NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL

Struni rad: MOBILNA PLAANJA Autor: Predrag akovi, dipl. ma. in.-spec. menadm. prod.

Mobilna plaanja:
APSTRAKT: Cilj ovog rada je da da doprinos daljoj ekspanziji mobilnih plaanja, kao znaajne celine modernog elektronskog biznisa. Mogunost finansijskih transfera u bilo koje vreme sa bilo kog mesta, ini ovo plaanje atraktivnim i privlanim. Nie cene transferisanja i pruena ansa malim sistemima, dodatni su stimulans za prelaz na ovaj vid poslovanja. KLJUNE REI: elektronsko poslovanje, elektronska trgovina, mobilna plaanja, kancelarija budunosti, plaanja putem Interneta Mobile Payments: ABSTRACT: The aim of this work is to make contribution to expansion of mobile payments, as significant part of modern electronic business. The posibility of financial transfer at any time from any place-makes this payments very attractive and interesting. Lower prices of transfer and an opportunity given to small systems are one more stimulus for passing on this way of bussines. KEYWORDS: electronic bussines, electronic commerce, mobile payments, office of future, on line payments * Sadraj: Apstrakt ..................................................................................................... 1 1. MOBILNA PLAANJA ............................................................................ 2 1.1 Opte o konceptu mobilnog poslovanja .............................................. 2 1.2 Mobilna poslovna komunikacija ........................................................ 3 1.3 Mobilna trgovina ............................................................................... 4 1.4 Mobilne finansije i WAP .................................................................... 5 Primer plaanja parkinga mobilnim telefonom u JKP Parking-servis 1.5 Beograd ............................................................................................ 11 Literatura ...................................................................................................15

8/1/2007.

1 / 15

Predrag akovi-Mobilna plaanja

NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL

1. Mobilna plaanja
1.1 Opte o konceptu mobilnog poslovanja
U savremenim tendencijama modernog biznisa, naroito u poslovanju izmeu preduzea sve izraenija je prisutnost Interneta kao kanala za elektronsko poslovanje, jer obezbeuje najnie trokove poslovanja uz najefikasnije obavljanje poslovnih operacija. Meutim, u zadnje vreme u prvi plan dolazi i jedan ureaj iz domena elektronskih tehnologija, koji nudi mnogo vie prednosti za razvoj elektronskog poslovanja, posebno na poslovnoj relaciji preduzee-potroa. Re je o mobilnom telefonu1, ureaju dostupnom velikom broju potroaa, lokacijski nesputanom irem etritu, sa znaajnim stepenom zatite i nezahtevnom po pitanju naroitih investicija, kada je u ulozi poslovnog kanala u funkciji preuzea (potroaa). Zato se smatra da e u budunosti mobilni telefon, odnosno mobilne tehnologije, postati dominantan biznis kanal i u e-poslovanju preuzeti primat nad Internetom. Mobilno poslovanje predstavlja primenu mobilnih tehnologija u poslovne svrhe, za pruanje usluga, trgovinu i vrenje plaanja, zarad to bolje poslovne efikasnosti. Efikasnost se odnosi na nie trokove poslovanja i bolju konkurentsku poziciju na tritu. Razvitkom nove, tree generacije mobilnih telefona omoguena je bolja propusnost raspoloivih podataka i novi spektar usluga koje su raslojene na tri pravca, to su: usluge mree (network services), koje obuhvataju usluge telefonije kroz odravanje mree; dodatne usluge vezano za mreu, kao to su SMS poruke, glasovna pota i sl. usluge vezane za uee tree strane, npr. proces vrenja mobilnih finansija uz uee preduzea i banaka.

Usluge uz logistiku tree strane, datiraju od vremena kada su operateri mobilne mree dali potroaima za mogunost da plaaju usluge mree putem mobilnih telefona. Tu sutinski, trea strana i ne postoji, ve odnos operater-korisnik, dobija treu, finansijsku dimenziju, a to je za posledicu imalo preputanje bankama i drugim finansijskim subjektima obavljanje ove usluge; pri tome, operater je zadravao primarno polje davanja tehnike podrke i tek tada imamo tipinu uslugu uz uee tree strane. One, zapravo i ine osnovu razvoja mobilnog poslovanja. Kao reprezent, moe posluiti podatak da je 2001. god. bilo oko pola milijarde korisnika mobilnih telefona, od ega blizu 300 miliona, ili neto preko 60%, koristilo je mobilni telefon za plaanje i kupovanje nekih dobara. Najvie mobilnih potroaa u svetu registrovano je na DALEKOM ISTOKU.

Dr Predrag Bjeli, "Mobilni telefon kao kanal elektronskog poslovanja", Ekonomski anali br. 151-2, oktobar 2001mart 2002, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 81- 98.

8/1/2007.

