao otvoreno pridruiti. No ranije, prokrijumario je Versgore na brod: Branitara, vidara, pilota, navigatora i nekolicinu vojnika uvebanih za korienje topova koji su trali sa trupa. Oni su bili beskorisni u brodu, u kome su samo Oven i Katarina imali puke. Dodatno runo oruje bilo je smeteno u sanduku za odeu u njenim spavaim odajama, a jedna sluavka uvek se tamo nalazila. Devojke su se toliko plaile plavolikih da bi na svaki njihov pokuaj da uzmu oruje sigurno vritanjem dozvale ser Ovena. Bez obzira na to, vitez i dama morali su kao vukovi da paze na svoje saveznike. Oigledan potez za Branitara bio bi da skrene na sam Versgoriks, gde bi mogao da obavesti cara o tanom poloaju Zemlje. Sa itavom Engleskom kao taocem, ser Roder bi morao da se preda. ak i samo saznanje da ne pripadamo civilizaciji koja moe da putuje svemirom, ve da smo obini i nevini hriani, puke ovice odvedene na ovu klanicu, moglo bi da toliko ohrabri Versgore i obeshrabri nae saeznike, da se Branitaru ni po koju cenu nije smelo dozvoliti da oda tajnu. Bar ne dok se ne ostvare zamisli ser Ovena. Moda nikad. Ja sam siguran da se i sam Branitar pomalo neugodno oseao zbog toga to je trebalo da svoje ljudske saveznike iskrca na tle Engleske. Bez sumnje, i on kovao je sopstvene avolske zamisli da to ne uini. Ali, za sada, svi su se kretali istom linijom. Sama ova razmiljanja otkrivaju lanost odreenih glasina o ledi Katarini. Ona i ser Oven nisu se usuivali da se odmaraju u isto vreme. Morali su naizmenino da bdiju, sa pitoljem za pojasom, tokom itavog putovanja, da ih posada ne bi savladala. Bila je to najbolja pratnja u istoriji. A ona se ni u kom sluaju ne bi nedolino ponaala. Mogla je biti zbunjena i uplaena, ali nikada ne bi bila neverna. Ser Oven je s razlogom bio uveren da su Branitarovi podaci tani. Ali, navaljivao je da se to i dokae. amac je leteo desetak dana prema odreenom podruju svemira. Jo nekoliko nedelja je proveo lutajui unaokolo i proveravajui

razliite zvezde koje su pobuivale nadu. Ja neu pokuavati da zabeleim ta su ljudi osetili kada su sazvea ponovo postala poznata; niti taj jedan jedini pogled iz vazduha koji im je omoguila pogodba sa mutnim Branitarom, kada je doverski zamak zaleprao svojim barjacima iznad belih litica. Ne verujem da su ikada izustili ijednu re o tome. Njihov brod grmei je izleteo iz atmosfere i ponovo se uputio ka neprijateljskim zvezdama.

20. Ser Roder se nastanio na planeti koju smo nazvali Novi Avalon. Naim ljudima bio je potreban odmor, a njemu vreme da rei mnogobrojne nevolje koje su se ticale obezbeivanja tog beskrajnog kraljevstvai i koje se ve behu sruile na njega. On se, takoe, bavio i tajnim pregovorima sa versgorkim vladarom itavog zvezdanog jata. Ova osoba inila se voljnom da preda sve ime je upravljala, ukoliko bi mito bio odgovarajui i ukoliko bismo zajamili bezbednost. Pregovori ili sporo, ali je ser Roder bio uveren u dobar ishod. "Tako malo znaju o prislukivanju i potkupljivanju", rekao mi je, "da bih tog momka mogao da kupim za manje od jednog italijanskog grada. Nai saveznici to nikada nisu pokuali, jer su zamiljali da su Versgori pouzdani kao i oni. Pa ipak, zar se ne ini razumnim da tako beskrajno ratrkani posedi, razdvojeni danima i nedeljama putovanja, moraju da podseaju na neku evropsku zemlju? I, da ak budu i potkupljiviji..." "Jer im nedostaje prava vera", primetih ja. "Hm, pa da, bez sumnje. Mada ja, lino, nikada nisam sreo hrianina koji je odbio mito na religijskoj osnovi. Razmiljao sam o tome kako versgorka vrsta vladavine ne zahteva nikakvu odanost." Bilo kako bilo, malo smo mogli da predahnemo, logorujui u udolini ispod vrtoglavo visokih litica. Vodopad se survavao pravo kao srela u jezero istije od stakla, oivieno drveem. ak i na rasprostrt, buni engleski logor nije mogao da mnogo naudi tolikoj lepoti. Ja sam se bio smestio izvan mog atoria, odmarajui se u gruboj stolici. Na stranu sam ostavio teko uenje i uivao u knjizi iz domovine, oputajuoj prii o udima svetog Kozme. Kao iz daljine, ulo se pratanje uvebavanja pucanja iz vatrenih puaka, fiju lukova, veselo lupanje igre motkama. Gotovo sam zaspao, kada se neki koraci zaustavie kraj mene. Iznenaen, zatreptao sam navie i ugledao zastraeno lice baronovog titonoe. "Brate Parvuse!" uzviknu on. "Za ime Boga, doite odmah!"

