Akademija tehničko-vaspitačkih strukovnih studija

Elektronsko poslovanje i E-bankarstvo

Prof. dr Predrag N. Cvetković

Pirot, 03. 03. 2023.
 Uvod
 Multidisciplinarni pristup –tehnologija, ekonomija, pravo
 E-poslovanje i E-bankarstvo su fenomen koji je tu više od 30 godina
 Rezultat procesa digitalizacije
 Digitalizacija nije poseban segment društvene stvarnosti: reč je o tehnologiji opšte
primene, transformativnoj, disruptivnoj u smislu da menja obrasce funkcionisanja
ekonomske razmene
Materijali:
 MILOSAVLJEVIĆ, Milan; MIŠKOVIC, Vladislav. Elektronska trgovina. Univerzitet
Singidunum, 2016.
 rideri (DeFI)
 Prostor za izradu seminarskih i završnih radova
 Kontakt: pepi@prafak.ni.ac.rs
 Uvod
 Početak još 60-tih godina prošlog veka.
 EDI elektronska razmena podataka (Electronic Data Interchange)-poreklo iz vojnog
sektora; prva implementacija u pomorskom vazdušnom transportu.
 Prvi vid kupovine na daljinu u modernom smislu: Michael Aldrich, 1979. godine.
 Kupci su gledajući televizijski program mogli da kupe proizvod naručivanjem
telefonom na kućnu adresu (“telešoping”).
 Anegdota: 1971. godine kada su studenti Stanford Artificial Intelligence Laboratory-a i
studenti MIT-a, putem ARPANET-a ugovarali kupoprodaju kanabisa.
 1981: Thomson Holidays UK pokrenuo prvi B2B online shopping sistem.
 1982. godine: France Telecom predstavio Minitel – sastav za naručivanje u Francuskoj.
 1992. godine u Klivlendu otvorena je prodajna web stranica za prodaju knjiga sa online
obradom kreditnih kartica.
 1995. godine Jeff Bezos pokrenuo je Amazon.com;
 Osnivanje Alibaba grupe
 Pay Pal.
 Razvoj
Savremena forma e-trgovine: 1995. godina i osnivanje Amazona.
Osnivač Džef Bezos, bankar sa Vol Strita.
Osnov: rast interneta (2300% godišnje u to vreme).
Osnivanje virtuelne knjižare.
Prednosti: širina izbora; udobnost (kupovina iz fotelje), 1-klik tehnologija,
cena (popusti za bestselere), korisnička podrška.
1999: Amazon kao “največa prodavnica na svetu).
Do 2050 čitava trgovina elektronska
Koncept
 “E-Commerce” i “E-Business”
 Pod e-trgovinom podrazumevaju se trgovinske transakcije između organizacija
 i pojedinaca, zasnovane na digitalnoj tehnologiji.
 Dve komponente:
 digitalna tehnologija (Internet i Web)
 trgovina, koja podrazumeva razmenu vrednosti (tj. novca) za robe i usluge izvan individualnih
i organizacionih granica.
 Odnos elektronske trgovine (E-commerce) i elektronskog poslovanja (E-Business).
 Kod elektronske trgovine presudnu ulogu ima razmena vrednosti izvan granica jedne
organizacije-na tržištu.
 Trgovina uključuje razmenu dobara na tržištu.
 Gore navedeno nije primarna odlika elektronskog poslovanja.
 Elektronsko oposlovanje predstavlja razmenu standardizovanih elektronskih poruka u
obavljanju raznih poslova u kompanijama, bankama, upravi, aktivnostima građana i u
drugim poslovnim transakcijama.
 “E-Commerce” i “E-Business”
 Elektronsko poslovanje (organizacioni/hijerarhijski princip) ne obuhvata elektronsku
trgovinu (tržišni princip).
 E-poslovne aplikacije se transformišu u e-trgovinu.
 Konekcija: tehnološka infrastruktura.
 
E-trgovina kao višedimenzionalni fenomen
Elektronska trgovina: tehnološki, ekonomski, pravni, sociološki fenomen.
U ekonomskom smislu: revolucija u poslovanju (napuštanje neusmerenog
marketinga i koncepta potrošača kao pasivnog cilja reklamne kampanje).
Prevazilaženje pitanja asimetrije informacija: situacije da trgovci imaju
prednost u informacijama o tržišnim okolnostima transakcije, kvalitetu
proizvoda, perspektivi rasta ili pada cena- svaki disparitet u relevantnim
tržišnim informacijama
Elektronska trgovina to menja.
U pravnom smislu: potreba za novim regulatornim konceptom i odnosom
prema potrošačima (ako je B2C), trgovačkim ugovorima (B2B).
