Interkulturalnost

trkltrnst ntrkltrnt trkltrlnst
asopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije mart 2011. / br. 01
trkltrnst
issn 2217-4893
INTERKULTURALNOST asopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije Izdava: ZAVOD ZA KULTURU VOJVODINE Vojvode Putnika 2, Novi Sad, tel: (+3821) 47 54 148 i 47 54 128, zkvrazvoj@nscable.net Za izdavaa: Tibor Vajda, direktor Glavni i odgovorni urednik: mr Aleksandra uri-Bosni Urednitvo: dr Duan Marinkovi, Novi Sad, dr Dragan Prole, Novi Sad, dr Ivana ivanevi-Sekeru, Novi Sad, dr eljko Vukovi, Sombor, dr Aleksandra Jovievi, Beograd/Rim, mr Dragan Jelenkovi, Panevo/Beograd, dr Ira Prodanov, Novi Sad, dr Andrej Mirev, Osijek/Berlin Stalni saradnici: Franja Petrinovi, Novi Sad, Sava Stepanov, Novi Sad, Vera Kopicl, Novi Sad, Ivana Vuji, Beograd, dr Saa Brajovi, Beograd, dr Nikolae Manolesku, Bukuret, Ser Pej, Pariz, Petru Krdu, Vrac, mr Majda Adlei, Novi Sad, mr Dragana Beleslijin, Novi Sad, dr Jasna Jovanov, Novi Sad, Tanja Kragujevi, Beograd, dr Nada Savkovi, Novi Sad, dr Damir Smiljani, Novi Sad/Minhen, Tomislav Kargain, Novi Sad, mr Boris Labudovi, Novi Sad, Ivana Inin, Novi Sad Savet: dr Nikola Grdini, koordinator Saveta, dr Vladislava Petkovi-Gordi, Milorad Belani, mr Mladen Marinkov, dr Miklo Biro, dr Lidija Merenik, dr Kornelija Farago, dr Svenka Savi, mr Svetislav Jovanov, dr Milan Uzelac, dr Jano Banjai, dr Ljiljana Peikan-Ljutanovi, dr olt Lazar, dr Zoran eri, dr Zoran Kini, dr Dragan Kokovi pravni konsultant: Olivera Marinkov, Novi Sad PR, komunikacije: Duica Marinovi lektura i korektura: Vera Vasili vizuelni identitet: Dragan Jelenkovi meunarodna saradnja: Ileana Ursu, Meral Tarar Tutu, Neboja Radi, Univerzitet Kembrid foto editorijal (za prvi broj): Vladimir Pavi prelom: Pavle Halupa logo: Milo Trkulja tampa: tamparija Stojkov tira: 500 ASOPIS IZLAZI POD POKROVITeLJSTVOM POKRAJINSKOG SeKReTARIJATA ZA KULTURU VLADe AP VOJVODINe
s a d r aj
UVODNIK Aleksandra uri Bosni, MeNTALNI MeGALOPOLISI ILI OTKRIVANJe DRUGOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 INTeRKULTURALNA ISTRAIVANJA Damir Smiljani, PRINcIP UKLJUeNJA TReeG. KRATKI PRILOG KULTUROLOKOJ LOGIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Boris Labudovi, HABeRMAS ILI LUMAN: JAVNOST KAO MeRA KOMUNIKAcIJe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Majda Adlei, UNAPReeNJe KVALITeTA AMBIJeNTA INTeRKULTURALNe KOMUNIKAcIJe (pogled sa strane) . . . . 34 Dragan Kokovi, MULTIKULTURNO I INTeRKULTURNO OBRAZOVANJe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Svenka Savi, RODNI IDeNTITeT I OBRAZOVANJe ROMKINJA U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Marija Aleksandrovi, ROMSKe ePSKO-LIRSKe PeSMe - STARIJA I NOVA BeLeeNJA (klasifikacija, teme, znaenje) . . . . . 68 Vladislava Gordi Petkovi, BIOGRAFSKO I ISTORIOGRAFSKO U eNSKOJ PROZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Dragana Beleslijin, eNA KOJA NeSTAJe (Vidovi ispoljavanja enske seksualnosti u prozi Judite algo) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Zoran eri, ePISTOLOGRAFIJA STANISLAVA IGNAcI VITKJeVIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Nada Savkovi, UTISAK VeNecIJe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Marija Nenadi, UTIcAJ OPeNHAUeROVe FILOZOFIJe NA eMINeSKUOVO STVARALATVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 Nemanja Sovti, LIK PeTRUKe IGORA STRAVINSKOG PeTRUKA I/ILI PJeRO? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .154 Jasna Jovanov, MINHeN KAO IZVORITe SIMBOLIZMA U SRPSKOM SLIKARSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Saa Brajovi, INTeRKULTURALNOST U BOKI KOTORSKOJ ReNeSANSNOG I BAROKNOG DOBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 Vera Kopicl, DeKONSTRUKcIJA RODNIH STeReOTIPA U VIDeO ARTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 VIeNJA Milorad Belani, DeceNTRIRANA SLIKA SVeTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 Ljiljana Peikan Ljutanovi, DReVNA OBReDNOST I eLeMeNTI LIKOVNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 Sava Stepanov, KARDINALNe TAKe SRPSKO-MAARSKIH UMeTNIKIH ODNOSA (1896-1942) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 Bruna emanuela Manai i Franko Manai, O RADIO eMISIJI: DIe SPRAcHeN MOABITS, OFFeNeR KANAL, BeRLIN . . . . . . 266 Klaudija Marija Ril, MeNTALNA RePReZeNTAcIJA BILINGVIZMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 Miklo Biro, PSIHOLOKI ASPeKTI POMIReNJA: PRIMeR SRBA I ALBANAcA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 DIJALOZI JANO BANJAI, DUHOVNI PROSTOR IZMeU, Aleksandra uri-Bosni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 KOORDINATe Valter Burkert, POLIS I POLITeIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310 Duan Marinkovi, ONTOLOKe NeSIGURNOSTI FLUIDNIH VReMeNA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 olt Lazar, PROGNANA BIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338
uvod nik
mentalni megalopolisi ili otkrivanje drugosti

Naj a e ieive o at onaj ri lad iepoa nje jemi iea o i aIn er ul u al ost s tj r v n p k nj j n sj s ps t k t r n gla iobiova o:In er ul u al ostjepo u ajsup il ete ij kein er en ieupro to usa sl k t k t r n k t n or s t v cj s r vre e edru tve eprak e,us o ta lje ihilitekslu e ihmo eako u i i a ja,mi lje ja m n n s p s v n n d l m ncr n n idea ja.Ne deiz e uhi er ro i a oek ta i ih,e topo r nihglo al ihko u i a ia l n g m p t fr n s t n s v b n m nk cj itren o ai(i ise,upr osvre e u)za ekpo toe ihiop tau ihva o izlihvol eb i a d v n k m n uv s j s j r nk itam o iaet kimda ompro e ihpaan i,ne a i noodna ihhte jailiafi i e a,po toi, n vl j s h t l k z vs n nt t s j sa vimuro jenure i etras o niine red i i ipo en ialRazi i og.Na u rotjed o na s n al t k p vdv t cj lt s p n z no ti, za vo e o ti, za ekza a o ti i pa a od om be u od razi i o ti, na u rot, da le, s t r n s uv d t s r n i n g lt s s p k fio o iiza r e ogsve akriese,aliinaa i,kaousva omlu id okon tru a omla i in u, l z fj v n t j l z k c n s is n vr t kae o kop kovre jefik iv ihire l ihpro in iaime ro oakoepod a u e aisto re l id s s n t n an v cj t p l j r z m v v me oma i a jeiot ri a jesve adru o ti.Zaed i iime i eljak u l ihde i i iapoj a n pr n k v n t g s j n k nt t en fncj m in er ul u al ostupuujenade i i a jepoj o ain er ul u al oraz e a je,in er ul u t k t r n fns n m v t k t r n um v n t k t ral asu a a ja,in er ul u al eokol o ti,pro e i,sta ja,mo u o tipro i a ja,uti aa n o v n t k t r n n s c s n g n s m n c j ipre o na a ja,kul ur ikon ak ili e ine po a u aikon li a a...ULeksikonusavremene p z v n t n t t n s r z m f k t kulturekaonaj p tiaod ed i ain er ul u al o tina o isedajein er ul u al ostte et ki o j r nc t k t r n s v d t k t r n or s mo elzaljud kopo a a jeusi u ia aka adoa idosu d s n n t ac j m d l z sre a jakul u auzna o e udaseuovomkon ek tukul u e t n t r p m n t s t r nepo ma raukaoza vo e ien i e ine okaosi te iotvo e s t j t r n tt t g s m r nihpo i il o tikoiseiz ra uuuuzaa no tiikoisusklo ikre a juipro enji o ti.Te sb n s j g j j m s j n t n m l v s o ij kaod e e japoj ain er ul u al oste touka uunava e jenje o ogse an i og r s r n m t k t r n s z j n g v m t k okvi a:uovomkon ek tupre iksin ervi enjekaoin i a orsu re a jaisu i o akul u a r t s f t dk t s t n v t t r kaova ie e akoiuvekpod a u e auizna jeosa o ese iiraz e a jeal e i e a. rj t t j r z m v j n m m b um v n t rt t Ukoi opri va i ofor ua iupokoojjein er ul u al ako u i a iaka radaotvo ino i lk h tm m l cj j t k t r n m nk cj d r v pro tor,ain er ul u al akom e en iazna ispo ob ostdasetajno ime upro torkre a s t k t r n p t cj s n v s ir pu emotvo e o ti,em a ieitoe an ie,on aseimi iaIn er ul u al o tiuka uekao t r n s p tj l r cj d sj t k t r n s z j kre iv ian a man,kaokon i u a aak iausmi lupo e e o tizapo i ta a jeza vo e at n g t n ir n c j s d n s n v n t r n n s m tzr j n n s d t z c or j zs c no tiiko a o tistig a i i au ihba al o tiiza a ihobra a a(ute iiieg i ten iji),kao s po e e o tizapre o na a jemen al ihme ao oi auna aiokonas,kaoauten i o d n s p z v n t n g l p ls m t n pre o na a jekoejeuvekiuz u lji oot ri a jeno o a,una aiudru i a. p z v n j b d v k v n v g m gm Alek an rau iBo ni s d r s
trkltrnst
6
fotografija: Vladimir Pavi
interkulturalna istraivanja
7
interkulturalna istra i vanja
udc 316.47:159.98
damir smiljani, novi sad
princip ukljuenja treeg. kratki prilog kulturolokoj logici

Autor u svom prilogu razmatra konsekvence koje za kulturne nauke ima ukljuenje figure Treeg. Kao primeri se uzimaju konkretne figure stranca, ljubavnog trougla, treeg roda. Pokazuje se koje struk turalne promene u meuljudskim odnosima (posebno onim konflikt nim) prouzrokuje Trei i na koji nain teorija kulture i drutva treba da uvai znaaj te figure.
ap s t r a k t : kljune rei:
figura Treeg, kulturoloka logika, Georg Zimel, formalna soci ologija, stranac, konflikt, ljubavni trougao, trei rod
Svojevremeno je ameriki filozof nauke Tomas S. Kun [Thomas S. Kuhn] u nameri da opie strukturalne promene koje se deavaju u okviru istorije nauka predloio formulu pro e epa a ig e.1 Iako je njegova intencija bila da u novom svemn r d m tlu prikae dijalektiku kontinuiteta i diskontinuiteta na primeru razvoja pri od ih r n na a, efekat njegovog originalnog (ili barem provokativnog) pristupa je bio taj da uk se ona formula mogla u jo veoj formi primeniti na one nauke koje jo nisu stekle status egzaktnih a pitanje je da li e ikad i moi. Jer u jo veoj meri nego prirodne nauke, du ov e, dru tve e, isto ij ke iliti kul ur e nauke podlone su paradigh n n r s t n matskim promenama. To se moe ilustrovati na primeru sociologije: ona poprima sasvim drukiji oblik u zavisnosti od toga da li joj kao paradigma slui drutvo kao celina svih individua ili pak individua kao socijalni atom. Zatim nije iskljueno da
1 Upor. Kun 1974.
interkulturalna istra ivanja
vie paradigmi uistovre e dominira jednom naukom.2 A promenu paradigmi je m ovde mogue prikazati i na primeru jednog tipa sociolokog promiljanja problema: tako Niklas Luman [Niklas Luhmann] postulira zaokret od paradigme cei eideo ln l va ka paradigmi si te aiokoi e odnosno di e en i eiz e uiden i e aidi e en i e s m ln f r cj m tt t f r cj (ukratko: od re e en e ka sa o e e ent o ti) kao kljuan za te iusi te a kao socifr c m rfr n s or j s m oloku disciplinu.3 efekat govora o promeni ili smeni paradigmi moe biti isto deskriptivan, dakle da se istorija neke naune discipline fak i i rekonstruie kao promena jednog stia t k l n mi lje jau okviru te discipline, kako je to svojevremeno iskazao poljski mikrobiolog Ludvik Flek [Ludwik Fleck], pretea ideje paradigme na polju teorije nauke.4 Ali podsvesno govor o navodnoj promeni paradigmi moe biti i izraz elje da se neto promeni na tom polju, pro ek i a neke promene koja se jo nije desila, ali koj cj ju nagovetavaju neke tendencije vremena. Misao da je ukazivanjem na eventualnu promenu neto uinjeno za samu nauku veoma je primamljiva. Ko ne bi hteo biti glasnik neke temeljne promene u naukama! Pre svega u savremenoj filozofiji su se na specifian nain pomeale konstatacija aktuelnog stanja i anticipacija novog (onog poeljnog), o emu svedoi itava jedna semantika. Tako je recimo ovde dugo dominirao govor o tzv. obr ukaje i u (lin u ticturn), dok se intelektualna scena t zk g s nije zasitila njime i krenula u potragu za novim preokretima i previranjima, pa se u novije vreme pojavila pria o navodnom prag a i om obr u (prag a ic turn) m t k t m t ili obr ukasli a a (ico icturn). No pitanje je u kojoj meri se ovde zaista radi o t k m n radikalnim, paradigmatskim promenama, a koliko o neprimerenim uitavanjima sopstvenih elja u ono to se razmatra, to je neretko posledica senzacionalizma dananjeg vremena, koji se ne zaustavlja ni pred naukom. Bez obzira to, dakle, postoji opasnost da govor o promenama i obrtu postane intelektualnom modom koja bi sama po sebi bila neplodna, neosporno je da ve takav jedan dis urs (a o takvom ovde moe biti govora) moe biti indikator stvar ih k n promena. Imajui u vidu onu opasnost, ali isto tako uvaavajui moguu indikativnu snagu paradigmatskog diskursa, na narednim stranicama elim da bacim pogled na jednu moguu smenu paradigmi koja se navodno odigrala na polju kulturnih nauka. Pritom u u vidu imati duhovnu situaciju u Nemakoj, gde se odnedavno poelo govoriti o novoj kulturno-naunoj paradigmi: re je o figuri Tre eg.5 (Ovaj izraz u pisati velikim slovom, kako bi se iskazao njegov znaaj, slino kao to se u filozofskom kontekstu i re Drugi pie velikim slovom.)
2 Moglo bi ak biti rei o mul i a a ig at kom formatu duhovnih nauka. tp r d m s 3 Upor. njegovo glavno delo Dru tve isi te i: Luman 2001. n s m 4 Radi se o delu Na ta akiraz ojna ei je i e iz 1935. godine. Vidi Fleck 1980. s n v u n n nc 5 Paradigmatian u tom pogledu moe postati nemaki kulturno-nauni zbornik Fi u aTre eg, obg r javljen ove godine. Vidi elinger/Schlechtriemen/Schweitzer/Zons 2010.
Poto treba da se radi o jednom radikalnom zaokretu upravo od Ja ili Drugog ka Treem , moja razmatranja e biti principijelnog karaktera. A poto je za principijelne stvari u naunom domenu zaduena lo i a, pokuau svojim refleksijama gk da doprinesem onome to bi se moglo nazvati kul u oo komlo i om (logikom za t r l gk kulturne nauke). Od novokantovaca do Jirgena Habermasa [Jrgen Habermas] promiljala se osnova na kojoj treba izgraditi kulturne nauke. U tu svrhu je predloena metodoloka distinkcija izmeu ob a nje jairaz e a ja, forsirao se her e e j n um v n mnu ti i pristup ili konstruisao hibridni koncept kao to je onaj ko u i a iv ogdea ja k m nk t n l n kako bi se oznaio specifian predmet socijalnih nauka. U horizontu te logike kao osnovno polazite drutvenih nauka se uzimao elementarni odnos dva pojedinca (Ego i Al er[E o]) kao paradigmatian model ljudske komunikacije. Logika je u tom t g smislu ovde bila du l o koncipirana. Ali pokazuje se da tu logiku treba podvrgnuti an reviziji, ako se u obzir uzme injenica da do dodatnog intenziviranja kao i komplikovanja meuljudskih komunikacija dovodi ukljuenje tre e osobe u komunikaciju izmeu ega i Altera. Tek pridolaenje Treeg ini komunikaciju a time i interakciju sadrajnijom za socijalno-kulturoloku refleksiju. Ako bismo se igrali reima mada se ne radi samo o pukoj igri reima , mogli bismo rei da kulturoloka logika vie ne treba da insistira na is lju e ju Treeg, k n nego na njegovom uklju e ju. Naravno, naelo iskljuenja Treeg je kod Aristotela n trebalo da poslui otklanjanju mogunosti da pored jednog pojma i njegove suprotnosti bude dato neto tree. Dijalektika logika je intervenisala protiv toga i pored teze i antiteze uvela i sintezu. Trei, u smislu u kojem ovde treba da se pojmi, ne znai niti formalno-logiki suvini element, koji nita ne bi doprineo interakciji to ne bi ve bilo dato sa egom i Alterom, niti dijalektiki koncept sinteze, koja tek treba da da smisao komunikaciji jednog i drugog. Njegovo ukljuivanje u interakciju ega i Altera ima strukturalne posledice po taj odnos: i Sopstvo i Drugi se moraju postaviti prema Treem i, uzimajui u obzir njegovo prisustvo (a nekad i odsustvo!), definisati, a moda i redefinisati svoje odnose. Kao primer moe posluiti promena koju za sobom povlai roenje deteta za brani par ili eventualni ljubavnikov rival u vezi mna etro s. Ukljuivanje Treeg je vie od sabiranja triju osoba to je zahvat g i u strukturalni sklop dualne interakcije i poetak sloenog umreavanja individua iji ishod ostaje otvoren. Ono je uvek povezano sa rizikom ali bez rizika nema ni dinamike u meuljudskim odnosima. Jedan od prvih mislilaca koji su ukazali na strukturalnu rolu Treeg u generisanju novih interakcijskih veza bio je nemaki sociolog i filozof Georg Zimel [Georg Simmel]. Jedno od poglavlja njegove So i o i e (1908) se na blizu sto strana bac ol g j vi problemom kvan i a iv eod e e o ti socijalnih grupa, tanije znaajem koji za tt t n rn s ustrojstvo grupe ima broj njenih lanova. Jedna od glavnih Zimelovih teza u tom kontekstu je tvrdnja o dinamici koju trea osoba unosi u odnos dveju osoba, o do-
10
datnoj diferencijaciji tog odnosa. Veze se intenziviraju: time to osobe A i B ulaze u blii odnos sa treom osobom c, moe da se promeni njihov odnos moe doi do dodatnog zbliavanja, ali efekat je esto suprotan (ako se vratimo na malopre navedeni primer deteta kao onog Treeg koje moe doprineti dodatnoj stabilnosti brane veze ili je moda ba ugroziti). Zimel navodi nekoliko specijalnih figura Treeg: po red ik, onaj ko posreduje u nekom sporu, koji mora biti neutralan i nepristrasan; s n tzv. Trei koji se smeje (lat.: Ter i sga ens) dovoljno je prisetiti se poslovice tu ud prema kojoj se trei smeje, dok se dvojica svaaju, da bi se uvidelo ta Zimel tom figurom eli rei; zatim onaj Trei koji po principu di i eetim e a pokuava da navd pr rui odnos dva pojedinca i izvue neku korist odatle. Zimel je svojim istraivanjima o formama podrutvljavanja dao doprinos konstituisanju jednog zasebnog vida istraivanja koji je dobio nazivfor al aso i o m n c ol 6 gi a. On je time pokrenuo jedan pravac miljenja u sociologiji i kulturnim naukaj ma (ili barem pripremio teren za njegovu delatnost) koji je bio itekako plodan za razmatranje drutvenih i kulturnih problema. Dovoljno je navesti te iufi u a i a or j g r c j Norberta elijasa [Norbert elias], te iusi te a Talkota Parsonsa [Talcott Parsons] or j s m i Niklasa Lumana [Niklas Luhmann] ili pak te iuso i al ihmre a Bruna Latura or j cj n [Bruno Latour] koje danas dominiraju sociolokom diskusijom. Proces civilizacije se moe opisati kao odreena istorijska figuracija u okviru koje se daju rekonstruisati interdependencije izmeu Sopstva i Drugog na taj nain da dejstvom neeg Treeg spoljna prisila biva transformisana (sublimirana) u samoprisilu, to dovodi do kultivacije viteza kao tipine figure srednjeg veka i time do nastanka dvorskog (feudalnog) drutva. Opasnost od zapadanja u monadoloko miljenje, koje je delimino dato i u teoriji sistema, pokuava se poslednjih dvadesetak godina otkloniti novim misaonim modelima kao to je onaj (socijalne) mre e. Mrea se ne sastoji iz di a e (odnosa dva elementa ili aktera), nego nastaje iz povezivanja dva aktera sa j d treim, ovog opet sa drugima itd., to na kraju stvara sloenu konfiguraciju odnosa. Otuda ovaj trend u medijskim naukama, nekim ekonomskim teorijama ili teoriji nauke (tzv. Ac orNet orkThe ry). U svakom sluaju osnovna jedinica ovakvog t w o oblika povezivanja meu ljudima je pre tri a a nego dijada, pa je i iz tog razloga j d atraktivna figura Treeg kao mehanizam diferencijacije ne samo socijalnih nego i teorijskih struktura. Dodatnu atraktivnost su njegova razmatranja o triangularnom karakteru socijalnih interakcija (moda bi ak moglo biti i rei o komunikacionom trouglu kao kvazi-logikoj figuri) dobila time to je Zimel umeo da pronae kon ret e primere k n za apstraktne misaone tipove. Posebno upeatljiv primer u So i o ii daje u ekskurc ol g j
6 Vidi Simmel 1992.
11
su o stran u.7 Stranac biva odreen kao onaj ko danas dolazi i sutra ostaje. Dakle, c on je topoloki odreen kao onaj ko dolazi iz jednog mesta u drugo i koji ostaje ovde. Stranac je uvek stranac u odnosu na lokalno stanovnitvo. Istina, stranac je iz perspektive jed e zajednice ili jed og drutva u funkciji (potpuno ili delimino) n n Dru og. Ali postoje situacije u kojima stranac inkorporira Tre eg to su pre svega g one situacije u kojima su dve grupe ili dva pojedinca u kon likt om odnosu. (Nije f n se sluajno Zimel bavio i so i o i omkon li a a. Jedno poglavlje So i lo i e se bavi c ol g j f k t c o g j upravo problemom spo a.) U zavisnosti od svoje motivacije ili pak objektivne konr stelacije odnosa stranac u konfliktnim sluajevima moe na razliit nain odigrati figuru Treeg. Kao aut aj er, dakle, kao neko ko stoji izvan deavanja, ko zbog toga s d ne eli da se mea u konflikt; meutim, on zbog te svoje neutralnosti moe biti involviran u konflikt kao po red ik ili ak kao su i a, ukoliko se s time sloe oba tabos n dj ra. Kao dodatni ri al, tako to e se prikljuiti jednoj stranci, kako bi joj pomogao u v borbi protiv druge, to u sluaju povoljnog ishoda moe znaiti i dobitak za njega. Ali isto tako moe biti i Ter i sga ens: promiljenom taktikom moe izigrati i jedt u ud nu i drugu stranu, kako bi sebi obezbedio najveu korist. Ovaj poslednji, moda i najzanimljiviji, sluaj moe da se ilustruje na fiktivnim primerima, koji su i realno zamislivi. Takvi primeri imaju status mi a ogeks e i s on pr men a i kao takvi su takoe od znaaja za kulturoloku logiku. Radi se o motivu koji t je korien u delima popularne kulture. Kao jedan od prvih autora se moe navesti ameriki autor kriminalistikih pria Deil Hemet [Dashiell Hammett], tanije njegov roman iz 1929. godine Cr e ae va [RedHar est], zatim film Akire Kurosave vn t v b ls b [Akira Kurosawa] Jo im oTee nastra a [Yjim ] (1961) i vestern-varijanta tog filma koju je snimio Sero Leone [Sergio Leone] Zaa udoa a [Perunpug odi k l r n 8 dola i] (1964). Radnja je u tim primerima skoro identina, samo je kontekst razl r liit. Glavni junak Hemetovog romana je bezimeni (!) detektiv kojem polazi za rukom da prevari dve bande koje se meusobno bore za primat u gradu Personvilu [Personville]; umesto detektiva u Kurosavinom filmu na scenu stupa lutajui samuraj koji takoe trai naklonost prvo jednog klana, a zatim i drugog, a u italijanskom vesternu u jednom meksikom selu tajanstveni stranac takoe lukavom promenom strana izigrava dve velike porodice ameriku porodicu Bakster [Baxter] i meksiku familiju Roho [Rojo]. U sva tri sluaja stranac je taj koji upada u konflikt dveju bandi odnosno klanova i koji je primoran da igra dvostruku ulogu. I pored
7 Neobino za nekoga ko je pisao eseje o raznoraznim temama kao to su estetika drke ili psihologija nakita. Ali to pokazuje da se formalno-teorijski nain miljenja i esejistiki nain pisanja ne iskljuuju. To je model pisanja koji se naalost izgubio u postmoderni gde se forsira radikalni esejizam. 8 Ovde je odluujua teorema o dvo tru ojkon in en ii koja polazi od injenice dvostruke nesigurs k t g cj nosti u ishod komunikacije od strane oba (!) partnera, kako ega tako i Altera, to ima konsekvence za samorefleksiju Trei je ovde izostavljen, a moda je potrebno upravo njega integrisati u elementarnu socijalnu interakciju.
12
svih peripetija Trei sva tri puta izlazi kao pobednik. Da nekad nema imena, samo potvruje anonimnost kategorije Treeg nije bitna njegova referencija (na ta se odnosi), nego njegova funkcija (da konfigurie odnose). U strukturalnom pogledu se ukljuenjem Treeg d primetiti intenziviranje socijalnih odnosa koje je mogue sa razliitim akcentom: odnosi se mogu jo vie za tri i ukoliko se stranac umea u konflikt i podri jednu od konfliktnih strana, o t ili pak spor moe biti ubla en ako je strancu stalo do pomirenja, a moe biti ak i raz e en ako uspeno odigra ulogu posrednika (moda i sudije). Naravno, ne mor raju samo konflikti biti polje gde se posebno vidi promena kvaliteta odnosa koju za sobom povlai dolazak Treeg, ali je simptomatino da se u sluaju konfliktnih veza najjasnije moe uoiti kako Trei utie na diferencijaciju socijalnih odnosa. Moda iz tog razloga to su konflikti po sebi indikatori strukturalnih promena u okviru drutva. Kao dalji primer konfliktnih situacija, u kojima se javlja figura Treeg, mogu se navesti lju av eve e izmeu troje ljudi. U okviru literature je omiljen motiv b n z ljubavnog trougla, gde je obino dat rivalitet izmeu dva mukarca zbog ljubavi prema jednoj eni, mada isto tako dve ene mogu doi u konflikt oko jednog ljubavnika. Posebno je u ro an i oj literaturi bio prisutan taj motiv ljubavnog m t k rivaliteta. Razlog za fascinantnost ove triangularne konstelacije moe se nai u promeni poimanja i praktikovanja same ljubavi, kako ju je opisao Luman u svojoj (slobodno se moe rei) klasinoj studiji o ljubavi kao stra ti(pa i i).9 Romantis sj ka vie ne insistira na razdvajanju ljubavi i braka, prijateljstva i seksualnosti za razliku od koda intimnosti koji je dominirao ranijim vekovima, gde su ljubav u smislu pasije (strasna ljubav) i brak kao institucionalizovana forma ljubavi inidn li suprotnosti. Jedan primer daje pripovetka Un i a Fridriha de la Mot Fukea [Friedrich de la Motte Fouqu], objavljena 1811. godine,10 gde je glavni junak, vitez Huldbrand, kao Trei razapet izmeu ljubavi prema nimfi Undini i mladoj kneginji Bertaldi. On pr vo stupa u brak sa Undinom, a zatim i sa Bertaldom ali obe brane veze ne uspevaju. Strasna ljubav prema maginom biu ne trpi prisilu institucije, a brana ljubav je pak osuena na propast ukoliko je samo proizila iz prorauna i pragmatizma i iskljuuje pasiju. Takva konstelacija odnosa mora zavriti onako kako je to esto sluaj u romantizmu smru: prognana Undina poljupcem ubija Huldbranda, poto to od nje zahtevaju obiaji njenog sveta. Dakle, za razliku od prethodnog primera, Trei je ovde gu it ik. b n
9 Upor. Zimel 2003. 10 Kako bi se upotpunio redosled mogao bi se navesti i film Voltera Hila [Walter Hill] iz 1996. godine Po led jiosvet ik [TheLastManStan ing] pola vestern, pola krimi koji svesno nastavlja filmsku s n n d tradiciju ukljuenja Treeg, s tim to je ovde radnja filma, vremenski gledano, najblia kontekstu Hemetovog dela.
13
Kada je ve re o ljubavnim odnosima, u savremenom socijalnom kontekstu sve intrigantnija postaje kategorija treeg pola preko koje se moe preispitati odnos meu polovima. injenica da tran sek u l i ne pripadaju jednostrano niti mukom s s ac niti enskom rodu pokree pitanja koja se tiu so i al ekon tru a o ti roda. Radi cj n s is n s se esto o nevidljivim Treima, jer se obino skrivaju od javnosti ili ih sama javnost dri daleko od naeg pogleda. Ono to se moe smatrati nekom vrstom prividnog nasilja (ako nije i realno) jeste prisila jednostrane identifikacije sa jednim rodom, koja jo uvek dominira evropskim drutvom (nae drutvo je pak pria za sebe to dobro znaju svi koji su pratili deavanja 10. oktobra ove godine). Nije to jedini mehanizam socijalne identifikacije odnosno socijalizacije koji e, meutim, sve vie biti preispitivan kao to pokazuju savremene tendencije da se prizna homoseksualna brana veza kao i da se svim graninim sluajevima i onim sluajevima koji odstupaju od jo uvek dominirajueg heteroseksualnog modela odnosa (tzv. qu r orijentisanim pojedincima i grupama) obezbedi mogunost jednakih ansi ee za razvoj i emancipaciju u drutvu. Nastaje itav jedan profil istraivanja o polnim anomalijama (Qu rStu i s), koji eli da pokae da se ovde u sutini ne radi o ee de nenormalnim pojavama nego o diskriminiuim socijalnim konstrukcijama koje treba prevazii. emancipacija Treeg u smislu zasebne polne kategorije nee ugroziti distinkciju dva priznata roda, kako bi to mogli smatrati neki kratkovidi kritiari qu r-studija ona e pre obogatiti sliku o oveku kao biu koje nije fiksirano na ee jedan modus bivstvovanja. ovek je po prirodi tran for er, bie koje menja forme s m svog bivstvovanja i za koje upravo nije normalno da bivstvuje samo na jedan nain. Moda pod uticajem figure Treeg i antropologija dobije impulse za promenu slike o oveku. Nekoliko figura Treeg, koje su ovde ukratko prikazane, pokazuje da se kulturn n cj n ne nauke moraju polako navii na prelaz sa bi ar og na ter i ar i nain miljenja, ukoliko ele da daju doprinos boljem shvatanju dananjeg drutva. egzistencijalna patetika govora o Drugome mora da ustupi mesto socijalnoj pragmatici govora o Treem. Isto tako se mora uvideti naivnost mita o neposrednosti, koju je trebalo da garantuje pristup Drugome, a koja se ne moe odrati s obzirom na komplikaciju koju u odnos ega i Altera uvodi trea osoba, komplikaciju od koje ne treba beati, nego sa kojom teoretiar meuljudskih odnosa treba da se suoi. I u teoretskom i u praktikom pogledu kategorija Treeg je od znaaja za razmatranje socijalnih interakcija. Kao prvo, radi se o teoretskoj ino a ii: ljudske veze se sasvim drukije v cj poimaju ako se sagledaju iz perspektive Treeg ili, tanije: ako se u nauni diskurs o odnosu dva pojedinca ili dve grupe ukljui perspektiva Treeg.11 Nauni pogled treba privikavati na ukljuivanje Treeg (ne samo u smislu tree osobe nego uop11 Na kraju krajeva, ne zauzima li teoretiar drutva ili kulture sm poziciju Treeg kada se bavi odnosom dva pojedinca?
14
te u smislu nekog treeg entiteta) kako bi se horizont naunog razmatranja uvek mogao proirivati. I fik i a Treeg moe biti od heuristikog znaaja za nauku. Kao cj drugo, figura Treeg je eman i a or a kategorija njome se moe ukazati na nepracp t n vednosti koje u jednom drutvu trpe svi oni koji su iskljueni iz dualne interakcije ili binarnog diskursa. etabliranjem Treeg se moe dati doprinos poboljanju meuljudskih odnosa, poto njegovo ukljuivanje u komunikaciju kao ravnopravnog aktera i partnera utie na obrazovanje respekta pred drugima. Tercijarna logika tako za sobom povlai tercijarnu etiku: respekt pred Treim u teoriji moe doprineti veem respektu pred drugima u praksi. Ali, bez obzira na sve te pozitivne efekte koje moe imati ukljuenje Treeg u razmatranje drutvenih odnosa koji ine jednu ili vie kultura, ne sme se preterati u entuzijazmu koji ovih dana budi govor o Treem. Drugim reima, od triangulacije odnosa ne treba praviti Sveto Trojstvo. Nauka ne bi smela zavriti u fetiizaciji jednog broja. Zato e i ovde biti potreban metodoloki oprez kako figura Treeg ne bi postala preprekom za nauni uvid umesto da ga podstie.
literatura
1. elinger, eva; Tobias Schlechtriemen; Doris Schweitzer; Alexander Zons (ed.): DieFi urdes g Drit en. ein kulturwissenschaftliches Paradigma, Frankfurt a. M., Suhrkamp Verlag, 2010. t 2. Fleck, Ludwik: Ent te ungundEnt ic lungeinerwis en cha tlic enTat ac e, Frankfurt a. s h w k s s f h s h M., Suhrkamp Verlag, 1980. 3. Fouqu, Friedrich de la Motte: Un i e, Stuttgart, Reclam Verlag, 1998. dn 4. Kun, Tomas S.: Struk u ana ihre ou i a, Beograd, Nolit, 1974. t r un v l cj 5. Luman, Niklas: Lju avkaostrast. Priogko i a juin im o ti, Sremski Karlovci Novi Sad, b l dr n t n s Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 2010. 6. Luman Niklas: Dru tve isi te i. Osno iop tete i e, Sremski Karlovci Novi Sad, Izdava n s m v or j ka knjiarnica Zorana Stojanovia, 2001. 7. Simmel, Georg: So i o ie. Untersuchungen ber die Formen der Vergesellschaftung (Gez ol g samtausgabe Bd. 11), Frankfurt a. M., Suhrkamp Verlag, 1992. 8. Zimel, Georg: Stranac, u: Zlat agre a, 2003, god. 3, br. 23: 2426. n d
15
the inclusion of the third. a short contribution to the cultural logic

s um m a r y : In this article the author considers the consequences that the inclusion of the figure of the Third could have for the cultural sciences. As examples, we will use the concrete figures of stranger, love triangle, transgender. It will be shown what kind of structural changes in human interrelations (especially the conflicting ones) have been caused by the Third Person, and in which way the cultural and social theory has to deal with the relevance of this figure. ke y w o r d s : the figure of the Third, cultural logic, Georg Simmel, formal sociology, stranger, conflict, mnage trois, transgender
16
17
fotografija: vladimir pavi
udc 316.774 316.653
boris labudovi, novi sad
habermas ili luman: javnost kao mera komunikacije

a p s t r a k t : Rad analizira teorijsko promatranje masmedija i javnosti u delu Niklasa Lumana (Niklas Luhmann, 19271998) i njegovu opservaci ju u kljunim segmentima poredi sa paradigmom Jirgena Habermasa. k l j u n e r e i : Niklas Luman, Jirgen Habermas, javnost, masmediji, si stem komunikacija
Ako interkulturalnog nema bez reciprociteta, razmene, interakcije, desegregacije, meuzavisnosti i solidarnosti, onda ga nema ni bez javnosti. A ta je javnost danas? Veina strunih izraza koje u komunikologiji koristimo stie nam iz engleske ili nemake govorne sfere, to deluje logino s obzirom na utemeljenu tradiciju matinih drava u prouavanju komunikacije, mas-medija i javnog mnjenja. Praksa publiciteta i odnosa s javnou nastaje gotovo paralelno (druga polovina XIX veka) u SAD i Nemakoj, a obe drave mogu se podiiti ozbiljnim i veoma utemeljenim istraivanjima javnosti. Neke od najznaajnijih teorija u oblasti masovnog komuniciranja, efekata medija i javnog mnjenja jednako duguju nemakim intelektualcima koji su se od Treeg rajha sklonili u Ameriku, kao i onima koji su ostali da mu na ovaj ili onaj nain slue. Bez elje da se potceni doprinos drugih naunih zajednica u prouavanju javnosti, reklo bi se da su Nemaka i Sjedinjene Amerike Drave komplementarno izgradile temelj savremenog pristupa prouavanju masmedija i javnosti. Iz tih razloga emo pr vo terminoloki definisati izraze javnost i publika u engleskom i nemakom jeziku, a potom pristupiti semiotikim aspektima tih rei kod nas.
18
Rei audi n e (publika) i pu lic (javno, javnost) u engleskom jeziku imaju vie e c b znaenja. U prvom redu imenica audi n e je oznaavala akt ili stanje sluanja, fore c malno sasluanje ili intervju, priliku da se bude sasluan (kao u izrazu be nggi ing i v anaudi n ewith), a onda i: grupu slualaca ili gledalaca; italaku, gledalaku ili e c slualaku publiku; grupu strastvenih oboavalaca ili posveenika. Termin potie iz staroengleskog, odnosno starofrancuskog, s korenom iz latinske rei audi n ia e t (audi e sluati). Tipina upotreba rei audi n e danas se odnosi na kolektivni izraz r e c za ljude koji recipiraju javno komuniciranje, gledajui ili sluajui, bez obzira na to da li su locirani na jednom mestu ili rasuti pored svojih prijemnika. Time se misli na publiku u svakom smislu: gledaoce televizije, sluaoce radija, posetioce koncerta ili politikog mitinga. U engleskom jeziku termin aude n e (publika) podrazumeva i c pasivnost (primaoci pre nego sauesnici) mase (agregata). Tek je Don Fisk (John Fiske) poetkom devedesetih uveo glagol audi n ing, pridajui time publici neto e c aktivniju ulogu u komuniciranju (to bi se, ilustracije radi, moglo tumaiti analogno teoriji o koristima i zadovoljstvima). Pu lic kao pridev u engleskom jeziku znai: izloen optem pogledu, otvoren; b dobro poznat, znaajan (pu licfi u e); materijalan, opaajan; koji je u odnosu, koji b g r se tie cele nacije ili drave (pu liclaw); koji je pitanje drave. Kao imenica, ta re b se pre svega odnosi na: ljude u celini, na populaciju; grupu ljudi koji imaju zajedniki interes ili karakteristike (re ingpu lic). I ova re potie iz staroengleskog, a ad b koren joj je u latinskoj rei pu li us (pridev koji oznaava neto narodno, dravno b c ili optinsko). Kolokvijalna upotreba rei pu lic veoma je iroka, pa se moe prepob znati kao oznaitelj za vidljivo, prominentno, opaajno, vladino, nacionalno, opte, narodno, drutveno ili otvoreno. Kao imenica se esto odnosi na populaciju uopte, a potom i na grupe koje dele zajednike brige, interese, razumevanja ili potrebe. Asocijacije koje re public izazivaju na engleskom govornom podruju uglavnom se odnose na kolektivitet za koji se pretpostavlja da je relativno homogen, jedinstven u akcijama ili tvrdnjama. Plural pu lics (javnosti) koristi se veoma retko i predstavlja b skoranji akademski pokuaj da se naglasi heterogenost odreenih grupa. Re pu lic u engleskom jeziku ima mnogo izvedenica i idioma koje razliito preb vodimo, kao u primerima pu licdo ain (javna sfera), pu licenemy (dravni neprib m b jatelj), pu licrea i ns (odnosi s javnou) ili pu licschool (dravna kola). Takoe b l to b valja nabrojati i izraze kao to su pu lis ing (izdavatvo) i pu li ity (publicitet). b h b c Vezu izraza pu lic u engleskom jeziku sa nekakvom aktivnom participacijom, b deliberacijom i mobilizacijom u renicima je teko nai, iako se u akademskim krugovima javnost esto tretira kao racionalna i aktivna. Za englesko audi n e u nemakom jeziku koriste se sledei termini: anhren, ge e c hr (sluanje); audi nz (formalna recepcija ili sasluanje, audijencija); zuhrerschaft e i publikum. Najei prevod rei audi n e u mas-medijskom kontekstu svakako je e c
19
pu li um (sluaoci, gledaoci, itaoci), re koja ima isti latinski izvor kao i engleska b k re pu lic latinski termin pu li us, ali kao to vidimo drugaije znaenje. U b b c Nemakoj re pu li um obino oznaava kolektivni naziv za sluaoce ili gledaoce, b k odnosno posetioce; ime za ljude koji prate umetnost ili nauku; naziv za posetioce muzeja, restorana ili kafea. Nemaki komunikolozi ee upotrebljavaju izraz re i z pi nt (sa znaenjem kao i kod nas, od latinskog re i e e primiti). e cp r engleska re pu lic (javnost) odgovara nemakoj rei ffentlichkeit, to je izraz b koji je istraivaima javnog mnjenja poznat po naslovu uticajnog dela Jirgena Habermasa Struk ur an elderffentlichkeit, koji je na engleski jezik preveden kao The t w d struc u altran for a ionofthepu licsphe e, a kod nas kao jav omnje je. Izrazu t r s m t b r n n n r jav asfe a (koji je preko engleskog jezika dospeo i do nas kao najei termin kojim prevodimo nemaku re ffentlichkeit) posvetiemo panju neto kasnije. Re ffentlichkeit obino oznaava neto to je otvoreno, dostupno, pristupano, to svi mogu da vide ili uju. I izvedenice imaju to znaenje: ffentlicheVe an tal ung (javni r s t skup ili dogaaj) ili dasffentlicheWohl (javno dobro). Ova re ima dugu diskurzivnu istoriju u nemakoj akademskoj javnosti, a time i relativni normativni karakter, praktino pozitivnu, aktivnu konotaciju u odnosu na, recimo, negativno vrednovanje rei mas e (masa). s Rei pu li a i jav ost imaju svoje denotacije i konotacije u srpskom jeziku kob k n je svakako valja obrazloiti. Imenica pu li a moe se nai u jedinom savremenom b k Vei omre i ustra ihre iiiz a a (Klajn i ipka, 2006) kao derivat latinskog pu lk nk n r z bli us, a u znaenjima: skup prisutnih osoba, gledaoci, sluaoci; ljudi sa istim intec resovanjem, ukusom ili odnosom prema emu, oni koji prate odreenu kulturnu, umetniku ili zabavnu delatnost; pa ak i kao javno mnjenje ili javnost (?!) i iroke mase. Izvedenice su nam poznate: publikacija, publicistika i publicitet. Re jav ost (u istom obliku i znaenju u srpskom, hr vatskom i slovenakom n jeziku, s tim to Slovenci upotrebljavaju i izraz ob in tvo od staroslovenskog na s ziva za zajednicu, kod nas op ti a) dolazi nam od staroslovenskog ja i i uiniti n vt poznatim ili vidljivim (javiti obavestiti, saoptiti; ja ljamuse vidi). U starom v dobrom leksikonu Si o i i i srod e re i srp ko r at ko a je i a (Lalevi, 1974) n nm n s hv s g zk moe se pronai neodreeni oblik prideva ja an (u smislu pristupaan, neskriven, v vidljiv, otvoren, poznat) i odreeni oblik prideva jav i (narodni, dravni, zajednin ki, opti), dok se re jav ost ne objanjava posebno, te se italac upuuje na sinon nime na od i svet. r Re jav ost, dakle, u srpskom jeziku funkcionie dvojako. U prvom znaenju n misli se na otvorenost, pristupanost, neskrivenost ili vidljivost, a u drugom na zajednicu ili narod, naroito na populaciju koja ima potencijalni stav ili opredeljenje. Tako se moe rei: bezjav o tine ajav o ti. Drugim reima, bez javnosti kao do n s m n s stup o ti i otvo e o ti teme ili problema nema za ed i e koja moe da zauzme aden s rn s j nc
20
kvatno opredeljenje. U srpskom kolokvijalnom jeziku najei sinonimi za jav ost n upravo su na od ili na i a (blie Olportovom shvatanju nego pojmu ak iv e ili kri r cj t n ti e javnosti) i bie da je to zbog hroninog nedostatka graanske kulture, tradicije k i terminologije, pa se stoga javnost esto izjednaava s narodnom voljom ili stavom nacije (za ta se voe i propagandisti unapred pobrinu). Kad re jav ost oznaava otvorenost, dostupnost i pristupanost, to se najbolje n moe ilustrovati uobiajenim politikim i demokratskim izrazom jav ostipro ra n z nost poi i og i o a, pri emu se javnost shvata kao sloboda govora, otvorenost lt k v t odluivanja i kontrola, dakle kao javnost rada. Jedan izraz u srpskom jeziku takoe ilustruje ta se pod javnim podrazumeva: jav ataj a. Neto je, dakle, svima znano, n n ali je ipak tajna (stoga to nije javno izreeno). Dakle, da bi se ovde neto smatralo jav im, treba da bude ne samo svima po na o nego i svima sa p te o. Sa druge n z t o n strane, kada se politiarima spoitava da iza zatvorenih vrata potpisuju ugovore ili donose uredbe, od njih emo esto uti da je u pitanju javni dokument samo zato to se, recimo, nalazi na internet-stranici nekog ministarstva. Drugim reima, u tom sluaju je jav o ono to je svi anadis o i ii, pa makar niko i ne iskoristio pravo da n m p zcj se s tim upozna. U tom smislu jav o nije sa p te o, nije ak ni svi apo na o, nego n o n m z t s n je jednostavno do tup o. Svakodnevno se re jav ost dekodira kao zamiljeni skup ljudi jedne teritorijaln ne zajednice (novosadska javnost, srpska javnost) ije se hipotetiko opredeljenje moe okvirno reprezentativno statistiki izraunati. Drugim reima, javnost obino nije javnost ako joj se ne pripisuje potencijalno ili aktuelno mnjenje (vidljivo u izrazima tipa tojav ostne edo voi i,jav ostni epri va iailina lojenaosu u n z lt n j h tl i d jav o ti). S tim u vezi je i izraz jav omnje je. Premda neki istraivai javnog mnjen s n n nja obino kau kako utvruju i mere sta o e javnosti, to je veoma teko dokazati. v v Javnost, naime, nema stav. Javnost nema ni mnjenje, osim kad se ono statistiki utvruje i predstavlja, jer je pojam stava veoma problematian. Stavovi se ispituju pre svega zbog njihove akcione komponente, a psihologija nije definitivno uspela da utvrdi zakonitost da ljudska postupanja jesu posledice stava. Naprotiv, jedino t s to je pouzdano utvreno je da najee od kon ek ta zavisi hoe li ovek postupiti u skladu sa deklarisanim stavom ili potpuno suprotno njemu (Rejk i edkok, 1978; Aronson i drugi, 2005). Mnjenje je adekvatan izraz za stavove koje pripisujemo javnosti, jer ono podrazumeva nedovoljno logiki i empirijski zasnovano miljenje, trenutno uverenje ili gledite (Trebjeanin, 2004). Uglavnom, mnjenje se obino dl n svodi na opre eje je u odnosu na ponuene odgovore ispitivaa. Odnos javnosti i publike kod nas takoe nije do kraja definisan. Uobiajeno je da publika i javnost jesu zamiljeni agregat istih pojedinaca, prvi put u ulozi re i c p cj n t pi e a a, a drugi put u ulozi re li i e a a. Bilo bi logino da javnost mora prvo biti jn t pu li a (da primi poruku) da bi mogla da reaguje kao jav ost (da izrazi reakciju), ali b k n
21
- nije tako. Javnost je mnogo ira od publike i istraivanja javnog mnjenja na to esto ukazuju: nije neuobiajeno da se ispitanici u velikom procentu izjasne kao neobaveteni ili nedovoljno obaveteni o nekom problemu ili pojavi (dakle nisu nikako pripadali publici u bilo kom vidu), a da se ipak njihovi odgovori uvrste u ukupno opredeljenje javnosti. Javnost je, dakle, javnost i kada nije obavetena. Treba svakako istai i to da postoji izraz kojim se javnost izjednaava s publikom (po a i iseu j vt jav o ti, gde javnost prosto podrazumeva publiku u smislu fizikog svedoka neijeg n s pojavljivanja), a da se obrnuto ne praktikuje. Javnost se esto smatra pu li omko b k jare u e, kao to je sluaj kada je javnost osudila ili nije dobro prihvatila neku ag j emisiju ili novinski tekst. Dodue, ne bi uvek trebalo podrazumevati da su svi koji osuuju (javnost) zaista i oni koji su gledali ili itali (publika). U Srbiji se, naime, preesto poziva na javnost i u sluajevima kada se o potencijalnoj reakciji javnosti ne zna ama ba nita. Javnost, recimo jo jednom, obino podrazumeva apstraktan, zamiljeni skup individua neke zajednice. Kad kaemo jav ost, ne mislimo ni na koga konkretno. n Osim u jednom sluaju: kad kaemo jav o ti, u pluralu. Tada obino mislimo na n s segmentirane javnosti, pri emu smo obino u stanju da imenom i prezimenom navedemo bar dva ili tri predstavnika te vrste javnosti (strune, profesionalne ili neke druge grupe). Pod javnou, dakle, u smislu ovog rada, podrazumevamo s jedne strane otvorenost, dostupnost i pristupanost, sa druge sliku zajednice koja potencijalno mni i replicira, ali i pred ta u o tom mnjenju. Tako se engleski izraz pu licrea i ns, koji s v b l to bukvalno znai jav iod o i, ovde prevodi kao od o isjav o u, a da se time ne gun n s n s n bi originalni smisao. habermas i javna sfera Bie neobino vano da se, posle terminolokih napomena, nakratko posvetimo pojmu jav asfe a i pristupu Jirgena Habermasa javnosti. Od premijere knjige Jav o n r n mnje je (Habermas, 1969 [original: Struk ur epro e ejav o ti, 1962]), pojam jav n t n mn n s nesfe e predstavlja jedan od kljunih koncepata u komunikolokom, sociolokom, r politikolokom ili filozofskom razmatranju i prouavanju javnosti. Reklo bi se da sam koncept nije do kraja zaokruen ni definisan ak ni od svog autora, samog Habermasa. Spremni smo da posvedoimo da je upravo u tome jedan od kljunih razloga zbog kojeg su se razliiti teoretiari tako zorno posvetili javnoj sferi. Razmatrajui strukturalne promene javne sfere, Habermas (1969) polazi od injenice da ona ni sluajno nije bezvremeni aspekt drutva. Naprotiv. Opisujui n p z t c on n antike oral e olimpijske igre, pa feudalnu re re en a i u jav ost (kao formu prikazivanja), on stie do svog predmeta graanske buroaske javnosti. Takva
22
javnost ima svoj osnov, kako u privatnom podruju (graansko drutvo, unutranji porodini prostor, literarna javnost, politika javnost i sam grad) tako i u sferi javne vlasti (drava kao podruje prisile i dvor kao arena plemiskog drutva). Graansku elitu inili su ljudi koji ne vladaju, a vebalite javnog rezonovanja - proces samoprosveivanja - obuhvatila je literarna javnost. Javnost javnih vlasti biva potom negirana politikim rezonovanjem privatnih ljudi. Habermasova buroaska javna sfera podrazumevala je jednak status uesnika, racionalni argument kao jedinog arbitra, diskurs sastavljen od problema od zajednikog znaaja i inkluzivnost. Pad buroaske javne sfere Habermas vidi u posredovanoj javnosti i pasivnoj potronji masmedija. Vano je ovde uvideti da termin jav asfe a ima dva povezana skupa znaenja: n r prvi je u vezi s javnou kao aktuelnim fizikim entitetom i narodnim suverenitetom, a drugi ukljuuje koncept javnosti i otvorenosti. Isto sreemo u konceptu javnosti u engleskom pu lic, nemakom ffentlichkeit, srpskom jav ost ili ruskom b n . Zato je onda bio potreban izraz javna sfera? Zato to bi, osim navedenih osobina, javna sfera trebalo da podrazumeva i tzv. trite ideja, racionalnost otvorenog diskursa i istinski suverenitet javnosti (Murphy, 2005: 1964). Javna sfera nije samo javnost, niti samo uslov jednakosti i opteg pristupa, nego i pro esipro c storkroz koji privatne osobe formiraju javno mnjenje. Habermas zapravo replicira pozitivistikoj sociologiji, on ponovo uvodi znaaj razuma i racionalnog diskursa. Otuda i potreba za terminom jav asfe a. engleski prevodilac je nemaki ffentlich n r keit preveo kao pu licsphe e i zato da bi izbegao rei kao to su pu lic ess (bukvalan b r b n i b c prevod, uvaava znaenje nemakog sufiksa ket) ili pu li ity, jer bi u suprotnom Habermasov koncept u amerikom kontekstu neizbeno opteretio negativnim konotacijama reklamne i propagandne industrije. Javna sfera je, dakle, mnogo vie od samog koncepta javnosti. Dve godine po premijeri njegove studije o strukturalnoj transformaciji javne sfere, Habermas pie enciklopedijsku odrednicu za Fischer Lexicon Sta tundPoi ik (na engleskom: a lt Habermas, 1974), gde jasno navodi da javnoj sferi pripadaju svi domeni drutvenog ivota u kojima javno mnjenje moe da bude formirano, stvoreno u svakoj konverzaciji privatnih osoba. Neophodan uslov predstavlja dijalog u javnom miljeu, pri emu privatne osobe ne treba da budu motivisane zaradom niti da budu potinjene pravnim regulacijama birokratske drave. Drugim reima, niko nije prisiljen na poslunost, niko nije rob profita. Javnost je suprotna tajnoj politici, ona predstavlja demokratsku kontrolu aktivnosti drave, ona kritikuje i posreduje izmeu drave i drutva. Habermas stalno revidira i unapreuje koncept javne sfere. U svom znaajnom we delu Bet e nfactsandnorms (Habermas, 1996) on pod javnom sferom podrazumeva ko u i a ij kustruk u u (sistemski izraz) ukorenjenu u svet ivota (Huserlov m nk c s t r
23
pojam) kroz konceptualno povezanu mre u (opet sistemska terminologija) civilnog drutva. On tvrdi da se javna sfera moe najbolje opisati kao mre a za komunicira nje informacija i gledita, pri emu su komunikacijski tokovi kroz proces filtrirani i sintetizovani tako da se sabiraju u sume te at kija noodvo e ih javnih mnjenja. m s s j n Habermas istie da javno mnjenje ne sme biti pomeano sa rezultatima anketa ono to moe biti sa o posle fokusirane i javne politike debate. m Sada vredi izneti nekoliko opaski na raun popularnosti i znaaja Habermasovog koncepta javne sfere. Pre svega, debata o Habermasovom konceptu je u samoj Nemakoj naunoj javnosti praktino okonana, paradigma kao da je iscrpljena i Habermas, prosto, vie nije u trendu. Ponovimo, zatim, da je adekvatan prevod rei ffentlichkeit zapravo pu lic ess (na engleskom) i jav ost (na srpskom). Sama b n n re ffentlichkeit inicijalno je koriena u Nemakoj od druge polovine XVIII veka i oznaavala je mesta na kojima je gra a i ado vojenpri tup dvorski protokoli, nm z l s religijske slube i akademska predavanja. Izraz pu licsphe e pojavio se prvi put u b r engleskom prevodu 1974. godine (u tekstu koji smo pominjali: Habermas, 1974), a Habermasovi prevodioci Sara i Frenk Lenoks (Sara i Frank Lennox) u fusnoti citiraju strunjaka za transkulturalni aspekt rei Pitera Hohendala (Peter Hohendahl), n d v d am koji kae da se novi termin uvodi da se jav ost ne bi identifikovala sa in i i u a ko eseudru uu. Habermasu je ovaj prevod (i nova dimenzija) oigledno prijao, jer j j se nikada nije osvrnuo na problem u prevoenju. Interesantno je, meutim, da se u Habermasovom razmatranju pojave javne sfere (Habermas, 1969) ona pr vo locira u engleskoj, potom u Francuskoj, pa tek onda u Nemakoj, dok iz az za promatranu r pojavu nastaje prvo u Nemakoj. Habermas ostavlja utisak na itaoca kao da je pr vi koji je napisao sveobuhvatnu istoriju i teoriju javne sfere, ali nije tako. Mnoge knjige su objavljene pre i posle njega. U jednoj nemakoj studiji o javnoj sferi1 objavljena je bibliografija tematskih radova o javnosti na preko 50 strana, a Habermas je pomenut na malom prostoru, pre svega kao istoriar javne sfere, autor normativnog pristupa i politiki analitiar. Ako je tako, zato je onda Habermas i njegov koncept javne sfere toliko komentarisan i tako popularan (van Nemake)? Pokuaemo da jednostavno odgovorimo na ovo pitanje. Pre svega, bitno je vreme kada se knjiga pojavila (1962). Samo tri godine ranije, Socijaldemokratska partija Nemake javno je odbacila marksistiku tradiciju i usvojila reformistiki program. Vien kao glasnogovornik nemake levice, Habermas je u pr vo vreme i tumaen kao neko ko konceptom javne sfere uvodi princip postepenih promena i odbacuje neizbenost revolucije. Zaista, njegova teorija praktino i nije teorija zahteva za politikom participacijom, nego zamena za tu
1 Videti: Hohendahl, Peter Uwe (ed) (2000). Of tlic ke t Geschic te eines kri ischen Be rifs. en h i h t g Stuttgart: J. B. Metzler.
24
participaciju (valja naglasiti da se njegov koncept deliberativne demokratije javlja kasnije). Da bismo nemaki princip konzervativne modernizacije mogli da sagledamo u pravom svetlu, treba osvetliti jaku tradiciju intelektualne debate bez velikih politikih konsekvenci koja i danas u Nemakoj ivi kroz posebne sekcije u dnevnoj i nedeljnoj tampi i koje se nazivaju fe le on (kod nas feljton oznaava publicistiku ui l t tampanu u nastavcima; izraz potie od francuske rei fe let mala strana). Kako ui l navodi Klajnstuber (2001), Jens Jesen, urednik feljtona u listu DieZet (vodeem i nemakom nedeljniku u kojem je Habermas najee objavljivao eseje i polemike tekstove), sam priznaje da su nemaki feljtoni me ta za uto i e, tolerisane od s pj politiara pre svega zato to su pisane apstraktnim jezikom, ime se pristup debati limitira svima osim intelektualnoj eliti. Habermasov uticaj na nemaku politiku i javnost baziran je pre svega na takvim tekstovima, na njegovoj linoj tradiciji velikih politikih debata. Habermas zaista nije tedeo nikoga. Dobar deo svoje slave on duguje javnim ili akademskim polemikama sa Hajdegerom, Poperom i Albertom, Gadamerom, Lumanom ili Liotarom. Osim toga, Habermas je umeo da se pridrui prestinoj instituciji (Institut za socijalna istraivanja u Frankfurtu) i sebe predstavi kao naslednika i kasnijeg predvodnika (i pored nesuglasica sa Horkhajmerom i Adornom, ak i u vezi sa samim habilitacionim radom Struk ur impro e a ajav esfe e), znao t n m n m n r je da identifikuje socijalni problem (otuenje, dominacija) i ponudi centralno reenje (komunikativna akcija), umeo je da sebe postavi kao u a aka i e javne sfere. v r pj luman, mas-mediji i javnost Nasuprot takvom Habermasu rasla je teorija Niklasa Lumana. Njihove pr ve naune razmirice ticale su se pojma vremena, sveta ivota, kontekstualne zavisnosti, nemakog idealizma, pojma smisla, paradoksa i konvergencije, a Habermas nikada nije dozvolio da knjiga polemika koju su tim povodom zajedniki objavili bude prevedena na engleski jezik. Habermas je sociologiju oduvek smatrao kritikom drutva (a nauku gotovo mo al om oba e om), dok je Luman tvrdio da je sociologija sa o ro a ra je r n v z m p m t n drutva. Luman je pisao da se sve moe napraviti bolje, ali da se treba prosto suzdravati od moralnih procena sve dok se ne vidi kako se nauno moe razmiljati o modernom kompleksnom drutvu. Habermas drutvo deli na svetsi te aisvet s m i o a, dok je Luman smatrao da je drutvo jedan sistem (svetsko drutvo) sa svov t jim podsistemima. Habermas je komunikativno delanje pripisivao pojedinanim ljudima i njihovom intersubjektivnom razumevanju, dok je Luman tvrdio da se drutveni sistemi sastoje od komunikacije. Habermasovo komuniciranje orijentisano je ka razumevanju i konsenzusu, a Lumanovo na razumevanje selekcija i razlika, na uporeivanje nesaglasnosti.
25
Luman smatra da u funkcionalno diferenciranom savremenom drutvu ne postoji nikakav osnovni, fundamentalni sistem. Nema hijerarhije i nema dominacije meu sistemima, ne postoji socijalni sistem koji sutinski karakterie drutvo. Ipak, sistemi se nejednako razvijaju, neki rastu, neki slabe i gube se. Razliiti sistemi su u razliitim vremenima razliitog znaaja u drutvu. Mas-medijski sistem je danas neto to bismo najbolje opisali kao novu zvezdu meu sistemima. Potie jo od pronalaska tamparske prese, a doivljava pravu eksploziju u drugoj polovini prolog veka. Mediji danas, rekao bi Luman, najbolje pokazuju relativnu besmislenost savremenog proizvoenja smisla. Poto je po Lumanu javnost valuta mas-medijski posredovane komunikacije, posvetiemo panju Lumanovim tezama o mas-medijima, uz pomo tumaenja Hans-Georga Melera (Moeller, 2006). Luman primeuje da tehnologija deli tvorce programa i publiku, ali ga to ne navodi (kao Hajdegera ili Bodrijara) da umanji autentinost ove komunikacije. On primeuje da to samo moe biti razlog da se mas-medijsko komuniciranje proglasi svo e r nim, moguim samo uz prisustvo odreene tehnologije. Takvo j vs komuniciranje ne trai spacijalni i temporalni kontakt i ne moe se kontrolisati u velikoj meri (prekidati, protivreiti, preutati). Mas-medijsko komuniciranje nije tehnoloki problem, jer se o kodovima, simbolima i funkcijama komunikacije ne moe nita saznati prouavanjem hardvera. Operacije tehnologije nisu operacije masovnog komuniciranja. Ako su mas-mediji izdiferencirani u autopojetiki sistem, onda taj sistem ima svoj kd. Bez operativne zatvorenosti nema autopojeze socijalnih sistema, a bez upotrebe koda sistem sebe ne moe da diferencira iz okoline. Luman bazini kod medijskog sistema vidi u distinkciji in or a i a / ni e in or a i a. Mas-mediji f m cj j f m cj promatraju okruenje i potom selektuju, odnosno konstruiu informacije. Oni su preokupirani selektivnom produkcijom informacija. Informacija je, prosto, sve ono to mas-mediji selektuju i tampaju ili emituju, neinformacija je ono to ostaje neobjavljeno. U pitanju su opte, generalne informacije za sve i svakoga. ak su i ogranienja ograniena (tano je, postoje filmovi samo za odrasle, ali to su filmovi za sve odrasle). Znamo da elementi autopoietikih sistema nisu ontoloki predodreeni (samo ih upotreba ini elementom). Tako je i izbor informacije ist konstrukcioni proces neto postaje informacija samo time to je selektovano i funkcionalizovano. Mas-medijski sistem permanentno pretvara informacije u neinformacije, kontingentno u redundantno. Sa svakom novom operacijom sistema, vrednost prestaje da bude vrednost (Luhmann, 2000). Ovu pojavu ne sreemo kod drugih sistema. U pravosuu, recimo, legalno ne postaje ilegalno im se proglasi legalnim. Mas-mediji funkcioniu brzo, bre nego drugi sistemi. Vreme je, po Lumanu, znak da se negde drugde neto drugo deava, a mas-mediji nas itekako ine to26
ga svesnima. Neki oblici anahronizama i ponavljanja potrebni su nauci, pravu ili obrazovanju. Medijima su suvini. Zato su mas-mediji brzi. im je komunicirana, informacija prestaje da bude informacija i mora da bude zamenjena novom. Sve novac i nova informacija dva su centralna motiva moderne socijalne dinamike , kae Luman (2000: 21). Niklas Luman nema dileme u vezi sa odnosom medija i naeg poimanja stvarnosti. Njegova knjiga Stvar ostma me i a poinje izriitim stavom da sve to znan s dj mo o naem drutvu ili o svetu u kojem ivimo znamo kroz mas-medije. I ono to je jo vanije za socijalnu orijentaciju svakog pojedinca mi kroz medije saznajemo ne samo ono to nam postaje znano, nego nama biva znano ono to je svi azna o. m n Drugim reima, mediji nam konstituiu svet koji delimo sa drugima. Bez medija ne moemo priati sa drugima o zajednikoj realnosti. Zahvaljujui medijima mi delimo isti svet. Da li mediji manipuliu svojom publikom? Luman kae da mi o medijima znamo dovoljno, pa stoga i nismo u mogunosti da im do kraja verujemo. Prema njima se odnosimo tako da sumnjamo u manipulaciju. Ipak, iz toga ne proizilazi ni jedna jedina znaajna posledica. Znanje koje smo dobili putem mas-medija skoro samovoljno se spaja u strukturu koja jaa. Moemo sve to znanje okvalifikovati kao potencijalno dubiozno, ali svejedno - moramo se osloniti na njega da bismo se povezali sa drugima. Zahvaljujui, dakle, injenici da nam mas-mediji nude ono to je svima znano, bez obzira na kvalitet ili istinitost tih informacija one svejedno postaju osnov za dalju komunikaciju (to ukljuuje i osporavanje) u drutvu. Javnost prosto prihvata mas-medijsku realnost kao nau zajedniku stvarnost. Nemamo drugu umesto nje. ivimo sa sumnjom u manipulaciju, ali ako poreknemo dananju stvarnost teko emo se povezati sa sutranjom stvarnou. Zato savremeni nemaki teoretiari javnosti i odnosa s javnou sve ree od medija zahtevaju istinitost, a sve ee adekvatnost i primerenost (Bentele, 2007). Luman se prema humanocentrinim kritikim primedbama mas-medijima odnosi kao prema racionalistikom romantizmu, tvrdei da manipulaciju mas-medija ne smemo svoditi iskljuivo na grupu ljudi koja ih vodi. To bi onda znailo da bi, kad bi se ta grupa uklonila i manipulacija zaustavila, odjednom isplivala jedna i jedina puna istina o Zalivskom ratu, na primer. Takva esencijalna stvarnost, realnost sama po sebi, jednostavno ne postoji i teko da e mediji na takav nain ikad biti osloboeni. Jednako je naivno verovati da bi, kada bi politika i ekonomija medije ostavile na miru, ovi odjednom progovorili istinu. To je isto toliko verovatno koliko i hipotetika situacija da bi politika, kad bi je mediji liili pritiska, odjednom organizovala argumentovanu raspravu u kampanji i slobodne i potene izbore, a ne spektakl za birae. Staroevropska je zabluda, misli Luman, da mediji nisu sistem nego su sainjeni od ljudi, pa ih je stoga lako promeniti, demokratizovati i usmeriti ka istini.
27
Mas-mediji ne reprezentuju, dakle, nikakvu ontoloku, objektivno dostupnu stvarnost. Kao autopoietiki kognitivni sistem, oni promatraju realnost i time je konstituiu. Nema apsolutno autentinog i jedinstvenog tumaenja dogaaja, svi promatrai imaju svoju perspektivu. Mediji konstruiu realnost za drutvo i javnost, ali ta realnost nije nita vie i nita manje stvarna od zbilje bilo kojeg drugog sistema (oveka, politike, ekonomije). Svet je u fenomenolokom smislu horizont. Konstrukcija stvarnosti uvek je i stvar ostkon truk i e. n s cj Osnovna funkcija mas-medijskog sistema u drutvu svakako je stabilizacija odnosa redundantnog i kontingentnog. Mediji nam nude ogranien izbor. Nepoznato pretvaraju u znano. ovekova je iskonska tenja da sebi objasni svet u kojem ivi. Sve to nam je nepoznato unosi nam neizvesnost i strah.
28
Druga funkcija medija je uticaj na socijalnu dinamiku, ubrzavanje vremena. Mas-mediji uvek dre drutvo na oprezu, pripremaju ga na iznenaenja. Stalno konfrontiraju drutvo s novim problemima, stalno proizvode nove iritacije. Medije esto optuuju da uznemiravaju javnost. Medijima je to funkcija. Drugi drutveni sistemi ne mogu tako jednostavno da zanemare medijsku proizvodnju informacija i vremena. Moraju da reaguju. Zato je svaka druga politika kampanja voena pod sloganom tipa Vreme je za promene, a ekonomija svake godine iznova medijima uplauje visoke sume za promotivne kampanje proizvoda. Mediji snabdevaju drutvo optedostupnom memorijom, koja nema formu ostave za informacije nego stalnooperativne proizvodnje stvarnosti (Moeller, 2006). Svaki sistem proizvodi svou stvar ost, a mas-mediji svim tim stvarnostij n
29
ma obezbeuju zajedniko zalee. Trea, moda najvanija funkcija mas-medija je upravo to: stvaranje specifine forme stvarnosti, polazne take za svaku drugu sistemsku stvarnost. To je neka vrsta deljene, moda bi se moglo rei naj a jeza m n jed i estvar o ti. n k n s Stiemo opet do Habermasa, jer Luman izriito kae da naa stvarnost nije nikakva deljena stvarnost, ona nije bazirana na konsenzusu ili bilo kakvom dogovoru meu graanima. Da je tako, mas-mediji bi bili destabilizujui faktor. Oni nam, naprotiv, uvek nude ogranieni izbor varijacija i fleksibilnost (i jelen i lav, i DS i SNS). Zato normativni zahtev medijima nikako ne moe biti konsenzus. Suptilni odnos razliitosti i redundancije neophodan je uslov da drutvo izbegne rizik ko mu i i a i e. Sloboda izbora mora da postoji, inae ne bismo tolerisali, ne bismo nfk cj trpeli, ne bismo bili u stanju da delimo minimum zajednike stvarnosti. Kad god su mediji bili iskljuivi u konstrukciji jedne i jedine stvarnosti ta stvarnost se raspala. Logino pitanje posle gledanja tv-dnevnika u Miloevievo doba glasilo je upravo: Ukomsve uonii e? t v ta je proizvod mas-medija? javnost i javno mnjenje Niklas Luman je rano kritikovao Habermasovo vienje javne sfere, jo u vreme njihovih pr vih polemika, pre 40 godina. Gde god je Habermas insistirao na tome da se mora iznai neka nova kolektivna socijalna funkcija za javno mnjenje, Luman je to video kao nemogue reenje za drutvo koje je partikularizovano u specijalizovane sub-sisteme. Luman je smatrao da u uslovima postindustrijskog drutva sveinkluzivni proces komuniciranja moe da se desi samo u posebnim i izuzetnim sluajevima, pa se javna sfera vie ne moe odlikovati svojom sveobuhvatnou, racionalnou i konsenzualnou, nego iskljuivo pokretanjem pravih te a za politiko komuniciranje, svojom podesnou da se bude struk u a kom t r munikacionog procesa. Drugim reima, po Lumanu je vano usredsrediti se na same sisteme, jer javna sfera nie uvek okosi te a i prati teme i probleme koji se s m iznova raaju. Javna sfera je sve vie zavisna od autoriteta institucionalizovanih u okviru samih sistema partija, birokratije, interesnih grupa. Luman odbacuje javnu sferu kao koek iv isu jekt, ak i sam poloaj pojedinca u javnoj sferi. On l t n b tvrdi da prosto vie nije verodostojno misliti da individua, kroz sopstvenu samorefleksivnost, moe pronai neto zajedniko za celo oveanstvo, da moe postii konsenzus ili ak istinu. Lumanova kritika uticala je na Habermasa, ba kao to je i znaaj komuniciranja kod Habermasa pomogao Lumanu da svoje socijalne sisteme uzdigne upravo na komunikaciji. Javnost je, po Lumanu, medij mas-medija. Nekonsenzualni karakter mas-medijske stvarnosti definitivno upuuje na injenicu da javno mnjenje nije neto to za ed i iose a uidee razni ljudi. To je pre skup nesaglasnih i bezlinih procena j n k j l
30
i opredeljenja. Javnost je u isto vreme i za i pro iv, samo u razliitim procentima. t Javno mnjenje se menja dnevno. Kao i svaki sistem, i mas-medijski sistem je uglavnom preokupiran sopstvenom autopojezom i povezivanjem svojih operacija s novim operacijama. Tu je mesto javnosti, ona je vrlo efikasna i nikad se ne umara (Moeller, 2006) uvek se moete povezati s njome (to ljudi svakodnevno i ine: videti Noelle-Neumann, 1974). Javno mnjenje se uvek menja, ono se moe istraivati svakog dana. ak i kad se ne menja i to je informacija! Jueranje javno mnjenje je osnov za dananje, tvrdi Luman. Rezultat prethodne je uvek osnov za buduu komunikaciju. Javno mnjenje u odnosu prema novoj politikoj odluci, prema etvrtom nastavku filma Umri muki... uvek je novo javno mnjenje. Javno mnjenje nije suma pojedinanih sadraja pojedinanih svesti (a i kako bi se to moglo izraunati?), nego ko u i a iv ipro z odmasme m nk t n i v di a. j Danas javno mnjenje nikako nije stavumo i, kao to je to bivalo u XVII ved ku, niti je me ijra i al ogpro ve e ja, kao to je XVIII vek konstruisao. Javno d c on n s n mnjenje u XXI veku je medij samoopisivanja i opteg opisivanja modernog kompleksnog drutva. Luman kae da je javno mnjenje Sve iduhdru tva, komunikat tivna dostupnost rezultata komuniciranja. Nazivajui javnost i javno mnjenje Svetim duhom, Luman zapravo blago cinino naglaava njegov funkcionalni znaaj. Javno mnjenje, naime, nema mnogo veze s ljudskom racionalnou, to je komunikativni medij koji postaje mogu razvojem mas-medija u autopojetiki globalni sistem. S proizvodnjom drutvene memorije nastaje potreba i za valutom kojom e se ona izraavati i razmenjivati meu razliitim sistemima. Ona mora stei nekakav oblik i formu. Kao to je ekonomiji potreban novac (da prevede razliito u slino), tako i opta stvarnost zahteva medij da bi se izrazila - javnost. Javno mnjenje je autodeskripcija drutva. Ono se menja s novim vestima, transformie sebe u venu spiralu. zakljuak Lumanova paradigma veoma je znaajna: ukoliko je komunikologija valjano promisli, lake e sebe diferencirati od sociologije, jednostavnije zauzeti mesto opser vacije treeg stepena i bolje sagledavati javno komuniciranje i procese konstituisanja znaenja, objanjenja i smisla (reju, razumevanja) u drutvu. Da li je mogue posluati Lumana, a istovremeno ne zanemariti utopijske principe Habermasa? Moda je stvarno mogue definisati novu, kritiko-sistemsku teoriju? Moda, ukoliko nam neko odgovori na pitanje s kog mesta e kritiki
31
promatrati drutvo i kakav e mu cilj una red zadati da bi mogao da ga kritikuje. p Sa druge strane, uvereni smo da Lumanov koncept interakcije kao temporalnog sistema nema mnogo smisla (jer je zasnovan na kodu percepcije, a ne komunikacije i smisla), pa bi valjalo reafirmisati Habermasov pojam mree komuniciranja u svetu ivota (to zbilja moe biti komplementarno sa Lumanovom sistemskom teorijom). Nova teorija o komuniciranju u drutvu trebalo bi da raskine sa zabludama tipa da se drutvo sastoji od konkretnih pojedinaca i relacija meu ljudima, da je drutvo konstituisano konsenzusom meu ljudima, slaganjem miljenja i komplementarnou ciljeva, da su drutva regionalno i teritorijalno ograniena ili da se drutvo moe promatrati spolja kao grupa ljudi na odreenom prostoru. Lumanov koncept javnosti ubedljiviji je od Habermasovog isto onoliko koliko je i Lumanova diskurzivno-analitika strategija ozbiljnija i utemeljenija od normativistikog teorijskog pristupa. Javnost je, dakle, danas konstrukt, struktura i valuta javnog masmedijski posredovanog komuniciranja.
literatura
1. Aronson, elliot; Wilson, Timothy D. i Akert, Robin M.: So i al a psi oo i a, Zagreb, cj n h l gj Mate, 2005. 2. Bentele, Ginter: Odnosi s javnou: Rekonstruktivni pristup, CM, 2007, 2 (2): 523. 3. Fraser, N.: Rethinking the Public Sphere: A contribution to the critique of Actually existing Democracy, So ialText, 1990, 25/26: 5680. c 4. Habermas, Jirgen: Jav omnje je. Beograd, Kultura, 1969. n n 5. Habermas, Jrgen: The public sphere: An encyclopedia article (1964), NewGer anCri m ti ue, 3 (autumn 1974): 4955. q 6. Habermas, Jrgen: Bet e nfactsandnorms, cambridge, Polity Press, 1996. w e 7. Habermas, Jrgen: Political communication in media society: Does democracy still enjoy m an epistemic dimension? The impact of normative theory on empirical research, Com u ni a onthe ry, 2006, 16 (4): 411426. c t o 8. Klajn, Ivan i ipka, Milan: Vei ire ikstra ihre iiiz a a, Novi Sad, Prometej, 2006. lk n n r z 9. Kleinstber, Hans: Habermas and the public sphere: From a German to a european perb spective, ThePu lic, 2001, 8 (1): 95108. 10. Labudovi, Boris: Pojam komunikacije u optoj teoriji drutvenih sistema Niklasa Lumana, CM, 2007, 2 (2): 2344. 11. Labudovi, Boris: Niklas Luman kao komunikolog: masmediji i javnost u optoj teoriji drutvenih sistema, CM, 2007, 2(4): 89-110.
32
12. Lalevi, M. S.: Si o i iisrod ere isrp ko r at ko aje i a, Beograd, Leksikografski zan nm n s h v s g zk vod Sveznanje, 1974. 13. Luhmann, Niklas: Autopoiesis: What is communication?, Com u i a ionThe ry, 1992, m nc t o 2 (3): 251259. 14. Luhmann, Niklas: There ityofthemassme ia, cambridge, Polity Press, 2000. al d 15. , : : , , , 2001 a. 16. Luhmann, Niklas (2001b). Zna ostdru tva. Zagreb: Politika kultura. n 17. Meinhof, Urlike Hanna: Audiences and publics: comparing semantic fields across different languages, Audi n esandpu lics:Whencul u alen a e entmat ersforthepu lic e c b t r g g m t b sphe e. edited by Sonia Livingstone, Bristol, Intelect Press, 2005. r 18. Milivojevi, Snjeana: Javnost i ideoloki efekti medija, Re, 2001, 64 (10): 151-213. 19. Moeller, Hans-Georg: Luh annex la ed:Fromso lstosystems, chicago and La Salle, m p in u Open court, 2006. 20. Murphy, Thomas F.: Public sphere, Newdic i aryofthehi toryofide s. editor in chief t on s a Maryanne cline Horowitz. Farmington Hills, Thompson Gale, 2005. 21. Noelle-Neumann, elisabeth: The spiral of silence: A theory of public opinion, Jo r alof un Com u i a ion, spring 1974. m nc t 22. Rejk, Ben i edkok, Kristina: Vred o ti, sta o i i pro e a po a a ja, Beograd, Nolit, n s v v m n n n 1978. 23. Thompson, J.: The Theory of Public Sphere: A critical Apraisal, PoityRe erinCul u l ad t o ralThe ry, cambridge, Polity Press, 1974: 9199. 24. Trebjeanin, arko: Re ikpsi oo i e, Tree pregledano izdanje, Beograd, Stubovi kultun h l gj re, 2004.
habermas or luhmann: public as a measure of communication

s um ma r y :
The paper sheds some light on the way Niklas Luhmann (18271998) theoretically approaches mass media and public and compares his key observations with the paradigm of Jrgen Habermas.
Niklas Luhmann / Jrgen Habermas / public / mass media / system / communication

k ey w o r d s :
33
udc 341.234:316.774(497.113)
majda adlei, novi sad
unapreenje kvaliteta ambijenta interkulturalne komunikacije