"A, uh, ta?" upitah pospano. "Smesta", zavapi on. Prikupio sam mantiju i urnim korakom krenuo za njim. Suneva svetlost, rascvetalo nadnosee drvee i ptija pesma iz visine, odjednom postadoe daleki. Znao sam samo za lupanje srca i to kako nas je malo, kako smo slabi i udaljeni od kue. "ta nije u redu?" "Ne znam", odgovori titonoa. "Poruka je stigla dalekogovornikom, preneta iz svemira putem jednog od naih straarskih brodova. Ser Oven Monbele je zatraio da lino razgovara sa mojim gospodarem. Ne znam o emu su priali. Ali ser Roder je iziao, teturajui se kao slepac, i dreknuo da vas smesta dovedem. Oh, brate Parvuse, bilo je to grozno!" Pomislio sam da bi trebalo da se pomolim za sve nas, proklete ako nas baronova snaga i prepredenost vie ne budu drali. Ali, u isto vreme, bilo mi je ao i njega samog. Nosio je toliko toga, predugo, bez ijedne due s kojom bi podelio taj teret. Svi vi hrabri sveci, pomislio sam, budite sada uz njega. Crveni Don Hejmvord uvao je strau na konju ispred malog airskog sklonita. On bee primetio da mu je gospodar neim uzdrman i stoga pourio tamo sa strelita. Sa napetim lukom, urlao je na gomilu koja je vrvela i agorila: "Sklanjaj se! Nazad na mesta! Boga mu Bojeg, ovom strelom proburaziu prvog prokletog tikvana koji bude smetao mom gospodaru i slomiti prokleti vrat prvom sledeem! 'Ajde, kad kaem!" Sklonio sam orijaa u stranu i uao. U sklonitu je bilo vrelo Suneva svetlost koja je prolazila kroz napola prozirne zidove bila je zamuena. Veinom je bio opremljeno domaim stvarima: koa, tapiserija, oklop. Ali na jednoj polici bili su tuinski aparati, dok je veliki dalekogovornik bio je smeten na podu. Ser Roder je sedeo ispred njega, zavaljen u stolicu, sa bradom na grudima i rukama koje su mlitavo visile. Prikrao sam mu se i spustio ruku na rame. "ta je, sire?" upitao sam, to sam blae mogao. Nije se ni pomerio. "Odlazi", ree on. "Zvali ste me." "Nisam znao ta radim. Ovo je izmeu mene i... Odlazi." Glas mu je bio miran, ali meni je bila potrebna sva moja skromna hrabrost da doem ispred njega i kaem: "Pretpostavljam da je va prijemnik, kao i obino, zabeleio poruku?" "Jeste. Nema sumnje. Najradije bi' je pocep'o."

"Ne." Njegov sivi pogled podie se prema meni. Prisetio sam se vuka koga sam jednom video u stupici, kada su seljaci prilazili da ga ubiju. "Ne elim da te povredim, brate Parvuse", ree on. "Onda nemojte", odgovorio sam naprasito i sagao se da ukljuim vraanje poruke. On je skupio snagu, tekom mukom. "Ako saslua tu poruku", upozori me on, "morau da te ubijem da sauvam ast." Setio sam detinjstva. Koristilo se mnogo kratkih, estokih, isto engleskih rei. Izabrao sam jednu i izgovorio je. Krajikom oka, dok sam uao nad brojanicima, video sam kako su mu se eljusti razjapile. Ponovo je utonuo u stolicu. Izgovorio sam jo jednu englesku re, radi mere. "Vaa ast lei u dobrobiti vaih ljudi", dodao sam. "Niste sposobni da prosuujete o neemu to vas je toliko pogodilo kao ovo. Sedite i pustite me da to sasluam." On se sav skupi u sebe. Okrenuo sam prekida. Lice ser Ovena pojavilo se na zaslonu. Videlo se da je i on izmoden; njegova lepota bila je manje oita, oi suve i uagrene. Govorio je utivo i ukoeno, ali nije mogao da sakrije radost. Ne seam se tanih rei. Niti su one vane. Ispriao je svom gospodaru ta se dogodilo. Sada je u svemiru, sa ukradenim brodom. Priao je Novom Avalonu da poalje ovu poruku, ali je odmah zadio im je bila izreena. Bio je bezbedan u tom beskraju. Ako se predamo, rekao je, obezbedie prevoz kui za nae ljude, a Branitar ga je uverio da e vergorki car drati ruke podalje od Zemlje. Ako se ne predamo, izdajnik ]e otii na Versgorikasn i otkriti istinu o nama. Onda e, ako to bude neophodno, neprijatelj moi da unajmi dovoljno plaenika, Francuza ili Saracena, da nas uniti; ali, verovatno e i obeshrabrenost naih saveznika, kad saznaju za nau slabost, biti dovoljno. U oba sluaja, ser Roder vie nikada ne bi video svoju enu i decu. I ledi Katarina se pojavila na zaslonu. Seam se njenih rei. Ali, ne elim da ih zapiem. Kada se poruka zavrila, sam sam je obrisao. Neko vreme smo utali, moj gospodar i ja. Najzad: "Pa?" ree on, kao starac. Zurio sam u svoja stopala. "Monbele je rekao da e se sutra, u tano odreeno vreme, vratiti u domet saoptavanja, da uje vau odluku", promrmljao sam. "Bie mogue poslati brojne brodove bez posade, napunjene rasprskavajuim