2 / 15

Predrag akovi-Mobilna plaanja

NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL Mobilno poslovanje je sastavni deo elektronskog poslovanja, koji se zasniva na primeni specifinih elektronskih tehnologija-mobilnih tehnologija, koje firmama koje koriste ovaj vid poslovanja daje komparativnu prednost koja se ogleda u mobilnosti radnika i potroaa. Ovo znai da radnici nisu vezani za svoju kancelariju, niti za svoju kuu (kao u primeni Interneta u radu na daljinu), kao i to da potroai mogu naruiti proizvod ili uslugu iz bilo kog mesta u zemlji i svetu i istu platiti na takav nain, uz jedini preduslov, pokrivenost mreom operatera mobilne telefonije (GSM-globalni sistem za mobilne komunikacije). Kod mobilnog biznisa razlikuju se sledee oblasti: mobilna poslovna komunikacija; mobilna trgovina i mobilna plaanja.

Prva oblast pokriva odos preduzee-komitenti i komunikaciju izmeu zaposlenih unutar samog preduzea, dok druge dve oblasti reprezentuju odnose tipine izmeu preduzea i potroaa, busines-to-consumer-B2C. Mobilne tehnologije se u poslovne svrhe najvie koriste u oblasti poslovnih komunikacija koja podrazumeva razmenu SMS poruka sa potroaima i Intranet mobilnu komunikaciju sa zaposlenim, dok su mobilna plaanja na zavidnom nivou i belee dinaminu ekspanziju. Predvia se da e u ovoj godini elektronska maloprodaja uz primenu mobilnih telefona dostii pola milijarde dolara. Mobilni telefon, kao mali, lako prenosiv, cenom pristupaan-ureaj, ima sve predispozicije da potisne raunar prikaen na Internet u poslovnoj trci. Moe se slobodno rei da je za oekivanje tehnoloko integrisanje ureaja koji kombinuju osobine klasinih raunara i mobilnih telefona, dok Internet treba da supstituie beini Internet, koji u komunikaciji ne koristi kablove. Primetno izraena tendencija korienja beinog Interneta danas, to se tie sveta, je u Japanu, gde ih je vie od 80% ukupnog broja korisnika (72% bilo ih je 2001. godine).

1.2 Mobilna poslovna komunikacija

Ovo je najstarija oblast mobilnog poslovanja, koja datira iz vremena nastanka ovog vida telekomunikacija. Samim tim je i najzastupljenija i obuhvata: mobilnu poslovnu telefoniju; tekstualne poruke, tzv. SMS (Short Message Service-servis kratkih poruka) i Internet komunikaciju (ukljuujui i korienje e-pote).

Zaposleni koji se trenutno ne nalaze u preduzeu, komuniciraju sa seditem firme putem

8/1/2007.

3 / 15

Predrag akovi-Mobilna plaanja

NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL mobilne mree, Intranetom i potvruju da ne moraju biti fiksirani za kancelariju, ako im posao to iziskuje. Ako tome dodamo i smanjenje ukupnih trokova usled nezakupljivanja poslovnog prostora, prednost mobilne telefonije za terenske radnike i trgovake putnike biva jo izraenija. SMS poruke izrazito se koriste u komunikaciji proizvoa-potroa, kojom prilikom korisnik vri proveru asortimana proizvoda, kontaktira prodavce i ostvaruje postprodajne kontakte. Mobilni telefon znaajno se eksploatie i u marketing aktivnostima usmerenim ka potroaima, kao jednom od naina komunikacije sa njima. Sa preduzeem mogu komunicirati i pri tom koristiti mobilni telefon i druga lica zainteresovana za odreena pitanja, npr. akcionari, potom znaajni klijenti, tj njihovi predstavnici itd. Vano je napomenuti da je znaajna karakteristika u tehnolokim integracijama, to je mogue pretvaranje SMS u e-mail poruke, a to povlai bre sklapanje ugovora od interesa za biznis preduzeima koje koriste ovaj koncept.

1.3 Mobilna trgovina

Mobilna trgovina ima za cilj obavljanje trgovinskih transakcija uz primenu mobilnog telefona kao elektronske tehnologije i kanala za poslovanje. Kao pioniri u ovom poslu javili su se mobilni operateri koji su na ovaj nain nastojali da isporue fakturu i time ostvare naplatu za svoje usluge. Kao tehnologija mobilni telefoni nalaze primenu najvie u oblasti maloprodaje, to e rei u modelu Bussiness-to-customer. Glavni razlog za to je to danas nije znaajan problem posedovati mobilni aparat, tj. njegova prijemivost. U ovom pravcu oekuje se znaajna ekspanzija potencijalnog broja korisnika. Sve vie klijenata izraava elju za trgovinom putem mobilnog telefona, jer imaju svest o tome da je manja mogunost zloupotrebe privatnih podataka koji se distribuiraju putem mobilne mree. Ono to obeshrabruje je to to je ovo relativno nova pojava i tretira se kao eksperiment vie nego redovan trgovinski kanal. Takoe, potroae odbija i mali ekran mobilnog aparata (nepreglednost), zatim tekoe koje se javljaju pri ukucavanju podataka (mali tasteri) i lo protok podataka. U budunosti raunari za na dlan dobie prednost pri mobilnoj trgovini u odnosu na mobilne telefone. I u ovom poslovanju prednjai Japan nad ostatkom sveta. Predmet trgovine putem mobilne mree, za sada su: razne vrste ulaznica, proizvodi multimedija i akcije. Od usluga, izdvajaju se: turistike usluge, osiguranja i davanje raznih informacija. Posebno, istie se realizacija nagradnih kupona, sklapanje ugovora u pokretu i bankarske usluge. Svako trgovanje prati plaanje, tj. finansijski tok posla. Ako se i plaanja vre putem mobilnog telefona, onda je tu re o totalno elektronskom poslovanju. Aktivnost plaanja za kupljenu robu je tok koji se ne moe odvojiti od trgovine, mada neki finansijski transferi mogu biti potpuno autonomni.