(pogled sa strane)
Rad se bavi problemom nedovoljno kvalitetne interkulturalne komunikacije etnikih grupa, pre svega u Vojvodini. Paralelno sa uoava njem problema odnosno oblasti u kojima se oni pojavljuju (obrazovanje, istorija, svakodnevni ivot, kultura) ukazuje se na genezu nastanka (uzrok) ali i potencijalne mogunosti njihovog prevazilaenja. Time je ovaj rad dobio karakter logikog okvira projektnog zadatka koji je jedno od potenci jalnih reenja ovakvih problema. Sagledavanjem problema i oznaavanjem nekoliko specifinih ciljeva stvaraju se uslovi za definisanje aktivnosti iji rezultat vodi optem cilju koji je sadran u naslovu. Iako se rad bavi proble mom interkulturalne pokretljivosti jedne etnike grupe Slovaci u Vojvodi ni, primenjiv je globalno jer se pozicionira upravo na osnovnim vrednostima i namenjen je svim kategorijama stanovnitva. Otvorene mogunosti zajed nikog ivota za sve bie jedina potvrda da je cilj ostvaren.
ap s t r a k t : k lj u n e r e i :
interkulturalna komunikacija, Slovaci, projektni zadatak
uvod Polazno stanovite obuhvata injenice da je Vojvodina multietniki region. Poslednjih dvadesetak godina nametnuta ideja multikulturalnosti dominirala je kao pasivni princip izraavanja te multietninosti koju je pratio vrlo nekritian odnos svih etnikih grupa prema sopstvenoj istoriji, obrazovanju i kulturi, bez obzira na brojnost stanovnitva. Delimini uzrok jo uvek prisutne etnike distanciranosti je nastanak nove drave u kojoj sve, negativno i pozitivno, to vezujemo za narode unutar nje u stvari prenosimo iz odnosa prema novostvorenim dravama u regionu (Mi iidr.,2003). Prisutna je i specifina situacija sa etnikim grupama koje neh
34
maju pograninu komunikaciju sa svojom matinom zemljom te se njihova kultura posmatra kroz prizmu prostornog diskontinuiteta, to je upravo sluaj sa Slovacima u Vojvodini. Obino je matina drava ta koja se trudi da to efikasnije zatiti pripadnike svog naroda u drugoj dravi ime utie na etnike odnose. Republika Slovaka je kroz vreme pokazivala pozitivan uticaj stimuliui razvoj i integracije Slovaka u Vojvodini. Moe se rei da je Republika Slovaka u okviru evropske Unije imala zadatak da nas kao dravu pripremi za evropske integracije. edukacijama, projektima i donacijama, stvoreni su zavidni rezultati u smislu popravljanja optih uslova ivota Slovaka u Vojvodini, a samim tim i svih koji sa njima dele prostor. Promovisanje principa multikulturalnosti kojim se samo opisuje injenica o postojanju mnogobrojnih kultura na nekom prostoru potisnulo je potrebu za dinaminim procesom interkulturalne razmene. Time su te mnogobrojne kulture stvorile zatvoren sistem samodovoljnosti, vrlo osmiljenog pojavnog oblika sa jedinim ciljem - dopadanja drugima (i sebi). Vrlo esto se pojmovi multikulturalnosti i interkulturalnosti izjednaavaju iako se radi o potpuno suprotnim principima pasivnom i aktivnom. Multikulturalnost oznaava postojanje vie kultura na jednom prostoru, dok interkulturalnost insistira na odnosu meu tim kulturama i neophodnosti meusobne interakcije (Go o i,2009). Na primeru naih kultura svedoci v smo injenice da multikulturalnost ne uslovljava princip interkulturalnosti. Jasno je da aktivni princip treba razvijati pre svega uoavanjem problema koji se javljaju u odnosima izmeu nosilaca razliitih kultura, njihovo prihvatanje i potovanje. I u tom odnosu potrebno je imati to aktivniji pristup u smislu da se komunikacija ne odnosi na sluajno meanje kultura, niti zamenu jednog oblika miljenja drugim, nego mogunost uporeivanja razliitih miljenja, ideja i kultura na jednom prostoru. Interakcija kultura podstie na razmiljanje o uoenim razlikama, o borbi protiv predrasuda i stereotipa, o mirnom zajednikom ivotu naroda, pojedinaca ili grupa razliitog porekla, kao i o jednakim mogunostima u obrazovanju i zapoljavanju. Interkulturalnost koja bi se odredila samo kao podravanje ili potovanje razliitog, ne bi dala znaajnije rezultate ukoliko ne bi pronala uslove za razvoj ovih razliitosti. Biti interkulturalno kompetentan, znai biti sposoban za razumevanje i prihvatanje drugih kultura, sa kritikom sveu o sopstvenom kulturnom identitetu (u i,2008). Istovremeno, kad je kod nas nametnuta i promovisana ideja pasivnog r principa multukulturalnosti (a nekada nije bilo tako) u evropi je interkulturalni dijalog postao veoma vana tema. evropska komisija je 2008. godinu proglasila za cs godinu interkulturalnog dijaloga (De i ion No. 1983/2006/EC). Vlada Republike Srbije je 2009. godine ratifikovala dokument Konvencije o zatiti i unapreenju raznolikosti kulturnog izraza (UNeScO). ta sve posmatramo pod pojmom kulture? U UNeScO-vim dokumentima i Stratekim dokumentima evropske unije nailazimo na definisanje kulture kao
35
ukupnog skupa znakova kojima lanovi datog drutva prepoznaju jedni druge i koji ih razlikuju od ljudi koji ne pripadaju tom drutvu1. Kultura se odreuje i kao skup distinktivnih duhovnih, materijalnih, intelektualnih i emocionalnih obrazaca nekog drutva ili grupe ljudi zajedno s njihovom umetnou, knjievnou, ivotnim stilovima, nainima zajednikog ivota, sistemima vrednosti, tradicijom i verovanjem2. Sa nivoa socijalne kohezije, moe se rei da se kultura nalazi u centru individualnog i drutvenog identiteta i da predstavlja glavnu komponentu u razumevanju identiteta grupa3. Samo onaj ko je jasno i objektivno odreen u sopstvenoj kulturi nema strah od razliitosti i zauzima pozitivan stav prema interkulturnoj komunikaciji. Sposobnost reagovanja na elemente druge kulture nije data roenjem nego se stie kao znanje i vetina i u tome je dodatni izazov (Kr ta o i, s n v 2009). Interkulturalna komunikacija samim tim, ne podrazumeva dijalog nego su akteri ti koji svojim znanjem i kroz vebu dolaze do interkulturalne kompetentnosti i sposobnosti stupanja u dijalog. Svest o znaenju sopstvene kulture dozvoljava prepoznavanje razliitosti i jaa sposobnost efikasne percepcije stvarnosti, prihvatanja sebe, a samim tim i drugih (Mi iidr.,2003). Biti svestan svog sopstvenog h kulturnog identiteta znai i prihvatiti spontanost, mogunost zapaanja problema, sposobnost odvajanja od same kulture i okruenja, a time i mogunost interkulturalizacije. Dijalog izmeu kultura je pre svega dijalog ljudskih bia. Jo jedan preduslov uspenog dijaloga je odsustvo predrasuda, stereotipa i pretpostavki. cilj interkulturalnog dijaloga je stvaranje odrivog naina zajednikog ivota u kvalitetnom ambijentu multikulturnog drutva. Interkulturalno vaspitanje sadri dve kljune dimenzije: uvaavanje razliitosti i potovanje ljudskih prava i proces je koji od svakog pojedinca zahteva da poznaje sopstvenu kulturu da bi bio sposoban da razume kulture drugih. metod rada Stvaranje ambijenta za kvalitetnu interkulturalnu komunikaciju nezamislivo je bez direktnog, verbalnog dijaloga iji je sintetizovani rezultat odgovor na zadati korpus problema. Teme su unapred osmiljene ali su pitanja praktino rezultat toka razgovora. Svrha ovakvog razgovora je dolaenje do to individualnijih odgovora kojima percipiramo kompleksnost problema ali istovremeno otkrivamo i mogua reenja. Ovaj deo zadatka spada meu nejdelikatnije jer je u dugom nizu godina o temama koje objedinjuje princip multikulturalnosti izgraen kolektivni stav o
1 UNeScO (1992): International conference on education, 43rd Session, The contribution of education to cultural Development, p. 5, 10. 2 UNeScO Universal Declaration on cultural Diversity, 2001. 3 UNeScO Guidelines on Intercultural education, education Sector UNeScO (eD-2006/WS/59) cLD 29366, Paris.
36
tome. Velika prepreka prevazilaenju pasivnog i zatvorenog principa multikulturalnosti je upravo nepostojanje individualnog odnosa prema problemu. Jednako je vaan background osoba koje uestvuju u dijalogu jer se time formiraju sadraj tema i kvalitet odgovora. Sastavljanje tima ispitivaa je ve time proces interkulturne komunikacije. Kao primer mogueg modela intervjua navodim razgovor koji sam vodila sa Miroslavom Blai, organizatorkom u Slovakom Vojvoanskom pozoritu u Bakom Petrovcu. Za sagovornika sam je izabrala zbog njene poslovne pozicije i prilike da kontaktira sa razliitim kategorijama stanovnitva te ima uvid u njihov odnos prema sopstvenoj kulturi i ire. Miroslava je roena iz meovitog braka Slovakinje i Srbina, to je znaajno uticalo na formiranje njenih stavova. Moe se rei da su meoviti brakovi u Vojvodini (i ne samo tu) dobar primer interkulturalne komunikacije i pravi model zajednikog ivota uz neophodnost poznavanja i potovanja onog drugog. Studirala je etnologiju. Izuzetno je naglasila bitnom injenicu da su svi odgovori koje daje njen lini stav. Postavljana pitanja predstavljaju moj lini odnos prema problemu: takoe sam roena u meovitom braku, Srpkinje i Slovenca, zaposlena sam u Optinskoj upravi Baki Petrovac. M.A: Na poetku razgovora bih elela da razjasnim sopstvenu zapitanost o oseaju koji nosi injenica da pripada grupi ljudi koja je drutveno deklarisana kao nacionalna manjina. Da li to moe oveku da smeta? M.B: Ja se ne oseam kao manjina i nemam neprijatnosti, ni line, intimne niti drutveno sagledive. Ali primeujem potrebu nekih sunarodnika da se potvrde kao jednako dobri u odnosu na veinsko stanovnitvo. To je moda problem line nesigurnosti i nema veze za etnikom pripadnou. Ali gledano sa strane ostavlja takav utisak. To ide prosto iz nedovoljnog meusobnog poznavanja i neobjektivnog odnosa prema sopstvenom entitetu. Ve jako dugo mi ne ivimo jedni sa drugima nego vodimo neke paralelne ivote i samo smo jedni pored drugih. Ako ne bismo uli duboko u objanjavanje potrebe za zajednikim ivotom, jednostavno u rei, nije korisno. Pri tome, znatno drugaije je bilo ranije. Seam se bakine prie o tome kako je uila dedu, koji je kao Slovak iz Gloana (koji je ranije bio isto slovako selo) doao da ivi u Kulpin (u kojem ive Srbi i Slovaci). Deda je uio da zbog komija Srba ne ide na njivu na dan njihove krsne slave ili u velike pravoslavne praznike... da ih ne uvredi. On je praktino sticao interkulturalnu kompetentnost. Ljudi su bili obazriviji i paljiviji jedni prema drugima, toga danas vie nema. M.A: To meusobno udaljavanje nije tipino samo za Slovake u odnosu na druge, to se primeuje i kod ostalih. ta je u tom optem problemu zatvaranja u male, sopstvene okvire uzrok a ta posledica?
37
M.B: To je sloen proces povezanih, uzrono-posledinih deavanja koja su opte poznata da bih ja neto novo o tome rekla ali je jasno sledee: u malim sredinama, generalno ljudi su se pred nadolazeim nacionalizmom zatvarali i nastojali da sami sebi budu dovoljni. I to je vie bio odbrambeni mehanizam i reakcija u glavama nego stvarno, a posebno je izraeno u sredinama gde ive tzv. nacionalne manjine. M.A: U tom sluaju bismo oekivali da se, primera radi, Slovaci iz Bakog Petrovca okreu Slovacima iz nekog drugog dela Vojvodine u tom nekom razumevanju i prepoznavanju. Suprotno od toga mi imamo jasno razdvojena tzv. slovaka ostrva odnosno grupacije Slovaka i to ak u nekom animozitetu? M.B: To jeste, zaista, zanimljiv fenomen. Mi tu zapravo nemamo komunikaciju dovoljnog kvaliteta u samoj naoj kulturi (u sociolokom smislu), to nas primorava da uinimo dodatni napor pre bilo kakvog interkulturalnog dijaloga sa ostalima. Velik problem Slovaka je stalno vraanje u prolost i njeno glorifikovanje. I praktino stvaramo manjine u manjini. Identiteti se grade na traenju meusobnih razlika od kojih se onda stvaraju mitovi i gradi neki vid autentinosti. Veze treba graditi na istom i u prepoznavanju, spontano a ne stvarati bajku. I to je upravo kljuni problem da celu priu o prolosti treba kritiki ispriati i objasniti koliko je u stvari identitet koji su izgradili autentian ili nije. Podlogu za takvu priu, bajkovitu, izgradio je romantizam kojem su se okrenuli jer je prosto tako bilo lake i dopadljivije. I tu ideju su sledili svi narodi ovde. Treba napraviti reviziju prie o prolosti ali te bajke ne treba izostaviti nego im dati meru vrednosti. Na alost, iz ove oblasti nema dovoljno ozbiljnih i kvalitetnih naunih istraivanja i radova, vie su to pokuaji ljudi koji imaju dobru volju. A to svakako nije dovoljno. M.A: S obzirom na istorijski trenutak, okolnosti i uslovi dolaska Slovaka se teko mogu smatrati iskljuivo njihovim izborom. U stvari je sasvim suprotno. Ali kakav je danas njihov izbor? Ako se osvrnemo samo na medijske i turistike sadraje da li su muzika, igra, arenilo nonji i hrana ono po emu ele da ih prepoznaju? Da li su ovi sadraji autentini? M. Blai je autor i koautor nekoliko izlobi (Izlobe o oglavljima i tradicionalnim frizurama u prolosti Slovaka u Vojvodini, deje odee u prolosti Slovaka u Vojvodini, Obredima prelaza Slovaka u Vojvodini) i objasnila je ukratko i tu transformaciju nonje: Ve prilikom naseljavanja poelo je kreiranje novog izgleda nonje koji je imao vidljive elemente mnogih uticaja i ovo to se danas smatra vojvoanskom slovakom nonjom razlikuje se od nonje u matinoj zemlji. Razlike su vidljive iako su sauvani neki elementi nonje koji su vrlo stari... jo iz vremena starih Slovena ali ima i elemenata koji su svojstveni slovakoj vojvoanskoj nonji zbog uticaja drugih naroda... pre svega Nemaca, Srba i
38
Maara. Posebno je znaajno naglasiti razlike meu nonjama Slovaka u Vojvodini. Zapravo se na njima jako dobro vidi uticaj tog zajednikog ivota koji usvaja elemente iz druge kulture, unosi u sadraj svoje i daje kao rezultat neto krajnje novo i samim tim autentino. To je takoe interkulturalnost. ak i prostorna razdvojenost od matine zemlje ostavila je mogunost svojevrsnog infiltriranja uticaja drugih naroda koji su tuda prolazili i tu iveli. Otvorenost za druge, to je u stvari ono to nam sad nedostaje. Za razliku od nonje koja se nadgradnjom menjala jezik je ostao potpuno arhaian i konzerviran i Slovaci iz Slovake odnose se prema njemu kao prema jeziku svojih baka i deka. Sve se ovo odnosi na male, ruralne sredine. U gradovima je stapanje sa ostalim stanovnitvom bilo mnogo bre i intenzivnije. To se ne moe smatrati interkulturalnom komunikacijom jer mnogi vie niti govore maternji jezik niti ak mlae generacije znaju da su Slovaci. Ljudi definitivno treba da shvate zatvaranje u sopstveni okvir kao kontraproduktivno, uenje iskljuivo jezika manjine kao ograniavajue. Pritom, ni to nije zavidnog kvaliteta. Primera radi, deca u poslednje vreme bolje govore slovaki, ali ne zbog neke reforme uenja jezika u koli, zbog gledanja programa televizijskih kanala iz Slovake. Naravno, to je polovino znanje, ne znaju pravopis, gledanje tv programa ih odvlai od itanja knjiga... M.A: Kojim putem sada treba ii? M.B: Meni generalno smeta pria o nekavoj bajkovitoj Vojvodini... kako je lepa jer nas tu ima raznih i toleriemo se ve godinama... ali realno nekako malo je onih koji stvarno ive u takvoj Vojvodini... mislim o Vojvodini u kojoj nema predrasuda o drugome kao opasnom ili manje vrednom... Uostalom, mi ne treba da se toleriemo ili trpimo nego da se poznajemo i potujemo. Na kraju krajeva svi smo mi pre svega ljudi... Najpre se kod ljudi mora stvoriti interesovanje otvaranjem prema drugima. Nema dobrih ili loih naroda. Objasniti da otvaranjem prema Maarima, Rumunima, Srbima, Hrvatima... nismo nita manje lojalni svom identitetu nego da ga obogaujemo. Uiti decu a preko njih i roditelje komunikaciji, najpre unutar kulture a zatim sa drugim kulturama. Slovaci svoj problem moraju sami da ree. Onim trenutkom kad shvate da je sutinski interes poznavanja i kvalitetne komunikacije sa drugima otvaranje novih ansi krenuli smo u stvaranje boljeg ambijenta za interkulturalnu razmenu. Na kraju razgovora Miroslava Blai je dala svoju definiciju interkulturalnosti: meusobno potovanje koje dolazi iz poznavanja drugog, koliko god je drugaiji od tebe, i spremnost na zajedniki ivot sa njim.
39
rezultati Planiranje i voenje ovakvih razgovora i analiza, povereno strunim timovima, su osnovna aktivnost koju bismo ak mogli smatrati preduslovom ovakvog projektnog zadatka pre nego to otponemo bilo kakve aktivnosti. Iz itavog ukupnog korpusa odgovora izdvojie se nekoliko dominantnih problema. Na osnovu njih planiraju se dalje aktivnosti i oekivani rezultati. Analizom ovog razgovora moe se zakljuiti sledee: kod Slovaka u Vojvodini izraen je nedostatak kritikog odnosa prema istoriji i nedovoljno je istraivanja istorije Slovaka, neadekvatna je forma obrazovanja i uenja jezika i kulture, prisutna multikulturalnost kao pasivni princip upoznavanja - bez sutinske razmene informacija i komunikacije, predstavljanje i komunikacija s drugima u ogranienim sadrajima, neobjektivno predstavljanje drugima, zatvorenost. S obzirom da je ovde re uglavnom o sistemskim problemima veliku odgovornost ima drava. Tako, na primer, nedovoljni su i ak neadekvatni konkursi kojima se podstiu projekti sa naglaskom da su namenjeni nacionalnim manjinama a da se pritom ne stimulie upravo interkulturalna razmena. Ideja ovog rada je inicijacija istraivanja kroz otvoreni direktni dijalog sa pojedincem. Kritini broj ispitanika, razliitih intelektualnih, socijalnih i starosnih kategorija, rezultirae dovoljno slojevitim sadrajem odgovora na osnovu ega se mogu definisati problemi. Razradom tog svojevrsnog background problema izdvojie se aktivnosti koje bi dovele do osveivanja kulturnih razlika, prepoznavanja razlika u komunikaciji, stvaranja kolskih mrea za interkulturalni razvoj, otvaranja multimedijalnih centara za mlade, stvaranja boljih poslovnih ansi izlaskom iz okvira sopstvene sredine i kulture itd. Veim rasponom odgovora i mogunosti za aktivnosti stvara se i vie specifinih ciljeva. zakljuak Kvalitetan ambijent interkulturalne komunikacije nije nedostian. Vojvodina zapravo jeste tvorevina interkulturalne razmene, osetljivosti i kompetencija koje su politikom idejom drave u prethodnom periodu potpuno potisnute pred populizmom multukulturalnosti. Stalna previranja i promene stvorile su nestabilnu situaciju u kojoj je razliitost naroda i kultura imala dvostruku ulogu i spajanja i razdvajanja. Programima i sistemskim odlukama drava moe ohrabriti i stimulisati ljude na interkulturalnu razmenu ali veliku odgovornost imaju sami narodi. Stvaranje kvalitetnog ambijenta interkulturalne komunikacije mora omoguiti ne samo njeno sprovoenje nego i odrivost novonastalih odnosa.
40
literatura
1. uri, Jelena: Identitet i interkulturalnost Srbija kao mesto proimanja Balkana i Srednje evrope, Fio o i aidru tvo,Beograd 2008, br. 3: 217-231. l z fj 2. Goovi, Rada: Ne prelazi ulicu bez traga ka interkulturalnosti,In er ul u al oobra o a je, t k t r n z v n Beograd, Grupa 484, 2009: 9-19. 3. Krstanovi, Sneana, Ne prelazi ulicu bez traga ka interkulturalnosti,In er ul u al ostikul t k t r n tur apoi i a,Beograd, Grupa 484, 2009: 35-43. n ltk 4. Mihi, Vladimir i dr, Poznajem, prihvatam, potujem istraivanje etnike distance kod dece i njihovih roditelja, Psi oo i a,Beograd 2003, br. 36(2): 167-182. h l gj
improving the quality of environment for intercultural communication (a side view)

The paper addresses the issue of insufficient quality of intercultural communication between ethnic groups, primarily in Vojvodina. Together with iden tifying the issues, i.e. the areas in which they appear (education, history, daily life, culture), their genesis (the cause) is indicated, as well as the potential means of overcoming them. Ergo, this paper then has the characteristics of the logical frame work of a term of reference, which is one of the potential solutions for these types of issues. The observation of these problems and the setting of a certain number of specific goals give grounds for defining the activities which are to result in the achieving of the overall objective stated in the title. Although the paper targets the intercultural movement of a single ethnic group Slovaks in Vojvodina, it is globally applicable as it positions itself on the very essential values and is intended for all categories of the population. Open possibilities of coexistence for all will be the only confirmation that this goal has been achieved.
s um ma r y : k ey w o r d s :
intercultural communication, Slovaks, term of reference
41
udc 316.722:37
dragan kokovi, novi sad
multikulturno ili interkulturno obrazovanje

ap s t r a k t :
Poslednjih godina razvila se velika rasprava o multikulturalizmu kao naelu da u svakom drutvu istovremeno postoje razne kulturne grupe naspram kojih ni jedan kulturni oblik nema legitimnost da se uspostavi kao dominantna kultura. Odatle nunost utvrivanja pravila suivota tih grupa na osnovu apsolutne jednakosti i uzajamnog priznavanja. Usled iroke i vrlo duge upotrebe u smislu kulturnih raznolikosti, multikulturalizam je postao sastavni deo mnogih kulturnih i obrazovnih politika, ali ujedno i sredstvo njihove provere i ocene u potovanju osnovnih demokratskih prava na raz liitost i njeno izraavanje. Multikulturalizam nije osnovni problem teorije kulture, nego je u funkciji reavanja praktinih problema odreene kulturne i obrazovne politike.
k lj u n e r e i :
multikulturalizam, interkulturalizam, kulturna politika, obrazovna politika, obrazovanje
Pod multikulturalizmom se obino podrazumeva obik kul ur e poi i e, kon l t n ltk ceptdru tva(mul i ul ur odru tvo)uko emrav o rav oko g i ti avi ekul u a, tk t n j n p n e zs r t r a pod interkulturalizmom kul ur apoi i ako ajeusme e apre ain er ul ur om t n ltk j rn m t k t n dru tvu,uko emsevi ekul u anaa iufa idi ao aitra a jazano omkul ur om j t r l z z j l g g n v t n sin e om. tz Poslednjih godina razvila se velika rasprava o multikulturalizmu kao naelu da u svakom drutvu istovremeno postoje razne kulturne grupe naspram kojih ni jedan kulturni oblik ne ale i im ostdaseus o ta ikaodo i ant akul u a. Odatle m gt n p s v mn n t r nunost utvrivanja pravila suivota tih grupa na osnovu apsolutne jednakosti i uzajamnog priznavanja. Vidljivi su razlozi zbog kojih se taj problem tako snano pojavio u drutvu kao to je ameriko koje se, s jedne strane, temelji na ustavu izvorno nadahnutom li-
42
beralno-demokratskim principima prosvetiteljske tradicije, a sa druge ga strane karakterie visok stepen heterogenosti jer ga stvaraju drutvene grupe razliitog etniko-kulturnog porekla. Opravdana namera da se do kraja sprovedu naela jednakosti i jednakih mogunosti bez diskriminacije vezana su za pol, rasu, etniko poreklo, religiju, obrazovanje itd. Danas u SAD rasprava o multikulturalizmu zauzima sredinje mesto, koje nikada ranije nije poznavala stvarajui socio-kulturnu i politiku dinamiku iji je ishod teko predvideti.1 Po miljenju Brajana Berija, poznatog istraivaa multikulturnih procesa, termin multikulturno obrazovanje pokriva dveobra ov epoi i e koje su dijametralz n ltk v no suprotne u svojim pretpostavkama i implikacijama. Pr a je da bi deca trebalo da imaju jednak program, bez obzira na rasu ili etnicitet, rod ili seksualnu orijentaciju, verska uverenja ili bilo koju drugu karakteristiku. Program bi trebalo da bude multikulturan u tom smislu da treba da bude inkluzivan, uvaavajui prolost i sadanjost, situaciju svih tih grupa. Dru a politika odbija bilo kakvu ideju zajednikog programa. Posle odreene g take mogue je da e bujanje kola sa odvojenom klijentelom i razliitim programima samo sebe jaati kako e se sve vie grupe u samoodbrani odvajati od normalnih kola. Normalna deca, normalni uenici tada e iveti u malim zatvorenim zajednicama po pravilu unutar kole i kolskog okruga okrueni onima koji su iz ovog ili onog razloga definisani kao drugaiji (Beri, B., 2006: 285). Multikulturalizam se zalae da istorijske injenice treba da budu prilagoene obrazovnim ciljevima. Ima istraivaa koji se ne slau sa stavom
da decu u koli treba poduavati samo onim stvarima za koje pretpostavljamo da bi mogle za njih imati poeljne posledice (koje ulepavaju svet oko njih). Napokon, neki ljudi (multikulturalisti) danas negiraju mogunost utvrivanja objektivne istine uopte. Sugerie se da svaka grupa za sebe konstituie samodovoljan univerzum diskursa. Dobar primer su afrocentristi, koji tee restruktuirati kolske programe i pedagoke metode u skladu sa razumevanjem epistemologije i vrednosnog sistema temeljenog na Africi. cilj segregacije otvoreno zastupaju zagovornici kola temeljenih na rodu ili seksualnoj orijentaciji, zalaui se za odvojene javne kole za deake i devojice, odnosno gej i lezbejske kole s odgovarajuim promenama programa pedagogije i nastavnog osoblja. Predlae se, dakle, da se svaka grupa treba obrazovati prema svom distinktivnom programu. Takve predloge treba naravno
1 Dananje nastojanje SAD da se na svakom univerzitetu osigura jednako obrazovanje o razliitim kulturama (amerikoj, afro-amerikoj, azijskoj itd.) jo je povezano sa prosvetiteljskim i u krajnjoj analizi utopistikim konceptom enciklopedije kao objedinjenog zbira svih saznanja. Bilo bi poeljno, naprotiv, zamisliti mnotvo razliitih kulturnih sredita, pri emu bi svaki bio izraz neke posebne kulture, ili selekcije aspekata koje se smatraju znaajnim, ostavljajui pojedincima slobodan izbor meu raznim kulturnim mogunostima (predlozima). Svest raznih studijskih istraivakih centara o relativnoj i ogranienoj naravi vlastitog kulturnog predloga jamila bi otvorenost za dijalog sa drugim centrima i drugim kulturama (Krespi, F., 2006: 160).
43
odbaciti (Mesi, M., 2006: 189-190). Obrazovanje se oigledno ne moe svesti na orgijanje u razlikama.
Usled iroke i vrlo duge upotrebe u smislu kulturnih raznolikosti, multikulturalizam je postao sastavni deo mnogih kulturnih i obrazovnih politika, ali ujedno i sredstvo njihove provere i ocene u potovanju osnovnih demokratskih prava na razliitost i njeno izraavanje. Multikulturalizam nije osnovni problem teorije kulture nego je u funkciji re a va japrak i ihpro le a odreene kulturne i obrazovne politike. Ovom konceptu n t n b m se dugo suprotstavljala koncepcija melting pot-a, koja je oznaavala dugogodinju politiku asimilacije politikih manjina u SAD-u. esto se stie pogrean utisak da se multikulturna koegzistencija odvija jednostavno i bez ikakvih problema. Jedna takva vizija moe biti samo vizija dekora, folklora, egzotike, slika jedne mul i ul ur eidie koju stvaraju reklama, mediji i intk t n l telektualci. esto se svesno prenebregava ili previa da je multikulturalnost jedan sloen socijalni fenomen koji uvek ide ruku pod ruku sa podelama i koji, opet, uslovljava napetost i sukobe izmeu odgovarajuih kolektiviteta jednog drutva. Multikulturno obrazovanje koje je utemeljeno zajednikim principima liberalne demokratije predstavlja manje novinu u obrazovanju a vie prioritet odreenih nacija. Multikulturni sadraj i iskustva postaju, po jednima, instrumenti razvoja i obrazovanja, pre svega. Mul i ul ur oobrazovanje trebalo bi da bude iz orsna ei tk t n v g n s s dl po o a.Sa druge strane, na njega se gleda kao na neto to uno ipo eepa ak kao i na neto to ra a avred o ti i uverenja koje grupe dre na okupu. z r n s Multikulturalisti razmatraju kulturu i obrazovanje kao odvojene probleme i retko se bave ekonomskim problemima i imperativima, ne pitajui se kako ovi fenomeni mogu nezavisno da opstanu od rada i ekonomske proizvodnje. Kulturu i obrazovanje nemogue je razumeti bez uzimanja u obzir njihove upletenosti u ekonomsku realnost. Multikulturalizam (kulturni pluralizam) savremenih drutava, kao politika koja prvenstveno tei ravnopravnom koegzistiranju kultura, gotovo je neo tva iv zbog s r sta i o tii previanja stvarne sutine ljudskih kontakata. t n s Da bi se ova statinost prevazila, treba razvijati poseban pristup u obrazovanju i drugim kulturnim institucijama. Konkretna naela koja treba primenjivati u multikulturnom obrazovanju obuhvatala bi sledee mere (Raz. D., 2005: 209): Sve omladinske kulturne grupe treba da se obrazuju, ukoliko njihovi roditelji to ele, u kulturi svoje grupe. Meutim, svi bi oni takoe trebalo da se upoznaju sa istorijom i tradicijom svih kultura u zemlji kao to bi trebalo negovati i odnos
44
potovanja prema njima. Obiaji i prakse razliitih grupa trebalo bi u granicama tolerancije da se priznaju kroz pravo i sva javna tela u drutvu. Neophodno je obratiti panju na kulturu siromatva jer je od sutinskog znaakn z m r m b z v n s n k p n s ja da se pre i eve aiz e usi o a tva,neo ra o a o tiiet i epri ad o ti. Sve dok su izvesne etnike grupe previe zastupljene meu siromanima, loe obrazovanima, nekvalifikovanim ili polukvalifikovanim radnicima, u velikoj meri su podrivene mogunosti da se odneguje potovanje za kulturni identitet odreene grupe. Potrebno je razvijati javnu po r ku kul ur imiobra ov imin ti u i a a (dod t n z n s t cj m brotvorne organizacije, biblioteke, muzeji, pozorite, muzike i umetnike grupe). Kao i u obrazovanju, i ovde se dravnom politikom provodi raspodela javnih sredstava. Multikulturalizam (liberalni) stoji na stanovitu da sve grupe dopuste svojim lanovima pristup adekvatnim mogunostima za sa o i i a i uisa o ra a a m in c j t v m iz v nje,ue tvo a jeueko om komi o udru tva i kulturi odreene zajednice. Zas v n n s v t jednika posledica ovih naela je da liberalni multikulturalizam ne vodi ka naputanju zajednike kulture nego, naprotiv, ka pojavi zajednike kulture koja potuje sve grupe u zemlji i blagonaklona je prema njihovom prosperitetu (Raz, D., 2005: 210). In er ul u ai ameliminie statinost multikulturalizma i pokazuje se kao pot k t r lz litika okrenuta oveku. Zastupnici interkulturalizma smatraju da su sve kulture podjednako vredne i razvijaju ideju o njihovoj stalnoj interakciji. Interkulturalizam, interkulturalistiko proimanje, jeste nova mogunost i kot rak prema zbliavanju i razumevanju razliitih ljudi i kultura. Sam izraz in er(lat. izmeu) upuuje na dinamiku i dijalog, dok izrazi mul us/plu es(lat. mnogo, mnot r gi, vie njih) impliciraju tek istovremeno postojanje vie elemenata, u ovom kontekstu vie kultura. Interkulturalistiki koncept, meutim, tek trai naine prerastanja savremenog drutva iz multikulturnog u interkulturno. Kulturna raznolikost je sve vea i o njoj ne treba razmiljati kao o neemu to je samo po sebi dobro nego pre kao o neophodnom sredstvu za ostvarenje cilja. Prerastanje multikulturnog stanja u proces zahteva razvijanja strategije interkulturalizma koja nije samo cilj po sebi nego sredstvo za stvaranje jednakog izgleda za uspeh i op i al og uklju i a ja tm n v n ma jin kihkul u a. n s t r Svakoj kulturi su potrebne razne vrste uzajamnog delovanja, koje se zasnivaju na iroj platformi i mogunosti kolektivnog iskustva ljudi. Potrebno je da postoji neto zajedniko, kao to je tradicija, da bi kultura napredovala. U tom smislu, ra noi ostmo ebi iiome au ii iacjerdei,usit ja a,na a atra i iu,podz lk t t j nl l n v p d dcj
45
rivajui oseaj zajednikog cilja. Tako se zaa a jezakul ur iplu ai amopa no l g n t n r lz s pri li a akul ur omrea i i muikul ur ompar i ua i mu. b v t n l tvz t n tk l rz Postoje istraivanja koja argumentovano pokazuju da sa iza o omkul ur era z v t n znoi o titre adabu usu e esvein ti u i e,nesa oobra ov e.Delotvorno balk s b d o n s t cj m z n vljenje ovim problemima, kad je re o obrazovanju, pretpostavlja uklju i a jecei e v n ln obra ov ogpro e a(uenici, studenti, profesori, administrativno osoblje itd.). Inz n cs terkulturna ideja bila bi ostvariva ukoliko bi sviue ni iimaipod ed a oin e e o s c l j n k trs va je za nju. Ne moe samo kola biti nosilac interkulturnog obrazovanja, a vaspitan nje i obrazovanje jedini nain ostvarivanja interkulturalizma. Dosadanje pogreke ogledale su se u tenji za zajednicom kao najmanjim zajednikim sadriocem u koj nc v jem se razlike toleriu, a ponekad zlovoljno prihvataju, a ne za za ed i omnaj e eg za ed i og sa r i a u ko em razi e obo a uu i vo e raz e a ju uni er al ih j n k d oc j lk g j d um v n v z n isti a.U takvoj vrsti zajednice razliita odea, akcenti, muzika, navike, boja koe, n kao i razliito predstavljanje sopstvene linosti, posmatraju se sa interesovanjem i radoznalou pre nego s odbojnou i sumnjom. U takvoj zajednici kulturne razlike posmatraju se ne kao dehumanizovani stereotipovi nego kao za i lji aod tu a ja nm v s p n ko apo u a a odaraz e o.Time poveavamo i svoje razumevanje i svoju huj k v m um m manost (Vong, F. 1992: 45). Preispitivanje tradicije moe se, dakle, odvijati u skladu sa sopstvenim uvidima i dokazivanjem sopstvenog iskustva. Nova kulturna raznolikost predstavlja mnogo direktniji izazov tradicionalnoj kulturi. Interkulturno obrazovanje podrazumeva upoznavanje sa drugim kulturama i njihovo prihvatanje bez predrasuda, to znai da je ovakvo obrazovanje namenjeno i manjinskim etnikim zajednicama i veinskom stanovnitvu. Interkulturno obrazovanje treba da doprinese ispunjavanju sledeih ciljeva: prevazilaenje socijalne nejednakosti i nejednakosti u obrazovanju, razvijanje potovanja i tolerancije prema kulturnim razlikama meu ljudima, pomaganje uenicima da usvoje znanje o meuetnikim odnosima i osnovama na kojima poivaju razliite kulture, a ne da se uenje zasniva na emocionalnim i klasnim pretpostavkama (Petrovi, A. i Janjetovi, D., 2002: 103-104). Interkulturno obrazovanje je svedoanstvo da se asi ia i a ne pri va a bez ml cj h t ot o a. Ranije su pridolice spremno prihvatale asimilaciju u smislu tradicionalp r ne akademske kulture; nastupanjem kulturnih raznolikosti, traganjem za vlastitim identitetom, mnoge grupe danas to odbijaju. Zato su potrebni no ina i izapre v n zen i a jepi a jaobra o a jadasezam eko eokru uukul ur ura noi ostnebi tr n t n z v n k j j t n z lk uko e ieuna innakoiseui. r nl j Nastavu drutvenih nauka, ija je svrha da uopteno objasni ovekovo ponaanje, trebalo bi kritiki preispitati da bi se videlo dalitoonai iukon ek tusa n t s
46
mojed eod e e ekul u e.Izuavanje kulture ne treba da se odvija izdvojeno nego n rn t r komparativno. Potrebne su nove metode da bi se shvatilo kako nain na koji predajemo moe negativno da utie na nain na koji pojedinci razliitog kulturnog porekla ue (Petrovi, A. i Janjetovi, D., 2002: 43). Kultura se danas, oigledno, ne moe predstavljati u smislu ideala tradicionalne akademske kulture. Kulturna raznolikost podstie toleranciju, prihvatljiviju i realistiniju viziju kulturnog identiteta, nezabeleenu u daljoj i bliskoj prolosti. U jednom izvetaju o nastavi multikulturalizma koji nosi naslov Jed ana i a, n cj mno ona o aistie se da multikulturno obrazovanje ne samo to nije izvor rasg r d takanja nego je po reb o i za kul ur o zdra lje, dru tve u sta il ost i eko om ku t n t n v n b n n s bu u ostna i e. d n cj Da bi se ovi ciljevi postigli predlae se da nastava drutvenih nauka treba da istakne sledee: d b n Od najniih razreda nastava drutvenih nauka treba da ima u vi u glo al u per pek i u.Postoji ova jedina zemlja koja je zajedniki dom ljudskog roda. s tv Migracije predstavljaju nau zajedniku istoriju i sudbinu. Narodi, kulture i materijalni resursi jesu univerzalno dobro bez obzira na sve raznolikosti. Naa osobenost lei u mnogobrojnim nainima da se bude ovek, a na znaajni raspon kulturne i psihike raznolikosti u optekulturnom i biolokom jedinstvu. Drutvene nauke, pored napora da se potuju i uvaavaju razi i iplu ai ti i lt r ls k ele en i,posebnu panju i dalje treba da poklanjaju za ed i imvred o ti ai m t j n k n s m tra i i a a. dcj m Novi naini istraivanja i zahtevi koji se poinju prihvatati imaju odreene posledice po samoobrazovanje. U nastavne planove moraju da se ukljue re ul a i z t t naj a re e iihna ihis ra i a ja.Oni moraju biti otvoreni za sve relevantne s v m nj un t v n podatke, novo znanje, nove perspektive. Istorija oveanstva treba da se posmatra kao neto to je u toku, esto suprotno i podlono razlikama, zasnovanim na suprotnim percepcijama i razliitim stavovima. Nuno je razvijati par i i a iv iobikobra o a ja,jer uenici ele da sebe vide tcp t n l z v n kao aktivne stvaraoce i nosioce u promenama u kulturi i drutvu; njima se mora pomoi da razviju obrasce i instrumente pomou kojih e rasuivati, analizirati, delovati i procenjivati. Programi bi trebalo da budu opredeljeni za uvaavanje i nastavak pre pi i a ja is t v n de o rat kihvred o tikao bitnih osnova za organizaciju drutva i kulture. Prim k s n s mena demokratskih naela na drutvenu i obrazovnu organizaciju trebalo bi da se posmatra kao trajan proces koji ponekad uspeva, a ponekad propada, te stoga zahteva da se u njega stalno ulae. Jedan od najvanijih ciljeva obrazovanja, drutvenih nauka posebno, jeste raz
47
vojin eek u l ogmi lje jaikri i ogpro u i a ja.Obrazovanje i nastava drut l t an n t k s v n tvenih nauka ne bi trebalo da se odvijaju u vidu prenoenja informacija (kola pamenja) nego kroz kritiko preispitivanje ideja i dogaaja ukorenjenih u duhu vremena (kola miljenja). Drutvene nauke ne bi trebalo da se posmatraju kao nekakav do ad ikol kido a akkoji se sastoji od uenja golih injenica koje se s n s d t posle provere znanja zaboravljaju, nego kao jedan od najboljih naina da se ispria istorija oveanstva. Dolo se do saznanja da nastava drutvenih nauka kao jedinstvena zvanino odobrena pria vie nikome ne odgovara. I pitanja koja su izazvala i izazivaju podvajanja i podele u odreenoj zajednici svakako treba ukljuiti u nastavne planove. Udbenici vie nemo uinesmeubi iufunk iimi i i i a japro le ako g j t cj nmzr n b m jisupo to aime uod e e imgru a a.U jednom uporednom istraivanju, koje s j l rn p m pokazuje miljenje nastavnika o ciljevima interkulturnog obrazovanja, dobijeni su zanimljivi rezultati. Nastavnicima je ponueno nekoliko najrelevantnijih ciljeva ijem ostvarivanju je interkulturno obrazovanje namenjeno i traeno je da ih rangiraju po znaaju: Va nostcije ain er ul u al ogobra o a ja l v t k t r n z v n (Petrovi, A. i Janjetovi, D., 2002: 111)
srbija i bosna ciljevi interkulturalnog obrazovanja rang razumevanje kulture sopstvenog naroda podsticanje razvoja nacionalnog identiteta* razvijanje tolerancije u odnosu na razliitost drugih kultura i naroda sticanje znanja o kulturama drugih naroda razvijanje kritikog miljenja o drutvenim procesima suzbijanje predrasuda o istoriji i kulturi drugih naroda 1 2 3 4 5 6 1 2 3 1 rang 6 belgija
* Ovaj cilj nije ukljuen u belgijsko istraivanje.
48
Istraivanje je pokazalo znaajne razlike izmeu navedenih zemalja kad je u pitanju prioritet razvijanja svesti i znanja o sopstvenoj nacionalnoj pripadnosti i kulturi. Ovaj argument je bio mnogo prisutniji kod nastavnika u Srbiji i BiH nego kod belgijskih nastavnika. Kod njih je suzbijanje predrasuda bilo rangirano najniom ocenom, to je u suprotnosti sa miljenjem nastavnika u drugim zemljama koji ovaj cilj smatraju najvanijim i daju mu prioritet. inioci kulture dobijaju na znaaju kao i stav da razlike meu grupama predstavljaju iz orbo at tva,anepro lemkoitre are a a i.Ovakvom stanovitu moe v g s b j b v t doprineti interkulturalistiko obrazovanje koje treba podsticati.
literatura
1. Beri, B.: Kul u aijed a ostegai ar akri i amul i ul u ai ma, Zagreb,Naklada Jesenski t r n k lt n tk tk t r lz i Turk, 2006. 2. Krespi, F.: So i o i akul u e, Zagreb, Politika kultura, 2006. c ol g j t r 3. Mesi, M.: Mul i ul u ai amdru tve iite ij kiiza o i, Zagreb, kolska knjiga, 2006. tk t r lz n or s z v 4. Petrovi, A. i Janjetovi D.: Interkulturno obrazovanje u naim kolama, u zbornikuIza o z vide o ra i eikoa, Beograd, Institut za pedagoka istraivanja, 2002. m k tj l 5. Raz, D.: Eti aujav omdo e u, Podgorica, cID, 2005. k n mn 6. Vong, F.: Traganje za zajednitvom, Pre led, 1992,br. 258. g
multicultural or intercultural education

Over the past years, a discussion evolved on multiculturalism as a prin ciple claiming that there exist different cultural groups in every society against which no cultural form has a legitimate right to establish itself as the dominant one. This brings about the necessity to establish the rules of coexistence between these groups, which are based on absolute equality and mutual recognition. Due to its broad and rather long use in terms of cultural diversity, multiculturalism has become an integral part of many cultural and educational policies, as well as the means for the review and evaluation of their respect towards the basic democratic right to diversity and the expression of it. Multiculturalism is not the main issue in the culture theory, but serves the purpose of solving practical issues of some cultural and educational policies.
s um ma r y : k ey w o r d s :
multiculturalism, interculturalism, cultural policy, educational policy,
education
49
50
51
udc 305-055.2(=214.58)(497.11) 316.622-055.2(=214.58)(497.11)
svenka savi, novi sad
rodni identitet i obrazovanje romkinja u srbiji

ap s t r a k t :
U Srbiji postoji znaajan broj radova u kojima se razmatraju pitanja Romkinja u poslednjih trideset godina. U ovom radu posmatram sociodrutvenu kategoriju ideniteta s fokusom na rodu kao vanoj kom ponenti dinamike prirode identiteta. Ako je bitno svojstvo identiteta pro mena, onda treba pokazati na koji nain obrazovanje Romkinja doprinosi promeni identiteta tako da se smanjuje njena dvostruka diskriminacija u drutvu u kojem joj je izloena. Oslanjam se ovde na teorijski okvir o Dru gosti jer se do sada u vie prilika pokazalo da je postojei obrazovni sistem u Srbiji implicitno diskriminatoran u odnosu na Druge .
Cilj ovog rada je da prikaem kako se odraava obrazovanje na rodni iden titet Romkinja. Koristim osnovne rezultate nekoliko projekata ostvarenih u Srbiji poslednjih godina s fokusom na obrazovanju Roma i Romkinja kao Drugima na predkolskom, kolskom, srednjekolskom, visokom obrazo vanju i obrazovanju odraslih. Pokazujem na koji nain se pod uticajem obrazovanja moe oekivati promena rodnog identiteta, a time i drugih komponenata identiteta Romkinje u romskoj zajednici i u veinskoj. Mada je u sistemu obrazovanja na jeziku veinskog naroda fokus na vein skoj zajednici i da u njemu gotovo i nema podataka o romskoj zajednici u nastavi (prema postojeim planovima i programima), podaci sa projekata pokazuju bolje rezultate romskih uenica i studentkinja od romskih uenika i studenata tokom obrazovnog procesa. Romkinje u obrazovanju prepozna ju ansu za prevazilaenje pozicije dvostruke diskriminacije u sopstvenoj zajednici i u veinskoj, u kojoj se obrazovni proces dogaa. Tokom obrazo vanja dogaa se promena njihovog rodnog identiteta. Mada odsustvuje jasan fokus na izgraivanju identiteta romskih uenika i uenica i vrednosnih stavova tokom obrazovanja na jeziku veinskog na roda, Romkinje su bolje u internalizovanju znanja i sticanju vrednosnih stavova. One menjaju svoj rodni identitet u pravcu poeljnog boljeg obra zovanja kao naina da se u javnoj sferi bolje predstave.
k lj u n e r e i : dvostruka diskriminacija, identitet, obrazovanje, Romkinje, romska zajednica
52
Kvalitetno obrazovanje u Srbiji je fokusirano na poveanje znanja i vaspitanja i izgraivanje vrednosnih stavova. U okviru poveanja znanja i izgraivanja vrednosnih stavova postojei obrazovni sistem u Srbiji malo vodi rauna o Drugima - o Romkinjama gotovo nema nikakvih podataka u planovima i programima. O tome svedoe analize aktuelnih nastavnih planova i programa i udbenika (maternjeg jezika, istorije, poznavanja prirode i drutva, graanskog vaspitanja...) namenjenih uenicima i studentima na svim nivoima obrazovanja*. Osnovni je zakljuak da je postojei obrazovni sistem fokusiran na izgraivanje identiteta veinskog naroda na ijem jeziku se obrazuju Drugi. U tom smislu konstatujemo da je obrazovni sistem i rodno nesenzitivan. Otuda je on neosetljiv za obrazovanje identiteta Drugih. Kad je re o romskim uenicima i uenicama, nekoliko zavrenih eksperimentalnih projekata na svim uzrastima (predkolsko, osnovno, srednje, visoko) sprovedenih u poslednjih nekoliko godina u Vojvodini dokazuju da: romski uenici ele da se koluju, da pokazuju zadovoljavajue rezultate kad im se obezbede minimalni egzistencijalni i radni uslovi, da su u tome mnogo bolje romske uenice od romskih uenika, i da su njihovi roditelji u takvim uslovima motivisani da koluju ensku romsku decu. cilj ovoga rada je da prikae osnovne rezultate nekoliko donatorskih projekata ostvarenih u Srbiji s fokusom na obrazovanju romske zajednice i da predloi neke konkretne mere. Pritom rod posmatram kao socio-drutvenu kategoriju (na koji nain drutvo oblikuje pravila za ponaanje enske ili muke osobe u drutvu i u obrazovnom sistemu posebno). Identitet posmatram kao dinamiku kategoriju: Osciliranje u identitetima moe se objasniti mijeanjem njihovih slojeva i promjenama u razliitim vremenskim, prostornim i drutvenim kontekstima, u kojima se identiteti ujedno i konstruiu i predstavljaju (Ivan Ivas, 2006, prema navodima Jagode Grani, 2007, 7). i 1. Projekat o predkolskom vaspitanju i obrazovanju romske dece (finansirao ReF u Romskom edukativnom centru u Subotici: 2007-2009) pokazao je da je prisustvo romskih asistenata uz vaspitaice povoljno uticalo na vaspitanje romske dece u predkolskim ustanovama. Nakon dobrog iskustva u projektu, predloeno je da se uvedu romski asistenti u predkolske ustanove i u osnovne kole u kolskoj 2010-2011. godini. Ono to ostaje kao problem na predkolskom uzrastu jeste priprema romske dece za polazak u pr vi razred s obzirom na to da je polazak u kolu odreen za jednu godinu ranije, s jedne strane, a sa druge strane da sva romska deca sluaju nastavu na jeziku veinskog naroda. Tanije, jo uvek nije zaivela praksa obrazovanja romskih uenika na romskom kao maternjem jeziku. Onda je
53
osnovni zadatak u tom uzrastu pripremiti romsku decu za ulazak u kole jeziki, to do sada nije raeno dovoljno sistematski i dovoljno dobro u razliitim delovima u Srbiji. 2. Zavren projekat u osnovnoj koli pod nazivom anse i izbori za romske devojice (finansirala cARe fondacija u Novosadskom humanitarnom centru)** donosi rezultate o romskim uenicima i uenicama prikupljenim iz matinih knjiga (osnovne kole Do i ejOb a o i u Novom Sadu) i kratkih intervjua sa romskim st r d v uenicima i njihovim roditeljima (iz naselja Veliki Rit i dela grada Slana Bara). Podaci pokazuju da je tokom poslednjih nekoliko godina od ukupno upisanih 105 romskih uenika (61 devojica i 44 deaka), kolovanje prekinulo 33 (31,4%). U Matinoj knjizi najuestalija konstatacija za ovu grupu uenika i uenica je nastavio/la je kolovanje u koli Sveti Sava (za kolovanje odraslih ili dece sa lakim mentalnim oteenjima). Zabrinjava i podatak da esto nema nikakvih napomena o prestanku kolovanja romske dece. Ovo dokazuje da postojea evidencija u koli, zakonom odreena, nije dovoljno rigorozno sprovedena kad su u pitanju romski uenici. Iz toga sledi da je za opstanak romskih uenika u sistemu obrazovanja vana dosledna zakonu evidencija o pro e unjihovog kolovanja. cs Za nas je vaan podatak ove analize da je meu romskim uenicima koji su prekinuli kolovanje vie uenica (37,7%), a manje (22,7%) uenika. Devojice su prekidale kolovanje u proseku sa 12 godina, sa zavrena 3 razreda osnovne kole, a deaci u proseku sa 14 godina, u proseku sa 4 zavrena razreda osnovne kole. Mada su devojice ranije od deaka naputale obrazovni sistem, i jedni i drugi su bili stariji od uzrasta drugih uenika u istom razredu, to znai da su kolovanje ili kasnije poeli ili su ponovili neke od razreda. Podaci o znanju srpskog jezika pokazuju da je ono nedovoljno. Nakon ovih preliminarnih podataka uvedena je pedagoka asistentkinja u proloj kolskoj godini. Njen zadatak je bio da pomae u usvajanju znanja predvienog za pojedine predmete u datim razredima (najvie srpski jezik i matematika). Rezultati su bili vie nego povoljni: mali broj romskih uenika je napustio sistem osnovnog obrazovanja. Ovde valja dodati podatke iz dopunske nastave koju u osnovnim kolama izvode romski studenti ili koordinatori. Prvi podatak se tie urednosti dolaenja: na asove dopunske nastave ee i urednije dolaze romske uenice nego romski uenici pa je i to podatak koji dobro objanjava bolji uspeh uenica na kraju svakog razreda. Navodim jo jedno znaajno iskustvo u radu ekumenske humanitarne organizacije (eHO) u Novom Sadu. Ve celu deceniju se odvija program pomoi romskoj deci u uenju (vid dopunske nastave) unji o imrom kimna eji a, to je dobar h v s sl m model rada sa romskom decom. Ubudue bi trebalo ispitati mogunosti da se ovakva nastava vie izvodi u prostorima koji su romskoj deci bliski.
54
3. Izborni nastavni predmet pod nazivom Rom kije iksaele en i ana i al s z m tm c on nekul u e (koja se u Vojvodini izvodi u nekoliko mesta ve vie od 15 godina) vodi t r rauna o jezikom i tradicijskom identitetu romskih uenika upisanih u nie razrede osnovne kole. Na alost, za ovu nastavu ni uenici ni nastavnici nemaju udbenike i nastavna sredstva, osim plana i programa koji je odobrilo Ministarstvo prosvete, a nastavnici nisu u stalnom radnom odnosu. Nemamo novije podatke o evaluaciji ove nastave s obzirom na probleme i kako ih reavaju u svakoj pojedinoj koli. 4. U obrazovni sistem od ove kolske godine ulo je 128 pedagokih asistenata, iji je rad odobrilo Ministarstvo prosvete (80 u osnovnim kolama i 48 u predkolskim ustanovama). Njihov zadatak je da pomau uenicima koji imaju tekoa u uenju i vaspitanju, pa i romskim, da ostvaruju vezu sa roditeljima i sa drugim nastavnim osobljem u koli i sa lokalnom zajednicom. Ovaj eksperimentalni program treba da pokae kako da se u nastavu integriu uenici, pa i romski, u sistem osnovnog obrazovanja. Za sada izostaje istovremeni proces evaluacije rada, kako bi se na vreme uoile i otklonile tekoe. Za sada je takva pomo obezbeena samo u 10 % osnovnih kola u Srbiji. Malo u odnosu na ukupne potrebe za obrazovanje romskih uenika u Srbiji! Decembra 2010. godine poinje trogodinji projekat QualiRom Quality education in Romani for europe (koji se ostvaruje na Filolokom fakultetu u Beogradu i Univerzitetu u Novom Sadu, uz finansijsku pomo evropske unije: 20102013). Projektom je predvieno osposobljavanje romskih nastavnika u osnovnim kolama u Jugoistonoj evropi za je in tven program uenja romskog jezika i kuld s ture. To je pr vi takav projekat zamiljen da objedini nastavu romskog jezika u celom regionu u okviru koje bi se negovao identitet romske zajednice. Najpre je to program za trenere, a onda oni dalje u svakoj zemlji provode treninge za nastavnike romskog jezika na lokalnom nivou. U projektu se vodi rauna o interkulturnom proimanju jezika veinskog naroda i romskog (samo implicitno i o rodnoj perspektivi), pa je oekivan rezultat izgraivanje romskog identiteta kroz obrazovanje na maternjem jeziku. NAPOMeNA 1: Od sledee, 2011/12. kolske godine u sistemu osnovnog obrazovanja se menja bitan elemenat - uvodi se zavrni ispit. Trebalo bi ve sada obezbediti dodatni rad sa romskim uenicima u zavrnim razredima osnovne kole i obezbediti im pripremu za zavrni ispit dovoljno dobro da bi se mogli upisati u elitnije srednje kole. Praksa pokazuje da se romski uenici najee upisuju u strune (trogodinje) kole, to im smanjuje mogunost prohodnosti na fakultete i dalje izgraivanje romske intelektualne elite. To znai da je slaba karika u prelazu od osnovnog ka srednjem obrazovanju u okviru postojeeg sistema. Taj deo posla su do sada obavljala dva udruenja: Udruenje romskih studenata i Unija romskih studenata u Novom Sadu (uz finansijsku pomo raznih donatora, a jedan je i Fond za
55
otvoreno drutvo). S obzirom na ozbiljnost zavrnog ispita (male mature) u osnovnoj koli trebalo bi u okviru sistema izgraditi mehanizam za romske uenike ve u ovoj kolskoj godini, ali i za sve Druge koji su dvostruko diskriminisani (kao to su Romkinje) da dobiju kvalitetnu pripremu za maturu od strane strunih osoba. 5. Jedan projekat obuhvata romske uenice i uenike i u osnovnoj i u srednjoj koli: Jed a ean eusred jo kol komobra o a ju (podran od strane Fonda n k s n s z v n za otvoreno drutvo i Pastelozzi children Foundation iz vajcarske, a izvodi se u centru za interaktivnu pedagogiju). Realizuje se u 7 srednjih strunih kola i 10 osnovnih u Novom Sadu, Kragujevcu i Niu. Bavi se razvojem i primenom modela uspene inkluzije romskih uenika u srednjekolsko obrazovanje i ivot zajednice, smanjenjem diskriminacije i poveanjem dostupnosti kvalitetnog srednjekolskog obrazovanja. I ovaj projekat donosi podatke da su romske uenice disciplinovanije i imaju bolji uspeh u uenju, ali i podatak o potrebi individualizacije nastave. k zj s nk 6. Projekat u srednjim kolama pod nazivom In lu i arom kihue i ausred njimkoa a u APV: 2007-2012 (uz finansijsku podrku ReF-a realizuje se u Sel m kretarijatu za obrazovanje AP Vojvodine) sada je u etvrtoj godini ostvarivanja i pokazuje dobre rezultate kad su u pitanju romski uenici, posebno romske uenice. Projekat je osmiljen na bazi stipendija: uenici dobijaju skromnu finansijsku pomo za potrebe uenja, mentorke i mentori dobijaju skromnu nadoknadu za rad sa uenicima i imaju odreenu normu uenika sa kojima rade. Mentorski program je fokusiran na sticanje znanja i vaspitanja (disciplina, urednost u pohaanju nastave...). Gotovo nita u programu ne postoji eksplicitno o izgraivanju identiteta romskih uenica i uenika (rodni, nacionalni, verski, evropski, etniki...). Podaci pokazuju pozitivne rezultate to se tie vaspitanja (manje izostanaka sa nastave), bolji uspeh u svim kategorijama (odlini, vrlo dobri, dobri), odnosno smanjen broj nedovoljnih i onih koji naputaju kolovanje. Povean je broj uenika upisanih na fakultete Univerziteta u Novom Sadu. Opti je rezultat da su u srednjoj koli romske uenice pokazale bolji uspeh, veu disciplinu u radu nego romski uenici kada su im obezbeene stipendija, mentorska pomo nastavnica i podrka roditelja. Njihov uspeh je promenio i stav njihovih roditelja vie su motivisani da koluju uenice. Aromske uenice su prepoznale svoju ansu da pomou obrazovanja mogu da prevaziu socijalni poloaj i da na taj nain prevaziu osnovne patrijarhalne prepreke unutar veinske i svoje zajednice. Na srednjekolskom nivou obrazovanja uspehu svakako doprinosi i sistem stipendija koje uenici dobijaju i na lokalnom nivou (od optine ili neke organizacije, odnosno od podrke lokalnih romskih nevladinih organizacija). 7. Na viem i visokom stupnju obrazovanja projekti pokazuju takoe dobru praksu. Na Univerzitetu u Novom Sadu je upravo zavren trogodinji projekat sa romskim studentima i studentkinjama (finansira ReF: 2007-2010), usredsreen na
56
mentorski rad sa studentima koji imaju tekoa u studiranju. I ovaj projekat donosi podatke (Savi i Grbi, 2008, 73) da je vie upisanih romskih studentkinja od romskih studenata u visokokolske obrazovne institucije (etvorogodinje fakultete i dvo- i trogodinje vie i visoke kole), da one ee nastavljaju studije: master, magistarske, doktorske. One, dakle: pre zavravaju studije od romskih studenata (mada dugo studiraju i neromski studenti); ukupno je broj onih koji su diplomirali mali (promenio se sistem studiranja, usaglaen sa Bolonjskom deklaracijom fakulteti koji su ranije trajali 4 godine sada su produeni na 5, a vie kole su sa dvogodinjih prele na visoke i traju tri godine); diplomirane Romkinje ee nego Romi nastavljaju doktorske studije***. Ono to je ovde vano istai jeste da ni ovaj projekat nije sraunat na razvijanje i ouvanje romskog identiteta, pa onda ni rodnog, nego na sticanje znanja i uspeno uklapanje u strukturu univerziteta kao institucije. Dodajmo ovde da je pored ovog projekta vano i to da romski studenti imaju mogunost dobijanja stipendije (na osnovu konkursa koji raspisuju OSI i ReF). Romski studenti su uglavnom smeteni u studentskim domovima. Potom valja istai da je na pomolu ponovo mogunost za diskontinuitet u ovom dobro osmiljenom programu rada sa romskim uenicima i studentima. Ve u kolskoj 2010/11. je manji broj mesta u studentskim domovima za romske studente, a i broj stipendija je manji nego prole kolske godine, tako da srednjekolskim uenicima koji su proli mentorske programe u proloj kolskoj godini mogu izostati smetaj u domu, stipendija ili mentorska podrka na univerzitetskom nivou u ovoj kolskoj godini. Diskontinuitet dobrih praksi je najvea opasnost u ovom trenutku jer ovi projekti nisu jo uvek postali deo ukupnog sistema obrazovanja u zemlji. Otuda je i izgraivanje obrazovnih identiteta mladih Roma i Romkinja oteano. 8. Valja pomenuti i rad koero oo i e na Univerzitetu u Novom Sadu (finanl m l gj sijska podrka Fonda za otvorenu drutvo) kao vid strunog obrazovanja, u kojoj se obrazuju romski i neromski polaznici i polaznice zainteresovani za uenje romskog jezika, kulture, istorije i stanovanja Roma, ukljuujui i rodnu perspektivu. Ovo je za sada jedino mesto na kojem se eksplicitno govori o Romkinjama, primenom teorije kritike analize diskursa na podatke o izvetavanju medija o romskoj zajednici, zatim na podatke o zdravlju, religiji, knjievnosti, obiajima u romskoj zajednici (Svenka Savi i Veronika Mitro, 2007). Tokom sedam godina (2004-2010) kou je l pohaalo preko 1000 polaznica i polaznika romske i neromske zajednice, a diplome primilo oko 500 njih, od kojih su vie od 100 romski polaznici i polaznice (svake godine u koi je vie Romkinja nego Roma). l
57
9. Na alost, nemamo podataka koliko je romskih uenika i uenica na svim nivoima obrazovanja stiglo u Srbiju iz zemalja evropske unije na osnovu programa readmisije. Oni najee nisu ukljueni u obrazovni sistem i nisu u njemu vidljivi. Ta romska deca dobro poznaju jezik drave iz koje nam se vraaju (nemaki, francuski, vedski), ponekad i maternji romski, ali uglavnom ne poznaju nastavni, srpski jezik. Oni imaju razvijene vaspitne navike i imaju drugaiji sistem vrednosti od ovog u naoj zemlji jer su oni ve delimino usvojili navike evropskog ivljenja. Zadatak je ve u ovoj godini da se popiu takvi uenici kojima je potrebna pomo, a koji su vraeni na osnovu sporazuma o readmisiji. Broj takve dece izgleda nije tako mali. U procesima izgraivanja romske intelektualne elite ovi romski uenici iz evrope su dragoceni, a oni su, naalost, iskljueni ne samo iz daljeg obrazovanja, nego i iz procesa formiranja elite u Srbiji. 10. Projekat Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih Roma je ogledni program radi ustanovljavanja sistemskog reenja (ostvaren 2005-2007. uz finansijsku podrku ReF-a, i nekoliko ministarstava Vlade Srbije, a uz neposrednu organizaciju Odeljenja za andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu). Projekat je kompleksan i obuhvata, pored obrazovanja onih koji treba da zavre dva poslednja razreda osnovne kole, i traenje zaposlednja za njih i sticanje razliitih sposobnosti i vetina (kao to su pisanje projekata i rad u timovima). U zavrnom izvetaju sa projekta daju se podaci i prema polu i konstatuje se da je vei broj odraslih romskih mukaraca zavrio preostala dva razreda osnovne kole (VII i VIII), ali da je meu polaznicima koji su odustali od obuke skoro dva puta vei broj mukaraca nego ena. I u ovaj projekat su uvedeni romski asistenti. Rezultati ostvareni na projektu jasno pokazuju da je za obrazovanje odraslih Roma i Romkinja neophodno prisustvo romskih asistenata, to je, verujem, jedan od dobrih dokaza zato su oni uvedeni u nastavu od ove kolske godine (2010/11). Drugi vaan podatak je da odrasli Romi i Romkinje ele da se obrazuju kada je to u funkciji njihovog zapoljavanja. U vie prilika je dosad konstatovano da je romska populacija mnogoljudna u kolama za obrazovanje odraslih (na primer, osnovna kola Sve iSa a u Novom Sadu ima 80 % romske populacije), a da su uslovi kolovanja t v nedovoljno podrani od strane Ministarstva prosvete. Ostaje da se doradi ema obrazovanja odraslih Roma i Romkinja u vezi sa mogunostima zapoljavanja i da se nadalje prati promena rodnog identiteta odraslih Roma i Romkinja u vezi sa njihovim prisustvom u javnoj sferi rada. Oekivanja su da e zaposlene Romkinje i zaposleni Romi, na razliitim mestima u sistemu zapoljavanja i prisustva u javnoj sferi, imati novu drutvenu mo i da e na taj nain uticati da se u veinskom narodu potisnu predsrasude o njima.
58
11. Takoe, nedostaju podaci o negovanju identiteta romskih uenica i uenika u tzv. specijalnim kolama (kao to je osnovna i srednja DrMianPe ro i u l t v Novom Sadu), u kojima je takoe znaajan broj romskih uenica i uenika (mada su ove kole u procesu prestrukturiranja). 12. Posredno je deo obrazovnog sistema sistem stipendija koje romskim studentima i studentkinjama daju donatori (ReF i OSI) vie od jedne decenije. Studenti koji zadovoljavaju kriterije za stipendije svake godine studija mogu dobiti stipendiju u visini 1000 evra. S obzirom na to da veina romskih studenata ivi u raznim mestima u Vojvodini, dobrom uspehu u studiranju doprinosi i smetaj u studentskim domovima koji romskim studentima osigurava Univerzitet, a na osnovu odreenih kriterijuma. Nemamo podataka o tome kako se Romkinje i Romi snalaze u studentskim domovima, posebno u situacijama kada imaju stipendije iz razliitih donatorskih izvora.. Ukratko, efikasnost u studiranju je povezana sa vie elemenata koji su meusobno povezani: prisustvo mentora tokom celog procesa studiranja, stanovanje u studentskim domovima, primanje stipendija. NAPOMeNA 2. U sve navedene eksperimentalne programe mnogo vie su ukljuene ene (nastavnice, vaspitaice, profesorke) nego mukarci. Ovaj veliki napor i odgovornost u obrazovanju romskih uenika su na pleima enske snage u sistemu obrazovanja. Na primer, u srednjoj koli su 90% mentorke (sve iz veinskog naroda) koje rade sa romskim uenicima, a samo oko 10% mentora, pa je oekivano da romske uenice empatiu sa nastavnicama, odnosno da uz njihovu svesrdnu pomo postiu dobre rezultate. Ako ovom podatku dodamo i podatak da je od 128 pedagokih asistenata u osnovnoj koli u ovoj kolskoj godini takoe mnogoljudnija enska populacija, onda moemo rei da je u deo uspenosti ovih eksperimentalnih programa ugraena enska energija, posveenost poslu i viim ciljevima u zajednici. Zahvaljujui njihovoj energiji Romkinje e biti budua obrazovana elita u romskoj zajednici. Mislim da taj podatak nije dvoljno naglaen u dosadanjim analizama. On istovremeno pokazuje meusobnu povezanost neromskih i romskih ena u izgraivanju zajednitva: uspeh romskih uenica i studentkinja je zajedniki uspeh sa neromskim nastavnicama. Ono to sada treba uraditi jeste da se ova velika enska energija usmeri dodatnim znanjima o rodnoj dimenziji u obrazovanju, da se one (samo) edukuju u pravcu prepoznavanja rodne diskriminacije (negde i nasilja) nad romskim uenicama i studentkinjama. Ostaje, meutim, otvoreno pitanje da li e romska zajednica i postojea romska elita umeti da iskoriste taj enski potencijal?
59
NAPOMeNA 3: ta su nereena pitanja kada se radi o pedagokim asistentima u osnovnoj koli i predkolskim ustanovama meu kojima je, kako sam rekla, veina ena? Mada smo uvoenje pedagokih asistentkinja i asistenata razmatrali kao deo sistema obrazovanja (na osnovu odluke Ministarstva prosvete), moramo naglasiti da je ova grupa samo prividno deo sistema. Naime, u sistemu obrazovanja oni nisu stalno zaposleni, nego po (jednogodinjem) ugovoru koji lako moe biti raskinut. Postojea (mala) finansijska nadoknada im stie neredovno. Nije odreen minimalni i maksimalni broj uenika u grupi, a asistenti i asistentkinje najee rade sa velikim brojem uenika, pa njihov ogroman uinak najee nije dovoljno vidljiv (na primer, u Novom Sadu je samo jedna pedagoka asistentkinja u osnovnoj koli na Klisi, u kojoj ima 130 romskih uenika i uenica). Pedagoki asistenti rade u kolama i druge poslove koji im po sistematizaciji poslova nisu u nadlenosti. Osim toga, pedagoki asistenti rade sa svim uenicima kojima je potrebna pomo, ne samo sa romskim, za ta nisu dovoljno kvalifikovani. Zato je metodoloko osposobljavanje prvi zahtev za romske asistente u ovom trenutku (ovladavanje tehnikama individualnog rada, zatim rada u parovima ili u malim grupama uenika) i pronalaenje mogunosti da uu u stalni radni odnos. Potrebno je stalno praenje rada pedagokih asistenata u razliitim sredinama i u razliitim kolama kako bi se podaci iz prakse vratili u teorijski okvir za rad asistenata. NAPOMeNA 4: Postoje i druge dobre pojedinane inicijative unutar osnovnih i srednjih kola, posredno povezane sa sistemom kole, koje bi bilo dobro rairiti po celoj dravi. Pomenuu da je Grad kabi li e a u Novom Sadu otvorila odeljenje u s b ot k angaju, kod osnovne kole u kojoj ima dosta romskih uenica i uenika. U prostoru biblio bibliotekarke sprovode stalne obrazovne aktivnosti sa uenicima, posebno sa romskim, o razliitim sadrajima, komplementarnim nastavi u koli. Meutim, ni ova aktivnost nije sraunata na izgraivanje identiteta romskih uenica s obzirom na rod (barem ne eksplicitno) - vie je u pitanju sticanje znanja i vaspitanja (formiranja navika za itanje knjiga, za razgovor i sl.). II Osnovno je onda pitanje kako sistem obrazovanja razvija poeljan identitet romskih uenica i studentkinja, u naem sluaju rodne identitete? Koje su prioritetne komponente identiteta u toku obrazovanja za koje bismo se mi zaloile? Da li elimo da podstiemo tradicionalni identitet (ma ta to znailo) ili evropski, koji je zacrtan u programima pribliavanja evropskoj uniji? Valja napomenuti da neki romski uenici poznaju znanja i vetine koje obrazovni sistem ne ukljuuje (na primer, veina romske dece je u nekom stepenu bilingvalna - znanja njihovog maternjeg jezika i jezika sredine, ali ta vrsta znanja nema vrednosti u postojeem sistemu ni na jednom
60
stupnju obrazovanja). ini se da, im uu u kolu, jo uvek romski uenici treba da zaborave na svoj identitet, pre svega na jezik kao deo identiteta. Nije jasno kakav identitet Romkinja hoemo da razvijamo u obrazovnom sistemu danas u Srbiji na svim stupnjevima obrazovanja u naem tranzicijskom drutvu. Izgleda da su dve osnovne tenje: da se zadovolje zahtevi tradicionalne romske zajednice, s jedne strane, i zahtevi tranzicijskog drutva u Srbiji, sa druge. Ovo drugo ve ima i znak u skraenici RAE (Romi, Akalije, egipani), koja se, na primer, koristi u prijavama za dobijanje stipendija stranih donatora, a postala je i uobiajena u nekim zvaninim dokumentima eU koji su prevodi na srpski jezik. Kako se izgrauje identitet mladih Roma i Romkinja koji za obeleje imaju skraenicu (RAe), iji maternji jezik nije deo obrazovnog sistema... Nadalje, do sada raspolaemo malim brojem valjanih podataka o drugim komponentama obrazovanja, kao to su stavovi, predrasude i stereotipi nastavnika prema romskoj populaciji. U tom pogledu se izdvajaju istraivanja Marine Arsenovi-Pavlovi, koja pokazuje da studenti Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (tj. budui nastavnici u radu sa romskim uenicima u grupi oznaenoj kao Drugi) imaju predrasude prema romskoj zajednici i ispoljavaju sopstvene stereotipe. U ovom pogledu nam nedostaju istraivanja nastavnika u sistemu obrazovanja na niim stupnjevima. Kako prevazii postojeu situaciju u kojoj patrijarhalni sistem obrazovanja u Srbiji jo vie pri i karomske uenice i studentkinje kao razliite, s jedne strane, a sa druge ts strane njih pritiska i kontrolie patrijarhalna tradicija unutar romske zajednice. Ako je identitet skup raznih komponenata, onda se brinemo za rodni identitet u okviru opresije sistema obrazovanja, s jedne strane, i zahteva tradicionalne zajednice, sa druge strane. Otuda je oekivan podatak da romske uenice i studentkinje radije ostaju verne zahtevima svoje romske zajednice jer ne ele da ih ona odbaci. To je jedan od razloga za rano naputanje sistema obrazovanja romskih uenica, koje se i inae u njemu ne oseaju udobno. Pripadnost zajednici je uvek nadreena individualnoj elji u romskoj zajednici i ta komponenta identiteta mora postati deo obrazovnog sistema kod nas, ako hoemo da sauvamo romske uenice u sistemu. To podrazumeva otvaranje mogunosti za dalje kolovanje onih koje su zbog prerane udaje (prodaje) ili raanja deteta izale iz sistema: u takvim sluajevima omoguiti im ostanak na nastavi, dnevni boravak za njihovu decu blizu kola i sl., a ponajvie poraditi na smanjivanju diskriminacije unutar samog sistema. Osnovno je pitanje: da li obrazovni sistem u koji su ukljuene romske uenice i studentkinje moe da podri poeljne identitete romskih uenica i studentkinja te da u njihovu budunost ukljui razvijanje raznih komponenata identiteta (profesionalni, aktivistiki, rodni...). Ako je identitet kon truk i a drutva onda bi trebalo da se s cj dogovorimo kako da konstruiemo poeljan identitet Romkinja danas kod nas unu-
61
tar njene zajednice i ireg neromskog okruenja. Trebalo bi da se dogovorimo na koji nain to elimo da podstiemo. Ako je poeljan identitet pripadnost romskoj zajednici, zatim materinstvo i udaja, ali i vizija ulaska u evropsku zajednicu, onda moemo unutar obrazovnog sistema razvijati rodni i druge identitete Romkinja u Srbiji. III Upravo zato to romski uenici i uenice nisu dovoljno glasni, dovoljno vidljivi i nemaju dovoljnu panju u koli, jedna od mogunosti za ostvarivanje drugaijeg odnosa je izgraivanje modela sluanja i razumevanja (Svenka Savi, 2010). Osnovna je zamisao da je vano ostvariti razgovor u koli: nastavnika i romskog uenika ili uenice, odnosno neromskih i romskih vrnjaka. Slu a je je ovde termin i podrazu n meva da sagovornik uje na e u romskog uenika onako kako je kae, a ne kako to mr nae predrasude i stereotipi prema njima filtriraju. To slu a je obogauje nastavnika n novim saznanjima o uenicima i shodno tome onda raz eu potrebe romskih ueum j nika. Razumevanje pokree proces davanja... Ukratko, predlog je u ovom modelu da se stvori vie prostora za individualni rad sa romskim uenicima kroz razgovor, pre svega u onim oblastima u kojima za to postoji preka potreba. Ovaj model, naravno, nije specifian za romske uenike nego doprinosi razvoju identiteta Drugih u interakciji vrnjaka, osoblja kole i romskih uenica (studentkinja) u svakodnevici ivljenja u kolskoj i akademskoj sredini. Razgovor nam pomae da uimo iz susreta tradicionalnih vrednosti romske zajednice (videti podatke u navedenoj literaturi uz rad) i da ih uz pomo uenika i uenica pomeamo sa evropskima. Ovaj model je na liniji zagovaranja in er ul ur ogdi ao a. t k t n j l g IV Kad je re o romskim uenicima i uenicama, nekoliko zavrenih eksperimentalnih projekata na svim uzrastima (predkolsko, osnovno, srednje, visoko) sprovedenih u poslednjih nekoliko godina u Vojvodini dokazuju da: romski uenici ele da se koluju, da pokazuju zadovoljavajue rezultate kad im se obezbede minimalni egzistencijalni i radni uslovi, da su u tome mnogo bolje romske uenice od romskih uenika, i da su njihovi roditelji u takvim uslovima motivisani da koluju ensku romsku decu. Moemo zakljuiti da je mnogo korisnih projekata (ostvarenih uz donatorsku pomo) pokazalo put kojim bi sistem obrazovanja u Srbiji mogao nadalje ii, kad je re o romskim uenicima i studentima. Obaveza je sada na Ministarstvu prosvete da razmotri mogunosti implementiranja u obrazovni sistem, tim pre to svi projekti pokazuju izuzetno dobre rezultate kada su u pitanju romske uenice i studentkinje. Na njih moemo da se oslonimo kao na graditeljke romske intelektualne elite.
62
napomene * U 2010. su objavljene dve analize: 1. Stjepanovi-Zaharijevski, Dragana, Danijela Gavrilovi i Nevena Petrui, Obrazovanje za rodnu ravnopravnost: Analiza nastavnog materijala za osnovnu i srednju kolu, UNDP, Punta, Ni, 132 str.; 2. Gordana ori, Natalija uni i Tatjana Obradovi-Toi, Obrazovanje za rodnu ravnopravnost: Analiza nastavnog materijala za graansko vaspitanje, UNDP, Punot, Ni, 146 str. ** Deo rezultata je saoptio tim (Veronika Mitro, Zlata Jovi, ore Jovanovi, Aleksandar Jovanovi) juna 2010. *** U kolskoj 2010/11. na doktorske studije upisane su 4 doktorantkinje na Univerzitetu u Novom Sadu: Zita Farka, Mediciski fakultet; Slavica Deni, Menadment u obrazovanju AcIMSI UNS; Biljana Nikoli, Pravni fakultet; Slaana Halilovi i Petar Miler, Fakultet tehnikih nauka.
literatura
1. ArsenoviPavlovi, Marina, Zorana Joli, Nataa Buha-urovi: Sa o o to a jeue i ai m p v n nk so i o om kista uspo o i ede eRo aine o a, Beograd, Fakultet za specijalnu edukac oek n s t r dc c m r m ciju i rehabilitaciju, 2004. 2. Blagojevi, Marina: Stavovi studenata o Romima: irok osmeh i zlatan zub, u: Dru tve e n pro e eipoo ajRo a:Zbor ikra o asana ogsku aodr a og10.i11.de em ra1992. mn l m n d v un p n c b go i e / ur. Milo Macura i Aleksandra Mitrovi, Beograd, SANU : Institut za socijalnu podn litiku, 1993: 148-154. 3. Bogdani, Ana (ur.): Usme epo i e tista iihRom i jaizgra aRi e e, Rijeka, Udruga ena n vj s rj kn d jk Romkinja Bolji ivot, 2005: 79 str. 4. Bogdani, Ana (2005): Multikulturno graanstvo i Romkinje u Hr vatskoj, Mi ra ij ke i g c s et i ete e, Zagreb 2005, god. 20, br. 4: 339-365. n k m 5. orevi, Dragoljub B.: Romi na raskru, u: Ro inaras r u:pra ama ji aima jin m k v n n n skihza ed i a / ur. Dragoljub orevi, Jovan ivkovi, Ni, Punta, Drutvo dobre akcije, j nc Komrenski socioloki susreti, Bahtalo drom, 2002: 164-168. 6. orevi, Dragoljub B.; ebi, Milica; Savi, Svenka (ur.): Zbor ikis ra i a ihra o astu n t v k d v m de a aRo a, Beograd, centar za interaktivnu pedagogiju, 2004: 195 str. n t 7. Grani, Jagoda: Je ikiiden i et, Zagreb-Split, Hrvatsko drutvo za primijenjenu lingvistiku, z tt 2007. 8. Ili, Rozalija; Ili, emilija: Obi aiitra i i aRo aKra u ev a, Kragujevac, Romski infor j dcj m g j c mativni centar, 2002: 88 str. 9. Jovanovi, Danica: Izsr ana ihRom i ja:i otRom i jauBa a u, Novi Beej, Udruenje c kn v kn n t Rom, 2004: 82 str.
63
10. Kneevi, Srebrica: ene Roma i njihov smisao za adaptaciju u skladu sa ekonomskim promenama, Et oo kipre led, Beograd, 1982, br. 17: 279-293. n l g 11. Kuzmanovi, Bora: Stereotipije o Romima i etnika distanca prema Romima, So i o i a, c ol g j Beograd, 1992, 34/1: 119-126. 12. Maluckov, Mirjana: Et oo kagra aoRo i aCi a i auVoj o i i, Novi Sad, etnografski n l mm g nm v dn muzej, 1979, 420 str. 13. Mitro, Veronika (ur.): Ne i lji e ljud ka pra a Rom i ja u Voj o i i, Novi Sad, Futura vd v s v kn v dn publikacije, 2004, 53 str. 14. Mitro, Veronika: Me iioRo i a, Novi Sad, enske studije i istraivanja, 2009, URL: http:// dj mm www.yenskestudije.org.rs 15. Mitro, Veronika; Aleksandrovi, Marija: Devica:dailine?, Novi Sad, AB print publikacije, 2003. 16. Mitro, Veronika, Jelena Jovanovi; ajin, Danica: Spremnizabrak:dailine?, Novi Sad, AB print publikacije, 2003. 17. Mitrovi, Aleksandra: Nadnu:Rominagranicisiromatva, Beograd, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, 1990, 125 str. 18. Mrevi, Zorica: Romkinje izmeu mita i (srbijanske tranzicije) stvarnosti, Kruhirue, Zagreb 2004, br. 24: 13-17. 19. Mrevi, Zorica: Parametri rodne analize romske zajednice u periodu tranzicije, Prava oveka, Beograd 2004, vol. 3/3-4: 9-23. 20. Savi Svenka et al. (ur.): Romkinje:biografijestarihRomkinjauVojvodini, Novi Sad, Futura publikacije: enske studije i istraivanja, 2001, 230 str. 21. Savi, Svenka: ene iz manjinskih grupa u Vojvodini: pogled iz vizure ene iz veinskog naroda, Informator, Novi Sad 2002, br. 35-36: 8-20. 22. Savi, Svenka: ta nam to potvruju grafiti ispisani po Vojvodini?, u: Govormrnjeinaci onalizam:uzrociiposledice / ur. Marija Gajicki, Novi Sad, Vojvoanka - regionalna enska inicijativa, 2007. 23. Savi, Svenka et al.: Romkinje2, Novi Sad, Futura publikacije, enske studije i istraivanja, 2007, 214 str. 24. Savi, Svenka; Grbi, Milena: Akademskimobrazovanjemdoromskeelite, Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu, enske studije i istraivanja, Futura publikacije, 2008, 144 str. 25. Savi, Svenka: ObrazovaneRomkinje:prijedlogzamodelinterkulturnograzumjevanjaislua nja, Jasenka Kodrlja, Svenka Savi i Svetlana Slapak, urednice, Kultura, drugi, ene, Institut za drutvena istraivanja u Zagrebu, Hrvatsko filoloko drutvo, Plejada, 2010: 187-202. 26. Slapak, Svetlana (ur.): Romkinja, u: enskeikoneXXveka, Beograd: Biblioteka XX vek, 2001: 240-245. 27. Stjepanovi-Zaharijevski, Dragana, Danijela Gavrilovi i Nevena Petrui: Obrazovanjeza rodnuravnopravnost:Analizanastavnogmaterijalazaosnovnuisrednjukolu, Ni, UNDP, Punta, 132 str. 28. Vidovi, Marija: Romkinje u naselju Mali London, u: DrutvenepromeneipoloajRoma: Zbornikradovasanaunogskupaodranog10.i11.decembra1992.godine / ur. Milo Macura i Aleksandra Mitrovi, Beograd: SANU : Institut za socijalnu politiku, 1993: 155-166.
64
29. uni, Natalija: Prava i poloaj Romkinje, Dragoljub B. orevi i Jovan ivkovi, urednici, Rominaraskru: zbornik radova, Ni, Punta, 2002: 64-168.
gender identity and the education of roma women in serbia

s um m a r y : Over the past thirty years, there have been a significant number of pa pers in Serbia exploring the issues of Roma women. In this paper I will observe the sociosocial category of identity, with the focus on gender as an important compo nent of the dynamic nature of identity. If change is an important property of iden tity, then it has to be demonstrated in which way the education of Roma women contributes to the change of identity, by decreasing their double discrimination in a society in which they are exposed to it. I build upon the theoretical framework of Otherness, since it has been shown on multiple occasions that the existing educational system in Serbia is implicitly discriminatory against Others.
The objective of this paper is to show how education affects the gender identity of Roma women. I am using the basic results of several projects carried out in Serbia in recent years, with the focus on the education of Roma men and women as Others in preschool, elementary school, high school, university and adult education. I will show how the influence of education can be expected to bring about changes in gender identity, which in turn leads to the changes in other components of the identity of Roma women in the community Roma as well as the majority one. Even though the system of education in the language of the ethnic majority fo cuses on the majority community, with almost no information on the Roma com munity included in the program (according to the current curricula), data derived from projects has shown that female Roma school and university students have achieved better results than males over the course of the educational process. Roma women recognize education as an opportunity to overcome the problem of double discrimination in their own community as well as in the majority one, in which the educational process takes place. Changes in their gender identity occur in the course of their education. Even though there has been no clear focus on building identity and system of values of Roma school and university students during their education in the ethnic majority language, Roma women have displayed more skill in knowledge internali zation and value acquisition. Their gender identity has been changing in the desi rable direction that of a better education as a means of presenting themselves more successfully in the public sphere.
k ey w o r d s :
double discrimination, identity, education, Roma women, Roma com
munity
65
66
67
udc 821.214.58-14.09:398
marija aleksandrovi, novi sad
romske epsko-lirske pesme - starija i nova beleenja