materijalom povezanim sa magnetskim pramcem, du tog zraka dalekogovornika. Verovatno bi bio uniten." "Trai suvie od mene, brate Parvuse", primeti ser Roder. I dalje su njegove rei bile beivotne. "Ne trai od mene da pogubim moju gospu i decu... bez pokore." "Dobro. Ali, zar to vozilo ne moemo nekako da zarobimo? Ne", sam sam odmah odgovorio. "Bilo bi gotovo nemogue. Svaki pogodak, ak i u blizinu tog brodia, verovatno bi ga pretvorio u prah, a ne samo osposobio njegove motore. A ako bi, opet, teta bila mala, smesta bi pobegao brzinom veom od svetlosti." Baron podie svoje ukrueno lice. "ta god da se dogodi", ree on, "niko ne sme da sazna za uee moje gospe u ovome. Razume? Ona nije pri sebi. Neki avo ju je poseo." Posmatrao sam ga sa jo veim saaljenjem. "Vi ste suvie hrabri da bi se zaklanjali iza takvih gluposti", odgovorio sam. "Pa, ta da radim?" zarea on. "Moete da se borite..." "Beznadeno, kad Monbele ode na Versgoriksan." "Ili moete da prihvatite ponuene uslove." "Ha! ta misli, kol'ko bi dugo plavoliki stvarno pustili Zemlju na miru?" "Ser Oven mora da ima nekakav razlog da veruje da hoe", rekoh oprezno. "On je budala." Pesnica ser Rodera tresnu o doruje stolice. Potom se uspravi, i otrina u njegovom glasu priini mi se kao samotan zalog nade. "Ili je crnji Juda nego to je ikad priznao da jeste, i nada se da e posle pojarmljivanja postati vicekralj. S'vata li, ima neeg jaeg od elje za zemljom to e naterati Versgore da pokore nau planetu. To je injenica da se naa vrsta pokazala kao smrtonosno opasna. Za sada, ljudi kod kue su bespomoni. Ali ako se ljudima da nekoliko stolea da se pripreme, mogli bi da sagrade sopstvene svemirske brodove i preuzmu vaseljenu." "Versgori su pretrpeli silnu tetu u ovom ratu", pokuah da se usprotivim. "Bie im potrebno vremena da povrate ono to su izgubili, ak i kad bi im nai saveznici predali sve zauzete svetove. Lako bi mogli da dou do zakljuka da bi bilo najbolje da ostave Zemlju na miru nekih stotinak godina." "Dok mi ne pomremo?" Ser Roder teko klimnu glavom. "Naravno, u pitanju je veliko iskuenje. Pravo kockanje. Ali, zar ne bismo goreli u paklu ako bismo se ovako poigravali sa sudbinom neroene dece?"

"Moda je to ono najbolje to moemo da uinimo za dobrobit nae vrste", odgovorih ja. "Ono to je van domaaja naih moi nalazi se u rukama Boga." "Ali ne, ne, ne." On preplete ake. "Ne mogu. Bolje je umreti kao ovek... Ipak, Katarina..." Posle jo jedne stanke, ja rekoh: "Moda ne bi bilo prekasno odvratiti ser Ovena. Mogli biste da se pozovete na njegovu ast i ukaete mu kako je budalasto osloniti se na versgorka obeanja, ponuditi mu oprotaj i visoko mesto..." "I korienje moje ene", podrugnu se on. Ipak, trenutak kasnije, on dodade: "Moe biti. Rado bi' mu prosuo njegov pogani mozak. Ali, moda... naravno, moda razgovor... Mogao bi' moda i da se ponizim. Hoe li da mi pomogne, brate Parvuse? Ne smem da ga opsujem u lice. Hoe li da mi ojaa duh?"

21. Sledee veeri napustili smo Novi Avalon. Ser Roder i ja poli smo sami, u malom, nenaoruanom svemirskom amcu za spasavanje. Ni mi sami nismo bili mnogo jai. Ja sam, kao i uvek, imao na sebi sveteniku mantiju i brojanice - nita vie. On je bio obuen u slobodnjaki grudnjak i duge arape, mada je nosio ma i bode, a na izmama imao pozlaene mamuze. Onako krupan, sedeo je na mestu pilota kao u sedlu, ali njegove oi, okrenute prema nebesima, bile su pune zime. Rekli smo naim zapovednicima da je ovo samo kratak let da se pregleda neto posebno to je ser Oven pribavio. Logor je osetio la i tutnjao od nemira. Crveni Don je slomio dve motke pre nego to je uspostavio red. Dok sam se ukrcavao, inilo mi se da je na poduhvat odjednom krenuo nagore. Ljudi su tako mirno sedeli. Bilo je to vee bez vetra, nae zastave visile su na jarbolima, i ja sam primetio da su izbledele i pocepane. Na amac zaparao je plavo nebo i uao u crnilo, nalik na prognanog Lucifera. Na kratko sam zapazio borbeni brod, kako straari u orbiti; bilo bi mi mnogo drae da sam imao te velike topove u zaleu. Ali, morali smo da krenemo iskljuivo ovim bespomonim iverom. Ser Oven je bio izriit u pogledu toga, kada smo drugi put razgovarali o tome putem zraka dalekogovornika. "Ako eli, Turnevilu, primiemo te na pregovore. Meutim, mora doi sam, u obinom amcu za spasavanje, nenaoruan... Ma, dobro, moe da povede i svog fratra... Rei u ti koju orbitu da zauzmete. U odreenom trenutku, negde tamo, moj brod e vam prii. Ako moji