U sociološkom smislu: jačanje pozicije kupca po principu spojenih sudova
kreira nove obaveze za prodavca (zaštita privatnosti, obaveza davanja
informacija o proizhvodu).
Elektronska trgovina menja obrazac tradicionalnog poslovnog mišljenja .
 Ključna svojstva e-trgovine
 Sveprisutnost: prisutnost bez fizičkih i vremenskih ograničenja (tradicionalno, tržište je
fizički ograničeno)-trgovina telefonom, računarom, s posla, na odmoru, u šetnji-“redukcija
kognitivne energije.
 Globalni doseg: prevazilaženje geografskih, kulturoloških i nacionalnih barijera..
 Univerzalni standardi: tehnički standardi Interneta, na kojima se dominantno zasniva e-
trgovina, univerzalni su standardi, zajednički za sve nacije i sve državne zajednice na
planeti; snižavaju se pristupni troškovi tržištu; snižava se cena pretrage tržišta, prezentacije
proizvoda, nalaženja dobavljača, cena i uslova dostave zadatog proizvoda bilo gde u svetu.
 Obim i sadržina informacija: u tradicionalnom trgovanju postojala je međuzavisnost
(“trade of”) između dostupnosti proizvoda i kvaliteta i obima informacije o proizvodu:
predstavljanje proizvoda sa iscrpnim informacijama je sužavalo doseg i obim potencijalnih
kupaca (prodaja od strane trgovačkih putnika). Digitalizacija ovaj kompromis čini
nepotrebnim.
 Interaktivnost tehnologije: e-trgovine su interaktivne u smislu dvosmernog
komuniciranja između prodavca i kupca. Interaktivnost omogućava online prodavcu
angažovanje kupca slično onom koje se postiže prodajom lice u lice, ali na globalnom
tržištu.
 Ključna svojstva e-trgovine
Korišćenje “Big Data” (tzv. “informaciona gustina”): digitalizacija je omogućila
prikupljanje velikog broja informacija o kupcima, njihovim preferencama, tržišnim
okolnostima. Pod informacionom gustinom podrazumeva se ukupna količina i
kvalitet informacija dostupnih svim učesnicima na tržištu (lakše sakupljanje,
skladištenje, transparentnost cena troškova). Korist postoji i za prodavce i za kupce.
 Personalizacija (podešavanje, kastomizacija): personalizacija je usmeravanje
marketinških poruka na imenovane pojedince, uz adaptaciju poruka tako da sadrže
uvažavanje njihovih interesa, procenjenih na osnovu prikupljenih podataka o
prošlim kupovinama. Nove tehnologije omogućavaju i podešavanje
(kastomizaciju), odnosno promenu isporučenih proizvoda ili servisa u skladu sa
korisnikovim preferencijalima, ponašanjem ili eksplicitno izraženim željama-
komplementarnost sa karakteristikom interaktivnosti.
Sociološki okvir: korišćenjem društvenih mreža korisnici mogu sami da kreiraju i
razmenjuju (masovne komunikacije, klasterizacija etc).
 Ključna svojstva e-trgovine
Korišćenje “Big Data” (tzv. “informaciona gustina”): digitalizacija je omogućila
prikupljanje velikog broja informacija o kupcima, njihovim preferencama, tržišnim
okolnostima. Pod informacionom gustinom podrazumeva se ukupna količina i
kvalitet informacija dostupnih svim učesnicima na tržištu (lakše sakupljanje,
skladištenje, transparentnost cena troškova). Korist postoji i za prodavce i za kupce.
 Personalizacija (podešavanje, kastomizacija): personalizacija je usmeravanje
marketinških poruka na imenovane pojedince, uz adaptaciju poruka tako da sadrže
uvažavanje njihovih interesa, procenjenih na osnovu prikupljenih podataka o
prošlim kupovinama. Nove tehnologije omogućavaju i podešavanje
(kastomizaciju), odnosno promenu isporučenih proizvoda ili servisa u skladu sa
korisnikovim preferencijalima, ponašanjem ili eksplicitno izraženim željama-
komplementarnost sa karakteristikom interaktivnosti.
Sociološki okvir: korišćenjem društvenih mreža korisnici mogu sami da kreiraju i
razmenjuju (masovne komunikacije, klasterizacija etc).
 Vrste E-trgovine
Vrste e-trgovine
 B2C (Business to Consumer) e-trgovina: brzo rastući koncept (podkategorije: portali, on-
line prodavnice, provajderi sadržaja, transakcioni brokeri, kreatori tržišta i provajderi
usluga).
 B2B (Business to Business) e-trgovina, u kojoj preduzeća trguju sa drugim preduzećima,
je najveća forma elektronske trgovine : dominantna vrsta B2B elektronske trgovine odnosi se
na razmene između preduzeća (drugi oblici: “mathcmaking”, infomedijatori (n.