8/1/2007.

4 / 15

Predrag akovi-Mobilna plaanja

NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL

1.4 Mobilne finansije i WAP

Mobilna plaanja (Mobile payments, M-payments) ukljuuju sva elektronska plaanja koja se odvijaju uz pomo mobilnog telefona. Ona spadaju u grupu elektronskih plaanja budui da se plaanja vre elektronskom tehnologijom, odnosno u podgrupu beinog plaanja, gde spadaju jo i portabl kompjuteri. Mobilno bankarstvo predstavlja savremeni vid telebankarstva i Internet bankarstva. Kao i usluaju mobilne trgovine, mobilna plaanja svrstavaju se u grupu plaanja na malo, gde imamo odnos izmeu banaka, preduzea i pojedinaca, sa jedne strane i pojedinaca, sa druge strane. Mobilno plaanje ralanjava se na plaanje u uem smislu, gde u finansijskom transferu se koristi samo mobilni telefon i mobilno plaanje u irem smislu, gde se telefon koristi u sadejstvu sa jo nekim tehnikim pomagalom, recimo plaanja mobilnim telefonom na POS terminalima. Plaanja su u direktnoj sprezi sa nekom trgovinskom aktivnou, vezano za robu ili uslugu, ali mogu biti i sasvim nezavisna od ovih transakcija. Akteri u mobilnim plaanjima su mobilni operateri, banke i druge finansijske institucije, trgovci i potroai. Operateri pruaju tehnoloku logistiku, jer organizuju i nadziru rad mree i pruaju podlogu za razvoj dodatnih usluga. Oni sami mogu organizovati plaanja, ili ih prepustiti bankama. Ponavlja se iskustvo kao i sa elektronskim plaanjima, gde zbog nespremnosti banaka i njihovih informacionih sistema ulogu organizacije platnih transfera preuzimaju operateri. Njima ide u prilog to su izgradili jaku robnu marku, to e rei izvesnu trinu prepoznatljivost. Plaanja preko mobilne mree banke organizuju u okviru svog redovnog bankarskog poslovanja, otvaranjem i voenjem rauna klijenata. Trgovci moraju imati ugovor sa bankom o omoguavanju beinih plaanja da bi se omoguila plaanja koja zaduuju raun potroaa u momentu kupovine. Ovo je naroito vano pri plaanju na POS terminalima uz upotrebu mobilnog telefona. Potroai to ine na taj nain ako imaju odgovarajui mobilni aparat, ako njihov operater mobilne telefonije omoguava primenu ovih dodatnih usluga, ako poseduju raun u banci kojem je mogu beini pristup, uz doputenje banke i ako trgovci imaju razvijen sistem koji prima beina plaanja, u sluaju da se roba plaa iz trgovine. Tehnoloki, mobilna plaanja se mogu organizovati uz primenu razliitih sistema i standarda. U poetku, mobilna plaanja su se obavljala razmenjivanjem kratkih tekstualnih poruka (SMS) izmeu potroaa i banke i primenom sistema telebankarstva koji je podrazumevao da klijent sa svog mobilnog telefona zove automatizovanu telefonsku sekretaricu i preko nje proveravanjem stanja na raunu izda nalog za plaanje banci. Razvojem beinog aplikativnog protokola-WAP (Wirelless Aplication Protocol), 8/1/2007. 5 / 15 Predrag akovi-Mobilna plaanja

NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL standarda koji omoguava brz i lak pristup Internet orjentisanim sadrajima i servisima, pomou beinih ureaja kao to su mobilni telefoni i PDA (Personal Digital Assistans), najee putem mree za globalne komunikacije-GSM i opteg paketnog radio prenosa-GPRS (General Packet Radio Service), sve prednosti korienja ON LINE bankarstva2 (pored ostalih) postale su realnost. Naime, klijenti uz pomo mobilnog telefona, a putem globalne mree, imaju mogunost pristupa svom raunu u banci. Mobilni telefon, u odnosu na raunar spregnut na Internet, daje jednu znaajnu prednost-mobilnost. Ukratko, mobilni ureaji moraju imati pretraivaki softver (WAP-browser), koji ita WML (Wireless Mark-Up Language-beini jezik oznaavanja) sa nekog od provajdera na mrei globalnog sistema za mobilne komunikacije-GSM. Veina GSM provajdera dozvoljava samo korisnicima svoje mree pristup svom WAPgateway-u. Razlozi za to su prvenstveno ekonomske prirode. Kada se dobije pristup, adresovanje postaje slino kao na Internetu; u stvari, URL (Uniform Resourse Locator-jednoobrazan lokator resursa) adrese WAP stranica i jesu esto deo Interneta, tj. HTPP-a. WAP-protokol i HTTP-protokol nisu jedno te isto; to su dva sveta izmeu kojih je WAP-gateway. Veina Wap stranica prosleuje se ka WAP-browser-ima kroz WAPgateway. WML je jezik vrlo slian HTML-u (videti oblast o mreama), koji se koristi pri tradicionalnom kreiranju WEB stranica. To je uproen HTML za male ekrane (display-e). Kao kuriozitet moe da poslui poreenje da je u periodu od 2000. - 2002. god. zabeleen porast od 5,5 puta broja korisnika rauna putem mobilnih telefona. Naredna tabela prezentuje broj korisnika beinih finansijskih plaanja za period od 1999- 2004. REGION Evropa Azija i Pacifik SAD 1999 0,5 0,5 ... 2001 2 3 ... 2002 4 7 ... 2005 10 13 0.5 2003 19 21 1 2004 31 29 2

Tabela br. 1. Broj korisnika beinih finansijskih plaanja za period 1999-2004, u milionima3

Pored prednosti, usluge finansijskih transfera uz logistiku WAP protokola imaju i

2

Sajt Meridian banke-Novi Sad, Internet, www.meridianbank.com., 2.5.2005.god. Dr Predrag Bjeli, "Mobilni telefon kao kanal elektronskog poslovanja", op. cit., strana 90.

8/1/2007.

6 / 15

Predrag akovi-Mobilna plaanja

NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL mane, oliene u looj propusnosti podataka. Beini Internet veeg protoka podataka u blioj budunosti, otklonie taj nedostatak i poveati lagodnost, lakou i efikasnost upotrebe pri mobilnom plaanju. Primena mobilne telefonije pri plaanju imala je za potrebu, sem upotrebe postojeih i razvoj novih tehnolokih reenja. Najznaajnija tehnoloko dostignue kod mobilnog telefona je tzv. inteligentna kartica (smart card) koja je osnova za sve osnovne usluge i protokole koje prua kako operater mobilne mree, tako i dodatne usluge koje pruaju trei subjekti. to se tie sigurnosti transakcija, imajui u vidu iskustva u transakcijama pri klasinoj e-trgovini, razvio se PKI standard. On obezbeuje elektronsku identifikaciju, nenegiranje obavljenih transakcija, integritet sistema i poverljivost podataka koji su prosleeni. Moe se primeniti proirivanjem ve postojee SIM kartice ili ugradnjom posebne PKI kartice uz postojeu SIM karticu. Jedan od pogodnih protokola za podravanje mobilnih plaanja je beini, tj. mobilni novanik (Mobil Wallet, M-wallet), koji omoguuje korisniku pogodnost plaanja pritiskom na taster, poto sadri sve potrebne informacije u memoriji ipa na kartici. Njegovo bitno svojstvo je to to ga podrava vie razliitih standarda plaanja. Za kvalitetnu organizaciju mobilnih plaanja vano je postojanje i adekvatnih standarda. Zbog nepostojanja opteprihvaenih standarda razni operateri mobilnih mrea, proizvoai mobilnih telefona i banke udruivali su se u razne asocijacije za postizanje zajednikih standarda. Tako je, maja 2000. god. osnovan Mobey Forum, sa ciljem promoterstva mobilnih plaanja, bankarstva na daljinu i berzanskih aktivnosti. Za plaanje platnim karticama uz upotrebu mobilnog telefona Europay, MasterCard i Visa International su razvile EMV standard, koji ima za zadatak obezbeenje sigurnosti pri transakcijama, interoperabilnost i multifunkcionalnost. Da bi to bilo mogue sprovesti potrebno je sve platne kartice sa magnetnom trakom zameniti karticama sa ipom. Navode se jo i MeT (Mobile Electronic Transaction) i EMPS (Electronic Mobile Payment Services) standardi, u koje su ukljueni vodei svetski proizvoai mobilnih telefona. U veini razvijenih drava elektronske tehnologije stavljene su u funkciju mobilnih plaanja i uz primenu navedenih standarda razvili su se odgovarajui sistemi plaanja, kao to su: U SAD, plaanja se vre preko SMS-a, sistem GiSMo; U paniji, plaanje platnom karticom preko SIM kartice, sistem Movilpago; U Finskoj i vedskoj-kroz telefonski raun na kraju meseca, preko platne kartice, Sonera Mobile Pay sistem; Nemaka, SIM karticom, sistem Paybox; Danska, validacija preko PIN koda, sistem Metax; Francuska, kreditnom karticom uz verifikaciju preko SIM kartice, sistem 7 / 15 Predrag akovi-Mobilna plaanja

8/1/2007.

NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL Paiment CB sur mobile. U praenju i prouavanju mobilnih plaanja nameu se odreena razmiljanja, prezentovana sledeom tabelom: PREDNOSTI Potreba za mobilnim plaanjima Difuzija mobilnih telefona Jaki akteri Nove usluge NEDOSTACI Nedostatak standarda Manjak poslovnih modela primene Slab odziv potroaa Razlike u regulisanju Nedostajanje adekvatnih usluga OPASNOSTI Suvie sloene usluge Regulatorno okruenje Nepoverenje korisnika u sigurnost

MOGUNOSTI Bolje tehnoloko okruenje Razliita reenja prema potrebi

Tabela br. 2. Analiza razvoja mobilnih plaanja4

Jasan indikator razvoja i znaaja mobilnih plaanja u budunosti su i pokazatelji ulaganja u beine finansijske usluge; ona su, recimo u rasponu od 2000. godine do 2005. godine u Evropi uveana 7 puta (sa 88 miliona na oko pola milijarde dolara). to se tie mobilnog biznisa kod nas, moe se rei da je on u samom povoju; uglavnom, on se svodi na usluge telefonije za kontakt sa terenskim radnicima; bez obzira to je operater mree Mobtel omoguio pristup Internetu preko mobilnog telefona, to jo uvek ne daje adekvatan kvalitet tih usluga. Pionirske korake u ovom pravcu napravile su ekspoziture stranih banaka, Raiffeisen bank i Societe General Yugoslav bank; ostaje na operaterima da razviju mreu do to veeg broja konzumenata. Pred dravnom administracijom nae zemlje stoje vrlo konkretni zahtevi u pogledu regulisanja poreskog tretmana mobilnog biznisa, usvajanja odgovarajuih standarda, razvoja infrastrukture i poslovnog okruenja koji pogoduju digitalnom biznisu. Za efikasan prodor ovog vida biznisa znaajan udeo zauzima kupovna mo potroaa i ekonomska isplativost prodajnog nastupa putem ovog poslovnog kanala. Nepostojanje iroko rasprostranjenog sistema bezgotovinskog plaanja, pravne sigurnosti i sigurnosti brzog transfera novca unutar i van zemlje, predstavljae u neposrednoj budunosti kljune barijere za razvoj ovog vida poslovanja u Srbiji i Crnoj Gori5.

Dr Predrag Bjeli, "Mobilni telefon kao kanal elektronskog poslovanja", op. cit., strana 94

Dr Goran Petkovi, dr Stipe Lovreta, "Perspektive razvoja elektronske trgovine u Jugoslaviji", op. cit., strana 5155.

8/1/2007.

8 / 15

Predrag akovi-Mobilna plaanja

NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL Uprkos svemu, razvoj mobilnog poslovanja, zbog niza prednosti mobilnog aparata (prenosivost, dostupnost, relativno niska cena), treba da poprimi galopirajui trend. Mnoge agencije za praenje trita daju oprene prognoze ili prognoze u opsegu, tako da treba ostaviti prostora i za oprez pri predvianju, ali ukupno uzev, atraktivnost ovog vida poslovne komunikacije je neosporna. Prema nekim istraivanjima, do kraja 2005. godine u SAD-u putem m-poslovanja ostvareno je oko 20 milijardi dolara prometa. Nadalje, u tabeli br. 10, daje se prikaz komparativnih ocena o obimu mobilnog poslovanja u 2004. godini. ISTRAIVAKA FIRMA OBIM M-POSLOVANJA U MLRD. $ Jupiterr Research 1,7 Herchel Shosteck 1,7 Myers reports 4,74 Ovum 19,2 Merrill Lynch 20 PROSEK 9,27
Tabela br. 3. Komparativna ocena obima mobilnog poslovanja u SAD 2004. god. 6

Zanimljivo za poreenje je i debalans u broju korisnika mobilnog poslovanja u SAD i Japanu, gde je Japan izrazito superioran. Zapadna Evropa tu razliku u odnosu na Japan, mnogo bolje prati i ona je prema miljenjima eksperata, dostina; procena rasta mobilnog poslovanja (grafikon br. 3) ima gotovo eksponencijalan karakter7.

Dr Predrag Bjeli, "Mobilni telefon kao kanal elektronskog poslovanja", op. cit., strana 96. Ibidem, strana 96.

8/1/2007.

9 / 15

Predrag akovi-Mobilna plaanja

NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL

Procene rasta mobilnog poslovanja u SAD za period 2004-2007. god. 60 50 mlrd. $ 40 30 20 10 0 2004 2005 godina
Grafikon broj 1. Procena rasta mobilnog poslovanja u SAD za period 2004-2007. god. 8

58.4

29 13.1 5.7 2006 2007

Prema istraivanju kompanije Forrester Research u najznaajnije prepreke razvoju mobilnog poslovanja spadaju: briga zbog sigurnosti transakcija; strah od loeg iskustva; neupuenost u korienje tehnologije; neobavetenost i drugi.