teleskopi i detektori pokau bilo kakav znak izdaje sa vae strane, ja kreem pravo ka Versgoriksanu." Ubrzavali smo dalje, kroz tiinu koja se zgunjavala. U jednom sam trenutku pokuao da kaem: "Ako se ipak izmirite, to e naim ljudima podii moral. Mislim da biste bili zaista nepobedivi." "Katarina i ja?" lanu ser Roder. "Ne. M-m-mislio sam vi i ser Oven..." promucah. Ali, istina se raskrili pred mnom: zaista sam mislio na damu. Oven, sam po sebi, nije bio nita. Ser Roder je bio taj od koga je zavisila itava naa sudba. Ipak, on vie nije mogao tako, odvojen od nje, koja je posedovala njegovu duu. Ona, i deca koju su zajedno imali, bili su razlog zbog koga je ponizno dolazio da moli Ovena da popusti. Sve dalje i dalje smo odlazili. Planeta se iza nas smanjila do potamnelog novia. Nikad se ranije nisam oseao tako usamljenim, ak ni kada smo prvi put napustili nau Zemlju. Ali na kraju je nekoliko od mnotva sjajnih zvezda bilo zaklonjeno. Gledao sam kako raste vitko crno telo svemirskog broda, dok su usklaivali brzine. Mogli smo iz ruke da bacimo bombu i da ga unitimo. Ali ser Oven je dobro znao da to nikada ne bismo uinili, dok su Katarina, Robert i Matilda na njemu. Najzad je magnetska aklja zazveala na naem trupu. Brodovi su se spojili, ulaz na ulaz hladan poljubac. Otvorili smo vrata i ekali. Branitar je proao kroz njih. Pobeda je plamsala u njemu. Trgao se kada je ugledao ser Roderov irok ma i mizerikord. <Misericord, bode kojim se ranjenom vitezu zadavao samrtni udarac. (Prev.)> "Niste smeli da donesete oruje!" zakreta on. "A? Ah, da. Da." Baron tupo spusti pogled na seiva. "Nisam razmiljao... oni su mi kao mamuze... obeleja onog to jesam... bio." "Predajte ih", zatrai Branitar. Ser Roder skinu s pojasa i ma i bode i prui ih Versgoru. Branitar ih prosledi jednom drugom plavom i lino pretrai naa tela. "Nema skrivenog oruja", zakljui on. Osetio sam kako su mi se obrazi uarili na uvredu, ali ser Roder kao da nita nije primeivao. "Dobro", ree Branitar, "pratite me." Krenuli smo hodnikom do gostinske odaje. Ser Oven je sedeo za stolom ukraenim intarzijom. On, sam, bio je skromno obuen u crni somot, ali dragulji su bljetali na ruci koja je prekrivala vatreni pitolj koji bee poloion ispred sebe. Ledi

Katarina je nosila sivu togu i koprenu. Previdela je samo neposluni uvojak koji joj je padao preko ela kao vatra koja tinja. Ser Roder zastade im je uao na vrata. "Gde su deca?" upita on. "U spavaim odajama sa sluavkama." Njegova ena govorila je kao maina. "Dobro su." "Sedite, sire", blagoglagoljivo ponudi ser Oven. Njegov pogled leteo je po odaji. Branitar poloi ma i bode pored sebe i stade s njegove desne strane. Onaj drugi Versgor, a i trei koji je ekao ovde, stajali su su pored ulaza, odmah iza nas. Pomislio sam da su to vidar i navigator koji su se pominjali; dvojica topnika mora da su bila u svojim kulama, a pilot za upravljaem, za sluaj da neto krene kako ne valja. Ledi Katarina je stajala, kao votani lik, pored stranjeg zida, s Ovenove leve strane. "Verujem da ne zamerate", ree izdajnik. "U ljubavi i ratu sve je doputeno." Katarina podie ruku da se usprotivi. "Samo u ratu." Jedva da se i ula. Ruka joj opet pade. Ser Roder i ja nismo ni mrdnuli. On pljunu na palubu. Oven pocrvene. "uj", ree on, "'ajde da ne nariemo nad prekrenim zakletvama. Tvoj poloaj je vie nego sumnjiv. Preuzeo si na sebe pravo da od seljaka i kmetova stvara plemie, deli feude, uspostavlja odnose sa tuinskim kraljevima. Ma, da si mogao i sebe bi proglasio kraljem! ta je onda s tvojim zalogom vladaru Edvardu?" "Nisam uinio nita na njegovu tetu", odgovori ser Roder, drhtavog glasa. "Ako ikad pronaem Zemlju, svoja osvajanja prikljuiu njegovom carstvu. Do tada, moramo nekako da se snalazimo i nemamo drugog izbora nego da ustanovimo sopstvenu feudalnost." "To je moda do sada bilo tako", priznade ser Oven. Osmeh mu se vrati. "Ali, meni moe da zahvali, Rodere, to sam te oslobodio tog bremena. Moemo da se vratimo kui!" "Kao versgorka marva?" "Ne bih rekao. Ali, sedite, vas dvojica. Donee vam vino i kolae. Znate, sad ste moji gosti." "Ne. Ja s tobom neu deliti hleb." "Onda e umreti od gladi", veselo odvrati ser Oven.

Roder se skameni. Prvi put sam tada primetio da ledi Katarina nosi korice pitolja, ali da su one prazne. Oven mora da joj je, pod nekim izgovorom, oduzeo oruje. Sada je samo on bio naoruan. Uozbiljio se, meutim, kada je ugledao izraze naih lica. "Gospodaru moj", ree on, "kada si ponudio pregovore, nisi mogao da oekuje od mene da u propustiti takvu priliku. Ostae s nama." Katarina se zaljulja. "Ovene, ne!" zavapi ona. "Nisi mi rekao... rekao si mi da e moi da napusti brod ako..." On okrenu svoj lepi profil prema njoj i blago ree: "Razmisli, moja gospo. Zar to nije bilo ono to si najvie elela - da ga spase? Ali si plakala, plaei se da mu njegov ponos nikada nee dopustiti da se preda. Sada je zatvorenik. Tvoja elja je ispunjena. Ja sam taj koji je neastan. Ali, ja lako podnosim taj teret, jer je zarad sree moje gospe." Ona je toliko drhtala, da sam to jasno mogao da vidim. "Ja u ovome nisam uestvovala, Rodere", preklinjala je. "Nisam ni zamiljala..." Njen mu, meutim, nije gledao u nju. Njegov glas je prekinu. "ta smera, Monbele?" "Ove nove prilike ulivaju mi novu nadu", odgovori drugi vitez. "Priznajem da me nikada nije previe radovalo pogaanje s Versgorima. Sada to, meutim, vie nije neophodno. Moemo pravo kui. Oruje i krinje sa zlatom na ovom vozilu donee mi onoliko koliko mi je stalo da imam." Branitar, jedini koji nije bio ovek, a koji je razumeo engleski, iznenada lanu: "'Ej, a ta je sa mnom i mojim prijateljima ovde?" "Zato nam se ne pridruite?" odgovori Oven hladnokrvno. "Bez ser Roera od Turnevila, Englezi e uskoro stradati, tako da ste time oduili dug prema vaim ljudima. Prouavao sam va nain razmiljanja - neko odreeno mesto nita vam ne znai. Usput emo pokupiti neke vae ene. Kao moji odani vazali, moete da zadobijete jednake moi i posede i na Zemlji, kao i bilo gde drugde; vai naslednici podelie zemlju sa mnom. Istina, rtvovaete odreenu koliinu eljenog drutvenog saobraanja, ali, s druge strane, zadobiete stepen slobode koji vam je vaa vlada nikad nije doputala." Oruje je bilo kod njega. Ali, ipak, mislim da se Branitar saglasio i sa samim tvrdnjama i da je njegov spor mrmor slaganja bio iskren. "A mi?" prozbori ledi Katarina. "Ti i Roder zadraete vae imanje u Engeskoj", obaveza se ser Oven. "Dodau tome i jedno u Vinesteru."