“informationsmakler”).
 C2C (Consumer to Consumer) e-trgovina: u ovom tipu elektronske trgovine individualni
kupci vrše direktnu međusobnu kupoprodaju, uz pomoć marketmejkera, kao što je npr. sajt
eBay.com. Potrošač stavlja proizvod na aukciju ili prodaju uz podršku marketmejkera za
formiranje kataloga proizvoda, obezbeđivanja alata za pretragu najboljih ponuda, kao i
izvršenja transakcije (naplate i dostave).
 P2P (Peer to Peer) tehnologija: Peer to peer tehnologija omogućava Internet korisnicima
razmenu fajlova i računarskih resursa direktno, bez posrednika ili nekog centralnog Web
servera (npr. Gnutella je peer to peer softverska aplikacija koja omogućava korisnicima
direktnu razmenu muzičkih sadržaja, po pravilu bez ikakvih naplata);osporavanje od strane
preduzetnika i nvestitora-slučaj “Napster”-prestao da radi 2002.
 Vrste e-trgovine
 M – trgovina-Mobilno trgovanje je upotreba bežičnih digitalnih uređaja u cilju obavljanja
transakcija na WWW (mobilni telefoni): trgovanje akcijama, poređenje cena, bankarske transakcije,
rezervacije putovanja, itd.
  Trgovina putem društvenih mreža -Društvena e-trgovina (social e-commerce) predstavlja novi
oblik e-trgovine, koji su omogućili sajtovi društvenih mreža kao što su Facebook i Twitter.
 Lokalna e-trgovina -oblik trgovine koji je usmeren na angažovanje potrošača na osnovu njihove
geografske lokacije . Koriste se različite merketinške tehnike za privlačenje potrošača u lokalne
prodavnice, npr. grupni vaučeri (e. groupons), kojima se u lokalnim prodavnicama ostvaruju popusti
pod uslovom da se dovoljan broj potrošača dogovori o zajedničkoj kupovini.
 G2C (government to consumer) gdje država pruža usluge korisnicima npr. usluge plaćanje poreza,
socijalna davanja, traženje posla, izdavanje građevinskih dozvola, prijava policiji, izdavanje raznih
potvrda
 C2B (consumer to business) ili najčešće model obrnute aukcije gdje korisnik određuje cenu
robu ili uslugu
 G2G (government to government) ili model putem kojeg se odvija elektronska razmena podataka
između državnih agencija ili organizacija.
 Struktura WWW kao faktor e-trgovine
Struktura povezanosti WWW kao faktor e-trgovine
Struktura povezanosti Weba je od posebnog značaja za razumevanje važnih
fenomena u okviru e – trgovine.
U fizičkom svetu uspeh jedne trgovinske radnje ključno zavisi od njenog dobrog
fizičkog pozicioniranja (lokacije).
Ekvivalent “dobrog pozicioniranja” u virtuelnom svetu e–trgovine polazio je od
teorije “paukove mreže” i teorije “19 klikova”.
Istraživanje iz 2000 godine: WWW je više “leptir mašna”, sa čvrstom komponentom
i jezgrom.
Važno je da se obezbedi da stranica bude deo povezanog povezanog centralnog
jezgra (‘što više veza između stranice-sajta i drugih bitnijih sajtova koji čine
centralno jezgro).
Struktura WWW kao faktor e-trgovine
 Perspektiva e-trgovine
Internet i Web su samo dve od mnogih tehnologija koje su značajno promenile
trgovinu
Svaka od ovih tehnologija je stvorila nove poslovne modele i strategije.
Karakteristika tehnoloških inovacija: eksplozivan rast, tržišna utakmica i osptanak
najefikasnijhih preduzeća, smanjenje broja i dugoročno iskorišćavanje tehnologije
od strane firme podbednika.
Primer. 1915 je bilo preko 250 proizvođača automobila u Sjedinjenim Državama;
1940. bilo ih je pet; slično je i sa radio stanicama.
Verovanje da će e-trgovina pratiti sličan obrazac.
 Perspektiva e-trgovine
.
 Faze e-trgovine
E-Trgovina I, II i III
E-trgovina I je period eksplozivnog rasta, koji je počeo u
1995. sa prvom širokom upotrebom mreže za reklamiranje
proizvoda i završio se u 2000. godine, kada je došlo do sloma
vrednosti “dot. com” (.com) kompanija na tržištu akcija.
E-trgovina II je počela u januaru 2001. godine, sa
konsolidacijom i preispitivanjem e-trgovinskih kompanija i
vrednosti njihovih akcija i trajala do 2006. godine.
E-trgovina III počela je 2007. godine i još uvek traje
Faze e-trgovine
 HVALA PUNO!
pepi@prafak.ni.ac.rs
pepicvetkovic@gmail.com