(klasifikacija, teme, znaenje)
Teite ispitivanja sakupljenih pesama i ve postojeih zabele enih u zbirci T. Dimia Tradiciako rromano lilaripe ande Vojvodina Tra dicijska romska knjievnost u Vojvodini (Dimi, 1997), stavljeno je na one odlike koje u znatnoj meri potiru otre granice izmeu lirske i epskolirske poezije, narativnost i dramatinost ali i one odlike koje su specifine za romsku usmenu poeziju.
lirske pesme, usmena romska poezija, klasifikacija, znaenje
romske lirske pesme Kao najstariji rod narodne knjievnosti, narodna lirika je bila zastupljena najpre u obrednim pesmama, poslenikim pesmama, bajalicama, verskim pesmama, zagonetkama i poslovicama. Kasnije su se razvile porodine i ljubavne pesme. ivei uporedo, vrste su uticale jedna na drugu, njihovi motivi su se meusobno proimali (Nedi, 1986: 467). Po miljenju V. Latkovia, osnovu narodne lirske pesme ini neko saeto zbivanje, bez razvijanja radnje, a protkano oseanjem ili propraeno milju. Jedna od bitnih karakteristika lirske narodne pesme jeste njena sinkretinost, jer je povezana sa melodijom, igrom, obrednom radnjom i sl. Lirsko ja ne podrazumeva odreeni subjekt nego tip opteljudskog i zajednikog iskustva. Lirski subjekt iskazuje svoje oseanje monoloki, dijaloki ili u meovitoj fomi. Ove osobine lirske pesme utemeljene su u oblicima ivota i u poetici tradicije. Odnos izmeu realnog i simbolikog uspostavlja se po vizuelnim i unutranjim analogijama, po njihovom kontrastu ili srodnosti (Krnjevi, 2001: 509) . Klasifikaciju lirskih pesama izvrili smo po noseim motivima u pesmi, mada se pojedine pesme mogu svrstati i u svatovsku i u ljubavnu poeziju, kao na primer
68
pesma ia enRro aenSvi aj eRo i. Na situaciju svadbe jasno upuuju poetni l b m l r t m stihovi:
Uzeu sebi onog crnog Roma / Onog crnog Roma; meutim, pesma potom tee kao ljubavna pesma i nagovetava situaciju u kojoj udatoj eni sa detetom dolazi ljubavnik. tavie, refren pesme: Pevajte Romi / lepo poteno dovodi je u vezu sa pesmama o radu, poto poziva muziare da svoj posao obavljaju kako treba: Neka ceo svet uje / nae tambure.
1. svatovske (obiajne) pesme Svadbene pesme se pevaju u kljunom trenutku koji obezbeuje kontinuitet ovekovog ivota (Krnjevi, 2001: 828). Sama svadba je sredite obrednosti, praena sloenim aktivnostima u cilju zatite od crne magije koja moe naneti zlo mladencima i buduem potomstvu. Pesme koje se pevaju neposredno su povezane sa kultom plodnosti; kroz kolektivne pohvale i blagoslove one istiu lepotu i mladost kao preduslov za brak i materinstvo. Pesme su protkane slojevitim simbolima i imaju uporite u kultu plodnosti. ceremonija svadbe podrazumeva redosled obrednih radnji i u momakoj i u devojakoj kui: od logodbe (pogaanje mladievih i devojinih roditelja) za cenu devojke, koju moraju platiti mladoenjini roditelji, sakupljanja svatova, odlaska svatova od mladoenjine do devojake kue, doeka u devojinoj kui, darivanja devojke, pa do posete devojinih roditelja nakon prve brane noi mladenaca. Na alost, u istraivanju koje smo sproveli nismo imali priliku da snimimo ni jednu tradicionalnu romsku svadbu, te nismo mogli zabeleiti ni jednu pesmu preciznim obrednim redosledom, pratei odreene motive karakteristine za pojedne obrede u okviru svadbe. Meutim, u ispovestima Romkinja u knjizi Rom i je(Savi, Aleksandrovi, Dikn mitrov, Jovanovi, 2001: 12, 19, 20, 27, 64, 75, 96, 99, 111, 129, 134, 144, 165)sadrani su obiaji kupovine mlade i pojedini svadbeni rituali. U opisanim obiajima prilikom logodbe odnosno pronje mlade moe se uoiti da je brak sklapan bez pristanka devojke koja je uz to bila dete od 13-14 godina. Devojke koje su odbegle ostaju bez svadbe i rizikuju da budu odbaene od svoje porodice. Pesme koje smo svrstali u grupu Svatovske pesme otrgnute su iz svog konteksta, ive samostalno po kafanama, te smo ih tako i zabeleili. U pesmi Kastru ulbo ipar iKo etre abeasna a istie se prednost devojke b r n m b l j ako je bela. Kod Roma se veoma ceni bela snaha, verovatno u elji da bude bolje prihvaena od veinskog stanovnitva, kao i da potomstvo bude bele puti i da se lake uklopi u svet ne-Roma. Taj ambivalentni odnos prema vlastitom identitetu iskazivale su u velikoj meri i strare Romkinje ije su ispovesti sabrane u istoimenoj knjizi: Tako se Romkinje
69
dvostruko marginalzuju: kao deo socijalno i ekonomski marginalizovane zajednice, ali i dodatno, unutar te iste zajednice, kao ene, pa, kada je re o enama ije sudbine sadri ova knjiga i kao pripadnici neproduktivne starosne grupe. Same ove ene u pojedinim sluajevima iskazuju negativno samoopaanje bilo posredno, bilo direktno. Posredno, kazivaice otkrivaju negativno samoopaanje naglaavajui svoje socijalne veze sa ne-Romima (drugarice, kumovi, eventualne ljubavne veze recimo ena kae da joj nije smetalo to je njen pretpostavljeni, Srbin, s kojim je imala avanturu, zove ciganica). Takoe, neke od njih naglaavaju svoje nepripadanje romskoj zajednici: nepoznavanje jezika i kulture (eksplicitno ponos zbog romskog jezika i brige za njegovo ouvanje iskazuje samo uspena poslovna ena), ili istiui vlastita neromska svojstva (bila sam bela, zvali su me Kotana ovde se vidi pristajanje na pozitivan stereotip), to je i razumljivo s obzirom na brojne negativne predrasude i stereotipe koji prate Rome. Ima i neposrednog iskazivanja negativnog samoopaanja. Recimo, jedna od ena kae: Jesi ula ne znam ni kad sam odrebljena (Ljutanovi, 2007: 25, 27, 75). U pesmi Kastru ulbo ipar iKo etre abeasna a ipak preovladava razum b r n m b l j pa budui svekar kae: aj avel voj vi kali, Numaj te avel bahtali. Moe ona biti i crna, Samo da bude srena.
Ovim se nagovetava motiv do resre e, proizaao iz verovanja da je ovekova b sudbina unapred odreena na roenju i da e oni kojima je tada dodeljena dobra srea biti sreni i usreivati blinje (Panti, 1988, br. 13). Dokazivanje moi i bogatstva momkove porodice istie se u stihovima gde budui svekar obeava: i trubun man pand ela, Poinavala ande galbeja. Ne treba mi pet stotina, Platiu je zlatom.
Prekomerno rasipanje prilikom prosidbe i u toku svadbe karakteristino je kako za svadbe kod Roma, tako i kod Srba (Karanovi, XLII: 15-25), kao i kupovina odnosno plaanje neveste zabeleeno u jednom zapisu s kraja sedamdesetih godina XVIII veka: [...] kod prostog sveta ne dobija devojka o udaji nikakvu spremu, miraz i sl., nego mladoenja mora da kupi nevestu od njezina oca (Karanovi, XLII: 15-25). Ovo zapaanje svakako se moglo odnositi i na Rome jer je u priama starih Romkinja iz Vojvodine potvrena ova teza. Tako Zlata, jedna od ispitanica, na pitanje da li su njeni roditelji dobili novac za nju, odgovara: Prodali me, pogaali se. Za est i po hiljada. (Savi, Aleksandrovi, Dimitrov, Jovanovi, 2001: 129)
70
Stih se, naravno, moe sagledati i kao pesnika slika, koja navodi na ritualnu trgovinu enama u okviru tradicionalnog sklapanja braka, pri emu se istie enino opredmeivanje kao robe koju kupuje momkova familija, te tako ona postaje njihova svojina. Uloga mukaraca u ritualu svadbe veoma je znaajna jer oni odluuju o svemu to je u vezi sa darivanjem devojke, dogovaraju se o uslovima pod kojima e se odvijati svadba i dr. Iz ivotne prie Nade Ferkovi moe se videti primer takve svadbe, gde ukratko opisuje ritual: Prosili smo je (snahu) iz Draginja i kupili za hiljadu maraka. Sedamdeset kola je ilo po nju. Njeni roditelji su zahtevali da ima venanicu, bele cipele i rukavice, oni su spremali svadbu kod nji, a mi smo ovde, samo to smo im odneli, takav je obiaj kod nji, starijim enama papue tri para i peeno prase. A kad smo doli kui, otili smo u mesni odbor i crkvu da se venaju. Svadbu smo pravili u domu i kad smo doli sa venanja dali smo joj muko dete da dri u rukama da bi rodila muko dete. A ona ima sad etir devojice! I ondak, su ene prosipale ito na snajku, kad su uli unutra, muzika je svirala, a mi smo pevali i igrali. Uvee su doli pogaari, donela joj je mama beli arav i pogau i metla na taj arav di edu oni spavati, tako je kod nji obiaj. Posle dvanajst, mladenci su otili kui, mlada se presvukla, obukla drugu belu haljinu i vratili su se natrag. Muzika je svirala kumovima do dvanajst, a posle pogaarima. Kad se mlada vratila, njena mati joj je dala beli arav i pogau na taj arav, takav je obiaj kod nji. Sutradan smo pokazivali arav, palili smo vatru veliku i bila je i muzika, arav je bio ispravan, ona je bila devojka. Onda smo se veselili dva dana i dve noi. Tu su se okupile i komije da vide da li je moja sna ula kao devojka u moju kuu. (Savi, Aleksandrovi, Dimitrov, Jovanovi, 2001: 129). U pesmi Maj ar aomesemRromNaj o a i ijasamo ek budui svekar se b v l b g tj v razmee materijalnim bogatstvom i linom sreom jer ima sina za enidbu i erku za udaju - zbog toga je naj o a iio ek. Kroz celu pesmu provejava srea, a u b g tj v poslednjoj strofi on najavljuje specijalnu pesmu koju e pevati, to ukazuje na injenicu da postoje odreene pesme koje na svadbi peva iskljuivo svekar.1 Ova pesma zabeleena je u Banatu, to se moe videti po dijalektu koji je karakteristian za Banat. Sem toga moe se primetiti da u pesmi ima i neromskih izraza2 (obeleene su boldom), to navodi na zakljuak da Romi danas sve vie koriste izraze sredine u kojoj ive, dodajui odreene nastavke a za enski rod, i o za muki rod uklapajui re u pesmu: Ages bijav me kerav, ampanjco me putrav, sa e Romen akharav,
1 Ovo bi se moglo odnositi na ve naputene i zaboravljene delove obreda. 2 Rei koje nisu romske.
71
muzika mangav. Muri bori avili, te avel mange bahtali, specijalno me tradava, veselo gili. U prevodu na srpski jezik: Danas svadbu ja pravim, ampanjac ja otvaram, sve Rome zovem, muziku traim. Moja snaja dola je, da mi bude sretna, specijalno u terati, veselu pesmu. Pesma SaeRro aphe enSviRo ika u peva se po kafanama i na svadbama. m n m Veoma je popularna kod Roma, naroito zbog stihova: Sa e Roma phenen, kaj najamen love, si men, si men love, ali najamen bare. U stihovima: Sve u pare dati, snahu u pronai, Velike pare u dati, snahu u pronai. vidi se da je snaha veoma vaan lan budue porodice: ona se paljivo bira, za nju se daje ogroman novac, zbog svadbe se pozajmljuje novac ako treba, samo da se isprosi to lepa snaha i da svadba bude to bogatija. Pesma UtiRu ofuav uUsta iRu o,oe ljajko e po motivima se moe svr l t n s stati meu svadbene; meutim, pesma je vremenom izgubila obredni karakter i sada samo nagovetava ulogu i znaaj neveste: Aj borije muj kalije, Aj borije muj kalije, So andan mane e dadestar e dadestar barvalestar? Aj snaho, crna lica, Aj snaho crna lica, ta si mi donela od svog oca Od svoga oca bogatoga?
72
Svi Romi kau, da nemamo para, imamo, imamo para, ali nemamo velikih.
Andem tue kale jakha Kale jakha sar duj drakha.
Donela sam ti crne oi crne oi kao dva grozda.
Sve svadbene pesme koje smo zabeleili u kafanama izgubile su svoj obredni karakter. Pesme su vremenom dobile nov smisao zbog niza faktora koji su uticali kako na Rome tako i na veinsko stanovnitvo kraj kojeg su iveli. Nov nain ivota nagrizao je stari obred te danas u svadbenim romskim pesmama ima veoma mnogo uticaja masmedja. Retko se pevaju ili se uopte ne pevaju pesme starijeg datuma koje u sebi nose obredni trag. Pesma AvenRro aDoa eRo i u zbirci T. Dimia ima drugaiji obrt od pem l z m sama koje smo zabeleili u kafani. Kod Dimia pesma glasi: Ali kakva je Rua svekrva? Lepotom Rua svate nadvisi, Lepa je Rua no snaha-devojka, Lepa je Rua od sunca nebeskog. U pesmi se ne velia devojaka lepota, to je karakteristino za svadbene pesme, nego svekrvina. Ovo moe biti deo svadbene rugalice, kojom se izraava nezadovoljstvo snahom, ali moe nagovestiti i budue baladine sukobe u porodici. Motiv lepe svekrve moe se videti i u zbirci Vuka Karadia, u pesmi Da erbe o i aisin v g vc joj(Nedi, 1985: 493), gde snaha na poziv mua da doe u postelju odgovara: Neu tebi u meku postelju: Tvoja majka mlaa od meneka. Ipak, svekrva je u svadbenom ritualu bila pandan devojinoj majci. Svekrva je imala posredniku ulogu u ritualima uvoenja neveste u novi dom; ona je kroz odreene rituale snahi koja ulazi u novi dom predavala te moi (Karanovi, 1993). Veliajui svekrvinu lepotu, svatovi u pesmi moda ele da odobrovolje svekrvu kako bi prihvatila devojku u svoju kuu. 2. porodine pesme Porodine pesme se pevaju u porodinom krugu. Sredinji motiv pesme je ljubav roditelja prema deci. Preovlauje realistiki nain opevanja, njihov osnovni ton je dirljiv i nean. Ove pesme retko idealizuju ivot u patrijarhalnoj prodici (Pei, 2001: 623). Romske porodine pesme imaju niz specifinosti uslovljenih specifinim nainom ivota i osobenim porodinim odnosima. U pesmama koje sam za-
73
beleila na terenu veoma je est motiv ostavljenog mua koji ali za enom, motiv nesrenog mua koji je u tamnici zbog ene, tuga ostavljenog deteta za majkom, nesrea zbog porodice rasute po inostranstvu, lana optuba za krau, odricanje od erke zbog zeta, nasilje u porodici koje ini pijani mu, motiv samoe u bolesti i dr. Sve ovo ukazuje na niz socijalnopsiholokih problema s kojima se suoava siromana i marginalizovna romska porodica. Pesma Ajsahaemelo eAjsvesampa epo iozabeleena je u Banatu. Deluje l v r p kao splet nekoliko pesama povezanih istom melodijom. U prve dve strofe peva ali za prodatim konjem, u treoj i etvrtoj strofi ide da prosi snahu, u petoj i estoj strofi mora da ostavi enu na tri godine i u estoj strofi se eretski zaklinje da nije bio pijan jer, u suprotnom, neka se osui kao suv list na vodi. Sa stanovita nae teme ovo je veoma interesantno kao nagovetaj prerastanja lirske pesme u epskolirsku formu s naglaenijim elementom naracije. d d U pesmi Li i,li i nosei motiv je nesrea zbog lane ljubavi. Neostvarena ljubav navela je lirski subjekat da napravi zlo zbog kojeg je u zatvoru. Sin trai od majke da proda minue i kecelju koji oznaavaju status udate ene, dakle neto to joj je izuzetno vredno, i tako ga izvadi iz tamnice i dokae majinsku ljubav. U stihovima: Ta lidi, lidi,lidi,li hohadama koj dili hohadama koj dili lai suknja melali. Ta lidi, lidi,lidi,li prevarila me ta luda prevarila me ta luda njena suknja prljava.
javlja se motiv prljave kecelje, to je uvreda za enu zbog koje je u zatvoru. Metafora prljava suknja ukazuje na enin nemoral zbog kojeg je mu u tamnici. I ovde se lirska pesma pribliava epskolirskoj, nagovetavajui niz potencijalno razornih porodinih sukoba. U pesmi Ma el zvo o kan ir a o Zvo i cr ve o zvo o glavni motiv je smrt r n g j k n k n n majke kojoj deca ne mogu da dou na sahranu zato to su daleko: Ajzlibano hal tu jag Ajzlibano hal tu jag Kaj ingerdanma thaj mukljanma, Thaj palpale i andanma Kaj ingardanma thaj mukljama Thaj palpale i andanma. O vozu pojela te vatra. O vozu pojela te vatra. Gde si me odneo i ostavio I nazad me nisi vratio, Gde si me odneo i ostavio I nazad me nisi vratio.
U ovim stihovima ogledaju se nemo i tragika onih koji su otili u inostranstvo kao azilanti rtvujui pritom porodicu i stare roditelje koji su ostali sami u bolesti
74
i nematini. Porodini ivot Roma u pesmama koje ga opevaju sadri veoma malo vedrih, optimistikih tonova. Radost sadrana u svadbenoj pesmi iezava pred tegobama ivota. Pesma Trine athajtrinrja aTrida aitrino i ima motiv lane optube s n za ukradenu ovcu. Siromah sa brigom u glavi suoava se ovde sa nerazumljivim tuim svetom. Sudnica je za njega atra dr vena, tuinski prostor u kojem se sudi Romima, a jedina nada Bog kojem se zaklinje suoen sa lanom optubom: Jaoj, Boe, da umrem ja, ako istinu ne govorim. Pesma je zabeleena u Banatu i sadri u sebi meanje dijalekata (negacija -a; -i) koji su karakteristini za podruje Banata i Bake: Dama duma e rromnjasa dama duma e rromnjasa kaj i avilam e bakhrjasa kaj a avilam e bakhrjasa Takoe, javlja se i nastavak u za imenice mukog roda du ora e i e ogla a. m m r v Imenice po paradigmi u instrumentalu singulara treba da imaju nastavak sa(uri, 2005: 105), meutim, u ovoj pesmi kao i u pesmi Ka avieman rofo oDo n l d r la e isava a a, iz zbirke T. Dimia, javljaju se ovi nastavci. Moemo zakljuiti da z r u nekim delovima Vojvodine (Banat) postoji romski dijalekat sa ovim nastavkom, koji nije karakteristian za gurbetski dijalekat, najrasprostranjeniji dijalekat u Vojvodini. e arjasa po dumoju e arjasa po dumoju e griasa ando eroju e griasa ando eroju. U pesmi ermande laja o iPre vo imeBo euva ri u dominantan je motiv v g r t r t c svae sa zetom. Otac se odrie erke zbog zeta, proklinjui crnu sudbinu: Muki havra sima Samo he kaj najma Prokleto te avel Prokleto te avel Koj kali sudbina. Muku decu imam Samo erku nemam Prokleta neka je Prokleta neka je Ova crna sudbina.
75
Molba lirskog subjekta Bogu da ga pretvori u vatru: erman devla jagori Jek jagori romani Na cikni, na bari erman devla jagori. Pretvori me Boe u vatricu Jednu romsku vatricu Ni veliku, ni malu Pretvori me boe u vatricu.
moe se tumaiti u skladu sa simbolikom vatre (Kuper, 2004: 180), koja moe predstavljati posrednika izmeu Boga i oveka, muenitvo, oienje, ali i razornu silu. Ovde je molba lirskog subjekta osnov upeatljive poetske slike koja se moe tumaiti i kao duboka potreba za toplinom domaeg ognjita, za trajanjem u krugu porodice, lienom ljudske muke i ispatanja. Motiv nesrene ene koja ne zna kuda e poi u pronju da bi nahranila svoju decu nalazi se u pesmi Rrom ja iijie i ape ma. ena jadikuje na polju kamin l nn s lice molei Boga da joj olaka teret. U razgovoru sa romologom Rankom Jovanoviem iz Deronja saznali smo interesantan podatak da je pesma najverovatnije nastala za vreme branja kamilice u Deronjama. Ranko je objasnio da je branje kamilice bilo veoma teak posao i da berai (uglavnom Romi iz oblinjih sela) nisu odlazili svojim kuama sve dok je trajala sezona branja, to bi dalje moglo vezati ovu pesmu za vrstu poslenikih pesama. Za pesme koje su zabeleene u Deronjama karakteristino je da umesto glagola u futuru stavljaju glagol u perfektu, kao to je to sluaj u pesmiRrom ja iijie i ape ma, u prve dve strofe: n l nn s Voj rovela, e Devle puela, Kaj voj dala, kaj voj banarela e havrrene mangrro, kaj voj lela. Ona e plakati I Boga pitati, Kuda e ii, Kojim putem krenuti Deci hleba da donese.
U prevodu na srpski jezik prva dva stiha bi glasila: Ona e plakati, Boga pitati to se nikako ne uklapa u smisao pesme, jer je cela pesma ispevana u prezentu pa tako u prevodu gubi smisao. 3. ljubavne pesme U nauci se pretpostavlja da su ljubavne pesme nastale u doba prelaska na zemljoradniko privreivanje, u kojem su postale sastavni deo kulta boanstva plod-
76
nosti i, primivi erotini karakter, vezale se za prolene svetkovine. Osnovni motiv ljubavnih pesama jeste isticanje lepote voljenog bia, ljubavna enja, pribegavanje magiji da se ljubav ostvari. Veoma su podlone promenama. Opevaju se razliiti trenuci u ljubavi od diskretnog nagovetaja ljubavi do aljivih, enjivih i senzualnih (Pei: 2001, 432). Tokom istraivanja sakupili smo znatan broj ljubavnih pesama koje se pevaju po kafanama. Veoma je esta kompilacija razliitih pesama koje se izvode u jednom dahu uz isti ritam i refren: ilaben Romalen, ukar paivale, Mek aunel sa o them e tambure mare. Pevajte Romi, lepo i poteno Neka ceo svet uje nae tambure.
moe se veoma esto uti u razliitim pesmama. Pesme svrstane u ljubavne imaju razliite motive: od motiva ostavljenog momka koji ali za devojkom, preko preljube i motiva lako prealjene tek umrle ene do alosti za umrlim muem. l k U stihovima pesme Miamaj o, iz zbirke T. Dimia: Karing dava, karing banarava, Karing mane miro me rodava. Kuda da poem i kuda da skrenem, Gde da traim svoj mir izgubljeni.
ogledaju se enin oaj i nemo da nastavi dalji ivot bez voljenog mua, dok u pesmi Vo a,vo au o,u o mu na vest da mu ena lei mrtva na stolu izgovara: m m Mekla, mekla mek merelu, Te maj sima ov guruva: Maj duj dava pe khanirja, Maj duj dava prahovala Maj duj dava enivama! Ostavi je nek je mrtva! Ja jo imam est volova: Dva u dati po crkvama, Dva u dati na sahranu, Dva u dati na enidbu!
Smrt i svadba se povezuju, enina smrt ne izaziva emotivnu reakciju mua, nego samo brigu da se ivot nastavi. Nasuprot tome, u pesmi Miamaj o vidi se l k patrijarhalni odnos ene prema muu bez kojeg se osea izgubljeno u svetu. U pesmi su oigledne potinjenost ene i njena patrijarhalnost, dok mukarac u istoj situaciji na problem gleda sasvim drugaije. Ova vrsta odnosa po kojoj teret oba-
77
veza, obiaja, normi mnogo vie obavezuje enu nego mukarca i inae je veoma rasprostranjena u shvatanjima Roma.3 Pesma i i a o bi por a o4 sastoji se iz tri, odnosno etiri strofe ispevane u mj k j k distihu. U predgovoru zbirci Ka ava asan rofo oDoa e isava a a T. Dimi n v d r l z r kae da se pesma pevala u zavisnosti od pevaa, te tako pesmu, po njegovom miljenju, peva ena, to smatram da nije tano jer drugi stih druge strofe ukazuje na to da pesmu peva mukarac jer je pridev or o mukog roda: r Kolompirja pe tepsija Lejo, Kaj sem orro thaj korrkoro phejo Krompiri su u tepsiji, Lejo, Siromah sam i usamljen, sejo
Pesma sa etiri strofe deluje dovreno i moe se svrstati u rugalice5. Nekada, u romskim mahalama, kada bi se momak i devojka gledali, a to ne bi bilo po volji jednom od roditelja, iz ko zna kojih razloga, tada bi se preko plota ili na bukarama, tj. prelima, pevale ovakve pesme kao znak da porodica nije zainteresovana da mladi sklope brak. Ovu tezu podravaju poetni stihovi strofa: Kolompirja pe tepsija Lejo, Naj man havo te mangavtu hejo Phanglem kuna tale pruna Lejo Krompiri u tepsiji Lejo Nemam sina da te prosim devojko Svezah krevet ispod ljive Lejo
3 Tako u knjizi Rom i jeLjiljana Peikan-Ljutanovi kae: Teka sudbina starih Romkinja pokazuje kn se u nekim nesumnjivo zajednikim preivljavanjima: siromatvo; dominantna uloga majke u odravanju porodice; nekolovanje enske dece; udaja bez prava izbora (prodaja); neharmonian brani ivot; mukotrpna borba za opstanak; mnogobrojni abortusi; zajednike religijske predstave i obredno-obiajna praksa sve to ocrtava optu sliku enske nesree, u siromanoj i viestruko marginalizovanoj romskoj zajednici [] Moda najdrastiniji vid konformiranja s merilima zajednice pokazuje se u odnosu prema enskoj ednosti. Sve kazivaice prihvataju dvojni seksualni moral, koji jedna od njih efektno uobliava u izreku: Mukarcu pie na tabanu, a eni na elu... Sve one naglaavaju da je taj starinski moral bio dobar i manje-vie ale za njim. ak i ena koja kae da bi prihvatila snaju koja nije nevina, uslovljava da bi to mogla da uradi ako je takva ena dobra njenom sinu. Ovo je inae karakteristino za tradicionalnu kulturu uopte: ene uvaju, zagovaraju i sprovode diskriminaciju ena. Da je tako, u konkretnim ispovestima pokazuje i odnos prema mukom i enskom porodu za jedan broj kazivaica najsreniji dogaaj u ivotu bilo je roenje sina. Iako, sudei po iznesenim iskustvima, erke vie brinu o roditeljima, ene naglaavaju da su erke tua srea, a, ukupno uzev, jasno je uoljivo da se u vaspitanju, odnosu prema radu, kolovanju sprovodi (i smatra normalnom) diskriminacija enske dece to je enskome sueno. Ljiljana LjutanoviPeikan, Ja akaoze lja,26. k m 4 U svom specijalistikom radu pod nazivom Stihilir koep kausme arom kapo i a bavila sam s s n s ez j se izmeu ostalog i analizom ove pesme. Tada sam pesmu svrstala u rugalice, previdevi injenicu da je o pesmi pisao T. Dimi. U predgovoru zbirke pesama Ka ava asan ofo oDoa e isava a a n v d r l z r Trifun navodi da postoje dve varijante pesme koju pevaju mukarac i ena. Razliku u varijantama navodi: [...] to druga verzija ima jedan distih vie [...] a peva je samo ena, dok drugu verziju pesme peva mukarac. 5 Navedena teza proistekla je iz razgovora sa romologom Rankom Jovanoviem iz Deronja.
78
Prevod naslova je Mi bez re a, to ve na samom poetku pesme dvostruko p sugerie pogrdu i podsmevanje. Mi asocira na beznaajnost, plaljivost, siromatvo, a biti bez repa je nesumnjivo negativno svojstvo, koje ukazuje na nedovrenost, prikraenost, nezrelost. Srpska izreka kus petao, pile dovijeke ukazuje, ak, i na moguu negativnu erotsku konotaciju kusavosti (nemanja repa). Stihovi alegorino predstavljaju ekonomsko stanje mladieve porodice, poto se esto za siromane kae siromaan ko mi, to je u ovoj pesmi dodatno izvrgnuto ruglu aludiranjem na mia bez repa i slikom siromane trpeze. Poslednja strofa ove pesme govori o velikom siromatvu mladieve porodice, jer nemaju kuu, te krevet vezuju pod ljivu. U predgovoru zbirci Ka ava asan ofo oDoa e isava a a(Ackovi, 2005: 73), n v d r l z r Trifun Dimi je naveo da pesma, pored toga to ima simbolian karakter, otkriva i jedno verovanje ili erimate, tj. magijski obred koji podrazumeva: [...] prebacivanje krila slepog mia voljenoj osobi preko glave kako bi zaarani potrao za njim/ njom kao slepa od ljubavi. Meutim, u pesmi se ne pominje prebacivanje krila slepog mia voljenoj osobi preko glave, sem ako je tako prilino slobodno protumaen motiv slepog mia; prema tome, pesma se nije mogla pevati kao magijska6. Iskaz po kojem je ova pesma bila svadbena, odnosno pevana na veridbi, unekoliko zbunjuje. Sadrina pesme direktno protivrei uobiajenom svekrovom razmetanju bogatstvom. Ipak, moda je ovo trag starije i sloenije obredne prakse, po kojoj svadba nije obuhvatala samo pozitivnu sliku, nego i onu rugalaku, izokrenutu, humornu: U premodernom arhainom oseanju sveta, smeh i telesno koje je u vezi sa njim, bili su neodvojivi deo stvarnosti praznika (Karanovi, Joki, 2009: 5). 4. pealbarske pesme Pealbarske pesme su novijeg datuma; u njima se peva o ljudima koji su nagnani sirotinjom otili iz svog zaviaja na viegodinji rad. esti motivi su rastanak sa porodicom, tuga za ostavljenim roditeljima i dr. Tokom istraivanja tonski su zabeleene etiri pesme, od toga tri u Banatu.7 Veoma je mnogo Roma otilo u inostranstvo na rad, naroito iz Banata, koji je inae najnerazvijeniji deo Vojvodine.
6 U razgovoru sa tamburaima iz Novog Beeja, orkestrom Slobodana Barbula-Durka, dotakli smo se i tematike ove pesme. Slobodan je tvrdio da je ovu pesmu uo od svog oca, koji je takoe bio muziar. Pesma se pevala po njegovim navodima etrdesetih godina XX veka, prilikom prosidbe devojke. Danas se ova pesma veoma retko peva po kafanama a s obzirom na tematiku pesme u kojoj se istie siromatvo mladieve porodice verovatno se vie ne peva ni prilikom prosidbe snahe. 7 Pesme je zabeleio Tibor Barbul. Informanti su bili njegovi roaci koji su na privremenom radu u inostranstvu. Znatan broj Roma je zbog tranzicije i opteg ekonomskog stanja u proteklih deset godina napustio svoje domove odlazei u susedne zemlje Nemaku, Austriju, Italiju i dr.
79
U prvoj strofi pesme Hae alo e,hae aPo eemepa e,po eedominantan lm v lm jl r jl je motiv praznih ruku: Phabar momeli mamo Kana teljarav Te dav pe droma Love te kerav. Zapali majko sveu Kada krenem ja Na put, Pare da napravim.
U drugoj strofi novac dobija znaenje opakog ivog bia, demona koji mui oveka: Halema e love, halema thaj i gdata aresenma haj avelma de gone sar i aresen mange Pojele me pare pojele i nikad da me stignu mogu imati deset dakova kako ne dou do mene
U treoj strofi dominira motiv prelaska granice u tu, opasan svet, u ovom sluaju dodatno opasan, jer Rom koji je prelazi nema vizu: Pe granice mamo manuenca dav aj te astarenma ando phanglipe honma Na granici majko ljudima idem, a ako me uhvate u zatvor e me staviti
Siromatvo postaje u ovoj pesmi ljudska kob, gura oveka u opasnost i odvaja ga od porodine, majinske sigurnosti i topline. Pesma pod nazivom Rro o aen zabeleena je na Petrovaradinskoj tvravi, u m r l kafani Osamtam u a a, a otpevao ju je poznati romski muziar varak. Ovu peb r smu sam prvi put ula od njega. Na moju molbu da odsvira neto staro to retko svira odgovorio je: e, ovo je jako stara pesma i sa izuzetnim uivanjem je odsvirao. U pesmi je dominantan motiv sloge Roma po celom svetu, to peva osobito potencira. Drugi motiv je motiv para koje omoguavaju sreu ma gde da su Romi u svetu: Musaj love kote kaj erasa Samo gajda bahtale avasa Thaj pe lumnja zurale ahasa Samo gajda bahtale avasa. Moramo para tamo zaraditi Samo tako moemo biti sreni I po svetu jaki ostati, Samo emo tako sreni biti.
80
5. dambaske pesme Romi su poznati po trgovini konjima. Nekada su ih zvali dam a i; otuda sam b s ovim pesmama dala naziv Dam a kepe me. I danas postoje Romi u Banatu koji b s s trguju konjima kako rasnim, tako i obinim kljusima8. Kako vremenom trgovina konjima nije vie unosan posao, ostaje samo pesma koja se jo uvek moe uti u krugovima u kojima se vole konji. Poznati dambasi su oduvek bili Romi iz Banata, te nije ni udno to su sve tri pesme zabeleene upravo u Banatu. Pesma pod nazivom Pa i ri o, pa i zabeleena je u zbirci Ci an ka po i a, s s g s ez j koju su priredili Rade Uhlik i Branko V. Radievi. Pesma je prepevana, ali je sauvala osnovni motiv, a to je prodaja konja zbog svadbe. Ovaj motiv odslikava trenutak iz ivota obinog oveka koji u konju vidi dobru zaradu. Druga varijanta navedene pesme proiruje motiv prodaje konja i pokazuje na koji nain razmilja jedan trgovac konjima: Pherdo vurdon khas Trujal leste gras Do trine brenge Thaj pand e miljenge Puna kola sena, Oko njih su konji Do tri godine I pet hiljada vredni
l v r j U pesmi Ajsahaemelo eAjsvesampa epo eo dominantan je motiv konja. Opis konjske opreme je veoma slikovit i ima cilj da opie bogatstvo i lepotu konjske opreme. U pesmi dambas ali za prodatim konjem i proerdanim novcem, ali u poslednjoj strofi: Aj, ahiljama mamo Jekh cknorro gras Te aj dav me mamo e ljumnjasa vas. Te aj dav me mamo e ljumnjasa vas. Aj, ostao mi je majko Jedan mali konj. Da moemo majko Sa svetom da se rukujemo Da moemo majko Sa svetom da se rukujemo.
javlja se motiv imovine kao osnove ravnopravnosti sa drugima, to lirskom subjektu prua mogunost da se rukuje sa svetom. I ovde se, dakle, suoavamo sa osobenim odnosom Roma prema imovini. Imati neto za Rome prelazi granice materijalnog
8 Prof. Ljiljana PeikanLjutanovi priala mi je da su svojevremeno, pre pedesetak godina, na vaar u Feketiu dolazili dambasi, kojih se sea po velikim eirima, belim kouljama i prslucima, esto od koe i u jahaim pantalonama uvuenim u visoke izme. Sea se da su nosili ukraene bieve i da su pri pogodbi pljeskali po dlanu kupce. Veina je imala duge, ufitiljene brkove. esto su i pili i veselili se pod atrom u kojoj je bila privremena kafana.
81
i postaje izraz i dokaz ravnopravnosti, osnov dostojanstva. Moda je vekovima marginalizovana i diskriminisana romska zajednica koren svoje obespravljenosti traila u siromatvu. Pesma ee Rro a pe dro a Ili su Ro i dru o i a ima kao dominantan l m m m m vm motiv kupovinu konja. Interesantno je da se refren: Lumbaj, lumbaj dade, Av tu paa mande. Lumbaj, lumbaj oe, Doi pored mene
javlja i u drugim pesmama (Bajramovi, World Music, cD). Refren je pevljiv, rimuje se i zbog toga se esto umee izmeu strofa. 6. aljive pesme aljiva pesma po pravilu ne zalazi duboko u probleme nego slavi radosti ivota ili peva o sitnim slabostima. Gracioznost, lakoa i dinaminost jezika glavne su odlike aljive pesme; sem toga, ona je usmerena na poentu i rado se slui erotskim asocijacijama (Konstantinovi, 2001: 832). Tokom istraivanja snimili smo pet aljivih pesama. Pesma Jekhdet a inJed o h r n ju roveoma se mnogo peva po kafanama. Pesma ima brz ritam i rado se naruuje t kod tamburaa naroito ako se eli igrati. Pesma nema konaan oblik poto se u nju esto umeu strofe drugih pesama, ali se ritam zadrava. Stihovi: Te merel e Bandara kaj erel e ingara Te merel o Koja kaj erel e goja. Da umre Bandara to pravi svau Da umre Koja to pravi kobasice.
umetnuti su u pesmu te naruavaju kompoziciju cele pesme, ali unitranjom rimom, koja se ostvaruje u romskom (nije je bilo mogue prevesti), potenciraju se ivost i vedrina.
literatura
1. Ackovi, D.:Tri unDi i19562001, Novi Sad 2005. f m 2. Bajramovi, aban: KraljCi an kemu i eTheKingofgipsysong, cD World Music. g s zk 3. Dimi, Trifun: Tra i i orro a olia i ean eVoj o i aTra i ij karom kaknji ev ost d c ak m n l rp d v dn dc s s n uVoj o i i, Novi Sad 1997. v dn 4. uri, Rajko: Gra a i arom kogje i agra a i aerro a ehi a e, Beograd 2005. m tk s zk m tk m n b k
82
5. Karanovi, Zoja: Svad e iri ualkaopo tu aksank i i a jaipot i ja a jamo ie e, Glabn t s p c on s n n v n n snik etnografskog instituta SANU, knjiga XLII, Beograd 1993. 6. Karanovi, Zoja i Jasmina Joki: Sme ov oierot kousrp kojna od ojkul u iipo ii, Novi h n s s r n t r ez j Sad,Filozofski fakultet, 2009. 7. Karadi, Vuk Stefanovi: Srp kena od epri o et e, priredio M. Panti, Beograd, Prosveta, s r n p v k 1988. 8. Krnjevi, Hatida: Na od elir kepe me, Renik knjievnih termina, Beograd 2001. r n s s 9. Krnjevi, Hatida: Svad e epe me, Renik knjievnih termina, Beograd 2001. bn s 10. Konstantinovi, Z.: aji apo i a, Renik knjievnih termina, Beograd 2001. l v ez j 11. Kuper, D. K.: Ilu tro a aen i lo e i atra i i al ihsim oa, Beograd 2004. s v n ck p dj d c on n b l 12. Nedi, Vladan: Na od ape ma, Renik knjievnih termina, Beograd 1986. r n s 13. Nedi, Vladan: Sa ra adeaVu aSte a o i aKa a i a, knjiga prva, Beograd 1985. b n l k f n v r d 14. Pei, Radmila: Po o i epe me, Renik knjievnih termina, Beograd 2001. r d n s 15. Pei, Radmila: Lju av epe me, Renik knjievnih termina, Beograd 2001. b n s 16. PeikanLjutanovi, Ljiljana: Ja akaoze lja, u knjizi: Svenka Savi, Marija Aleksandrovi, k m Stanka Dimitrov, Jelena Jovanovi, Rom i je, priredila Svenka Savi, Novi Sad 2007. kn 17. Savi, Svenka, Marija Aleksandrov, Stanka Dimitrov i Jelena Jovanovi: Rom i je, Novi kn Sad 2001.
roma epic-lyric poems: older and new recordings (classification, themes, meanings)
s um ma r y : Roma lyric poems share a number of common characteristics. They are all more or less narrative, so the family poems often border with the lyricepic poetry. These poems also share the prevailing feeling of sadness and lonelyness. It seems that the marginalization, poverty and discrimination have defined the dominant feelings in the Roma community to be the ones of sadness, injustice and rejection.
Apart from the wedding poems, all the others are shaded with negative feelings: fear of poverty, conflicts within the community, severed family ties. The feelings of poverty and deprivation of rights also result in the idea that wealth is the same thing as happiness, and that without material affluence there can be no inclusion, on equal basis, into the wider community. The position of woman depicted by Ro ma oral lyric poetry is extremely bad. On the one hand, she bears the burden of keeping the family, caring for children and working hard for a wage. On the other hand, she is almost regularly accused of immorality, lewdness and family destruc tion. The position of man, even though not being easy, at least allows him to vent himself by drinking and behaving in socially destructive ways. Roma lyric poetry reflects the life and dreams of the collective that composed it.
k ey w o r d s :
lyric poetry, Roma oral poetry, classification, meaning
83
udc 821.163.41-31.09
vladislava gordi petkovi, novi sad
biografsko i istoriografsko u enskoj prozi

Rad istrauje kako se razliiti kulturni obrasci, slike nacionalnog i karakterizacija urbanog miljea sueljavaju u prozi Vide Ognjenovi, Mirja ne Mitrovi i Mirjane urevi. U enskoj prozi otvaraju se nove mogunosti itanja i tumaenja nacionalnih i rodnih stereotipa. Ispisivanje fiktivne enske autobiografije postaje mogunost itanja istorije i parodijskog od nosa prema istoriografskoj fikciji.
k lj u n e r e i : ap s t r a k t :
enska proza, istoriografija, biografija, karakterizacija
Sueljavanje razliitih kultura i razliitih pogleda na njih u komparatistikoj prizmi je odgovoran posao u dananjem svetu koji opstaje na paradoksu: premreen granicama i meama, on vie nego ikad tei da bude monolitan. Pitanja ko sam ja, ko smo mi i ko je/su drugi sve vie se relativizuju, jer je sve vie onih koji ih postavljaju, i sve je vie perspektiva iz kojih se postavljaju. Bilo da knjievni metodi postavljaju politika pitanja (politike korektnosti, na primer), ili da politike okolnosti provociraju knjievna itanja, sa tradicijom smo uvek u istoj zamci aktuelizacije: jer umetniko delo mora da odgovori i na izazov tradicije, i na izazov istorije, i na izazov stvarnosti. elei da, poput postkolonijalne kritike i ostalih pravaca poststrukturalistike kritike, porekne navodnu univerzalnu i svevremenu prirodu teksta u prilog izuavanju aktuelnog, lokalnog i marginalnog, imagologija se predano bavi slikom Drugoga: to Drugo iz predstave marginalizovanog i kolonizovanog entiteta koje je odreeno svojim nedostacima prerasta u mogunost da se osmisli ideoloki okvir koji kolonizovanom subjektu pomae da razume svet. Zainteresovanost imagologije za problem karakterizacije nacionalnog identiteta i kulturnih razlika otvara nova polja za mogunosti analize srpske enske proze. Razliiti kulturni obrasci, slike naci84
onalnog i karakterizacija urbanog miljea u prozi Vide Ognjenovi, Ljubice Arsi, Mirjane Mitrovi, Jelene Lengold i Mirjane urevi otvaraju razliite mogunosti itanja i tumaenja nacionalnih i rodnih stereotipa koji se u njima prikazuju, neretko sa parodijske distance. U Prejub i i aVide Ognjenovi matrica linih odnosa u porodici namerno je l ncm izmetena iz ireg drutvenog konteksta: istorijski dogaaji i politika strujanja prigueni su kako bi do izraaja doao proces preispitivanja u dui Amalije Koji, ene koja sa saznanjem da je usvojena otkriva ne manje traumatinu injenicu da bi, po poreklu, trebalo da bude deo kulturnog miljea i drutvene formacije koji su u nesaglasju sa njenim temperamentom i obrazovanjem. Amalija Koji umalo da postane tragina rtva zablude da se identitet otkriva potragom za korenima: u suoenju sa biolokom majkom junakinja shvata da bi je prihvatanje svog porekla zapravo odvelo u duboko otuenje majina priprosta priroda i ime koje joj je nadenula jeste ona strana drugost koju ne moe da prihvati. Njen svet se, suprotno oekivanjima itaoca, nee sruiti kad sazna da je usvojena, nego kad se priblii biolokim srodnicima ija su moralna i emotivna uporita daleko i od sveta koji je nju usvojio i od vrednosti koje je ona usvojila. ena koja je verovala da je njena pripadnost kulturnoj eliti neupitna doivee mentalni rascep i emotivni slom, ali e se i uspeno izboriti za novu ravnoteu. Amalijina nedoumica da li se identitet gradi na temeljima porekla koje nismo birali ili na temeljima odluke o staleu i vrednostima kojima emo pripadati moe se shvatiti kao individualno, nacionalno i rodno opredeljivanje, ali i kao bitka da se prihvati Drugo. U pripoveci Prava adresa Vida Ognjenovi e na primeru jedne uspomene pokazati kako drugost moe da dovede do kominih koliko i do melanholinih ishoda. Glavna junakinja jednu davnu, stidljivu i nespretnu, avanturu sa ovekom iz druge kulture i drugaijeg kulturnog miljea bezbroj puta pretae u anegdotu. Vera Pivarski, varoka gospoa-drugarica, parodija dame i zavodnice koja nespretno podraava frizuru i dranje Rite Hejvort a lice mae kremom ten-san, stupa u vezu sa nemakim diplomatom sluei se prevodilakim uslugama krojaice Roze, uglaene keri predratnog bogataa. Rozina komunikacija sa Drugim i umee ljubavnog govora preotee Veri njenu avanturu. Ljubav e se nastaniti u jeziku koji Vera ne razume i koji nikad nee nauiti. Rozalija Miler-Doki, kerka hotelijera koji nije preiveo posleratno konfiskovanje imovine, viestruko je marginalizovana: ne samo dete bogataa nego i supruga emigranta koji ju je napustio i otiao u Ameriku, ona ne moe da dobije nikakvu dravnu slubu te je prinuena da iskoristi znanje ivenja iz graanske kole kako bi zaradila za ivot. Negovana i otmena Nemica izolovana je u novom socijalistikom poretku sve dok kroz prevodilake usluge ne dobije priliku za surogat ljubavne avanture: ona vodi prepisku sa Horstom po cenu rizika da bude optuena za pijunau, preuzima tuu ljubavnu priu na sebe zahva-
85
ljujui ne samo jezikoj bliskosti, nego i senzibilitetu za avanturu koji klasno privilegovana Vera nema. Mirjana Mitrovi je jo u knjizi pria Sve osta o (1999) istoriju itala iz iskoene t d perspektive, ali je razliitost tog itanja primeena tek u okvirima fiktivne enske autobiografije. Junakinja njenog romana Emii aLe a(2006) je i istorijska i izmalj t tana figura ija sudbina nalikuje posuvraenoj bajci: suprug je naputa kako bi se oenio princezom i tako postao car i bog, uzdigavi se poput Marloovog Tamerlana od dna do trona. Izbrisana u ime politike ambicije, marginalizovana i izolovana, izloena ponienjima i opasnostima, emilija doivljava preporod kroz veru u Hrista koji je u njenom svetu i vremenu jo uvek Drugo neto opasno, progonjeno i nepriznato. Osetie na svojoj koi neprijateljstvo skorojevia i monika, ali i biti nagraena prijateljstvom obespravljenih robinja i hetera. Privremeno utoite nai e u viminacijumskoj javnoj kui, u koju stid ne ulazi, ali u koju nemaju pristupa ni predrasude. Mirjanu Mitrovi zaokuplja istorija kao mogunost dopriavanja enske prie, i kao mogunost tekstualizovanja istorijskih okolnosti: njen prvi roman, Auto or ret p t sMie om(1990), preobraava biografiju Milene Pavlovi Barili u ispovedni lirski ln monolog ene posveene umetnosti i ljubavi, ali tako to se oslanja na arine take njene biografije, produbljujui motivaciju junakinje i individualizujui je kroz line dileme i duevne raskole. Kako saznajemo u epilogu romana, Milenina biografija je rekonstruisano etrnaestonono bdenje njenog oca Bruna Barilija u Rimu, nad urnom sa pepelom slikarke, dok bezuspeno pokuava da iznae nain kako da tu urnu otpremi u Poarevac. Bezuspeno posthumno puteestvije ukazuje na marginalnost i izuzetnost koje su pratile Milenu za ivota: bila je nezavisna i nepodesna, potiskivana i skrajnuta, osuena na nomadizam. lj t Glavna junakinja Mitrovikinog romana Emii aLe aje takoe osuena na nomadski ivot, ali daleko od toga da je umetnika dua i samosvojna linost. Protagonistkinja romana je pr va supruga Maksima Galerija, oveka koji e postati rimski car. Ona nema ime u istorijskim zapisima pomenuta je samo kao ena koju je mu napustio kako bi se oenio Dioklecijanovom erkom i tako prokrio put ka prestolu. emilija je, tako, knjievni lik koji izrasta iz jedne uzgredne napomene, dobija ime, ivotopis i sudbinu koja je pretvara u alegorijsku sliku enskosti. emilija Leta je neka vrsta generikog enskog lika koji doivljava sve nepravde i probleme sa kojima se suoava ena u patrijarhalnom drutvu. Njena dobrobit i porodina srea rtvovani su vlastoljubivosti supruga i neobuzdanoj ambiciji svekrve. emilija je sistematski marginalizovana i izolovana, oduzeti su joj ime, brak i ljubav: niu se ponienja koja e ona stoiki izdrati. Predstavljajui emiliju novoj Maksimovoj nevesti, svekrva Romula naziva je moja slubenica i majka nae Maksimile (Mitrovi 2006: 64). Kada uje te rei, emilija Leta oseti otar bol koji nije bio obina ljubomora:
86
tako jasno i surovo saeta njena ivotna pozicija sada vie nije doputala nikakvo zavaravanje. Bila je slubenica i, naravno, nije smela da govori, ali nije izdrala da ne pogleda u lice nove Maksimove supruge (Mitrovi 2006: 64). emilija Leta postepeno gubi sva znamenja identiteta koja su je definisala rodno i klasno: ostaju joj samo utanje i pogled kao vidovi pasivnog saznavanja sveta i pasivnog otpora nepravdama toga sveta: Pokuala je da zamisli njegovu mladu nevestu. Valerija, erka avgusta Dioklecijana! Kako to mora da je mono! A opet, pitala se, da li Valerija voli Maksima. Ipak se udaje po oevom nalogu, da brakom uvrsti vlast. Zbog vlasti, nauila je emilija, mukarac e ne trepnuvi ostaviti enu koja ga voli. A ena? ta e ena uiniti zbog vlasti? Da li mlada Valerija voli mo ili njega, da li je srena, ravnoduna, pokorna ili ponosna? Trebalo bi da bude pametnija od mene, mislila je. Mora stalno da ga osvaja. Maksim je vojnik, ili on osvaja, ili je osvojen. S gorinom je shvatala koliko nije imala prilike. U svetu u kojem je ivela, mukarci kui dolaze samo povremeno da donesu plen. I da oplode enu. Za ljubav, Maksim je ostajao suvie kratko. (Mitrovi 2006: 44). Izloena najpre klevetama, pa potom progonu i izoptenju, izgubivi linu i porodinu sreu, emilija Leta pronalazi drugu vrstu radosti i blaenstva stie duhovni mir tako to ui da prihvati svoje nesree. Roman e opisivati njeno prinudno odvajanje od uloga supruge, majke, ljubavnice svog biveg mua, suparnice koju Valerija i Romula doivljavaju kao isuvie jakog protivnika (premda emilija ni jednog trenutka ne pokazuje volju ni elju da se suprotstavi nepravdi i povrati svog mua). emilija je anonimizovana tako to njeno ime, umesto oznaitelja identiteta, postaje povod ruganju, njeno sistematsko poniavanje vodi nauku hrianskog trpljenja, ali e ona do kraja romana izgubiti i ime i sva karakterna svojstva kako bi se naglasila uloga vere, odnosno otkrivanja hrianstva kao spasenja za naputene, utehe za tune, nagrade za marginalizovane. Emii a Le a je zato jedan od malobrojnih lj t romana u srpskoj knjievnoj tradiciji koji se ne trudi da dovede u ravnoteu motive enskog ivotopisa i alegorije o identitetu. Tema linog i individualnog razvoja sueljena je sa imperativom hrianske alegorije, sa imperativom otkrivanja vere kao temelja identiteta, otkrivanja zajednitva kao zamene za sopstvo. Ovde se pokuaj biografije i izlet u istoriografiju jednog udaljenog sveta i jedne udaljene kulture pretvaraju u pokuaj pisanja hrianske parabole. Spisateljska praksa koja eli da problematizuje ili porekne univerzalnost enske prirode neminovno se okree i protiv empirijskog i protiv patrijarhalnog. Realistiko moe da preuzme mnogo razliitih maski, ali i da se pojavi u neoekivanim kontekstima; ono moe da se igra anrovskim odlikama i kulturnim stereotipima sasvim ravnopravno.
87
Mirjana urevi beskompromisno eksperimentie anrovima trivijalne knjievnosti, ne odriui se pritom anrovskih prednosti kao to su otvorenost teksta i transparentnost znaenja. Ona dekonstruie anrove krimia, trilera, istorijskog i avanturistikog romana kako bi razobliila prepreke koje prate enu na putu sazrevanja i afirmacije i bespotedno kritikovala nepravilnosti i nestabilnosti drutva u kojem ive njene junakinje. U romanu u a isve i jeMirjane urevi suoavamo se sa totalnom diverv r tn zijom na jezik, identitet i kulturu: glavni junak, neimenovani Istraiva, prati put Miroslavljevog jevanelja od nastanka nacije do kraja istorije. Delo s podnaslovom istorijska izmotacija u deset iluminacija je aljivi odgovor na istoriografsku metafikciju: osmiljeno je kao ispovest o jednom istraivanju, a glavni junak je knjiga koja nestaje i tekst koji se sakriva u istoriji, aktuelizujui se uvek iznova, a nenadano, u vremenu promena, istorijskih previranja i politikih kriza. Beei od zadatka umetnika, koji nije da izloi ono to se istinski dogodilo nego ono to se moglo dogoditi (Aristotel 2002: 72), Mirjana urevi sistematski problematizuje i anr istoriografske metafikcije, koji, po Lindi Haion, demonstrira samosvest o istoriji i fikciji kao o ljudskim konstrukcijama (Haion 1996: 22). Istorija se, dakle, ne saznaje, ona nije data kao samosvojna, konstantna i neupitna; po Haionovoj, nema objektivnog istorijskog znanja jer je u istorijsko svedoanstvo uvek upisan identitet svedoka rasni, klasni, nacionalni. celokupna postmoderna teorija dovodi u sumnju istoriju najvie zbog toga to ona poseduje fluidnu i nefiksiranu prirodu kakvu ima i fiktivni tekst: neumitno se menja jer je svedena na jedno od tumaenja, na jednu od verzija, na strukturu koja se menja i prilagoava interesima i identitetu svedoka i pripovedaa. Urnebesni dekalog o puteestviju Miroslavljevog jevanelja poinje doslovce od Kulina bana: dok krajem dvanaestog stolea u Humu nastaje budui kulturni spomenik, ban sedi u Visokom, podno piramide, okruen enskim rivalitetom i zaverama. Miroslavljevo jevanelje putovae od Srednjeg veka do Otpisanih, od pralje do doktora okultnih nauka, kroz manastire i trezore sve do intergalaktike deponije. Putovanje kroz vreme menjae roman stilski i anrovski, te e autorka i njen junak Istraiva pripovedati u formi policijskog zapisnika, novinskog intervjua, filmskog scenarija, avanturistikog romana u nastavcima, sve u cilju pinonovske komine a uene mistifikacije. U toj mistifikaciji nai e se mesta i za satiru, te e tako jedna od osoba koja Istraivau pomae da rasvetli dogaaje vezane za prelazak Miroslavljevog jevanelja iz hilandarske biblioteke u posed mladog kralja Aleksandra Obrenovia godine 1896. biti astrolog. Melanija cincar-Torbarina je kliniki astrolog i doktorski kandidat na Univerzitetu en Rajs u Nju Orleansu, na koledu okultnih nauka, a njen doktorat o uporednom horoskopu kralja Aleksandra Obrenovia i Dragutina Dimitrijevia Apisa jo uvek nije odbranjen jer je zbog uragana Katrina uao mulj u hard diskove,
88
u fren kvoteru (urevi 2007: 86), te je tako ostvarenje njene ambicije da osnuje privatni Fakultet okultnih nauka odloeno do daljnjeg. Ona Istraivau slui kao travestija spiritistikog medijuma koji uspeva da prati put knjige od ruke do ruke i diplomatske igre vezane za dragoceni dokument. Konstruiui pseudopovest potrage za najvanijim spomenikom srpske kulture urevika problematizuje i metafikciju i istoriografiju: anrovske varijacije u romanu, u kojima se postavke identiteta, politike i kulture dovode do blasfeminih reperkusija, nadilaze ak i parodiju istoriografije kao nauke. Pritom, urevika satirinu otricu okree prema masmedijskoj poasti proricanja i arlatanstva, prema kulturnoj sablazni instant-obrazovanja, ukazujui na opasnost da se arlatanstvo i nauka dodirnu i to u tumaenju istorijskih tajni. Roman Mirjane urevi Ka a,Be radido riAme i a ac moe da se ita kao j og b rk n svojevrsna imagoloka revizija srpskog romana. On je istovremeno i primer istoriografske metafikcije, i parodija vienja ovog anra: bez propagiranja ideje o unikatnosti istorije, bez vere u neprikosnovenost istorijskog znanja, ovaj roman radije predstavlja istoriju Srbije i Beograda kao niz koincidencija i neoekivanih obrta, kao sled travestija i kalambura poput onog astrolokog itanja putanje Miroslavljevog jevanelja. Autorka se igra identitetom i istorijom; najpre, ona ide korak dalje od u tn va asve i jei, umesto Istraivaa, ustoliuje Pisca, ali ne autobiografsku projekciju r nego njegovu prethodnu inkarnaciju: spisateljica Mica urevi je linost sa ivotopisom koji nalikuje autorkinom, ali situirana u fiktivnoj realnosti tano jednu generaciju unazad u godinama kad treba da se rodi stvarna Mirjana urevi, Mici ureviki se gubi svaki trag. Tri apendiksa na kraju knjige ukazuju da pria tee dalje do u nae vreme i da se fikcija uliva u stvarnost. Heroina romana Mica urevika je nesvrena studentkinja arhitekture, prvakinja u maevanju, uporni borac protiv urbanistikog haosa u ruralnom Beogradu koji se ubrzano gradi i pasionirana kolekcionarka egzotinih prijatelja. Naslovi njenih romana parodiraju naslove romana koje je napisala stvarna Mirjana urevi: tako emo prepoznati u a esve i je v r tn u naslovu No a ibu va a, dok e Par ingsve ogSa a i apostati Taj akal r i a e s k r k t v tj n d ms n por ea a u iulif uni manje ni vie nego Amamnaoda u! t k z t k Beograd je u ovom romanu rekonstruisan u mesto susreta kultura: u njemu se zdruuju Kalmici, pripadnici naroda izbeglog iz Rusije nakon Oktobarske revolucije koji, rasejani po svetu, stiu i do Malog Mokrog Luga, dobivi u Beogradu ak i svoju bogomolju. U ovom gradu se odigrava sudbinski susret Dona Dajnlija Prinsa, biveg diplomate najmlae svetske velesile, i Kaje, nahoeta meovitog porekla; u ovom gradu otpoinje prijateljstvo Srba, Amerikanaca i Kalmika. Kalmici nisu pandan Hazara niti projekcija Jevreja, a prikaz njihove istorije nije inkorporiran u romanu s namerom da se kreira parabola o nesrenom narodu koji, sticajem istorijskih okolnosti i pogrenih odluka svojih vlastodraca, gubi nacionalna znamenja i nacionalni identitet. Sa druge strane, Amerikanac nije nikakav stereotipni prikaz ljubopitljivog
89
stranca koji se nekritiki zaljubljuje u egzotinu kulturu; porodica urevi nije nikakva pastoralna paradigma srpske porodice. Tako je fatalan, a neutiman, susret kalmike devojice Kaje i amerikog diplomate od milote zvanog Pidin prerastao u porodinu privrenost, dok je odnos Kaje i Mice urevi predstavljen kao estoka bitka za emocionalnu teritoriju na svim frontovima. Ovde se opet suoavamo sa ljupkom inverzijom tradicionalnih porodinih odnosa: prirodno razumevanje dveju ena koje bi mogle biti majka i ki zamenjeno je ljutim rivalstvom, a patrijarhalna figura autoriteta i dobrotvora ne izaziva strahopotovanje nego postaje predmetom ljupke manipulacije. Biti stranac nije sutina Drugoga, kako to objanjava Ulrih Bilefeld, nego proizlazi iz odnosa prema drugome, proizlazi iz prepoznavanja granice (prostorne, duhovne, kulturne, ideoloke). Dakle, postojanje granice preduslov je da neko postane stranac; ta granica se u sluaju Kaje i amerikog diplomate-jezikoslovca potpuno brie. Ako se na trenutak udaljimo od porodino-graanskog formata ovog romana, videemo da je Ka a vesela istorijska metafikcija koja formalne uzore nalazi kod Svej tislava Basare i Milete Prodanovia, iako u kreiranju junaka i zapleta neretko deluje kao melan uticaja Sremca i Sterije. Micino zadrto republikanstvo, kritika svake vlasti i svake dogme vodi ovaj roman prema polju farse, i pratei jogunaste reakcije glavne junakinje mi kao da se premetamo u neku Sterijinu komediju gde bi Mica bila zlatna (a dobro karikirana) sredina izmeu kune goropadnice i frajlice kojoj su nemecki romani zavrteli mozak. Svetislav Basara je svakako prvi upotrebio burlesku, mit i satiru kako bi dekonstruisao srpsku istoriju a evropsku filozofiju okrenuo naglavce, dok je Mileta Prodanovi kroz sve svoje stvaralake mene ostao tvrdoglavo uporan istraiva mentalitetskih i istorijskih anomalija. Roman Mirjane urevi nadilazi okvire porodine hronike i realistikog pripovedanja briljivom montaom razliitih diskursa i stilova (diplomatskih depea, novinskih lanaka, sveznajueg pripovedanja i doivljenog govora), fotografija, fotomontaa i crtea. Ovaj roman jeste mistino-satirina alternativna istorija Beograda i Srbije koju bi i Basara i Prodanovi rado prisvojili, ali je i pripovedni eksperiment koji nema hermetinost postmodernistike tekstualne igre. Jedanaesti roman Mirjane urevi je poslednji poziv srpskom romanu da se preregistruje da promeni svoju okotalu formu i da proiri granice svoje recepcije. Ideju da roman mora biti teko prohodno tivo o sudbinskim pitanjima drave i nacije retrogradna ali i dalje imanentna u knjievnoj nauci glavnog toka mogla bi zameniti prevrednovana slika o epu graanske klase. Ova ve okotala definicija ne bi u sluaju Mirjane urevi posluila kao floskula o novoj knjievnoj vrsti kroz koju e progovoriti nova klasa, no upravo suprotnom cilju: pseudorealistiki prosede daje glas starim vrednostima i kulturnom modelu u nestajanju. Propadanje graanskih vrednosti, etika i politika erozija srpskog drutva, kao i stalno urua-
90
vanje s mukom postavljenih temelja urbanog o kojima se u romanima pisaca poput Slobodana Selenia pie s mnogo naturalizma, verizma i gorine, ovde su predstavljeni otrije i direktnije, ali bez ideolokih pojednostavljivanja. Upravo zahvaljujui izraenim obelejima kominog i satirinog Ka a,Be radido riAme i a ac nadj og b rk n rasta okvire istorijskog i porodinog romana. Mirjana urevi u temelje svojih romana izliva ruganje vrednosnom sistemu koliko i ruganje okamenjenim knjievnim formama; stoga zasluuje koncesiju na puteve koje je trasirala Dubravka Ugrei u svojoj prvoj fazi pisanja. Igru anrovima prati transparentnost i itljivost teksta, konzistentan duhovit i jedak ton, figura pripovedaa koji se zbliava sa itaocem umesto da mu postavlja nemogue zadatke. Paljivo komponovan zaplet, nijansirana karakterizacija, manevrisanje pripovedaevim uvidom u stvarnost otkrivaju i bogat idejni sklop Ka e: ovo je, izmeu svega j ostalog, i roman o sloenom odnosu spisateljice i njene dvojnice koja je na pola puta izmeu zle nimfete, protosponzorue i pakleno inteligentne pijunke. Stalni tihi rat Mice i Kaje oko naklonosti mukaraca i maaka odlino demonstrira tezu rodnih studija da se naveliko mistifikovana enska solidarnost ne nasleuje, nego ui. Kiti i Kaja su dva pola enskog koji se odbijaju, ali ue da funkcioniu u tandemu: ve su kritiari u ovom romanu prepoznavali parabolu o prihvatanju Drugoga, ali je Mirjana urevi otila i dalje od toga srpska imperijalna tema (koju ine istorijski dogaaji uglavnom atentati, ubistva i ratovi) preobraena je u alternativni narativ o sitnim sujetama, velikim brljotinama, neretko burlesknim i trivijalnim objanjenjima istorijskih dogaaja. Poreenje sa Ugreikom vodi nas i u nikad tako daleku 1988, kad je hrvatska spisateljica osvojila NIN-ovu nagradu za roman For i a jero a are eu kojem su sr n m n k artisti i modeli jugoslovenske knjievne scene provedeni kroz anrovski pakao od komedije naravi do krimia, horora i romana zavere. U meavini poetika Umberta eka i Dejvida Loda spisateljica je kreirala urnebesni moralitet o jugoslovenskoj knjievnoj sceni. Mirjana urevi je granice takve nestane igre sa tekstom proirila i problematizovala. I kao to se Ugreika u naslovu veselo poigrala sa vojnim i knjievnoteorijskim terminima (forsiranje reke i roman reka), tako je urevika svoj igrokaz o multikulturnoj prirodi Beograda lukavo pozicionirala: njen rodni Beograd postaje sudbinsko mesto gde Beograanka sree Kalmikinju i Amerikanca, pripadnike nacije u nestajanju, s jedne, i velesile u nastajanju, sa druge strane; pritom postaje i nevoljni uesnik zavera i tajanstvenih poduhvata u ijem su sreditu kalmike relikvije. Da li to znai da je Mica . alegorijska figura majice Srbije koja bira izmeu dve sudbine: izmeu modela male, hermetine zajednice koja se gasi i ekspanzivne sile koja gospodari i pokorava sve pred sobom? Imagoloko itanje ovog romana to bi svakako dokazalo.
91
literatura
1. Aristotel: Ope ni ojumet o ti, Beograd, Dereta, 2002. s k n s 2. Beller, Manfred and Joep Leerssen: Ima oogy.TheCul u alCon truc ionandLi e aryRe re g l t r s t tr p sen a ionofNa i alCha ac ers.ACri i alSur ey, Amsterdam, New York, Rodopi, 2007. t t t on r t tc v 3. urevi, Mirjana: u a isve i je, Zrenjanin, Agora, 2007. v r tn 4. urevi, Mirjana: Ka a,Be radido riAme i a ac, Beograd, Laguna, 2009. j og b rk n 5. Haion, Linda: Po i apost o er i ma, Novi Sad, Svetovi, 1996. et k m d nz 6. Mitrovi, Mirjana: Emii aLe a, Beograd, Plato, 2006. lj t c l n de c 7. Tiffin, Hellen, Gareth Griffiths and Bill Ashcroft: Post oo ialStu i sTheKeyCon epts, New York, London, Routledge, 2007.
history and biography in womens writing