Verovatno je i on bio iskren. Ili je moda mislio da e, kada postane vladar Evrope, moi da s njenim muem i njom radi ta god ushtedne. Ona se takoe stresla kada je uvidela tu drugu mogunost. Odjednom sam spazio da kao da je utonula u snove. Pogledala je u lice ser Rodera, smeei se i plaui. "Ljubavi moja, opet moemo kui!" On je okrznu pogledom, samo jednom. "Ali, ta je s narodom koga smo dovde doveli?" upita on. "Ah, ne, ne mogu da rizikujem da i njih vodim s nama." Ser Oven slee ramenima. "Oni ionako nisu plemikog porekla." Ser Roder klimnu glavom. "Ah", ree on. "Tako." Jo jednom je pogledao svoju enu. A onda izmahnu nogom unazad. Mamuza, obeleje vitetva, pogodi trbuh Versgora iza njega. Rasporen, ovaj se stropota. Padajui u istoj kretnji, ser Roder se zakotrlja preko palube. Ser Oven dreknu i poskoi. Njegov vatreni pitolj zaprata u vazduhu, ali promai. Baron je bio suvie brz; posegnuvi navie, on dohati drugog omamljenog Versgora i srui ga na sebe. Drugi vatreni udar pogodi taj ivi tit. Ser Roder podie le ispred sebe, ustajui i bacajui se napred u jednoj jedinoj estokoj kretnji. Oven je imao vremena za samo jo jedan, poslednji hitac, koji ugljenisa ve mrtvo meso. Potom ser Roder baci telo preko stola, drugom oveku u lice. Oven se srui pod njegovom teinom. Ser Roder posegnu za svojim maem, ali Branitar ve bee stavio ruku na njega. Umesto toga, moj gospodar zgrabi bode, i ovaj bljesnu, izvuen iz korica. uo sam tang kada je proao kroz Branitarovu ruku i zabio se u sto, do same drke. "ekaj samo!" zarea ser Roder i isuka ma. "Napred! Bog alje pravoverne!" Ser Oven se iskobelja i ustade, jo stiui pitolj. Ja se bejah naao na korak ili dva udaljenosti, tano preko puta stola. On naniani pravo u trbuh ser Rodera. Obeao sam svecima mnogo svea i brojanicom tresnuh izdajnika preko runog zgloba. On zaurla. Pitolj mu ispade iz ruke i otkliza preko stola. Veliki iroki ma ser Rodera zazvida i Oven jedva stie da odskoi. Zailjeni elik zari se u drvo. Za trenutak, ser Roder mora da se muio da ga oslobodi. Vatreni pitolj leao je na podu. Ja se sagnuh da ga dohvatim, ali je i ledi Katarina nameravala isto, obilazei sto. Sudarili smo se elima. Kada sam se osvestio, sedeo sam, a Roder je jurio Ovena kroz vrata. Katarina zavrita.

Roder zastade kao ukopan. Ona bee ustala, obavijena vrtlogom odee. "Deca, gospodaru moj! Pozadi su, u spavaim odajama - tamo ima jo oruja..." On opsova i pohita napolje. Ona poe za njim. Ja polako ustadoh, sav uzdrman, i dalje sa pitoljem koga obojica behu zaboravili, vrsto stisnutim u ruci. Branitar iskezi zube prema meni. Cimao je no koji ga bee pribio, ali samo je uinio da krv jo jae potee. Zakljuio sam da ne moe ni da mrdne. Moja panja bila je usmerena na drugu stranu. Versgor kome je moj gospdar izvadio utrobu jo je bio iv, ali se nije moglo oekivati da e jo dugo biti tako... Za trenutak sam oklevao... Gde mi je dunost da budem uz svog gospodara i njegovu gospu, ili uz ovog paganina koji je umirao?... Nagoh se nad iskrivljeno plavo lice. "Oe", prozbori on. Ne znam koga... ili Koga... je zvao, ali sam ga proveo kroz onakve jadne obrede kakve je trenutak doputao, i drao ga dok je umirao. Molio sam se da bar dospe do istilita. Ser Roder se vrati, otirui ma. Osmeh mu je obasjavao itavo lice; retko sam video nekog tako srenog. "Taj mali vuk!" huknu on. "Da, odmah se vidi ko je normanske krvi!" ta se dogodilo?" upitah ga, ustajui u krvlju natopljenoj odei. "Oven uopte nije stigao do sklonita s orujem", odgovori mi ser Roder. "Mora da je krenuo napred, prema upravljakoj kuli. Ali, ostatak posade, topdije, ule su borbu. Prosuujui da je sazrela prilika, kao i da postoji oigledna potreba, eleli su da se opskrbe. Ugledao sam kako jedan od njih prolazi kroz vrata budoara. Onaj drugi mu je bio za petama, naoruan dugim odvijaem. Pao sam na njega s maem, ali on se dobro borio i trebalo mi je vremena da ga ubijem. U meuvremenu, Katarina je stigla prvog i borila se golim rukama s njim, sve dok je nije oborio. One kukavice od slukinja samo su se uurile i vritale, kao to se moglo i oekivati. Ali, tada! Sluaj, brate Parvuse! Moj sin Robert bee otvorio krinju s orujem, izvadio pitolj i ustrelio tog Versgora tako veto da ni sam Crveni Don to ne bi bolje uradio. Oh, taj mali avolak!" Moja gospa ue. Pletenice su joj slobodno visile, a jedan lep obraz bee poplavio od modrice. Ali ona samo, kao kad bi neki narednik izvestio o izvrenim straarskim zadacima, bezlino ree: "Umirila sam decu." "Jadna mala Matilda", promrmlja njen mu. "Da l' se mnogo uplaila?" Ledi Katarina kao da je bila ogorena. "Oboje su hteli da dou da se bore!" "Saekajte ovde", ree ser Roder. "Ja u da iziem na kraj s Ovenom i pilotom."