Mnogi odustaju od korienja mobilnog poslovanja, radi sporog transfera podataka. Ali, veina misli da je ovakvo poslovanje budunost. Mobilne tehnologije tree generacije, otklonie mnoge nedostatke, prepreke i nedoumice.

Ibidem, strana 96.

8/1/2007.

10 / 15

Predrag akovi-Mobilna plaanja

NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL

1.5 Primer plaanja parkinga mobilnim telefonom u JKP9 Parking servis-Beograd

Nedostatak parking prostora i preoptereenost saobraaja u centru predstavljaju tradicionalno neugodan problem svih velikih gradova. Gradske uprave se snalaze na razliite naine pokuavajui da ga ree. Primenjuju se raznovrsne mere i propisi od kojih su neki rigorozni. U Londonu se, na primer, naplauje sam ulazak automobilom u najuu gradsku zonu, dok u gotovo svim evropskim gradovima, zadravanje na ulinim parkinzima, je vremenski ogranieno. Beograd nije izuzetak to je potvreno i Studijom istraivanja karakteristika parkiranja koju je uradio Institut Saobraajnog fakulteta. Pozivajui se na nacrt Generalnog urbanistikog plana Beograda za 2021. godinu, autori studije navode procenu da e na osnovu prognoziranih veliina: mobilnosti stanovnika, stepena motorizacije, i prostorne i vidovne raspodele putovanja, broj jednovremenih zahteva za parkiranje u centralnoj zoni Beograda ("krug dvojke") do 2021. god. iznositi 20 000. Broj raspoloivih parking mesta u centralnoj zoni ne zadovoljava potrebe korisnika koji moraju da se parkiraju u centru (stanovnici i posetioci neophodni za normalno funkcionisanje sadraja centra obzirom na njegovu namenu). Neusaglaenost izmeu broja broja zahteva i raspoloivog broja parking mesta, uz neadekvatno upravljanje, doveli su do toga da parkirana vozila u Beogradu u najveoj meri zauzimaju deo ulinih profila namenjen protonom saobraaju. U najuem centru grada-77% svih parkiranih vozila potpuno ili delimino ugroava peaki saobraaj, odnosno njihovu bezbednost. Parkiranje u ulicama kojima prolaze vozila javnog gradskog prevoza dovodi do smanjivanja brzine putovanja zbog ulaska i izlaska sa parking mesta, ugroava bezbednost saobraaja i naruava kvalitet javnog gradskog prevoza. Iz tih razloga, gradsko jezgro u Beogradu, podeljeno je u tri zone (crvena, uta i zelena), po prioiritetu, sa ogranienim vremenom zadravanja i uveden je tarifni sistem za naplatu parkiranja. U crvenoj zoni, nalaze se ulice u blizini pota, bolnica, policijskih stanica i, uopte, najkritinije lokacije u gradu. uta zona predstavlja neto rastereeniji, a zelena najmanje atraktivan deo ueg gradskog jezgra. U zoniranom podruju naplata naknade za korienje javnih parkiralita vrie se u vremenu od 7-21h radnim danom, a subotom od 7-14h, tim pre to je parkiranje ogranieno na 60 minuta u prvoj (crvena), 120 minuta u drugoj ( uta) i 180 min u treoj (zelena) zoni. Ovim sistemom se frekventnost dolazaka i odlazaka automobila rapidno poveava, u nekim situacijama i do 5 puta. Poev od 21. novembra 2004. god. Beograd se pridruio grupaciji svetskih metropola kod kojih je plaanje parkiranja u okviru zona obavezno. Ali, mogunost plaanja parkiranja mobilnim telefonom, nau prestonicu svrstava u drutvo retkih gradova kod kojih se to obavlja na ovaj najsavremeniji nain ("svetski")10.

JKP-skr. za javno komunalno preduzee. Videti sajt JKP Parking servis-Beograd, Internet, www.parking-servis.co.yu, 2.5.2005. i 29.3.2006. god.

10

8/1/2007.

11 / 15

Predrag akovi-Mobilna plaanja

NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL Podruje grada na kojem se primenjuje novi sistem parkiranja ogranieno je ulicama: Karaoreva, Pariska, Tadeua Kouka, Cara Duana, Dorda Vaingtona, 27. marta, Starine Novaka, Beogradska, Nemanjina i ulica Savski Trg. Danas u Srbiji gotovo svako zna da koristi mobilni telefon i alje SMS poruke, ali nije nelogino pretpostaviti da ko ima za auto, ima i za mobilni. Beogradski Parking servis (videti sl. br. 12.) je zbog toga, pored papirnih karata i kombinacije kovani novacparkomati, ponudio i uslugu plaanja parkiranja putem mobilnih telefona. Zadovoljstvo ove praktine i jednostavne usluge kotae korisnike koliko i klasina SMS poruka, dok su kalkulacije profita Parking servisa i mobilnih operatera daleko povoljnije.