The paper examines various cultural patterns, as well as images of nati onal character and the mapping of the urban environment, reflected in the novels by Serbian women writers Vida Ognjenovi, Mirjana urevi and Mirjana Mitrovi. Womens writing explores new perspectives of national and gender stereotypes, while the focus upon fictitious memoirs offers both the possibilities to reread hi storical events and to parody historiographic metafiction.
ke y w o r d s : s um m a r y :
womens writing, historiography, biography, characterization
92
93
udc 821.511.141(497.11)-32.09 salg j.5
dragana beleslijin, novi sad
ena koja nestaje vidovi ispoljavanja enske seksualnosti u prozi judite algo
Tekst posmatra seksualnost junakinja proze Judite algo (ro mani Trag koenja, 1987; Put u Birobidan, 1997; Kraj puta, 2004: zbirka tekstova Da li postoji ivot, 1995). U njemu su ponuene kategorije is poljavanja te seksualnosti (od isto heteroseksualnih junakinja, preko zavodnica, prostitutki, frigidnih ena, pa sve do, uslovno shvaenih, andro ginih subjekata), koje e se, u veini sluajeva, pokazati kao nestabilne i promenljive. Tekst nastoji da i na planu same tekstualnosti, tj. pisanja kao mogunog vida ispoljavanja sopstvene seksualnosti i nizom hibridnih po stupaka, koje je moguno uoiti u pismu Judite algo, definie seksualnost samog ina pisanja.
k lj u n e r e i : neoavangarda, postmodernizam, tekstualizam, seksualnost, identitet, nestabilni subjekt, ena, telo, heteroseksualnost, femme fatale, prostitutka, mukobanja, biseksualnost, frigidnost, androgino ap s t r a k t :
Knjievnost Judite algo formirala se u kontekstu vojvoanske neoavangardne umetnike prakse ezdesetih godina, koja je bila i ostala transgresivna u odnosu na dominantni umereni modernizam u tadanjoj Jugoslaviji (uri, 2010: 20), pri emu je J. algo kao pesnikinja viena kao samosvesni autor, upuen u umetnika zbivanja i u neoavangardne aktivnosti u okviru drugih nacionalnih kultura (Negriorac, 1996: 26). Oglasivi se najpre kao pesnikinja novog tekstualizma (uri, 2000: 225), Judita algo je tokom pesnike prakse bila bliska i neoavangardi tipa krik, koja, izmeu
94
ostalog, podrazumeva i umetnost performansa, javnog izvoenja umetnosti viene kao spektakl, ceremonija, agresivno i veselo samopokazivanje (Saboli, 1997: 129). Njena kasnija romaneskna produkcija (PutuBi o i an, Krajpu a) pribliava r bd t se postmodernistikom pismu u kojem
erotsko vlada razliitim zakonima oznaavanja od pornografskog diskursa (doslovno pokazane, prikazane i izraene genitalne seksualnosti) preko estetizovanog erotizma (pokazanog, prikazanog i izraenog glatkog tela kao idealnog mesta elje) do transcendentalnog erotizma (pokazanog, prikazanog i izraenog metaforinog i alegorijskog govora o venoj ljubavi, boanskom daru, kosmikom poretku) (uvakovi, 1995: 115).
Za razliku od avangarde koja je stvorila tip utopijskoga mukoga subjekta, nadovjeka, koji je trebao sruiti tradicionalnu kulturu i stvoriti novi tip civilizacije, Dubravka Orai Toli na sledei nain vidi postmodernu:
Po slabom subjektu, po dekonstrukciji zapadnoga logocentrizma i razigranoj znakovnosti, po obratu od zbilje prema slikovnosti postmoderna je iz rodne vizure enska kultura (Orai Toli, 2005: 161)
Ipak, Judita algo u proznom diskursu nije izneverila poetiku viestrukih identiteta, fluktuirajui svoj jeziki izraz, drei ga neprekidno u meuprostoru naracije i komentara. Ukrtaji se reflektuju i na tematskom planu, pa su tako junakinje i junaci ove proze konstrukti razliitih seksualnih orijentacija, voeni razliitim nagonima, eljama i strastima. U razliitim istorijskim, kulturolokim i sociolokim okvirima formirae se njihov rodni identitet, sa vie ili manje ispoljenim rodnim crtama. Iako slika polnog ina nije dominanta u prozi Judite algo (najeksplicitnije su scene dat t r te u romanu Krajpu a i pripoveci Hek o ovkonj), mnoge situacije i opisi junakinja indikatori su za mapiranje njihovih seksualnosti, koje se mogu klasifikovati u nekoliko osnovnih kategorija. Podela koju predlaem obuhvata velik broj junakinja, uz napomenu da su van moje panje u ovom tekstu, usled razloga ekonominosti, ostali muki likovi, ija je priroda vie ili manje izraeno homo- ili bi-seksualna, te bi se oni mogli posmatrati takoe u kontekstu enske seksualnosti. Nastojau da u tekstu pokaem da se seksualnost junakinja esto otkriva tek kao poetni, radni obrazac koji se u kontekstu strukturalistikog feminizma koji podrazumeva da je ljudska subjektivnost kategorija nestabilna i promenljiva, te da je proizvod drutva i kulture u kojoj ivimo (uri, 2009: 245) dalje izneverava ili prevazilazi u korist druge kategorije, shodno tumaenju identiteta koji
predstavlja presek raznih elemenata ije se kretanje ne odvija po pravilima, nego kao nomadsko lutanje. (Dojinovi-Nei, 1996: 83)
95
1. heteroseksualne junakinje Heteroseksualne junakinje su junakinje anatomski predodreene za seksualno optenje sa mukarcima1, koje ispoljavaju nagon koji zadovoljava iskljuivo muki partner. One ne pokazuju promiskuitetne karakteristike, nisu frigidne, iako mogu naginjati nekoj od ovih kategorija. Najtipinije predstavnice heteroseksualnih ena su: Devojka i Vera iz romana Tragko e ja, te Olga Rot i Greta iz romana Krajpu a. n t One, ujedno, otvaraju i teme materinstva, poroaja i braka. Ve jednu od uvodnih reenica u romanu Tragko e ja u kojoj se navedeni ron man naziva prvencem i jednoelijskim organizmom (algo, 1987: 11) dovodi u sumnju tekst Roman iz knjige i otnastou. Ako bismo se dali u potragu za najv l kraim romanom na svetu, odgovor bismo pronali u citiranom istoimenom tekstu, u kojem, poto najpre ospori mogunost nastanka romana, iznosi elemente hipotetike prie:
Mladia, dakle, nee biti. A trebalo je da bude devojka, njegova, koja njemu u inat uva trudnou i sprema se za bezbolan poroaj, a jednako sebi nanosi bol, raunajui da plod guta sve (algo, 1986: 36).
U ovom tekstu inverzijom je poremeen ustaljeni redosled teza-antiteza, a veta upotreba futura I i potencijala potcrtava neostvarenu mogunost. Tekst od sedam pasusa, sedam tematskih celina, koncipiran je tako da svaki pasus poinje poslednjom reju prethodnog pasusa, da bi se doslednom upotrebom anadiploze na kraju dobio zatvoren krug, koji u isti mah i onemoguava da romaneskni diskurs iskorai iz stege neznanog fatuma: mladi i devojka bili bi u vezi, rezultat njihove veze bila bi neeljena trudnoa; devojka bi odluila da dete sauva u inat mladiu; poroaj bi iznenada uneo elemente fantastike i bajkovitosti u priu: mladi bipostao sneni kralj, a devojka snena kraljica. Istovremeno, podsvesni edipovski strah za majinu ljubav lei u detetovom itanju konvencija bajke: status kralja ili kraljice obezbeuje se venanjem sa lanom vladajue porodice: ako je otac kralj, a majka kraljica, postoji ne samo mogunost da ih zakoni anra veu jedno za drugo i time odvoje majku od deteta, nego i da ih ista bajka odvede u daleku, severnu zemlju, gde vlada veita hladnoa, koja bi u simbolikom tumaenju ukazala na zahlaenje odnosa majke i deteta. Sledea instanca u fabuli bila biodrastanje deteta, njegova spoznaja da se sve pod suncem topi, a potom bi dolo do stapanja sina sa ocem, oca sa enom, ene sa zemljom itd. Judita algo e od nukleusa Roman izgraditi tipini antiroman, koji nosi u sebi zametak prave, dodue nerealizovane prie, ali koji bi to jezgro mogao razviti u sloeniju strukturu, da se nije odvaio na odbacivanje kanona du1 Pod ovim podrazumevam da imaju razvijene sve reproduktivne organe i da se njihovi reproduktivni organi u medicinskom pogledu mogu okarakterisati kao zdravi.
96
ine i konvencije romana kao sveobuhvatnog anra. eto jednoelijskog ploda koji je pripovedaica Tra ako e ja preutala, svesno ili nesvesno. Roman Judite algo g n moemo tumaiti i kao pesmu; u tome nas ohrabruju i izvesne figure ponavljanja, pa i sama autorkina reenica:
Jedna moja pesma u knjizi i otnastou zove se Roman. Poinje reima Romana nee v l biti. I tako, roman kao oblik borbe protiv sebe, protiv vlastitih granica, i ogranienja, protiv vlastite optereujue sklonosti ka konceptualizaciji stvari. Jer roman upravo omoguuje na irokom planu, materijalizaciju, opredmeivanje ovekovog oseanja ivota (algo, 2007: 121).
No, neki od nukleusa samosvesnog romana prisutni su u ovom tekstu, koji je po mnogo emu anticipirao Tragko e ja, u kojem je istovremena negacija i afirmacija n romanesknog anra razvijana tematsko-motivskim uslonjavanjem, rizomatinim n upijanjem sporednih i novih likova. Judita algo, pisac romana Tragko e ja, istoimena je junakinja i naratorka:
Ko, dakle, pria priu? Uvek smo to nas dve. Ja i neka linost kojoj za jednu priliku dajem svoje ime i kojom bih moda elela da manipuliem, ali koja me obino nadigra, nadmudri i kae mi o meni vie nego to sam elela da ujem (algo, 2007: 137).
Zato se Milica Mii-Dimovska, ija je kratka recenzija interpolirana u sam roman (tj. u njegovo poslednje poglavlje, Postroman) zalae za proirenje storije o naratorkinoj sestri Veri? Kao predstavnica tzv. stvarnosne proze (Luki, 1995: 161168) i tematsko-motivskih ishodita vezanih za enske teme, M. Mii-Dimovska je i kao itateljka intelektualno-emotivno angaovana oko enskih likova. Sama Judita algo e u eseju Politika pria zapisati:
Milica M. D. inae pie prie o enama koje su obeleene skrivenim grehom svoga pola. O enama raspetim izmeu zahteva tela i mutnih zabrana vesti. Ulazi pod kou svojim junakinjama, bolje rei njihovim ivim modelima, prati ih strpljivo, aka njihova bolna mesta dok se ne zapale, a sve to uoi, prenosi na papir, u istoriju bolesti, vodei svoj lik vrstom pravednikom rukom u (zasluenu) propast (algo, 2000: 160).
Iako priznaje da nije jednostavno utvrditi distinktivno obeleje koje bi konstruisalo diskurs enskog itanja, Donatan Kaler pie:
Premda je potvrdnim, nezavisnim nazivima teko razrijeiti to bi to moglo znaiti itati kao ena, moemo pouzdano predloiti posve razlikovnu definiciju: itati kao ena znai izbjei da se ita kao mukarac, prepoznati osobite obrane i izvrtanja mukih itanja i osigurati korektive (Kaler, 1991: 47).
97
Potpuno telesno ieznue, bez zemnih ostataka, est je nain stradanja Jevreja u istoriji. Vera se plai da ostavi materijalne tragove, ak i talog u oljici kafe, zazire od bliskosti.
Verina koncepcija sveta je kontracepcija, zatita uz pomo postavljanja zvunih i fizikih membrana: izmeu sebe i drugih postavlja prepreke, umesto sebe, ona znakove sebe ljuturu pua, koljku, koral ili pak fosil koji lii na aku, fosil kakav e veno biti u njenoj utrobi, bez mogunosti da se rodi, bez mogunosti da okona svoj zaustavljeni razvoj. Sve te predmete Vera daje osobama sa kojima razgovara, ije misli uje, a rei ne slua, daje im te tragove nekadanjih ivota, kao da ih se oslobaa. Ona se, kao i samo nesvesno, oslobaa svih ljutura oznaitelja, prelazi granice lapsusa, snova ili simptoma kojima se nesvesno slui da bi sebe ispoljilo i prikrilo, ali na koje ni izdaleka ne biva ogranieno. Vera je olienje procesa, apsolutizacija procesa i veitog postojanja bitna je njena beskonana trudnoa a ne raanje, jer raanje e za sobom ostaviti kouljicu, trag koenja (Gordi, 1998: 117).
Sa druge strane, M. Mii-Dimovska predlae roenje bebe. Kako sama naratorka primeuje, ene od trudnoe uvek oekuju nemogue. Sfera interesa M. MiiDimovske svee se, dakle, na nagovor da se produi ivot junakinje, za koju tek iz dijaloga koji vode dve spisateljice saznajemo da bi, najverovatnije, umesto poroaja trebalo da ode u smrt. Upravo takva propast, ieznue, defikcionalizacija ispripovedanog (priznanje autorke da je Vera plod fikcije, da je izmiljena, a da je njen stvarnosni prototip, sestra, stradala u nacistikom logoru), prati potencijalno dve heteroseksualne junakinje romana Tragko e ja, Veru i Devojku. n Poput Vere, Olgu Rot iz Kra apu a (2004), koja je iz krnje porodice (gubi sina, j t naputa je mu), onespokojava mogunost da bi trag neijeg ivota mogao postojati u neem materijalnom. Njoj ne smeta poprsje nastradalog sina nego hipoteza da Al us sapun moe sadrati materijalne tragove i prolongirati zaborav, za kojim b udi. Njena pasionirana strast za priom o Nenadu Mitrovu i njegovoj ljubavi koju slua od udvaraa Grkovia bie samo jedan model potiskivanja sopstvenog poraza, porodine i intimne katastrofe koja je viestruko snalazi. Olga Rot, koja je, kao predstavnica patrijarhalnog enskog principa i jevrejstva, inertna, ostae u Novom Sadu, gde ispraa (Stevan Rot) i doekuje (Oskar Rot) roake i sunarodnike s puta u Birobidan. Njena duboka ukorenjenost u novosadsko tle, bliskost sa Grkoviem, Pavom, pa ak u izvesnom smislu i sa Gretom, predstavnicima drugih nacionalnosti, odredie njen dalji ivot u smislu odustajanja od izolacije i pokuaja da se ostvari bolja socijalna integracija u rodnom gradu. Olga kroz ostanak u okvirima heteroseksualnog ponaanja i udnjom za jednim mukarcem (Oskar Rot) iskazuje latentnu pobunu protiv svoje potlaene pozicije. Tek naslutljiva, no kontekstualno motivisana emocionalna vezanost za sina podsea na odnos Nenada Mitrova i njegove majke (ipli, 1951: 195; algo, 2004: 40).
98
Drugi lik iz ovog romana, Nemica Greta, izrasta iz patrijarhalnih naela (otuda njene tipino muke osobine) u princip moi i muke snage koji reprezentuje. U njoj itamo neke od crta mukobanje. Prema psihoanalitiarima, ove ene odaju
vrlo poletno poistoveivanje s oevim idealima, na drutvenom, etikom i intelektualnom planu... Detalji anamneze, koji su korieni u istraivanju odnosa prema majci, esto moraju odati ulogu da je ova, na ovaj ili onaj nain, prinuivala oca na pasivnu ili malo muku ulogu (asget-Smirel, 2003: 173).
Olga je majka, a Greta eli samo da usvoji dete, a potom da osvoji Nenada. Ona ga transparentno zavodi, videi u tom inu ne samo muko-ensku igru, nego i prisvajanje, posvajanje, pa i in nacionalnog preobraanja kroz pokuaj da ga isprati u Nemaku, u koju je otiao i njen otac. Greta delimino iskorauje iz okvira zadate heteroseksualne matrice, ali njen biseksualni potencijal ostaje u okvirima tadanjih (period neposredno posle II svetskog rata) drutveno-prihvatljivih konvencija. O Devojci (Tragko e ja) i njenoj seksualnosti, izuzev jedne erotske scene ljun bavne predigre u automobilu, ne znamo gotovo nita. Podstaknuta Timinom sugestijom, naratorka e priznati sopstveni propust:
Zaista sam je bila zaboravila. Njena je uloga, u stvari, u tome da prekorai vremensku granicu i iezne. Pobegne. Njoj uspeva ono to andoru i Veri nije uspelo (algo, 1987: 111112).
Aleksandar Tima kao italac u Postromanu iznosi dve pretpostavke: da je re o Veri ili da se radi o samoj autorki. Obe pretpostavke Judita algo odbacuje, pa u jednom trenutku odluuje da i ovu junakinju poalje u smrt, u pepeo:
Devojka je izgorela u zapaljenom automobilu kaem. Nije uspela da pobegne. Nita od nje nije ostalo (algo, 1987: 112).
Manjak znanja je postupak lane nepouzdanosti pripovedaa (Ruse, 1995: 97 101), ali i rani znak procesualnosti samog ina pisanja koja se ogleda u neprekidnim izneveravanjima, transgresijama prethodno napisanog teksta. Ipak, devojina seksualnost gradira se od poetne, inicijalne pozicije zavoenja Vozaa, pa sve do potencijalnog njenog ieznua, materijalnog nestanka (vatra koja ukida materijalne tragove). Meutim, prividna sigurnost koju naratorka istie u romanu, bie ublaena dnevnikom belekom:
Gdejede oj a? Problem koji ostaje zapisan na kraju male knjige? (Tragko e ja, prim. prev.). v k n To je pitanje pre tao mimo namere pisca, njegovom aljkavou ili eljom, nesvesnom, da neos l to preuti, sakrije. Da li sam devojku ja izmislila ili usamljeni voza? Je li to bilo privienje?
99
1. Da li je ipak nekako prela granicu? 2. Nije li moda kriva za saobraajnu nesreu i vozaevu smrt?
Odjednom sam videla da izvire niz pitanja dovoljnih za jedan novi roman. Zaista, je li ona kakav naglo iezli, negde sauvani izdanak, klica novog romana, gde e i njeni i neki drugi preostali problemi biti reeni, doi na dnevni red? (algo, 2007: 65).
Vitalistika energija Devojke, obelodanjena u dva navrata, ostavlja prostor za pretpostavku da je ona jednostavno zakoraila u drugi roman. Nije li krenula upravo u Birobidan? 2. femme fatale Dok Olga zavodi latentno, ak nesvesno, dotle Marija Aleksandrovna (PutuBi o r bi an) i Klara (Krajpu a), obe strankinje, zavode otvoreno, javno. U prvom sluaju, d t re je o zanosu Nenada Mitrova fatalnom Ruskinjom. U drugome, Klarina telesna privlanost provocirae itav niz dogaaja koji se ne mogu kontrolisati. Klara je zanosna, ali bezazlena; no, njena lepota dominira nad ostalim njenim osobinama; ona je kobna i zato van svih kategorija etinosti jer, prema anu Bodrijaru,
Zavodnica pretvara i samu elju u iluziju. Za nju ne postoji istina elje ili tela, kao ni bilo koja druga. Ljubav i seksualni in mogu postati moment zavoenja jedino ako se preobraze u ekliptinu formu iskrsavanja/iezavanja, to jest ako zadobiju diskontinuitet koji odstranjuje svaki afekat, zadovoljstvo, odnos, da bi potvrdio nadmonu prirodu zavoenja, transcendentnu estetiku zavoenja, za razliku od imenentne etike zadovoljstva elje (Bodrijar, 1994: 9394).
Takva pozicija nije razumljiva i prihvatljiva za Olgu, koja svoju histeriju gradi upravo na konvencijama koje se moraju potovati, na preutnom saglasju sa determinisanou, na predrasudama. Iz tog razloga epizodu o Klari koja ulazi u ve nehomogenu jevrejsku zajednicu, naruavajui njen ritam, pria Nenad, dok Olga uti:
Ne sea se Klare? Jednom si mi govorila da je bila slatka, kao reklama za deji sapun. Tvoja sestra je smatrala da lii na Sonju Heni. Ja sam je oduvek zamiljao kao Lanu Tarner. Jer, bila je dobra, zanosna i bespomona, naivna. Znam toliko da je dolazila. Nikad je nisi prihvatila kao svoju. Znam da si preklinjala svog brata da se ne eni tom udovicom. Tata je, mislim, bio u nju zaljubljen, ti otvoreno ljubomorna, tvoja sestra beskrajno zavidna, roaci uplaeni, poznanici i prijatelji pretvorno uviavni. Mogao sam da nesputano sanjarim o Klari onoliko koliko je doputala drama Felicije Rot u kojoj je opisano sve redom: itav Klarin ivot, a posebno pokazana sva ubistva i samoubistva zbog nje poinjena (algo, 2004: 142).
Kao to i Klara alje poljubac koji ubija, seje smrt i patnju, Marija Aleksandrovna je predmet bolne enje, a moda i posetilac, eventualni ubica Nenada Mitrova. Ona izrie miljenje da njegova dua ima dubine i da strasno voli sve to je lepo (algo,
100
1997: 20; Mitrov, 1927: 1011). Samoj sebi u razgovoru sa Mitrovim pripusuje gatalake moi i psiholoki njuh, kojima nagovetava svoj misteriozni potencijal. Uopte uzev, u narodnoj religiji Srba, ali i nekih drugih naroda, uoava se tendencija da enama pripiu natprirodne moi, koje su, opet, vezane za menstrualne cikluse:
Mistine predstave o eni kao biu koje je u dosluhu sa onostranom, sakralnom realnou imaju animistiki karakter. ena figurira kao bie u kojem je personifikovana ili inkarnirana natprirodna mo (Radulovi, 2009: 165).
Istoni greh, o kojem govori Mitrov, postae tako pouzdani dokaz krivice za islednike, a istovremeno, prema romanesknoj fabuli, odvee pesnika u smrt.2 Njena pojava zadobija nedvosmisleno fatalni karakter. Ona, poput Klare, ubija na daljinu, upuuje poljubac smrti. I, naravno, nestaje. Ve je uoeno da
roman PutuBi o i an donosi dva paralelna toka pripovedanja, koja se seku u vrlo zanimljir bd voj taki. Jedan tok pripovedanja govori o paralelnoj jevrejskoj dravi i o potrazi za njom, dok je u drugom toku pripovedanja re o enskom kontinentu i o sudbini enske pozicije u prvoj polovini XX veka (Boovi, 1998: 101).
Marija Aleksandrovna, je, simboliki gledano, i veza jevrejstva sa Rusijom u ijim rukama se Birobidan nalazio niz godina. Biseksualnom vezom sa Larisom Rajzner, koja je, budui uposlena mukim, revolucionarno-publicistikim aktivnostima, verovatno delom konstruisana kao bu, otvara se prostor za novo mapiranje novog seksualnog identiteta, ovog puta ne kao kod Grete, u smislu latentne biseksualnosti, nego otvorene, javne (na vest o Larisinoj smrti ona ne prikriva svoju tugu). Tako se Judita algo u romanu PutuBi o i an neprekidno kree u zabranu Drur bd gog, opisujui as sudbinu jevrejske nacije, as sudbinu ukletog i telesno inferiornog pesnika, a as teme enske bolesti i stradanja. Pored toga, Marija Aleksandrovna e svojom tajnom ljubavlju prema Larisi inaugurisati temu slobodnog izbora partnera, ideju koja bi trebalo da bude jedna od kljunih u birobidanskoj zemlji: da se moe osloboditi zavisnosti od mukaraca i da se, poput sifilistikih karantina, moe izgraditi svet iskljuivo enske populacije i na taj nain negovati kult sopstvene enstvenosti, koji Simon de Bovoar vidi kao moguni razlog lezbejstva:
ena moe, preko potpunih ili deliminih iskustava, otkriti ili predosetiti da nee oseati zadovoljstvo u heteroseksulnim odnosima, i da je samo neka druga ena moe usreiti: lezbijski zagrljaj u najveoj meri zadovoljava naroito onu enu koja gaji kult prema svojoj enstvenosti (De Bovoar, 1983: 192).
2 Prema istorijskim injenicama, razlozi stradanja Nenada Mitrova poivaju u herojstvu i odanosti roaku za kojim je policija tragala.
101
102
103
3. bludnica Kult prostitutke u literaturi zaet je u moderni, prihvataju ga ekspresionisti, ali ga i znatno modifikuju. Dok simbolisti i dekadenti slave prostitutku kao simbol neograniene lepotekao trijumf lepote nad moralom, dotle
ekspresionistiki odnos prema njoj ukljuuje erotsku/seksualnu dimenziju, ali je ipak najvie motivisan socijalnim, etikim i psiholokim razlozima Bludnica se doivljava kao nesputana, promiskuitetna ljudska energija Ona je ujedno i satansko, zlokobno bie i podatna, pokorna pokajnica, sasvim podreena mukarcu i njegovom egu (StojanoviPantovi, 2003: 78).
Za razliku od literarnih, istorijske injenice govore u prilog ugnjetavanju prostitutki, grubim oblicima politike ekonomije polnosti (Pappi/Sklevicky, 2003: 87145). No, prema De Bovoarovoj, velika razlika izmeu udatih ena i prostitutki jeste
u tome to je zakonita ena, ugnjetavana kao udata ena, potovana kao ljudska linost: to potovanje poinje da ozbiljno ugroava ugnjetavanje. Dotle je prostitutka kao linost obespravljena i u njoj se istovremeno saimaju svi oblici ropstva (De Bovoar, 1983: 402).
U sliku prostitutki Judita algo upisala je jo nekoliko semantikih teita, koja uslonjavaju strukturu romana PutuBi o i an. Najpre, samu birobidansku r bd histeriju kao vid spasenja, ime se ove ene pribliavaju kategoriji mistiarki (De Bovoar, 1983: 538551), kroz veru u dolazak mesijane i mogunost iskupljenja grehova, ali i bega u nepoznate predele Birobidana. Sa druge strane, slika bolesnog enskog tela, tela u raspadanju, nadovezae se na ovaj misticizam. Ideja progresivne, vrednosno bremenite bolesti, dobie gotovo teoloki potencijal kroz kombinaciju predodreenosti Jevreja da budu izabrani narod, kroz veru u dolazak Mesije kroz patnje koju ovog puta treba da ponesu ene.
Znate li, gospoice Papenhajm, rekao bih da je mesijanizam uhvatio korena na ovom odeljenju. Nazvao bih ga luetiki mesijanizam. Prostitutke, luetiarke posebno, veruju da su one pozvane da spasu svet. Ili bar enski deo sveta. Kao to moete pretpostaviti, u vidu Velike majke, njihova spasiteljica treba da doe iz egipta (algo, 1997: 84).
Za Birobidanom tragaju Jevreji koji u njemu vide mogunost da konano pronau svoju zemlju i izgubljena plemena, potom Nenad Mitrov, obeleen razlikom u fizikom izgledu (Luki, 1998: 94), i, na kraju, obolele prostitutke koje mataju o utopijskom prostoru u kojem bi bile ne samo liene potlaenosti u svetu mukaraca, nego i mukaraca samih.
104
Tako potencijalna smrt koja vreba boleu naeto telo pacijentkinje postaje predmetom razmene, svojevrsnog uloga koji ove ene razmenjuju i ire, kao to se propagiraju vera ili ideologija. Prema anu Bodrijaru,
Najozbiljnija opasnost koju bolesnik predstavlja, ono po emu je on zaista asocijalan i slian opasnom ludaku, sastoji se u njegovoj dubokoj potrebi da bude priznat kao takav i da razmeni svoju bolest. Radi se o izvitoperenoj i neprihvatljivoj potrebi bolesnika (i samrtnika) da ostvari razmenu na osnovu svoje drugojanosti ni u kom sluaju ne time to bi se leio i poboljao svoje stanje, nego time to bi dao svoju bolest, i to bi ona bila pri lje a, m n dakle, simboliki priznata i razmenjena, umesto da bude neutralisana tehnikom bolnikom smru i onim isto funkcionalnim preivljavanjem koje se jo naziva zdravlje i ozdravljenje (Bodrijar, 1991: 208).
Tako se u romanu PutuBi o i an ideja sveproimajueg telesnog feminizma r bd ostvaruje kao mogunost davanja zaloga, rtvovanja tela, njegovo pucanje, rascep mesa koje ne nestaje nego se uvija u sebe, ka unutranjosti i ka spoljanjosti.
Meso je reverzibilnost bia, njegova sposobnost da se ponovo uvije u sebe, dvojna orijentacija ka unutranjosti i ka spoljanjosti, to je Merlo Ponti opisao u izvesnoj meri problematino kao invaginaciju (Gros, 2005: 150).
Istovremeno, uena Mesijana, ije ime ve odaje homoniminu identifikaciju sa mesom, i sama je ena, odabrana od vie sile da predvodi konvoj bolesnica u obeanu zemlju. Jedino bi eni, kao slici istog, kao odrazu u ogledalu i narcistiki shvaenom zavoenju, zavoenju istog istim, bilo dato da odigra kljunu ulogu u procesu otkrivanja birobidanske misterije. Kao histerina priroda, i sama na neki nain obolela, kao ludakinja na tavanu (bolniki prostor je takoe zabran, izolirajui), slika oskudno obuene prostitutke koja luta ka uspostavljanju matrijarhalnog poretka kao vidu spasenja od propasti koja vreba u mukom svetu ukazuje na njenu vitalistiko-regenerativnu, gotovo natprirodnu energiju:
Sifilistiarke su vetice dvadesetog veka, proroice. Zdrave ene sede kod kue, grade svoj dom i uvaju svoje zdravlje. Bolesnici bee od svoje bolesti, u stvari, bolest u njima nagoni ih da se kreu i ire bolest. Zdravlje je konzervativno, bolest je revolucionarna ili imperijalistika, svejedno, ona je u osnovi svakog irenja, pa i otkrivanja, svih avantura, ak i naune (algo, 1997: 143).
Naroito indikativna vitalistiko-regenerativna energija luetiarke Sutine/Sutile, koja je viena ne samo kao bludnica u neprekidnom pokretu za obeanom zemljom nego i kao nehotini inspirant gibanja ostalih ena iz bolnice, ali i same Flore Gutman. Pojavljuje se niotkuda:
105
Tih dana, u ranu zoru jednog sivog dana, policajac je uhapsio ispred Uprave fondova enu bez isprava, koja nije znala srpski. Bila je obuena neprikladno, oskudno, ogrnuta pelerinom od ofucane sive oje ispod koje se nazirala prljava svilena spavaica. Vie je izgledala kao kulisa, slika, plakat postavljen na ulici pred ulazom u burdel. Odvedena u policiju, poto u njenoj torbici policajac osim nekoliko kruna nije naao nita od isprava, upravo pred vratima naelnikove kancelarije, u hodniku, pljunula je krv, pa je odvedoe u bolnicu gde se pokazalo da pored tuberkuloze ima i lues i tako je pozvan doktor Savi koji je jedva saznao neto vie nego policajac, sem da se zove Sutina ili Sulina i da u malom pohabanom okruglom koferu za eire ima neto rublja, jedan ipon, jastunicu i pekir sa bolnikom oznakom na maarskom, te je pozvan austrougarski konzul da se obavee o plaanju boravka i da se pobrine o repatrijaciji (algo, 1997: 127).
Poput stvarne Berte Papenhajm (Douns, 1985: 207) ispoljava svoje neobine moi:
Ona inae gotovo nemuta, progovorila je najednom nekim jezikom, vrstom iskvarenog nemakog, u poetku prilino nerazumljivim, sa znatnim nanosom jidia, ali se postepeno, kako je govorila, a govor tekao kao bujica, nemaki sve vie proiavao, da bi nakon izvesnog vremena, gotovo dostigao istotu najistijeg literarnog nemakog. Ugledan i tean, lep, tekao je preko loih, pokvarenih zuba (algo, 1997: 128).
I konano, nestaje u nepoznatom pravcu. 4. ka frigidnosti

Bilo bi suvie jednostavno rei: u snu ona je lavica, na javi devojka. Ili obratno. Jer i na javi i u snu ona je i jedno i drugo: devojka lavica. Devojka se u stvari ponekad budi iz sna kao lavica, a lavica, pogotovu iza dueg popodnevnog sna, ve pred sumrak, budi se kao devojka. Devojka se suoava sa sobom kao lavicom, a lavica, videi s vremena na vreme svoju sliku u kofi s vodom ili u bari koja se za kinih dana stvara sred dvorita, suoava se sa sobom kao devojkom. Ona je i ovek i zver i zato dovoljna sama sebi (algo, 1995, 1011).
Poto ukae na dualistiku prirodu junakinje, naratorka Prie o oveku koji je prodavao kiseli kupus i imao ker lavicu (Dalipo toii ot) kontrapunktiranjem s j v metatekstualnih komentara i samom naracijom s elementima fantastike (sna) insistirae na nevinosti kao nunoj posledici bipolarnosti. Iako je krajnje pitoma, lavica nema ednost nagovetene seksualnosti, niti je moe razviti.
njena duboka odanost ocu, strah i istovremeno udnja za komijskom decom, kakvu ona to odavno sluti nikada nee imati (algo, 1995: 1112).
Sa druge strane, pozicije kerke, koja je kod starih naroda i sama erotina, svedena na ulogu u porodici, i na lavlju, nedovoljno eksponiranu prirodu, kojom vie
106
biva zapretena nego to koristi njene potencijalne privilegije, a koja moe dati blagi nagovetaj incestuoznog odnosa (Mirkovi, 1999: 114120), ostavlja dovoljno prostora da se nasluti da kerka pripada svom ocu. Flora Gutman (PutuBi o i an) je enska aktivistkinja, koja nije sasvim rar bd istila sa poretkom iz kojeg je potekla, sa poretkom u kojem su uloge jasno podeljene i gde je eni pripalo mesto domaice, uvara svog sveta i morala koji se raspadaju.
Kroz suze je videla zemlju u koju svaka devojka bei tokom ivota. Ta zemlja menja ime, donekle izgled, svojstva i funkciju. Pribeite uplaene devojke, skrovite povreene, zemlja ispatanja. ena tu obnavlja snagu, bei, sklanja se i saekuje neprijatelja ili ljubavnika. Neke od tih zemalja su izmiljene, neke imaju realnu topografiju, nekima odgovara samo unutranji pejza Svet, zna ona, ne moe da se definitivno podeli, ne mogu ene svuda i na due, iveti bez mukaraca, ali neka postoji jedan kutak, jedno odmorite ili istilite, kako god da se zamilja, u kojem e bar izvesno vreme ene iveti po svom, slobodne, posveene nauci, muzici i poeziji, zdravlju svom i svoje dece I svojoj emancipaciji. Zemlja u kojoj e nauiti da ive same, da steknu hrabrost za samostalan ivot ako to bude njihova elja i opredeljenje (algo, 1997: 124125).
Dok je u kui, Flora se nalazi u pasivnoj poziciji, te ne preduzima akciju koja bi je odvela na korak blie ispunjenju vizije. Tek fiziko naputanje poretka u kojem je odrasla, ali koji eli da odbaci, znaie i sutinski preokret u njenom ivotu. Osnovni vid Florine tamnice jesu graanski moral i porodini odnosi zasnovani na patrijarhalnosti, uzusi koji propisuju do koje granice se mlada devojka moe angaovati u humanistikom radu. Flori je moda stoga tee da se odlui za presudan korak njene mee su jedva vidljive, ali ih je time tee zaobii. Nerealizovana, ljubav prema doktoru Saviu, bie konvertovana u oblik umiljene bolesti:
Bie da je tih godina zajedno sa Florinim telom, rasla, punila taj unutranji dep njene due ta podsvest, jer dve-tri godine kasnije kada je u salonu Haim zaprosio, najednom nije mogla da proizvede ni glaska, vilice joj se behu ukoile, jezik odr veneo, a isto vee spopadoe je neobino jaki bolovi na maloj osovini koja spaja njenom oku nevidljiva tri majuna otvora meu nogama. I ona je znala, upozorenje i kazna, taj bol govori: nikad se nee udati za Haima, niti imati dece. Ako ve ne moe da ima doktora Savia, imae taj bol meu nogama, bolest kao znak i ig svoje vernosti (algo, 1997: 157).
Bol meu nogama ukazuje, opet, na moguno odustajanje od investiranja u muko-ensku ljubav, na sublimaciju seksualne energije u drutveno-korisni rad, posveenost pripadnicama istog pola: Flora putuje da bi promenila poredak, da bi pomagala enama, da bi traila Birobidan. Ona je u fazi fizikog sazrevanja, kada udi za fizikom promenom, osea se nerealizovano, ka tri a o. U pismu koje pie s r n
107
doktoru Saviu istie da je nekada elela da bude mukarac, ali sada sumnjam u uspeh eninog rada, verujem u poraz feministikih ideja. Zato je susret sa Bertom presudan za nju:
Berta Papenhajm i Flora Gutman sede jedna naspram druge. Da li putuju ili stoje? Ili jedna od njih putuje, a druga ne? Pra nama e i alu atra e iis u je je. Histerija je lutanje u z t rc t p n n mestu, nemogunost bekstva (algo, 1997: 155).
Kada eli da naglasi histeriku prirodu putovanja, naratorka pribegava pogrenim predstavama o pokretljivosti materice.
Hipokrat je verovao da ovaj organ neometano putuje kroz ensko telo, uzrokujui razne fizike, moralne i mentalne smetnje re hi te i a na kraju krajeva, potie od grkog hyste s rj ra to znai materica (endier, 2010: 103).
Kao da eli da itaocu predoi da se radi o fiktivnom putovanju, putovanju koje je, prema Frojdu, samo izraz histerije i nemogunosti zasnivanja stvarne akcije. Ovako tumaen, eventualni ostanak Flore Gutman u Beogradu, u vezi sa kojim se naratorka koleba, mogao bi da ukae na sutinsku ukorenjenost ena, nemogunost zapoinjanja akcije, inhibiranost usled razliitih razloga, ali i na ponovljivost histerike prirode, koja je kao mapa ucrtana u psihu ena, koja se moe zaleiti, ali nikada do kraja izleiti, i koja se, to je veoma vano, i i meu enama. Berta r Papenhajm seje revolucionarne, mesijanske ideje, ali i histeriju. Flora se utapa u taj kontekst, predaje mu se bezrezer vno. Razmiljati o prostitutkama i luetiarkama znai uhvatiti neto od njihove prirode, na izvestan nain ih oponaati. I samo prezime Flore Gutman (na nemakom: Gut dobar; DerMann mukarac, ovek) sugerie da ovde moe biti rei o simbolikoj razmeni pola, seksualnosti i potencijalu za rodnu transgresiju. U njenim vizijama, koje predstavljaju putovanja osloboene materice, odnosno osloboanje sputavane seksualne energije i njen slobodni prelazak po prostranstvima mate, nagovetena je slika puristikog koncepta enske utopije, liene mukarevog prisustva, ali i potrebe za njim, pa dakle i potrebe za ispunjenjem polnih nagona, a time i za ukidanjem tradicionalnog pojma pola/roda kao bioloki ili drutveno fiksirane, stabilne kategorije (Batler, 2010: 45107; Villanueva Gardner, 2006: 98100). Za razliku od Flore, Bertu odlikuje znaajan pretekstualni karakter. Ona je postojala i mimo romana, u njega je, takorei, uetala iz povesti psihoanalize, Frojdovih dela, njegove biografije i drugih tekstova koje je Judita algo koristila kao grau za roman. Ona je dvostruka linost ve od samog starta (Douns, 1985: 206209), a mogunost njenog opstanka vezana je za simboliku razmenu bolesti,
108
kroz pomaganje drugima, kroz projekciju sopstvene slike u drugome. Birobidan je zemlja drugih (Jevreja, bogalja, prokaenih i nesrenih, zemlja odbaenih, svih koji ne odgovaraju rasistikom konceptu idealne nacije i vere, ili konceptu falusokratije, i to, pre i tokom II svetskog rata belog mukarca arijevske rase). Njihova jedina uteha je kretanje, promenljivost, fluktuacija, pa bili oni u mestu ili stvarni. Iako bi se moglo oekivati da je Berta Papenhajm ona feministika energija koja odreuje sve kljune dogaaje u romanu, koja upravlja radnjom i kao ena sa odlinom samokontrolom samom sobom, naratorka postavlja sliku bive Frojdove pacijentkinje u srednjim/starijim godinama, koja esto nije kadra da predupredi napade histerije, koja svoje ponaanje svodi na opsesivnu potragu za prostitutkama, a akciju veoma esto zamenjuje kontemplacijom:
Iako je u svom izvetaju Brojer napisao da je Ana O. ozdravila, njoj se bolest ponovo vraala, i to u vrlo ozbiljnom obliku. To je razlog to pripoveda izleenje stavlja pod navodnike i naglaava da je re o prividnom zdravlju Berte Papenhajm. U tom pogledu injenice proznog i stvarnog, istorijskog sveta poklapaju se. Meutim, na jednom drugom mestu u romanu za Bertinu bolest kae se da je neizleiva, neodgonetljiva. U odnosu na istorijske podatke, ovde je re o bitnom odstupanju. Naime, Frojd je naknadno analizirao sluaj Ane O. i detaljno ga objasnio, ponudivi pritom i razloge zbog kojih Brojer nije uspeo da izlei svoju pacijentkinju. tavie, Frojd je vrsto verovao da su neuroze same po sebi, izleive Juditi algo je ovo bilo dobro poznato. Pa ipak, pripoveda naglaava da je re o neizleivoj, neodgonetljivoj histeriji. Razume se, ovde nije re o tome da li su Frojdove analize, objanjenja i zakljuci tani i prihvatljivi sa stanovita nauke, te ne bi imalo smisla tvrditi da je Judita algo sa stanovita naknadnih naunih uvida i saznanja odbacila Frojdove postavke. Da je tako, o tome bi postojao neki trag u tekstu. Naprotiv, pripoveda insistira na neizleivosti i neodgonetljivosti uopte. I upravo je to razlog zbog kojeg su preutno odbaeni Frojdovi uvidi (Ili, 1998: 112).
Pseudonim pod kojim je bila poznata irom sveta, kao Frojdova izleena pacijentkinja, jeste AnaO. Pr vo i poslednje slovo alfabeta u njenim inicijalima kao i samo slovo O, ukazuju na konanost, zaokruenost Frojdove teorije. I sama naratorka Pu auBi o i an e ovako odrediti ime: t r bd
Ime Ana O. jeste sinonim velikog, svetskog (Vasionskog) histerikog kruga (iz kojeg nema izlaza), histerikog vira, vrtloga koji uvlai u sebe i guta svet (algo, 1997: 103).
Gospoa Gutman, koja predosea kerkinu nastupajuu histeriju i njen odlazak, uznemirena je prisustvom Berte Papenhajm. Ona je vidi kao stvorenje koje se pre vla i, odbacuje sve gadosti na koje je nailazila tokom obilaska bolnica za luetis ne i javnih kua, te kao nekoga ko je doao da uzdrma poredak i graanski mir.
Najednom joj se uini da e Berta Papenhajm pred kraj veere u ovu mirnu graansku kuu, meu inije i inijice sa piletinom u aspiku, ajvarom sa umakom od krastavaca, pate-
109
tom od guije digerice, izbljuvati sve ubre, svu gomilu pikanterija o jevrejskim kur vama, kuplerajima Pete i Galicije. Pred odlazak na jug, ona se presvlaila (algo, 1997: 122).
Sluaj Berte Papenhajm citira i Ilejn ouvolter, koja navodi da histerija i feminizam postoje u jednoj vrsti kontinuuma, kao to to potvruje istorija Berte Papenhajm (Showalter, 1985, 145). Ba kao to je Berta simboliki karakter, slika lutajue, osloboene materice ili slika prosveene evrope u sudaru sa divljim Balkanom, tako je i bolnica, kao stecite bolesnih i posrnulih ena u Bertinom pismu projekcija podsvesti:
Bolnica je slika podsvesti (tako se prikuplja graa za nauna izlaganja na konferencijama mislila je Berta) bolnica je zgrada prepoznatljive namene, ali skladna, prijatnog izgleda. Okruena dvoritem sa neto stabala platana i divljeg kestena (sada golih, ali lepih i zdravih grana) i kamenim klupama. Fontana. Dvorite je opasano zidom od lepe, zdrave opeke, zatiene puzavicom kao i mnoge kole i internati. Podseala je na sve obrazovne vaspitne institucije u koje ulaze zdrava, pomalo razuzdana mlada bia sa puno elja i strahova, ali bez iskustva, koja jo ne znaju nita o ivotu, a izlaze ovrsla, samosvesna, ohlaena, pomalo rigidna, spremna za dostojan graanski ivot (algo, 1997: 68).
Ako je, naime, u sluaju klimakterine Berte jasno da lutajua materica predstavlja poslednje signale udnje za oplodnjom, u sluaju Flore Gutman postoji eksplicitno izneveravanje enskog biolokog mehanizma, njegovo decidirano i svesno naputanje u korist sestrinstva bola, koje moe ostati u meama oseanja pripadnosti Drugom, koja za posledicu moe imati rigidnost, ali i u nagovetajima lezbejskih odnosa. enski zabran, gde se lei zavisnost od mukaraca, u njenoj viziji identifikuje se tako sa istilitem, nakon kojeg e ena moi da bira da li hoe da se vrati svojoj biolokoj predodreenosti ili da se potpuno, poput Berte, posveti radu sa drugim enama. Navedeni odlomak o bolnici kao istilitu (iako tek naznaeno, zbog pesimistikih prognoza u pogledu leenja sifilisa i TBc-a), silogistiki pojednostavljen, ukazuje na moguno tumaenje same podsvesti kao istilita koje selektuje odreene opaaje koje mu svest dostavlja, ali na itav psihiki ivot predstavnika, a posebno predstavnica ljudske vrste, koji pokuavaju da zatite svoje strahove, strepnje, histerije (puzavica koja prekriva bolnike zidove simbolie nedodirljivost, konzer vativnost u pogledu ishoda leenja i promena nabolje), koja se, tako, tek kada isplovi, obelodani i pokae se spremnom za promenu, moe preusmeriti u korisnu energiju i produktivnost. Stoga omeenost i zatvorenost bolnikog kompleksa tee da budu probijene, a ene ude da prodru napolje, da bi na slobodi saekale Mesijanu koja bi ih povela u obeanu zemlju. Da bi se formirao novi zabran, stari se mora napustiti. Ipak, obeana zemlja ima i potencijal izvesne smrti (Gordi Petkovi, 2007, 35), ali i fantazmatsko utemeljenje, jer, prema Draginji Ramadanski,
110
Drugo ime za spasilaku soluciju moglo bi biti i fantomski ud, koji od bogalja pravi virtuoze. Tajno kod neprocenjivog nomadizma ene (iz kreveta u krevet, iz bordela u bordel) i Jevreja (iz grada u grad, iz dijaspore u dijasporu) nije samo u preimenovanju mukog Mesije u ensku Mesijanu. Bilo bi to odve jednostavno. Ugroeno bie vapije za reorganizacijom sutine stvari (Ramadanski, 1998).
Prazna materica, bez oplodnje, i nevina starija devojka koja dolazi u kontakt sa mukim kontinentom obremenjuju jedna drugu svojim simbolikim potencijalom, razmenjuju ga, zadravajui svoje denotativno znaenje, ali upisujui i nova, steena.
Odvojena od saputnika ona luta po lavirintu preutanog govora. Kao to materica luta u telu ene, tako ena luta kroz ivot. Spreena da luta oko nekog sredita, ona u ivotu stvara figure kao lo kliza po ledu, kao izgubljeni u pustinji. ena koja luta, putuje, ne nalazi nita, a materica koja luta po njenom telu redovno otkrije neki novi kontinent. Treba samo da uspe da protumai nerazumljivi jezik na kojem joj se kontinent obraa (algo, 1997: 77).
Iako se ne radi o istom stepenu mentalne devijacije (kod luesa je ono drastinije i organskog porekla, odnosno nastalo usled organske bolesti, a u histeriji uglavnom nema fizikog poremeaja), evidentna je veza koja se uoava izmeu dva vida mentalnog poremeaja kod ena. Na taj nain, otvarajui bolna mesta enske literarne produkcije, Judita algo korespondira sa literaturom ludila, sa samom kulturom u kojoj ena po tradiciji biva povezana sa ludilom (Felman, 1995: 183). Upravo slika ludila kod ene koja nije u prilici da promeni sebe, pa ni poredak iz kojeg potie, ukazae na mogunu, blago parodijski nastrojenu, ali svakako funkcionalnu prirodu odnosa izmeu proze Judite algo i feministike kritike sa kojom je svakako bila upoznata. O tome svedoi njen iskaz:
to se enske knjievnosti tie, za nju je, istorijski gledano, esto karakteristina latentnost, skrivanje, preruavanje u formi ljubavne ili porodine prepiske, ispovesti. enski glas u knjievnosti bio je esto onaj drugi glas koji je trebalo da bude u odgovarajuem kontrapunktskom odnosu prema onom pr vom, osnovnom... Koliko li je ena suptilne, britke inteligencije, a zakoene imaginacije ostalo u senci svoje brae, svojih oeva, svoje civilizacije? ene su klasici jedne paralelne, porodine istorije knjievnosti (algo, 2007: 133).
5. ka androginom Androginija u izvornom znaenju predstavlja dvopolnost, ali i dominaciju mukog nad enskim (Biti, 1997: 8). Prema Mielu Fukou, hermafroditi su
dugo smatrani zloincima ili izdancima zloina, jer su njihov anatomski sklop, samo njihovo bie zbunjivali zakon koji je pravio razliku izmeu polova i propisivao njihovo spajanje (Fuko, 1982: 38)
111
U irem smislu, androgine telesne fenomene mapira pripovetka Faraon (Da lipo toii ot), u kojoj dolazi do organskog jedinstva i sraslosti mukog i enskog s j v principa kroz aplikaciju/sliku faraona na majici koja na grudima devojke Zlate vodi paralelan ivot, ali ne samostalno, nego simbiotiki, u mistinoj vezi sa vlasnicom. ena postaje medij, otvor, kroz koji se zakorauje u onostrano, zamiljeni put komunikacije dva sveta. (Mirkovi, 1999: 146).
Prsa koja upravo ulaze u prostor mladalaki su jaka, pomalo i gojazna, pod vlastitim teretom neto oputena, pa izgleda kao da su u tamnoputog faraona, u ijim ilama oigledno tee jaka nubijska krv, obrazi puni, mesnati, a priroda energina i sklona zadovoljstvima (algo, 1995: 63).
112
Ubrzo se mit o faraonu transformie u parodijsku sliku: junak, simbolino, postaje zavistan od oblika enskih grudi, ime se eksplicira seksualna mo ene i fetiistiki nagon ka grudima kao atributima enskosti, s jedne strane, ali i nasluuje edipovska vezanost za majine grudi, sa druge strane:
Faraon na enskim grudima ne moe da umakne sudbini enskih grudi: njegovo prazno lice, kao i punoa, raskona telesnost samih grudi, jesu dva vida istog nitavila. To znaju i enske grudi, i pamuni faraon, ali ne i punako, beloputo lice same te ene, obeleeno jakim crnim obrvama i okrueno utom farbanom kosom, lice koje, nasuprot faraonu, sasvim budno, oprezno i strogo meri i kontrolie itav pijani svet (algo, 1995: 65).
113
Demitologizaciju, uruavanje sakralnog, pojaava autorkin komentar o oprenosti izmeu mitolokog, idealizovanog poretka i ivota, tj. surovih stvarnosnih injenica falusokratije:
Na pogrebnim stelama kraljevskih grobnica sede kralj i kraljica jedno pokraj drugoga, on tamnoput, ona bela, paena i negovana, ravnopravna drubenica i savetnica svoga mua. U ivotu, meutim, ena je mukarevo ulo, njegov jezik. Ona gleda da bi on video, ona slua da bi on uo, ona govori da bi se on izrazio. Ona jede da bi on iveo. Ona se pogaa oko sitnica, troi i troi se da bi on trajao (algo, 1995: 65).
Kako pria dalje odmie, tako e se lik mukarca, faraona, i ene, zlatokose devojke sa novosadske Riblje pijace, polarizovati, zaotriti do krajnosti, oprenosti u sudovima i procenama. Kada devojka oseti miris ribe, bie zgaena. Faraon e, meutim, u ribama videti sveta bia, koja vode sunevu barku i upozoravaju amdiju na blizinu zmijskog udovita. (algo, 1995: 68). Neto kasnije, kada oseti vlagu, pomislie da su ribe prodrale Ozirisove genitalije. Dok se u mitskom prostoru faraona deava kastriranje, u Zlatinom svetu se objavljuje bremenitost. Androginija se prevazilazi trudnoom. Duboka, etimoloka veza izmeu androginije i neplodnosti oituje se kod nekih slovenskih naroda u rei ku ak, ku a, koja je oznaavala i neplodnu stariju r r enu, ali i hermafrodita (, 2001: 203204). Procesualni karakter simbiotikog zajednitva, koji obama iniocima omoguuje da zadre svoja svojstva (uglavnom mentalna, ali ne i fizika, ona se kod Faraona menjaju u zavisnosti od veliine grudi) postaje tako dominantan, ba kao to fenomen ukrtaja, spontanog spoja postaje poetika osovina prozne produkcije Judite algo. Njeni prozni tekstovi i sami lie na androgina telesa, sastavljena od narativnog i diskurzivnog dela, sjedinjenih u umetnikom hibridu. Inseminacija teksta ostvaruje se najee ustro, te izaziva otpor. Otvor prie esto nije spreman da primi tue se e m (zadati naslov), on ga na razne naine ignorie i zaobilazi, katkad ga otvoreno osporavajui,3 te se tako androgini karakter teksta otkriva kao trojanski konj, koji najpre prihvata strano telo, da bi ga potom odbacio, izbacio iz utrobe, po o io. r d Hektorov konj je, prema priznanju naratorke, seksualna semantika odenuta u pripovedno ruho.
Moja glava i moja vulva komplemantarne su i kada je u pitanju priroda veze izmeu H.-a i mene. Glava smatra da je naa veza iskljuivo genitalna, a vulva je uverena da je odnos isto cerebralan. Istina ukljuuje oba stava: ta veza, (kao i sam H-ov jednoiposobni stan u koji, znatno ee od mene, zalaze i njegova biva ena i njegova dugogodinja ljubavnica), ta je veza, u stvari, jedna seksualna radionica u kojoj se detalji literature ili ak poneka originalna ideja strpljivo, bez mnogo uzbuenja i bez straha od neuspeha, sprovode u delo (algo, 1995: 58).
3 Zajednika je i etimologija: Cor us (lat.) oznaava i telo, ali i grupu tekstova. p
114
Ova pripovetka predstavlja svojevrsni povratak telesnosti, mapiranju fiziolokih granica, vebi izdrljivosti, podvrgavanju tela samodisciplini i disciplinovanju drugoga kroz razmenu seksualne energije. enskost se, konano, oslobaa: ona trijumfuje u pozi koja svakoj eni daje ideju moi. Telesna, seksualna semantika, kako je naratorka prezentuje,
polazi od pretpostavke da je svaki ovekov organ osetljiv na odreeni krug rei... Genitalno razumevanje govora nije vid ljubavne predigre: on ne slui meusobnom sporazumevanju seksualnih sagovornika, ne pribliava ih odreenom zajednikom cilju, nego je to alternativni vid poimanja sveta, jedan od graninih, ekscesnih oblika saznanja pri kojem odreeni organ ili ulo prekorauje svoje uobiajene nadlenosti i uz veliki rizik od pometnje, haosa i bolesti, ulee u neoekivane uvide (algo, 1995: 58).
ena u simbiotskom seksualnom zagrljaju preuzima tradicionalno muku ulogu, ulogu heroja, trojanskog princa koji je olienje mukosti (ali i smrti, pogibije, rtve), ime tekst sugerie sutinsku promenu poloaja tela, klitorinu udnju da dostigne falus, promenljivost telesnog koja se ukazuje as kao animalno, ivotinjsko, mogunom podsvesnom vezom sa ivotinjom kakav je konj4, as kao radoznalo telo, posveeni uenik koji eli da o drugome vie sazna, as kao objekt na kojem se ucrtavaju nova znaenja. No, sama injenica da se ispovedni karakter pripovetke u nekim delovima ispoljava u previe smelom, ispovednom, diskursu pri na ja, ukazuje na moz n guni performativni karakter ove pripovetke: ona je dosledno pisana u prvom licu, govori o inu preljube, kao tabu temi, otvoreno i sa dozom lakoe, liene grie savesti ili graanskih predrasuda. Partnerka u seksu se, ozarena, vraa u svoje konvencionalno porodino gnezdo, u kojem se samo moe naslutiti njena dnevna aktivnost:
Posle sat i po-dva, provedenih kod H., jurim kui, pravo u muevljev krevet. Dodue, sa izvesnom prijatnom zadrkom. Najpre veeramo svi zajedno, cela porodica, odigramo dve-tri partije tablia ili pokera u pasulj, ali sve te obine stvari dogaaju se tih dana, nakon moje posete H., koji santimeter iznad tla: svi smo pomalo uzbueni, ak uzrujani, primeujemo jedni druge jasnije, izotrenije nego inae, raduje nas to smo na okupu, oseamo se sveano bez vidljivog razloga (algo, 1995: 61).
Zatim sledi niz gastronomskih metafora vezanih za seks, koje jasno aludiraju o prenesenim seksualnim vibracijama na ukuane, na atmosferu koja ukazuje na to da ukuani znaju gde, kako i sa kim naratorka upranjava seksualne aktivnosti:
Prija nam sve to jedemo, sa slau grizemo paradajz, papriku, sir, maui margarin, seivom noa gladimo hleb, sa zadovoljstvom umaemo palce i kaiprst u so, i u slaniku, kao u kakvoj majunoj peanoj uvali, ostavljamo meke tragove... (algo, 1995: 61).
4 Takav je sluaj sa pripovetkama Tungsram!, Kako se grof od Poitiersa preodijevao u razne haljine kako bi nepoznat kuao ivot u razliitim staleima i zvanjima, Da li postoji ivot? i dr. (Dalipo toii ot). s j v
115
Denotativni potencijal voa, aktivnosti koje se odigravaju kroz obed sasvim je transparentan, oliavaju ga glagoli: gri e o, gla i o, uma e o, osta lja o (tragoz m dm m v m ve). Hleb i belina slanika zadravaju, istovremeno, znaenje teksta koji se ispisuje, ravne povrine obogaene novim znakovima. Rolan Bart pie da
u perverziji (koja je reim tekstualnog zadovoljstva) ne postoje erogene zone (izraz, uostalom, dosta zamoran). Isprekidanost je, kako je to dobro zapazila psihoanaliza, ona koja je erotina. Isprekidanost koe koja svetluca izmeu dva dela (pantalone i majica), izmeu dva oboda (raskriljena koulja, rukavica i rukav). Samo svetlucanje je ono koje oarava, ili pak: dovoenje na pozornicu jednog pojavljivanja nestajanja (R. Bart, 1975: 12).
Performativni, egzibicionistiki karakter teksta ukazuje na specifian tretman umetnosti, na mogunost shvatanja seksa kao uemtnikog ina, pa i na simboliku projekciju umetnikog rada slikom seksa. Partneri u seksu koautori su u tekstu; oni su predava i uenik, tuma ivota i njegov sledbenik, demonstrator i publika.
Tekst koji piete mora da mi da dokaza da me eli. Ovaj dokaz postoji: to je pisanje, pismo. Pisanje je nauka o nasladama jezika, njegova kamasutra (Bart, 1975: 7).
Upravo pripovedaka invaginacija (istovremena okrenutost ka porodici, ali i ka ljubavniku), kao i oseaj da se pria konstruie od telesnih znakova koliko i od grafikih, ostavlja nas u liminalnom prostoru, podruju dveju naporednih egzistencija. Simbolika projekcija telesnog sjedinjenja sa tekstom ukazuje na mogunost konstruisanja seksualno-tekstualnog, androginog identiteta. Tekst Biu trojanski konj poinje neodreenom slikom ene koja jae vranca.
Na snanom vrancu, bedrima i kolenima priljubljena uz konjski trbuh, ena koraa konjskim nogama. Odvojena od tla i izdignuta nad vlastitom visinom, u sedlu kao u kolevci, uljuljkana, dodiruje svoje vlastito dno (algo, 1995: 94).
Ubrzo, meutim, naratorka pridaje slici apokaliptine elemente:

Nebo je vedro, a ipak niz kimu joj seva munja, vatreno stablo genealoke jeze, tako sline istorijskoj drhtavici o kojoj govore svedoci seobe vlastite due, kao i mnotvo vernika, izgnanika, beskunika i svakojakih putnika bez korena i spokoja u asu kada napokon kree na jerusalimski kamen, tebanski pesak, na trojanski pepeo i prah (algo, 1995: 94).
Navedeni opis ostavlja itaoca pred dilemom radi li se zapravo o nagovetaju smrti koja jae na konju donosei isto ij kudrh a i u, ili naprosto o histerinom napadu, r s t vc mistinom zanosu opisanom kao pretea histerije. Jedno od mogunih itanja, s obzirom na kontekst pripovetke, bilo bi oslobaanje ene iz stega ropstva, njena istorijska emancipacija, njeno odvajanje od mukarca. Oni ne koraaju istom stazom, jer:
116
Mukarac na krilatom konju cilja daleko iznad sebe. ena na trojanskom konju jae uvek protiv sebe (algo, 1995: 94).
Posle nagovetaja ene na trojanskom konju sledi, meutim, njihovo poistoveivanje:

Svaka ena je trojanski konj, paklena maina za proiozvodnju budunosti. U njoj izraste sve to um isprojektuje. Njena materica, kao Galilej, moe da proizvede fenomene koji ranije nisu bili poznati (algo, 1995: 94).
Istorijska uloga ene time se izjednaava sa biolokom, ena se posmatra kao maina, s obzirom na svoju reproduktivnu ulogu. Feministiki poetak, koji eksplicira vanu ulogu ene, tako se kontrastira sa navedenim citatom, u kojem je naglaeno autodestruktivno svojstvo ena.
Na slikama iz petnaestog veka sve su ene prikazane ispupenog trbuha, kao da su trudne, ak i Devica Marija. Po miljenju istoriara kulture, tim je manirom pokrivano vanbrano zatrudnjivanje, sveopta zaraza trudnoe koja je naizmenino s kugom harala evropom u to vreme (algo, 1995: 95).
Kao ro se zaraza birobianske utopije, udruena sa epidemijom venerinih bolesti, iri meu bolesnicama, poprimajui dimenzije kolektivne histerije, tako se i zaraza vanbrane trudnoe, opet, kao privilegija ena, prikazanih u izmenjenom, dru om stanju, naduvenih trbuha, iri evropom. Ova pojava nosi sakralnu, kosmog loku ideju:
Po nekim drugim procenama slikari, mistina braa naunika, prenosili su na taj nain, u dubokoj tajnosti, nove opasne istine o heliocentrinom kretanju planeta i, tavie, i spiralnom fetusu nae galaksije koja pliva u kosmikoj posteljici (algo, 1995: 95).
Ako zemlja nije sredite sunevog sistema, ako to nije ak ni galaksija, sunev sistem, fetus, zametak, ovek u utrobi ostaje sreditem panje ljudske misli i u narednim vekovima i iz tog antropocentrinog poimanja sveta, iz antropocentrine spoznaje i misli, nita ga ne moe istisnuti. Ljudski, a pre svega enski organizam i dalje ostaje najvea misterija, zagonetni tovar trojanskog konja, nepoznata poiljka katkad nepoznatog (vanbranog) poiljaoca sa nepoznatim osobinama. Telo ene kao poprite ukrtaja, genetskih mutacija i modifikacija, sudbina upisanih tajnim, nerazgonetnim kodovima, dobija mistinu snagu. Nije sluajno ena rusalja, arobnica, proroica medijum koji opti sa boanskim biima.
ene su poeljne kada su sapete: to je poruka u pariskom varijeteu crazy horse, ije je delove emitovala beogradska televizija u novogodinjoj noi, na samom prelazu iz devedesete u devedeset prvu. Kitnjasto gole ene malih ukrasnih grudi, tankog struka i negovanih sapi
117
prelazile su, kasakim korakom, po cr venom tepihu, izazovnu granicu izmeu veeri i jutra dva lica istog mraka: ta e biti sutra? (algo, 1995: 102).
Navedeni odlomak iznenada otkriva drugi pol ene. Kao to je priroda trojanskog konja, podvlai autorka u vie navrata, dvostruka, kontradiktorna, tako enina uloga prerasta iz, naizgled, na poetku prie negovetene, majinske, bremenite figure, u blagu, latentnu pornografiju: ludi ou, u kojem se istiu obline i nagovetava igra univerzalne ljubavi, bez line strasti. Trojanski konj postaje figura lane nade, uljuljkane mukosti koja u unutranjosti tela ene nalazi samo prividnu utehu, nespokoj umesto spokoja, prolongiranje enje za lanom toplinom i automatizovanim strastima.
Mi smo, u stvari, u jednoj osobitoj seksualnoj situaciji silovanja i nasilja nasilja koje razulareno ensko uivanje vri nad supsuicidnim mukarcem. Ali, ne radi se o inverziji istorijskog nasilja koje je muka seksualna mo vrila nad enama. Radi se o nasilju neutralizacije, depresije i uruavanja obeleenog lana pred provalom neobeleenog. To nije puno nasilje, generiko, nego nasilje odvraanja, nasilje neutruma, nasilje nultog stepena (Bodrijar, 1994: 33).
Poput Birobidana, koji takoe moe biti individualna ili kolektivna projekcija, utopijska predstava, trojanski konj kao slika androgina, kao utroba napunjena tuim telom, postaje ifra za dekodiranje sopstvene nutrine. Preobraaj poinje inme i sres, opisom tek roene bebe: da
Moje dete je prozirno: oko njegovog pepeljastog skeleta lebdi izmaglica od ruiastog praha, kao seanje na lik i neko nejasno predvianje (algo, 1995: 134).
Prah je jasna aluzija na smrt. On ne simobilizuje samo kraj ivota nego, nakon holokausta, za Jevreje ima i simboliku funkciju patnje i stradanja, ali i potpunog fizikog ieznua, esto bez mogunosti sahranjivanja, nagli prekid manifestacije telesnog. Na kraju romana Tragko e ja vatra e sve pretvoriti u pepeo. Zato je i prvi n strah majke vezan za ieznue deteta:
Ako se probudi i otvori suvie naglo, plaim se, okrunie se, rasuti u pepeo (algo, 1995: 134).
Prerana zrelost, starost deteta, kao i njegovo naglo otvaranje, promene poloaja tela nekarakteristine za prve dane, ukazuju na rane nagovetaje borbe. U takvoj borbi dete, hranjeno majinim mlekom, napreduje, dok majka postaje prozirna, gubi se i udaljava:
118
Hranei svoje dete sobom, postajala sam zaista sve prozirnija i laganija, i kako je moja snaga odlazila, tako je dete nadolazilo kao neka druga snaga, odvie teka za mene, koju ne mogu poneti i koja je, mada je u meni i od mene nastala tua, za mene pogubna. To novo i tue telo me je nadvladavalo, zauzimalo, uvlailo se u mene kao u novu koulju, a ja sam obamirala i sama se menjala, misli i sve moje isticalo je, isparavalo se u velikoj groznici naeg sjedinjavanja i mog preobraaja (algo, 1995: 136-137).
Kada se pogledaju figurine drevnih Dvostrukih Boginja koje su, kako istie Zoran Mirkovi, ne samo udvojene trudnoom, nego i muko-ensko (Mirkovi, 1999, 16), nalik na akuersku ruku koja vri poroaj, koja ga, prodorom u unutranjost ene, ak i olakava, jasan je smisao poroaja kao preobraaja. ena tokom trudnoe ne razlikuje granice koje dele njeno i detinje telo:
Sve je od samog poetka vodilo ovom naem konanom poniranju jedno u drugo. Sada se naa tela jedva razlikuju i niko, izuzev mene, ne moe da uoi nau dvostrukost Zapravo, i ne bih mogla pouzdano rei da li je to telo moje ili njegovo. Mislim da pripada njemu, i u tome me uvruje injenica da se moj zamor, malaksalost, moje naglo starenje i smanjivanje u stvari ne poznaju po meni (algo, 1995: 137).
Androgina, simbiotska veza, naroito istaknuta injenicom da se radi o mukom detetu, cepa se poroajem. Tako poinje proces nepovratnog udaljavanja roditelja i deteta. Dakako, bolnog. Judita algo, trudna, dvostruko bremenita, 22. februara 1969. Dnevnik:
Kako se ena pretvara u vlastiti simbol. Preobraaj fiziki i psihiki. Vraanje kroz istoriju, kroz razliite oblike, postepeno okamenjivanje do idola plodnosti, naivnog, prastarog, runog (algo, 2007: 18).
U inu nastanka teksta kljunu ulogu imaju naslovodavac i autorka. Tekst, meutim, otpoinje nezavistan ivot, zasnivajui svoju sopstvenu seksualnost, to je, uostalom, prema Batlerovoj, i jedna od najambivalentnijih implikacija decentriranja subjekta injenica da e ono to je neko napisao biti mesto neizbene eksproprijacije (Batler, 2001: 295).
119
literatura
primarna literatura: 1. algo, Judita: i otnastou, Beograd, Nolit, 1986. v l 2. algo, Judita: Tragko e ja, Knjievna zajednica Novog Sada, 1987. n 3. algo, Judita: Dalipo toii ot, Beograd, Vreme knjige, 1995. s j v 4. algo Judita: PutuBi o i an, Beograd, Stubovi kulture, 1997. r bd 5. algo Judita: Jed o rat iesei, Beograd, Stubovi kulture, 2000. n k n j 6. algo, Judita: Krajpu a:za r e akro a aPutuBi o i an, Beograd, Narodna knjiga, 2004. t vt m n r bd 7. algo, Judita: Hro i a, Novi Sad, Studentski kulturni centar, 2007. nk sekundarna literatura: 8. Boovi, Gojko: Umetnost i stvarnost, Re, 1998, V, 46: 98103. 9. uri, Dubravka: Judita algo: granica diskursa knjievnosti, ProFe i a, 1997, 9/10: 115-120. mn 10. uri, Dubravka: Mnogostruki identiteti u poeziji pesnikinja: J. algo, Lj. uri, R. Lazi, ProFe i a, 2000, 21/22: 225235. mn 11. Gordi Vladislava: Judita algo: prie o t(e)lu, Re, 1998, V, 18: 114120. 12. Gordi Petkovi Vladislava: Naen komkon i en u, Novi Sad, Dnevnik, 2008. s tn t 13. Ili, Dejan: O histerikom mehanizmu birobidanskog fenomena, Re, 1998, V, 18: 104113. 14. Luki, Jasmina: Birobidan kao enska utopija, Re, 1998, 46: 9397. 15. Ramadanski, Draginja: Jezik prizivanja,Dnev ik, 18403, 22. IV 1998. n 16. Rosi, Tatjana: Judita algo: Da li postoji ivot?; ProFe i a, 1995: 56. mn tercijarna literatura: 17. Bart Rolan: Za o olj tvoutek tu, preveo Jovica Ain, Ni, Gradina, 1975. d v s s 18. Batler, Dudit: Teakoane tozna e:odis ur iv imgra i a apoa, prevela Slavica Mileti, l j k z n nc m l Beograd, Samizdat B92, 2001. v l d 19. Batler, Dudit: Ne ojasro om, prevela Adriana Zaharijevi, Loznica, Karpos, 2010. 20. Bjelogrli-Goldsvorti, Vesna: Feminizam i psihoanaliza: o rebru koje se pobunilo, LMS, 1989, 443: 3. 21. Biti, Vladimir: Poj ov iksu re e eknji ev ete ie, Zagreb, Matica hrvatska, 1997. m n v mn n or j 22. Bodrijar, an: Sim oi araz e aismrt, preveo Miodrag Markovi, Gornji Milanovac, Deje b l k mn novine, 1991. 23. Bodrijar, an: Oza o e ju,preveo Dejan Ili, Podgorica, Oktoih Pritina, Grigorije Boov n vi, 1994. 24. ipli, Bogdan: Seanje na Nenada Mitrova, LMS, 1951, 368, 12: 99106. 25. De Bovoar, Simon, Dru ipol, II, prevela Mirjana Vukmirovi, BIGZ, Beograd 1983 (drugo g izdanje). 26. Dojinovi-Nei, Biljana: Ginokritika: Istraivanja enske knjievne tradicije, en kestu i s d je, 1996, 5/6: 6385.
120
27. Douns, ernest: i otideoSig un aFroj a, preveo Voja olanovi, Novi Sad, Matica srpv l m d d ska, 1985. 28. uri, Dubravka: Po ia,te ia,rod:mo er eipost o er eame i epe ni i je, Beograd, ez j or j d n m d n r k s kn Orion art, 2009. 29. uri, Dubravka: Poi i apo ie.Tran i iaipe ni ieks e i ent, Beograd, Ain, 2010. ltk ez j zcj s k p rm 30. endier, Natali: e a:in im age ra ia, prevela Ivana Maksimovi-Tomi, Beograd, NNK n t n og f j Internacional, 2010. 31. Felman, oana: ene i ludilo, prevela Ana Gorobinski, ProFe i a, 1995, 2: 173183. mn 32. Fuko, Miel: Isto iasek u l o ti:vojazazna jem, prevela Jelena Staki, Beograd, Prosveta, rj s an s l n 1982. 33. Gros, elizabet: Pro enji a tea: ka tee nom fe i i mu, prevela Tatjana Popovi, Beograd, m l v l ls mnz centar za enske studije i istraivanja roda, 2005. 34. Kaler, Donatan: Ode on truk ii.Te iaikri i apo liestruk u ai ma, prevela Sanja erlek, k s cj or j tk s j t r lz Zagreb, Globus, 1991. 35. Luki, Jasmina: ene i modeli enskosti u prozi Milice Mii-Dimovske, ProFe i a, 1995, mn 2: 161168. 36. Mirkovi, Zoran: Erosbol,e aBog, Beograd, Rad, 1999. n 37. Mitrov, Nenad: Dvedu e, Novi Sad, Slavija, 1927. 38. Negriorac, Ivan: Le i i a iazabes u i e.Srp kaneo an ard apo ia:po i iiden i e i gtm cj k nk s av g n ez j et k tt t lk irazi e, Novi Sad, Kulturni centar Novog Sada, 1996. 39. Orai-Toli, Dubravka: Mu kamo er aien kapost o r a. Ro e jevir u l ekul u e, Za d n s m de n n t an t r greb, Naklada Ljevak, 2005. 40. Papi, arana / Sklevicky Lydia (ur.): An ro oo iae e, preveo Branko Vuievi, Beograd, t p l gj n Biblioteka XX vek / centar za enske studije, 2003. 41. Radulovi, Lidija: Pol/rodirei ia:kon truk iaro auna od ojrei iiSr a, Beograd, Filozoflgj s cj d r n lgj b ski fakultet, 2009. 42. Ruse, an: Nar isro a o i ac:ogle iopr omli uuro a u, prevela Jelena Novakovi, Sremc m n ps d v c m n ski Karlovci Novi Sad, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 1995. 43. Saboli, Miklo: Avan ar a@neo an ar a, prevela Marija cindori inkovi, Beograd, Nag d av g d rodna knjiga, 1997. f l gj p s on s k z 44. Stojanovi-Pantovi, Bojana: Moroo iaeks re i i ti epro e, Beograd, Artist, 2003. 45. asget-Smirel, anin i dr.: en kasek u l ost, preveo Radoman Kordi, Beograd, Zavod za s s an udbenike i nastavna sredstva, 2003. 46. uvakovi, Miko: Post o er a(73poj a), Beograd, Narodna knjiga / Alfa, 1995. m d n m 47. Showalter, elaine: Thefe aeMaady. Wo en,Mad essandEn lishCul u e, 18301980, New m l l m n g t r York,Pantheon Books, 1985. 48. Villanueva Gardner Katherine, Hi to i al Dic i ary of Fe i ist Phio ophy, The Scarecrow s rc t on mn l s Press, Inc., 2006. 49. , . .: , , , 2001.
121
a disappearing woman. aspects of female sexuality expressions in judita algos prose

s um m a r y : The paper studies sexuality of heroines in Judita algos prose (novels Trag koenja, 1987; Put u Birobidan, 1997; Kraj puta, 2004: collection of essays Da li postoji ivot, 1995). It offers categories for expressing sexuality (starting from purely heterosexual heroines, through seductresses, prostitutes, frigid wo men to (tentatively understood to be) androgyne subjects), who would in most of the cases prove unstable and fickle. The paper aims at defining sexuality of the very act of writing from the aspect of textuality itself that is writing taken as a possible form of expressing ones own sexuality and a series of hybrid actions that are obvious in Judita algoss letter. ke y w o r d s : neoavantgarde, postmodernism, textualism, sexuality, identity, un stable subject, woman, body, heterosexuality, femme fatale, prostitute, sworn virgin, bisexuality, frigidity, androgyne
122
123
udc 821.162.1-6.09 witkiewicz s.i
zoran eri, banja luka, novi sad
epistolografija stanislava ignaci vitkjevia

ap s t r a k t : Stanislav Ignaci Vitkjevi, zvani Vitkaci (Stanisaw Ignacy Wit kiewicz, Witkacy 18851939), jedan je od najznaajnijih poljskih stvaralaca u prvoj polovini XX veka. Bio je slikar, romanopisac, teoretiar umetnosti i pozorita, dramski pisac i filozof. Bavio se i fotografijom. U svakoj od po menutih oblasti bio je inovator. Iako je tvrdio da ne ume i da ne moe da pie pisma, Vitkaci ih je napisao nekoliko hiljada! Pisanje pisama je bilo njegova pasija, a odravanje kontakata predstavljalo je njegovu unutranju potrebu. Dopisivao se sa velikim brojem ljudi, skoro sa svom intelektualnom i umetnikom elitom tadanje Poljske. k lj u n e r e i :
epistolografija (epistola, pismo), Vitkaci i njegovi savreme nici, Poljska izmeu dva svetska rata
Impresivna je epistolografija Stanislava Ignaci Vitkjevia brojem epistola koje je uputio, ali i ugledom linosti adresata. Vitkaci se dopisivao sa istaknutim poljskim naunicima Romanom Ingardenom (Roman Ingarden), Bronjislavom Malinovskim (Bronisaw Malinowski), Vladislavom Tatarkjeviem (Wladisaw Tatarkiewicz), kao i sa nemakim filozofom Hansom Kornelijusom (Hans cornelius). Kornelijusa je smatrao svojim uiteljem, tokom etiri godine prepiske razmenio je s njime vie od sto pisama na nemakom jeziku (Witkiewicz, 1979). Dopisivao se sa piscima i kritiarima, pored ostalih sa Jaroslavom Ivakjeviem (Jarosaw Iwaszkiewiz), Romanom Javorskim (Roman Jaworski), Brunom ulcom (Bruno Schulz) i Stefanom eromskim (Stefan eromski). A tu su i mnogi drugi, poznanici i prijatelji. Ipak, kola epistolografije, kako je naziva Janu Degler (Janusz Degler), bila je za Vitkacija dugogodinja prepiska sa ocem, koji se leio u Lovranu. Oeva
124
pisma su ostala sauvana i objavljena (Witkiewicz, 1969). Vitkacijeva pisma ocu nisu sauvana, njih je on sam unitio po povratku iz rata (Pr vog svetskog) u Zakopane, kao i drugu, obimnu, privatnu prepisku, meu kojom i onu sa Irenom Solskom (Irena Solska), demonskom enom; sa Jadvigom Janevskom (Jadwiga Janczewska), pr vom zarunicom, koja se ubila; kao i sa eslavom OknjinjskomKoenjovskom (czesawa Okniska-Korzeniowska), svojom poslednjom ljubavlju. Vitkaci je bez sumnje bio jedan od najplodnijih epistolografa svoga vremena. Brojei pisma koja su se sauvala, prireivai su nabrojali vie od 3000. Od tog broja do sada je objavljena oko polovina, koja je upuena na 65 adresa. U okviru Sa ra ihdea planirano je etvorotomno izdanje pisama. Do sada su izala pr va b n l dva toma, u kojima je prepiska sa enom (Witkiewicz, 2005; Witkiewicz, 2007). Samo ovih pisama ima 1278. Recepcija Vitkacijevog dela usledila je posle Staljinove smrti, 1956. godine, kada je ukinuta cenzura koja je postojala prema avangardi. Tada je dolo do pravih otkria razliitih oblasti njegovog delovanja. Poljaci su poeli da otkrivaju Vitkacija najpre kao dramskog pisca, potom kao romanopisca. Usledilo je otkrivanje Vitkacija kao slikara, pre svega kao portretiste i kao fotografa, pa teoretiara umetnosti i kulture. Potom i kao filozofa. Pisma, kako to istiu prireivai, otkrivaju Vitkacija kao oveka. Obinog i vidljivog u svakodnevnom ivotu. Otkrivaju njegovu privatnost, esto najintimniju, jer nekada naroito u pismima eni zna da bude iskren do granica egzibicionizma. Pokazuje se u raznim situacijama, ak i smenim, kao i dramatinim, izmuen veoma neprijatnim tegobama i naruenim zdravljem, a istovremeno i herojski se borei sa samim sobom svojim slabostima, porocima i strastima. Vitkacijeva epistolografija omoguava pogled na njegovu stvaralaku radionicu i praenje procesa nastajanja pojedinih dela: romana 622 Bun o a pa a g v d ilide on kae a (622upad iBun aczylide o ic nako i a, 1910), Ra ta ak m s n k g m n z b et s n s je e i (Po g a ie je i i, 1927), Ne a i e je (Ni asyce ie, 1930), Je i i izaz s n e n n s en z s n en n dn l (Jed ewyj e,1932),rasprava o eksperimentima sa narkoticima, odnosno raspran c va o psihologiji i narodnom karakteru, filozofskih rasprava, kao i mnogobrojnih polemikih tekstova u novinama. Otkriva tekoe s kojima se susretao pri pisanju, borbu sa povremenom stvaralakom nemoi. Ali i daje portrete svoje okoline, kako porodice i rodbine, tako i poznanika i klijenata njegove firme za portrete, kao i mnotva ena, s kojima su ga vezivale prolazne ili trajne ljubavne afere. Iz pojedinih Vitkacijevih pisama otkrivaju se potpuno nepoznate injenice i dogaaji, povezani sa neobinom istorijom njegovog braka sa Jadvigom Unrug (Unrug), koja se pokazala kao vrlo tolerantna i strpljiva, koja ga je volela i bila mu privrena.
125
evo primera, iz pisma koje je napisao 21. marta 1923. godine: Voljena Nineko, Iz voza sam doao direktno kui i obrijao se. ao mi je to to nisam uradio ranije, jer mora biti da sam Ti izgledao fatalno. Pio sam celu no sa drutvom. Bilo nam je udesno, razgovori su bili vrlo bitni. Gospoica L. jedva me pozdravila. Ne znam da li je na mene ljuta, zbog neega. Danas sam zapoeo Novi ivot zauvek. Molim Te, ne smatraj me za pijanicu, kada to, istinski, nisam. Bez c2H5OH ne bih se ispovedao o odreenim stvarima, to je bilo definitivno u pogledu na ukidanje daljih nesporazuma. Ako Te sve ovo oko mene bude muilo, molim Te da me ostavi bez imalo saaljenja, koje mi nije potrebno. Vie o tome neu pisati (ni govoriti). Sigurno zna da sam za Tebe sudbinski vezan, i da bi prekid sa Tvoje strane bio za mene katastrofa. Ipak, misli na sebe. Verujem da me dobro poznaje, mada se ini da bolje poznaje onu moju loiju stranu. Sada je s tim konano gotovo. Voleo bih kada bi mi apsolutno verovala i razumela me ne samo u isto ivotnim okolnostima i ne samo u prosenim trenucima, nego u celini. Bez toga moe Tvojim postupcima ubiti u meni ono to je u odnosima prema Tebi najistinskije i ega nemam za druge. Danas sam spavao do pet. Sada radim korekture, a sutra poinjem da slikam. Piem ti u diskreciji (nikome ne govori!): Bobi je izazvao Gilevskog i Gua na dvoboj i imam utisak da se od toga ne mogu odvratiti... Tvoj Vitkaci. (Witkiewicz, 2005: 3) A u pismu od 27. juna 1930. stoji sledee: Najdraa Nineko: To to pie o svom zdravlju i nebrizi za sopstveni ivot je okrutno. To je za mene kao no u stomak. Ja sam za to kriv. Jasno mi je, kada bih mogao da budem normalan mu, da bi bilo bolje. Problem je u sledeem: poto mi se Ti ne dopada dovoljno, moram da imam druge ene, zbog toga Ti ne eli da ivi. Ti, sa tvojim temperamentom i sposobnostima! Pravi od mene ubicu, a ja znam da bih ivei tako, morao da Te mrzim, da poludim, da budem niko i, na kraju, kao najbolji izbor, da izvrim samoubistvo. I to zbog stvari koje ne pripadaju volji poslednja zavisi, ali po ceni svega, jer ne mogu da ivim u zatvoru. Pritom, ja Tebe volim, hou da budem s Tobom, eznem za Tobom, itd. Moe
126
da zamisli moje stanje, posle takvog priznanja: pohovani kembii u tiganju. Preklinjem Te, promeni to. ivot bez tebe za mene je okrutan. Na samu pomisao da Tebe nema, obuzima me zaprepaenje. Ne mogu vie da piem. St. (Witkiewicz, 2007: 217) Iz Vitkacijevih pisama bolje e se upoznati on sam i razumeti, a pritom e se znaajno promeniti njegova slika koja postoji ve dugo zahvaljujui negativnoj legendi koja prati njegovu biografiju. Vitkacijeva pisma imaju sasvim privatan karakter. Nisu knjievna, izuzev nekoliko filozofskih pisama, nikada nisu pisana s namerom da budu objavljena. Pomisao da bi neko u budunosti mogao da kopa po njegovoj prepisci bila mu je u sutini odbojna i nepodnoljiva. Svoju suprugu je u pismima molio da uniti njegova pisma, i s vremena na vreme proveravao je da li to radi. Ne skriva zaprepaenje da bi ta pisma mogla pasti nekom strancu u ruke. Postojao je jo jedan razlog ovom strahu koji potie iz njegovog neprijateljskog stava prema biografizmu u kritici i knjievnim istraivanjima, protiv kojih se borio u svojim polemikama. Ipak, postoji i druga, vrlo praktina strana ovih pisama. Vitkaci je retko uzimao ist papir za pisanje listova, nego je posezao za onim to mu je pri ruci; pisao je na nekom komadu hartije, na nekom sluajnom svenju, vrlo esto na drugoj strani svog rukopisa ili mainopisa, na raunima i pismima koje je dobijao iz razliitih slubi, itd. Deavalo se da je koristio razglednice koje mu je neko poslao, prepravljao je adresu, menjao i dopisivao neke rei, potpisivao se i slao ih razliitim osobama, smatrajui to dobrom zabavom. Karakter i duh pisama pokazuju da Vitkaci pie na brzinu, u groznici, bez velike brige za ispravnost pravopisa i stila. Retko da uopte neto prepravlja ili menja; istovremeno, esto dopisuje na marginama. Njegova epistolografija sadri ivotnost i spontanost, kao u nekim formama njegovog stvaralatva, poput ad hoc izmiljenih pesmica, crtea na najudnijim razglednicama i u drutvu nadrealnih potpisa, fotografije na kojima je snimao sebe i prijatelje, muzike improvizacije tzv. pljuske i glumako-prijateljski hepeninzi (Miciska, 1992: 74). Slian stil je imao i u knjievnosti nesporno briljiv, mada ponekad i aljkav, koji se odlikuje prilino slobodnim redom rei, ali kad treba i vrlo preciznim. To je upravo karakteristika govornog jezika, koji je ponekad i dosadan i emocionalan, prepun kolokvijalizama, kao i vulgarnih rei i grubih psovki. Smenjuju se ozbiljan ton sa podsmehom, ozbiljnost s ironijom, groteskne jezike ale s intimnim ispovestima (eri, 2006)
127
U pismima, kao i u knjievnom stvaralatvu, na delu je neobina jezika invencija, pronalaenje rei i naklonjenost eksperimentima sa jezikom. Sklonost da se naruavaju pravila ortografije i rei piu fonetski, kao to su zahtevali futuristi, ili traga za izgovorom pojedinih rei na nain kako to ine deca. Koristi argone i pseudoargone (Witkiewicz, 1977). Predmet igre za Vitkacija bili su svi formalni elementi pisma. Bio je protiv konvencionalnosti, koja ga je ner virala, kao i sve to je bilo obiajna norma ili banalni stereotip. Izuzev u oficijalnoj korespondenciji, u pismima osobama u koje je imao poverenje, ceremonijalne formule pozdrava i pisanja prepravljao je, podsmevao im se, nastojao je da ih promeni, obogati ili ciljno upropasti. Poinjao je ve od adrese, razbijajui ustaljeni poredak, nastojao je da joj da individualni izraz. U svim tim preoblaenjima rei, zainjenih autoironijom, sarkazmom i humorom, nije teko prepoznati Vitkacija sa fotografija, na kojima on pravi razliite grimase, pozira u kaubojskom odelu, obuen kao bandit, sudija, vampir ili preruen u neku poznatu linost. Poznata je njegova sposobnost imitacije i glumatanja (Franczak; Okoowicz, 1986). Slinu ulogu imala je za Vitkacija i korespondencija sa prijateljima ona je bila nastavak njegovog teatra ivota, koji je sve vreme oko sebe organizovao i u kojem je bio jedini reiser i glavni glumac. U Vitkacijevom teatru ivota esto se brisala granica izmeu igre i ivota tako da je ponekad dolazilo do nerazumevanja, konflikata i prekidanja kontakata. Za njega je to bio obino test za oseaj humora, podrazumevajuu lojalnost ili prijateljsku odanost. Na takvu probu psiholoke izdrljivosti adresata su stavljala pisma namerno uvredljiva ili koja su sadrala direktne aluzije na njegovu linost. Pogreno bi bilo tvrditi, kako je to primetio Degler, da pisma ukazuju samo na Vitkacijevo budalasto lice rugalako, vicasto, mistifikatorsko, koje uiva u neprestanim autokreacijama. Otkriva se u njima i drugo lice malo znano ili ak uopte nepoznato. Lice nesrenog oveka i onog koji trpi, izmuenog onim to ga je potrefilo, koji dramatino preivljava gubitak snage i zdravlja, koji se rve sa prizemnim ivotnim problemima, koji prireuje sebi razliite sumnje i oseaj krivice prema bliskim osobama. To je lice oveka koji i pored toga to je bio zverski drug, uvek okruen rojem prijatelja i poznanika, bolno osea svoju samou (Degler, 2009: 324). Zato ga filozof Jan Leinjski smeta meu filozofe metafizikog nemira (Leszczyski, 1957: 93-94). Vitkaci se godinama dopisivao sa nekim osobama, a u strahu da mu one ne odgovore, makar samo nekoliko rei, slao im je gotove formulare u pismima-odgovorima, gde je bilo dovoljno samo da se potpiu i poalju mu nazad. Traio je razumevanje, ljudsku toplinu, utehu, dokaze prijateljstva i oprotaj za svoje slabosti i strasti. Borba s njima je lajtmotiv mnogih pisama. Tako emo u njima pronai, vrlo esto, samoobeanja o prestanku puenja i uzdravanju od alko-
128
hola. Uz obeanje da e napustiti poroke, transparentna je Vitkacijeva spremnost za otpoinjanje Novog ivota sa Velikom Skalom (Witkiewicz, 1981: 108). To je lice oveka duboko osetljivog, nabraja dalje Degler, oveka koji se skriva pod ironinom maskom i dosetkama. Ali esto uspeva bez ustruavanja da tu masku odbaci, postiui tako izuzetnu iskrenost i sasvim intimno priznanje (Degler, 2009: 325). Nije to samo lice egoiste, opsednuto iskljuivo sopstvenim doivljajima i problemima. Pismo, prema teoriji Stefanije Skvarinjske (Skwarczyska), predstavlja prostor line ispovesti, iseak susreta sa ivotom, ali i snagu interesa i odnosa sa adresatom (Skwarczyska, 1937: 38). U svojoj korespondenciji Vitkaci pokazuje mnotvo ive zainteresovanosti, kao i brige za tue zdravlje, alje lekarske recepte, itd. Vitkjevieva pisma su takoe izuzetno svedoanstvo o njegovoj linosti. Sva pisma su obeleena snanim igom njegove individualnosti. Poput Vi e tru ogpor re s k t ta, uraenog u kabinetu ogledala, koji pokazuje nekoliko odraza njegovog lica, tako i ona odraavaju njegove razliite unutranje profile, pribliavaju psihike karakteristike. Otkrivaju suprotnosti koje su se kidale u njemu, nespokoje koji su ga muili, postajali teak teret, uticali na promenu raspoloenja i depresivna stanja. Spasavao se od toga zbijajui ale i rugajui se samom sebi. Autoironija i autokritinost su jedna od crta linosti kojima, paradoksalno, pravi drutvo nepodnoenje kritike u oficijalnim i prijateljskim kontaktima. Tu je, oigledno, bio preosetljiv i borbeno je reagovao na nenaklonjene ocene i sudove; tako je stekao karakteristiku megalomana. Ali, istovremeno, u pismima izlazi na kraj sa bezizglednom deherojizacijom samog sebe. Uspeva da bude iskren, ak do bola, dok se ispoveda o svojim grekama, porazima i sramnim slabostima. Te dvostranosti Vitkacijeve linosti opisao je Stefan uman (Stefan Szuman), ukazujui da je grimasa bila jedan od najkarakteristinijih njegovih gestova, a sutina ivota patnja (Szuman, 1973: 79). Najveu vrednost imaju upravo pisma eni, koja se mogu itati na vie naina. Ona su, pre svega, psiholoki dokumenti, i ne mogu se porediti ni sa im u poljskoj knjievnosti (Radziwon, 2005). Vitkacijeva korespondencija sa enom, Jadvigom Unrug, obuhvata 1258 pisama, razglednica, dopisnica i telegrama, pisanih od 21. marta 1923. do 15. septembra 1939. godine. Izuzetna vrednost ove korespondencije je i u tome to je Vitkaci u svojim pismima ozbiljan do granica egzibicionizma i tretira enu skoro kao ispovednika, kojem moe da prizna svoje najskrivenije misli i najintimnije doivljaje. Ova pisma predstavljaju svedoanstvo komplikovane ulne veze dvoje ljudi, iji je brak pretrpeo teke periode, ali je istrajao. To je, istovremeno, dragocen izvor saznanja o Vitkacijevom ivotu i stvaralatvu, autentian psiholoki dokument, koji govori o neuobiajenoj linosti oveka i umetnika. Pisma se itaju kao fascinantna autobiografska povest, sa ironijom i humorom.
129
ta jo predstavlja ovaj ogroman epistolografiki materijal, koji je nastao kao rezultat opte Vitkacijeve skriptomanije? Sigurno nije znak virafinirane umetnosti pisanja pisama, kao to to biva u sluaju prepiske veine velikih pisaca. Vitkaci nije bio znaajan epistolograf. Pisao je pisma spontano, ne brinui o formi, i ne smatrajui ih za knjievnu probu. Lake mi je da napiem raspravu, nego pismo, objanjavao je Ingardenu (Ingarden, 2002: 23), a Kornelijusu je prosto priznao: U pismima se uvek idiotski ispovedam, ne mogu protiv toga (Witkiewicz, 1979: 145). A ipak pored neprocenjivih faktografskih i dokumentacionih nijansi Vitkacijeva korespondencija ima jo jednu vrednost. Ba kao i svaka oblast kojom se bavio, podjednako i ova, odlikuje se originalnou. Sadri u sebi neto lino i izuzetno, a pre svega pokuaj preloma normirane (ak kodifikovane u prepisci) forme pisma, njenih ablonizovanih odrednica, ispunjavajui ih novim, neretko okirajuim reenjima. cela Vitkacijeva korespondencija, bez sumnje, predstavlja veliko delo, most izmeu njegovog ivota i knjievnog stvaralatva.
literatura
1. Degler, Janusz: Wit a e opor retwi o rotny, Warszawa 2009. k cg t el k 2. eri, Zoran: Vit a i e aLu alo o o i a:iz e upo o i taifil a, Novi Sad 2010. k cj v d k m tv m z r m 3. Franczak; Okoowicz: Pr e iwNi o i.Fo o ra ieSt.I.Wit i ic a, Krakw 1986. zc c c t g f k ew z 4. Ingarden, R., Witkiewicz, S., Ko e pon en ja fio o ic na (red. B. Michalski), Warszawa rs d c l z f z 2002. 5. Leszsczyski, Jan: Fio o iame a izyczne oni po ou, u: Witkiewicz, Stanisaw Ignacy, Cz l z f t f g es k j o ekitwr a, Warszawa 1957. w c 6. Miciska, Anna:Autoportret Alcoforado. O korespondencji Stanisawa Ignacego Witkiewicza, NaG s, 1992, nr. 8. o 7. Radziwon, Marek: Listy do ony, Witkiewicz, Stanisaw, Ignacy, Ga e aWybor za, 19.09. zt c 2005, http://wyborcza.pl/1,75517,2924205.html. 8. Skwarczyska, Stefania: Teorialistu, Lww 1937. 9. Szuman, Stefan: StanisawIgnacyWitkiewicz, u: Konspiracyjnapublicystykaliteracka1940 1944.Antologia, Krakw 1973. 10. Witkiewicz, Stanisaw: Listydosina (red. B. Danek-Wojnowska i A. Miciska) Warszawa 1969. 11. Witkiewicz, Stanisaw Ignacy: Dziea zebrane. [Tom 19:] Listy do ony (19231927), (red. Anna Miciska i Janusz Degler), Warszawa 2005. 12. Witkiewicz, Stanisaw Ignacy: Dziea zebrane. [Tom 20:] Listy do ony (1928-1931), (red. Anna Miciska i Janusz Degler), Warszawa 2007.
130
13. Witkiewicz, Stanisaw Ignacy: Wiersze i rysunki (red. Anna Miciska i Urszula Kenar), Krakw 1977. 14. Witkiewicz, Stanisaw Ignacy: ListydoBronisawaMalinowskiego (red. T. Jodeka-Burzecki), Warszawa 1981. 15. Witkiewicz, Stanisaw Ignacy: Listy do Hansa corneliusa(red. H. Kunstmann), Przegld Humanistyczny, 1979, nr. 6.
stanislav ignats vitkievicz's epistolography