Gospa drhtavo uzdahnu. "Da li u morati veito da se skrivam dok se moj gopodar bori?" On se ukopa u mestu i pogleda je. "Ali, mislio sam..." poe on, neobino bespomoan. "Da sam te izdala samo da se vratim kui? Sigurno." Zurila je u palubu. "Mislim da e mi ti to oprostiti mnogo pre nego to u ja to ikada sebi moi da oprostim. Ipak, inila sam samo ono to sam mislila da je najbolje... i za tebe... Bila sam zbunjena. Bilo je to kao grozniavi san. Nije trebalo da me ostavlja samu toliko dugo, gospodaru moj. Suvie si mi nedostajao." Vrlo polako, on klimnu glavom. "Ja sam taj koji mora da moli za oprotaj", ree on. "Bog nek' mi podari dovoljno godina da te ponovo postanem dostojan." A onda dodade, stiui njena ramena: "Ali, ostani ovde. Potrebno je da nadzire ovog plavolikog. Ako budem morao da ubijem Ovena i pilota..." "Uini to!" povika ona u naletu besa. "Radije ne bih", ree on s istom blagou koju je ispoljio prema njoj. "Gledajui te, vrlo dobro mogu da ga razumem. Ali... ako doe do najgoreg... Branitar e moi da nas odvede kui. Zato pazi na njega." Ona uze pitolj od mene i sede. Prikovani zarobljenik stajao je krut od prkosa. "Doi, brate Parvuse", pozva me ser Roder. "Moda e mi biti potrebna tvoja vetina s reima." On ponese svoj ma i zatae za pojas vatreni pitolj iz krinje s orujem. Poli smo hodnikom, uz kosi prilaz, sve do ulaza u upravljaku kulu. Vrata su bila zatvorena, zakljuana iznutra. Ser Roder zalupa o njih balakom maa. "Vas dvojica unutra!" viknu on. "Predajte se!" "A ako neemo?" Ovenov glas slabano je dopirao kroz ploe. "Ako nita drugo", odluno odvrati ser Roder, "unitiu motore i otii u svom amcu, ostavivljajui vas da plutate. Ali, vidite ovako: ja vie nisam gnevan. Sve se svrilo kako je najbolje moglo da se desi i mi zaista moemo da poemo kui - poto su ove zvezde prestale da budu opasne za Engleze. Ti i ja smo jednom bili prijatelji, Ovene. Prui mi ponovo ruku. Kunem ti se da ti niko nee uiniti nita naao." Tiina je bila teka. Sve dok ovek s druge strane vrata nije rekao:

"Vai. Ti nikad nisi prekrio zakletvu, zar ne? Onda dobro, proi, Rodere." uo sam kako je zasun kvrcnuo. Baron je stavio ruku na vrata, ali ja... ne znam ta me je navelo da kaem "ekajte, sire" i da se proguram ispred njega ponaanje za kakvo niko nikad ne bee uo. "ta tije?" On zatrepta, zateen u svom zadovoljstvu. Ja otvorih vrata i prekoraih prag. Dve gvozdene ipke istog asa sruie mi se na glavu. Ostatak ove pustolovine moram ispriati iz druge ruke, jer sam doao k sebi tek kroz nedelju dana. Stropotao sam se, obliven krvlju, i ser Roder je pomislio da sam mrtav. U trenutku kada su videli da nisu sredili barona, Oven i pilot su ga napali. Bili su naoruani sa dva odvrnuta potpornja, duga i teka kao maevi. Ma ser Rodera je bljesnuo, ali je Versgor podigao svoju toljagu. Seivo je skliznulo, praeno pljuskom varnica. Ser Roder zaurla tako silno, da su zidovi zazveali. "Vi, ubice nedunog... Njegov drugi udarac izbacio je ipku iz ukoene ruke. Kod treeg, plava glava sletela je s ramena i otkotrljala se niz prilaz. Katarina bee ula urlik. Prila je vratima gostinske odaje i bacila pogled prema pramcu, kao da je uas mogao da joj izotri vid da prodre kroz zidove. Branitar u meuvremenu stisnu zube i dohvati bode slobodnom rukom. Miii mu iskoie na ramenima. Malo ljudi bilo bi sposobno da izvue to seivo, ali Branitar jeste. Moja gospa ula je buku i okrenula se. Branitar je obilazio oko stola. Njegova desna ruka visila je raseena... krv je ikljala iz nje... ali no se svetlucao u levoj. Ona podie pitolj. "Nazad!" uzviknu ona. "Spusti to", podrugljivo ree on. "Nee ga upotrebiti. Ti nisi videla dovoljno zemaljskih zvezda, izvebanim okom. Ako na pramcu bilo ta poe kako ne treba, jedino ja mogu da pronaem put kui." Pogledala je u oi neprijatelja njenog mua i ustrelila ga. Onda je potrala prema kuli. Ser Oven Monbele bee klisnuo nazad u odaju. On nije bio u stanju da se suprotstavi pravoj provali besa, kojom je bio propraen napad ser Rodera. Baron potee pitolj, ali Oven zgrabi jednu knjigu i podie je ispred grudiju. "Pazi!" doviknu mu on. "Ovo je brodski dnevnik i u njemu su podaci o poloaju Zemlje. Drugih nema."