Slika br. 1. Logo JKP Parking servis-Beograd11

Procedura obuhvata sledee radnje: voza treba da napie kratku SMS poruku koja sadri broj registarske tablice vozila za koje eli da plati parkiranje i poalje na broj mparking zone u kojoj se vozilo nalazi. Poruka bi, primera radi, trebalo da izgleda ovako: BG123456- znai, bez razmaka ili specijalnih karaktera. M-parking broj za crvenu zonu je 9111, utu 9112 i za zelenu 9113. U roku od najvie dva minuta, vozau stie od servera mobilnog operatera potvrda o plaenom parkiranju na mobilni telefon u vidu SMS poruke, koja sadri sve potrebne podatke o uplati: parking zonu, broj transakcije, registarski broj, vreme do kog je parking plaen i cenu. Plaanje je pri tome izvreno direktnom skidanjem iznosa sa pri pejd rauna, odnosno beleenjem na meseni post pejd raun korisnika mobilnog telefona. Cene usluga za jedan sat parkiranja (mart 2006.) po zonama iznose: crvena-35 din/h; uta-25 din/h; zelena-20 din/h.

Konano, 5-10 minuta pre isteka vremena parkiranja, vozau stie poruka koja ga podsea na neophodnost pomeranja vozila, ili uplate novog sata parkiranja.

11

Videti sajt JKP Parking servis-Beograd, Internet, www.parking-servis.co.yu , 29.3.2006. god.

8/1/2007.

12 / 15

Predrag akovi-Mobilna plaanja

NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL Slika br. 13. prikazuje nain obeleavanja zona parkiranja, radno vreme i vreme trajanja parkiranja.

Slika br. 2. Obeleavanje zona parkiranja12

Na sledeoj slici (sl. br. 14.) prikazana je mapa zona parkiranja u gradu Beogradu.

Slika br. 3. Mapa zona parkiranja u Beogradu13

Ovoj jednostavnoj proceduri treba dodati i par prateih detalja. Prvo, slanjem jedne SMS poruke voza moe da plati maksimalno jedan sat parkiranja, dok je obnavljanje
12

Videti sajt JKP Parking servis-Beograd, Internet, www.parking-servis.co.yu, 9.3.2006. god. Ibidem, 29.3.2006.

13

8/1/2007.

13 / 15

Predrag akovi-Mobilna plaanja

NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL uplate uslovljeno ako je vozilo u crvenoj zoni; na ovaj nain se ne moe automatski uplatiti naredni sat zadravanja, ve sistem to dozvoljava tek nakon 15 minuta. Drugim reima, voza mora da pomeri automobil u drugu zonu, ili rizikuje da u tih 15 minuta naie kontrola i napie mu doplatnu kartu. Ako je, pak, vozilo u utoj ili zelenoj zoni, parking se moe odmah uplatiti za dva, odnosno tri sata, uzastopnim slanjem dve, odnosno tri SMS poruke. Sistem u ovim zonama dozvoljava obnavljanje uplate nakon isteka prvog sata, regularnim postupkom ili olakano-slanjem poruke sadrine "*" sa istog broja mobilnog telefona. Dalje se preporuuje da se povratne SMS poruke od operatera sauvaju do odlaska sa parkinga, kao dokaz o uplati, za sluaj da kontrolor parkinga grekom isporui kaznu vozau. To nije neophodno, obzirom da sve transakcije, "dokazi", ostaju zabeleeni na serverima Parking servisa i mobilnog operatera. Postoji i nekoliko specifinih situacija koje se deavaju, npr. kada voza u predvienom roku od 2 minuta ne dobije povratnu poruku, to ima za zakljuak da mobilno plaanje nije izvreno, time i usluga parkiranja nije plaena. Razlog za to moe biti ispranjena baterija u trenutku slanja zahteva vozaa za plaanje usluge parkiranja, to mobilnog operatera onemoguava da mu isporui potvrdu o plaanju putem SMS-a. Prednosti ovakvog naina plaanja su te to je efikasnije od ostalih naina, prvenstveno zato to tedi vreme neophodno za kupovinu karte ili traenje parkomata, odlaenje do njega, plaanje i vraanje radi isticanja priznanice na vozilu. Sa druge strane, proseno vreme stizanja potvrde o uplati u Hrvatskoj je 12 sekundi kod jednog, odn. 18 sekundi, kod drugog operatera, to je, zbog korienja slinih tehnologija procenjeno vreme i naih operatera. Pri loim meteo uslovima nije zanemariv ni komfor produavanja parkiranja bez fizikog prisustva na parkingu. Istie se i mogunost plaanja parkiranja bilo kog automobila sa bilo kog mobilnog telefona u sluajevima kada voza nema dovoljno kredita na pri pejd kartici, te umesto njega, to moe uiniti njegov suvoza. Dostupnost mobilnog plaanja je 24 asa dnevno, to omoguava uplatu prvog sata parkiranja za naredni radni dan, ak i kada je izvreno van perioda u kome se parking naplauje. Ako parkiranje istie posle radnog dana (21 as), uplata parkinga se prenosi na naredni radni dan, za preostali deo vremena. Dakle, dosta je prednosti koje sistem mparkinga nudi vozaima, ali on sadri i vidljive nedostatke. Jedan od njih je, to u cenu parkiranja po satu nije uraunata cena SMS poruke-ona se posebno plaa mobilnim operaterima po vaeim tarifama. Parkiranje po satu plaeno mobilnim telefonom je tako skuplje za 2,88 dinara korisnicima 064 mree, odnosno za 3,10 din. pri-pejd korisnicima 063 mree, sa uraunatim porezom na promet. Za postpejd korisnike, poruke oba operatera naplauju se 2,04 din. po poruci. Ako se uzme u obzir i navedeno ogranienje da se jednom porukom moe platiti samo jedan sat parkiranja, ve to mnogim korisnicima moe da predstavlja problem. Jasno je da iza toga iskljuivo stoji interes operatera. Primera radi, u Hrvatskoj za prethodnu godinu, poslato je na konto operatera 4, 5 miliona poruka. Razlog za ovu sistemsku manu14 m-parkinga (vezano za jednosatno ponavljanje rezervacije), prvenstveno je posledica takvog htenja mobilnih operatera, odnosno
14