s um ma r y : Stanislav Ignats Vitkievicz called Vitkaczy (Stanisaw Ignacy Witkie wicz, Witkacy 18851939), is one of the most outstanding Polish artists from the first half of the 20th century. He was a painter, a novelist, a theoretician of art and theatre, a playwright and a philosopher. He was also a photographer. He was a pioneer in every of the mentioned fields. Although he claimed that he could neither write letters nor knew how to do so, Vitkaczy wrote thousands of letters! Writing letters was a passion of his, while maintaining contacts was his internal need. He corresponded with a large number of people, almost every member of the former Polish intellectual and arts ellte. k ey w o r d s : Epistolography (epistle, letter), Vitkaczy and his contemporaries, Po land between the two World Wars
131
udc 930.85(450.341)
nada savkovi, novi sad
utisak venecije
Ukazuje se na raznovrstan i intenzivan pozorini ivot Venecije, koja je u XVII stoleu bila pozorini centar Evrope; na njenog najpoznatijeg dramskog pisca Karla Goldonija, jednog od osnivaa graanskog pozorita u Evropi, koji je uspeno reformisao komediju del arte, poto je u svojim delima izraavao klasnu svest, mentalitet i etiku graanstva; na uticaj koji su grad i pisac imali na Emanuila Jankovia, oca srpske drame.
ap s t r a k t : k lj u n e r e i : Venecija, Karlo Goldoni, Emanuil Jankovi, uticaj pozorinog ivota, Tergovci, ozbiljna komedija
Italijanska knjievnost, kultura i umetnost uticali su na nae pisce koji su boravili u Trstu ili Veneciji, studirali u Italiji, ili putovali u ovu zemlju. Dositej je imao mogunost da prilikom putovanja po Italiji, od severa ka jugu, upozna i italijansku batinu i kulturu, kao i nain ivota. Sero Bonaca predoava da je Dositejeva kulturna zavisnost od italijanskog jezika trajala desetak godina, do njegovog bekog boravka (1771-1776), kada je nauio nemaki i francuski jezik (Bonaca, 1990: 318). On smatra da je italijanska kultura imala primarnu ulogu za duhovni preokret mladog Dositeja ka kulturi Zapada (Bonaca, 1990: 321). Pavle Solari kao i Dositej prevodi jedno delo Franeska Soave, njegovu Zlat uknji i u (Solari, 1813), koja, n c kako podnaslov nagovetava, sadri graanske i hrianske dunosti oveka i pravila utivosti. Vientije Ljutina je 1794. sainio gramatiku italijanskog jezika, koja je sadravala i renik, molitvu i neke druge priloge (Ljutina, 1794). Vientije Raki, koji je due iveo u Trstu, nastojao je, takoe, da doprinese poznavanju dveju kultura i njenih naroda, pa je 1810. objavio ilirsko-italijanski renik (Raki, 1810), nastao
132
na osnovu knjige Bartolomea Boronija. Be e ov ikili i e koitai n ki1 koncipirao sd n r s la s je kao praktini prirunik ne samo za uenje italijanskog jezika nego i za kultivisan nain govora, lepo i pravilno pisanje, kao i utivo ponaanje, gramatika obiluje tematski raznovrsnim napomenama i digresijama. Mnogi nai pisci onog vremena govore italijanski jezik: Dositej, Muicki, Jankovi, Raki, Solari, Doenovi, Joakim Vuji, Vientije Ljutina, Jovan Pai i drugi. Sava Tekelija u svojim memoarima s ponosom istie da je znao i italijanski jezik (Tekelija, 1989: 72). Najuoljiviji uticaj italijanska knjievnost je imala na pesnika Jovana Doenovia, pisca prvih soneta u srpskoj knjievnosti. Studiranje u Padovi, potom i boravak u Trstu, ostavili su traga na formiranje Doenovievog pogleda na svet i na njegovo literarno-estetsko obrazovanje; dometi i pesnika tradicija italijanskog pesnitva su inspiracija, uzor i polazite za njegove pesme. Nai knjievnici su bili pod uticajem uglavnom severnoistonog dela Italije, odnosno pod uticajem kulture nekadanje Mletake republike. Italija je u XVIII stoleu bila razjedinjena2 i u podreenom poloaju u odnosu na velike sile poput Francuske, panije i Austrije. Ideje evropske prosveenosti prodiru zahvaljujui pojedinanim, linim nastojanjima, vezama i istrajnosti uenih pojedinaca, a glavni zamah dobijaju od sredine stolea; ostvarile su snaan uticaj na italijansku knjievnost onog vremena. Neke osobenosti iluminizma (italijanski termin za prosveenost), poput optimizma, kosmopolitizma, istinoljubivosti, uoavaju se i u delu Karla Goldonija. Njegove komedije su ostavile upeatljiv uticaj na mnoge evropske knjievnosti pa i na nau. Karlo Goldoni je zasluan za reformu teatra u njegovoj Veneciji, koja se proirila i na druge delove Italije. Kao jedan od osnivaa graanskog pozorita u evropi, uspeno je reformisao ko e iudelar e, poto je u svojim delima izraavao m dj t klasnu svest, mentalitet i etiku graanstva. Uticaj Venecije, koja je u XVII stoleu bila centar pozorinog ivota evrope ne samo na umetnikom planu, nego i u pogledu organizacije pozorinog rada, kao i
1 Knjiga Bartolomea Boronija IlDi og i taitai ote e co,os iaRac ol adimol idi og ifa i li i al h s l an d s s c t t al h m g ar ..., objavljena je u Milanu 1794. godine. Raki je upotrebio italijanski deo iz Boronijeve zbirke uobiajenih dijaloga, koji je, gotovo u celini, preveo na srpski jezik. Nemaki tekst je, naravno, potpuno izbaen, a od italijanskog teksta nedostaje samo 16 Lesingovih basana; no, ne zna se da li ih Raki nije preveo ili ih je Solari, koji je nezavreni Rakiev rukopis popravio i pripremio za tampanje, izostavio zbog obimnosti. Be e ov ik iliti razgovornik sadri komplimente, odnosne fraze koje se uposd n trebljavaju prilikom poseta, zatim izraze koji se koriste u svakodnevnom razgovoru ili u uobiajenim ovekovim radnjama, poslovice, naravouenija, moralna pravila, priice i anegdote, uputstva za pisanje pisama, kao i sobranije raznih pisama. Knjiga ne samo to je bila jedan od prvih naih prirunika za uenje italijanskog jezika nego je istovremeno bila i neka vrsta bontona. Ovo obimno delo od 336 strana verovatno bi ostalo u rukopisu da nije bilo zalaganja Pavla Solaria, koji je napisao predgovor i uvod, u kojem je objavio i odlomak iz svoje Je o li e. r g fik 2 Borba za ujedinjenje Italije zavrena je 1870. godine unitenjem papske srednjevekovne drave i pripajanjem Rima Italiji.
133
tehnikih mogunosti, bio je znaajan za nastanak dramske knjievnosti kod nas. Goldoni navodi da je u Veneciji u njegovo vreme bilo sedam pozorita; uglavnom su dobila imena po svecima iz odgovarajue upe, odnosno parohije u kojoj su se nalav t op s n j zila. Joakim Vuji u svom i o o i a iu takoe pie da Venecija ima sedam pozorita, od kojih je Te arFe i e najznamenitiji i nema mu ravnog u celoj evropi. at n Goldoni je smatrao da je Venecija, koja je imala snaan graanski stale i intenzivan pozorini ivot, jedinstven grad koji ne lii ni jednome drugome. Na Goldonija je najsnaniji utisak ostavljao udesan pogled: vrlo prostrano podruje otoia koje tako lijepo pribliuju i sjedinjuju mostovi, pa vam se ini da vidite kopno podignuto nad ravnicom, a sa svih strana plae ga beskrajno more koje ga okruuje. Opisuje ga kao veoma iv grad: leti na Trgu sv. Marka ima sveta i danju i nou, a ivotne namirnice mogu da se kupe u pono kao i u podne. Grad ima javno osvetljenje, osvetljen je fenjerima nou, duani su neprekidno otvoreni do deset sati uvee, neki se zatvaraju u pono, a neki se uopte i ne zatvaraju. Pavle Solari Veneciju opisuje kao velik grad, sa 160.000 itelja, od kojih su deset hiljada Jevreji. Venecijanci koriste gondole, lagane udobne unove, pored rimokatolikog patrijarha u gradu boravi i po jedan grki i jermenski episkop. Venecija ima 71 crkvu, v t op s n j 53 manastira i 23 bolnice. Joakim Vuji u svom i o o i a iu pie da Venecija ima 150.000 itelja. Nakon posete Veneciji Vuji je zadivljeno napisao da bi ostao u ovoj - , (Vuji, 1833: 204). Krajem XVII veka Venecija je imala ne manje od 17 javnih pozorita. Za emd zdeset godina prikazano je vie od 400 komada: bila su to dela iz anra com e ia t dellar e, tragedije i melodrame. S pojavom virtuoz i razvojem mainerije sve vie je dolazila do izraaja sklonost ka spektakularnosti. (Bek, 1998: 86). Pr vo pozorite sa loama otvoreno je za publiku u Veneciji 1636, to je Te roSanKa i n (S. at sa cassian), osnovan 1629; to je bilo i pr vo javno pozorite na Zapadu, ova operska kua je bila vlasnitvo porodice Tron. Od 1637. do 1642. otvoreno je pet operskih kua u Veneciji.Te roSanMo e bila je prestina operska kua; radila je od 1640. at iz do 1818. godine (nalazila se u blizini Palate ustinijan); u njoj se igrao operski repertoar, a kasnije i opere bufe (ope abuf a). Od sedam venecijanskih velikih por f zorinih kua obino su dva pozorita prikazivala ozbiljna dela, dva su davala komine opere, a tri su igrala komedije (Goldoni, 1971: 34). Pre izgradnje Te ra Fe i e (1792), nekada pr vo pozorite po znaajnom reat n at v n z s m pertoaru u Veneciji bilo jeTe roo a iKro o to o (1678) (pozorite Ivana Zlatoustog), u kojem je karijeru zapoeo Metastazio sa svojim dramama i Farinelo kao peva, a Goldoni je pisao libreta poto su se u ovom pozoritu davale operske at lb predstave. Danas je to Te roMai ran, pozorite nazvano po nekada slavnom sopranu Mariji Malibran. Zatim primat preuzima Te roSanBe e ik o, poznato po, at nd t
134
takoe, operama. Danas je to pozorite Te arRo i i. Jedno od najznaajnijih poat sn zorita XVIII stolea u Veneciji bilo je i Te roSanSa u e, sa kojim je od 1734. at m el saraivao Goldoni u pr vim godinama svog knjievnog rada i iji je direktor bio od 1737. do 1741. Te ro SanSa u e je bilo teatar prepoznatljiv po komedijama, at m el kominim operama, ali i tragedijama, vlasnik je bio Mikele Vendramin. Za Te ro at SantAn eo Goldoni pie: nije bilo osobito veliko pa je manje zamaralo glumca, l ali je ipak moglo da primi dovoljno gledatelja da se iz njega izvue pristojna dobit (Goldoni, 1971: 205). Goldoni je od 1748. do 1753. pisao za Te roSantAn eo, koat l at je je bilo poznato po operama i komedijama, a potom je 1753. preao u Te roSan Lu a(najpre nazvano imenom SanSal a oriliTe roVen ra in); ovo pozorite k v d at d m osnovano je 1622, a rekonstruisano 1652; imalo je dvoranu prostraniju od dvorane pozorita SantAn eo, pa Goldoni smatra: stoga su jednostavne i osetljive radl nje, profinjena gluma, ale i uvjerljiva komika mnogo gubili od svoje vrijednosti (Goldoni, 1971: 271). Teatar je pripadao Vendraminu, bio je poznat po operskim predstavama i komedijama. Dananji Te arGol o i u Veneciji je nekadanje poat d n zorite SanLu a. Pored stvaranja novog pozorita, Goldoni je nastojao da poui k osobe koje ne vole itati, i to tako da s pozornice uju misli i opaske koje bi im u kakvoj knjizi bile dosadne. (Goldoni, 1971: 226) Smatrao je da komedija mora biti kola ivota, da mora prikazivati ljudske slabosti zato da bi ih ispravila i stoga ne smije izvrgnuti rtvovanju nesretno potomstvo pod izgovorom da time nagrauje vrlinu (Goldoni, 1971: 234). Venecijanske pozorine druine su jesen i zimu provodile u gradu, sezona je poinjala u oktobru, za teatre koji su prikazivali komedije, dok su u operskim kuama probe poinjale u novembru, a zavravala se karnevalom. S prolea su glumake druine odlazile u untranjost, gde su igrale i tokom leta. Obiaj je bio da komedije imaju tri ina, da predstava traje dva i po sata (Goldoni, 1971: 225). Neke uspene predstave igrane su i po tridesetak puta iz veeri u vee (Goldoni, 1971: 212), pa ne udi to je Goldoni za jednu sezonu napisao ak esnaest komedija. No, uprkos odlasku venecijanskih pozorinih trupa, predstave su se igrale i tokom leta i prolea, jer su grad poseivale trupe iz drugih mesta. Pozorita u Veneciji su doprinela irenju novih kulturnih modela i do niih drutvenih slojeva. Meu teatrima je postojala velika konkurencija; u jednom pismu iz 1754. godine grof Stefano Karli pie da se na trgovima, ulicama, kafeima, kuama i kazinima u Veneciji nita drugo ne uje do grakanje komedija. On zapaa: c una sanguinosa gara fra SantAnl k gelo e San Luca. (Kr vava se trka vodi izmeu pozorita SantAn eo i SanLu a.)3 Konkurencija meu venecijanskim pozoritima uticala je na stvaranje istinskog trinog odnosa izmeu njih, a izmeu pisaca, kao i izmeu pozorinih druina, postojalo je snano suparnitvo.
3Te roVe e o, a cura di G. A. Gibotto, Guanda, Parma 1960, LXIII. at nt
135
U XVIII veku Venecija je i dalje ivo kulturno sredite, s kojim su se jedva mogli meriti drugi evropski centri. Pozorini ivot u Veneciji uticao je na rodonaelnika novije srpske dramske knjievnosti, kao to to u svojim zapisima potvruje g c emanuil Jankovi, koji je preveo Goldonijev komad Ter ov i. Zahvaljujui njemu u srpsku knjievnost je u XVIII stoleu uveden i anr komedije. On je bio od onih Srba za koje je putovanje bilo i kulturni in, koji su putujui i boravei u drugim, kulturno razvijenijim sredinama imali prilike da se upoznaju i sa mogunostima koje su svojstvene pozoritu. emanuil Jankovi, koji je studirao u Nemakoj, putovao i boravio u Francuskoj, vajcarskoj i Italiji, imao je priliku da oseti u kojoj meri je XVIII vek - vek pozorita u evropi, kako je to smatrao teoretiar pozorita Silvio DAmiko (D'Amiko, 1972: 238). emanuil Jankovi (1758-1791)4, koji je 1786. godine otiao da studira medicinu u Haleu5, jednom od najpoznatijih univerzitetskih gradova u evropi, raspust 1786. godine provodi na putovanju po Italiji, o emu svedoi zabeleka6 u njegovoj broz s n nj uri Fi i e koeso i e i e (Jankovi: 1787). Obiao je alpske predele Austrije, Italije i vajcarske, pominje Sredozemno more, Livorno, Feraru i Milano7, a najvie ga se dojmila Venecija,8 Goldonijev rodni grad. Putovanje u Italiju i prethodno poznavanje jezika omoguili su Jankoviu da oseti pravi puls ivota grada u laguni i doprineli da se jo kao student zainteresuje za dramsko-pozorinu umetnost, da pone da prevodi dramska dela. Odabrao je komade svojih savremenika, koji su mogli
4 Bio je sin novosadskog trgovca Save, poreklom iz Hercegovine, koji je u Novi Sad doao preko Dubrovnika, Rijeke i Sarajeva, pa su Jankovie, kao i druge doseljenike, najee zvali Sarajlijama. Majka Sara, ki Rafajla Miloradovia, potie iz kue bogatih i lepo vaspitanih ljudi. emanuil je imao petoro brae i sestara: Jovana, Gavrila, Vasilija, Petra i Jelisavetu. Decu, njih trinaestoro, imali su Jovan, najstariji brat, poznati tampar, Jelisaveta i Petar, najmlai brat. Od ove generacije Jankovia decu e imati samo Jovanova ki Jelena, udata Mandi. Tako se i porodica Save Jankovia ubrzo ugasila, poput mnogih srpskih graanskih porodica XVIII i XIX veka, koje su brzo nestajale jer ih je nezdrava, movarna ravnica kosila zatirui njihovo postojanje u zaborav. Jedini koji je ostavio neizbrisiv trag svoje prisutnosti bio je prerano preminuli emanuil Jankovi. 5 Prvi srpski lekar bio je Jovan Apostolovi, roen u Budimu; diplomirao je 11. oktobra 1756. godine na Univerzitetu u Haleu, od 1763. do 1765. radio je kao optinski lekar u Novom Sadu, ali je morao da ode jer su protiv njega, kao Srbina, bili novosadski Maari i Nemci. Drugi Srbin lekar bio je Novosaanin Petar Miloradovi, koji je 1769. diplomirao takoe u Haleu. 6 Ja pri mom putovanju u Italiju i iz Italije 1786. s mojim visokopoitateljnjejim uiteljem, gospodinom Time, doktorom medicine... (emanuil Jankovi: Fi i e koeso i e i e,Lajbnic, Tajbelova z s n nj tamparija, 1787: 15). 7 Goldoni pie u Me o i a da je ...Opera u Milanu jedna od najznaajnijih u Italiji i evropi, kao m ar m i da je milansko pozorite posle napuljskog bilo najvee u Italiji. 8 Jankovi pie o obiaju trgovaca u Veneciji koji pri jednoj velikoj upriji (misli na Ponte Rialto, najuveniji most u gradu) imaju u jednoj kui svoju banku gdi oni svoje kreditore svaki dan pred podne isplaivaju, ili, ako im ko ta isplaivati ima, tamo im donese. (emanuil Jankovi: Tr ov i, Beograd, g c Slubeni glasnik, 2008: 30).
136
da udovolje potrebama italake publike. Ako neki smatraju9 da je Joakim Vuji otac srpskog pozorita, onda emanuil Jankovi moe da se smatra ocem srpske drame (Marinkovi, 1971: 273). Jankovi je oigledno bio eljan novih saznanja, dobro je znao latinski, grki, ruski, nemaki, italijanski i francuski jezik, a imao je i izvesna saznanja o hebrejskom jeziku. Boravak u Veneciji uticao je na njega da odabere, prevede i 1787. godine tampa komediju Ter ov i (Imer an i,1753) Karla g c c t Goldonija (1707-1793). Bio je to pr vi prijevod iz svjetske dramske knjievnosti objelodanjen na srpskom jeziku (Batui, 1961: 244), kao i pr vi srpski prevod dela iz savremene italijanske knjievnosti. Napominje da je izabrao Goldonijevu komediju Ter ov i, oekujui da e imati izvrstan uticaj na njegove sunarodnike. Predg c g cm govor Ter ov i a ukazuje na slinost Jankovievog sa Goldonijevim stavom u vezi sa dramskom literaturom i pozoritem. Jankoviev stav se, dakako, ne razlikuje od vienja znaaja knjievnosti uopte u tadanjoj srpskoj kulturi i drutvu: smatrao je da i dramska dela treba da imaju prosvetiteljsku misiju. Odabrao je komad u skladu sa obrazovnim i kulturnim mogunostima svoje italake publike, a one su bile na niskom stupnju. Komad Ter ov i je za Jankovia primer prave, ozbiljne g c i korisne komedije koja bi trebalo da razuveri njegove sunarodnike, koji su imali negativan stav o vapskim komedijama, iako ih nisu ni gledali; on kae da ih eli iz njiovog neznanja osloboditi i komedije dobre kod nji u bolji kredit metuti (Jankovi, 2008: 9). Goldoni je uspeno reformisao ko e iu del ar e i bio je jedan od osnivaa m dj t graanskog pozorita u evropi; u svojim delima je izraavao klasnu svest, mentalitet i etiku graanstva. Dela Karla Goldonija su se esto prevodila i jo ee igrala na evropskim scenama, no komad koji je odabrao Jankovi bio je preveden, pre srpskog, samo na nemaki i panski jezik. Ovo delo se ne ubraja u najznaajnija Goldonijeva ostvarenja, no Jankoviu, koji je poticao iz trgovake porodice i koji je dobro poznavao taj milje, tematika je bila bliska. Interesantno je da se iste godine kad i Jankoviev pojavio i prevod Goldonija, ali ne ovog komada, na grkom jeziku. Goldoni scenski prikazuje ivot jedne trgovake kue, sukob izigranog oca i raspusnog sina i istovremeno, kroz robno-novane odnose trgovakog stalea, drutvenu stvarnost Venecije sredinom XVIII veka i neumitno propadanje Mletake republike. Kao to je Goldoni koristio govorni jezik svoje rodne Venecije, tako Jankovi koristi govorni jezik Novog Sada. Pisanjem dramskih tekstova na narodnom jeziku poinje u Italiji; podseamo da je delo Man ra oa (1520) Nikola d g l Makijavelija bilo vrhunac renesansne komedije.
9 Pavel Jozef afarik 1833. godine uporeuje Vujia sa Tespisom, prvim glumcem, piscem i rediteljem; on za Vujia kae: . (. . , , , , 1933, 4). Kasnije se uobiajilo vienje Jokaima Vujia kao oca srpskog pozorita.
137
Da bi se shvatilo da to nije gola izmiljotina nego pravi ivot, stvarni dogaaji, sluaj i bitija koja se svaki dan me ljudima nalaze (Jankovi, 2008: 10), Jankog c vi preporuuje da se Ter ov i proitaju u celosti. Ukazuje da e korist imati naroito zanatlijski i trgovaki momci, jer e imati ta da itaju nedeljom i praznikom, pa nee troiti uludo svoje slobodno vreme zato to nemaju korisnih i zabavnih knjiga za itanje. Poput pisaca prosveene evrope, i Jankovi smatra da su komedije veoma prijemive za primitivnu sredinu da bi se zapoelo s prevaspitanjem njenog ukusa i negovanjem morala. Jankovi se trudio da prilino verno prevede Goldonijev tekst; minimalna odstupanja od originala ukazuju da je prevod namenjen itanju a ne sceni, jer je svestan da jo nemamo uslova za to, nemamo pozorite. Izbacio je rei, fraze i replike koje, kao to je to u Goldonijevim komedijama uobiajeno, doprinose uspenom scenskom govoru, a koje nisu bile u funkciji osnovne ideje ovog naglaeno pounog komada. Istovremeno, bio je prinuen da dopisuje originalni tekst ne samo da bi svojim nedovoljno obrazovanim itaocima objasnio pojedine trgovake termine ili kurtoazne fraze kojima italijanski jezik obiluje, nego i zato to se oduio da pie na narodnom jeziku, koji pre njega nije ni korien za dramske tekstove. Nesumnjivo je da je Jankovi imao talenta za prevoenje, trudio se da slikovito prevede neke izraze koristei izraze ustaljene u narodu, pa je tako Beatriine rei per causa della vostra insolenza (zbog vae drskosti) preveo sa utljivog konja lupaju batinom preko lea (Jankovi, 2008: 55), a konstataciju Pankracija sempre peggio (sve gore) sa sve gore i za crnjeg (Jankovi, 2008: 76). Veoma duhovit je i prevod imena koje je Lelio izmislio (Jankovi, 2008: 60), pa je tako Malmenati (zlostavljai) postao Zlozvati, Asdrubale Tagliaborse (secikesa, deparo) je ivan Kesodrp, a Pancrazio Spaccatesta je cepoglav (Stanojevi, 1994: 32). g m in t r t it U anonimnoj recenziji jenskih All e e eLi e a urZe ung (12. decembra 1787) pie da je knjiga objavljena na prostom narodnom jeziku Raca i da je prevedena ne samo tano nego i teno, kao i da je Jankovi u nekim scenama menjao tekst da bi ga prilagodio duhu svog maternjeg jezika (Marinkovi, 1971: 281). Pozorini programi pozorita u Trstu ukazuju na velik uticaj venecijanskog pozorita, pa se imao utisak da je najstarije pozorite u gradu, Te ar SanPje ro, at t osnovano poetkom XVIII stolea, 1705. godine, podrunica venecijanskih: Te a tro SanMo e ili Te roSanSa u e. Njegova skromna scena nije mogla da zadoiz at m el volji sve vee interesovanje za pozorinu umetnost, te je od 1798. do 1801. sagraen tzv. No ite ar, odnosno, kako se i danas zove, Te roVer i; staro Po o i te v at at d z r SanPje ro je zatvoreno. Za Te roVer i Joakim Vuji kae da je nov prekrasno t at d ukraen italijanski teatar u kojem se igraju dirnoumne i slatkopevane italijanske opere (Vuji, 1833: 157). U novom teatru su gostovali poznati umetnici i dobre evropske pozorine trupe, igrani su komadi Goldonija, Gocija, Voltera, Bomarea,
138
ali i Getea i ilera. Veoma esto su odravane operske predstave. Boravak u Trstu je bio presudan za inficiranje pozorinom umetnou Joakima Vujia, on je sam sobom pretstavljao pozorite; bio je direktor teatra bez glumaca, putujui pozorini direktor bez putujue trupe (umarevi, 1939: 97). Uspeo je da priredi tridesetak pozorinih predstava, koje su imale poseban nacionalno-istorijski i kulturni znaaj, mada su raene, uglavnom, u uslovima neprimerenim za rad. Srbi su u XVIII stoleu bili i bez svog profesionalnog pozorita i bez originalne dramske knjievnosti. Za Srbiju, kao i za druge balkanske zemlje i za jo poneke unutar Habzburke monarhije, XVIII vek nije bio vek pozorita kao to je smatrao teoretiar pozorita Silvio DAmiko. Tek e kraj XVIII i poetak XIX stolea znaiti stvaranje nacionalnog pozorita za zemlje koje su poput nae teile nacionalnom osloboenju. U procesu stvaranja nae novije dramske knjievnosti i pozorita uticaj Venecije, nekadanje evropske teatarske prestonice, je znaajan. Razvoj dramske knjievnosti i pozorita u Srbiji bio je deo opteg kulturnog razvoja, koji se deavao zahvaljujui mladim intelektualcima, kolovanim na evropskim univerzitetima i, dakako, graanskom staleu.
literatura
1. Batui, Slavko: Karlo Goldoni na jugoslovenskim pozornicama, u: Zbor ikprio aisto n l g ri iju o lo en kihpo o i ta18611961, Novi Sad, Srpsko narodno pozorite, 1961. j g s v s z r 2. Bek, Kristijan: Isto i aVe e i e, Beograd-Zemun, Plato XX vek, 1998. rj n cj 3. Bonaca, Sero: Dositej Obradovi i italijanska kultura, u: Do i ejOb a o io ekide st r d v v lome una o i a, Beograd, Meunarodni slavistiki centar, 1990: 318. r dm 4. Boroni, Bartolomeo: IlDi og i taitai ote e co,os iaRac ol adimol idi og ifa i al h s l an d s s c t t al h m gli i..., Milano 1794. ar 5. Vuji, Joakim: i o o i a i e, Karltadt, tamparija Joana Pretnera, 1833. v t op s n j 6. Goldoni, Karlo: Ter ov i, Lajpcig, Tajbelova tamparija, 1787. g c 7. Goldoni, Karlo: Me o i, Zagreb, Zora, 1971. m ar 8. DAmiko, Silvio: Po i estdram kogte ra, Zagreb, Nakladni zavod Matice hr vatske, 1972. vj s at 9. Jankovi, emanuil: Tr ov i, Beograd, Slubeni glasnik, 2008. g c 10. Jankovi, emanuil: , Lajpcig, Tajbelova tamparija, 1787. 11. Ljutina, Vikentije: Gra a i aitai an kara iupo re lje i aili i e ki aju o ti, Be, tamm tk lj s d t b nj r s j n s parija Stefana Novakovia, 1794. 12. Marinkovi, Borivoje: emanuil Jankovi s one strane nepoznatog, Go i njakFio of kog d l z s fa ul e auNo omSa u, Novi Sad, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 1971: 273. k t t v d
139
13. Raki, Vientije: , Venecija, tamparija Teodosijeva, 1810. 14. Solari, Pavle: Zlat a a kni i a so er e ta a dol o ti eo e a gra dan ka i hri ti n ka, n j c d s j n s l v k s s a s Venecija, tamparija Teodosijeva, Venecija 1813. 15. Stanojevi, Predrag: Srpski prevodi Goldonijevih komedija u XVIII i XIX veku, Te ron, at br. 87, Beograd, Muzej pozorine umetnosti, 1994: 32. 16. Tekelija, Sava: Opi a i ei o amo a, Beograd, Nolit, 1989. s nj v t g 17. , . .: , , , 1933: 4. 18. umarevi, Svetislav: Po o i tekodSr a, Beograd, Lua, biblioteka Zadruge profesorskog z r b drutva, 1939.
perception of venice
As regards the history of the Serbian dramatic literature, influences of Goldoni and the theatre life of Venice on Emanuil Jankovi, who translated and published Goldonis comedy Merchants (I mercanti, 1753) in 1787, after a break he had spent touring Italy in 1786 are significant and noticeable. Carlo Goldoni influenced the theatre reform in Italy, which particularly reflected on his Venice that had a strong middle class and intensive theatre life. At the end of 17th cen tury, Venice had at least 17 public theatres. Over the period of 60 years, there were more than 400 plays on stage, mostly works belonging to the genres of com media dellarte, tragedy and melodrama. The development of dramatic literature and theatre was a segment of the general cultural development, which was under way at the time owing to young intellectuals, who had been educated at European universities and of course, the middle class.
s u m m a r y: k e y w o r d s : Venice, Carlo Goldoni, Emanuil Jankovi the influence of theatre life, Merchants, serious comedy
140
141
udc schopenhauer 821.135.1.09 emnescu m.
marija nenadi, bukuret
uticaj openhauerove filozofije na emineskuovo stvaralatvo

Veza izmeu Eminsekuovog stvaralatva i openhauerove filozo fije je argumentovana toliko puta da se trenutno smatra optom kulturom. Mnogi teoretiari Emineskuovog dela su dokazali postojee uticaje, ali malo njih je probalo da prikae i razlike koje postoje izmeu pesnika i filozofa.
ap s t r a k t :
Iako ne postoji sumnja da je Eminesku stvarao pod uticajem fiozofskih i re ligijskih radova, posebno pod uticajem openhauera i istonjakih religija, postavlja se pitanje da li je Eminesku samo reprodukovao u stihovima ranije postojee ideje ili njegovo stvaralatvo ima i autentinosti. Ovaj rad pokuava da pokae da uticaj openhauerove filozofije, svakako prisutne, ne obuhvata celokupno Emineskuovo delo i da ono nije obavezno vezano za filozofiju pesimizma, kao i da nije neophodno da poznajemo fi lozofske ideje XIX veka da bismo videli veliinu rumunskog romantiara.
k lj u n e r e i :
Eminesku, openhauer, pesimizam, genije, kosmologija
O uticaju openhauerove filozofije na emineskuovo stvaralatvo se mnogo pisalo, najvie meu rumunskim teoretiarima i kritiarima, a veina njih se oslanjala na analizu koju je ponudio Kalinesku, ne pokuavajui da dublje zae u samu tematiku. Kalinesku je ponudio sliku pesnika koji je prepevao openhauera, pesnika koji nije imao linu, stabilnu filozofiju, nego je prihvatio jednu ideologiju i pokuao da je prilagodi linim vienjem stvari, pesnika koji je pisao komentare na marginama openhauerove filozofije (Kalinesku5, Vol. II: 8). Sa druge strane, ezdesetih godina prolog veka Liviu Rusu je pokuao da pokae da je uticaj nemakog filozofa bio na povrini i da njegova doktrina nikad nije doprla do najdubljih sfera umetnikog stvaralatva ovog romantiara. Da bi potkrepio svoju teoriju, Rusu je podelio
142
pesnikovu senzibilnost na tri dela, tvrdei da je na najdubljem i prvom nivou pesnik pun entuzijazma, vidi svet kao lep i dobar, pun ljubavi i harmonian, optimistian i ni ne pokuava da vidi nita runo na ovom svetu. Drugi nivo smatra nivoom konstruktivne kritike, kad pesnik uoava zlo koje ga okruuje, ali koje veoma otro kritikuje; samim tim ga smatra nivoom sa odreenom dozom optimizma, jer postoji elja da promeni svet i ukloni zlo. Trei i povrinski nivo Rusu naziva nivoom pesimizma, na kojem pesnik, konstatujui zlo u svetu, prihvata objanjenje dato od strane filozofije devetnaestog veka, da je zlo primarni deo sveta, da je apsolutno i svepostojee i da je bilo kakav pokuaj da se neto promeni krajnje beznadan (Rusu, 1966: 22). Nema sumnje da je openhauerov uticaj na emineskua bio velik. U svojim zapisima, bilo knjievnim bilo politikim, tragovi velikog filozofa su vidljivi na svakom koraku. No, smatrati ga slepim pratiocem nemake filozofije, ili ii u drugu krajnost i tvrditi da je uticaj bio povrinski, ne moe biti apsolutno potkrepljeno dokazima. eminesku se nalazio negde izmeu, prilagodivi odreene teorije svojim linim ubeenjima, stvarajui sopstvenu filozofiju na ve postavljenim temeljima. Ako pogledamo bazine ideje openhauerove teorije, moramo primetiti da su one imale pogodno tle na naem podneblju. Dok se tendencija prema kapitalizmu razvijala na zapadu i iznedrila savreno mesto za bolest veka i pesimistino vienje, i socijalni ivot u Rumuniji bio je pogodan za sve vrste zabluda. Novi poredak je bolestan, razoarenja velika, sanjani ideali su daleko od ostvarenja. Velikom senzibilnou eminesku postaje refleks aktuelnih socijalnih komeanja, oseajui ih na najbolniji mogui nain. Usprotivie se zlu koje progoni, ali time otvara i sebe talasima pesimizma koji potresaju umove tog vremena. Samim tim ne moemo se zauditi to je openhauerova filozofija, mada je eminesku znao i za Kanta, Spinozu, Platona, Lajbnica, istone religije i filozofije, imala najvei uticaj na njega. Krenuvi od pesimizma, toliko izraenog kod nemakog filozofa, eminesku polako prihvata i ostale ideje, stvarajui tako sebi sliku sveta, gradei neverovatan paralelizam: od sveta u kojem je sve crno, preko elje da to promeni, pa sve do idealnog sveta. Od svih pesama koje je eminesku napisao, Glo a ostaje pesma u kojoj je opens hauerov uticaj najvidljiviji. Temom moemo smatrati poziciju oveka-genija u odnosu na vreme, ali je u principu ipak re o etikom kodu superiornog oveka, koji ljudima nudi nauk, na osnovu sveznanja i svog filozofskog iskustva. ivot je scena, svet je predstava kojom upravlja volja, vreme je prolazno i nepovratno; da bi izbegao iluzije, mora poznavati nekoliko osnovnih taaka koje pripadaju istom razumu, hladnom rasuivanju:
143
Ako te ganu bei od ljudi, Hule li, nek ti zanemi glas; eminesku rasuuje iz perspektive genija koji treba da odustane od materijalnog sveta u korist duhovnog treba da se izoluje od efemernosti obinog oveka. Odbaci nadu, odbaci strah, to je vak ko val prolazi; Kada te mami i znak ti da, Na ravnodunost svoju pazi. Genije mora odustati od ljudskih oseanja nade i straha, distancirati se od sveta koji ga okruuje, gde hladan oznaava indiferentan. U kutku svom se ne daj smesti U njinoj vetini proceni pre tajedo roatane. b I ne poziva zalud pesnik na indiferentnost. Kraj nije nita drugo nego pozitivan: odbijanje lai, odvajanje od trivijalnog i apsolutna posveenost umetnosti, bolje poznavanje sebe kroz prizmu drugih. Genije e ostati rtva duhovnog dualizma imajui tendencije prema ljudskim slabostima. On formira teoriju naginjanja ka smislu, ne uzimajui u obzir svoju duboku vezanost za oveka, tu iskrenu lutku koja zasmejava svojim neznanjem, a koja proizilazi upravo iz sopstvenog pripadanja njima. eminesku prihvata openhauerovu predstavu vremena, kao subjektivno vienje, ivot koji nije nita drugo nego prividni oblik volje, karakteristian za venu prisutnost, a prolost i budunost postoje samo na planu naih misli. Da bi konkretizovao ovu ideju, openhauer je pravio poreenje sa suncem koje, kad zae, ono i svane, a van nae ograniene individualnosti, ivot ostaje u svojoj neprekinutoj sadanjosti. Istorija, kao nauka o prolosti, potpuno je nekonstruktivna jer, prema openhaueru, smisao ljudskog ivota i prirode se moe nai svuda i u bilo kom trenutku i ne trai da bude priznata, ni zbog ega drugog nego zbog dubine koncepcije (Schopenhauer 1995: 396): Izvire vreme i uu hita, Sve je staro, novo sve je;
144
Ili: Leta prola, budua leta, Istoga lista lica su dva, U kraju jasno vidi poetak Ili: Doba su budua i via u tome Dananjem danu data i skrita Svet kao zaustavljeni trenutak izmeu prolosti i budunosti je motiv kojem e se eminesku stalno vraati: U beskraju zalutali, vrtimo se svi bez smera I bez znanja da je zemlja izgubljeni treptaj samo, U kraljevstvu mraka kojem, pre i posle, pripadamo. (Pr opi mo) v s Pored ideje o vremenu kao subjektivnom oseanju, eminesku od openhauera v s preuzima i motiv geneze sveta, a koji pripada istonjakim religijama. Pr opi mo nam nudi najbolju viziju nastanka sveta u pesnikovoj interpretaciji: Na poetku, kada nije bilo bia i nebia, Kad sve je samo bilo manjak volje, manjak ia, 1 Kad ne bee nita skrito mada tajna sve bejae... Kad se onaj iz ljuture samim sobom probijae. Bee ponor? Ambis bee? Il ogroman nad vodom smet? Nije bilo misli sveta, ni uma da pojmi svet, Haos, prema emineskuu, je nedefinisan, nevidljiv (Jer sve bee mrak predubok i bez svetla zrake more), bez ivota i volje, bez svesnosti o sebi (nije bilo misli sveta, ni uma da pojmi svet), dominiran apsolutnim mirom: i sa sobom pomirena, venim mirom carevala. Veni mir je prekinut inicijalnim pokretom take-stvaraoca, koja od haosa ini majku, a ona sama postaje otac: Kad najednom, pomeri se taka jedna, prvo okce... I evo ga, iz haosa, majka sebi posta Ocem... Ovaj zrnac to se mie, slabiji od zrna pene,
1 Nepostojanje ivota se objanjava nepostojanjem volje po openhaueru.
145
Sad je vladar bezgranian i granica vaseljene. Veno crnilo se pretvara u galaksije, (zalutale kolonije svih svetova to ih ima), zvezde, sunce, zemlju, mesec: Od tog asa vena tama otvara se u fazama, Svet se raa, mesec, sunce, smenjuju se stihijama... Vien kroz okrenuti okean beskrajnosti, svet je sastavljen od mikroskopskih naroda postavljenih na zemlju kao praina, a ljudi su muve eksponenti slepe volje za ivotom, egoistinih mehanizama, megalomani: Da u svetu ogromnome, mali poput dece svake Malog sveta, podiemo irom zemlje mravinjake; I narodi mikroskopski, carstva, vojske, uenjaci, Uvereni da su sjajni, smenjuju se ko na traci; Jednodnevne mi smo muve sveta kom je pedalj mera, U beskraju zalutali, vrtimo se svi bez smera I bez znanja da je zemlja izgubljeni treptaj samo, U kraljevstvu mraka kojem, pre i posle, pripadamo. openhauer je i sam govorio o mrnji meu ljudima, egoizmu koji ih tera de se prodiru, a odraz ove ideje nalazimo u Moi vijed ogDa a a: lt n n Da u ljudskom stvoru imam svog krvnika, I da nikad svoga ne prepoznam lika, Ipak, od svih tema najkontradiktornija je tema ene. openhauer smatra centralnom osom ivota instinkt gladi i instinkt reprodukcije, o kojima govori sa omalovaavanjem kao o prostim sredstvima za odravanje i produetak vrste. O ljubavi, kroz koju se ne manifestuje ovek kao linost, nego priroda, vrsta, u e vr ompi mu eminesku pie: t t s Da je vaa ljubav tua? Ne znate li vi ste lude! Pojmite li, oseate da vas proste stvari ude? Da ta ljubav sebi slui, da prirodan svoj tok ima? Da je ona seme mrnje nekim novim ivotima?
146
A time stiemo i do objekta ljubavi, ene, o kojoj openhauer ima samo rei pune prezira. Ovakve delove nalazimo i kod emineskua, u Dru ompi mu: g s Dananja je ena esto, kao i svet, samo kola U kojoj se pee zanat ponienja, lai, bola; U naunoj ustanovi ove Vile rasputene Brzo mlade uenike mnogo mlai aci smene, Ti poznaje pohaae bezbrade, iz svoje klase, A od kole lepotice, ruine se sada glase. Njena nestalnost nam je prikazana u e vr ompi mu: t t s I? Dok mesec za oblakom nad pustinjom nemo plovi, Ti umilja da ga prati tvoj svet misli, tvoji snovi? Da klizne na poledici niz ulicu snenu gradom, Kroz prozore onda njene osvetljene virne kradom, Da je vidi okruenu zgubidana silnim rojem, Dok njezina kratka pamet osmehe im deli svoje? Da oslune zvuk mamuza i haljine kako ute, Dok gospoda brke suu, a trepu im namigue? Ba dok ona dogovara ljubav tajnim migom jednim, Ti pun istih oseanja pred vratima da se sledi? Da je voli uz sve muke i slepilo to s tim biva Dok je ona mrtva hladna, kao april promenljiva? Jesi li je zagrlio ve si smuen, gubi pamet? Nju od glave pa do pete oboava, slepo zanet Ko mramorom sa Parosa ili slikom od Korea, Dok je hladna i koketna? Razumej je, i ne vreaj... Kao i u Pe ompi mu, sa podnaslovom Daia: t s ll Gle zablude! Zar ne vidi, iz pogleda i iz gesta, Da njen osmeh, po navici, za grimasu ini mesta, Da je ova lepotica na svet dola zabadava, Da se ona nepotrebno tvojom duom poigrava? Da bi kasnije napisao, pod uticajem openhauerove tvrdnje da je enina intelektualnost minimalna, ali, zauzvrat, njome dominiraju mnogobrojne odbojne osobine: laljivost, nevernost, izdaja, nezahvalnost, nepravednost. Zbog smanjenog intelekta, ona uiva u stvarima sa beznaajnim aspektima, umesto onih bitnih:
147
Ti mladiu, to pun snova neku enu prati, gleda, Dokle mesec, tit od zlata, sija iznad drvoreda I udesne are baca na zelenu senku umsku, Seti se da gospa ima kratku pamet, dugu suknju. Ovakve primere moemo nai i u drugim emineskuovim pesmama, ali najznat n ajniji je ipak u njegovom najpoznatijem delu, Sve lo o i, gde je ena predstavljena kao laka, neverna i njena slika je simbol pokvarenosti sveta: Al ne pada iz visine U more, ko ranije: - Ba te briga, kipe glinen, Ja a drugi, isto ti je? O Sve lo o i je sam eminesku rekao da je imao nameru da prikae dramu usat n mljenog i nesrenog genija. Posle 1880. godine ova pesma e biti obraena u pet varijanata, a konana verzija postaje lirska pesma u kojoj je pria alegorijski izgovor za romantiarsku, filozofsku meditaciju o geniju, ali i o oveku kao biu rastrzanom kontradikcijama. Ovde je asimilovao i transformisao openhauerove ideje o geniju i obinom oveku, koji se nalaze u razliitim sferama. Genije je spreman da rtvuje venost u korist trenutka ljubavi, isto ljudskog oseanja: O, Gospode, ta me staje, Druga sudba, samo iti; Ti jedini ivot daje I smrt daje, da uniti; Besmrtnost oduzmi meni I iz oka plamen ledan, Ja bih sve to da zamenim Za ljubavi asak jedan... Na alost, njegov gest nee biti primljen kako je oekivao, budui da je genije nesrean i nesposoban da usrei ikoga na zemlji: Va ivot sred uskog kruga Na sitnoj je srei sazdan, A ja gore nemam druga Besmrtan sam tamo, hladan.
148
Ali, ne smemo zanemariti ni radove koji nisu u skladu sa openhauerovom filozofijom. Moemo primetiti dva pravca u pesnikovoj kreaciji: jedan koji ga vezuje za napredak i dolazi iz dubina sopstvenog ja, iz kreativnosti, i drugi, koji se namee kao ideja prihvaena na teoretskom nivou. Ova dva pravca se mogu jasno pratiti u njegovom delu. Posebno je Tre epi mo puno oseanja revolta prema stanju u drutvu i postoje s im obiajima. Pogrena je ideja da pesnik, osuujui sadanjost, predlae vraanje u prolost: Zar nam stvarnost nije silna? Nee dati to joj traim? Neprocenjiv dragi kamen neu nai meu naim? Zar nismo u Sibarisu i u srcu svih razvrata? Ne raa li sve pobede ulica i krme vrata, Nemamo li ljude koji lome koplja retorike Na sred trga uz aplauz nae rulje svekolike, Nosioce lenti, traka, pelivane to se viju S maskom slave, da ukrase ove lai komediju? Ovde prolost slui pesniku da prikae model ivota kojem treba teiti: slavan, pun ljubavi prema slobodi i domovini, herojstvo, rtvovanje, ponos, dostojanstvo. Istorija postoji kao simbol za sve ove ideje, vrline, koje bi trebalo da budu i danas i ubudue. O tom dobu priaju nam hroniari i rapsodi; Naim dobom ovladale budaline i izrodi... U starinskim izvorima moe nai jo heroje; Bludei uz svoju liru ili zvuke frule svoje Danas sree patriote, ta li snuju, o em zvone? Pred takvima oi dole i sakrij se, Apolone! O, heroji iz prolosti!, u mit slavni davno preli, Vi ste spali da vas danas izvlae iz pripovesti, Skrivajui svoju nulu da vas lude citiraju, Vae zlatno doba s blatom mune proze da meaju. Ostajte u svetoj senci, Basarabi, Muatininci, Slobodni na svojoj zemlji, obiajci, pravednici, to ste plugom i sa sabljom proirili vaa prava Od planina sve do mora i Dunava neboplava.
149
Sasvim je jasno da se eminesku ovde udaljio od openhauera: ni rei o nebiu, nirvani, odustajanju od borbe. Naprotiv: Sad vaskrsni, Vlad cepee, tvoja nek se spusti ruka I svrstaj ih te izrode i ludake u dva puka, Dva zatvora da napuni, u njih silom da ih svali, I tamnicu i ludnicu, istog asa, da zapali! No, bitno je naglasiti da se u pesmama nastalim pod openhauerovim uticajem, u kojima je pesimizam taka polaska ili zakljuak, moe videti oseaj pozitivnog u svetu. Tipina pesma je Me en omo i, u kojoj pesnik eli da nam prikae svemom t r nost zla u svetu: koliko god uspeha je imalo oveanstvo u svojoj evoluciji, to je u stvari pad ka niemu. Ipak, opisujui etape iz istorije i prikazujui slavne trenutke iz prolosti, eminesku je oduevljen realnostima koje opisuje, dajui lepotu koja je kontradiktorna ideji dominacije zla. Na primer, opisuje nam lepote egipta i piramida, ali ne spominje muenike koji su ih gradili pod bievima. Poredei s lepotama koje nam opisuje, borba izmeu Daana i Rimljana je opisana previe bledo. Istina je da nam se daju velika nevremena, ali ova se deavaju snagama prirode, bez ikakvog uea ljudi. Bitka se vodi izmeu daanskih i rimskih bogova, a da ne pokazuje nita od brutalnosti koje su izvor patnje. U celoj poemi pesnik nam je predstavio ivot pun svetlosti, privlaan. openhauerova teoretska ideja je prihvaena na apstraktnom planu, preokrenuta linom prirodom, koja se uporno provlai kroz celu poemu. Za emineskua je priroda najodaniji prijatelj, pravi brat ovekov (Rusu 1966: p. 70). Primeri koje daje u Me en omo i su veoma bitni: i u najudaljenijoj prolosti, on m t r primeuje lepote prirode. Oaran je kosmosom, ali i prirodom koja ga okruuje. Ako eminesku i daje svetu mraan poetak, istovremeno ini da se iz poetnog haosa pojavljuju svetla: Zvezde nad njim, jato celo, Zvezde pod njim, roj bez kraja, On izmeu plovi smelo, On ih poput munje spaja. Oko njega iz dubina, Iz haosa, iz bezdana Bije plama sva silina Kao onog prvog dana; (Ve er ik) n
150
Ako pogledamo tematiku ene u emineskuovim pesmama, pored ekspresije izazvane filozofijom openhauera, nalazimo da je pesnik imao krajnje senzualno vienje ljubavi. Njen nukleus je toplo srce, krv koja kljua, ali kad ljubav nije uzvraena pesnik opet bei ka openhauerovoj definiciji ene. Iz ovako izazvanih oseanja nastaju elegijske pesme, u kojima pesnik oplakuje svoju nesrenu ljubav (Pla i v cvet,Je e o,Dae osamodte e,Izvao avre e a...). U Dru omso e u nalazimo: z r lk b l v mn g nt O, opet doi! Nadahni me reju slatkom, Pogled tvoj nek opet u mene prodire, Pusti me opet pod njegovom zrakom I pesme nove izmami iz moje lire. Kao i: A kada vidim lik tvoj nasmeeni Bol mi ivota nestaje u tmini, Pogled mi gori, i moja dua raste. I Tre iso et nastavlja u istom stilu: n Trepavicom kapak dotakni mi, krhka, Da osetim opet zagrljaja drhtaj, Nestala zauvek, oboavana, veno! Oigledno je da je pesnik u svojim enomrzakim izlivima krenuo od empirijskog stava, koji potie od nemakog filozofa, dovodei sebe u suprotnost sa svojim poetskim biem. eminesku je na poetku svog stvaralakog ivota pokazivao zabrinutost za svet koji ga okruuje, za drutvo u kojem ivi, za generaciju kojoj je pripadao. Otro kritikuje, ali iz elje da ispravi drutvo, da krene putem ideala koji su izdani. Nezadovoljstvo svetom u kojem ivi je jo uvek prisutno, pie pesme pune revolta, ali iznenada mu se javlja nova ideja: odustajanje od borbe, koncept sveta kao san nebia, ideja da sve stoji, bilo koji napor je uzaludan. Bilo bi pogreno smatrati uticaj nemakog filozofa povrnim: pesnik trai ideoloku potvrdu za razoarenja izazvana nedostacima drutva. On nije mogao da ignorie poriv za revoltom, jer nije mogao a da ne primeti iskoriavanje, nesreu. Ovome moemo dodati i lina iskustva iz mladosti, kada je putovao po razliitim krajevima Rumunije. eminesku trai objanjenje zla u svetu i tako biva uhvaen talasom pesimizma epohe, povlaei se u ideologiju koja opravdava zlo kao primarni princip sveta, pre-
151
uzimajui ideju uzaludnosti borbe. Rusu kae da je bez sumnje ovaj teoretski pesimizam, koji preklapa pesnikovu prirodu, isto tako poziv upomo, potez protesta, refleks epohe izmuene najveim krizama (Rusu 1966: 54). Da bi se najbolje spoznao senzibilitet rumunskog romantiara nije dovoljno prikloniti se jednoj teoriji (bilo Kalineskuovoj bilo Rusuovoj) i tim putem objasniti kompletnu kreaciju pesnika. Filozofske ideje preuzete od openhauera bile su od neprocenjivog znaaja u emineskuovom delu, ali one ni u emu ne umanjuju originalnost pesnika, koju treba traiti u istini i energiji lirizma, kojima je udahnuo ivot apstraktnom. Ako je eminesku i bio smatran iskljuivo pesimistom pod uticajem openhauera, bio je to zahvaljujui svojim idejama formulisanim prema ve postojeoj filozofiji; meutim, njegovu poetiku, ono to je stvaralaki autentino, trebalo bi deifrovati prema skrivenom znaenju slika u njegovoj poeziji. Jasno je da je u istraivanju uticaja u knjievnosti veoma bitno da otkrijemo da li je re o povrinskom uticaju ili je uticaj stigao do samih temelja poetskog izraza. Oigledno je da je stvaralaki proces kod emineskua sloen, da postoje kontradiktornosti u njegovom misaonom sreditu i verujemo da nam deifrovanje ovih kontrdiktornosti moe ukazati na pravi odnos izmeu pesnika i nemakog filozofa. literatura
1. clinescu, George: Vi aluiMi aiEmi e cu, chisinu, editura Litera, 1998. at h ns 2. Idem: Is o iali e a u iiromne, chisinu, editura Litera, 1998. t r tr t r 3. Idem: Prin i iideeste i , Iai, editura Junimea, 1996. cp tc 4. Idem: Ope aluiMi aiEmi e cu , Vol. III, Bucureti, editura Minerva, 1969-1970. r h ns 5. caracostea, Dumitru: Ar acuvntuluilaEmi e cu, Bucureti, Institutul de istorie literar i t ns folclor, 1938. 6. eminescu, Mihai: Ope e, chisinu, editura Litera, 1997. r 7. Ibrileanu, Garabet: Stu iiLi e a e, studiul Emi e cu, Bucureti, cartea Romneasc, 1931. d tr r ns 8. Kant, Immanuel: Cri i ara i iiprac i e, Bucureti, editura Stiincific, 1972. tc t un tc 9. Idem: Cri i ara i iipu e, Bucureti, editura Stiincific, 1969. tc t un r 10. Rusu, Liviu: Emi e cuScho en a r, Bucureti, editura pentru literatur, 1966. ns p h ue 11. Schopenhauer, Arthur: Lu eacavo ire re en a e, Vol. I II,Bucureti,editura Mim in p z t r nerva, 1995. 12. Slavici, Ion: Amin i i, Bucureti, cultura National, 1924. tr 13. Vianu, Tudor: Is o iali e a u iiromnemo er e, Bucureti, editura didactic i pedagogic, t r tr t r d n 1971.
152
Napomena: prepeve emineskuovih stihova potpisuju Aurel Gavrilov i Ljubomir Simovi (Glosa i Soneti) i Ileana Ursu i Milan Nenadi (Pisma, Veernik, Molitva jednog Daanina)
the influence of schoppenhauers philosophy on eminescus creative work

s u m m a r y:
The connection between Eminescus creative work and Schopenhauers philosophy has been proven so many times that it came to be deemed. Many theo reticians of Eminescus work proved the existence of the influences, but only a few tried to lay out differences that existed between the poet and the philosopher. Although there is no doubt that Eminescus work was influence by philosophical and religious works, especially those of Schopenhauer and Eastern religions, a qu estion arises if Eminescu only reproduced previously existing ideas in his verses or if there is authenticity in his creative work.
This paper attempts at showing that the influence of Schopenhauers philosophy, which indeed is present, does not encompass the entire work of Eminescu and that the latter does not necessarily relate to the philosophy of pessimism, just as one does not need to be familiar with the 19th century philosophical ideas in order to grasp the greatness of the Romanian romanticist.
k ey w o r d s :
Eminescu, Schopenhauer, pessimism, genius, cosmology
153
udc 78.071.1:929 stravinskij i.f.
nemanja sovti, novi sad
lik petruke igora stravinskog - petruka i/ili pjero?

ap s t r a k t :
Studija Petruka Igora Stravinskog izmeu folklornog Petruke i Pjeroa usmerena je na analizu Petrukinog lika glavnog protagoniste istoimenog baleta Igora Stravinskog sa ciljem da se meu njegovim ka rakternim osobinama identifikuju one koje se mogu povezati sa osobina ma lika tradicionalnog Petruke iz ruskog lutkarskog pozorita, sa jedne, i Pjeroa iz Commedia dellarte, sa druge strane. Osim iz ugla komparativne samerljivosti, ovaj rad problematiku komponovanja Petrukinog lika na stoji da zahvati uz pomo rekonstrukcije nastanka baleta koja otkriva, i kao kontekst nastanka sinkretine prirode Petrukinog lika uspostavlja kako koautorsku ulogu Aleksandra Benoaa (Benois) u zamiljanju i realizaciji baleta, tako i znanje Igora Stravinskog o tradiciji iz koje potie (ruskoj) i o onoj u kojoj je naknadno nastojao da se legitimie (zapadnoevropskoj). Istoriografska graa preuzeta je iz monografije Stravinski and the Russian Tradition Riarda Taraskina, a dat je i poseban osvrt u vezi sa odreenim interpretacijama te grae od strane pomenutog autora kao paradigmatskim u kontekstu itanja Petrukinog sloenog identiteta i motiva Stravinskog za njegovo interkulturalno i intertradicionalno pozicioniranje.
k lj u n e r e i : Petruka, Pjero, identitet, rekonstrukcija, istoriografija, Stravinski, Benoa, Taraskin, kanon
Balet Pe ru ka (1911) esto se odreuje kao prekretnica u stvaralakom opusu t Igora Stravinskog i predstavlja delo koje se, zajedno sa jo nekolicinom drugih nastalih poetkom XX veka, danas svrstava meu prve i najuticajnije primere muzikog modernizma. Prema miljenju njegovih tvoraca, kao i mnogih kasnijih narataja, ovaj balet karakterie visok stepen sinergije umetnikih medija, o emu govori i poreenje sa idealom celovitog umetnikog dela - koncepta ije je teorijske temelje prvi postavio Rihard Vagner (Wagner), a koji je nakon Vagnera esto sluio kao
154
referentni okvir za odreivanje stepena i oblika sapostojanja razliitih umetnosti u muziko-scenskim delima. Muzika, ples i scenografija Pe ru kenisu, kako Vagnet s k s k rova ideja Ge amt un twer a nalae, delo jednog umetnika, ali je mera integrisanosti ovih medija u baletu najee pripisivana stvaralakom geniju Igora Stravinskog kompozitoru i jednom od tvoraca siea iji status autora i dominantni kreativni udeo u Pe ru ki dugo nije dovoen u pitanje. Kada je u pitanju muzika to t i nije mogue, ali poznato je da je u osmiljavanju radnje baleta pored Stravinskog uestvovao i Aleksandar Benoa, pri emu je, smatralo se, autentino svedoanb og f j stavo o njihovoj saradnji dao upravo Stravinski u svojoj Auto i ra i i, u kojoj je sebe odredio kao tvorca okosnice radnje baleta kakvu nalazimo u zavrnoj verziji. Meutim, u svetlu nekolicine istoriografski detaljno podranih monografija o Stravinskom, meu kojima istaknuto mesto zauzima Stra in ki and theRus ian v s s Tra i ion Riarda Taraskina (Richard Taruskin), uloga Benoaa u osmiljavanju dt i realizaciji siea Pe ru kepokazuje se znaajnijom od one koju mu je Stravinski t kasnije dodelio. Nakon Taraskinove monografije jasno je da se koautorstvo Stravinskog i Benoaa nigde u veoj meri nije ispoljilo kao u liku samog Petruke iji je kompleksni sklop karakternih osobina, dramaturki ostvaren u sadejstvu sa drugim likovima i u kontekstu celine radnje, jedan od razloga to je ovaj balet, osim kao estetski vredno, uspeo da se pozicionira i kao delo koje autentino progovara o duhu vremena u kojem je nastalo. Iako istoriografska graa pre svega prepiska Stravinskog i Benoaa to omoguava, postavlja se pitanje relevantnosti analize i prebrojavanja kreativnih init n cijativa i konkretnih ideja Pe ru ki ih tvoraca. Rekonstruisanje geneze baleta ne treba i ne moe uticati na status njegove umetniko-estetske aure, ali za muzikologiju je znaajan u onom pogledu u kojem je muzikologija nauka koja, osim teksta n i konteksta muzikih dela (i praksi) iz prolosti i sadanjosti, prouava i zna jao pomenutim fenomenima. Dakle, kao nauka svesna promenljive i razvojne prirode svojih metodologija, muzikologija se sa Pe ru kom susree, osim kao sa muziki t scenskim delom nad kojim stalno iznova sprovodi blisko itanje nota i kontekstualizaciju, i kao sa fenomenom koji je ve bio analiziran, interpretiran i postavljan u razliite kontekstualne odnose od strane mnogih autora koji su na taj nain formirali odreeni korpus znanja o njemu. Istaknuto mesto meu takvim autorima ima i Teodor Adorno, koji je u svojoj Fio o iino emu i edao jednu od najranijih l z fj v zk interdisciplinarnih interpretacija ovog baleta u skladu sa filozofskim diskursom u t okviru kojeg razmatra stvaralatvo Stravinskog u celini. U tom diskursu Pe ru ka predstavlja jednu od vrih karika u lancu dela I. Stravinskog iz kojih Adorno iitava postepeno ukidanje subjektivistikog naela u umetnosti i uodnoava ga sa represivnom tendencijom vladajueg drutvenog poretka. U nizu manjih narativa koji se ulivaju u pomenuti diskurs, jedan od vanijih u sluaju Pe ru ke predstavlja t
155
poreenje tretmana Petrukinog lika kao nosioca jedinice subjektiviteta sa enbergovom (Schoenberg) monodramom Pje oMe e ar(Pi otlu a e), u kojoj istu r s er n ir ulogu ima lik Pjeroa. Uodnoavanje Pe ru ke i Pje oaMe e a a, u ovom ili nekom drugom kontekt r s r stu, predstavlja jedan od primera zna jana koje se muzikologija povremeno osvre. n Komparacija stilova i poetika odreenih dela, pa i itavih opusa, nije nita novo niti po sebi problematino, ali Adornova polazna osnova za opisanu komparaciju jeste injenica da su Pje oi Pe ru kaisti lik pod razliitim (a slinim) imenom, odnor t md t sno da oba imaju poreklo u tradiciji Com e iadellar e kao zajednikom imenitelju evropskog kulturnog prostora. Pritom, kako sledei navod pokazuje, Adorno i sam posredno citira uvezanost Pe ru ke i Pje oa Me e a a kada pie sledee: egon t r s r Wellesz nije sasvim pogrijeio kad je Pe ru ku uporedio sa Schnbergovim Pi r o t er tom. Siei, pod istim imenom, dotiu se u ideji, tada ve pomalo ustajale, neoromantiarske transfiguracije klovna, ija tragika nagovjetava da e subjektivitet postati jo nemoniji i, ironino zadrava primat subjektiviteta osuenog na propast (Adorno, 1968: 162). Logina posledica izjednaavanja Pjeroa i Petruke, odnosno prevoenje Petruke kao Pjeroa, jeste pretpostavka da umetnik koji lik Pjeroa/Petruke uzima za osnov svog dela to ne moe initi nesvestan ueg ili ireg okvira Pjeroove simbolike ravni koja se protee od Com e iadellar e do kasnijih metamorfoza njegovog md t lika u razliitim umetnikim delima. Adorno je oigledno imao takvu pretpostavku u vidu jer je princip subjektivnosti - imanentan tematici Pjeroa u umetnosti XIX i XX veka - postavio kao kontekst za interpretaciju Pe ru keI. Stravinskog1 Meutim, t kako Taraskin pokazuje u svojoj monografiji, Petruka i Pjero izvorno nisu isti lik. Tradicionalni Petruka ne vodi poreklo iz Com e iadel'ar e i sa Pjeroom deli mali md l t broj karakternih slinosti. Prevodivost imena je verovatno koincidencija. Uprkos Dalhausovom stavu da na logiki status Adornove teorijske misli ne utiu primedbe
1 Dve Adornove ranije citirane reenice sublimiraju presene take izmeu Pe ru kei Pje oaMe t r se a a. U daljem tekstu Adorno, naravno, ukazuje i na njihove razlike: Ali linije historijskog raz r voja nove muzike odvajaju se ve prema tome kako se tretira lik traginog klovna. Schnberg je sve stavio na usamljenu subjektivnost koja se povlai u sebe samu... Takav patos je sasvim stran Strawinskyjevom Pe ru ki. Naravno, njemu ne nedostaju subjektivistike crte, ali muzika prelazi t prije na stranu onih koji ismijavaju zlostavljanog ovjeka nego na njegovu vlastitu, a na kraju se, dosljedno, klovnova besmrtnost ne pretvara za kolektiv u povod da se s njim izmiri, nego da mu zlurado prijeti. Kod Strawinskog subjektivnost poprima karakter rtve, ali i u tome se on podruguje tradicionalnoj humanoj umjetnosti muzika se ne identificira sa rtvom, nego s unitavalakom instancom. (Adorno, 1968: 168).
156
o injeninim, faktografskim grekama,2 nedvosmislen muzikoloki zakljuak bio bi da Adornov odnos izmeu teksta i konteksta nije empirijski adekvatan, jer lik Petruke u baletu Stravinskogposmatra u svetlu tradicije koja mu nije imanentna. Sa druge strane, Adorno nije pogreio (kako opet otkriva Taraskin) to je Petruku posmatrao iz perspektive znaenjskih slojeva Pjeroovog lika, jer je sam Stravinski to isto uradio u svojoj Auto i ra ii znatno pre Adorna. b og f j Na pitanje kako je dolo do ove iskrivljene percepcije Petrukinog izvornog identiteta, da li je uopte iskrivljena i ko je za nju zasluan, odgovor moe dati istoriografska rekonstrukcija nastanka baleta, opet ponavljam, ne pretendujui da time neto bitno saopti o stvarima vezanim za estetsku vrednost ovog dela. Digresija prema Adornovoj Fio o iino emu i etrebalo je da pokae iz kojih pravaca takva l z fj v zk pitanja muzikologiji mogu biti upuena i zbog ega su relevantna, a naredno izvoenje dokaza pokazae pred kakvim se izazovima ova nauka susree kada na njih nastoji da odgovori. Na samom poetku istaknut je status baleta Pe ru kau okvirima (post)vagnet rovskih ideja o sintezi umetnosti u jednom delu. Ono na ta Riard Taraskin upuuje, pre eventualne rasprave o zasluenom ili nezasluenom kanonizovanju ovog baleta kao bliskog ideji Ge amt un twerk-a, jeste prilino zbunjujue podseanje s k s na paradoksalne okolnosti Pe ru ki og nastanka (Taruskin, 1996: 662). U kontekt n stu tih okolnosti komplementarnost umetnikih dostignua muzike Stravinskog, postavke i kostima Benoaa i Fokinove koreografije zaista ostavlja utisak neoekivano srenog raspleta. Naime, originalna koncepcija muzike koja e kasnije postati Pe ru ka nije bila zamiljena kao baletska. Za razliku od arpti e, baleta u kojem t c je koreografija jo uvek muzici davala poetni impuls, u Pe ru kije Stravinski, po t reima Linkolna Kirtajna (Kirstein) stvorio muziku, ne da slui plesu, nego da ga kontrolie (Kirstein, 1970: 194). Kako Taraskin navodi, ovaj radikalan, ak istinski subverzivan potez, zauvek je promenio balet (Taruskin, 1996: 662). Nastanak Pe ru t keumnogome otkriva i put kompozitorove poetike samospoznaje, a veliku ulogu i u jednom i u drugom procesu, prema Taraskinu, imao je Aleksandar Benoa, iji je ogroman kreativni doprinos Stravinski kasnije uporno negirao. Nakon velikog uspeha arpti e, dalja saradnja izmeu Stravinskog i Ru kogba c s le a bila je potpuno izvesna, a kompozitorova pozicija osigurana u pariskom muzit kom svetu. Iz prepiske nekolicine prijatelja i saradnika I. Stravinskog saznaje se da je Djagiljev (Diaghilev), tokom 1910, nameravao da Stravinskom predloi saradnju na
2 Dalhaus navodi da bi kritika koja bi Adornovoj muzikoj estetici zamerila neku injeninu greku bila ne samo subalterna, nego i principijelno promaena, poto logiki status filozofsko-istorijske teoreme nije status empirijske hipoteze koja se moe falsifikovati protivrenim injenicama. Karl Dalhaus, Pro lemvi ekri i e, Muziki talas br. 26, Beograd 2000, str. 166. b tk
157
jednom baletu po motivima edgara Alana Poa (Poe), ali je saznao da ovaj ve radi na novom projektu. U pismima slikaru Nikolaju Rerihu (Roerich), svom prijatelju i saradniku, Stravinski je projekat u to vreme nazivao Vei opo ve e je (The Great lk s n Sacrifice). Do druge polovine 1910. nastalo je nekoliko skica budueg Po ve e ja s n proe a, ali je Stravinski iznenada prekinuo rad na ovom delu. Razloge za to koml pozitor navodi u svojoj Auto i ra ii: Pre nego to sam se latio Po ve e japroe a, b og f j s n l za ta sam procenio da e biti dug i teak zadatak, eleo sam da se osveim kroz rad na orkestarskom delu u kojem bi klavir imao najvaniju ulogu neto tipa Kon ert c nogko a a(Kon ertstck)... Pri komponovanju imao sam na umu lutku u koju je m d z iznenada udahnut ivot, i koja svojim dijabolinim kaskadama i arpeima iskuava strpljenje orkestra (Stravinski, 2005: 30). Meutim, u jednom intervjuu objavljenom u Lesno eleslittra es, o emu se saznaje od Taraskina, Stravinski na druuv l ir gaiji nain opisuje inicijalnu viziju svog Kon ertstck-a: Moja poetna koncepcija z podrazumevala je oveka u veernjem odelu i duge kose: re je o romantiarskom muziaru ili pesniku. On bi seo za klavir i svirao nepodesnu muziku, na ta bi mu orkestar odgovarao neprestanim protestima. Sve ukupno, efekat bi se mogao uporediti sa dobrim pesnianjem (Taruskin, 1996: 664). Poetna kompozitorova ideja bila je da ovaj satirini komad nazove Pi ebure que, ali kasnije nije bio zadovoljan c ls tako neutralnim naslovom. Razmiljajui o tematici koja mu je podstakla inspiraciju, Stravinski je shvatio3 da je prvobitno zamiljeni pijanista u stvari smena, runa, sentimentalna i plahovita osoba, koja ga je veoma podseala na jednog od glavnih likova iz ruskog narodnog lutkarskog pozorita (prema kojem je to pozorite i nosilo ime) Pe ru ku.4 t Veza izmeu Pe ru ke, koji je bio neizostavni deo detinjstva gotovo svakog det teta u devetnaestovekovnoj Rusiji, i starih paganskih kultova naroito je oivljavala tokom tradicionalnog ruskog vaara za Poklade (Maslenice), kojeg karakterie i velik broj drugih atavizama. Meutim, do XIX veka mnogi ruski narodni obiaji do3 Preuzeto iz: Richard Taruskin, Pro ramno es (London 1927) forAcolianpi oarolls; tipescript in g t l an l the Stravinsky archive: quoted from the translation in P&D: 67. 4 Lutkarska pozorita postojala su jo u vreme prethrianske Rusije, a prvi put se pominju u jednoj knjizi crkvenih kanona sa kraja XIII veka. Obiaj je povezivan sa svetkovinama paganskih kultova i pominjan kao praksa vraeva koju su kasnije, u hrianskoj eri, produili skomrasi. Jedan od prvih pisanih tragova o onome to e kasnije postati lutkarsko pozorite Pe ru kajeste knjiga danskog t ambasadora na ruskom dvoru Adama Oleariusa, objavljena 1636. godine. Olearius govori, izmeu ostalog, o lutkarskim predstavama, kojima, uz muziku pratnju instrumenata gu lii gu ok, rukovodi s d samo jedan ovek, dok se u drugom planu njegovog opisa nalaze medved kojeg igra i njegov uitelj. h v celokupan prizor ostavio je na danskog poslanika nimalo lep utisak, jer je reprezentovao nji o u (onih ljudi koji su uestvovali u svetkovini, prim. aut.) brutalnost i sodomiju pretvorenu u zabavu za decu, koja su tako nuno gubila svako oseanje stida i estitosti. Preuzeto iz Taraskina: Adam Olearius, TheVoyagesandTra elsoftheAm as a orsSentbzFre rickDu eofHol tein,totheGre tDu eof v b s d d k s a k Mu covy,andthekingofPer ia, trans. J. Davies (London 1662), 3:81; citirano u: elizabeth A. Warner, s s TheRus ianFolkThe re (The Hague: Mouton, 1977), 109-110. s at
158
iveli su mnogobrojne transformacije kao posledicu proimanja sa zapadnoevropskom kulturom, tako da neki autori pojavu lutkarskog pozorita u Rusiji posmatraju kao transplant italijanske Com e iedellar e. Jedna od ovih autora, Katriona Keli md t (Kelly), navodi sledee: Lutkarska komedija stigla je iz Italije izmeu 1810. i 1840. godine, brzo je naturalizovana, i do 1870. svugde je prihvaena kao izraz potinjene (subordinate) graanske klase, tako da ve do 1880. ljudi vie nisu verovali u njeno strano poreklo (Kelly, 1990: 212). Bez obzira da li je ovo prava genealogija ruskog lutkarskog pozorita ili ne, ako se Petruka uporedi sa likovima iz Com e iedellar e najvie slinosti uoava se izmd t meu njega i Pulinela (Pulcinella). Stravinski, koji je predstavu Com e iedellar e md t gledao zajedno sa Pikasom u Napulju 1917, Pulinela opisuje kao velikog pijanog lutka iji je, koliko sam ja (Stravinski, prim. aut.) mogao da razumem, svaki gest, i verovatno svaka re, nepristojna (obscure) (Taruskin, 1996: 666). Njegova engleska verzija jeste Paninelo (Punchinello), skraeno Pan (Punch), francuska je Poliinel (Polichinelle), nemaka Hans Vurst (Hans Wurst), eka Kaparek (Kapaek), maarska Vitez Lasko (Vitez Laszko), turska Karaguz (Karagz).
igor stravinski
159
Sve ove lutke imaju sline karakteristike: grbu, kriv nos, kretav glas, nose tap, zvono, iljati eir i vreaste pantalone. Uza sve ovo, Petruka ima i crne izme i rub h baku (ru as ka), rusku seljaku koulju. U svojoj komino-grotesknoj pojavi Petruka pokazuje nenost i brigu jedino prema svojoj nevesti, mlekarici Praskovji Pelegrejevnoj (skraeno Paraa ili Paranka), dok je sa svim drugim likovima u veitoj svai. Meu njima se nalaze: ciganin Mora, trgovac konjima, i njegovo islueno staro kljuse koje prodaje Petruki; arlatanski doktor; dva Arapina jedan pantomimiar, a drugi ongler; Nemac, odnosno stranac koji kupuje staru i iznoenu odeu, a prodaje novu; vojnik sa inom desetara i, na kraju, pas meanac koji u finalnoj sceni odvlai Petruku sa pozornice. Jedna od najkarakteristinijih Petrukinih osobina jeste njegov kretav glas, veoma razliit od ljudskog glasa. Proizvodio se uz pomo male mehanike naprave koja se stavljala na kraj jezika, blizu resice, a osim oznaiteljske funkcije samog Petrukinog lika neprijatan kretavi zvuk imao je signalnu ulogu u lutkarskoj predstavi - anticipirao je prvo Petrukino pojavljivanje, a svojom prodornou i upadljivou skretao je panju ljudima koji, u vaarskoj guvi, buci, i obilju drugih sadraja, verovatno ne bi primetili deavanja na nevelikoj lutkarskoj pozornici. Pored toga, neprijatni kretavi glas bio je lajt-motiv Petrukinog fizikog bola - centralnog dramaturkog momenta mnogih situacija u toku predstave.5 Zbog svega toga ne izz t nenauje injenica da je Stravinski svoj Kon ertstck preimenovao ne u Pe ru ka, nego u Pe ru kinkrik. Krik, u naslovu radne verzije Stravinskog, kako Taraskin zat kljuuje, nije bio metafora emocionalnog patosa sa kojim se lik Petruke suoava u kompozitorovom baletu. tavie, osobine Petrukinog lika iz ruske tradicije Stravinski je verno preneo u svog konfliktnog pijanistu, a potom ih i naknadno prepoznao u njemu. Meutim, te osobine nikako ne odgovaraju Petruki u baletu Stravinskog besmrtnom i nesrenom heroju svakog vaara u svakoj zemlji kako ga je kompozitor opisao u Hro i imo ai o a. Jer, kako Taraskin naglaava, to nije Petruka, nc g v t to je Pjero (Taruskin, 1996: 667). Dalji rad na Kon ertstck-u Stravinskom je bio olakan srenim pronalaskom z vizuelno-literarne inspiracije u vidu folklornog Petruke. Reenja koja je Stravinski primenio u odreenoj meri podseaju na dramaturgiju folklorne lutkarske predstave. Na primer, nakon pozdrava publici Petruka bi zapoeo razgovor sa sviraem na harmonici (harmonika je instrument koji je do XIX veka gotovo u potpunosti potisnuo tradicionalne gu li) i traio od njega da mu svira. U poetku bi plesao s sam, potom sa svojom enom, da bi je na kraju izgurao sa scene (Taruskin, 1996:
5 Primeri su scena u kojoj Petruku iz sedla izbacuje kobila koju mu je prodao ciganin trgovac, kao i scena u kojoj Nemac svojim tapom udara Petruku po glavi. Uz to, Petrukino neljudsko kretanje jeste i signal zavretka predstave, u kojem veliki crni pas odvlai Petruku sa pozornice dok ovaj vie: - Dovienja, deco! Dovienja, surovi svete! Viu, viu, viu....! Sve najbolje do sledeeg vienja!
160
669). Muzika Petrukinog plesa podsea na Ka a in ku, rusku narodnu igru ija se m r s karakteristina melodija mnogostruko ponavlja. U umetnikoj ruskoj muzici Ka ma in ka a se prvi put sree kod Glinke, a kasnije su je i drugi ruski kompozitori r s j koristili tokom celog XIX veka, uglavnom u simfonijskim finalima (npr. ajkovski u Drugoj simfoniji). Iako Ru kaigra, u prvom inu Pe ru ke, nije u pravom smislu s t kamarinskaja, ona jeste briljantni moto perpetuo koji po svom karakteru, i mestu na kojem se nalazi, dramaturki odgovara ulozi koju kamarinskaja ima u narodnoj lukarskoj predstavi.
poetak Ruske igre iz baleta Petruka
161
Dakle, dva muzika komada koja e kasnije postati deo baleta napisana su kao deo Kon ertstck-a, a ideja o tome da bi ova muzika mogla postati balet pala je na z pamet Djagiljevu nakon to ju je pr vi put uo prilikom jedne posete Stravinskom. Sa Djagiljevim je tada bio i Niinski i sva trojica su se sloili da bi rad na scenariju trebalo poveriti Aleksandru Benoau, koji je, meutim, neto ranije odluio da vie nikada nee uzeti uee u bilo kom projektu poznatog impresarija. Meutim, kako je Stravinski insistirao na saradnji sa Benoaom, delom zbog uspeha koji su postigli sa arpti om, a delom i zbog toga to je Benoa bio ljubitelj i dobar poznavac lac ruskih narodnih obiaja i obreda, Benoa nije dugo odolevao i njegov doprinos scenskom i dramaturkom osmiljavanju baleta bio je ogroman, uprkos kasnijim pokuajima Stravinskog da to porekne. Taraskin istie da se dokazi o ulozi koju je Benoa imao prilikom stvaranja Pe ru ke mogu pronai kako u dokumentima iz t tog doba, tako i u samom scenariju. Sprovodei svojevrsnu rekonstrukciju scenarija, Taraskin u njemu raskriva Stravinskog i Benoaa sa eljom da pokae kako je Stravinski teio ka ruskom Petruki, a da je pribliavanje Pjerou, veim delom, u stvari, Benoaova zasluga. Identitet i simboliki sadraj Pjeroovog lika u evropskom kulturnom prostoru neprekidno se transformisao od njegovih poetaka u francuskoj Co e iedellar e md t pa do pred sam kraj ekspresionizma. Nemali broj umetnika uestvovao je u procesu komponovanja i rekomponovanja Pjeroovog identiteta u skladu sa sopstvenim svetonazorima i duhom vremena u kojem su stvarali. Meutim, kako muzikologinja Ana Stefanovi napominje, nova geneza Pjeroa iz Bergama krajem XIX i poetkom XX veka ini se mnogo sloenijom od celog puta koji je njegova bela figura prela od commedie dellarte pa do tada (Stefanovi, 1994: 35). Taraskin smatra da je pred kraj XIX veka figura tunog klovna u vreastom belom odelu sa velikim dugmadima, napuderisanog lica i nacrtanog osmeha postala istinski sinonim za romantiarsku umetnost i literaturu, esto zastupajui samodramatizujuu perspektivu samog umetnika (Taruskin, 1996: 674). Jedan od prelomnih momenata XIX veka, nakon ega je romantiarska recepcija Pjeroa poela da postaje pogled u sopstveni odraz u ogledalu, jeste roman brae Gonkur (Goncourt) iz 1867. godine o slikaru opsednutom Pjeroovim tunim likom. Ova fantazija je postala realnost u stvaralatvu ilustratora Vijeta (Willette), u ijim je radovima Pjero neka vrsta boemskog umetnika, setnog i idealistinog... (Taruskin, 1996: 674). Literarni pandan ovom autoru jeste belgijski pesnik Alber iro (Giraud), na ije je stihove iz 1884. enberg komponovao svog Pje oaMe e a a, a ne treba izostaviti ni Leonkavalove (Leoncavallo) r s r Pa a e na njegov sopstveni libreto. j c c Sa zaotravanjem okolnosti koje e dovesti do bolnog iskustva fin de si le-a, prepoznavanje Pjeroa prestaje da se odvija iskljuivo u okvirima romantiarskog
162
umetnikog senzibiliteta i zapoinje dalja metamorfoza njegovog lika u skladu sa simbolikim porukama ekspresionizma. Findesi le bio je vreme destrukcije estec tikih i etikih normi kroz iskustvo dotrajale, dekadentne romantiarske umetnosti i nieanskog sveta bez boga. Slom drutvenih vrednosti pogodio je sve socijalne institucije, od drave do porodice, a umetnik findesi le-a gubitkom drutvenog c oslonca i tradicionalnih vrednosti okrenuo se devijantnim oblicima percepcije sveta estetizaciji, hedonizmu, egzistencijalnoj neangaovanosti i dekadentizmu. Pjero je tada, kako navodi Karl orske (Schorske), identifikovan sa drastinom, arhetipskom formulacijom iskustva gubitka (orske, 1998: 345) ekspresionizma, i to kako sa poetnim udarom i krikom, tako i do krajnosti dovedenog suoenja subjektiviteta sa Thanatosom, pa sve do pozne objektivizacije, do pokuaja uspostavljanja ravnotee... kao direktan izdanak dekadentne obnevidelosti pred problemom, Pjero, poetkom dvadesetog veka, postaje centar panje ovekovog, umetnikovog suoavanja sa njim (Stefanovi, 1994, 36). Ana Stefanovi smatra da se u takvom Pjerou pomalo nalaze i Vismenov (Whismens) Dezasen, Vajldov (Wilde) Dorijan Grej i Prustov (Proust) Sen-Lu (Stefanovi, 1994, 36). Fascinacija Pjeroovim tunim likom, u tom kontekstu, nije mimoila ni Dejmsa ensora (ensor), Pabla Pikasa (Pissaso) i Andrea Derana (Derain).
dejms ensor: Oaloeni Pjero
163
pablo pikaso: Pjero
Svojevrsno prevoenje Petruke u Pjeroa podrazumevalo je preuzimanje Pjeroovih osobina, kao i zapleta u kojem te osobine dolaze do izraaja, jer su, kao to je pokazano, izvorni karakteri ova dva lika izrazito nepodudarni. Kao svojevrsni dodatak, pjeroliki Petruka preuzeo je simboliki sadraj koji je umetnost XIX i poetka XX veka vezivala za Pjeroa. Prema Taraskinu, ovo je bio majstorski potez koji je baletu Pe ru ka omoguio da prevazie svoj prvobitni tematski, vremenski t i prostorni kontekst i stekne status dela koje govori o svevremenim pitanjima vezanim za oveka i ljudsko drutvo (Taruskin, 1996: 673). t Benoa je osmislio dvostruku radnju Pe ru ke u kojoj spoljanja scena prikazuje simfoniju ulice u vreme velikog pokladnog vaara, dok se unutranja zasniva na zapletu ljubavnog trougla izmeu Petruke, Balerine i Arapina. Pria o ljubavnom
164
trouglu nema uporite u tradicionalnim temama folklornog Pe ru ke nego predstat vlja asimilaciju starog ljubavnog zapleta izmeu Pjeroa, Kolumbine i Arlekina. Hofmaneskni lik arobnjaka (kako ga naziva Taraskin) koji lutkama daruje ivot opet predstavlja Benoaovu ideju i takoe nema poreklo u tradicionalnim Pe ru kapredt stavama. Lik Balerine krajnje je netipian za folklornog Pe ru ku i direktno ukazuje t na transformaciju lika Kolombine. Sa druge strane, Arapin jeste tradicionalni lik, ali netradicionalno interpretiran.6 Taraskin pretpostavlja da je jedna od slika vezanih za odnos Arapina i Petruke bila u Benoaovom seanju, jer je on eleo da se rasplet ljubavnog trougla u baletu zavri ubistvom Arapina od strane ljubomornog Petruke. Takav rasplet bio bi u duhu tradicionalnog Pe ru ke,jer su nasilnitvo i ubijanje bili deo Petrukinog repertoat ra, dok su Arapi bili bezopasni zabavljai. Ideja o zameni uloga pala je Stravinskom na pamet, a ova injenica, prema mom miljenju, ne konvergira sa Taraskinovom inetrpretacijom po kojoj je samo Benoa taj koji je Petruku oslobodio stega svojih tradicionalnih osobina i omoguio mu da se ugradi u Pjeroovu simboliku ravan. Kljuni otklon od tradicionalnog Petruke i pribliavanje Pjerou dogodili su se u trenutku u kojem je Petruka postao rtva, jer sama analogija sa ljubavnim troumd t glom Com e iedellar e ne bi Petrukin lik tako snano povezala sa Pjeroovim da je rasplet vratio Petruku svojim izvorno ruskim korenima. Ne elim da sugeriem kako elementi postepenog razvoja baleta Stravinskog treba ili mogu da budu korektivno ogledalo za bilo iju interpretaciju njegove zavrne verzije, pa tako ni za Adornovu. Ipak, poto se Stravinski, kroz Pe ru ku, t ukljuio u intertekstualnu komunikaciju sa kanonom zapadnoevropske muzike, smatram da okolnosti i uslovi nastanka baleta konstruktivno dopunjuju kontekst u kojem se ta komunikacija odigrava. Bez obzira iji je kreativni impuls imao veeg udela u njegovom stvaranju, lik Petruke predstavlja svojevrsni karakterni hibrid rezultat proimanja likova Pjeroa i izvornog, folklornog Petruke. Smatram da treba primetiti da je Adornova interpretacija po kojoj Petrukin lik ima subjektivistike crte, ali muzika prelazi na stranu smijaa, na jedan posredan nain komplementarna sa Taraskinovim nastojanjem da pjeroovsku stranu Petrukinog lika pripie Aleksandru Benoau, a rusku, folklornu i nasilniku Stravinskom, koji je, pored
6 U folklornom Pe ru kinajee su se mogla sresti dva Arapina, koji su vrlo retko uestvovali u sat moj radnji. Uglavnom su izvodili plesnu intermeco taku, koja je lutkarima davala priliku da pokau svoju vetinu. Kako saznajemo od Taraskina, koji o tome citira Kuznjecova (Ye. Kuznetsov), odreena interakcija izmeu Arapina i Petruke deavala se vrlo retko: Petruka bi se pojavio nakon arapskog plesa, u trenutku kada je jedan Arapin ve otiao se pozornice. Petruka bi zapoeo razgovor sa drugim Arapinom, koji bi, potom, pevao arapsku pesmu, a Petruka bi pokuavao da ga naui da peva rusku. Nakon razliitih kominih nesporazuma, Petruka bi najurio Arapina sa pozornice svojim tapom. Ye. Kuznetsov, Rus kiyenarodnyegulyaniya, str. 60, preuzeto iz: Taruskin, 1996, 679. s
165
Benoaa, uestvovao u oblikovanju literarnog sadraja baleta i u ijoj se iskljuivoj stvaralakoj kompetenciji nalazila muzika. Na taj nain Taraskin, dodue iz potpuno drugaijeg metodolokog ugla, Adornu daje za pravo to Stravinskom prebacuje da se, iz konteksta predsubjektivistike ruske tradicije, ukljuuje u tokove zapadnoevropskog modernizma i legitimira raspad subjekta, odnosno subjektivistikog principa do kojeg je, u njegovoj filozofiji, zapadnoevropska umetnost dugo i teko dolazila. Za razliku od Adorna, voenog idejama dijalektike i hegelovske istorije, Taraskin se, postmoderno mudar, kloni velikih narativa i pokuava da, kroz preuveliavanje uticaja Stravinskog na evropski muziki modernizam, uspostavi proimajue, ali ipak distancirano sapostojanje izmeu Stravinskog, kao pripadnika ruske tradicije, i zapadnoevropskog muzikog kanona. Bez elje da banalno pojednostavim poziciju iz koje ovaj muzikolog nastupa, smatram da pojam tra i i e, u dcj njegovoj upotrebi, pokazuje izvesne slinosti sa idejom sud i e od koje Stravinski bn pokuava da pobegne (ali ga ona ipak sustie, moda upravo u vidu Taraskinovog, i slinih tekstova).U nastojanju da raskrinka Stravinskog, koji je, u autobiografiji i drugim napisima, estim krivotvorenjem podataka iz svoje i ruske prolosti, pokuao da se legitimie u zapadnoevropskom muzikom kanonu, Taraskin se, otkrivanjem onoga to je Stravinski eleo da sakrije, implicitno pokazuje kao neko ko taj kanon uva od Stravinskog. Meutim, kako se stvaralaka veliina i uticaj Stravinskog na tokove muzike XX veka ne moe ograniiti samo na muziku tradiciju iz koje je potekao, zapadnoevropski muziki kanon u Taraskinovom tekstu proputa Stravinskog, ali samo kao russkiy slog, samo kao svoje Drugo. Konkretna Taraskinova metoda zasnovana je na potrazi za prvim poelima kompozitorovih dela i njihovim pozicioniranjem u ruskoj umetnikoj muzici, folkloru, kulturnom ambijentu, ili nekim drugim biografskim pretpostavkama. Kao druga premisa u Taraskinovoj argumentaciji pojavljuju se kompozitorovi navodi, najee prvo oni rani, u kojima Stravinski istie svoju pripadnost ruskoj tradiciji, a potom i oni iz kasnijih autobiografskih knjiga u kojima je Stravinski namerno rekonstruisao odreene ivotne, pa ak i okolnosti iz ruske istorije muzike, ne bi li tu pripadnost opovrgao. Radikalizovano tumaenje Taraskinovog pristupa, iz ugla potencijalnog autora koji ne pripada zapadnoevropskom kanonu, stoga moe da izgleda ovako: Taraskin Stravinskom pripisuje svest o tome da nisu sve tradicije jednake, uz preutno odavanje priznanja to je do tog zakljuka ipakdoao nakon mladalakog samoodreenja kao pobunjenika protiv zapadnoevropske muzike. literatura
1. Adorno, Teodor: Fio o i ano emu i e, Beograd, Nolit, 1969. l z fj v zk 2. Dalhaus, Karl: Problem vie kritike, Mu i itaas, Beograd, clio, 2000, br. 26. z k l
166
3. Kelly, catriona: TheRus ianCar i alPup etThe re,cambridge, cambridge University s nv p at Press, 1990. 4. Kirstein, Lincoln: Mo e entandMe ap or: Fo rCen u i sofBalet, New York, Preager, v m t h u t re l 1970. 5. Stefanovi, Ana: Pierrot lunaire Arnolda enberga, Mu i itaas, Beograd, clio, 1994, 1. z k l 6. Stravinski, Igor: Hro i amo ai o a:auto i ra i a, Beograd, Zavod za udbenike i nank g v t b og f j stavna sredstva, 2005. 7. Stravinski, Igor & craft, Robert: Me o iiraz o o iIII, Zagreb, Zora, 1982. m ar g v r 8. Veselinovi-Hofman, Mirjana: Pred mu i im de om, Beograd, Zavod za udbenike, z k l 2007. 9. orske, Karl: Findesi ce uBe u, Beograd, Geopoetika, 1998. el 10. Taruskin, Richard: Stra inskyandtheRus ianTra i ion, Berkeley, Los Angeles: University v s dt of california Press, 1996. 11. Whittall, Arnold: Stravinsky in context Stravinsky as context, u: TheCam rid eCom b g pa iontoStra insky, Jonathan cross editor, cambridge, cambridge University Press, n v 2003.
igor stravinskys character of petrushka petrushka and/or pierrot?