"Lae. Tu je i Branitarov um." Bez obzira na to, ser Roder vrati pitolj za pojas i stade mu prilaziti. "ao mi je da uvredim isti elik tvojom krvlju. Jer, ubio si brata Parvusa i umree i sam." Oven se u meuvremenu bee sabrao. Njegov potporanj bio je nespretno oruje, ali ga on ipak podie i hitnu. Pogoen posred ela, ser Roder se zatetura unazad. Oven skoi, dohvati pitolj iz pojasa omamljenog oveka i izmae slabanom zamahu maa. Umakao je potom na sigurno, viui slavodobitno. Roder posrnu prema njemu i Oven naniani. Ali, Katarina se bee pojavila na vratima i njen pitolj zaplamsa. Knjiga o putu nestade u dimu i pepelu. Oven bolno vrisnu, ali ona, hladnokrvno, ponovo opali, i on pade. Potom se baci u Roderovo naruje i zaplaka. On ju je teio. Ipak, pitam se ko je kome davao vie snage. Posle toga, on pokajniki ree: "Bojim se da se nismo najbolje pokazali. Sada je put kui zaista izgubljen." "Nije vano", proapta ona. "Gde si ti, tu je i Engleska."

EPILOG Zvuci truba prolomie se vazduhom. Kapetan odloi kucani tekst i pritisnuo dugme interkoma. "ta se dogaa?" zarea on. "Taj osmonogi majordom gore u zamku konano je pronaao svog gazdu", odvrati glas sociotehniara. "Koliko mogu da razaznam, planetarni vojvoda je napolju na safariju i sve ovo vreme su ga traili. On koristi itav jedan kontinent kao svoje lovite. Bilo kako bilo, upravo stie. Doite da prisustvujete predstavi. Sto antigrav vazdunih vozila... blagi Boe!... oni koji su sleteli izbacuju konjanike!" "Sveano, nema sumnje. Samo malo i stiem tamo." Kapetan je zurio u kucani tekst. Bio je proitao gotovo polovinu. Kako moe da razumno govori s ovim udesnim vrhovnim gospodarem, a da ne spomene ono to se ovde zaista dogaalo? urno je prelistavao tekst, stranicu za stranicom. Povest versgorkog krstakog rata bila je duga i gromoglasna. Dovoljno je proitati kraj, kako je kralj Roder I krunisan od strane nadbiskupa Novog Kenteberija i vladao mnogo plodnih godina. Ali, ta se zaista dogodilo? Oh, naravno, Englezi su na ovaj ili onaj nain dobili bitke. Na kraju su dovoljno ojaali da vie nisu zavisili od sree i lukavstva njihovog

voe. Ali, njihovo drutvo! Kako je uopte njihov jezik, a kamoli njihove ustanove, mogli da prebrode susret sa starim i razvijenim civilizacijama? Prokletstvo, zato je uopte sociotehniar preveo ovog opirnog brata Parvusa, osim ako tu nema nekih vanih podataka?... Stani. Da. Jedan deo blizu kraja pade u oi kapetanu i on stade itati. "...Napomenuo sam da je ser Roder od Turnevila ustanovio feudalni sistem na novoosvojenim svetovima predatim na brigu svojim saveznicima. Kasnije su neki zajedljivci tvrdili da je moj plemeniti gospodar to uinio jer nije znao ta bi drugo. Pobijam to. Kao to to sam ranije rekao, slom Versgora podosta je nalikovao slomu Rima, a sline nevolje nalau i sline odgovore. Njegova prednost bila je u tome to je imao pri ruci te odgovore, iskustvo mnogih zemaljskih stolea. Naravno, svaka planeta je posebna i zahteva poseban pristup. Meutim, najvei deo njih imao je odreene zajednike inioce. Domorodako stanovnitvo rado je sledilo zapovesti nas, svojih oslobodilaca. Bez obzira na zahvalnost, bili su jadni i neuki; civilizacija im je bila davno unitena; u svemu im je bila potrebna pomo. Prigrlivi veru, dokazali su da imaju duu. Ovo je nateralo nae englesko svetenstvo da urno zareuje preobraenike. Otac Simon pronaao je odlomke iz Biblije i dela crkvenih otaca, da podri ono to je bilo neminovno... Zaista, iako on to nikad nije sam rekao, ini se da ga je sam Bog proizveo u biskupa, poslavi ga tako daleko in partibus infidelium. Ako se ovo uzme u obzir, onda sledi da on i nije prekoraio svoja ovlaenja time to je utemeljio nau linu katoliku crkvu. Naravno, dok je on bio iv, pazili smo da o nadbiskupu Novog Kenterberija govorimo kao o 'naem' papi, ili 'papiu', da nas to podsea da je on samo obian poslanik pravog Svetog oca, koga nismo mogli da naemo. Ja, meutim, ne odobravam nemarnost mlaih generacija kad je u pitanju ovo oslovljavanje. udno, ali mnogo Versgora ubrzo je prihvatilo novi poredak. Njihova centralna vlada bila im je neto daleko, obian sakuplja poreza i nameta sumnjivih zakona. Matu mnogih plavokoaca zagolicale su nae bogate svetkovine i naa vlast putem pojedinanih plemia s kojima su mogli da se sretnu licem u lice. ta vie, odano sluei ove vrhovne gospodare, mogli su da se nadaju da e zasluiti posed, ili ak titulu. Od Versgora koji su okajali svoje grehe i postali cenjeni hrianski Englezi, pomenuu samo naeg nekadanjeg neprijatelja Hurugu, koga itav ovaj svet, Jorkir, slavi kao nadbiskupa Vilijema. Meutim, nije bilo nieg nepotenog u postupcima ser Rodera. On nikada nije izdao svoje saveznike, za ta su ga neki optuivali. Ponekad je, istina, lukavo postupao s njima, ali osim neophodnog skrivanja naeg stvarnog porekla (maska koju je odbacio im smo postali dovoljno snani da se vie nismo plaili istine), on je igrao otvorenim kartama. Nije on kriv to je Bog uvek podravao Engleze. airi, Aenkogliji i Pr?*tani rado su pristajali na njegove predloge. Oni, u stvari, nisu ni imali pravu predstvu o tome kako bi trebalo da izgleda novo carstvo.