Videti sajt JKP Parking servis-Beograd, Internet, www.parking-servis.co.yu, 2.5.2005. god.

8/1/2007.

14 / 15

Predrag akovi-Mobilna plaanja

NAUNI PORTAL NAUNI PORTAL to vie SMS poruka, to vie profita. M-parking pilot projekat inicijalno je nastao u saradnji Zagrebparkinga i VIPnet-a, u septembru 2001.god. Radi poreenja, u 13 gradova Hrvatske, preko mree dva mobilna operatera, 40% ukupne naplate parkinga odnosi se na m-parking, a 8%, na platne kartice. Sredstva uloena u m-parking povratila su se za manje od godinu dana eksploatacije, to je svakako respektabilan podatak. Ako se tome doda i smanjenje broja izdatih kazni i poveanje ukupnog prihoda za 10%, to sve ini da se plaanje parkinga sa distance i dalje pospeuje. JKP Parking servis, prema podacima slube za razvoj tog preduzea, platilo je celokupni IS za naplatu i kontrolu parkiranja, u ijem sklopu je i m-parking oko 180 hiljada evra. Imajui u vidu hrvatsko iskustvo, koje datira od 2001. god. odgovorna lica iz ove firme sa optimizmom nalaze svoju raunicu. Komplementaran primer za poreenje iz Bea, gde je zastupljeno iskljuivo m-plaanje parkiranja, kotao je 4 miliona evra. Na kraju, treba jo rei da ovaj vid usluga racionalie ulaganja u vrlo skupe parkomate, ija je okvirna cena oko 10 hiljada evra (i koji moraju da se prazne svakodnevno, to je aktivnost-plus) a oni iziskuju i znaajne trokove odravanja. Pokrivenost Beograda ovom uslugom otvara mogunost infrastrukturnog pokrivanja ostalih velikih gradova u Srbiji, za koju potrebu m-operateri su predvideli adekvatnu koliinu brojeva u mreama. Kao jo jedan, novi vid usluge, Parking servis daje inicijativu PARK AND RIDE, to podrazumeva uslugu parkiraj i vozi se (autobusom), kao intenciju spajanja obodnih lokacija sa centralnom gradskom zonom, za koju se takoe pretpostavlja plaanje putem mobilnog telefona, platnih i pretplatnih kartica; ova usluga je jo u eksperimentalnoj fazi a uvedena je u svrhu rastereenja saobraaja. Iako nije teko izraunati mogue prihode Parking servisa po ovom najnovijem reimu parkiranja (7.000 mesta, broj sati, cena po satu), vreme e najbolje pokazati isplativost m-parkinga. ***
Literatura:

1. Bjeli, dr Predrag: "Mobilni telefon kao kanal elektronskog poslovanja", Ekonomski anali, br. 151-2, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002. 2. Petkovi, dr Goran; Lovreta, dr Stipe: "Perspektive razvoja elektronske trgovine u
Jugoslaviji", Ekonomika preduzea, God. LI, broj 1-2, januar-februar 2003. 3. Lovreta, dr Stipe; Konar, dr Jelena; Petkovi, dr Goran: "Kanali marketinga", Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005. Internet adrese: Sajt JKP Parking servis Beograd, Internet, www.parking-servis.co.yu, 2.5.2005.; 9.3.2006.; 29.3.2006. Sajt Meridian bank a.d. Novi Sad, Internet, www.meridianbank.com, 25.5.2005. Sajt MOBILNI SVET.com, Internet, www.mobilni svet, 24.4.2005. Sajt kompanije Mobtel Beograd, Internet, http://www. mobtel.co.yu/, 25.5.2005. Sajt Telekom Centar, Internet, www.telekomcentar.com, 1.4.2006. Sajt pretraivaa Krstarica, Internet, www.krstarica.com, 2.2.2005. Sajt Mobtel-Struktura WAP portala, Internet, http://www.mobtel.co.yu/, 25.5.2005. Sajt kompanije Nokia, Internet, www.nokia.com., 13.5.2006.

8/1/2007.

15 / 15

Predrag akovi-Mobilna plaanja