s um ma r y : The study Igor Stravinskys Petrushka between the folklore Petrus hka and Pierrot is focused on the analysis of the character of Petrushka the main protagonist of the sametitled ballet by Igor Stravinsky aiming to, among his character traits, identify those that can be linked to the characteristics of the traditional character of Petrushka in the Russian puppet theater on the one hand, and Pierrot from Commedia dellarte on the other. Apart from focusing on the aspect of comparable measurability, this paper attempts to address the issue of composing the character of Petrushka through reconstructing the origins of ballet, which not only reveal, but also, as a context for the creation of the syncre tic nature of the character of Petrushka, set the coauthorship role of Alexander Benos in the conception and realization of the ballet, as well as Stravinskys knowledge about the tradition of origin (Russian) and about the one in which he subsequently sought to legitimize himself (Western European). Historiographical material is taken from the Stravinsky and the Russian Tradition monograph by Richard Taruskin, and there is also particular emphasis on certain interpretations of this material by the aforementioned author as paradigmatic in the context of reading the complex identity of Petrushka, and Stravinskys motives for its inter cultural and intertraditional positioning. k ey w o r d s : Petrushka, Pierrot, identity, reconstruction, historiography, Stra vinsky, Benos, Taruskin, canon
167
udc 75.071.1:929 murat m. 75.071.1:929 aleksi s.
jasna jovanov, novi sad
minhen kao izvorite simbolizma u srpskom slikarstvu

Jedan od manje istraivanih, a veoma prisutnih uticaja min henske slikarske Akademije na slikarstvo srednje Evrope, sa aspektom na slikarstvo junoslovenskih naroda i srpsko slikarstvo na prelazu iz XIX u XX vek, jeste uticaj simbolistike poetike. Znaajan broj minhenskih slikara, a naroito profesora Akademije, relevantnih za navedenu temu, na razliite naine je u svoje slikarstvo ukljuivao simbolistiku praksu. Slikari srednje Evrope, a naroito stvaraoci koji vode poreklo iz razliitih delova Austro ugarske monarhije kao u to vreme jedinstvenog i specifinog multinacio nalnog i multikonfesionalnog prostora, prihvatili su simbolistiki izraz u mnogo veoj meri nego to se to do sada smatralo. S obzirom na njihovu brojnost, Marko Murat i Stevan Aleksi su odabrani kao pripadnici dveju generacija, razliitih ivotnih puteva i ivotnih okruenja, razliitih konfe sija, a danas i razliitih drava. Njihovo delo ipak odraava jedinstven duh koji je zacrtala minhenska Akademija, koju su obojica pohaali, i u tom svetlu ga treba posmatrati. Kroz analizu simbolistikog diskursa u njihovom slikarskom opusu bie osvetljen segment ovog umetnikog pravca vezan za slikarstvo minhenske kole u hrvatskom i srpskom slikarstvu, a istovreme no e biti razmotrene i specifinosti individualne simbolistike poetike kod svakog od navedenih autora.
Minhen, Kraljevska akademija likovnih umetnosti, simboli zam, Marko Murat, Stevan Aleksi
Sredinom XIX veka Minhen kao grad doivljava nagli procvat (Schattenhofer, 1979: 919; , 1988: 78) i prerasta u znaajno univerzitetsko sredite, a Maksimilijan II (Maximilian II) zapoinje vladavinu (1848) zavetom da e od Minhena
168
napraviti takav grad, da niko nee moi da kae da je upoznao Nemaku, ako nije video i Minhen (Schattenhofer, 1979: 9). Maksimilijantrase i Maksimilijaneum samo su deo raskoi i napretka do kojeg je dolo u to vreme, uz industrijski razvoj koji je omoguio procvat umetnosti, stvaranje znaajnih umetnikih kolekcija i sve vei znaaj minhenske umetnike Akademije osnovane 1808. godine. Neprekidno uveavanje kraljevskih umetnikih zbirki rezultiralo je njihovim otvaranjem za javnost Gliptoteke 1830. i Stare pinakoteke 1836. godine. Konano, 1853. godine osnovana je i Nova pinakoteka kao institucija koja treba da prati aktuelnu umetnost i koja je oko 1900. godine u svom fondu ve imala zavidan broj radova savremenih minhenskih slikara, kao to su: Ludvig Lefc (Ludwig Loeftz), Vilhelm Lajbl (Wilhelm Leibl), Franc fon Lenbah (Franz von Lenbach) i Franc fon tuk (Franz von Stuck). Takoe, 1853/54. godine po nalogu Maksimilijana II sagraen je moderan izlobeni paviljon od elika i stakla sa odgovarajuim imenom Staklena palata (Glaspalast), namenjen industrijskim, a od 1858. godine i godinjim Internacionalnim umetnikim izlobama. Uz Novu pinakoteku, najvei znaaj meu zbirkama savremene likovne umetnosti imala je i zbirka Adolfa Fridriha fon aka (Adolf Friedrich von Schack). Opredeljenjem da sakuplja slike nemakih umetnika, kao i namerom da saini kolekciju kopija uvenih dela italijanskih majstora renesanse, manirizma i baroka, okupio je oko sebe generaciju izuzetno znaajnih slikara koji su zacrtali puteve minhenskog slikarstva toga doba, kao to su: Moric fon vind (Moritz von Schwind), Arnold Beklin (Arnold Bcklin), Franc fon Lenbah, Anselm Fojerbah (Anselm Feuerbach), Hans fon Mare (Hans von Marees) i drugi. Nove okolnosti na umetnikoj pozornici Minhena od sredine XIX veka delovale su podsticajno i na slikarstvo u junoslovenskim zemljama istovremeno usmeravajui umetnike ka novoj metropoli evropskog slikarstva. Slikarstvo koje u to vreme nastaje i kontinuirano se razvija u Minhenu sve do poetka Prvog svetskog rata poznato je pod zajednikim imeniteljem minhenska kola.1 Meu ostalim slikarima iz mnogih evropskih i vanevropskih zemalja u Minhenu se, upravo u tom periodu, koluje velik broj buduih slikara i vajara slovenskog porekla, s teritorije Austrougarske monarhije i iz Srbije (, 1985). Oni na Akademiji, u nekom od privatnih ateljea ili izlobenih prostora, uspostavljaju prve kontakte sa realizmom, upoznaju opus Gistava Kurbea (Gustav courbet), stiu saznanja o plenerizmu, impresionizmu, kao i slikarstvu secesije, ekspresionizma i simbolizma. Specifinom identitetu ostvarenja minhenske kole doprinose i raznorodni uticaji starijih evropskih umetnikih kola, kao i nemake romantiarske kole. Neis1DieMnchnerSchule(18501914), katalog izlobe odrane 1979. godine u Haus der Kunst u Minhenu. Izloba je prikazala radove nemakih slikara pripadnika ove slikarske kole, kao i drugih autora iz ostalih evropskih zemalja i Amerike koji su se kolovali u Minhenu i tamo formirali svoj likovni izraz; 18501900 [katalog], , , 1988.
169
crpan izvor inspiracije u to doba predstavljala je i umetnost Italije, od antike do savremenih dana, posebno slikarstvo koje su iz Rima donosili stvaraoci Nazarenskog kruga. Ne treba zanemariti ni injenicu da Minhen sredinom devetnaestog veka postaje znaajan evropski centar fotografskih istraivanja (Wichmann, 1973), a, pored toga, u njega dolaze mnogi poznati naunici koje okuplja bavarski dvor. Uticaj savremenog pozorita naroito opere i pre svega stvaralatva Riharda Vagnera (Richard Wagner) takoe je velik: ''Tristan i Izolda'' su u Minhenu doiveli praizvoenje 1865, a pr va dva dela ciklusa o Nibelunzima, ''Rajnsko zlato'' i ''Valkire'', 1869. i 1870. godine. Poetak osme decenije, kao razdoblje kada Minhen postaje posebno aktuelan za ve pomenute umetnike, predstavlja i vreme velikih i presudnih promena na minhenskoj slikarskoj sceni. Sjaj istorijskog slikarstva bledi pred oduevljenjem novim sadrajima koji obeleavaju ponovni pokuaj povratka onome to se smatralo za pravu, aktuelnu stvarnost. Otvoreniji raznorodnim uticajima i duhovno blii Parizu nego konzervativnom Beu, Minhen je na Internacionalnoj izlobi 1869. godine u Glaspalastu, izlaganjem dela Gistava Kurbea, kao i eduarda Manea (eduard Manet) i barbizonskih pejzaista (Jovanov, 1988/89: 199) presudno uticao na slikarsko opredeljenje ka realistikim temama. Prijateljske i slikarske veze Kurbea i jednog od vodeih ''minhenaca'' toga doba Vilhelma Lajbla (Ruhmer, 1984) odrazile su se i na Lajblovo delo, a uticale su i na formiranje grupe slikara koji su ve u to vreme poeli da se okupljaju oko Kurbeovog minhenskog sledbenika. Tesna veza izmeu minhenskog i pariskog slikarstva omoguila je izotravanje poetikih vrednosti jedne nove, specifino minhenske umetnosti, koja je sve do poetka dvadesetog veka zadovoljavala umetniku radoznalost veine slikara na kolovanju. Istovremeno neprestano (esto uzalud) stremei ka italijanskom iskustvu, a uzimajui od umetnosti Minhena ono to je njihovom senzibilitetu i tradicionalnom ukusu u domovini bilo blisko, oni su tek poetkom dvadesetog veka poeli u veoj meri da skreu direktan pogled put Pariza, interesujui se vie za pitanja svetlosti u slici nego za kompozicione vrednosti istorijskog slikarstva, za teorije Vilhelma Dica (Wilhelm Dietz) da slikar mora slikati, odnosno izraavati se bojom ili za isto slikarstvo Vilhelma Lajbla (, 1985: 11). Sa druge strane, na izvestan nain potisnut i zaguen svim navedenim karakterizacijama umetnikog izraza minhenskih aka, danas sve vie na povrinu izranja termin koji obuhvata mnogo, nadilazi stilske periode i omoguava sagledavanje stvaralatva sa novog stanovita: simbolizam. Mada se simbolistiki prosede prepoznaje u delima mnogih srpskih minhenaca, zbog odreenih okolnosti kao primer za poreenje, namee se stvaralatvo dvojice slikara: Marka Murata i Stevana Aleksia. Njihovi ivotni putevi i njihova umetnost, vie nego kod mnogih drugih savremenika iz okruenja, nose peat specifinih kulturnoistorijskih okvira, regiona u kojima su iveli i stvarali, vremena i samih okolnosti koje su ih pratile.
170
marko murat (luka ipanska, 1864 dubrovnik, 1944) Marko Murat je ostvario znatan opus istovremeno znaajan i za hr vatsku i za srpsku umetnost kao i za sveopta kulturna kretanja u regionu. Prvobitno opredeljen za sveteniki poziv, prve pouke o slikarstvu stekao je u ateljeu fra Josipa Rosija u Zadru. U Minhen je stigao 1886. godine, da bi se do 1887. pripremao za Akademiju i, sa 23 godine, u oktobru upisao na Naturkasse (, 1958: 270; http://matrikel.abdk.de/), koju te godine prima profesor Karl Raup (Karl Raupp). U prve tri godine kolovanja uivao je stipendiju barona Luja Vranicanija, da bi potom naao novog mecenu u linosti Velimira Todorovia, koji je u Minhenu stipendirao nekolicinu srpskih aka. U Minhenu je sa studentom prava Milenkom Vesniem, kasnijim srpskim politiarem i diplomatom, uspostavio prijateljstvo, koje je rezultiralo sa dva Vesnieva portreta, iz 1894. i 1902. godine i, za dugi niz godina skretanjem Muratovog ivotnog puta od Dubrovnika ka Beogradu (, 1969: 8, 10).
marko murat, Cveti u Dubrovniku, 1893. nacionalna galerija, skopje
171
marko murat, Akt, 1890 1940. narodni muzej, beograd
I sam odrastao pored vodenog prostranstva, Murat je sasvim izvesno u Raupu, poznatom po ljubavi prema jezeru Himze, koje se nalazi nedaleko od Minhena, i sklonom slikanju dogaaja na vodi, imao jedan od uzora koji su usmerili njegovo umetniko formiranje. tavie, Raup je u njemu mogao da podstakne sklonost ka prikazivanju figure u prirodi, pod vedrim nebom, oblikovane uticajima atmosferskih promena. Slikanje predela sa razliitim znaenjima ostae u toj meri vrsto utemeljeno u slikarevoj svesti, da e ovaj anr, u obliku citata, nai svoje mesto i u drugim kompozicijama, poput en kogak a (18901940; Narodni s t muzej, Beograd) verovatno osmiljenog na asovima veernjeg akta kod profesora Ludviga fon Herteriha (Ludwig von Herterich) (http://matrikel.abdk.de/). U pozadini kompozicije, na zidu iza divana na kojem lei naga devojka, jasno se vidi uramljeni predeo, naslikan kasnije, oko 1940, tokom priprema za veliku izlobu u Beogradu 1941 (, 1954: 81), koji povezuje dva prirodna elementa: nagost tela i jednostavnu lepotu prirode. Murat je u Herterihu, a jo vie u Vilhelmu fon Lindenmitu (Wilhelm Lindenschmidt) (http://matrikel.abdk.de/) koji je drao kurs istorijskog slikarstva, imao dobrog uitelja kod kojeg je mogao da savlada sloene principe komponovanja istorijskih prizora. Ipak, u svetlu najnovijih itanja opusa Marka Murata, kada je re o sloenoj i vieznanoj vezi uitelj-uenik, oigledno je da su znaajna usmerenja ka slojevitom znaenju slike i
172
simbolistikom prosedeu mogla u najveoj meri da poteknu od pedagoga koji im je i sam bio sklon, profesora slikarske tehnike Ota Zajca (Otto Seitz) (http://matrikel.abdk.de/) izgleda da mu je profesor Oto Zajc bio najbliskiji kao pedagog (, 1954: 74). Nekoliko godina kasnije, 1893, na slikarski odsek kod Zajca upisae se i Rista Vukanovi (, 1954: 271; http://matrikel.abdk.de/), ije e slike, poput nekih Muratovih, takoe poprimiti izvesne simbolistike elemente, utkane u eksplicitnu istorijsku podlogu. Pored pomenute studije enskog akta, meu Muratove slike sa Akademije spadaju i portreti razliitih modela, uglavnom slikani u klasi profesora Zajca, izvedeni u tamnom, muzejskom tonu, sa naglaeno naturalistikim primesama. Konano, slikom Starac u na od om i r n z k l b o oine Du rovnika (1892; privatna kolekcija) slikar se predstavlja kao vrstan portretista, a istovremeno i umetnik koji ne moe da zanemari ivopisnost i bogatstvo narodnih predanja olienih u raskonoj nonji modela. Ovi radovi predstavljaju primere koji mogu da nam ilustruju kako su se talenat Marka Murata i znanje sa kojim je stupio na Akademiju tokom kolovanja razvijali i nadograivali. Studije i boravak u Minhenu traju do 1893. godine, kada se Marko Murat s uspehom predstavlja na izlobi minhenskog Umetnikog udruenja u Glaspalastu, sa slikom CvetiuDubrov iku (Nacionalna galerija, Skoplje) (, 1969). n Ubrzo posle ove izlobe Murat izvesno vreme boravi u roditeljskom domu na ipanu i u znak uspomene na preminulog oca slika njegov portret. Ostatak leta provodi u Oracu, gde mu je brat Andro bio svetenik. arobni motiv rascvetalog letnjeg vrta, bogat suncem i koloritom, taj predeo u kojem je slikar stalno boravio, i onda kad je bio u Beogradu ili na nekom drugom mestu, inspirisao je tog leta Murata za dobro poznatu sliku P oe e. Kao model za mladu devojku u r l ruiastom posluila je slikareva sestra Pave, za koju je on, kao i uostalom za sve lanove svoje porodice gajio najnenija oseanja. (, 1969: 11). Period od 1894. do 1898, kada se konano nastanio u Beogradu, Murat provodi u Beogradu, Dubrovniku i Novom Sadu; za umetnikov boravak u Beogradu tih godina vezuju se oficijelni portreti kralja Aleksandra Obrenovia i njegovog oca Milana. Mnogo znaajnija dela predstavljaju portreti slikani u Dubrovniku, kao i kompozicija Pre crkvo svetog l ha (1896; Narodni muzej, Beograd) zamiljena kao pandan d m Va ei i u platnu Cv t uDubrovn k . U Novom Sadu Murat boravi 1897. godine, kada radi portrete dobrotvorke Matice srpske Sofije Paskovi, kao i knjiara Arse Pajevia i njegove supruge Anke. Vie od samih portreta, na kojima autor nije dosegao ak ni svoja prosena ostvarenja, zanimljiva je prepiska izmeu Matice srpske i slikara Uroa Predia. Naime, nakon odluke Upravnog odbora Matice srpske da Muratu poveri portret Sofije Paskovi, a daleko poznatijem Urou Prediu samo portret njenog rano preminulog sina, Predi se Milanu Saviu obratio pismom, elei da se upozna sa Murat efendijom, tom novom zvezdom na nebu srpskog slikarstva (, 2001: 56).
173
marko murat, Pred crkvom svetog Vlaha, 1896. narodni muzej, beograd
Od 1898. do poetka Prvog svetskog rata Murat je nametenjem vezan za Beograd (do 1905. je bio nastavnik crtanja u I beogradskoj gimnaziji, a zatim jedan od osnivaa i profesor na Umetniko-zanatskoj koli). Leta provodi u Dubrovniku odakle donosi svoje najbolje slike, koje izlae na samostalnim izlobama u Beogradu 1894, 1898. i 1904. (, 1985: 63, 64, 102107, 143154), u Somboru na Prvoj srpskoj slikarskoj i vajarskoj izlobi 1910. i, takoe u Somboru, na Prvoj izlobi likovnih umetnika 1921, na Internacionalnoj izlobi u Parizu 1900, na Svetskoj izlobi u Lijeu 1905, te kao redovan izlaga na jugoslovenskim umetnikim izlobama (od 1904. do 1922. godine). Uestvovao je i na izlobi u Rimu 1911. godine, u sklopu postavke udruenja Meduli, kao i na izlobi jugoslovenskih umetnika u Parizu 1919.
174
godine. Znaajan doprinos Murat je dao i ueem u osnivanju razliitih umetnikih drutava: Udruenja srpskih umetnika za plastine umetnosti i muziku 1898, Likovne grupe sedmorice poetkom XX veka, Lade 1904, Meduli-a, Odbora za organizaciju umetnikih poslova Srbije i Jugoslavije 19111913, kao i Udruenja likovnih umetnika u Beogradu 1919. godine. Za vanrednog lana Srpske kraljevske akademije izabran je 1920, a za redovnog 1940. godine, kada su slikareva bolest i nagovetaj izbijanja rata spreili otvaranje ve pripremljene samostalne izlobe (, 1972: 475501). Nakon Prvog svetskog rata, 1919. imenovan je za glavnog konzervatora dubrovakog Nadletva za umjetnost i spomenike i ostatak ivota e provesti u Dubrovniku. Ovim poslom se bavio sve do penzionisanja, 1934. godine, kao i slikarstvom koje dobija novi tok: izvestan misticizam i interesovanje za religiozne teme zaokupljaju ga podjednako kao i predeli, portreti u dubrovakim ambijentima i figura u prostoru. Svetla paleta, koja nakon studijskog boravka u Rimu 1901/2. godine biva dopunjena bogatom skalom narandastih i utih tonova i pastoznim namazom boje, povlai se u korist tamnijih tonova, a svetlost zamire na njegovim slikama. U poznim primorskim predelima iz okoline Dubrovnika preovladava neto to je sam slikar nazvao spiritualizovana daljina, tanije umetnika vizija nastala tih godina u udesnoj dubrovakoj samoi. (-o, 2007: 126) To je perod kada se Murat obraa i prirodi i samom sebi u nastojanju da ilustruje razliite izraze lica, raspoloenja i duhovna stanja, to moemo shvatiti kao konano svoenje rauna, izvedeno onako kako je to Murat celog ivota radio bojom na platnu. Sa druge strane, raun o slikarstvu Marka Murata nikad nije do kraja sveden. Rasute na raznim stranama, od Sofije do Zagreba, a neke zauvek nestale u ratnom vihoru Prvog svetskog rata, njegove slike i dalje ekaju svog strpljivog hroniara. Mada je bio sklon da reima razjanjava svoja naela o sutini umetnosti i slikarstva, sam Marko Murat nikad nije naroito drao do slikarskih pravaca. Nekoliko puta, i ne samo kada je izriito govorio o svom slikarstvu, biranim reima je opisivao utiske i oseanja koja je u njemu budio pogled na neki predeo. Na taj nain je ipak i nehotino pruio sutinska objanjenja koja danas mogu da pomognu u analizi jednog broja njegovih slika: Slikar za kojeg je umetniko stvaranje molitva, mistina veza stvaraoca sa venim neogranienim Svestvoriteljem, veruje temeljno da e sve dobre i lepe elje, misli i namere biti na najidealniji nain ostvarene u nadzemaljskom ivotu, boanstvenom, venom. (-, 2007: 5) Mistina veza se kod Marka Murata ogleda u procesu predanog vizuelnog tumaenja koje treba da pokae u kolikoj meri i na kakav nain se ono to obino oko vidi moe razlikovati od onoga to vidi oko umetnika. Od najranijih dana pamtei u slikama Murat se, mnogo godina kasnije, u svojoj autobiografiji sea jednog povratka kui tokom letnjeg raspusta: Divni na ipan primao je svake godine
175
polovinom avgusta mene i brata u zaaranu atmosferu punu sunca, tajanstvenog i u svojoj vrelini i u lahoru ivahnog majstrala koji je osveavao zelenu Luku, bijele i obojene i ovetale kue i sve to je stajalo i sve to se kretalo. Sunce prije nego e zai za otru Veljaru jednu po jednu iznosi na nebu i odbljeskuje na zemlji neizbrojne ari boja i armonija koje ne opisujem, jer ih suvie duboko osjeam. Miris mora, borova, srela slanijeh, katrana, ume lemprike, vrlje i mre... nebo blago, skoro umorno, sa kog e eto trenuti pr va zvijezda barke ribarice, poloena lea veslaa, poloena u neprestanom pokretu vesla, jedra tamna na arkom nebu, hladno svijetla na pozadini Lunhake... Lora che volge il desio.... Zvoni ZdravoMarij ..., tei, a opominje... zvuk svjete mjedi vezuje due onih koji sada pobono otkrivaju glave i mole se duama onih ije kosti pod tmastim empresima pokrivene drevnim plohama sa izmjenjenim grbovima... vraaju zemlji koja ih je dala. Tajno se sjedinjuje duh bivih i sadanjih u tajnom razgovoru, molitvi, uzdasima koji streme prema Najviem Duhu, Stvoritelju nad Stvoriteljima, Umjetniku nad svim umjetnicima... Smrt i ivot dva ivota vee ovaj due pobuujui i raznjeuju as. Zdravo Marija! (-, 2007: 66) U slici Cvet uDu rovni u Murat je koncentrii b k sao raznorodna znanja steena tokom sedmogodinjeg kolovanja na Akademiji, kao i utiske o savremenom slikarstvu upijane kroz izlobe. Sa druge strane, nije mogao da zanemari ni seanja na detinjstvo koja je u svom skromnom prtljagu doneo u Minhen. Murat, u duhu savremenih tendencija buroaskog realizma, teite slike projektuje na povorku mladih ena, odevenih u raskone nonje podneblja. Tle je prekriveno laticama i ruama, a prvi plan otkriva upravo one drevne ploe sa uklesanim grbovima koje religijskom ceremonijalu treba da obezbede ukus tradicije. Prizor u crkvi Male brae ne izraava trenutak molitve, ali se figurom mukarca koji se moli odreuje teite religioznosti i ceremonije koja se odvija pred naim oima. U raskonoj scenografiji crkvenog enterijera panju privlai odsutan, gotovo isprazan izraz na licima mladih ena, tako da one u grupi zapravo ine svetlu mrlju suprotstavljenu tamnoj masi pozadine scene. Sukob izmeu emocija koje predstavljeni dogaaj podrazumeva i onih stvarno prikazanih potcrtan je sukobom osvetljenja: mistinog treperenja svea u dubini kompozicije i usmerenih zraka suneve svetlosti koja pada bono u pravcu staze kojom koraaju mlade ene. Ovi krhki zraci svetlosti, koji e se protokom vremena pomeriti, ukazuju na prolaznost trenutka, ali i na krhkost postojanja samih uesnika ceremonije. Kao pandan ovoj slici, Marko Murat je zamislio kompoziciju Predcr v msvetogVla a koju je prvi k o h , put skicirao 1890 (Kraevac, 2009: 75), a do kraja razradio u verziji iz 1896. godine (, 1969: 27). Kompozicija ove slike koncipirana je kao iseak iz urbanog pejzaa predstavljenog u duhu pleneristikog slikarstva, ijim merilima se tumai vei deo Muratovog opusa nastalog u periodu do Pr vog svetskog rata. Ako je u Cvetima stavio svoja religijska uverenja na probu sintetizujui u okviru istog prizora pagansko i hriansko, ovde je pozornica zbivanja potpuno izmetena iz hrama i
176
na taj nain poistoveena sa ceremonijalom antikog paganstva, u kojem se ritual odvija na proscenijumu ispred samog zdanja. Ipak, tog rituala nema ili je sveden samo na neznatne nagovetaje. Posmatrajui ih iz izmetene i bono postavljene take gledanja, slikar nije usmerio panju na same graevine, niti na mukarce u narodnim nonjama koji sede zabavljeni razgovorom, nego im je namenio ulogu zatvaranja scenografije. centar njegovog interesovanja predstavlja prazan prostor ispred zamiljene linije koja povezuje mladu enu u belom i malog ministranta ija krhka graa opominje na nitavnost oveka pred religijom (moda autobiografska reminiscencija), a koji stoji leima okrenut posmatrau, ispred ulaza u crkvu sa kandilom u ruci dve bele mrlje u prostoru neobino ispresecanom igrom osvetljenih i zasenenih segmenata. U oba sluaja, igra svetlosti i senke kao sredstvo, dopunjena govorom tela u mizanscenu kao i izmenjeni prostorni odnosi realnog ambijenta, izmetaju ove prizore iz tradicionalnog konteksta i uzdiu njihovo znaenje na nivo simbolikog. Slian efekat slikar je postigao i danas izgubljenom kompozicijom Molit a, izlaganom u Rimu 1911. godine, i reprodukovanom u v katalogu izlobe, na kojoj svaki od uesnika ima sopstveno autonomno mesto u aranmanu, postajui na taj nain neka vrsta slike u slici, autonomna monada definisana iskljuivo subjektivnom unutranjou. Izmenjenim oblikom reprezentacije ovde se slikar distancira od stvarnosti, a naglaeni odsjaj svetlosti u kosi ena predanih molitvi moemo protumaiti kao boanski odgovor na njemu upuene molitve. Insi-stiranje da se prizor smesti u eksterijer, s morskim predelom u pozadini, stavlja ove slike u relaciju s kasnijim Muratovim portretima poznatih Dubrovana, u kojima je likove povezivao s prirodnim okruenjem. Jednom reju, ljudska figura u prirodnom ambijentu pod otvorenim nebom predstavlja jedan od dominantnih motiva u slikarstvu Marka Murata. Svetlost na njegovim slikama dubrovakih krajolika igra nesumnjivo znaajnu ulogu i to je razlog zbog t u kojeg je Muratovo slikarstvo okarakterisano kao pleneristiko. Ve u slici Cve i Dubrovn k osea se sugestivno nametnuta umetnikova filozofema da je svetlo i u izvor svih radosti i zbivanja, misao koja e se dve decenije ukrtati s njegovim umetnikim delima. (, 1954: 74) Premda mu veina savremenih kritiara i kasnijih biografa daje predvodniko mesto kada je re o pleneristikom pristupu predelu, u Muratovim slikama koje se po tradiciji odreuju tim epitetom oigledni su preispitivanje i funkcionalna upotreba samih konvencija pleneristike slike. Naime, u Muratovom opusu moe se izdvojiti znaajan broj karakteristinih slika u kojima plenerizam predstavlja samo postupak pomou kojeg se prikazuju razliita stanja u prirodi ili ljudskom duhu: melanholina zamiljenost koja se utapa u tiinu e i uspomene (Prol e, 1894; Narodni muzej, Beograd), usamljenost i krhkost ljudskog bia naspram prostranstva prirode (Konavljanka, 1898; Narodni muzej, Beograd), ili jednostavno nagovetaj buenja prirode i ponovnog roenja, prikazan cvetnim tepihom ute kapinike obasjanim suncem i dvema poluobnaenim enskim
177
figurama (jednom crnokosom, jednom plavokosom) koje ustro koraaju napred, suprotstavljene vetru (Kapin ka / Da dubro kog pr lea, 1907; Narodni i h va o muzej, Beograd) naspram beskrajnog prostranstva mora i oblaka. Sami naslovi slika (Vee, Elegija nj , Ve ar, Proe niobl ci predstavljaju odraz umetnikovih , e a t lt j a ) intencija. Pritom treba imati na umu da je Murat bio veoma dobro upoznat s radovima simbolista: ovanija Segantinija (Giovanni Segantini), Beklina, Ferdinanda Knopfa (Ferdinand Knopf), Franca fon tuka, kao i Ludviga fon Hofmana (Ludwig von Hofmann) (Reynolds, 2000: 5378). Slikar povlai paralelu izmeu vieslojnih unutarnjih ritmova prirode i oveka kao jednog od njenih najsloenijih produkata. Spoj oveka i prirode postaje Muratova omiljena tema i u poznim portretima poznatih Dubrovana, gde je u kompoziciju interpolirao citate ranije nastalih pejzaa. Primer za to je pejza iz ciklusa Orae Ragusinae, izlagan 1911. u Rimu i takoe reprodukovan u katalogu izlobe. Po svemu sudei Murat je ovom slikom eleo da priredi ho m ge Arnoldu Beklinu, komponujui u celinu naputene antike m a ruevine, breuljke nalik na toskanske, emprese sve to zaogrnuvi poetikom odsustva, multiplikujui na taj nain veitu tenju velikog simboliste ka povratku kolevci civilizacije, antici i drevnim paganskim ritualima koji prethode hrianskoj misli. Fragment ovog predela slikar je citirao u P r retuu l n ru (1914; privatna ot pe e kolekcija) umoviti breuljak iji je vrh potenciran tamnim empresima i svetlom mrljom usamljene vile. Simbolistiku nit u Muratovom slikarstvu zapazili su neki od njegovih savremenika u prikazima beogradskih izlobi. Kritiar potpisan inicijalima S. K. R. u tekstu pod naslovom Au vernissage uratovoj izlobi objavljenom u listovima Male novine i Dubrovnik 1898, naglaava da slika u kojoj se osea ica simbolizma jeste Veernja molitva: profil klasian, ist mistian devojke, koja se u sutonu pobono obraa Bogu u molitvi. (, 1984: 102104). Na simbolistike elemente se skree panja i u osvrtu slikarke Nadede Petrovi na Muratovu izlobu 1904. godine (, 1904: 103107). Simbolizam kod Marka Murata Nadeda Petrovi izvodi iz njegovih minhenskih iskustava, posebno ga dovodei u vezu s ovanijem Segantinijem i Arnoldom Beklinom, a ne proputajui priliku da pomene i svog uitelja Julijusa ekstera (Julius exter). Navedeni primeri svedoe, uglavnom, samo o ranoj etapi manifestovanja simbolizma u slikarstvu Marka Murata. Simbolistika poetika prisutna je tokom njegovog celokupnog stvaralakog perioda, podlona varijacijama, a u zavisnosti od promena koje su doticale ivot samog umetnika. Promene u podjednakoj meri nastaju u samom pristupu slici kao i na tematskom planu, ali sutina Muratovog simbolizma ostaje nepromenjiva manifestuje se kroz predele, portrete i, iznad svega, istorijski i religiozni anr.
178
marko murat, Konavljanka, 1898. narodni muzej, beograd
179
stevan aleksi u ateljeu sa suprugom stefanijom, 1905. arhiv galerije matice srpske, novi sad
stevan aleksi (arad 1876 modo, 1923) ivotni put Stevana Aleksia (, 2000) do 1904. godine, osim godina provedenih na studijama, vezan je uglavnom za rodni grad Arad. Nakon toga se, na poziv brata Ivana koji je tamo bio svetenik, umetnik preseljava u Modo i za to mesto, nekada u sreditu Banata a danas na samoj granici Rumunije i Srbije (pod novim imenom Jaa Tomi), ostaje vezan do kraja ivota. Sa talentom koji je nasledio od dede Nikole i oca Duana, obojice poznatih slikara, Aleksievo umetniko kolovanje poinje 1895. u Minhenu, gde se za Akademiju priprema u privatnom ateljeu Hajnriha Knira (Heinrich Knirr) da bi 1896. upisao crtaki kurs na Akademiji u klasi slikara Nikolasa Gizisa (Nicolas Gysis) (Ludwig, 1979: 14001402). Boravak u Minhenu prekida posle letnjeg semestra 1898. i odlazi kui,
180
zbog regrutacije, da bi iste godine nastavio studije. Mada bi mu stipendija Matice srpske iz fonda Hristifora ifmana omoguila da ih zavri, on 1900. zbog oeve smrti naputa Minhen, da se nikad vie ne vrati. To je ujedno i prelomni trenutak za njegovo slikarstvo. U maarskom selu Deska, gde je Duan Aleksi slikao ikone u pravoslavnoj crkvi, zatie oca na odru i slika njegov posmrtni portret (1900; Narodni muzej, Zrenjanin), u kojem se ve zapaa oslobaanje od akademskih tradicija minhenske realistike kole, ali i od poetnike nesigurnosti, a neto slobodniji poe tez etkice nagovetava slikarski postupak minhenskog Fl ckmalereia, ili listanih poteza, kako ga je sam slikar nazivao. Prva decenija XX veka ispunjena je radom na crkvenim spomenicima na teritoriji koja danas pripada Maarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Srbiji (Beka, Deska, Golubinci, Arad, Temivar, Vukovar, Novi Sad, Modo, Panevo, manastir Beenovo, Srpski sv. Marton, Konak, Jarkovac, Kumani, Lugovet, Veliki Bekerek, urevo, manastir Bezdin, Sremski Karlovci, Ruma). Pored manje-vie ustaljenog programa ikonografskih tema, kao deo dekorativnog programa u crkvama, Aleksi slika i dogaaje iz srpske srednjevekovne istorije, postavljajui ih u mizanscen operskog spektakla. Njegovo kretanje moe se pratiti i na osnovu velikog broja portreta uvaenih stanovnika u mestima gde je radio. Zbog tih poslova do poetka Prvog svetskog rata vei deo vremena provodi na terenu, a sa poetkom vojnog sukoba i nestankom naruilaca crkvenih dekoracija, povlai se u atelje gde nastaju njegove najznaajnije i najmodernije, ali istovremeno za dugi niz godina manje poznate, slike malog formata i simbolistike provenijencije. Mobilisan, nekoliko ratnih meseci je proveo u Segedinu. Umesto da se pridrui vojnim formacijama, dobio je atelje i mogunost da slika. Uprkos zatiti koju je uivao u Segedinu, Aleksi ipak nije mogao da ostane slep za ratne strahote i patnje koje su ga okruivale. Svoj revolt je mogao da pokae samo onako kako mu je to sopstvena profesija doputala slikom. Najupeatljivija dela sa antiratnom tematikom predstavljaju platna Veliki osa (1916; Galerija Matice srpske, Novi Sad) k i Aneomi a, kao i motiv realizovan u dve, po dimenzijama i slikarskom razmiljar nju, razliite verzije (1916, 1918; Galerija Matice srpske, Novi Sad). U slikarevoj biografiji koju je njegov brat Ivan Aleksi objavio u L topisu Matice srpske 1928. e godine pominje se jo jedno platno iz tog razdoblja danas izgubljena slika Vizi a j srpsko vojnik . Na bojnom polju umiruem srpskom vojniku ukazuje se na hog a rizontu vizija cara Duana na konju. Neke od tih slika izlae 1917. u Segedinu i 1918. u Temivaru, u kratkom periodu nakon rata, jo dok novouspostavljena granica nije delila ovaj grad od Modoa. Nedugo zatim, granica se pomera prema zapadu i Modo e pripasti Rumuniji, a Stevan Aleksi, savladan boleu, sve manje slika i jo manje eli da se pojavljuje u javnosti. Poput nekog romantinog heroja ezne da otputuje u egipat, nadajui se da e tamo brzo ozdraviti, kao i da e nai bezbroj motiva za slikanje (, 2008: 41). Taj san mu se nije ostvario, ak ni enja da
181
stevan aleksi, Veliki kosa, 1918. galerija matice srpske, novi sad
Modo vidi s onu stranu granice, prisajedinjen novoosnovanoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Granica koja je delila do tada jedinstven prostor odvojila je slikara od njegovih naruilaca, mecena, prijatelja i rodbine i poremetila okruenje u kojem se razvijao i rastao njegov talenat, na slian nain kao to je zasekla u jedinstveno kulturno tkivo vienacionalne, multikulturne i multikonfesionalne sredine, kidajui vekovima graene veze. Stevan Aleksi je preminuo nekoliko dana pre konanog sporazuma o razgranienju sa Kraljevinom Rumunijom, po kojem je Modo ipak pripao Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi tokom vremena od znaajnog sreskog mesta postao pogranina varoica ostavljena da lagano gubi nekadanji znaaj.2
2 Vidi: . , 13341978, , , 1980; G. Popi, Jugoslovenskorumunskiodnosi19181941, Novi Sad, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za istoriju, 1984; . , , , , 1997; , . IVII, , , 2000; . , , , clio, 2001; . . . , , , clio, 2001.
182
stevan aleksi, Umetnik i muza, 1900 narodni muzej beograd
Dugogodinja neadekvatna vrednovanja Aleksievog opusa u velikoj meri su bila uslovljena injenicom da je iveo daleko od Beograda kao progresivnog centra savremene srpske umetnosti, kao i kontinuitetom i obimom tradicionalnih tema kojima se slikar bavio. U okviru rada na oslikavanju crkava umetnik je obradio iroku skalu religiozno-istorijskih motiva, pri emu je uglavnom ostajao u domenu konvencija religioznog anra, kao i stilizacije i spektakularnosti istorijskog realizma. Meutim, ve u poetku Aleksieve profesionalne karijere primetna je kreativna napetost izmeu umetniki efektnog ispunjavanja zahteva tradicionalnog stila, religiozne dogme i ideolokog nacionalnog programa, i pojave novih, individualistiki zasnovanih interesovanja. Utemeljena samosvojnom varijacijom alegorijskog motiva na slici Umetnikimuza (1900; Narodni muzej, Beograd), ova interesovanja dobijaju snagu prekretnikog impulsa u delima Autoportretukafani (1901; Galerija Matice srpske, Novi Sad) i Autoportret (1903; Istorijski muzej Srbije, Beograd). Inspirisan beklinovskim motivom samrtnog sviraa inae privilegovane figure simbolistikog repertoara Aleksi je poev od ovih slika stvarao prostor simbolistike tematike obeleen autentinim linim peatom i doveden do vrhunca ostvarenjem
183
Veselibohem (1917; poznato po fotografiji). Osnovne koordinate tog prostora su, s jedne strane preispitivanje demonsko-aneoskog porekla i protivrene prirode samog umetnikog nadahnua, a sa druge kritiko ali i nostalgino predoavanje izgubljenosti i usamljenosti pojedinca u tronom i jalovom svetu, lienom komunikacije i smisla. Obogaujui ovaj tematski prostor relacijom Smrti i erosa, kao i motivom dvojnika, umetnik je nainio dalji korak u odvajanju od narativnih i naturalistikih obrazaca, pribliivi se glavnom toku modernog, simbolistikog senzibiliteta. Kada je re o autoportretima krupnog plana, kao i o nekim portretima MarijaAleksinaodru (1907; Narodni muzej, Zrenjanin), PortretSlavkaGigia (1915; Galerija Matice srpske, Novi Sad) Aleksi je, posredstvom motiva maske kao simptoma onostranog, obogatio svoj tematski repertoar novim i suptilnijim nijansama. Meu takva nijansiranja mogu se svakako svrstati i autoportreti formalno smeteni u porodino okruenje, na kojima Aleksi izneverava anrovska oekivanja senei atmosferu porodinog spokoja ironinim tonovima. O originalnosti i intenzitetu s kojima je Aleksi primenio naela simbolistikog izraavanja, govori i njegovo upeatljivo spajanje angaovanog, antiratnog stava s religijsko-metafizikim pitanjima. Unutar ovog izrazito nerealistikog tematskog kruga, aneoske i demonske figure dobijaju nova znaenja, a apstraktne teme kao to su greh, iskupljenje, izgubljeni raj i pratanje slue iskazivanju umetnikove neposredne reakcije na najkonkretniju stvarnost istorije i svakodnevice. U temi enskog akta takoe nije propustio da na sebi svojstven nain artikulie kultnu simbolistiku temu vezanu za suprotnost oboavane femme fragile i opasne zavodnice, femme fatale (Hofsttter, 2000: 24): BogorodicasaHristom (1920; Narodni muzej, Beograd) i Akt samrtvakomglavom / Sifilis (1920; privatna kolekcija). Najzad, malobrojne slike sa idilino intoniranim mitolokim motivima, poput nekakve spokojne i utopijske zavrnice, zaokruuju umetnikov simbolistiki prostor. Saglasje oveka i prirode esto prikazivano u delima nemakih neoromantiara, posebno Arnolda Beklina, duboko ukorenjeno u mitolokoj sferi, vizuelni izraz je dobijalo kroz arkadijske fragmente i prizore iz ivota boanstava voda i kopna, tritona, nereida, nimfi, faunova. Aleksi nije inspiraciju traio u epskoj, herojskoj strani mita, nego u pastoralnoerotskoj tematici koja budi dionizijski duh koji je iznikao iz mita i rituala, strasti i zanosa, instinkta i intuicije, heroizma i patnje (Peri, 2000: 399), koja golica matu i doputa autoru da alegorijsku odreenost mita zamenjuje dvosmislenim simbolistikim naznakama. Prizorima iz umskog sveta pastorale, kao to su Kentauri nimfa (1919; Narodni muzej, Beograd), Kompozicija(kentaurinimfa) i Kentaurs nimfama (1920; Narodni muzej, Beograd), slikar je uspeo da sjedini dva, do tada gotovo nepostojea elementa u svom slikarstvu enski akt i pejza. Kao da se priseao Beklinovih drevnih rimskih rituala smetenih u bukolike predele, umu je prikazao kao duboku pozornicu iz ijeg dna se, kroz stabla, probija ruiasta svetlost poput bleska zalazeeg sunca. Meu tim stablima uhode se, vesele i vode
184
stevan aleksi, Kentaur i Nimfa, 1919. narodni muzej beograd
ljubav Aleksieva prostoduna umska stvorenja, deca koja nemaju predstavu o zlu, deca koja se raduju sunevim zracima, uboru prolea, za koje itava priroda kao i njihovo sopstveno postojanje predstavljaju udo (Muther, 2000: 24). Upravo insistiranjem na magijskim vrednostima pejzaa kao izvoru ove vedrine, Aleksi je nesvesno, moda ak instinktivno, uspeo da prikae arhetipske vrednosti mita. Scena bez kataklizminih sadraja, samrtnih sviraa i opsednutosti smru odie idilinom atmosferom ambijenta koji je izvan Vremena i osloboen svih zemaljskih briga. Slikar iji se ivot bliio kraju sutinu svoje umetnosti sve je ee traio u nekim optim, eskapistikim, ak i utopijskim vrednostima. Na planu ikonografije, tanije vizuelne retorike, Aleksi na upeatljiv nain primenjuje jedan reprezentativan simbolistiki postupak: uzima tipinu alegorijsku figuru samrtnog sviraa da bi je kroz raznovrsne prostorne i dinamike kombinacije preobrazio u razliite simbole koji predstavljaju asocijativno sredite u nizu slika. Premda ova figura Aleksievog omiljenog neugodnog saputnika uspeva da kroz sve pomenute promene sauva tragove svog primarnog znaenja, njen alegorijski kodifikovan smisao se menja, raslojava i grana unutar simbolike vieznanosti celi185
ne slike. Smetana u specifine i karakteristine ambijente kao to su kafana ili atelje, dovoena u neoekivane relacije sa drugim protagonistima (slikarevim dvojnicima, modelima), figura samrtnog sviraa/skeleta postaje promenljivi hibridni konstrukt (lobanja, skelet), a istovremeno i osnova itave simbolike mree koja prenosi Aleksievo tragino vienje umetnosti i ovekove sudbine: Alegorija se otvara kao oekivano obilje znaenja mistino pomirenje sadraja i oblika koje nikad ne dolazi. Povorka praznih, ponavljanih slika nema kraja. (Madsen, 1992: 125). Takoe alegorijskog porekla, motivi veitog Jude i svetog ora kao ratnika svoju vieznanost i asocijativnost manje duguju Aleksievim ikonografskim intervencijama, a mnogo vie simbolistikom tretmanu osvetljenja. U kontekstu umetnikovog sueljavanja sa figurama sopstvenih dvojnika metod slike u slici doprinosi simbolikom predstavljanju podvojene realnosti, ali i tragino podvojene umetnikove linosti. Reavanje odnosa prvog i drugog plana u slici AutoportretsasuprugomSte fanijom (1911; Galerija Matice srpske, Novi Sad) ili Slikarsasvojimmodelom (1919; Narodni muzej, Zrenjanin) takoe pokazuje sve odlike simbolistikog postupka koji znaajno utie na ukupan iluzionistiki efekat. Na pojedinim autoportretima krupnog plana Aleksi uspeno primenjuje metod oznaen kao simbolizam pantomime, koristei motiv skrivanja i maskiranja kao priliku da izrazi itav spektar raspoloenja od ironije do ravnodunosti, od nadmonosti do prikrivenog uasa: Autoportret (1911; Galerija Matice srpske, Novi Sad) ili Autoportret (1917; privatna kolekcija). Sa jo vie ubedljivosti i imaginativnosti umetnik primenjuje postupak stilistike permutacije u ostvarenjima eksplicitno simbolistikog prosedea: figura anela je jednim silovitim, skoro brutalnim mizanscenskim potezom pretvorena u rtvu (Aneomira), a lik Bogorodice je uzdignut, kroz kontrast sa prizorom ratnih strahota, na nivo novog simbola pratanja, oplemenjene patnje i utehe (Bogorodi casaHristom). Dospevajui do sve dubljih sazvuja izmeu sopstvenih, esto komarnih unutranjih konflikata i teskobnih, ak nasilnih senzacija spoljanjeg sveta, stavljajui, kako kae Odilon Redon koliko god je to mogue, logiku vidljivog u slubu nevidljivog (Munari, 1976: 118), Aleksi je osnovne teme i preovlaujue vizuelne strategije simbolizma preobraavao u delotvorne inioce svoje subjektivno intonirane, ponekad i apartne, simbolistike ikonografije. U poreenju sa Muratovim, Aleksiev simbolizam je direktniji, mnogo eksplicitniji i, samim tim, otvoreniji za analizu i istovremeno podloniji poreenju sa minhenskim umetnikim izvorima. Nema sumnje da je period kolovanja na minhenskoj Akademiji predstavljao ono najneposrednije iskustvo koje je Aleksia opredelilo da se tokom vremena, nakon lutanja, istraivanja i sazrevanja definitivno okrene prostorima simbolistikog izraavanja. Boravak u Minhenu je, meutim, znaio i sticanje irih, posrednih iskustava i upijanje itave jedne duhovne klime, ije se delovanje ispoljilo na plodonosan i delotvoran nain u zrelim fazama umetnikovog opusa. Sam sklop umetnikove linosti i njegova tenja za artikulisanjem graninih
186
situacija uinili su da iz te duhovne klime Aleksi odabere uzor najpribliniji njegovom senzibilitetu beklinovsku temu Smrti kao i Beklinov specifini motiv samrtnog sviraa. Takoe, opus Franca fon tuka (Krner, 2000: 155177), profesora na Akademiji i savremenika na vrhuncu slave, predstavlja mnogo iru osnovu od koje je Aleksi polazio u kreiranju sopstvenog simbolikog repertoara: teme rata, izgubljenog raja i rajskog uvara, kao i greha, mogu se identifikovati kao oni odluujui impulsi koji su na znaenjskom i formalnom planu otvorili perspektive radikalnog simbolistikog jezika. Aleksieva zaokupljenost pitanjem erosa a u relaciji sa ve razvijenim motivom samrtnog sviraa ima svoje posredne, ali nesumnjive izvore u slikama Hansa Tome (Hans Thoma). Takoe, na Aleksievim mnogobrojnim autoportretima koje karakteriu ironini akcenti i amosfera grotesknog, uoljiv je uticaj ranog ostvarenja Lovisa Korinta (Lovis corinth), dok se izmeu kasnijih karijera dvojice slikara mogu uspostaviti relevantne paralele (opsesivno bavljenje autoportretom, naglaeno hedonistiko poimanje ivotnih vrednosti). Dakle, ne samo da je na Aleksievo umetniko formiranje delovao simbolistiki koncept uopte, nego i pojedini znaajni simblostiki autori, prisutni na minhenskoj Akademiji i u umetnikom ivotu Minhena, kao i njihova ostvarenja.
stevan aleksi, Juda pred raspeem, 1917. narodni muzej beograd
187
Sklonost ka simbolistikom izraavanju na prelomu izmeu devetnaestog i dvadesetog veka nije privilegija samo dvojice pomenutih slkara. Simbolistiki sloj u njihovim opusima mogue je celovitije protumaiti tek poreenjem sa opusima ostalih znaajnih protagonista simbolizma njihovog vremena i hrvatskog i srpskog slikarstva: Bele ikoa Sesije, iji se simbolizam zasniva na literarnim izvorima antikih i biblijskih predanja interpretiranim u duhu slikarstva Franca fon tuka; alegorijskim i anr prizorima Ivana Tiova (Kraevac, 2009: 46, 54); religijsko nacionalnim temama ora Krstia (, 2001) koji nastoji da sakralnim jezikom simbola izazove romantinu tajanstvenost i mistino strahopotovanje; Leona Koena (ujica, 2001), takoe savremenika koji je svoj opus izgradio na autohtonim tumaenjima simbolistikih tema i motiva, na sklonosti ka naraciji i interesovanju za jevrejsko predanje, Bibliju i ekspira (Shakespeare), kao i na fascinaciji tragikom nacionalne istorije i bajkolikom okrutnou antikog mita. Svima njima je zajedniko minhensko poreklo simbolistike poetike, podstaknuto interesovanjem za Arnolda Beklina, prisutnog u slovenakoj, srpskoj i hrvatskoj tampi oko hiljadu devetstote godine (, 2008: 147). Sa druge strane, u ivotima i opusima obaju analiziranih stvaralaca, Stevana Aleksia i Marka Murata, moe se uoiti niz specifinih okolnosti koje nisu uticale na formiranje njihovih savremenika. Vaspitavani u duhu potovanja nacionalne i lokalne tradicije, obojica su vei deo ivota proveli drugde izmeteni iz izvornog okruenja, ali i balansirajui izmeu sopstvenog nacionalnog i religijskog identiteta i identiteta okruenja koje je postalo sastavni deo njihovog habitusa, to je predstavljalo jedan od presudnih inilaca u njihovom umetnikom formiranju. literatura
1. Akadem jalikovn h mjetnost Mnc e uihrvatsk slikarstvo(uredili Kraevac, I., Prelog, i i u iu hn o P.; tekstovi Babi, Lj., Beci, V., Kraevac, I., Kolenik, Lj., Krnjavi, I., Prelog, P.), Zagreb, Institut za povjest umjetnosti, 2008. 2. , .: , , 1928, . I, . I, . 1: 1422; . I, . 2: 6777; . I, . 3: 118126. 3. . , , , 1940, LI: 20 3213. 4. , .: , , , 1997. 5. Die Mnchne Schule 185 1 14 [katalog, uredio Ruhmer, e.; tekstovi Heilmann, c., r 0 9 Ludwig, H., Ruhmer, e., Schattenhofer, M., Wichmann, S.], Mnchen, Bayerische Staatsgemldesgesammlungen und Ausstellung Haus der Kunst Mnchen e. V., 1979. 6. , .: , , clio, 2001. 7. , .: 13 419 8, , 3 7 , 1980. 8. posizionediRoma 911, Roma, Padiglione del Regno di Serbia, 1911. Es 1
188
9. Hauzer, .: S cijaln istorijaumet o tiiknjievn s i, Beograd 1962, Kultura, 1962. o a n s ot 10. , . IVII, , , 2000. 11. , J., [katalog], , , 1985. e , 12. Jovanov, J.: Uticaj Bea i Minhena na srpski realizam, P ristil Zagreb1988/89, br. 3132, separat. 13. , .: 1876 19 3, , - 2 - M , 2008. 14. Ki gdomoftheSoul. y bolis ArtinGermany18701920 (uredili ehrhardt, I. i Reynolds, n S m t S.; tekstovi Brammer, H. H., Dogerloh, A., ehrhardt, I., Gnther, R., Hofsttter, H., Krner, G., Krause, J., Losse, V., Maaz, B., Reynolds, S., Rittmann, N., Vaughan, W.), Munich, London, New York, Prestel, 2000. 15. , .: 188019 4 , , 1985. 0 , 16. , .: 1 511907 [katalog], , , 8 2001. 17. , .: 1 501900 [katalog], , , 1988. 8 18. Ludwig, H.: Nikolaus Ghysis ein Grieche in Bayern, DieWeltkunst, Mnchen, 1. VI 1979, Heft 11: 14001402. 19. Madsen, D. L.: RereadingAllegory, New York, St. Martins Press, 1992. ee m d eo 20. Munari, c.: Art costu e els c lo XIX, Milano, Giorgio Tacchini editore, 1976. 21. , .: (priredili Mami-Petrovi, A. i Petrovi, P.), , , 2007. 22. , .: , , 1904, . 226: 103107. 23. Popi, G.: Jugo lovensko u un kiod os 19181 41, Novi Sad, Filozofski fakultet u Novom s r m s n i 9 Sadu, Institut za istoriju, 1984. 24. , .: [katalog], , , 1969. 25. Ruhmer, e.: De L i lKre s n diere ne aerei, Rosenheim, Rosenheimer Verlagshaus, r eb i u d i M l 1984. 26. , .: , , II, 1058, 270. 27. , . .: , , 1954, . 374, . 1-2. 28. , .: [monografija], , , 2001. 29. ujica, N.: L onKo n[katalog], Beograd, Jugoslovenska galerija umetnikih dela, 2001. e e 30. , . . .: , , clio, 2001. 31. , .: , , 1972, 8: 475501. 32. Wichmann, S.: FranzvonLenba undSeineZe t, Mnchen, Du Mont Shauberg, 1973. ch i
189
33. Zagr b Mnc enHrvatsk likarstvoi Akade i alikov ihum e nostiuMn he u [kae h . os mj n jt c n talog, uredio Vukovi, R.; tekstovi Kraevac, I., Kempel, L.], Zagreb, Umjetniki paviljon u Zagrebu, 2009. 34. http://matrikel.abdk.de/.
munich as a source of symbolism in serbian painting

summary:
At the turn of the 20th century, a number of painters including Franz von Stuck, Otto Setiz, Arnold Bcklin, Lovis Corinth, Giovanni Segantini and many others, whose works belong to the symbolic expression, worked in Munich. As participants in numerous exhibitions, lecturers in private schools or professors at the Academy of Fine Arts they were in a position to influence the development of many generations of fine arts students. It was the time when the Munich Academy of Fine Arts became the most significant education venue for painters originating from Central Europe. Many of them came from different parts of AustroHungarian Monarchy, which repre sented a unique geographical entity with the population of different nationalities and confessions. Marko Murat (born in Luka ipanska in 1864 died in Dubrovnik in 1944) and Stevan Aleksi (born in Arad in 1876 died in Modo in 1923) stand out from the many. What they have in common is that they were both born in the AustroHungarian Monarchy, Murat as a Catholic in the environment popula ted by Serbs and Croats and Aleksi born into a Serbian family in Arad, which was inhabited by the Romanian, Serbian, Hungarian and German people. Brought up in the spirit of respect for the national and local traditions, they both spent the greate st part of their lives elsewhere. Dislocated from their original environment they balanced their own national and religious identity and identity of the environment that became a constituent part of their habitus, which represented one of the cr ucial factors in their artistic development. After completing his studies, Marko Murat lived in Belgrade where he organized a few exhibitions and was one of the founders and a professor at the Arts and Crafts School. After the First World War he returned to Dubrovnik. Since the early days, he had had the inclination towards symbolic interpretation, but over the years changes in his approach to both the painting and themes were apparent. Nevertheless, the nature of Murat's symbolism remained un altered it manifested through landscapes, portraits and above all historical and religious genre. Upon leaving Arad, Stevan Aleksi spent the rest of his life in Modo, being active as a painter on the broad territory of the present Vojvodina and Roma nian part of Banat. At the beginning of the First World War he retreated to his studio in Modo and produced symbolic paintings, mostly small formats, in which he exp ressed his revolt against the war or interpreted the conflict between the angelic and demonic, love and hate, Eros and Thanatos in a particular manner. Although they belonged to different arts generations, while studying in Munich these two painters had assumed its cosmopolitan spirit and particularities of artistic expression so as to shape them later depending upon the climate and requirements of their living and creative environment. Munich, Royal Academy of Fine Arts, symbolism, Marko Murat, Stevan Aleksi
key words:
190
stevan aleksi, Izgnanstvo iz raja, 1920. narodni muzej beograd
191
udc 316.73(497.16 boka kotorska)"14/16"
saa brajovi, beograd
interkulturalnost u boki kotorskoj renesansnog i baroknog doba

ap s t r a k t : Drutvena i kulturna istorija Boke Kotorske moraju se posmatra ti kao proces oblikovanja svesti o ovoj regiji kao posebnom, bogomuvanom mestu. Sveukupna drutvena i kulturna aktivnost Bokelja kroz vekove po morska privreda i moreplovstvo, ratovanje, graditeljska aktivnost, liturgijski i izvanliturgijski rituali, verbalna, literarna i muzika pregnua mora se razumeti kao tenja da se ostvari sanktifikacija sopstvenog prostora. Sto er tog posveenja bila je vizuelna kultura. Crkve, kapele, oltari, ikone, votivni darovi, nosei su element bokeljskog identiteta i integriteta. Sistem vizuelnih znakova u sebe je inkorporirao evropske tendencije ali i potrebe lokalnih kultova, politikocrkvenih prilika i estetskog senzibiliteta. Mada je svaka komuna, kao i konfesionalna, nacionalna i socijalna grupacija u Boki Kotorskoj kreirala samosvojne kodove i dela vizuelne kulture uslovlje na razliitim idejnim i ideolokim okvirima, ciljnim grupama, razlozima i namenama njihove prezentacije, percepcije i distribucije, ovde se panja usmerava na one integrativne koji su razliitosti objedinjavali, kreirajui Boku Kotorsku kao koherentnu celinu, koja se i u prolosti i u sadanjosti izdvaja kao zaseban entitet. k lj u n e r e i : Boka Kotorska, Mletaka republika, marijanska pobonost, vizuelna kultura
Boka Kotorska je jedinstven predeo ija lepota poiva na skladu prirodnog i urbanog. Ta retka ravnotea prirode i umetnosti dosegnuta je zahvaljujui vekovnoj odanosti rodnoj grudi i istinskom evropskom kulturnom nervu Bokelja, meusobno razliitih po svojoj verskoj, nacionalnoj i socijalnoj pripadnosti. Ukupno oblikovanje ovog jedinstvenog entiteta zapoelo je znatno ranije, ali je zaokrueno
192
u vremenu kada je Boka Kotorska bila deo Mletake republike (od poetka 15. do kraja 18. veka). Poto je bila u sastavu Venecijanskog komonvelta, Boka Kotorska je sebe usklaivala sa venecijanskim drutvenim i kulturnim standardima. Venecija je za tu unifikaciju ponekad izdvajala znatna, a ee skromna, sredstva iz dravne kase. Saobraenje sa merama drave iji su podanici bili, a koja je predstavljala uvaen i potovan opteevropski model, zasluga je, pre svega, samih Bokelja. Okolnosti u kojima su iveli kontinentalna izolovanost zbog Turaka koji su vremenom zauzeli i primorske gradove Herceg Novi i Risan, te time zatvorili ionako uzane morske prolaze ometale su njihove napore. No, i pored svega, Boka je u svakom pogledu (drutveno-politikom, ekonomskom, duhovnom, kulturnom) bila deo Se e is i rn s me. Biti deo Se e is i e znailo je u potpunosti prihvatiti njene simbole i poistor n sm vetiti se sa njima: svetim Markom, njegovim pratiocem lavom, dravnim barjakom i dudem. Znailo je naslediti sloene odnose izmeu drave i crkve, to se u Boki dodatno komplikovalo velikim prilivom pravoslavnih. Zahtevalo je preuzimanje kompleksnih cerenomijala i feti. Podrazumevalo je prihvatanje i glavne niti venecijanske mitologije, oliene maksimom Ve e iaVer i e. nt gn Venecijanska posveenost Bogorodici izraava se kao sloena meavina religioznih i profanih elemenata. Vie od drugih gradova-drava, ona je u predstavi Bogorodice nala najprecizniju personifikaciju svog bia. Sve ideje utkane u koncept Ve e iaVer i e prihvatila je, primenila, ali i na svoj osoben nain oblikovala Boka nt gn Kotorska. Formiranje Boke kao metafore Bogorodiinog kraljevstva bio je zajedniki naum i poslanstvo generacija uenih i dalekovidih ljudi koji su pripadali humanistikim krugovima, Katolikoj crkvi, religioznim redovima, laikim kongregacijama, pomorskim udruenjima. Sve to je viestruko podravala morfoloka struktura Zaliva. Bogorodiine crkve i u njima pohranjene dragocenosti, posebno svete slike i skulpture, podizane su na strategijski najvanijim takama Zaliva. Nalaze se uzdignute na obroncima stena ili na samoj vodi, pored obale mora ili reka-ponornica, prislonjene uz gradske bedeme ili u srcu grada, na raskrsnicama vanih puteva (sl. 1). Tako briljiv raspored Bogorodiinih crkava rukovoen je promiljenom strategijom koja je u svom korenu imala viziju Boke Kotorske kao dobro organizovane i ureene celine (Brajovi 2006). U toj celini, i pored stalnih tenzija izmeu razliitih grupacija (u konfesionalnom, nacionalnom, socijalnom smislu), gradila se ravnotea. Iako krhka, opstala je vekovima. Stari, ugledni i otmeni Kotor odranije je privlaio strance, naroito trgovce. U njemu je, osim dominantnog katolikog ivlja, tokom 14. i 15. veka ivela velika i dobro organizovana zajednica katara (Nikevi 2001, 15-16, 24). Kao i u drugim komunama Boke, bilo je i Jevreja, naroito uspenih u trgovini sa turskim oblastima u neposrednoj blizini. Regularna mletaka vojska u Kotoru sastojala se od plae-
193
nih profesionalaca, skoro iskljuivo stranaca, meu kojima je bilo i protestanata. U etama formiranim za odbranu Kotora, naroito meu stra i i a (laka konjid ot m ca za odbranu gradskog podruja) bilo je Grka, Albanaca i Hrvata ( 1978, 110-113). Dokumenti, mahom krivine prijave zbog trgovine, krae, pijanstva i kontakta sa sramotnim enskama jasno ukazuju na konfesionalnu i etniku raznovrsnost u ovom gradu. I pored stalnih sukoba sa Grbljanima koji su obezbeivali poljoprivredne proizvode i kroz iju je zemlju prolazio vaan karavanski put ( 2005, 193-213, 2005, 231-245) i stalne opasnosti od Turaka, sa kojima su kotorski trgovci ipak uspeno trgovali, pisani i materijalni izvori ukazuju da je Kotor uspostavio visoke standarde po pitanju drutvenog i kulturnog ivota. Jedna od najmarkantnijih figura ovog grada, kao i cele Boke Kotorske, ujedno i linost u kojoj se ogleda konfesionalna i socijalna nerazluivost ovog domena, je blaena Ozana (1493-1565). Ona je imala posebno mesto u celokupnom, posebno duhovnom ivotu regije, izmeu ostalog i zato to je u sebi objedinila razliitosti u njoj prisutne. Roena u pravoslavnoj porodici, ova pastirica iz sela Rian koja se zaredila u Kotoru, postala je nezamenjivi savetnik najznaajnijim predstavnicima grada i drave (Lukovi 1965). Svojim molitvama, savetima i vizijama obezbeivala je stabilnost i prosperitet zajednice. Njene vizije idealne su slike religijsko-politike ideologije komune i autoriteta uprave grada. Za prenosioca takvih poruka provienje je izabralo enu skromnog porekla, koja prelazi u katolianstvo i stie ugled zbog svetog ivota i uda koja ini. Odnos mletakih vlasti prema pravoslavnima u Boki Kotorskoj bio je promenljiv i sloen. Tokom 15. veka, sudei po dokumentima, Republika je ulagala napore u povratak nevernikih i raskolnikih osoba na katoliku veru. I u 17. veku vodila je rauna da se doseljeni pravoslavni ne nastanjuju u gradovima, posebno gde je kakva tvrava (Butorac 1999, 239). Meutim, crna Gora je tokom 18. veka postajala sve prisutniji inilac u politici Se e is i e. Dominikanac Petar Kalomati zapisao je: r n sm Sumporna susjedna zemlja (crna Gora) moe mnogo koristiti, a u svako vrijeme mnogo nauditi, i Sami su se Turci u nekoliko navrata umiljavali pred crnogorskim vladikom. Zato Venecija pokuava da odri dobre odnose sa crnogorcima, jer njena vladavina na tom podruju zavisi od dobre ili zle volje onoga vladike. S jedne strane, Mletaka republika bila je svesna upozorenja barskog nadbiskupa Vicka Zmajevia (1670-1750) da upadi crnogoraca koji malo ta imaju da izgube, a bievi to ih okuae samo im duhove ogorie i utvrdie ih u grabeljivosti ugroavaju integritet donedavno kompaktno katolikih gradova u njenom posedu. Sa druge strane, novi stanovnici bili su ujedno novi podanici Se e is i e, to je moglo r n sm ojaati njenu uveliko naetu ekonomsku, politiku i vojnu mo. Zato se dozvoljava sve masovnije naseljavanje pravoslavnih u gradovima a dodeljuju im se i crkve koje su ranije bile katolike.
194
kotorski zaliv sa gospom od krpjela, fotografija stevana kordia
Tokom 17. i 18. veka od svih mesta u Boki najvie je Perast privlaio pravoslavne koji su beali pred turskom okupacijom. Bilo je mnogo pridolica i iz Albanije, veinom katolika, mada su ponekad dolazili i muslimani. Razlozi za to su bili mnogobrojni. Grad je u to doba bio vrlo prosperitetan, nudio je najvie posla i zarade. Zatim, kao grad bez naroite srednjevekovne tradicije, kojom se s pravom diio Kotor, ujedno bez starog plemstva, i uz izvesni nedostatak uglaenosti otuda epiteti poput goropadni Peratani, Perast nije bio odbojan prema pridolima, najee neuljuenima, ali spremnima da se ukljue u razne rizine hajduke i gusarske operacije. Jedan od razloga bila je i pristupana gradska struktura Perasta, ija je potpuna otvorenost prema moru, neomeenost tvravama, uslovila slobodno, ekstravertno ponaanje njegovih stanovnika i lake prihvatanje pridolica (sl. 2).
195
perast, fotografija dragana babovia
Velika pobeda nad risanskim dizdarom i vojskovoom Mehmed-agom Rizvanagiem, koji je sa 5000 ljudi krenuo na Perast sa mora i sa kopna 15. maja 1654, teko da bi bila dobijena bez dojave o velikim turskim pripremama koju je uputio pravoslavni svetenik Radul iz Riana. Zahvaljujui toj dojavi, kapetan grada, Krsto Viskovi, uspeo je da iz Kotora dobije odred od trideset peaka i mobilie malobrojno stanovnitvo. Barski nadbiskup Andrija Zmajevi (1628-1694), koji je stolovao u rodnom Perastu jer je Bar bio u turskim rukama, imao je dobre odnose sa pravoslavnima. On je, kao poverenik rimske Kongregacije za propagandu vere, imao zadatak da stvara dobro raspoloenje prema Svetoj stolici meu pravoslavnim svetenstvom i ivljem ( 1950, 258-265, 331-386). Zmajevievi postupci bili su, u skladu sa obukom u Kongregaciji i celokupnom poi i a dela ltc l mo e a i e atolike crkve 17. veka, nenametljivi i mudri (Brajovi 2000, 32-33). d r z on
196
Sluio je u pravoslavnim crkvama, doekivao i gostio pravoslavne svetenike, u ime doseljenih hajduka pisao molbe da im se dodele crkve po njihovom obredu. Zbog toga je bio cenjen i rado vien meu pravoslavnima. U njegovoj dobroj volji da pomogne pravoslavnom ivlju i svetenstvu moe se, pored strategije pridobijanja novopridolih stanovnika katolikoj veri, uvideti duboko ukorenjeno oseanje pripadnosti na o uslo in kom. r d v s Propovedniki redovi Katolike crkve (franjevci, dominikanci, jedno krae vreme i jezuiti) takoe su brinuli o ljudima razliitih konfesija i socijalnog porekla. Briga o deci, bolesnima, starima i na sve druge naine ugroenima bila je dunost i karitativnih udruenja, tzv. bratovtina. Jednu od njih, bratovtinu Gospe od Ruarija u Perastu, kanonski je osnovao nadbiskup Andrija Zmajevi u svojoj zadubini, istoimenoj crkvi u kojoj je i sahranjen. Zmajevi, svestan zastraujueg siromatva na prostoru Barske nadbiskupije, o emu je pisao u svojim izvetajima Kongregaciji, ini sve da pomogne siromanima i bratovtini koja o njima brine. Zato, odmah ispod svoje palate, podie kuu za potrebe bratovtine i utoite za ljude bez doma. Iz sauvane bratovtinske knjige Li rodelaScoadelSsmoRo a io saznaje se da je u njoj bilo mnogo b l l s r Albanaca, kao i porodica po rodu pravoslavnih (Butorac 1999, 174-179). O ukupnoj ravnotei u Boki Kotorskoj brinule su mletaka vlast i Katolika crkva. Obe su bile svesne da se razliite etnike, religijske i socijalne zajednice mogu drati u miru stabilnim dravnim aparatom. Obe su znale da je za stvaranje kohezije bila neophodna proizvodnja personifikacija i simbola. Prema baroknim shvatanjima, vizuelne umetnosti su najsugestivnije, kljune u sistemu komunikacije sa irokim slojevima publike (Maravall 1986, 251-254). Prednost vizuelnog nad auditivnim, koja je ve u antiko doba istaknuta, u baroku je u potpunosti potvrena. Reformisana Katolika crkva u vizuelnim umetnostima je videla moan instrument propagande. Venecijanska Republika gradila je sloenu vizuelnu propagandu svoje dravnosti (Rosand 2001). Duboko inkorporirane u Boki Kotorskoj, obe su posezale za vizuelnom kulturom kao instrumentom kojim se gradi oseaj pripadnosti i zajednitva. Ugroena i pritisnuta sa svake strane, kako kopnene, tako i morske, naseljena razliitim verskim i etnikim grupama, Boka Kotorska esto se oslanjala na kohezionu mo vizuelne kulture. Stvaranje vizuelne kulture ponekad je proisticalo iz neposredne saradnje predstavnika razliitih konfesija. Pravoslavni monasi manastira Savina su Lovru Dobrieviu, katoliku, 1455. dali zadatak da oslika crkvu Uspenja Bogorodiinog ( 1974, 3-7). Dobrievievo odstupanje od tadanje pravoslavne ikonografije posebno je izraeno u liku Bogorodice, u apsidi. Ona je predstavljena kako stoji na velikom srpu mladog meseca. Pored nje je arhanel Gavrilo sa cvetom u ruci, simbolom Bogorodiine bezgrenosti, to nikada nije naslikano na vizantijskim prikazima Blagovesti. Da bi se ova slika nala na tako znaajnom mestu, u manastiru koji je za
197
pravoslavlje u Boki imao presudnu ulogu, Dobrievi je morao imati pristanak svojih poslodavaca. Jedino je tako mogao nastati ovaj vizuelni komentar ene iz Apokalipse (12, 1), vrlo blizak u katolianstvu uoblienoj doktrini Bezgrenog zaea. Razlog zato su savinski monasi izabrali slikara koji je do tada radio samo za katolike crkve Kotora, Dubrovnika i Bosne nije potpuno jasan. Slino je i sa poznijim, obrnutim sluajem iz Dobrote. U dobrotskoj staroj crkvi Svetog Stasije postojala je kapela posveena Gospi od Ruarija, o kojoj je brinula istoimena bratovtina, osnovana 1707, ija se knjiga sauvala. U njoj se nalazi poglavlje o oslikavanju cele s p g p l t t sm s r te kapele: Spe operde en arlaca elatut adiSan is i oRo a i (Tomi 1979-1980, 141-151). Ova kapela i cela crkva postojale su i nakon izgradnje nove crkve 1773, ali je u mapama iz 1886. vie nema. Kapela je bila oslikana od svoda do gornjeg venca, kako precizira ugovor iz 1716. godine. Posao oslikavanja kapele dobio je Dimitrije Daskal, pravoslavac, rodonaelnik porodice slikara fresaka i ikonopisaca Dimitrijevia-Rafailovia iz Risna. Za obavljeni posao slikar je primio znatnu sumu od 32 dukata. Daskal je samo godinu dana ranije izradio freske u crkvi Svetog Nikole u Pelinovu, Grbalj, koje se smatraju njegovim najuspelijim delom. Njegovo iskustvo u fresko tehnici i pokazani rezultati naveli su bratime Rozarija da se za njega opredele. Verovatno su bratimi namerno izabrali pravoslavnog ikonopisca jer su eleli grki manir koji je, kao autentian jezik tradicije, bio na ceni u barokno doba. I pravoslavni monasi sredinom 15. veka, i katoliki bratimi poetkom 18, mogli su izabrati, dovesti i platiti slikara sasvim prikladnog, pa i u konfesionalnom smislu, za svoje potrebe. Ipak, oni su se opredelili za suprotno. Razlozi za to moraju se paljivo ispitati. Verovatno su obe grupe elele da dobiju neosporno potvrenog slikara i ta elja je odnela prevagu nad konfesionalnom razliitou. Svete slike na podruju barske dijeceze su bile dragocene, retke i od velikog didaktikog i propagandnog znaaja. To se vidi iz izvetaja misionara Vinenca anelija (Vincenzo Gianeli), koji svedoi da su budvanski svetenici latinskog obreda, im je barski nadbiskup uzepe Marija Buonaldi (Giuseppe Maria Buonaldi) 1652. umro, iz crkve u Patroviima, u kojoj je pokojni nadbiskup sluio, odneli sve ikone. aneli ocenjuje da su to uinili zato to su Patrovii izmatici, a njihov in proglaava at obar a o, jer Patrovii ele iveti u jedinstvu sa Rimskom crkvom t b r (Jaov 1992, 266-274, 396-397). Vizuelna kultura Boke Kotorske ogromnim delom bila je u slubi marijanske pobonosti. Prostor Boke Kotorske nepristupana, bezbedna (koliko je to uopte bilo mogue) struktura Zaliva izraava se kao zemaljska metafora Bogorodiinog kraljevstva, kao slika idealnog prostora, gde su zemlja i more u neposrednom dodiru sa nebom, kako u bukvalnom, tako i u metaforinom smislu. Vieno u drutveno-politikom okviru, to je vizija stabilne, pravine drave koju uva budno oko Bogorodice. U tom harmoninom domenu presudnu ulogu imaju Bogorodiine
198
svete slike. One su bile kljune za formiranje sakralne topografije Zaliva u celini. Sveta slika i hram koji ju je uvao bili su entiteti kojima se oblikovala sopstvena dravnost i snani vizuelni simboli politike ideje. Sve se to najjasnije ispoljavalo prilikom javnih manifestacija, gradskih rituala, procesija i sakralnih drama (Brajovi 2006, 266-303). Bogorodiina predstava iskazuje gradski politiki autoritet i ekonomsku stabilnost. U njoj je religijsko-politika ideologija idealizovana pa ne predstavlja opasnost za autoritet politike uprave. Naprotiv, upravo njoj nudi jak oseaj privilegovanosti zbog zatite Kraljice neba i mogunost da se i sama predstavi kao pravedna i stabilna. Slika Bogorodice sa Hristom-detetom sutinski je lik hrianske duhovnosti. Posrednik je izmeu Boga i oveka, obdaren vrlinama koje poseduju svete linosti na njoj prikazane. Legende koje je neumitno prate kazuju da ona moe sve, pa i da se pomera, putuje. Praenjem legendi izatkanih tokom vekova na podruju crnogorske obale i zalea moe se rekonstruisati povest Boke Kotorske. Predanja ponekad istiu da se ikone preseljavaju dobrovoljno, u potrazi za mestom na kojem e biti prikladno potovane. Takav je sluaj sa ikonom iz Pranja, Gospom Pranjskom. Predanje, iji je koren u selu Prijevor u pravoslavnom Grblju, u bratstvu Vasovia, kae da je u davno doba svetinja iz tog sela preneta u Pranj. Kada su je odnosili iz sela izgovorila je: Teko selu iz kojega izlazim, blago onome u koje idem (N. Lukovi 1965, 293). Postoji i predanje da je sliku u grad donela porodica avalo (ili avalovi) iz Grblja. U oba predanja istie se da je svetinja doneta iz sela u grad, iz Grblja preteno pravoslavnog, u Pranj preteno katoliki. Ona je imala mo da objedini razliitosti i da, takvim svojim ugledom, pomogne Pranju, nekada u posedu Kotorana, da uspostavi vlastiti autoritet. Ta sveta sasuda mogla je uticati da se postepeno stekne oseaj sigurnosti, zatienosti i autoriteta zajednice. Ona je svojim prisustvom bila garant socijalne integracije i ekonomskog razvoja koje je ovaj grad, vremenom, poeo da uiva. Gospa Pranjska je potvrivala svoju mo stalnim injenjem uda prilikom epidemija kuge, ratova, sua i drugih nevolja. Naroito esto su joj se obraali u vreme kolere 1855. Poslednje veliko zajedniko darivanje udotvorice bilo je 1937. godine, kada je ukraena pozlaenim srebrnim okvirom sa urezanim proroanskim reima Za mir u narodu i mir meu narodima svojoj Pokroviteljici Pranjani. Navedenim dobroinstvima, ukljuujui i ono poslednje ouvanje mira u narodu i meu narodima, karakteristino za Boku u tekim godinama II svetskog rata Gospa Pranjska je viestruko potvrdila svoju integracijsku mo. Predanja koja prate udesne puteve bokeljskih udotvorica esto istiu njihovo istono poreklo, kao i to da su u novo stanite doplivale morem. Takva legenda tvori biografiju Gospe od krpjela, najznaajnijeg vizuelnog simbola Boke Kotorske (sl. 3). Istoimena crkva, za ovu svetu sliku podignuta u 15. veku, nosi ulogu glavnog
199
simbolinog uvara ovog regiona. Zahvaljujui slavnoj Bogorodiinoj slici i mestu na kojem je sagraena, ova crkva postala je centralno kultno i hodoasniko mesto Zaliva. Gospa od krpjela je, prema legendi, doplivala morem iz carigrada. Na hridi ispred Perasta ukazala se lokalnim ribarima. Tu su joj Peratani, nakon nekoliko prebega iz perake upne crkve i stalnog pojavljivanja na istom mestu na moru, napokon podigli hram. Peraka legenda sadri nekoliko vanih komponenata, tipinih za predanja koja prate nastanak veine udotvorica mediteranskog sveta (samovolja u izboru mesta gde se eli tovati, upornost u dokazivanju namere da se zadri na eljenom mestu manje pristupanom, ali od veeg stratekog znaaja, ukazivanje na izuzetno lepom i sugestivnom mestu, izbor jednostavnih ljudi koji je pronalaze). Posebno znaajan zajedniki imenitelj jeste spasenje svete slike sa okupirane vizantijske teritorije i izbor novog stanita na Zapadu. Tako se legendama tvori specifini most izmeu Istoka i Zapada koji potvruje nerazluivost hrianske istorije, istie Istok kao kolevka hrianskih svetih slika, i Zapad kojem provienje daruje istorijsku odgovornost i ukupni legitimitet kao superiornom uvaru hrianske civilizacije. Izbor novog, sigurnog stanita bio je dokaz njegovog znaaja, to je gradilo ponos i presti komune. Gospa od rkpjela je, prema drugoj legendi, stigla sa ostrva Skopelos u egejskom arhipelagu. I njen naziv, kae predanje, potie od tog ostrva (Viskovich 1898, 293-302). eubeja sa okolnim ostrvljem pripadala je, kao i Perast, Veneciji. Meusobni pomorsko-trgovaki kontakti bili su esti, pa se u Boki sreu skopiotske Bogorodice, odnosno mletake replike Bogorodiine ikone sa Skopelosa sa grkim i italijanskim natpisima. Mada bitno drugaija, i ova legenda istie istono poreklo perake udotvorice. Njen grki manir, delo kotorskog slikara Lovra Dobrievia iz sredine 15. veka, smatran originalnim jezikom tradicije naroito u potonjim vekovima, obezbeivao joj je nesporan ugled. Dokumenti potvruju da su Gospu Peraku potovali i darivali Dubrovani, predstavnici mletake uprave, Albanci, kao i mnogi drugi stranci. Pravoslavni su joj esto inili zavete i pohodili hram, naroito na velike praznike. U izvetaju perakog opata Antuna Zambele kotorskom biskupu Marinu Drago 1708. opisuje se loe stanje morala u jednom pravoslavnom selu, koje je poboljano otkada neki seljani slue na perakim brodovima, gde se upoznaju sa potovanjem Gospe krpjelske (Vulovi 1887, 56-57). Gospa od krpjela titila je grad od napada gusara i Turaka, zemljotresa, epidemija, imala ulogu zatitnika socijalnog reda i poretka. Nudila je religioznu i socijalnu satisfakciju, podjednako milostiva prema bogatima i siromanima, katolicima i pravoslavnima. Noena u velikim procesijama, naroito na godinjice velike pobede nad Turcima 15. maja 1654, ova ikona je inila da se socijalna tenzija ublai,
200
da se ouva red i ne okrnji subordinacija graanstva upravi. Gospa od krpjela bila je deo sistema socijalnog i politikog reda, disciplinovanog i moralnog drutva, sredstvo koje je obezbeivalo duhovno i materijalno spasenje svih graana. Iako su ugled i znaaj ove slike i njenog svetilita u hr vatskom narodu neosporni, mora se istai da se zbog specifinih okolnosti, naroito velikog priliva i prevlasti pravoslavnog stanovnitva, to je povlailo sloene meukonfesionalne odnose i nacionalna oseanja, kao i razliite, najee nedobronamerne uplive dravne politike, Gospa od krpjela nije ovenala pr venstveno oreolom nacionalne zatitnice. To joj nikad nije smetalo: svojim ugledom bila je, jeste i bie potovani i voljeni simbol svih ljudi dobre volje. Sa ovom, kao i drugim Bogorodiinim slikama, stvaranim kako u katolikim, tako i pravoslavnim sredinama, postizane su pobede u dramatinim i odsudnim momentima koji, proslavljani u gradskim ritualima, jo uvek imaju snaan uticaj u samosvesti Boke. Svakom godinjicom te pobede nad neprijateljem, boleu, prirodnim nepogodama, dobijale su nova znaenja sa politikom, drutvenom i moralnom pozadinom. U svakoj od njih vizuelna kultura iz renesansnog i baroknog perioda istie se kao sutinski faktor integracije, verske i nacionalne tolerancije, suivota i interkulturalnosti.
literatura:
1. Brajovi S.: Go paodkr jeama i an kici lussli a, Perast 2000. s p l rj s k k 2. Brajovi S.: UBo o o i i omvr u.Bo o o i aiBo aKo or kaba ok apo o nostza ad g r dn t g r dc k t s r n b p noghri an tva, Beograd, Plato i Filozofski fakultet u Beogradu, 2006. s 3. Butorac P.: Kul ur apo i estgra aPe a ta, Perast 1999. t n vj d r s 4. . J.: , 5, - 1974: 3-7. 5. .: , u: . , , 11-13. 2001, 200: 231-245. 6. Jaov M.: Lemis i icat oic eneiBal a idu an elagu r adiCan ia(16451669), Vol. I, s on t l h k n r t er d citt del Vaticano 1992. 7. Lukovi Don N.:Bla e aOza aKo or a, Kotor 1965. n n t k 8. Lukovi Don N.: Bo o o i inhramnaPr a ju.Ilu tro a ikul ur oisto ij kipri az, Kotor 1965. g r d n s v n t n r s k 9. Maravall J. A.: Cul u eoftheBa o ue.AnalysisofaHi to i alStruc u e, Manchester, Unit r r q s rc t r versity Press 1986. 10. .: , 10, 1978: 95-119.
201
11. Mo u en aMon e e ri aVI/1, Epi ko iKo o aiEpi ko i aiMi ro oi aRi an, priredio V. n m t tng n s p t r s pj t p lj s D. Nikevi, Istorijski institut crne Gore, Podgorica 2001. 12. J.: , , , , . cLV, , 1950. nc g r t t 13. Rosand D.: MythsofVe i e.TheFi u a ionofaSta e, chapel Hill & London, The University of North carolina Press, 2001. 14. .: (14211459), u: . , , 11-13. 2001, 2005: 193-213. 15. Tomi A.: Cr vaSv.Eusta i auDo ro iHrampo o a a, Godinjak Pomorskog muzeja u k hj b t m r c Kotoru XXVII-XXVIII (1979-1980): 141-151. r r s l d t l p b c nt t n g ac 16. Viscovich F.: Sto iadiPe a todalaca u adelare u li ave e aalri or ode liaustri i, Trieste 1898. 17. Vulovi S.: Go paodkr jea.Po jest ecr i eou o vor ojsli iBla e eDje i eodkr jea s p l v n tc d t n c n vc p l n m m r s inje omhra unaoto i upre aPe a tu, Zadar 1887.
interculturality in boka kotorska of the renaissance and baroque period