Bili su zadovljni da dobiju bilo koju osvojenu planetu bez domorodaca, i bili su sasvim sreni da prepuste nama, ljudima, izuzetno teak zadatak vladanja nad velikim brojem planeta na kojima je postojalo porobljeno stanovnitvo. Okretali su licemerne oi od esto neophpodnih krvavih posledica koje je zahtevala takva vladavina. Siguran sam da su mnogi njihovi politiari u potaji likovali zbog toga, smatrajui da svaka nova ovakva odgovornost slabi njihovog tajanstvenog saveznika; jer, morao je da na svakoj takvoj planeti postavi vojvodu i nie plemstvo, a zatim da ostavi mali garnizon da uvebava uroenike. Pobune, krvavi ratovi, versgorki protivnapadi, jo su vie smanjivali ovaj skroman broj. Poto sami nisu imali nekakvu tradiciju u vojnim vetinama, airi, Aenkogliji i Prt?*tani nisu shvatali da ove mune godine stapaju veze odanosti izmeu domaih seljaka i engleskih aristokrata. Takoe, nekako jalovi, oni nisu predvideli kako e se ljudi udno mnoiti. I tako, na kraju, kada su ove injenice postale jasne kao dan, bilo je prekasno. Nai saveznici i dalje su bile samo ove tri nacije, svaka sa svojim jezikom i nainom ivota. Oko njih uzdizalo se stotinak rasa, ujedinjenih hrianstvom, engleskim jezikom i engleskom krunom. ak da smo mi, ljudi, i poeleli da to promenimo, ne bismo uspeli. U stvari, i mi smo time bili iznenaeni otprilike isto onoliko koliko i svi ostali. Kao dokaz da ser Roder nikada nije kovao zavere protiv svojih saveznika, razmislite samo o tome kako ih je lako mogao savladati u svojoj starosti, kada je vladao najmonijom nacijom koja je ikada viena meu ovim zvezdama. Ali, on je bio velikoduan. Nije njegova stvar to su njihova nova pokolenja, prestraena naim uspesima, poela da nas sve vie i vie oponaaju..." Kapetan odloi spis i pouri do glavog ulaza u vazdunu komoru. Pristupna kosina bila je sputena i crvenokosi ovek-div krupnim koracima iao je prema njima. Fantastino obuen, sa ornamentima okienim maem, nosio je i poslovni rasprskavajui pitolj. Iza njega, poasna garda strelaca u linkolnkom zelenom stajala je u stavu mirno. Iznad njihovih glava leprala je zastava sa grbom ogranka loze velike porodice Hejmvord. Kapetanova ruka utonu u dlakavu vojvodsku apu, i sociotehniar prevede izoblieni engleski. "Najzad! Blagi Boe, konano su i na Staroj Zemlji nauili da grade svemirske brodove! Dobro doli, dobri gospodine!" "Ali, zato vi nikada niste nali nas... ovaj... potovani vojvodo?" promuca kapetan. Kada su mu preveli pitanje, vojvoda samo slee ramenima i odgovori: "Oh, tragali smo. Pokolenjima, svaki mladi vitez polazio je da traga za Zemljom, ako ve nije izabrao da traga za Svetim Gralom. Ali, poznato vam je koliko prokleto mnogo ima sunaca. A jo vie ih je prema sreditu galaksije... gde smo se sreli s jo nekim narodima koji putuju zvezdama. Trgovina, istraivanje, rat, sve nas je to odvlailo od ove slabo zvezdama naseljene spiralne ruke. Vama je, naravno,

jasno da ste naili na jadnu graninu postaju. Kralj i papa obitavaju daleko, na sedmom nebu... Na kraju je potraga polako prestala. Stara Zemlja postala je tek neto vie od predanja." Njegovo veliko lice je zrailo. "Ali, sad je sve okrenuto naglavake Vi ste nali nas! Predivno! Odmah mi recite, da li je Sveta zemlja osloboena od nevernika?" "Pa", odgovori kapetan Jeu haLevi, koji je bio odani stanovnik Izraelskog carstva, "jeste." "teta. Ba bi mi prijao jedan krstaki rat. ivot je postao dosadan otkako smo pre deset godina porobili Zmajeve. Meutim, kau da je kraljevski pohod u zvezdane oblake Strelca otkrio neke jako obeavajue planete... Ali, gledaj 'vamo! Morate da doete u zamak. Zabaviu vas najbolje to mogu i opremiti vas za put do kralja. Teko je stii do tamo, ali u vam dati astrologa koji zna put." "ta je sad rekao?" upita kapetan haLevi, kada je buni amor prestao. Sociotehniar mu objasni. Kapetan haLevi pade u vatru. "Nikakav astrolog nee dotai moj brod!" Sociotehniar uzdahnu. Pred njim je bilo dosta posla u godinama koje su nailazile.