The social and cultural history of Boka Kotorska must be observed as an awareness raising process of the region as a distinct, pious place. The entire social and cultural activity of the Bokelj people over the centuries maritime economy and navigation, warfares, building activity, liturgical and extraliturgical rituals, verbal, literary and musical efforts has to be apprehended as a strive toward achieving sanctification of their own environment. The stronghold of such dedi cation was the visual culture. Churches, chapels, altars, icons, votive gifts are the crucial elements of the Bokelj identity and integrity. The system of visual signs has incorporated European tendencies but also needs of local cults, politicalchurch situation and aesthetic sensibility. Although every commune as well as every con fession, national and social group in Boka Kotorska, has created distinct codes and works of the visual culture conditioned by different conceptual and ideological frameworks, target groups, reasons and purposes of their presentation, perception and distribution, the focus of attention herein is put on those integrative that have joined differences together, making Boka Kotorska a coherent whole, which stood out in the past and has been standing out as a separate entity since.
s um m a r y : ke y w o r d s :
Boka Kotorska, the Venetian Republic, Marian piety, visual culture
202
Ikona Gospe od krpjela, fotografija Dragana Babovia
203
udc 316.647.8
vera kopicl, novi sad
dekonstrukcija rodnih stereotipa u video artu

ap s t r a k t : Jedan od ciljeva ovog rada bio je i da se pokae kako umetniko delo postaje operacioni subjekat izmeu umetnice i sveta, neka vrsta socijalne skulp ture u kojoj se ogleda sutinska posledica svesne drutvene manipulacije moi. Ono to se oigledno pokazalo je to da sve analizirane autorke kroz svoje delo ospoljavaju svu traumu individue koja proivljava iskustvo u kojem privatno, lino i intimno postaje domen javnog i politikog ivota i odluivanja, kada postaje ste reotip ili ak zakonski definisan nain ponaanja. Meu takvim pojavama koje ovaj rad posebno akcentuje naroito su uoljive i zanimljive posledice novog konzerva tivizma u postkomunistikim zemljama pod patronatom crkve, vidljive u patologiji konflikta dvostrukih standarda morala demokratskog i sekularnog drutva. Zato se upravo izabrani primeri feministike umetnosti i ine ne samo umetniki uspeni ma nego i drutveno vanima, tako neminovno usvajajui kako politike strategije, tako i unutranje medijske atribute angaovane, art scene.
Spoznaja mehanizama konstruisanja stereotipa podrana je u ovom radu i analiti kim potenciranjem injenice da same ene uestvuju u njihovom odravanju i tako ih poentiraju, dok upravo od spoznaje tog paradoksa polazi dekonstruktivistiki govor ovde razmatranih umetnica, po pravilu iskazan u prvom, svom, femininom licu koje od izabranih motivastereotipa ujedno proizvodi i delo i politini meta diskurs u formi umetnosti. Neophodnost kretanja preko kategorije roda tako, bar kako rezultat ovog istra ivanja pokazuje, ne dovodi do njegove negacije, nego do njegovog novog kon tekstualnog odreivanja, do injenice da se rod kao pojam i socijalna struktura moe razumeti samo u odnosu sa drugim osama identiteta, ukljuujui i aktivni govor, samorefleksiju i samoizraavanje, pa i njegovu specifinu podvrstu kakva je umetnost. Zato ova analiza nastoji da pokae da vrsto kanonizovane teorije i kategorije ne mogu da obuhvate iroku mreu aspekata propitivanja identiteta i da one u svojoj globalistikoj i totalizirajuoj prirodi svakako nose opasnost od koloniziranja tuih iskustava. dekonstrukcija, drugost, identiteti, ironija, kontekstualnost, loka cioni feminizam, montaa, narativ, parodija, performativnost, simulacija, subver zija, stereotip
kl j u n e r e i :
204
Tehnologija je danas ona logorska vatra oko koje okupljeni priamo nae prie. Lori Anderson Po aku Deridi, koji je zasnovao dekonstruktivistiki metod kao filozofiju slabih, marginalnih i decentrisanih diskursa, umetnost je ogledalo koje odraava i prikazuje haos zapadne metafizike. Ideal umetnosti kao autonomne prakse sve do sredine prolog veka suvereno je negirao postojanje polnih i rodnih razlika. Tokom pedesetih i ranih ezdesetih godina same umetnice feministikim sadrajem svojih radova poinju da ukazuju na razlike sopstvenog umetnikog iskustva u odnosu na dominantni diskurs tadanje art scene. Svesne da su samim bavljenjem umetnikom praksom izale iz stereotipnih uloga, ule u prostor muke kulture i u njemu postale podjednako kreativna i subverzivna pojava, umetnice sve naglaenije problematizuju svoj novoosvojeni specifini status i diskurs, pri emu provokacija i prevrednovanje postojeeg poretka umetnosti i drutva iz rodne perspektive postaju dominantne umetnike stategije. ensko iskustvo donosi nove umetnike teme, stvara nove jezike, drugaije strategije. Traganje za en kimiden i e om kao da poinje na onom etc. o performativs tt t nosti identiteta Dudit Batler, kao to i njena teorija parodije postaje dominantan umetniki postupak video umetnica. Shodno tome, u umetnost ulaze slike poroaja, odnos prema detetu, menstruacija, fotografije iz porodinih albuma i postaju artefakti, a kuhinjska umetnost poinje da figurira skoro kao zasebna umetnika disciplina. nove tehnologije omoguavaju umetnicama i stvaranje novih mitskih prostora. Razbijanje stereotipa, traganje za identitetom u okviru unapred odreenih uloga, redefinisanje mitova i arhetipova patrijarhalne kulture, montaa istorije, politika reprezentacije u mukom prostoru, suprotstavljanje preovlaujuoj slici ene u medijima praeni su stvaranjem alternativnih feministikh medija kao to su film i video, sa prateom teorijom vizuelnih medija.
205
Vodee video umetnice poput Urlike Rozenbah povezuju simbole ene iz mitologije i istorije umetnosti sa linim stanjima, Marina Abramovi postavlja svoj rad u okviru konteksta mitologije drugih kultura. Za razliku od pomenutih, slovenake umetnice Marina Grini i Aina mid kao matricu za svoje video radove koriste muki filmski diskurs u koji montaom ubacuju likove ena kao komentatorke tog diskursa, pratei umetnike radove teorijskim objanjenjima. radije u biti kiborg, nego boginja; dona haravej Upravo zbog ovog mnogoglasja umetnice kao idealan prostor nove umetnike prakse sve zapaenije koriste video art, formu u koju ulaze jezici razliitih umetnikih tradicija: avangardnog filma, plesnog teatra, performansa, dokumentarnog filma, vizuelne poezije, kompjuterske animacije sa svim mogunostima nelinearne, digitalne montae. Tako Dona Haravej, teoretiarka sajber feminizma, govori o savezu ena i mam n s n k ina kao o uzi a juoru ausop tve eru e kako bi se obeleio svet koji je njih obeleio kao druge. Savremena umetnika praksa i pratea teorija pokazuju da se dru ost moe g posmatrati i kao polje novih mogunosti u odnosu na ve istroen umetniki i teorijski diskurs. Bodi art (body art) i performans sedamdesetih godina postaju neki od ekskluzivnijih domena enske umetnosti, dok telo u ovim sektorima umetnosti postaje predmet istraivanja ranije nego u feministikoj teoriji. Menjaju se i strategije teoretiarki feminizma, pa dru ost u teorijama elen Siksu i Liz Irigara postaje prostor g za nove mogunosti.. Ovakav eksperiment zamene teza, gde dru i postaje dru a i i, mogu je u g g j onim umetnikim formama koje nemaju izgraen vrst tradicionalni okvir, kao to je video art, to svakako pokazuje i vanost politike izbora umetnikog jezika i teorijskog diskursa. glorifikovanje razliitosti; elen siksu Glorifikovanjem razliitosti i nove strategije lucidnog poigravanja samim strukturama nadziruih diskursa, kroz njihovo parodiranje ili ironinu polemiku s njima, pokazalo se kao mnogo efektnije orue od govora iz patetino pasivne pozicije rtve. Umetniko ensko iskustvo unutar novih medija na ovaj nain postaje dostupno i za teorijsko prouavanje, promovisanje ne samo feministike umetnike prakse nego i pratee teorije.
206
Burne tranzicione devedesete postavljaju pitanje da li je mogue ostvariti slobodu unutar nametnutih drutvenih uloga, stereotipa, tako to ih individua dekonstruie svojom sveu o mehanizmima njihovog delovanja, spoznajom strukture koju stvara oznaitelj, ili je mogue umetnikom praksom menjati ivot - kao to su verovali umetnici fluksusa? Ovakva specifina trans-pozicija video umetnosti, naravno, uslovljava i odgovarajuu promenu umetnikih pozicija i diskursa. Sreemo se sa umetnikom koji ponovo osea odgovornost pred slikom stvarnosti, pa otuda neverovatan prodor dokumenta i dokumentarnog, ali i potreba da se kroz umetniku kreaciju plasira i informacija koja je nedostupna. Zanimljivo je da pri tome najvee promene trpi enski video: od tretiranja politike tela (sedamdesetih) on trpi zaokret ka politikom angamanu. Dominiraju radovi koji u lavirintu arhetipova tragaju za istinom i osvetljavaju tragediju pojedinca to, i kada zatvorenih oiju miruje u praznom prostoru eskapizma, zapravo stoji pred pitanjem o identitetu bia, kolektiva i samog medija podjednako. Nae vodee umetnice Tanja Ostoji, Sonja Savi, Milica Tomi, kao i druge istonoevropske autorke poput eme Kugler, Marine Grini i Aine mid, Kai Kaljo, Mare Trala, Alicije ebrovske, premoavaju jaz 80-ih i uspostavljaju vezu sa konceptualnom avangardnom scenom 70-ih, spajajui recepciju ovog umetnikog iskustva sa alternativnim fenomenima kraja veka i promenama u samom diskursu. Ono to je konstanta oba perioda je teorija i politika tela, koncept i strategija, to spojeno s novim iskustvom medija stvara od umetnike prakse subverzivan odgovor moi drutvene represije. Ako prihvatimo tezu da je telo enski kontinent, a u savremenoj umetnosti govorimo o svesnom telu, onda moemo razumeti kako su video art i performans postali gotovo ekskluzivno enski umetniki prostor. U nekim sluajevima teko je razdvojiti ove dve umetnike forme. U ovako promenjenom drutvenom i umetnikom kontekstu enski diskurs se pokazao radikalnijim i otvorenijim za promiljanje i najosetljivijih tema kao to su kolektivna krivica, nacionalni identitet ali i turbo folk kultura, mehanizmi medijske manipulacije. Dabome, ni zapadnoevropske umetnice kao VNS matriks, Miranda Penel, Denin Higins nisu manje radikalne u dekonstrukciji stereotipa s kojima se suoavaju unutar konteksta koji ih konstruie kroz posredno nasilje postindustrijskog drutva i novog konzervativizma. Zato je svakako nuno uzeti u obzir kontekstualne teorije i govoriti o lokacionom feminizmu, koji nam pre svega ukazuje na tako oiglednu razliku iskustva zapadnog i istonog feminizma.
207
Univerzalne teorije, po Adrijen Ri, nosile su u sebi opasnost koloniziranja tuih iskustava i zato govorim o enama ije identitete konstruiu i rasa, seksualt s nost, nacionalno poreklo, klasa, narativi kulture... odnosno govorim o kon ek tu al o tiiden i e a. n s tt t moje telo, a ne opte telo; adrijen ri Zbog toga sam za ilustraciju izabrala radove autorki iz razliitog kulturnog i nacionalnog konteksta: Prvobitni greh - Misterija posmatra Alicije ebrovske iz Poljske, Deko, mrzimo te Denin Higins USA, Ja sam Milica Tomi Milice Tomi iz Srbije. Zajedniko tim radovima je da su nastali u istom periodu, poslednjoj dekadi 20. veka, da su nagraeni na Meunarodnom video festivalu ena autora VideoMedeja u Novom Sadu, kao to su im, po zapaenom uspehu, zajedniki i rezultati istraivanja recepcije publike te odreeni kulturoloki narativi evidentirani u okviru analiza na festivalskim okruglim stolovima, gde su ovi radovi ostavili najjai utisak, verovatno i zbog radikalne umetnike strategije. Zanimljivi su i njihovo suoavanje i vrlo radikalna polemika s tabu temama i licemerjem drutvenog i kulturnog konteksta, ali i sa vienjem sopstvenog pola u kojem ena/rtva odrava postojei sistem vrednosti sama raajui stereotipe. Dela Alicije ebrovske (Poljska), Milice Tomi (Srbija) i Denin Higins (SAD) odreena su kontekstom s kojim komuniciraju i mogu se razumeti u potpunosti samo ako se i sam kontekst upozna. Pravo razumevanje je u procesu njihovog meusobnog uslovljavanja i tu nastaje neka vrsta socijalne skulpture u kojoj se ogleda sutinska posledica drutvene manipulacije, odnosno kako to autorke kroz svoje delo ine vidljivom traumu individue koja proivljava iskustvo u kojem privatno, lino i intimno postaje domen javnog i politikog ivota i odluivanja, kada postaje ste e ip ili ak zakonski definisan nain ponaanja. r ot Rad ovih umetnica obeleen je i prirodom lokalnih umetnikih scena kojima one pripadaju. Poljski video art kritiari smatraju najzanimljivijom scenom evropske savremene umetnosti, Sijetl je centar amerike andergraund umetnosti, dok je video u Srbiji 90-ih godina predstavljao najznaajniji deo angaovane umetnosti otpora reimu. Jake alternativne scene posledica su represivnih okruenja koja na razliite naine ugroavaju bie ali su im mehanizmi isti - stvaranje stereotipa kroz mejnstrim (mainstream) kulturu. Feministika teorija esto promilja i politike strategije i naglaava da moramo uvek imati na umu kome se obraamo: epistemoloki narativ publike koja percipira ova umetnika dela.
208
I Dudit Batler i Lis Irigara lako bi u video radovima poljske umetnice Alicije ebrovske, Amerikanke Denin Higins i Milice Tomi (ScG) prepoznale svoje teot gj tr n r dr n t j h n dl nj rije o stra e iiimi i a jai pa o i a japa ri ar al ihmo ea i mo iiro i e, performativnosti. tela koja neto znae; dudit batler Alicija ebrovska, Pr vobitni greh / Misterija posmatra video rad / instalacija jedan kanal, VHS, 5 min. produkcija 1994. Poljska Video rad Pr o it igreh/Mi te i apo ma ra ebrovska je prvi put prikazala v b n s rj s t u okviru izlobe Anti-tela centra za savremenu umetnost u Varavi. Odmah su reagovale institucije napadima da ovaj rad naruava moralnost i da je ista pornografija. Neobino brzo drava pokree i sudske procese da bi zaustavila izlobu Anti-tela i spreila njeno gostovanje u inostranstvu. Pritisak crkvenog konzervativizma u postkomunistikoj Poljskoj stvara nove oblike cenzure, neoekivane u demokratskim drutvima. Zabranjujui projekcije, zatvarajui galerije, pa ak i sudskim gonjenjem dravno-crkvena cenzura daje u stvari ovoj feministikoj sceni oreol angaovane umetnosti koja kroz enska pitanja otvara probleme poljskog drutva u domenima slobode govora, osnovnih ljudskih i umetnikih prava. Tako burna reakcija bila je posledica injenice da se postavka desila u godini od koje se mnogo oekivalo i u kojoj se mnogo toga dogodilo, kada su pravni i politiki potezi odredili religiozno stanje cele nacije. Uzajamnim sporazumom poljske vlade i Vatikana crkva dobija povlaen poloaj, bez bilo kakvih odredaba koje garantuju odvajanje crkve od Drave. Iste godine parlament usvaja strog i restriktivan zakon protiv abortusa i on postaje jedan od goruih problema poljske demokratije. Video Prvobitni greh nije samo naturalistika igra suoavanja i razbijanja stereotipa; to je pre svega surova pria o manipulaciji, o privatnom koje postaje politiko u ivotima svih onih ena koje prolaze kroz ilegalne ordinacije, potvrujui Fukoovu tezu da dominantni sistem vlasti uvek kontrolie seksualnost. To je horor film tematski satkan na dovoenju do apsurda realnosti tajnog abortusa i patologije koja iz njega sledi. Tema je u stvari nain na koji nadzirui diskurs prikriva ovaj bolesni paradoks plemenitim akcijama Lige poljskih porodica (parlamentarne stranke), stereotipima ustaljenih modela materinstva i porodinih vrednosti. Ve sama
209
spoznaja konstrukcije ovog drutvenog mehanizma je za umetnicu skok svesti, prelazak granice simbolikog kruga, nain dekonstrukcije. Umetniina feministika inter vencija je potisnula religiozni i aseksualni arhetip enskog poziva. Snimak zumira vaginu, masturbaciju vibratorom, medicinsko ispiranje vagine i na kraju Barbi lutka je roena, izvuena napolje rukom u gumenoj rukavici. Video je prikazan u prostoriji koju je proimala aroma jabuke, a kod pr vih snimaka umetnica je nestrpljivo vakala jabuku. Ta upotreba jabuke postavlja jedno uz drugo direktni, telesni ekstremizam i bezuslovno antiidealistiko poreenje enske seksualnosti s biblijskom parabolom Knjige postanja, one koja ini Evu e uje i om od o or om za podleganje Pr vobitnom grehu, pad oveanstva i n dn g v n progon iz raja. Potisnute religiozne vrednosti slau se s novim potroakim vrednostima prikazanim u pojavi Barbi lutke ali i sa injenicom da sama ena raa stereotipe. Sama umetnica u Dodatku, koji je pratio njen video rad, ovako objanjava svoj umetniki kredo: Od ega zavisi naa vera u pretpostavljene stvari? Da li je to nae ubeenje, snaga ubeivanja drugih ili broj potvrda? Hajde da blie sagledamo tu stvar: pr o v bit igreh(ako sledimo dobro poznatu sliku) pr vi in zla, kojim je zapoeta sva n ta komplikacija. U Raju nije bilo potrebe da pr vi ljudi imaju seksualni odnos, poto su bili pojedinani primerci idealnog, stalno postojanje. elja da upoznaju novo, razliito, zabranjeno i njihovo obostrano, odmetniko delo nije moglo da bude nita drugo do seksualni odnos, to je dovelo do stvaranja novih ljudskih bia, a zatim je ustanovljeno zlo. Stoga je to in plodnosti koji je poetak svakog zla, jer zlo postoji samo u meuljudskim odnosima, kao odrednica suprotstavljenih interesa. Stari mitovi su postali zastareli ljudsko bie je ono koje postaje razvojni mit. Uspostavljajui umetniku vezu izmeu enskog tela, religije i patnje aktivno i ivo, postigla je efekat dokumentarca i uspela da svojim delom inter venie u javnom domenu, o emu najbolje svedoe pokuaji zabrane i sankcionisanja rada A. ebrovske. Postavljanje enskog tela pored religioznih simbola postaje tako uobiajen motiv u poljskoj umetnosti devedesetih godina, kao simptom koji signalizira bolesne delove javnog ivota, ukazujui na simboliko nasilje. ...> 1993 co-ordinates 19 5 Ovaj rad ebrovske tradiciju bodi arta urbanog postindustrijskog drutva povezuje sa postkomunistikim kontekstom, gde su primarne funkcije tela otuene
210
i pomerene na margine simbolikog prikazivanja i upotrebe. Tako ona od svog umetnikog ina gradi svojevrstan ritualni, terapijski, odnosno egzistencijalni performans. Umetnica se liava posrednika da bi direktnim inom i manipulacijom tela provocirala i izrazila oseanje egzistencijalnog uasa, straha, potisnutih emocija i elja. Izabela Kovalik u tekstu Feministika umetnost u Poljskoj danas konstatuje da ova scena funkcionie u specifinom politikom okruenju potvrujui veliku razliku izmeu zapadnog i istonog feminizma. Promene su utoliko traumatinije jer crkvena cenzura nastavlja manipulaciju prethodne ideoloke strukture, koja je samo jakom retorikom o jednakosti enskih prava bila liberalna. Ali, tada je ipak postojala bar fikcija koju je stvorila komunistika vlada, za razliku od represivnih zakona nove demokratske republike pod patronatom crkve, koja je u godinama borbe protiv komunistikog reima predstavljala stoer opozicije. Tako feministika umetnost u Poljskoj postaje centar angaovane scene potvrujui tezu da je borba za enska prava borba za ljudska prava, u ovom sluaju, zbog cenzure i borba za slobodu govora i umetnike slobode. svako nasilje je ilustracija patetinog stereotipa; barbara kruger Denin Higins We Hate You Little Boy (jedan kanal, BW, 1998, 4 min.) Tekst i zvuk: Don Dankan Glumci: on Krejg, Laura elis, Fernvud Miel Kamera i montaa: Denin Higins Denin Higins je jedna od najzanimljivijih autorki novomedijske umetnike scene Sijetla. Samo iskustvo prirode medija od populistike, komercijalne kulture asopisa kao to su esquire, Working Woman, Fame, Vanity Fair - gde je radila kao asistentkinja umetnikog direktora medija koji stvaraju i odravaju stereotipe, grade nove mitove iji uticaj se meri kroz milionske tirae, do andergraund scene video arta i performansa - omoguio joj je da koristei jezik medija svoju poetiku gradi na otkrivanju licemerja i patologije nametnutih drutvenih uloga i tabua. Video rad We Hate You Little Boy nastao je u saradnji sa performans teroristom Donom Dankanom, tako to je Higinsova koristila zvuni zapis Dankanovog projekta crna soba (instalacija u amerikom hotelu u Los Anelesu, 1980) koji izmeten iz originalnog umetnikog konteksta ulazi u neobian viestruki dijalog a da u isto vreme nastavlja svoju prvobitnu umetniku intenciju.
211
Dankanov tekst: Mrzimo te, mali deae... samo izai i umri... mrzimo te... umri... koji uz navedene sadri jo devedesetak ak mranijih stihova, posluio je Denin Higins kao predloak za video rad u maniru andergraund filma sa centralnom slikom na kojoj dominira figura plavog deaka koji se nevino igra u dvoritu. Preko ove idiline, tipino amerike graanske slike prelazi ispisan velikim slovima navedeni Dankanov tekst praen deformisanim ljudskim izgovorom. Ovaj tekst tek sada, izvuen iz crne sobe i uvuen ponovo u idealizovanu sliku porodinog doma, poput neke vrste psihoterapije otkriva trag sutinske traume. Ponienje malog deaka u stvari je manifestacija bespomonosti roditelja, predstavljenih u kratkim fleevima u slici histerine ene i umornog mukarca. Sa druge strane, Higins namee stav da se iza ovakvih idilinih slika porodinih dvorita kriju crne sobe i tu uzajamnost potvruje tako to svoju sliku i Dankanov tekst predstavlja potpuno ravnopravno. efekat deestetizacije umetnosti postignut je filmom koji podsea na kuni video, a u isto vreme ovom asocijacijom postavlja i tezu o estetizaciji ivota. Postupak tzv. li ihre o a, gde nasuprot globalnoj istoriji nastupa li aisto i n z v n r ja, Higinsova produbljuje radei partnerske duo radove sa drugim umetnicima ili ulaskom u ve postojei umetniki rad ili diskurs u duhu postmodernistikog nomadizma. Savremene teorije feminizma sve ee fokusiraju problem amerike forme porodine i komunalne tiranije i bave se analizom amerike forme patrijarhata. U kreiranju ovog stereotipa malograanske porodice najvei udeo ima industrija komercijalne kulture, koja decenijama kreira kult porodice kao osnove za ostvarenje amerikog sna, centralnog mita drutva koji prevazilazi i znaaj rasnog, nacionalnog, verskog. Prva asocijacija prilikom gledanja videa We Hate You Little Boy je amerika filmska industrija koja kao lajtmotiv ponavlja sliku graanske porodice. Upravo na tom prvom asocijativnom nivou Higinsova uspostavlja osnovnu tezu dekonstrukcije mehanizma masovne kulture u odravanju drutvenih stereotipa, iji je osnovni cilj uklopiti pojedinca u identitet kolektiva. efekat zaudnosti autorka postie u pre o na a juma ri e, onim to je tako vip z v n t c dljivo da je postalo nevidljivo, uspostavljanjem svesnog odnosa prema mehanizmu manipulacije. Tekstom, koji ispisuje na slici, ona kri norme uobiajenog ponaanja u graanskom drutvu, uvodi provokativne oblike ivota i ironino i parodijski dovodi ih do paradoksa i apsurda. Sam vizuelni poremeaj, koji umetniko delo pokazuje, retoriki naglaava novu so i al uskulp u uu nastajanju. cj n t r
212
Nepodudaranje rei i slike u vizuelnim umetnostima ima dugu tradiciju, a princip konstituisanja i delovanja vizuelnog i verbalnog u feministikoj umetnosti vaan je zbog efekta protivrenosti i ironije kao umetnike strategije u kojoj umetniko delo postaje posrednik izmeu umetnice i sveta, postaje ope a i isu jekt. Uz to, r c on b snimak deteta u igri sa nasilno uvredljivim verbalnim komentarom ukazuje i na otuenje izmeu fizikih i lingvistikih registara. Kratkim objanjenjem koje prati rad, da potisnute emocije prouzrokuju neon bjanjive strahove, autorka uspostavlja jedan drugaiji odnos na relaciji li o/ko lek iv o. Pitanje autonomije pojedinca, slobode linosti, po Higinsovoj je pitanje t n oslobaanja od straha. Epi te oo ki na a iv publike takoe postaje uesnik dijaloga sa umetnikim s m l r t delom, u kojem svoje iskustvo kolektivnog stereotipa postavlja u igru meusobnog ironiziranja i parodiranja razliitih mogunosti konstruisanja identiteta. Verbalno nasilje, zvuk i tekst koji preuzima iz Dankanove instalacije tumae se i kao znak muke inferiornosti, bespomonosti u odnosu prema eni ali i prema drutvenoj konstrukciji roda, u kojoj je uloga oca optereujua koliko i uloga majke. Strategije feministike teorije i politike sigurno bi trebalo da se bave i dekonstrukcijom roda, drutvenih uloga mukarca, koje kada su tako obeleene postaju mogunost sopstvenog uruavanja, i kada znae mo, ba na pitanjima straha, manipulacije, slobode linosti. injenica da ova vrsta umetnosti jo uvek deluje u okviru andergraund scene i da Denin Higins, koja ivi i radi u Njujorku, svoje radove plasira preko distributera iz Sijetla, specijalizovanog da promovie ameriku andergraund scenu, pokazuje kako je teko prei granicu kruga, naroito onu koju stvaraju mediji i komercijalna kultura kao najmoniji uvari i proizvoai stereotipa, ak i kada ih tako dobro poznajete kao ova umetnica, koja je bila deo tog mehanizma. nacionalizam je diskurs uvek obeleen rodom; samanta rej Milica Tomi Ja sam Milica Tomi (video, instalacija, loop) Zvuk: M. Tomi Kamera i montaa: 3 D studio, M. Tomi, ScG, 1999. Rod je kao i nacionalizam drutveni konstrukt i njihova simbioza stvara mone drutveno poeljne stereotipe koji ugroavaju druge konstituente identiteta.
213
JasamMii aTo i.JasamKo ej a. lc m r k JasamMii aTo i.JasamAme i an a. lc m rk k JasamMii aTo i.JasamHr a i a. lc m v tc JasamMii aTo i.JasamSrp i ja. lc m kn JasamMii aTo i.JasamRom i ja. lc m kn JasamMii aTo i.JasamNe i a.... lc m mc Tako Milica Tomi inom nagomilavanja moguih identifikacija, u kojima zadrava ime, u stvari razara sam kontekst i sam pojam nacionalnog identiteta. Poput amerike umetnice Sindi erman, ona gradi neku vrstu enskog prototipa koji uklapajui se u svaki od ovih iskaza nacionalnih identiteta dovodi do njegove negacije. Prototip inom ponavljanja dobija ikonsku dimenziju i prelazi u vetaki interfejs, kojim dominira ne-identitet. Govor je praen preuzetim modelom masovnih medija - njeno dranje je nepromenjivo mirno, glava joj je malo uzdignuta kao kod televizijskih voditeljki, a stajling oponaa stereotip modela, manekenke, dok se polako okree prema kameri, kao prema ogledalu. Svaki okret i iskaz nacionalnog identiteta praen je tragovima nasilja, to takoe postaje slika identiteta, gde biti subjekt sa imenom i nacionalnou znai biti predmet zbog kojeg se ranjava. Sama umetnica svedoi o prolasku kroz razliite faze oznaavanja: ime Milica (srednjevekovna srpska kneginja) i identitet pravoslavne Srpkinje povezuju optu i linu storiju - kako je njen intimni identitet identifikovan u razliitim kontekstima, od perioda komunizma, modernizacije, nacionalizma i balkanskih ratova:
Mo eimejeMii aido iasamga1960.Ro e asamuBe ra u,uJu o la ii,ze ljiko a j lc bl n og d g s vj m j jetihgo i aulaufa uiz e ad emo er i a i e. dn z nn n d nz cj Me u im,ura im80im,po easamdasre emlju ekoisuiz o a aimo eimesastra om. t n l d j g v r l j h Utihne oi ogo i adru e jaslju i akoisumo eimeiz o a aisastra om,od ed om k lk dn n dm j j g v r l h j n samseose aapro o e astreomneo od o tidaiz ed a imsle e eele en e: l b dn l ph n s j n d m t
J A = M I L I c A = S R P K I N J A = P R AV O S L AV N A H R I A N K A
Totosamsma raazasvojnaj n im iiiden i et,i je i adasamPra o lav aHri an a t l i t nj tt n nc v s n k Srp i ja,jeuka nim80impo re uohip o i oklat odr av epoi i etojedo eodoma kn s k n l n t k n n ltk vl sov oghau i a ij kogefek akoek iv ogiden i e a,uko emni ebiome tazaonekoiseni u n l cn c s t l t n tt t j j l s j s ose aikaoSr iiliPra o lav iHri a i.ta i e,ide o iova vepoi i esutvr iidajein im l b v s n n v ol z k ltk dl t nostli ogiden i e abi o kiuslo lje a,na i a auge i a,idasuSr ikoiseneose au n tt t ol v n ps n nm b j j ta oni ko i(ko iad)sage e i imde ek om,idatre adabu uuni te ipo topred ta ljau k t v pl nt k f t b d n s v j ra unazdra omteusrp kogdru tva.Ta asamot riadajemojvla ti i,in im iiden i etu n v l s d k l s t t n tt
214
stva ipa lji okon tru a azam ako abes re or ohva apleniden i e a,bezob i anatoda r v s is n k j p k n t tt t zr lisamJa,Mii a,Srp i jaiPra o lav aHri an a,sprem adatoiz a imilibarrea i i i lc kn v s n k n j v l tvz ram.Sta lje ais redne o u egiz o a:ra ailizdra oteona i e,odu iasamdapri at o v n p m g b r n v l cj l l v n za r imiden i etPra o lav eSrp i je,adajav ogo o imsapo i i era e(Mii aTo i). d tt v s n kn n v r zcj n lc m
Ovim govornim inom umetnica podriva samu tvrdnju u vezi sa jedinstvenou nacionalnog identiteta kao takvog, tako to ih procesom multiplikacije devalvira. U ovom svetlu Milica Tomi obeleava i svoju umetniku poziciju postmodernistikog nomadizma po kojoj je umetnik transnacionalan, to pokazuje naslov rada u kojem ne postoji odrednica nacionalnog identiteta, i kao nomad preuzima razliite uloge. Ali, ovaj nomadizam razliitih identifikacija je i javna demonstracija neprihvatanja politike manipulacije kolektivnim identitetom. Samoj publici umetnica se ne obraa kao subjektima polne i nacionalne razlike, nego su gledaoci dovedeni do toga da se obraaju njenom radu kao subjekti koji se razlikuju. Po Grizeldi Polok termin pogreno predstavljanje, izveden iz teorije i prakse feministikog filma, podrazumeva obrtanje procesa identifikacije podrivajui oekivane modele pozitivnog narativa. U ovom procesu Tomieva kao predmet obeleavanja postavlja sam kontekst nasilne identifikacije, da bi kroz oznaavanje dekonstruisala njegove mehanizme. Poput Do Ani Isak, koja kao cilj pogrenog predstavljanja vidi efekat razaranja predstavljanja na osnovu onoga to je izostavljeno, i upravo ono to je odsutno postaje vano umetnici u istraivanju sredstava pomou kojih se stvaraju subjekt i telo, a izostavljena je cela istorija diskursa nacionalnog identiteta i u tamnoj praznini, u kojoj se okree telo subjekta, stoji pitanje imenovanja konstituenata koji odreuju nacionalnu pripadnost. Ako ne postoje vrsti, prirodni konstituenti - onda je sve konstrukcija. stvaranje univerzalne, totalizirajue teorije pogreno je i promauje stvarnost, verovatno uvek, no sad zacelo; dona haravej Krajem prolog veka intimni identitet postaje politiko pitanje i samim tim sredstvo manipulacije. Dekonstruisati mehanizme nadzirueg diskursa znai obeleiti stereotipe kroz koje se sprovodi mo manipulacije. Lakanovski reeno, prepoznati elemente strukture koje uspostavlja oznaitelj i prenosi kroz simboliko, ali i u duhu Gatari/Delezovih teza o diskursu kao politikom i psihijatrijskom, u isto vreme. Univerzalna enska pitanja i arhetipi raanja, roditeljstva, odnos crkve, nasilje, identiteti, drutveni stereotipi u ovim radovima odreeni su kontekstom s kojim komuniciraju i samo u razumevanju njihovog meusobnog uslovljavanja
215
moe u potpunosti da se iitava umetnost Alicije ebrovske, Denin Higins i Milice Tomi. Slaem se sa Fukoom, koji tvrdi da se intelektualke ne bore za mo nego da deluju lokalno i da osvajanje jezika, u ovom sluaju onog koji konstruie stereotipe, omoguava razaranje i promenu dominantnih struktura, ali i sa teorijom D. Batler o performativnosti identiteta, po kojoj ivimo razliite identitete, a kada neki od njih preovlada postaje nasilan. Sutina savremenog feminizma ogleda se pre svega u pokuaju oslobaanja od identifikacije, poto su dosadanja iskustva pokazala da u dejstvu otpora i moi marginalizovani identiteti u stvari uestvuju u reimima identifikacije, kojima hoe da se suprotstave. literatura
1. Anelkovi, Branislava: Uvodufe i i ti ete i esli e, Beograd, Muzej savremene umetm n s k or j k nosti, 2004. 2. Bart, Rolan: Alegorijski impuls: ka jednoj teoriji postmodernizma, Deo, Beograd 1989, l br. 9-12. 3. Batler, Dudit: Od parodije do politike, en kestu i e, Beograd 1990, br. 4. s dj 4. Bonitzer, Paskal: Po r i avi ea, Beograd, Institut za film, 1997. v n d 5. coui, elisabet: Ose i ise a jeipri edru ih, Zbornik, Novi Sad, VideoMedeja, 2000. tt n g 6. Fridman, Stenford Suzan: Pre ogi o ri i eigi e e:ge ra i aiden i e aibu u ostfe i i k n k tk ns og f j tt t d n mn sti ekri i e, Tulsa 1996. k tk 7. Grini, Marina: Teopodko u i mom, Zbornik, Novi Sad, VideoMedeja, 2000. l m nz 8. Haravej, Dona: Manifest kiborga, Fe i i ti esve ke, Beograd 1997, br. 1. mns k s 9. Irigara, Lis: Spekulum - Svaka teorija je uvek bila prilagoena mukom, en kestu i e, s dj Beograd 2003, br. 6. 10. Isaak, Jo Anna: Women: The Ruin of Representation, Af e i a e, 1985, no. 6. t rm g 11. Kowalczyk, Izabela: Feminist art in Poland today, N.Pa a o a, 1999, no. 11. r d x 12. Krauss, Rosalind: Video: The Aesthetics of Narcissism, Oc o er, 1976, no. 1. t b 13. Leszkowicz, Pawel: Fe i istRe olt:Cen or hipofWo ensartinPoand, ###http Bad Sumn v s s m l bjects, 2005. 14. Polok, Grizelda: Fe i istFilmPrac i eandPle u e, London 1983. mn tc as r 15. Sretenovi, Dejan: Vi eoumet ostuSr ii, Beograd, centar za savremenu umetnost, 2000. d n bj 16. uvakovi, Miko: Poj ov ikmo er eipost o er eli ov eumet o ti, Novi Sad, Prometej, m n d n m d n k n n s 1999. 17. Vi e e e a, Zbornik, Novi Sad, JUZVU VideoMedeja, 2000. d oM d j 18. Virilio, Pol: Ma i evi i e, Novi Sad, Prometej, 1993. n zj
216
deconstruction of gender stereotypes in video art

One of the aims of this paper was to illustrate how a piece of art be comes an operational entity between the artist and the world, a certain kind of a social sculpture that reflects the fundamental result of the conscious social mani pulation of power. What was clearly demonstrated is that all the authors analyzed express, via their work, the full extent of the trauma an individual experiences when faced with having their private, personal and intimate become the domain of the public and political life and decisionmaking, when it is transformed into a stereotype, or even a legally defined way of conduct. Among these phenome na, which are greatly highlighted in this paper, what is particularly noticeable and interesting are the consequences of the new conservatism in postcommunist countries under the patronage of the church, which are visible in the pathology of the conflict of double standards regarding the morality of the democratic and the secular society. This is why the selected examples of feminist art are not only artistically grand but are also socially important, thus inevitably adopting both political strategies, and internal media attributes involved, the art scene.
s u m m a r y:
Identifying the mechanisms of constructing stereotypes is also supported in this paper through analytical emphasizing of the fact that women themselves partici pate in maintaining these stereotypes and in doing so highlight them, where the very identification of this paradox gives grounds for the deconstructive discourse of the here analyzed artists, which is, by default, expressed in the first, I, feminine person, which, via the use of the selected motifstereotypes, creates both a piece of art and a political metadiscourse in the form of art. The necessity of moving across categories of gender does not, as far as the result of this research suggests, bring about its negation, but rather its new contextual determination, the fact that gender as a concept and social structure can be un derstood only in relation to other axes of identity, including active speech, selfre flection and selfexpression, as well as its specific subtype such as art. Therefore, this analysis seeks to demonstrate that strongly canonized theories and categories cannot encompass the wide range of aspects of questioning identity, and that they, having their globalist and totalizing nature, certainly bear the risk of colonizing the experiences of others.
k ey w o r d s : deconstruction, otherness, identity, irony, contextuality, locational feminism, editing, narrative, parody, performativity, simulation, subversion, ste reotype
217
vienja
218
219
v i en j a
udc 7.03
milorad belani, beograd
decentrirana slika sveta

kraj holistike neprikosnovenosti Za Bodlera, gospodin Delakroa je bio zaista najoriginalniji slikar starih i modernih vremena (v. Sa ra adea,Saon1845). Ali, zato je on bio b n l l najoriginalniji? Zato to je umetnost na vidan nain doveo do toga da bude mu riza o o a ac d k n d v m b b k n sa ojse i. Naime, svi du o oose aj i ljudi, tvrdi Bodler, sloie se s njime da umetnost poseduje dva vana obeleja: ona je dovoljna samoj sebi i, u isti mah, stvar koja se kree u granicama mudrosti (v. Ro an i a umet ost, Prosveta, 1954, m t n n st. 95). U tom kontekstu, pisac Cve a zla govo ri jo i o venosti i merilima vrednovanja poev od venosti. Ta merila su dugo vaila ne samo za romantinu nego i za celokupnu umetnost. Ipak, govor o venosti je uvek delovao malo udno, jer je izgledalo da je venost napravljena negde drugde, a ne u samoj umetnosti. inilo se da ona pripada pre metafizikoj heteronomiji nego artistikoj autonomiji... Ipak, po Bodleru, umetnost je, na prvom mestu, sama sebi dovoljna (sa o m svr o i a, l'artpo rl'ar i ti a, autar i a). I to h vt u ts n k n uverenje nalazi, bar u modernom dobu, razliite, ali nedvosmislene puteve svog potvrivanja. Nije li, onda, i modernost uopte uzev, takoe, samasebi-dovoljna? Nije li ona vrednost po sebi, ne i za neto / bilo ta dru o? Tako da je moderno, u g stvari, moderno radi modernog? Napredno radi napretka? ta god da predstavlja, moderno je, time, u isti mah izvesno samopredstavljanje, samoprezentacija hoda napred... ta kota da kota. Danas vie ne postoji takva bez e er na verz v ra u moderno ili progresivno. Uzbuujui i sad ve svudprihvaeni cre o vie nije samoemancid pacija umetnosti koja, na taj nain, sve vie tei da postane svoja. Pokazalo se da ne postoji a pri i neto to bi se moglo nazvati mo er im i or d n to je, kao takvo, dostojno da uvek iznova bude re-prezentovano, zastupano, promovisano. Zato
220
v ie n j a
moderno vie ne predstavlja bezuslovno naelo, odnosno nije na elu svih vrednosnih kolona koje stvaramo i rastvaramo, gradimo i razgraujemo, i to po pravilu bezobzirnog hoda napred. Ukratko: modernost je izgubila holistiku neprikosnovenost, prestala je da bude dijalektika totalizacija. Volja za modernou i progresom je, sada, fragmentizovana, multikulturalizovana. Ukratko, holistiki pogled na entitete koji bi se mogli nazvati modernim izgubljen je. ini se da je modernost za ek izgubila dodir s Venim i Mudrim. U tom uv pogledu, ni samo kretanje globalizacije nije, i pored ideolokog privida, holistiki profilisani fenomen. Postoji rascep, jaz ak i izmeu razliitih modusa globalizacije. Nema jedinstvene procene ta bi bilo moderno i prihvatljivo u globalnom/ globalizovanom kretanju. Vrednosne ocene esto se temeljno razilaze. Posebni nalozi umnosti/mudrosti, ve svojom posebnou, razbijaju shemu univerzalnog i svud-prisutnog. Naravno, i danas se mogu nai pobornici Bodlerovog shvatanja venosti i mudrosti. Po njima aktuelna fragmentiranost mode, modernog, originalnog i progresivnog predstavlja, u stvari, nedopustivi pad u relativizam. Ostalima ostaje da se upitaju: da li je to zaista tako? Nostalgija za vremenima kada je modernost imala vrsto, fiksno, pouzdano i zauzdano znaenje moe biti ra u lji a, z m v ali ona se, zahvaljujui kontrasvrhovitim ili, ak, kontraindikativnim efektima veine modernih projekata, ne moe razlono i bezrezervno opravl tvz dati. Pa ipak, ni sama re rea i i am ne deluje preterano uteno. Nismo li mi, sada, zapali u jedno razdoblje potpune rasprenosti, razmrvljenosti, decentriranosti i singularnosti svih vrednosti? Da li je aktuelni rad razlika unitio svako uporite u istom, svaku sintezu ili, ako hoete, svaku aksioloku i egzistencijalnu solidarnost? Nismo li mi, zaista, upali u jedan bunar multi-aksiolokog rea i i ma u kojem je bilo kakav pokuaj da se pol tvz
221
jam mo er og iznova uspostavi na iole obavezujui d n ili umereno obavezujui nain, naprosto besmislen? Ili: bespredmetan. Da li je modernost, zahvaljujui autoritarnoj, po pravilu oktroisanoj prirodi svojih projekata naprosto iscrpela svoje potencijale uverljivosti? Da li je kraj moderne (ako je re o c t r n krau; moda je u pitanju samo de en ri a je?) isto j to i povratak poetku? ak, moda ha u? to, os svakako, ne protivurei prethodno reenom, tj. go k voru o po et u? Kako se danas orijentisati u svetu bez totalizacije? Ako danas vie nije mogue bezrezervno prihvatanje ideje modernogi ako nije mogua ni njena puka negacija, ta je onda mogue? I gde je gra i a tog mogueg, dakle, ono nemogue? nc Tim pitanjima dostupan je valjan odgovor samo ako on, ujedno, profilie razloge, ako odgovori na pitanje za to modernost nije mogue ni bezrezer vno potvrditi ni bezrezervno porei. Zaista, za to modernost nije mogua u granicama bezrezervnog i bezuslovnog? Kad je re o umetnosti, ova radikalna upitnost se postavlja u kljuu sumnje u mogunost i celishodnost napretka u procesu artistikog samopredstavljanja ili samozakonitosti. Ostaje jo jedno pitanje koje nas vraa Bodleru: da li bi bilo kakvo polovino stanovite sadravalo u sebi makar i gram mu ro ti?! d s krize predstavljanja Na pregibu izmeu klasine i moderne kulture sporovi oko tumaenja predstavljake funkcije u umetnosti dovedeni su, rekli bismo, do belog usijanja. Uzdrmano je klasino platonovsko tumaenje predstavljanja koje je odbacivalo dok o s mi e i i postupak u ime predstavljanja koje cilja mt k na savreno Znanje i Istinu. Sam Platon nije bio naivan, budui da je znao da epistemiki verodostojno predstavljanje, zapravo, nije mogue. Svejedno, to je, po njegovom miljenju, bilo ono emu treba teiti... U moderni su se pojavile ideje o nu-
v i en j a
nosti izvesnog pre re a ja platonizma. To preook t n kretanje bilo je, u stvari, preokretanje klasinih tumaenja naela reprezentacije koja su dugo kruila u platonovskoj orbiti. Ipak, ideje preokretanja (pre svega, opozicije izmeu do e i epi te e) nisu podx s m razumevale i ukidanje pojma pred ta lja ja (re s v n pre en a je). U emu se onda, zapravo, sastojalo to z t c preokretanje naela predstavljanja? Za razliku od klasine/platonovske situacije u kojoj je tano kopiranje (oponaanje, mi e is) likovnog predmeta ms imalo primat nad simulacijama i simulakrumima, sada se deava, obrnuto, da simulacije i simulakrumi, tj. najrazliitija iskrivljena tumaenja predmetnog sveta, postaju ono dominantno, utemeljujue za umetnost. Moderna umetnost je jedno vreme ivela nadahnuta iskrivljenim, de-formisanim predstavljanjem, tj. tim veoma razliitim uincima preokrem ss m ss nutog mi e i a (u mi e i u se vie ne trai ono slino/isto nego razliito ili odstupanje), pa je, na kraju, i ta procedura postala zamorna. Postalo je upitno da li pojam re re en a i ejo uopte i moe p z t cj da opstane. Iako je predstavljanje preokrenuto, sama sablast (fantom, avet) ispravnog predstavljanja nije bila ukinuta. Ta sablast nas i danas proganja i to svugde, ne samo u umetnosti. Ipak, u modernosti se kriza oko pravog tumaenja krize, najpre, transformisala u krizu avangardnog ponaanja. Izgledalo je da pojam pred ta lja ja u svim razdos v n bljima ili u svim okolnostima izaziva nedoumice i krize, te da je zato ponajbolje otarasiti ga se! v Pria o predstavi/predstavljanju postala je su i e zamorna. Tako su, onda, nastale nemogue ili, ako hoete, utopijske ideje o kraju, likvidaciji predstavljanja. Naputanjem dilema oko predstavljanja, umetm r nost je bila (donekle) osloboena za o a, ali sama ideja o bespredstavnoj (ili: bespredmetnoj, pa ak i dematerijalizovanoj) umetnosti nije reila enigmu konstitucije umetnosti. Razlog tome je jedno-
stavan: nema umetnosti bez iz e ne (i rekli bismo vs ak kakve-takve) funkcije predstavljanja. Pritom, naravno, ne moe da se izbegne pitanje: o kakvoj funk ii je re? Ili: ta i kako se u umetnikoj predcj stavi uopte predstavlja? Ova upitnost je, ini se, obavezujua i za savremenu umetnost ukoliko je k r k njen (svojevremeni) is o ak iz sli e u instalaciju, performans itd., bio svojevrsni raskid s tra i i dco nal im oblicima predstavljanja. n Svaka kriza predstavljanja se u istoriji umetnosti nuno doivljavala u isti mah kao apsolutna (= kriza koja objavljuje smrt) i kao relativna (= kriza koja doputa nadivljavanje). Zato je kriza predstavljanja morala da deluje i radikalno, ikonoklastiki? Upravo zato to je to bila kriza koja raa temeljni ne peh s jedne strane platonizma, us a sa druge strane preokrenutog platonizma. Dakle, u samom kretanju umetnosti kriza se javlja kao kriza neuspenog predstavljanja (prezentacije i re-prezentacije) samog umea-predstavljanja, tj. umetnosti. Ali, destruktivnost kri epred ta lja ja z s v n uvek se nekako gubila da bi svoje mesto ustupala novim pokuajima stabilizovanja artistiki i drutveno prihvatljivih, konvencionalnih, ureenih, kodifikovanih oblika predstavljanja. Pritom, samo umetniko predstavljanje ne bi bilo ars ili umet nost/ve ti a kada u sebi ne bi nosilo i usud apso n lutne krize predstavljanja, usud smrti i nadivljavanja... U likovnoj umetnosti dugo se smatralo da je ulje na platnu privilegovani (u odnosu na zidno slikarstvo mnogo praktiniji) prenosnik predstave/predstavljanja. Danas se taj primat izgubio, budui da su nove tehnologije omoguile niz novih materijalnih prenosnika predstava/predstavljanja. Takoe, pregrade izmeu prenosnika su razruene. Poto vie nema privilegovanog predstavljanja, vie nema ni privilegovanog prenosnika. Kao, naravno, ni privilegovanog referenta. Ili, ako hoete venosti. Takozvana smrt (tradicionalno shvae222
v ie n j a
ne) slike samo je smrt jedne privilegije, ma koliko ona bila znaajna. U isti mah, re je o smrti usre di te ja. Smrti monocentrike vizije sveta. Nema n vie ni transcendentnog ni transcendentalnog sredita. Sve, na neki nain, zapada u strukturu predstavljanja. A struktura predstavljanja je kao i svaka struktura diferencijalno (u odnosu na drugo i drugost) odreena. nemo apstrakcije Vremenom su se moderna, a zatim i savremena, umetnost nepovratno udaljavale od sugestije po kojoj bi se njihova artistika vrednost merila po bilo kakvom sa ra a a ju (adekvatnosti, izoob v n morfnosti) s neim spoljanjim, sa svetom kakav je po sebi. Apstraktna umetnost je u tom pogledu bila najradikalnija i ona je htela da umetniko predstavljanje predstavi kao predstavljanje neega spe i o artistikog. Svodei referencijalnu istic fi n nu na apstrakciju, umetnost je bez sumnje teila da raskine sa heteronomnom slikom sveta, kako bi stvorila samozakonito, slobodno formiranu sliku, sliku jednog specifino umetnikog sveta. Ipak, to je bio ambivalentan proces koji moe da se tumai na dva naina. Po jednom, apstrakcija, poto raskida sa figuracijom, samim tim raskida i sa svakim oblikom predstavljanja (re-prezentacije). Po drugom, suptilnijem shvatanju, raskid sa figuracijom ne znai i raskid sa re-prezentacijom. Tako bi, onda, zatvaranjem prema predstavljanju spoljanjeg sveta, apstrakcija sebe nuno zatvorila u krug redukovane, svedene istine vlastitog (transcendentalnog) sveta. Time se nalog istinitog predstavljanja pribliio platonovskom idealu, s tim to bi se referencijalna taka pomerila iz transcendentnog u transcendentalno podruje. Ipak, mogue kruenje u tom krugu bi se, na kraju, pokazalo kao neto emu nedostaje ono ne li o, dru o, ne ro a unji o, ne z e no, bezo s n g p r l v i v s t n b ir o ili bez o, tako da je ak i tzv. spon a ost z n on
223
postala svojevrsna raunica, proraunatost, predvidivost. Apstrakcija je prestala da nas iznenauje, i to, upravo, na svom vrhuncu, onda kada je iz le ao da nudi samo bie, sutinu ili osobeni g d l svet (likovne) umetnosti. Zato danas ona deluje kao dovrena pria, kao ponavljanje kojim komanduje Isto. Moderni posmatra je bio u stanju da se zavrti u tom krugu sveta apstraktne inovacije, ali se na kraju suoio s opasnou da iz tog kruga, jednostavno, izleti. Proces naputanja i iscrpljivanja apstrakcije bio je ipak veoma dug. On datira od Rodenka i Diana i traje sve do danas. Apstrakcija je ulog u igri gubitka i povratka slike, igri koja jo nije definitivno zakljuena. Danas, ak, nije iskljueno da se pojave tehnolokinove epizode iscrpljivanja apstrakcije! U svakom sluaju, ona je savrena rtva platonovskog koncepta istinitog predstavljanja, jer je mislila da jedino boja moe na istinit nain da predstavi boju (kao to, kod Platona, jedino ideja, a ne ulna slika, moe na primeren nain da predstavi ideju). To bi, onda, takoe trebalo da vai i za linije i za oblike. Taj zakasneli platonizam morao je, takoe, da bude prosnevani san. Sa neuspehom apstrakcije rasprena je nada moderne umetnosti da bi ona mogla na bilo koji nain da dosegne sopstvenu sutinu, svoj po sebi i za sebe dati identitet. Iskustvo apstrahovanja pokazalo je da ideja identiteta (umetnikog dela, pravca ili sas me umetnosti) nije do ti na, da je apstrahovanje diferencijalni postupak koji moe da ide u beskonanost koja je, ovog puta, liena sutine. Apstrakcija je mogla da ponudi samo lou beskonanost sebe same, same apstrakcije. Svaki korak dalje u umetnosti mogao je biti samo iskorak iz te za vo e o ti. On je morao da se vrati jednom t r n s otvorenom shvatanju umetnosti, tj. otvorenosti same umetnosti za drugo u njoj samoj, a moda i od nje same...
v i en j a
poslednja slika Moderna umetnost s poetka XX veka temeljila je svoje inovacije na bezobzirnoj kritici tradicionalnih modela reprezentacije. Ta kritika se prema reprezentaciji odnosila na dva razliita ili, ak, suprotna naina: (1) najpre, ona se prikazivala kao kritika koja, putem apstrakcije i ideje projekta, redefinie mehanizam predstavljanja: ubudue taj mehanizam zastupa i toli ov i svet, svet aps k n straktnih linija, oblika i boja. Takva kritika ostaje unutar specifino likovnih koordinata i referenci slike. Meutim, pokazalo se da je mogua (2) i kritika koja, na neki nain, iskorauje iz s-likovnih obeleje predstave. Ta kritika je, u stvari, ukazala na put neophodnog is o a aizsli e (re je, najpre, k r k k o onome to se u istoriji umetnosti na simbolian nain predstavlja putem readyma ea), budui da d se slika oduvek shvatala kao uzorni, reprezentativni modus predstavljanja (reprezentacije). Ideja o destrukciji predstave/slike iskuavana je u modernoj umetnosti, mnogo pre nego to je prihvaena unutar dananjeg radikalizma. Takav sluaj je sa Aleksandrom Rodenkom (njegovim prvim monohromnim slikama) i teoretiarem Nikolajem Tarabukinim, koji je, u vezi s tim, prvi upotrebio izraz poslednja slika, odmah posle izlobe s neobinim nazivom: 5 5 = 25 (Moskva 1921), na kojoj su se pojavili Rodenkovi monohromi: i tacr e abo a,i tapla abo a, i ta s vn j s v j s u abo a (videti o tome detaljnije u knjizi Slobot j dana Mijukovia: Pr apo led jasli a, Beograd v s n k 2009. god.). Sutina umetnosti nije pred ta lja a, tvrdio je s v k fl j n Tarabukin. U svom tekstu Odta ea adoma i e on tu tezu detaljno obrazlae i, pritom, iznosi miljenje da oslobaanje od predstavljake funkcije umetnika vodi u neku vrstu samoubistva kao slikara! Ali, naravno, i u neku vrstu apologije nastupajue (u Sovjetskoj Rusiji) mainske civilizacije, koja bi trebalo da bude u stanju da ponese projekt
umetnosti na jedan nepred ta lja i nain... Taras v k bukin nije eleo da ostavi nikakvu nedoumicu u vezi s tim da li bi taj projekt mogli da promoviu Maljevi i njegova ekipa. Svaka slikarska forma je predstavljaka, tvrdio je Tarabukin, bilo da je ona predmetna ili bespredmetna. Dakle, i suprematizam je samo jo jedna predstavljaka umetnost. I sve to moe da se napravi unutar moderne umetnosti, ukljuujui i tzv. ap trak iu, nuno ostaje u s cj ravni predstavljanja, ravni koju Rodenkov eksperiment upravo ukida. Ako je ukida; to je, naravno, veoma problematino... U modernoj umetnosti s kraja XIX i poetka XX veka javio se proces u kojem se postupno preokree odnos izmeu predstavljanja i predstavljenog onako kako je on shvatan u klasinoj umetnosti. Ono predstavljeno vie nije unapred dato u tzv. (prirodnoj, istorijskoj, mitskoj ili ideolokoj) stvarnosti, da bi, zatim, nekom vrstom oponaanja/mimesisa bilo ponovo uspostavljeno u opredmeenom pre o ni u (= slika, freska itd.) n s k samog predstavljanja. U modernoj i posebno apstraktnoj umetnosti predstavljeno je dato po le s r ina predstavljanja! Predstavljanje postaje stva a njeizni e a, a predstavljeno izvedba ili kreatura g te kreacije. Pritom, slika nije proizvoljni, sluajni rezultat objektivacije kreativnog ina nego je projekt koji tre a realizovati. ta to znai? Iako vi e b ni e dato unapred, kao stvarni model (po kojem j se slika), pred ta lje o je u apstraktnoj slici ipak s v n empirijski/oznaiteljski oznaeno kao apstrakcija, kao realizovani projekt (= idealni model) apstrakcije. Zato je na pitanje ta predstavlja ova slika umesno rei da ona predstavlja apstrakciju. Predstavljanje je tu samo pomereno iz pred-modernog odnosa prema transcendenciji u moderni odnos prema transcendentalnom. Ali, tu vrstu kopernikanskog obrta ili preokretanja tradicionalnog odnosa izmeu predstavljanja i predstavljenog imamo datu i u specifinom obrtu
224
v ie n j a
koji se dogaa na relaciji izmeu stvarnosti i digitalne simulacije, gde digitalna simulacija vie ne oponaa nego proizvodi (virtuelnu) stvarnost... Zato se moda moe rei da umetniko predstavljanje nikada nije ni bilo dato sa opose i, bez m b tog odnosa s razliitim istorijskim modelima tumaenja, kao i bez razliitih okreta i obrta kroz koje zahvaljajui tumaenjima prolazi. stvar koja ne ujeda Ideja o preokretanju platonizma nuno je destabilizovala u umetnosti tradicionalni status slike. Ali, pomisao da slika vie nije slika sveta uslovila je znaajnu promenu u samom umetnikom statusu umetnosti. Ipak, ostala je enigma: kako je mogue da se status umetnosti menja, da ne bude vean, a da to i dalje bude umetnost? S pojavom novih ideja, slikarstvo i njegovo shva a je (njegova ide t n ja) likovnog statusa umetnosti nuno je izgubilo privilegovanu poziciju u sistemu arta. Kako je tako neto uopte mogue? Ono to u statusu slike nije ni predstavljanje, ni ideja, ni koncept, to je stvarnosno, dakle sama slika kao materijalni prenosnik predstavljanja, ujedno je neto to sam koncept ne moe da promeni. Dakle, da bi mogao da promeni status slike, koncept je morao da odbaci sliku kao prenosnika predstavljanja. Drugim reima, bio je neophodan is o akizsli e. k r k Taj iskorak iz slike se, istorijski gledano, na primeran nain predstavlja pomou Dianovog ready ma ea, odnosne njegove Fon a e. To je sa sobom d t n donelo jedno (statusno) potpuno novo shvatanje umetnosti. Fontana je bila novi koncept. Njeno ime se pojavilo na mestu na kojem je obino figurirao naziv umetnikog dela (tradicionalno: slike, skulpture). Fon a a nije bila samo naziv jedne firt n me ili ime za jedan pisoar nego je bila i promena realnog, estetskog (dizajnerskog) i ne-umetnikog statusa tog predmeta u pravcu umet i ogobjekn k ta. Konceptualni karakter samog naziva (koji ima
225
znaajnu performativnu funkciju) govori nam da, ubudue, o umetnikom statusu nekog dela odluuju ideje umetnika nagovetene ili formulisane tim konceptom, a ne vizuelna obeleja prezentovanog ili re-prezentovanog objekta (u ovom sluaju: pisoara). Metaforiko i, zapravo, konceptualno obelet n je Fon a e otvorilo je breu: vizuelna umetnost prestala je da bude utljiva, nema realnost i poela je da govori, pria... (Neki put i previe!) Time je ona, nuno, proirila i svoje vizuelne horizonte, proirila ih je u odnosu na ogranienu vizuelnost predstavljake (reprezentativne) umetnosti (koja se poistoveuje sa slikarstvom). eto zato je postao nuan is o ak iz sli e. Tek njime se otvorila mok r k gunost izmene ili redefinisanja ideje umetnosti. Jedan i samo jedan svet se raspao. Dakle, iskorak iz slike koja je zastupala sliku (jednog) Sveta uinio je moguim konceptualno redefinisanje umetnosti. Ali i obrnuto! Mogli bismo rei da se u umetnosti formirala svojevrsna jednaina: iskorak iz slike je uslov si equanon koncepta, kao i obrnuto, n upad koncepta u sistem arta, uslov je si equanon n iskoraka iz slike. Meutim, iskorak iz slike ne podrazumeva, bar ne nuno, kraj predstavljanja. Naizgled neposredno pojavljivanje stvari (ready-made, instalacija) i dogaaja (performans) u ravni umetnosti, ukazuje na to da svet ima sposobnost (ako je to sposobnost) da u umetnikom delu samoga sebe re-prezentuje. Dianovi sledbenici smatrali su da se time, uglavnom, gubi ideja reprezentacije, to ipak nije bilo tano. U Fon a i (ready-made-u) umetnost t n nije postavljena naspram sveta, da bi ovog primila u svoju belinu kao ono sli ov orepre en o a og. k n z t v n Otuda moe da izgleda da se ready-made postupkom sama ideja predstavljanja ukida. Pa ipak, nije tako. Fon a a, iako je vizuelno data kao neto najt n neposrednije (pi o r), kao deo sveta, postavljena je s a u galeriji na drugaiji nain nego to stoji u javnom
v i en j a
prostoru i zatim je, zahvaljujui konceptualnoj intervenciji naziva (Fon a e), na dvostruki nain odt n v maknuta od sveta. Odmaknuta je od sveta upra o kao deosveta koji vizuelno zastupa svet kaota av k u ravni umetnosti. To zastupanje nije nikakva konstatacija nego interpretacija. Fontana na pomeren, iskrivljen nain re-prezentuje sopstvenu realnost (realnost pisoara), rugajui se, pritom, tradicionalnim konvencijama umetnosti. Ona podvaja svet u njemu samom. ini ga mnotvenim. cilj re-prezentacije sveta svetom (= ready ma e) ni e d j da onom predstavljenom osigura iden i etpredstatt vljenog. Naprotiv, dadaistiko umreenje po o a is ar u sistem umetnikih objektata predstavlja ironinu operaciju koja baca senku na (tradicionalnu) istinitost/verodostojnost celog tog sistema. Umetniki cilj Fon a e, dakle, nije bio da umett n nost poistoveti sa Svetom nego da jedan is rg u t n ti deo sveta (a to je, ujedno, istrgnue iz svetovne svrhovitosti, istrgnue koje je prvi uslov da nastane jedan estetski objekt ili jedna, kantovski reeno, svrhovitost bez svrhe) uvede i postavi (drugaije) u galerijski prostor (kao prostor arta), da ga pusti da tu govori na svoj nain, tj. drugaije, odnosno da ga uini podlonim jednoj novoj (dadaistikoj) inetrpretaciji koja nee nuditi istinu, sutinu ili identitet tog predmeta nego e njega interpretativno (i diferencijalno) reprezentovati kroz razliku, pomak, prenos (gr. metaphor) i tako uiniti dostupnim svetovnosti jednog drugog sveta ili sveta drugosti. Ili, ako hoete, jednoj radikalnoj multikulturalnosti! Opte obeleje tog novog sveta jeste to da je to svet onog bez iz sintagme svr o h vi ostbezsvr e. Slikarstvo je svoju svrhovitost bez t h svrhe osiguravala funkcijom slikovne reprezentacije kao osobenog jezika arta. Pravilo koje glasi: re d pas ne uje a, u likovnoj umetnosti osiguravalo je nesvrhovitost estetskog oponaanja realnog. U umetnosti izvan slike takoe imamo oponaak n ms nje realnog, samo to to sada nije sli ov imi e is
nego je to takvo oponaanje u kojem stvarne stvari i stvarni dogaaji oponaaju Realno. Same te stvari/dogaaji su ozna i eji za koje mora, takoe, da t l se tvrdi da ne ujedaju. Zato se postavlja pitanje: moe li, uopte, umetnost da promeni svoju osobenu sudbinu, sudbinu stvari-koja-ne-ujeda?! Moe li umetnost da kulturu uopte usmeri u pravcu jedne stvari-koja-ne-ujeda?! re-elaboracija Iz prethodnih uvida sledi da je bez obzira na line, praktine ili ideoloke motive koje je Tarabukin imao kad je tvrdio da je bespredmetna, te dakle apstraktna umetnost jo uvek neto to funkcionie u ravni predstavljanja taj njegov uvid bio savreno ispravan. Tarabukinova zabluda sastojala se u tome to je mislio da predstavljaka funkcija kao takva in ri i i e svaku, pa i apstraktnu slik mn ku. Naravno, in ri i a i a putem predstavljanja/ k mn cj reprezentacije bila je izum apstraktne umetnosti koja je predstavljanje izjednaavala s mi e i om, a m ss mi e iss referiranjem na predmetni svet. Sada se, ms po Tarabukinu, ta inkriminacija vra a apstraktnoj slici. Njegova zamisao (upuena ponajpre Maljeviu i njegovoj suprematistikoj grupi) glasila je: ako neete predstavljanje, onda morate da napustite i samu apstrakciju. U stvari, on je apstrakciji vratio njenu sopstvenu osudu drugih umetnikih praksi, osudu zbog njihovog praktikovanja logike predstavljanja/reprezentacije. Ali, tu su nastala dva problema koje Tarabukin, zajedno sa Rodenkom i njegovom poslednjom slikom, nije mogao da rei. Prvi problem je glasio: ta ako nesa o sli ar kanego i bilo koja umetnost m k s nije mogua bez iz e ne funkcije predstavljanja? U vs tom sluaju Rodenkovi monohromi ne bi bili samo poslednja slika nego i poslednje umetniko delo! Kraj funkcije predstavljanja bi, u tom sluaju, pred ta ljao ne samo kraj slikarstva nego i kraj/ s v smrt umetnosti uopte. I moda: sreni zavretak
226
v ie n j a
Hegelove prie?! Ali, poto smrti/kraja umetnosti nema (usuujemo se da to ovde aksiomatski tvrdimo), iz toga bismo, onda, morali da zakljuimo da nije mogua ni objava smrti/kraja predstavljanja. Ta objava nije mogua ni u umetnosti, ni u filozofiji, ni u kulturi uopte. Nema smrti, dakle ima ivota, ima predstavljanja. Samo, pitanje je: kakvog predstavljanja? Tu se sada profilie jo jedan problem. Ukoliko umetnost nije mogua bez reprezentacije, ukoliko je predstavljanje nuno/neophodno, tada se postavlja pitanje ne samo o kakvom predstavljanju nego i o kakvoj neophodnosti ili nunosti je re? Da li bilo kakvoj? Hegel, koji je artistiku relaciju predstavljanja, tj. sam odnos a pred ta lja b hteo s v da, u Uvo uueste i u, funkcionalno podvede pod d tk veliku priu filozofije procenio je da se umetnost ne brani od filozofskog posmatranja samovoljom lienom pravila. Dakle, umetnost ima razloga da se brani od filozofije i njenih (preteranih, naroito platonistikih) zahteva, ali njena odbrana ne ide linijom samovolje, proizvoljnosti, besmisla. Umetnost strategiju svoje odbrane formira kroz pravila, konvencije, regule koje kompenzuju njen konstitucionalni nedostatak, njenu nedovoljnu filozofinost. Ukratko, umetnost uvek ima, usvaja m neka pravila koja uobliuje u zakonitost (no os) vlastitih artikulacija predstavljanja. Ali, ta pravila nemaju sup tan i al o uporite u bilo kom tvrdo s cj n s v profilisanom a pred ta lja b. Tako da ta pravila, mada bi htela da budu zakon, no os (bilo heterom nomije, bilo auto-nomije), ipak u tome ne uspevaju, te ostaju samo u ravni regulativnog, tj. igre pravila, ne i konstitucionalnog, tj. garantovane ili fatalne pravilnosti. Moderna umetnost je zastupala intrinsini (samosvrhoviti, samozakoniti) model predstavljanja (zastupanja), ona je htela da legitimie samu sebe za razliku od svega drugog. Njoj je dojadio klasini instrumentalizam po kojem je slika morala biti
227
usreditena u vladajuoj slici sveta. Zato je moderna kritika instrumentalizma bila vie nego opravdana. Ali, ona je bila opravdana kao to je danas opravdana kritika nar i ti i profilisane autonocs k mije (samozakonitosti, samosvrhovitosti) umetm nikog dela. U savremenoj umetnosti no os je postao igra, dakle skup pravila, ali sada su to pravila o pravilima igre, gde se, onda, suspenduje svako supstancijalno uporite, bez obzira da li je ono dato kao transcendentno (u smislu klasine metafizike) ili kao transcendentalno (u smislu moderne metafizike subjektivnosti). U savremenoj umetnosti predstavljanje se pred-nas-stavlja kao stalna re-elaboracija ili ponovno-uspostavljanje predstavljanja. Kako je to mogue? Sartr smatra da ta mogunost lei u samoj strukturi predstavljanja. Po njemu, naime, oslikavajua, predstavljajua svest postavlja svoj predmet kao nitavilo (lacon ci n e s e c ima e n epo esonobjetcom eunnant). Zato je ga t s m svest kao re-prezentacija u stvari aktivno postavljanje, a ne pasivno primanje vlastitog objekta. Ona je uvek drugo vienje vienog, uvek druga, pomerena slika slike sveta. Takoe, ta svest je uvek druga, pomerena, decentrirana slika/predstava sveta. I naravno, sveta bez sredita. raz-uveravanje nije nuno negacija Videli smo, dakle, da s mudrou moramo biti oprezni. Adorno je s punim pravom tvrdio: Svakom umetnikom djelu je, da bi moglo biti potpuno shvaeno, neophodna misao, to znai i filozofija, a ona i nije nita drugo nego misao koja se ne da zaustaviti (v. Este i a te i a, Pa ai o e a, t k or j r lp m n u zborniku Este i ate i ada as, Sarajevo 1900, t k or j n st. 36). Filo-sofija je, svakako, model odgoenosti i, prema tome, ne samo nedovrenosti nego i naelne nedovrivosti, neostvarivosti definitivne mudrosti. Taj model, jednostavno, nije kompatibilan s venou. Niti sa do r e om mudrou. v n Mudrost je neto to se ne da zaustaviti, jer ona
v i en j a
je uvek drugde, u drugome: nikad u sopstvenim zacementiranim, sedimentiranim identitetima ili u sopstvenim lepravim tautologijama. U stvari, u tom pogledu, mudrost je strukturirana na slian nain kao i modernost. Vratimo se, za trenutak, Bodleru i njegovoj nepokolebljivoj veri u moderno. On za svog sved doka uzima, videli smo, mu rost. Po njemu, sve mora da bude/ostane u granicama mudrosti... Zato je vana mu rost? Ta stara re koja je, od sad mog poetka, ve samim filozofima donosila toliko neutaene ljubavi ili, to se svodi na isto, toliko nevolje! Bez sumnje, vana je izvesna granica koju nam ona sugerie. Neko bi na to rekao: pa da, vane su restrikcije! Jer, mudro nije neto to je dato nasumce, gde god ili od danas do sutra... Ono nas, bez sumnje, dovodi u dodir ako ne s trajnim ili venim, onda bar s neim to e malo potrajati. Pa ako modernost i moda ipak nisu efemerno-nita (kako bi moglo na pr vi pogled da se kae), ako nisu jedan iezavajui relativizam i nihilizam ili puka destrukcija postojanih vrednosti, onda one, na svoj nain, uestvuju u mudrosti ivota, pa, ako hoete, i u njegovoj (muzejskoj?) trajnosti. Dakle, moderno pripada istoriji, ali ne i istoricizmu. Meutim, istorija nema krajnji (recimo: eshatoloki) cilj, koji bi se sastojao u pravolinijskom uveavanju ili nagomilavanju vrednosti. Novo se potinjava trajnom koje je to i pre i za vreme i posle novog. Ali, trajno nije veno. I sva mudrost je, ini se, u tom odsustvu definitivne mudrosti. Modernost ne bi bila to to jeste kad, s one strane svake faktinosti, ne bi sebi zadavala izvestan zadatak, cilj, projekt. Ona je, dakle, delanje, akcija, svrhovitost. Problem je samo u tome: da li modernost kao projekt ima identitet, da li u sebi sadri jednu konanu mudrost? I da li nai muzeji uvaju tu mudrost? Bodlerova ideja o ueu n u venom sugerie postojanje traj og identiteta. Marksova ideja o komunizmu kao poistoveenju
sutine i postojanja takoe je projekt s konanim identitetom. U tom kljuu modernost bi uvek bila dru o iv tvoistog, to je, zapravo, Hegelova sintagg b s ma. Marksizam kao i neoliberalizam bili bi samo dovreni hegelijanizam. Svako kretanje napred i u pravcu drugoga, zavravalo bi se, po toj logici, svoenjem na Isto. Ali, mi znamo da se modernost uvek iznova potvruje kao izdaja. Ona naprosto nee Isto. Nego hoe, makar i nevoljno ili protiv-voljno, igru drugoga, inovacije, transgresije. I u tome je, ini se, sva njena genijalnost! Ona ne moe da identitet svega o emu razmilja ne vidi kao od o en. Ako g ga uopte vidi. to je, zatim, dovoljan razlog da se uvek iznova formulie zadatak, projekt. Ali ni taj projekt nema znaenje za tamo er og ukoliko on is d n u sebi ne nosi bezobzirnost, bezonost, transgresiju i erupciju neega to je naprosto neizraunljivo i neuraunljivo. Projekt koji ne inicira do a aj ost g n jednog nepredvidljivog, neizraunljivog i neuraunljivog do a a a jednostavno ne moe biti u prag j vom smislu moderan. Oigledno je da postoji i obzirno, mlako, dobro kontrolisano kretanje modernog, gde onda provala novoga i drugoga jednostavno izostaje. Time se vraamo na Bodlerovo traganje za venim identitetom (= mudrim formulisanjem ideje projekta). Primicanje njemu (rad na projektu) i njegovo ozbiljenje (realizacija projekta) ini da se misija ubudue ukida. To je jo uvek logocentriki zarobljeno kretanje modernoga i modernosti. Svako ozbiljenje projektovanog identiteta pokazuje, u stvari, da nikakvog identiteta nije ni bilo, da je ono realno koje smo time dobili, u stvari, izvesna trauma, traumatini nedostatak, nedovoljnost, rupa u simbolikom poretku! I, zatim, pokazuje se da sve mora da krene iznova. Da moderna svoj (traeni) identitet, svoju elju da uestvuje u venome, rastvara u jednoj funkciji koja je, zapravo, funkcija novog-kao-uvek, uraunato-novog, dobro-kontrolisanog-novog.
228
v ie n j a
U klasinoj umetnosti je slika (predstava, reprezentacija) slike Sveta. Kao takva ona je morala uvek biti Ista, adekvatna, bliska Identitetu, s tim to se na razliite naine prikazivala (budui da apsolutna istovetnost i nije bila mogua). Nasuprot tome, u mlakom shvatanju moderne umetnosti uvek-ista je bila inovacija. Tako su nalagali projekt i izam. U takvoj inovaciji-istoj-sa-sobom nuno se gubila radikalnost dogaaja. Ono biti-izvan-sebe, ludilo inovacije svodilo se na tupu istovetnostsa-sobom i tzv. doslednost sebi. Time je, naravno, singularnost dogaaja iezla. Ponavljanje kojim komanduje Isto: uvek-novo ili novo-kao-uvek raa dosadu i predstavlja kraj dogaaja, ba kao to je to i svaki esencijalizam ili supstancijalizam! Da li je, uopte, mogu raskid sa inovacijom koja se ponavlja? Da li je mogu dogaaj koji traje preko granice svakog identitarnog ponavljanja? Da li je mogue novo-novcato? Ili je novo u stvari uvek samo jedno prikriveno-staro? Tj. ono to nam obeava venost?! Danas se za umetnost koja odustaje od progresistikih merila vie ne tvrdi, kao u razdoblju avangardi, da je konzer vativna, reakcionarna ili anahrona. Pitanje je: koji razlozi sada postoje za ne n i ti a je na prethoenju, na avangardi, na i ss r n ekskluzivizmu? Zato umetnost ako izuzmemo sujetu, hijerarhiju i mo koji, svakako, igraju vanu ulogu vie skoro uopte nema potrebu za avangardom? Da li je to samo jedan period? U kojem nema vladajue ideologije, pa onda nema ni ozbiljnog protivljenja vladajuoj ideologiji? Neko bi, moda, rekao da danas nema ni dvojnika, surogata i mimikrija neega to bi moglo da se oznai kao avangarda. Pritom, jedno je sigurno, u svetu neo-liberalne globalizacije, gde novac kao opti ili, ak, apsolutni ekvivalent svih vrednosti postaje jedino merilo razmene koja znai ivot, u tom svetu, bez sumnje, svaka druga avangarda postaje izlina.
229
Ipak, ovde ostaje jedan problem, koji nas posebno interesuje. Dalijeumet ostsprem adase n n pot u o pria o i sve u raz e e? I da onda svop n l g d t mn ju logiku svede na zadovoljenje vizuelnih potreba jednog sveta sazdanog od razmenskih efova? Da li je funkcija prethodnice i prethoenja potpuno i definitivno iskljuena iz umetnosti? Ili e se, ranije ili kasnije, ponovo roditi potreba za prethoenjem, avangardom, transgresijom? Za nekom drugom modernom? To e, u svakom sluaju, biti hod napred, hod koji je nezamisliv bez prethoenja. No, taj proces je u moderni XX veka shvatan kao projektovano, totalizujue, univerzalno kretanje. Nama ostaje da se upitamo: zar hod napred ne bi bio mogu i bez ovih sveobavezujuih oznaka? Bez oznaka koje se obino uvruju kao prisilno, ideoloko a pri i. Dakle, zato ne bi bio mogu or jedan uslov omogu hod napred? Zato ne bi bio n mogu hod koji pregovara sa svetom i na sebe preg uzima odgovornost za razlike u mo u em i, zatim, za ono granino, za ne o u e? m g Savremena umetnost, u meri u kojoj je spontano dekonstruktivna, nuno raskida s patolokom trkom za Istim, a to znai za Vernou, Venou i Mudrou, kao i za optim ekvivalentom. Ona naputa veru da je svet po sebi i za sebe, faktiki ili normativno opsednut Istim (u jednini ili mnoini) i da je to Isto (izvesno to je to ili ta oo i a) ut l g j naprosto jedina autentina stvar. Raz-uveravajua (upitna, nepoverljiva, skeptina) misao nije (bar ne nuno) negacija (modernog) delovanja, akcije, angamana, projekta, upuenosti na preobraaj ili izmenu sveta. Naprotiv! Ona samo eli da ukine ono to je u konceptu an a ma a, pro ek aili iz e e g n j t mn sve a upravo nemogue! I nasilno. Ali nemogue u t tim stra e i a a pro e ane dolazi od samog nasit gj m mn lja (jer nasilje je samo posledica), nego, upravo, od njihovog opsesivnog, patolokog traganja za Istim. Raz-uveravajua misao ne tei da ukine angaman i modernost nego samo da ih de-sedimentira. De-
konstrukcija u umetnosti tei da u njoj i u bilo emu to s njome dolazi u dodir ukine idealni konstrukt identiteta, kako bi sauvala oznaiteljsko telo, da bi ga uvela u igru znakova i da bi te znakove podvrgnula re-interpretacijama i re-definisanju, novoj prezentaciji ili re-prezentaciji. Taj postupak iskljuuje mogunost da se angamanu i projektu ponudi neprikosnovena ili zatvorena struktura bilo filozofske bilo ideoloke dogme. Ali, takoe, on iskljuuje mogunost da im se ponudi loe beskonana struktura novog-kao-uvek. Raz-uveravajui gest savremene umetnosti je svojevrsno zalaganje (ili: intervencija, angaman) koje razmilja o sebi i, pritom, insistira na pitanju o zalogu i ulogu. Upitnost toj umetnosti nije vie tua. Zato ona pita o svemu i o sopstvenoj legitimnosti koja se iitava u kljuu genealogije i kritike vlastitog porekla, traga, vlastitog teksta meu tekstovima.
230
231
v i en j a
udc 2-5 398
ljiljana peikan-ljutanovi, novi sad
drevna obrednost i elementi likovnosti

Struktura prostora i njene konkretizacije u junoslovenskim i balkanskim obredima, reflektovanje strukture makrokosmosa u socijalnom, religijskom i emotivnom mikrokosmosu jedinke, kao i odnosi izmeu ulno-konkretne forme obreda, pesnikih slika i njihovih dubinskih znaenja predstavljaju do danas ivi inspirativni impuls niza umetnosti, od umetnosti rei, preko teatra, do najrazliitijih oblika likovnog izraavanja. Pritom dolazi do resemantizacije i desemantizacije drevnog obrednog supstrata, ali i do njegovih estetski i znaenjski produktivnih revitalizacija. Obred, kao sloena sinkretika manifestacija verovanja izvesne zajednice: radnjom, govorom, gestovima, poezijom, plesom, muzikom, maskiranjem ili kostimiranjem te, vie od svega, njihovom celinom, u svetu moderne umetnosti na nov nain revitalizuje elemente vlastite komunikacije sa svetim. Dogaaji koji imaju odsudnu vanost za ivot jedinke, porodine i socijalne zajednice, sveti inovi prastvaranja, ili bitna zbivanja u prirodi, poput sezonskog umiranja i ponovnog raanja prirode koje oponaa i ponavlja obredna praksa drevnih zajednica, oivljavaju u svetu moderne umetnosti, pre svega u onom prostoru u kojem se ona ostvaruje kao sinkretini multikulturni in. Sloena likovnost tradicionalne obredne prakse kao ulno-konkretnog otelovljenja ovekovog duha i poimanja sveta do danas ostavlja svoj ivi otisak, iako se kodovi menjaju i gube svoje znaenje. cr venim okiena grana, koja se stavlja na rogove novoizgraene kue, uva svoju upeatljivu vizuelnost bez obzira na prirodu i osveenost motiva zbog kojih je podignuta. Ona u spoju sa kr vlju ivotinje koja se rtvuje na temelju do dananjih dana zatitnikim simbolima ivotnosti, kr vlju, zelenilom, cr venilom, oglaava, osveuje i titi granice ivotnog prostora (Peikan-Ljutanovi, 2007: 226-234).
232
v ie n j a
Samim krajem 20. veka, na deponijama i smetlitima u svetom i neistom prostoru granice lanovi Ledarta vezivali su se i omotavali crvenom trakom. Ova nit mogla bi biti analogna onim magijskim komadima crvene pree, platna, pojasevima i povojima koji su u tradicionalnim slovenskim i balkanskim kulturama ovijani oko postelje porodilje, stavljani na kapiju, pastiru u torbu i goveetu oko roga prilikom prvog izgona stoke, vezivani u grivu drebetu, oko ruke detetu, skrivani pod nevestinsko ruho, da bi svojim ivotodavnim crvenilom ograniili i zatitili od uroka i zla (orevi, 1985: 161-163; Slo en kami oo i a: 433-434). v s t l gj Istovremeno, ova ledartovska crvena nit nosila je i neka nova, zastraujua znaenja. Recimo, opomenu da nas krvavi trag rata sve povezuje u neisto klupko. Ova nova nit nije titila od uroka i zla, nego je bila slinija onoj crvenoj traci kojom se uzimala mera preminulome. Podseala je da je smrt svuda oko nas: kr vavo ljudsko umiranje u kolopletu graanskog rata i smrt prirode, oliena u crnim vodama vinanske deponije izloenim na prodaju u luksuznoj prodavnici suvenira u centru Beograda. Moda je ta ledartovska nit, ipak, bila najslinija onoj crvenoj prei kojom je drevna bajalica merila bolesnika i pravila od nje krug kroz koji se on provlaio, simuliui novo, zdravo i oieno roenje? Kako god da je raspliemo, gusta slojevitost, nerazmrsiva sloenost tog znaka, vrsto nas povezuje sa svetom drevne obrednosti i magije, slutei istovremeno svetost i mo umetnikog ina i ironino se poigravajui njegovom marginalizovanou i stvarnom i simbolikom sputanou. Ta fragmentarna, zagonetna, ambivalentna obrednost, koja istrajava do naeg vremena, ima svoje korene u samim zaecima ljudske kulture. Tako se pretpostavlja da su kalendarske obredne pesme (a one su se na ovim prostorima izvodile i pevale sve do 70-ih godina 20. veka Nedeljkovi, 1990) kao vrsta nastale jo u doba neolita (izmeu 9000.
233
i 7000. godine p.n.e.), u vreme otkria i ustanovljenja zemljoradnje, kada je prelazak na zemljoradnju primorao prvobitnog oveka da usavri tehniku raunanja vremena, da se stvarno i simboliki okrene suncu, poto dotadanje raunanje vremena na osnovu meseevog kalendara nije vie bilo dovoljno precizno da obezbedi dobar prinos biljaka (elijade/eliade, 1991). Moda su ve tada bile zaete one obredne vatre koje se oko solsticija i prolene ravnodnevice loe sve do dananjeg vremena, podravajui i ogledajui sunce: u sjaju ognja, u krugu kola, u zatvorenosti venca... Onog istog venia od ivanjskog utog cvea koji do danas kaimo na dovratke. Moda je ve tada zaeta slika mladog boga vegetacije koji stie posle zimske kratkodnevice nosei guku zlata (Srp kena s rod epje meV: 198) kojom pozlauje i blagosilja n s dom. U boinim i koledarskim pesmama, koje se meu Slovenima belee tek od 19. veka, ima i jasnih naznaka da je odista re o ponovnom roenju mladog sunca: Boo ide uz ulicu, te se veseli, Pred njim ide arko sunce, te mu svijetli... s r n s (Srp kena od epje me V: 196) ili jo neposrednije izreeno: Granu sunce iz brda, Veselo, veselo! Nije sunce nego Boo, Koledo, koledo! (Srp kena od epje me V: 187) s r n s Simboliku svetlosti moemo prepoznati i u slici Boia koji se penje k vrhu, / na srebrnu guvnu (Srp kena od epje meV: 209), a ona je svus r n s da praena i osobenim strukturiranjem prostora: boansko dolazi izdaleka, preko vode, s brda, ili dolazi odozgo ili se kree navie, nosei svetlost i
v i en j a
blagoslov otelovljene u boji sjaju teksturi poznatih materija, ili zagonetna, neodreena opredmeenja apstraktnih pojmova. Boi u pesmi tako nosi igru za pojasom, ili kitu zdravlja i veselja, mira i pogodbe... U pradavnim vremenima u kojima su zaeti zemljoradniki obredi plodnosti javljaju se i mitovi o poreklu zemljoradnje i pojavi jestivih biljaka1, ili o dobijanju semena itarica2, a analogno sa semenom koje umire da bi ivelo zainju se, kao jedna od najznaajnijih mitskih tema, mitovi o bogovima koji umiru da bi oiveli poput Adonisa ( I: 47-48), Ozirisa ( II: 267-268) ili Tamuza ( II: 491). Nisu bez razloga tragini ljubavnici boginje Itar istovremeno batovani i oni iz ijih tela nastaju biljke (Gil a e), poput g m bilja, oni deo svog ivotnog ciklusa provode pod zemljom, vaskrsavajui periodino. Mira elijade kae: Zemljoradnike kulture su razvile ono to bi se moglo nazvati kosmika religija, poto je tu religiozna delatnost koncentrisana oko sredinje misterije periodinog obnavljanja Sveta (elijade, 1991: 41). Delovi duhovne graevine neolita, istie on, sauvani su rasuti u tradicijama seljakih drutava (elijade, 1991: 49). Istovremeno, oni su do danas ouvani u osobenoj likovnosti drevnih kodova i starih obreda. Naravno, kao sva usmena tradicija, i ove pesme i obredi u kojima su nastale sadre slojeve razliite starosti: od onih koji ih direktno vezuju za drevna prehrianska verovanja i arhaine predstave iz mitske prolosti, preko tragova hristijanizacije, do onih u kojima se gubi i zamagljuje veza s obredom, a pesme prelaze u ljubavnu liriku ili, ponekad, u deju igru i folklor. La teproa te, za one koji jo s l s
1 Proiren je mit o nastanku jestive biljke i njenih plodova od tela ubijenog i raskomadanog boanstva, to ih ini svetim. 2 Njih junak donosilac civilizacije krade na nebu.
pamte jednostavnu igru, jesu deja razonoda. Jo izmeu dva svetska rata to je bio deo sloenih uskrnjih obreda. Na uglu Dositejeve i cvijieve ovu igru provlaenja i hvatanja, iji tekst asocira venjenje i ozelenjavanje gore, igrali su momci i devojke dozreli za brak, uvajui u provlaenju igraa kroz krug ruku nagovetaj starog obreda plodnosti u kojem se prepliu ljubavni in i raanje i preporaanje sveta. Ta preporaajua i obnavljajua obrednost tesno je povezana s osobenim poimanjem fenomena prostora. Uopte uzev, prostor u usmenim pesmama, prozi i predanju (kao, uostalom, i u pisanoj knjievnosti) predstavljen je kao skup pojedinih objekata koji imaju vlastita imena (Lotman Uspenski, 1979: 367), i po tom kolanom karakteru i sposobnosti da modeluje neprostorne (semantike i vrednosne) odnose (Lotman Uspenski, 1979: 367; Lotman, 1976: 288) on je analogan specifinom mitskom shvatanju prostora. To je strukturirani, nehomogeni, nekontinuirani prostor (elijade, 1986: 61-63), suprotan apsolutnom matematikom prostoru, shvaenom kao homogeni, izotropni, neogranieni kontinuum (Maa en i lo e i a Pro ve a III: 106-107).3 l ck p dj s t Ovaj segmentirani, nehomogeni prostor bitno se razlikuje i od profanog iskustva prostora u kojem 'taka oslonca' nema vie jedinstveni ontoloki status (elijade, 1986: 63), nego se menja, javlja i nestaje prema potrebama svakodnevice, i u kojem se kao jaka mesta izdvajaju samo sveta mesta privatnog univerzuma (elijade, 1986: 63). Nasuprot ovom sutinski profanom prostoru koji naseljava moderni ovek, u kojem i dalje ima segmenata svetog i neistog prostora, ali oni nisu
3 Apsolutni, matematiki prostor definie se kao idealna sredina koja je uz to jo i ho o e a (tj. njeni delovi se ne mogu m g n kvalitativno razlikovati meu sobom), kon i u a a, izo rop t n ir n t na (svi njeni pravci imaju ista svojstva) i neo ra i e a (Maa g n n l en i lo e i aPro ve a, III: 106-107). ck p dj s t
234
v ie n j a
opti, nisu iskustvo kolektiva tradicionalno poimanje prostora vrsto je strukturirano, zasnovano je na nizu binarnih opozicija, koje fiksiraju prostorne, ali i neprostorne kvalitete: goredole, levo desno, velikomalo, horizontalnovertikalno, istoneisto, ljudskoneljudsko, svetoprofano. Uz izvesne razlike, veina prostora u tradicionalnoj kulturi ima niz zajednikih odlika. Ako ih predstavimo u obliku renika, tj. spiska odgovarajuih leksema (na primer, reka, more, jezero, planina, drvo, gora, peina, kamen, izvor, polje, grad), oni gotovo da gube sopstveno, konkretno leksiko znaenje i dobijaju znaenje i odgovarajue nove valentnosti u okviru nekog zatvorenog, vrsto organizovanog sistema (civjan, 1982: 68). Odnosno, ostaju ono to jesu, ali istovremeno dobijaju i sasvim nova znaenja. Tako se granica izmeu ovog i onog sveta prevashodno predstavlja kao voda (reka, more, jezero), a onaj,dru i svet, olien je uglavnom u g prostorima gore (planine, ume, kamena), spilje (petere, jame), te u korenu drveta. Ove prostore, istovremeno, naseljavaju ambivalentna neljudska i nadljudska bia, bia posrednici izmeu ovog i onog sveta. Time se i u prostornom kodu potvruje njihova dvostruka priroda posrednika izmeu ovogi onog sveta; zemlje i neba; enskog i mu og; vode i vatre, izmeu ljudskog i ivotinj k skog,ljudskog i demonskog(nadljudskog). Zmaj junak srpske usmene epike raa se obeleen svojom osobenom polimorfnou: on i jeste i nije ljudsko bie (nije edo no udo golemo), na njemu je bi kose vuije i zmajevo kolo pod pazuhom, na bedri mu sablja upisana, krvava mu ruka do ramena apstraktno dvojstvo medijatora izraeno je u domenu vizuelnog, dobilo je svoj ulni, telesni izraz. Po tom pretakanju duha u telo i tela u duh jezik drevnog mita pribliava se unekoliko jeziku moderne umetnosti, pa, rekla bih, svake umetnosti.
235
Granini prostori i prostor onog sveta mogu biti opevani kao stanite demona medijatora i kao prostori u kojem oni deluju. Kada je o stanitu re, onda se, analogno odnosu junaka prema gradu/ kui, i ovde uspostavlja sutinska veza, pa i identinost koja otkriva da nije re samo o obitavalitu nego i o delu njihove materijalne manifestacije, o otelovljenju sutinskih svojstava ovih bia (eoa-oa, 1992: 56). Tako voda u svojim najrazliitijim vidovima reka, more, jezero, izvor, bunar moe vriti funkciju granine vode, one koja obeleava i uva granicu svetai ihi sveta v mr vih.U mitskom poimanju sveta: Put u drugo t carstvo prolazi kroz zmajevu gubicu i preko vode kao i kroz vodu, i kasnije po vodi (Prop, 1990: 400), ovo dvojstvo udovita gutaa i vode ouvano je i u liku kita koji guta Jonu. Tako more, reka ili jezero i bia koja u njima ive u tradicionalnim predstavama o strukturi sveta dele ovaj svet od onoga, uvajui, esto, plodove, zlatnu granu ili zlatno cvee udesnog drveta, koje moe dobaviti samo junak obdaren natprirodnim svojstvima ili natprirodnim pomagaima (Li, 1983: 123; Deteli, 1992: 94, 97-98). Kao mesto dodira i razdvajanja sveta ivih i sveta mrtvih, ove vode su izrazito ambivalentne. One poseduju svojstva i jednog i drugog sveta (Li, 1983: 123), postaju paradoksalno mesto gde oni meusobno opte (elijade, 1986: 63), i zato mogu s ljudskog stanovita imati i pozitivno i negativno dejstvo. Svaki kontakt s mutnom, nedeljnom, sinonom vodom koban je po ljudsko bie. Izvor te opasnosti jeste upravo voda. Njena htonska priroda moe biti naglaena neistoom (mutna voda)4 i htonskim biima koja u njoj ive, poput zmije ili stonoge. Ova mutna voda je, po svojoj neistoti, dejstvu
4 Dunava je i po sebi mutna, / Mogla bi ti sreu pomutiti (Hr at ke na od e pje me I/1: 521, komentar uz pesme 32, v s r n s 33, 34).
v i en j a
i posledicama koje njeno ispijanje ima za ljudsko bie, direktno povezana s donjim svetom: ...Podzemne vode su crne (...). Mutna je (...) htonska voda koja izvire iz zemlje kao manifestacija boje kazne za teak greh... (Deteli, 1992: 88). ovek moe biti ugroen i ispijanjem bilo koje vode koja je zahvaena u nevreme, nou, u nedelju ili je ustajala (Karanovi Peikan, 1994: 20-21). Ta mutna, snona, nedelaka, trigodinja voda javlja se kao specifian hronotop, u kojem se izvor mogui ulaz u donji svet povezuje sa izvesnim graninim segmentima vremena (no, praznik) koji ostaju nepokriveni svakodnevnom drutvenom delatnou (Brati, 1993: 16). Viestruke i sloene veze demona medijatora s vodom, po svoj prilici, proistiu iz univerzalno rasprostranjenih i veoma arhainih predstava o zmaju / dinovskoj zmiji kao olienju i gospodaru voda. Zmaj, vodeni car (Prop, 1990: 331), vezuje se za vodu kao naelo i podlogu stvaranja i plodnosti, ali i za vodu kao stihiju koja simbolie regresiju u praformalno (elijade, 1986: 123), to je u skladu i s njegovom ambivalentnom prirodom i s njegovom ulogom medijatora izmeu ivota i smrti. Zmaj i njemu srodna bia (ala, adaja, zmija) gospodare tako atmosferskom vodom, izvorima, jezerima i renim tokovima, vrei ulogu kiodavca. Tu moemo traiti i duboku sugestivnost neega to bi se, na prvi pogled, moglo doiveti kao puka dosetka, poput umetnike manipulacije sutinski nepostojanim materijalom kakav je led. Nastao iz vode, on je za ledartovce zadrao njenu iskonsku mitsku i magijsku ambivalentnost. Ako voda jeste izvor svekolikog raanja, led se ovde moe javiti kao san o ouvanju, ono to e predmete, misli, snove sauvati nepokvarene, nenaruene i iste za neko budue vreme, poput klice. Istovremeno, voda je i stihija unitenja i regresije, pa i led ne samo da uva nego i unitava. On se moe posmatrati i kao metafora i utelovljenje konane kataklizme. I u mi-
kro kataklizmi koju su oblikovali ledartovci, svaki zamrznuti predmet, svaki znak i oblik, postavljao je pitanje vlastitog i opteg smisla. U graninom vremenu, u poslednjoj deceniji milenijuma, umetnik se svesno izmeta na marginu, u granini prostor koji je u tradicionalnoj kulturi pripadao magiji. To mogu biti podrumi, raskra, smetlita. Odbaeni predmeti potroakog drutva dobijaju nov smisao i nova znaenja: kao amajlije, kao opomena, kao slabaka kotva u bujici vremena, vremenska kapsula koja uva i pamti jedan od mnogih trenutaka. Pored prividno apsolutnog pripadanja svome vremenu, oni uspostavljaju vremensku, istorijsku osu, preispituju drevni kod i daju mu nova znaenja. Istovremeno upravo po osobenoj neodreenosti, igri izmeu snane vizuelne upeatljivosti i sutinske neodreenosti ovih slika koje se oblikuju pred naim unutranjim oima, ovo bi mogla biti i osobena riznica vie kodova nego slika, ali ne retko i putokaz za razumevanje dubinskih znaenja prividno jednostavnih bia, predmeta, pojava, ivotvorni izvor nove zagonetnosti sveta.
literatura
1. eoa-oa, : , , , 1992. 2. Brati, Dobrila: Glu odo a.Pred ta eono iuna od v b s v r nojrei iiSr a, Beograd, Plato, 1993. lgj b 3. Gil a e:su er koakad kiepoGil a e u, preveo i g m m s s g m priredio Marko Vii, Beograd, Dragani, 2006. 4. Deteli, Mirjana: Mit kipro toriepi a,Beograd, Srps s k ska akademija nauka i umetnosti Autorska izdavaka zadruga Dosije, 1992. 5. orevi, Tihomir R.: Zleoiuve o a juJu nihSlo r v n ve a, priredio i pogovor napisao Ljubinko Radenkon vi, Beograd, Prosveta, 1985.
236
v ie n j a
6. elijade, Mira: Sve o i pro a o, s francuskog preveo t f n Zoran Stojanovi, predgovor (Ar aj ki o ek i mit) h s v Sreten Mari, Novi Sad, Knjievna zajednica Novog Sada, 1986. 7. elijade, Mira de (Mircea eliade): Isto i a ve o a ja rj r v n irei ij kihide aI(Odka e ogdo adoEle in kih lg s j mn b us s mi te i a), prevela Biljana Luki, Beograd, Prosveta, s rj 1991. 8. Karanovi, Zoja i Ljiljana Peikan-Ljutanovi: Po lo s vi i da i srp ke pe ni e tra i i e, Novi Sad, Svetovi, n s s k dcj 1994. 9. Li, edmund: Kul u aiko u i a i a.Lo i apo e i t r m nk cj gk vz va jasim oa.Uvodupri e ustruk u ai ti eanai n b l mn t r ls k l zeuso i al ojan ro oo ii, preveo s engleskog Boris cj n t p l gj Hlebc, Beograd, Prosveta, 1983. 10. Lotman, Jurij M.: Struk u aumet i ogtek ta, prevod t r n k s i pogovor Novica Petkovi, Beograd, Nolit, 1976. 11. Lotman, Jurij M. i Boris A. Uspenski: Mit ime kultura, preveo Novica Petkovi, Beograd, Trei program, leto 1979: 361-382. 12. Maaen i lo e i aPro ve a:op taen i lo e i a, knj. 3 l ck p dj s t ck p dj (Po-), Beograd, Prosveta, 1986. 13. . , . . , , , 1994. 14. Nedeljkovi, Mile: Godinji obiaji u Srba, Beograd, Vuk Karadi, 1990.
15. Peikan-Ljutanovi, Ljiljana: Obiaji vezani za izgradnju temelja i pokrivanje kue kod stanovnika Klise, Sta a aseoza ai.Ogle iousme ojknji ev o ti, n j l p l d n n s Novi Sad, DOO Dnevnik Novine i asopisi, 2007: 226-234. 16. Prop, Vladimir Jakovljevi: Hi to ij kiko i e ibaj e, s r s rj n k prevela Vida Flaker, Sarajevo, Svjetlost, 1990. 17. Slo en kami oo i a.En i lo e ij kire ik, redaktori v s t l gj ck p d s n Svetlana M. Tolstoj i Ljubinko Radenkovi, Beograd, Zepter Book World, 2001: 433-434 Pojas. 18. Srpske narodne pjesme I, skupio ih i na svijet izdao Vuk Stefanovi Karadi, Knjiga prva, u kojoj su razlineenskepjesme, Be 1841. Sabrana dela Vuka Karadia, priredio Vladan Nedi, Beograd, Prosveta, 1975. 19. Srp ke na od e pje me V, skupio ih i na svijet izdao s r n s Vuk Stef. Karadi, Knji ape auko ojsurazi een g t j l n skepje me, priredio Ljub. Stojanovi, Biograd, Dravs no izdanje, 1898. 20. Hr at ke na od e pje me I/1, odio prvi, Ju a e pje v s r n s n k sme, knjiga prva, uredili dr Ivan Broz i dr Stjepan Bosanac, Zagreb, Matica hrvatska, 1896. 21. civjan, Tatjana: Semantika prostornih i vremenskih pokazatelja, s ruskog prevela Radmila Meanin, Ras kov ik, Beograd 1982, god. IX, br. 31: 95-102. n
237
v i en j a
udc 75(497.11:439)"1896/1942"
sava stepanov, novi sad
kardinalne take srpsko-maarskih umetnikih odnosa (1896-1942)

umetnika kolonija u nabanji u ogledalu srpsko-maarskih slikarskih veza i uticaja Umetnike srpsko-maarske veze, ostvarivane tokom vremena prekretnice devetnaestog i dvadesetog veka pa sve do sredine prolog stolea, veoma su dinamine, bogate i plodotvorne. Na samom kraju devetnaestog veka austrougarska monarhija je izuzetno snana politika konglomeracija u kojoj se odvija proces sistemskog preobraavanja od birokratski besprekorno ureenog feudalizma ka buroaskom industrijskom drutvu. Sistematski i planski se sprovodi industrijalizacija austrougarskog drutva, kako u austrijskim regijama (okolina Bea, alpski kraj, Bohemija - dananja eka) tako i u centralnoj i severnoj Maarskoj, te u karpatskoj oblasti. U toj tranziciji Vojvodina ostaje dominantno poljoprivredni region ali je i tu zaet blag ali vidljiv proces industrijalizacije i svojevrsne modernizacije i povaroenja... Vojvoanska prostranstva su premreena eljeznikom prugom te su ustanovljeni pravci Budimpeta Novi Sad - Zemun, Kikinda - Veliki Bekerek (1882-83) tako da skoro sva vojvoanska podruja imaju vezu sa Budimpetom. Preko Subotice i Sombora jo ranije je postojao prikljuak na dugu prugu za evropu koji je vodio preko Trsta, a ubrzo su preko Novog Sada i Beograda krenuli vozovi za Istambul... Dakako, eljeznika mrea znatno ojaava i razvija privredu, menja izgled vojvoanskih gradova... Do kraja devetnaestog veka ojaae i domai kapital, uzdii e se sloj aristokrata, veleposednika i potomaka nekadanjih plemia dobro uhlebljenih u vojsci, administraciji, ministarstvima, vrsto oslonjenih na rezultate rada jeftine radne snage mnogobrojnih bezemljaa... U takvoj atmosferi u Vojvodini svoju umetniku afirmaciju ostvaruju umetnici visokih akademskih slikarskih standarda koji zadovoljavaju ukus novostvorenog graanskog sloja poput Pa238
v ie n j a
je Jovanovia iz Vrca, Uroa Predia iz Orlovata, Tan Mora iz Beeja, ora Krstia iz Kanjie, Ferenca Ajzenhuta iz Bake Palanke... U regionu se, ini se, sve to pokazalo na velikoj i tada vanoj Milenijumskoj izlobi odranoj od 2. maja do 3. novembra 1896. u Budimpeti. Ova grandiozna manifestacija je trebalo da ukae na snaenje maarskog imperijalizma koji nastaje preobraajem feudalno-agrarnog drutva u nacionalno buroasko kapitalistiko industrijsko drutvo. U postavci uspostavljenoj po obrascu tada popularnih svetskih izlobi kojima se zbirno prezentovala proizvodna, drutvena, kulturna i umetnika produkcija slikarstvom se potvrivala etatistiko-monarhistika mo ilustracijom znaajnih i prigodnih epizoda iz istorije naroda ukljuenih u monarhijski sklop. U vremenu izuzetne popularnosti istorijskog slikarstva budimpetanskom milenijumskom izlobom dominira ugledni maarski slikar ula Bencur, reprezentativni akter tzv. pozorinog realizma a u postavci su, shodno tom konceptu, iz vojvoanskog podneblja uglavnom zastupljeni slikari akademskog realizma, pripadnici raznih nacionalnosti: Nemac Franc Ajzenhut izlae monuk t mentalnu Bit u kod Sen e, Srbin Pavle Jovanovi se predstavlja kultnom kompozicijom Se aSr a ob b s nj rn j v pod Ar e i em a o e i em, a Pal Vago, maarski slikar iz Pete, prezentuje sliku Ba at ke spa n s hi ede iuupredca emFra jomJo i omI, koju je j fl j r n sf naslikao u Velikom Bekereku, i to u specijalno za tu priliku nazidanom ateljeu sa staklenim krovom i dnevnim svetlom... Slina situacija se ponavlja i na velikoj Svetskoj izlobi u Parizu 1900. godine, u specijalno sagraenom srpskom paviljonu. I tamo je celokupni utisak usmeren ka afirmaciji ideje nacionalnog od vizantijskog izgleda arhitekture, preko etnografskog karaktera eksponata, pa sve do, za tu priliku naslikanih, slika Paje Jovanovia r n l z Kru i a je ca a Du a a, Marka Murata Doa ak ns n r n b n ca aDu a auDu rov ik, ora Krstia PadSta
239
la a i Riste Vukanovia Da ij ker ve, te skulptura h s t ora Jovanovia Ko ov kispo e ik i Petra Ubavs s mn kia Ta ov kiusta ak. Srpski Organizacioni odbor k s n je nastojao da Kraljevinu Srbiju predstavi dogaajima iz nacionalne prolosti, slikama i skulpturama koje se mogu shvatiti kao svojevrsne vizuelne izjave o nacionalnom identitetu. Naavi se u Parizu, umetnikom centru epohe, paviljoni sa periferije, iako eljni smelih novotarija, odluuju se da ostanu u okvirima tradicije: ograniene i anahrone ali dobro poznate teritorije.1 No, bilo je ve posve oigledno da su to bili poslednji trzaji strogog akademskog realizma, te da se raanjem novog veka pojavila potreba za novim i modernijim izrazima u umetnosti. Taj proces modernizacije donosi vidljive promene: slabi uticaj beke akademije a sa njom i specifinog koncepta istorijskog slikarstva. Mladi umetnici iz naih krajeva sve vie se interesuju za kole u drugim sredinama: ve je znaajno ojaao zov Minhenske akademije i veoma popularnih minhenskih slikarskih kola Holoijeve (Hollsy Simon, 18571918) osnovane 1886. i Abeove (Anton Abe, 1862-1905) otvorene pet godina kasnije, 1891. godine... Minhen je prihvatljiv, izmeu ostalog jer je donosio novi duh bez drastinog odricanja od tradicije, bez radikalnih inovacija: postupno su ponuene impresionistike novine: plenerizam, dnevna svetlost, jaka i ista boja... Istovremeno, zamirisao je i dah Pariza kao prvog velikog centra svetske umetnosti, odakle dopiru odjeci novih koncepata sezanizma, impresionizma, fovizma, kubizma te raznih drugih slikarskih i neslikarskih eksperimenata. U tadanjoj srpskoj umetnosti koja se odvijala sred nacionalnih borbi i ratova sve te inovacije e proi bez radikalizma, bie skruene i blage, u patrijarhalnom, narodnom okviru
1 Simona upi: Te eiide emo er og, u: Srp kosli ar tvo m j d n s k s 19001941: 20.
v i en j a
a Proti lucidno konstatuje da e mnogi uesnici procesa modernizacije srpske umetnosti svoje iskaze neoekivano i diskontinuitetno menjati (Sava umanovi slikar napretka i povratka) ili lokalizovati: Konjovi e se vezati za Vojvodinu, Bijeli za Bosnu, Dobrovi i Job za Dalmaciju, Zora Petrovi za folklor, figure u narodnim nonjama... Dakle, prekretnica devetnaestog i dvadesetog veka afirmisala je nov pogled na svet i umetniko vienje koje je usaglaeno sa mnogobrojnim drutvenim promenama i naunim dostignuima. Impresionizam jeste najznaajnija umetnika pojava tog vremena jer je autentini odraz novog urbanog senzibiliteta i posledica uznapredovale tehnike i nauke. Zbog toga je interesantno sagledavati protok novih impresionistikih ideja od Pariza do drugih umetnikih centara i manjih sredina. Naravno, te promene nisu bile vildljive na budimpetanskoj Milenijumskoj izlobi 1896. godine ali nas Bela Duranci upuuje na interesantnu injenicu da je meu milenijumskim eksponaj l tima bila i slika Ma ais (Izlet) maarskog slikara Pala Sinjei Merea (Szinyei Merse Pl, 1845-1920), naslikana jo tokom 1872-73. godine. Svoju varijaciju doruka na travi ovaj slikar je, bez direktnog ugledanja na francuski predloak, naslikao kao dvadesetsedmogodinjak, sa jo uvek sveim seanjima na minhensku Akademiju i svog profesora Karla Pilotija, koji ga je upuivao na slikanje u prirodi. Iako nezapaena na Milenijumskoj izlobi, ova slika e, vremenom, dosegnuti kultni znaaj u maarskom slikarstvu svojim neuobiajenim motivom, efektnim plenerizmom, slobodnim treperenjem poteza, izvanrednom igrom svetla i senke, zanosnim i sonim kolorizmom. Njen autor Pal Sinjei Mere e, na samom kraju devetnaestog veka, postati uzor mnogobrojnim mlaim budimpetanskim slikarima koje predvodi imon Holoi, umetnik koji je 1886. godine u Minhenu otvorio svoju slikarsku kolu i stekao ugled modernog pe-
dagoga. Pravo sa Milenijumske izlobe Holoi, sa svojim bivim studentima i istomiljenicima Janoom Tormom (Thorma Jnos, 1870-1937), Itvanom Retijem (Rti Istvn, 1872-1943), Karoljom Ferencijem (Ferenczy Kroly, 1862-1917), Belom Ivanji Grinvaldom (Ivnyi Grnvald Bla, 18671940), Oskarom Glacom (Glatz Oskr, 1872-1958) i jo nekim slikarima odlazi u Nabanju (danas Baia Mare, Rumunija) i tu pokree uvenu umetniku koloniju koja e bitno uticati na pravce razvoja maarskog slikarstva ali i na slikarstvo u tzv. maarskoj provinciji. Naravno, sa njima je i - Pal Sinjei Mere. Nabanjska kolonija nema svoj program ali Reti na jednom mestu zapisuje da je pleneristiko osvetljenje bila velika novina. Tako su, tokom prvih godina delovanja u tu novoosnovanu koloniju ba kao i u tadanje maarsko slikarstvo - stigli uticaji minhenske atmosfere, barbizonskog pejzaizma, naturalistiko-impresionistiki i secesionistiki impulsi a rezultati ostvareni u ovoj koloniji su njene uesnike sve vie udaljavali od koncepta akademizma. To udaljavanje od akademizma je, po svemu sudei, bilo primetno i u radu vojvoanskih slikara koji su radili u Nabanji. Tokom 1906. godine meu uesnicima pr vog kolonijskog saziva bio je Somborac Joef Mali (Mly Jzsef, 1860-1901). Zahvaljujui rodbinskoj vezi sa imonom Holoijem studirao je na minhenskoj akademiji a po svoj prilici se zbog toga naao meu uesnicima premijernog nabanjskog skupa. U Minhenu, posle pohaanja Holoijeve kole, prelazi na Akademiju kod profesora Gizisa (Gysis, inae poreklom Grk) na odseku naturklasse. Zbog toga je ovom umetniku svakako odgovarao nabanjski pleneristiki koncept. Uostalom, po povratku u Sombor, vrativi se kui, ustalio se u gradu i tu je slikao predele u somborskom i susednim atarima (...) a znali su ga u upaniji naoj svi, voleli ga i kupovali
240
v ie n j a
mu slike.2 Ta reenica je znaajna jer nas upuuje na slikara iji je koncept povezan sa pleneristikim nainom slikanja oitom posledicom nabanjske koncepcije... Mali je naslikao velik broj, uglavnom pejzanih, slika od 1896. do 1901. godine, kada je umro. Iako je preminuo ve u 41. godini, izvesno je da je Joef Mali ostvario odreenu umetniku afirmaciju i ugled, o emu svedoi podatak da je ovom Somborcu samo godinu dana posle smrti, 1902. godine, u Budimpeti prireena velika posthumna retrospektivna izloba. Na alost, osim dve slike u Gradskom muzeju, njegovih radova vie nema u Somboru verovatno je najvei deo njegovog opusa posle izlobe ostao u Peti... Ba kao ni o Maliju, nema mnogo podataka ni o slikarstvu i umetnikoj delatnosti bakopalanakog slikara igmonda Firsta (Frst Zsigmond) i Velikobekereanina Bele Plehla (Plechl Bla), o kojima nema faktografskih dokumenata a koji su na spisku uesnika drugog saziva kolonije u Nabanji 1907. godine. Verovatno je rana Nabanja meu Vojvoanima najubedljivije rezultate dosegnula u slikama Antala trajtmana (Streitmann Antal, 1850-1918). Preciznog podatka o njegovom pr vom dolasku u koloniju nema. Meutim, slika Uli auFel e a ji c b n (1903), danas u zbirci Gradskog muzeja u Subotici, svedoi o umetnikovoj slikarskoj aktivnosti u nabanjskom okruenju. Uz to, karakteristina treperavost pleneristikog slikarstva postignuta dinaminim, kratkim namazima boje je osobina bliska nabanjskom konceptu. Sigurno crtana i komponovana, slika je koloristiki izuzetno bogata. trajtman je u toj slici, ba kao i u nekim drugim poznijim ostvarenjima, znao da uspostavi jedinstvenu koloristiku atmosferu. Tim i drugim svojim slikama trajtman je potvren kao pleneri2 Iz nekrologa objavljenog u listu Ba a, Sombor 1901, III, k br. 22: 15.
sta, kao slikar koji se bavi svetlom u slici na nain blizak impresionistima. Antal trajtman je u Nabanju odvodio i svoje bekereke uenike a meu njima su bili emil enar (Zsnr emil, 1884-1954), Joef Varkonji (Vrkony Jzsef, 1879-1938) i Jene Vadler (Wdler Jen, 1887-?), sa kojima e osnovati grupu Bekerekih impresionista, koja svoju prvu izlobu prireuje 1912. godine u svome gradu; meu njima je bio i izvanredno talentovani Ree Novak (Novk Rezs, 1883-1909)... Istovremeno, u Subotici u tom periodu deluju umetnici poput andora Olaha (Olh Sndor, 1886-1966), Bele Farkaa (Farkas Bla, 19841941), Jelene ovi (18791951), Angele Makovi (1883-1956) i Stipana Kopilovia (1877-1924); u Bakom Petrovom selu je Arpad G. Bala (Balzs G. Arpad, 1887-1981); u Senti veoma interesantni eugen Pasku (Pascu eugen / Paszk Jen, 1895-1948)... Svi ovi umetnici su oslonjeni na Nabanju - odlascima, kolovanjem, iskustvom, koncepcijskim opredeljenjem. Svi oni e u toj koloniji doi u dodir sa inovacijama iz pariskog kruga. Jer, ta tendencija prenoenja pariskih aktuelnosti u Petu i Nabanju naroito je aktuelna od 1906. Te godine su u koloniji boravili i radili aba Vilmo Perlrot (Perlrott csaba Vilmos, 1880-1955), dugogodinji pariski ak Anrija Matisa (Matisse Henri, 1869-1954), te Bela cobel (czbel Bla, 1883-1976), stari lan, koji u Nabanji prireuje svoju samostalnu izlobu slika kojom predstavlja svoje novo fovistiko opredeljenje, neposredno po izlaganju sa fovistima na pariskom Jesenjem salonu 1905. godine. Tako je cobel, kako to konstatuje Duranci, fovistiki uzdrmao Nabanju, izazivajui pojavu neoa (neoimpresionista) i doveo do raskola u dotad idilinoj nabanjskoj zajednici otvorivi novu stranicu maarskog slikarstva. Leta 1906. prikazao je cobel svoje nove slike iz Pariza, slike koje su ve predstavljale novi stil, zapisuje Itvan Reti, zapaajui jedan od najzna-
241
v i en j a
ajnijih dogaaja u procesu modernizacije maarske umetnosti poetkom dvadesetog veka. Jer, ve sledee godine nastavie se proces velikog otvaranja maarskog slikarstva ka evropi, naroito Parizu: tokom 1907. godine Petani su mogli da u postavci Prolenog nacionalnog salona vide, izmeu ostalog, preko 60 slika Pola Gogena, da uivaju u slikama Van Goga i Sezana! Jedna veza sa Parizom ve je bila ostvarena: tamo, 1905. godine, Perlrot radi u Matisovoj umetnikoj radionici, cobel ima ugled meu fovistima, tu je i izvanredni Lajo Tihanji (Tihanyi Lajos) sa svojim tada sezanistikim analitikim usmerenjem, te jo nekolicina slikara koji e ta svoja iskustva ve sledee godine preneti u Nabanju, donosei novo shvatanje slike i slikarstva, izazivajui sukobe unutar idiline nabanjske pleneristiko-impresionistike atmosfere... Tokom 1909. godine u Budimpeti se osniva Dom umetnosti. Glavni inicijatori formiranja ove specifine institucije Karolj Kerntok i andor cifer, te oko njih okupljeni umetnici, eljni su novog i autentinog slikarstva, pogotovu posle rada i raspada tada konzervativnog koncepta Kruga maarskih impresionista i naturalista (formiranog posle sukoba sa cobelovskim fovistikim stavovima u Nabanji tokom 1906. godine). Na samom kraju te iste 1909. godine, 30. decembra, u Peti je otvorena izloba novoformirane grupe Tragai (Keresk)3 koja e se kasnije, tanije 1911. godine, preimenovati u grupu Osmorica (Nyolcak), a koja je bila oslonjena na Sezana, pa e tako biti kompletirane veze tadanjeg savremenog maarskog slikarstva sa tada aktuelnim evropskim tendencijama...
3 U srpskom jeziku postoje dve verzije naziva ove grupe. Duranci govori o Tragaima a Marija cindori o Istraivaima. U svakom sluaju radi se o istoj grupi umetnika osnovanoj 1909. godine a iji bi naslov trebalo da bude funkcionalan u prikazivanju odnosa prema umetnosti grupe Osmorice, kako e glasiti njihovo novo ime od 1911. godine
Dakako, sve te promene primetie i vojvoanski slikari, ponajvie oni koji su bliski Nabanji. Najistaknutiji meu njima je Joef Pehan (Pechn Jzsef, 1875-1922). On je u nabanjsku koloniju dospeo 1908. godine, kada su tamo boravili tada avangardni slikari Lajo Tihanji (Tihanyi Lajos, 1885-1935), andor cifer (Zeffer Sndor, 18801962), Geza Bornemisa (Bornemisza Gza, 18841966) i ve pomenuti cobel i Perlrot. Na odreeni nain Pehanu je cobel postao slikarski uzor. Takoe, Pehan izuzetno potuje i slikarstvo Lajoa Tihanjija. U Nabanji on uvruje prijateljstvo sa ciferom, sa kojim se kasnije godinama dopisuje i sarauje. Uostalom, upravo ga cifer obavetava o inicijativi za formiranje Doma umetnosti, iji e 1909. godine Pehan biti lan-osniva. Uz to, Pehan e uspeti, u meuvremenu, da otputuje na kratkotrajni studijski boravak u Pariz, a posle tog iskustva on zakupljuje atelje u Budimpeti. Secesijski kompozicijski i crtaki odjeci u njegovoj slici postaju dinaminiji, njegovo slikarstvo se pribliilo cobelovom te je razigranije, gestualnije, ko loristiki snanije (Le e iaktII, 1912), a javlja se i sezanistiki konstruktivistiki uticaj, naroito u izuzetnim Ku a i a a (1912-13)... Oigledno je p c m da je Pehan jedan od onih vojvoanskih slikara koji je, zahvaljujui tom sudbinskom prepletu sa maarskim umetnikim zbivanjima, meu prvima u Vojvodini dospeo do odreenog problematizovanja autonomije slike i njenog zasebnog bia. Sa takvim ostvarenjima Pehan se ohrabrio pa je krajem 1912. godine priredio izlobu sa vie od 100 slika, u organizaciji Doma umetnika.4 A upravo povodom te svoje samostalne izlobe prireene u Budimpeti i Vrbasu 1913. godine Pehan je sam napisao tekst u katalogu sa karakteristinim naslo4 Na samostalnoj izlobi slika Joefa Pehana gost je bio maarski vajar Ferenc Meei, koji je izloio petnaestak skulptura.
242
v ie n j a
vom Nekoliko rei o modernoj umetnosti. Izmeu ostalog Pehan konstatuje: Razvitak modernog duha u svim pravcima nauio je oveka da objekte koji ga okruuju posmatra analitiki, da ih razlae na inioce, shvati i svede na sutinu. Osnovna vrednost nije nita drugo, no izvestan ritam koji se odrava kroz konstrukciju oblika, kompoziciju boja i sintezu linija.5 Oito, Joef Pehan je dostojan tada aktuelnih, ak avangardnih petanskih zbivanja i tendencija, u periodu od 1909. do 1913. godine. Posle toga, sled ivotnih situacija - put u Sarajevo, mobilizacija 1915. u Subotici,6 boravak u svojstvu ratnog slikara u Beogradu, te konani povratak u Vrbas - smiruju avangardistiki ar u slikarstvu Joefa Pehana. Posleratno vreme donosi novu i drugaiju situaciju Pehan vie nije u stanju da preko nove dravne granice odlazi u svoj petanski atelje, svi njegovi kontakti sa petanskim umetnikim ivotom su prekinuti, onemoguen je dodir sa znaajnim izlobama koje su predstavljale tada aktuelne evropske umetnike tendencije... Dakako, Nabanja je i dalje okupljala umetnike. Iako za koloniju vie nisu karakteristine avangardistike prie, iskustva su i dalje dragocena. Godine 1918. u Nabanjskoj koloniji, uz stare vojvoanske uesnike eugena Paskua i Arpada G. Balaa, po prvi put borave i rade Ivan cvejanov (1899-1931), Zora Petrovi (1894-1962) i Ivan Radovi (1984-1973). Najverovatnije godinu-dve pre njih, u Nabanji je boravio i Ivan Tabakovi (18981977)... 7 U to vreme Zora Petrovi i Ivan Radovi poznaju umetnike prilike u Peti. Tu razgledaju mnogobrojne izlobe, uspostavljaju kontakte
5 Joef Pehan: Izpred o o auka ao usa o tal eizo be, g v r t l g m s n l Vrbas, februar 1913. 6 Pehan je mobilisan u Subotici. U vojsci se sree sa subotikim slikarima andorom Olahom i Peterom Kalmanom te sa mladim vajarom Karlom Baranjijem. 7 Bela Duranci:Na a jaiVoj o a i,Li ov isu ret, Subob n v n k n s tica 1996: 16.
sa maarskim umetnicima. Zora Petrovi studira u Budimpeti od 1915. do 1918. godine, Radovi od 1917. do 1920. godine. Oboje su studenti na budimpetanskoj Akademiji, kod istog profesora - Itvana Retija. Ivan Radovi je bio, po ocenama, ak najuspeniji Retijev student i upravo zbog toga mu je profesor izdejstvovao novanu pomo za jednomeseni boravak u slikarskoj koloniji u Nabanji. Kako je to sam esto isticao, Nabanjska kolonija ga je privlaila jo od njegovih ranih slikarskih dana u Somboru. Radovi je bio izuzetno zadovoljan kolonijom jer je tamo vredno radio i upijao sve oko sebe, o emu je govorio i Ivan Tabakovi u jednom svom razgovoru sa Belom Durancijem. Pleneristiki nain slikanja je Radoviu, u tom trenutku, oigledno pogodovao. Ostali su mi u dragoj uspomeni dani u slikarskoj koloniji u Nabanji; i ranije sam ivei u banatskim prostranstvima voleo prirodu, ovde sam, meutim, nauio da je posmatram na jedan drugi nain, da dublje ulazim u njene prefinjene detalje. To se svakako odrazilo na moja slikarska shvatanja.8 Slino Radoviu, Nabanjska kolonija je bila znaajno mesto i u razvoju slikarstva Zore Petrovi. U monografskom tekstu o naoj istaknutoj slikarki Katarina Pavlovi konstatuje: U slikarskom formiranju Zore Petrovi veliku ulogu odigrao je njen boravak u slikarskoj koloniji Nabanja (1918) i uticaj njenog profesora, maarskog impresioniste Itvana Retija, a Miko uvakovi je jo decidniji u svojoj konstataciji: Njeno kolovanje u Budimpeti (1915-1918) i rani boravak u Nabanji (1918) su njen rad preusmerili ka modernizmu i ekspresivnim tendencijama posle impresionizma.9
8[8] (?): Intervju sa slikarom Ivanom Radoviem, Poi i a, ltk Beograd, 10. juna 1973. 9[9] Miko uvakovi i Darko imii: Cen ral o rop ki t n ev s aspek ivoj o an kihavan ar i.Gra i ife o e i,fe o e i t v s g d n n n mn n mn gra i a. Objavljeno u katalogu istoimene izlobe, Novi Sad, nc Muzej savremene likovne umetnosti, septembar 2002.
243
v i en j a
Ipak, najuporniji vojvoanski pohoditelj umetnike kolonije Nabanja svakako je bio Bala G. Arpad. Jedna od najinteresantnijih figura vojvoanske umetnosti tokom prve polovine dvadesetog veka, Bala se ovde prvi put naao 1913. godine, i on kao uenik ve pominjanog Retija. Prvi svetski rat prekida njegova nabanjska gostovanja, te je u koloniji ponovo ve 1918. a iste te godine se sree i sa Kaakom, to e svakako uticati na njegovo ideoloko shvatanje umetnosti, te na stalni socijalno-politiki prizvuk njegovog izraza. Interesantno je zapaanje Jerka Denegrija, za kojeg je Bala karakteristian lik umetnika Srednje evrope, kako se taj lik moe sagledati i definisati u uslovima formiranja u prvim decenijama XX veka.10 Arpad G. Bala e biti redovni neredovni gost nabanjske kolonije sve do 1942. godine, kada tamo poslednji put boravi. Dakle, Nabanja je ugraena u njegovu stvaralaku delatnost u irokom rasponu pune tri decenije. Iako je najdue iveo u Subotici, Bala je, izmeu dva rata, iveo i radio u razliitim mestima. Za nau istoriju umetnosti je zanimljivo da je od 1927. godine iveo i radio u Beogradu, gde je 1929. godine priredio samostalnu izlobu koju e Oto Bihalji Merin u No ojLi e a u i oznav tr t r iti kao poetak novog realizma, te da je 1930. godine postao lan grupe Oblik. Njegova umetnost je izuzetno znaajna i u periodu posle 1920. godine, kada nastaju njegova najradikalnija dela u duhu kubizma, kuboekspresionizma te socijalnog ekspresionizma, koji su pravi dokaz umetnikove spremnosti da reaguje na aktuelnosti sveta i vremena u kojem je iveo i stvarao... Za istoriju umetnosti kod nas Balaev najznaajniji doprinos je svakako ostvaren mapom litografskih grafika
10 Jea Denegri: Eks re i i am i ku i am, gra i a fo e. p s on z bz nc rm Objavljeno u katalogu centralnoevropski aspekti vojvoanskih avangardi. Granini fenomeni, fenomeni granica. Objavljeno u katalogu istoimene izlobe, Novi Sad, Muzej savremene likovne umetnosti, septembar 2002.
Osamilu tra i aAdi e ihpe a a, ostvarenih 1930. s cj j v s m godine, u kojima socijalno profilisane prizore realizuje jednim sugestivnim simbolino ekspresivnim nainom, plastiki disciplinovano sprovedenim u duhu Adijeve poezije, kaakovske aktivistike filozofije i karakteristine postkubistike autonomije plastikog promiljanja motiva. ooo Tokom razmee vekova, a potom i tokom prve polovine dvadesetog stolea, Umetnika kolonija Nabanja ima znaajno ali nedovoljno proueno i definisano mesto u vojvoanskoj i srpskoj umetnosti. Izmeu Joefa Malija, koji je uestvovao u premijernom sazivu 1896. godine, i Arpada G. Balaa, koji je poslednji od vojvoanskih umetnika slikao u ovoj koloniji 1942. godine, ukupno je boravilo dvadesetak relevantnih umetnika. Najznaajniji meu njima (trajtman, Pehan, Kopilovi, Farka, Olah, Radovi, Z. Petrovi, Tabakovi, Arpad G. Bala) sutinski su uticali na pravce razvoja slikarske umetnosti u Vojvodini i Srbiji. Njihova aktivnost u nabanjskim okupljanjima rezultirala je uspostavljanjem vrstih srpsko-maarskih umetnikih veza i uticaja, upoznavanjem sa aktuelnim tendencijama u evropi, te uspostavljanjem mnogobrojnih kontakata sa indirektnim ili direktnim posledicama... Preko Nabanje su do srpskih i vojvoanskih umetnika, linijom Budimpeta Subotica Bekerek - Novi Sad - Beograd, pristizale svee informacije o trima velikim umetnikim scenama tog vremena (Budimpeta, Minhen, Pariz)... U prouavanju umetnosti koja se odvijala unutar vojvoanskog likovnog prostora fenomen preplitanja umetnikih tendencija i meusobnih odnosa zasigurno ostvarenih u Nabanji - predstavlja zanimljiv primer multikulturalnih fenomena koji nije samo posledica posrednih prestonikih uticaja, nego efekat sloenih procesa tran244
v ie n j a
sformacija i direktnih suoavanja sa fenomenima evropske, pre svega centralnoevropske i srednjeevropske umetnosti11. a tet, ma, zenit, ut Srpsko-maarske umetnike veze tokom prve polovine dvadesetog veka zasnovane su na dve centralne take. Prvu ini uee vojvoanskih i srpskih slikara u sazivima Umetnike kolonije Nabanja, a druga se zapaa u aktivistikim aktivnostima i snanom uticaju Kaakovih umetnikih aktivnosti koje su prihvaene na obe strane, posebno saradnjom avangardistikih asopisa (A n Tett, Ma, Ut, Ze it). U principu, u jednom relativno precizno postavljenom rasporedu, meusobni srpsko-maarski uticaji znaajni su za: a) razvojnu liniju slikarstva (od postimpresionizma i plenerizma, preko fovizma i ekspresionizma, do konstruktivizma i kubizma), i b) za izuzetno dinamian proces paralelnog avangardizma (aktivizam, dada, zenitizam). Pokazalo se da e kolonija u Nabanji svojim vojvoanskim i srpskim pohoditeljima pokazati bogatu raznolikost inovativnih slikarskih pojava. Sinjei Mere, Holoi, Reti i itav niz tada mlaih maarskih umetnika su u Nabanji razvili rasvetljeni plenerizam, (post)impresionistiko vienje sveta i vremena, te isti fovistiki koloristiki koncept slike. Na nabanjske koloniste donekle e uticati i lanovi avangardistike slikarske grupe Tragai, koja je potom promenila ime u Osmorica (Kernstok, Berenji, Tihanji, cobel, Marfi, Orban, Por, ciganji - koji su dolazili u Nabanju afirmiui duh drugaijeg sezanistikog slikarskog koncepta). Sva ta naela i uverenja uticae i na umetnike iz naih krajeva poput velikobeke11 Miko uvakovi i Darko imii: Isto.
rekog slikara trajtmana, Bakotopolca Kopilovia, Vrbaanina Pehana, Subotianina Balaa, Somborca Radovia, na Zoru Petrovi i Ivana Tabakovia, ije su destinacije tih godina u permanentnoj promeni, te na jo poneke vojvoanske i srpske umetnike. Uglavnom, Nabanja odbacuje beki akademizam a prihvata nove tendencije koje doprinose da se ovdanja umetnost usaglasi sa aktuelnim zbivanjima u drutvu, te sa dostignuima u nauci i tadanjoj kulturi. Interesantno je zapaziti da se, zahvaljujui kolonijskom konceptu, odluujue promene ostvaruju izvan centara, to je zasigurno pogodovalo umetnicima iz tzv. maarske provincije, pogotovu iz Vojvodine, koji su se nalazili izmeu Budimpete i Beograda, izmeu dva velika centra - podjednako udaljena i od jednog i od drugog. U svakom sluaju, posledice saradnje sa akterima maarske umetnosti u vojvoanskoj umetnosti jesu produktivne. Na svojevrsnoj sredokrai izmeu jedne srednjeevropske i jedne balkanske prestonice ustanovljeni su prvi relevantni i stilski diferencirani opusi, kojima su dotaknuti tokovi najsavremenijih umetnikih zbivanja tokom prve polovine dvadesetog veka. Za pojavu aktivistikih i avangardistikih tendencija najzasluniji je svakako pesnik, pisac, slikar i grafiar Lajo Kaak centralna linost maarske avangarde. Svoju aktivistiku aktivnost ovaj umetnik zapoinje sredinom druge decenije a jedan od vanijih datuma njegovog avangardistikog delovanja svakako je 1. novembra 1915. godine, kada u Budimpeti pokree asopis ATett (Akcija). Taj Kaakov asopis jedva je prevalio godinu dana trajanja a prvi put je bio zabranjen nakon samo dve nedelje. Zaplenjen je ve 15. novembra - zbog vreanja hrianskih svetinja. Razlog zabrani je Kaakova pripovetka Sa ra aan i ri ta te reproh n th s dukcija slike Opla i a jeHri ta peujskog Srbina kv n s slikara Petra Dobrovia. Istorija ATett-a nije dugo trajala jer je ve sledee, 1916. godine konano za-
245
v i en j a
branjen. Zbog toga Kaak pokree novi asopis Ma (Danas), u kojem svoje priloge objavljuju akteri maarskog aktivistikog pokreta, revolucionarni mladi umetnici koji nastoje da nametnu novu duhovnu klimu, novu umetnost i duhovno osloboenje oveka... asopis Ma ima sasvim specifini dizajn nametnut je princip konstruktivizma, nova tipografija, reprodukovani su radovi avangardistiki raspoloenih umetnika... U maarskom aktivizmu uestvuju Lajo Kaak, Laslo Moholji Na, andor Barta, Bela Uic, Lajo Tihanji, Petar Dobrovi, andor Bortnik, Matis Tot i drugi. Njihova aktivnost nije bila ograniena tek petanskim okruenjem nego su se radovi i tekstovi maarskih umetnika pojavljivali u mnogim izvanmaarskim asopisima a Julija Sabo primeuje da je maarski kult delanja bio vaan ideal u srednjeistonoj evropi, te da se lako vezivao za anarhistike svetonazore.12 Maarski umetniki aktivizam je nastojao da donese znaajne i sveobuhvatne promene, a ernst Fier ak konstatuje da su Ma-isti nastojali da se nametnu kao nove duhovne voe i tvorci jednog novog i drugaijeg drutva, kao avangardistiki akteri novih drutvenih odnosa. Na alost, ta nastojanja im se nisu ispunila 1919. godine poraz maarske revolucije uzrokuje zabranu rada asopisa a Kaak biva zatvoren... Po izlasku iz zatvora, ve 1. maja 1920. godine, Kaak je u Beu i tu ponovo pokree Ma. Uz njega je, takoe istorijskim dogaajima i razvojem situacije u Maarskoj razoaran, ali izuzetno stvaralaki ambiciozan Laslo Moholji Na. Kaak u Beu, gde se kasnije formira jezgro maarske kulturne emigracije, naputa aktivistiku otrinu asopisa a zadrava samo naelo neophodnosti duhovnog osloboenja oveka, a Julija Sabo zapaa da se tada okrenuo ka evropskim tokovima novih umetnosti i uspeo da Ma uzdig12 Julia Sabo: A Magyar ak i i mus mvsze e 19151927, tvz t Budapest, corvina, 1981: 130-131.
ne na estetski nivo najznaajnijih internacionalnih avangardnih asopisa.13 Po okonanju Prvog svetskog rata umetnosti su nametnuta nova oekivanja: novo doba i drugaiji drutveni odnosi zahtevaju novu i drugaiju umetnost. Poetkom dvadesetih godina pojavljuju se mnogi umetniki asopisi kao specifini fenomeni iskazivanja novih umetnikih tenji. U irem regionu bive Austro-Ugarske, tokom dvadesetih godina prolog veka deluje velik broj takvih asopisa: A Tett, Ma i Akas tott Em er u Maarskoj, z b Ge i s, Periszkp, Nep eet, Con i o a ul, 75HP, nu kl tp r n PunctiIn e ral u Rumuniji, Tz u Slovakoj, Disk tg u ekoj, Ze it i Ut u Jugoslaviji... n U jugoslovenskoj umetnosti tokom dvadesetih i tridesetih godina, tanije u periodu 1921-1932, deluje vei broj relevantnih avangardnih umetnikih asopisa. U Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu i Ljubljani pojavljuju se Sve o ret,Ze it,Da a t k n d d d tv d Tank,Da aJazz,Da aJok,Ut,Pu e i,Sve o an stva,Hip os,Rde ipiot,No ioder,Tank,Ve ost, n l v n op m n m g p sb 50 u Evr i, Al a ah Ne o u e L Im os i le, r al z n d Nad e i am da as i ov e... Kako to u svom tekstu Istorijske avangrade: dadaizam - zenitizam nadrealizam konstatuje Milanka Todi: Njihovo postojanje omoguuje da se govori o asopisu kao najkompletnijem jugoslovenskom avangardnom delu. Svakako, na najznaajniji umetniki asopis pr ve polovine dvadesetog veka, Ze it,poinje da n izlazi u Zagrebu 1921. godine a potom se 1924. preseljava u Beograd, gde je izlazio sve do 1926. godine. tampano je ukupno 43 broja. Ovaj asopis je glasilo zenitizma, umetnikog pokreta iji je osniva Ljubomir Mici, koji se zalae za ruenje starih vrednosti i uspostavljanje nove kulture. On govori o apstraktnom kosmikom ekspresionizmu te o linosti barbarogenija koja e pro13 Isto.
246
v ie n j a
paloj kulturi zapadne evrope doneti sveu snagu Istoka, o balkanizaciji evropske kulture i civilizacije.14 Micieva estetika je zasnovana na ideji autonomije umetnosti. Po njemu Nova umetnost je uslovljena svojim sopstvenim principima, svojim sopstvenim zakonima, nezavisna od zakona prirode.15 Na idejnom planu zenitizam je bio u znaku otre kritike evropskog civilizacijskog kompleksa, kojem je u duhu inovativnih tendencija ponudio panbalkansku kulturnu koncepciju, izraenu na principima neoprimitivizma (Vida Golubovi i Irina Suboti) a zenitisti se zalau za novo slikarstvo (apstrakcija, konstrukcija, kubizam), bave se avangardnom poezijom u kojoj se re esto svodi na izdvojeni i osamostaljeni element... U Ze i u se pojavljuju saradniki prilozi nt velikog broja avangardnih umetnika iz evrope a Mici uspostavlja saradnju sa akterima ruskog umetnikog eksperimenta Kandinskim, Maljeviem, Tatljinim, el Lisickim (el Lissitzky), Arhipenkom, Zadkinim, Blokom, erenburgom, Hlebnjikovim, italijanskim futuristima (Tomazo Marineti), maarskim aktivistima (Kaak, Laslo Moholji Na), te mnogobrojnim pojedincima poput Valtera Gropiusa, Tea van Dusburga (Theo van Doesburg), Roberta Deloneja (Robert Delaunay)... Pored Micia, Branka Ve Poljanskog, Ivana Gola i Boka Tokina, u Ze i u objavljuju nt Vinaver, Mati, crnjanski, Rastko Petrovi, Dragan Aleksi te ernigoj, Gecan, Seissel (Jo Klek), Stepani, Petrov, Bijeli, umanovi i drugi. Zbog svog izrazito internacionalistikog karakn tera Ze it postaje asopis koji je ravnopravan sa tadanjim avangardistikim evropskim glasilima ali je determinisan kao autentini pokret izvan ve formiranih tokova internacionalne zapadnoevropske umetnike prakse, kao nova balkanska
14 Ljubomir Mici: Nova umetnost, Ze it, 1924, br. 34. n 15 Isto.
umetnost ili kao balkanski katalizator novog ivota i nove umetnosti...16 Zenitisti sarauju sa maarskim aktivistima. Maarska istoriarka umetnosti Julija Sabo ak konstatuje: Interesantna crtica u istoriji zenitizma je i to to su zenitisti sebe smatrali nastavljaima meunarodnog programa i kulta delovanja aktera maarskog aktivizma.17 Mici u Ze i u objavljuje nt Kaakovu poeziju (Pesma 8, Ze it, br. 6, Zagreb n 1921) te tekst Arhitektura slike (samociljna arhitektura slike i konstruktivizma), a na naslovnim stranama ovog asopisa tokom 1922. godine objavljene su konstruktivistike grafike Lajoa Kaaka i Lasla Moholji Naa. U broju 15 objavljen je Kaakov linorez, poslat iz Bea, a u dvobroju 19/20, decembra 1922. godine, i svedena linorezna grafika Moholji Naa u duhu njegovih najznaajnijih radova sline provenijencije. Samo nekoliko brojeva ranije, tokom februara iste godine, na naslovnoj stranici Ze i a bio je objavljen uveni Tatljinov rad nt Na rtzaspo e ik. Pojava ovih geometrijsko-konc mn struktivistikih ostvarenja nikako nije bezrazlona i nezapaena. Istraivai i analitiari Ze i a su nt ustanovili da je u poetku koncept asopisa (i pokreta zenitizma) bio u znaku ekspresionizma a da, upravo od te 1922. godine, u Ze i u prevladavaju nt konstruktivistike ideje. Dakle, dvojica najistaknutijih aktera pokreta maarskih akcionista svojim prilozima bitno utiu na formiranje tog specifin nog koncepta. Uostalom, Ze it i Ma imaju mnogo zajednikog, izmeu ostalog slinost razvojnih linija asopisa, istovremenost i bliskost pomenutih konstruktivistikih tenji, te slinih tipografskih i potpuno usklaenih dizajnerskih reenja. Osim toga, potrebno je naglasiti da je sve to u potpunom
16 Ljubomir Mici: Zenitizam kao balkanski katalizator novog ivota i nove umetnosti, Ze it, 1924, br. 34. n 17 Julia Sabo: A Magyar ak i i mus mvsze e 19151927, tvz t Budapest, corvina, 1981: 130-131.
247
v i en j a
saglasju sa tada aktuelnim evropskim umetnikim tendencijama i zbivanjima. ini se da su postojale i neke bliske line veze zenitista i maarskih aktivista. Jedan kontakt je materijalizovan crteom aktivistikog slikara i bliskog Kaakovog saradnika Lajoa Tihanjija, naslovljenim Bran oPo an oszerbze i i takltpo c j c nts r rja (Portret Branka Pojanka, srpskog zenitistit kog pesnika). Taj portret Branka Ve Poljanskog, Micievog brata i pouzdanog saradnika, datiran je 1920. godine. Portret ima svoju avangardistiku posebnost jer je Tihanji oko konstruktivistiki predstavljenog portreta - iznad, ispod i sa obe strane, uz karakteristino iscrtane predstave dvojnih i prelomljenih strelica, ispisao Zenith, Zenit, , potvrujui da je upoznat s karakterom i konceptom zenitistikog pokreta. Ovih nekoliko pomenutih primera, u svakom sluaju, svedoe o postojanju aktivnih veza izmeu dva pokreta okrenuta ka novom shvatanju umetnosti i njene funkcionalizacije (zenitizam - maarski aktivizam) te o koncepcijskoj bliskon sti dva asopisa (Ze it - Ma). No, izuzetno je zanimljiva injenica da je taj fenomen bio vidljiv i u vreme autentinog realizovanja. Tako je, svojevremeno u rumunskom asopisu sline koncepcije Svi a je, koji je izlazio u Kluu, konstatovano da t n je osnovni ideal zenitistikog pokreta sugestivni anarhistiki pogled na svet i kult delovanja, blizak anarhizmu maarskog aktivizma.18 Novosadski asopis Ut (Put) izlazi od marta 1922. do aprila 1925. godine. Dakle, i ovaj asopis se pojavljuje na samom poetku dvadesetih godina prolog veka, u vreme kada takva umetnika periodika postaje jedna od najznaajnijih osobenosti novih umetniko-aktivistikih zbivanja u evropi. Povodom nastajanja Ut-a potrebno je podsetiti se dramatinih zbivanja u Maarskoj, gde je 1919.
18 Julia Sabo: Isto.
godine Hortijev politiki teror uguio maarsku revoluciju a u kojoj su avangardisti okupljeni oko Kaaka i Ma ambiciozno uestvovali proklamujui novu umetnost priblienu potrebama osloboenog oveka, revoluciji i proleterskoj kulturi. Ubrzo su od reima, pa ak i od Bele Kuna, proglaeni za dekadentnu umetnost buroazije... Taj neuspeh, a potom i slom sedmodnevne peujske Baranjske srpsko-maarske republike (14-21. avgusta 1921), iji je predsednik bio peujski Srbin slikar Petar Dobrovi, naterao je mnoge intelektualce u emigraciju. Ubrzo je budimpetanska emigracija formirala svoj intelektualni emigracioni centar u Beu, gde su, na primer, pokrenuta tri dnevna lista, te niz asopisa (meu kojima i obnovljeni Ma) koji su iz Bea distribuirani maarskoj dijaspori irom evrope. Peujska emigracija se upuuje ka Jugoslaviji i uglavnom se smeta u Beogradu i po vojvoanskim gradovima i varoicama (Novi Sad, Subotica, Veliki Bekerek, Vrac)... To je, i u ovom sluaju, rezultiralo pojavom avangardnih asopin is c sa: u Velikom Bekereku se pojavljuju Re a s an e (Renesansa) 1920. i Faklya (Baklja) 1922. godine. U nekim ve postojeim vojvoanskim listovima pojaava se knjievni i umetniki dodatak, kao to je to sluaj sa vrakim listom Szom at (Subob ta) iz 1918, u kojem je istaknuti saradnik Kaakovog Ma Jano Maca objavio dva priloga od kojih je jedan izuzetno zanimljivog naslova - Tendenciozno pozorite; potom i subotiki listovi Bac smegyei Na lo (Bakoupanijski dnevnik), te Hi p r lap (Glasnik), u kojem Mike Flori objavljuje itav niz tekstova o novoj umetnosti, a Marija cindori, verovatno najbolji poznavalac aktivistikih umetnikih aktivnosti u Vojvodini, napise o avangardi je pronala ak i u novosadskom listu Strandujsg (Novine za plau)! Novosadski Ut (1922-1925) je svakako najznaajniji avangardistiki asopis u vojvoanskim prostorima. Izlazio je na maarskom jeziku. Taj
248
v ie n j a
asopis ureuje Zoltan uka (csuka Zoltn), koji se sa peujskom emigracijom vratio u zaviaj, ali ovog puta u novu dravu. Njegovi najistaknutiji saradnici su Jano uka (csuka Jnos), kojem je Kaak nadenuo umetniko ime Aranjimive Jano (Aranymves Jnos), te andor Harasti (Haraszti Sndor), Peter Lerinc (Pter Lrinc), iji su pseudonimi: Arpad Lang (Lng rpd), i arko Plamenac, kao i mnogobrojni ovdanji umetnici poput Dragana Aleksia, Milana Dedinca, Radeta Drainca, Stanislava Zupca, Ljubomira Micia, arka Vasiljevia, Stanislava Vinavera, Boka Tokina, Mihajla Petrova, Save umanovia... asopis Ut je veoma blizak Kaaku i koncepciji asopisa Ma: Pri tome, Ma je sluio pre svega u delu sveta gde se govorio maarski jezik kao model za druge avangardne grupe i njihove publikacije. U Kraljevini SHS (kasnije Jugoslaviji) grupa mladih maarskih avangardnih pisaca okupljena oko asopisa Ut (Put) u Novom Sadu pokuala je (sa sutinskom intelektualnom i finansijskom pomoi Ma iz Bea) da u Novom Sadu i Vojvodini u periodu 1922-1925. izvede aktivistiku praksu koju je Ma uspostavio u Budimpeti izmeu 1916. i 1919. Ovaj pokuaj nije do kraja uspeo jer je Ut bio pod uticajem dadaista i zenitista19 koji su aktivizam usmerili ka aktuelnoj estetsko-umetnikoj koncepciji avangardnih asopisa prisutnih na tadanjoj evropskoj aktuelnoj sceni. Meutim, delovanje Ut-a ostaje, zasigurno, najavangardistikija epizoda u istoriji umetnosti vojvoanskog podneblja tokom pr ve polovine dvadesetog veka.
19 Derki Pal: Vienna, objavljeno u: Timothy O. Benson (ed.), Cen ral Euro ean AvantGa es: Ex han e and Tran t p rd c g sfor a ion,19101930, Los Angeles, LAcMA, 2002, str. 169m t 170. Preuzeto iz teksta: Miko uvakovi: Umetnost XX veka u Vojvodini, Kontradikcije i hibridnosti umetnosti XX veka u Vojvodini. Objavljeno u knjizi Evr p kikon ek tiumet o ti o s t s n s XXve auVoj o i i, Novi Sad, Muzej savremene umetnosti k v dn Vojvodine, 2008.
U uvodniku pr vog broja Ut-a se konstatuje: ivimo na poliglotnom podruju: ovde je viestruko potrebno demonstrirati nau nadnacionalnost... I umetnost i kultura su nadnacionalne, a mi se kreemo ka univerzalnom cilju. Novosadski Ut je veoma blizak konceptu budimpetanskog Ma. Pismo Lajoa Kaaka, upueno iz Bea, naslovljeno Ljudima okupljenim oko asopisa Ut, objavljeno u drugom broju asopisa, 1922. godine, svedoi o Kaakovom oseanju bliskosti sa redakcijom, koja se zapravo pridruuje njegovoj aktivistikoj koncepciji: Prijatelji, sve do sada sam veoma retko, zapravo moda nisam ni jednom upotrebio ovaj nain oslovljavanja, jer u isprepletenim ivotnim putevima sve do sada nisam sreo oveka koji bi svojevoljno, bez posebnog ubeivanja, bez fizikog ili duhovnog terora, poao sa mnom ka istom cilju. A oni sa kojima sam sada tako blizak oni se ne raunaju, jer smo do te mere jedno, koliko sam i ja ujedinjen sa pokretom Ma: taj pokret je vrelo i jo neobukano opredmeivanje, u sutini opredmeivanje energije i nadahnua nekolicine prisutnih ljudi u najlepu formu. Kaem, oni se ne raunaju, kao to se ni sam ne raunam pred sobom, a oni na koje smo do sada ekali, kao na nove izvore koji bi i nas dopunili i potvrdili, pred kojima smo se mi s mukom uzdigli kao cilj, tek danas polaze ka nama i pristiu, evo, i u vaem asopisu Ut ka prosuivanju vlastitog ivota i vlastitih vrednosti...20 Takoe, 1922. godine, Ut objavljuje pesmu Janoa Mestera kojom autor, na svoj nain a u dadaistikom maniru, potvruje vrstu povezanost meusobnih uticaja tri asopisa: Mi smo svoju tugu ispovraali u senku Lajoa Kaaka i Ljubomira Micia. Oi svoje smo uvrnuli u isti red s
20 Iz pisma Lajoa Kaaka asopisu Ut, br. 2, Novi Sad 1922. Preuzeto iz kataloga Cen ral o rop ki aspek i voj o an kih t n ev s t v s avan ar i19202000.Gra i ife o e ife o e igra i a, g d n n n mn n mn nc Novi Sad, Galerija savremene umetnosti, septembar 2002.
249
v i en j a
njima. Postali smo beskonani plus. (Ma + Ut + Ze it). Mi novi umetnici.21 n Ut je u poetku pod dominirajuim Kaakovim uticajem. U Programu Ut-a objavljenom u prvom broju asopisa 1922. godine, izmeu ostalog, naznaeno je: Hoemo da povedemo ljude od larpurlartistike umetnosti, i od epigona, prema ivotnim, jer iz ivota izraslim, krvavo ozbiljnim, ali IVIM i, ba zbog toga, RADOSTIMA ZASIeNIM umetnostima. Nai saborci nisu boemski nastrojeni slikari i pesnici koji se ekaju i prenemau po barovima i ambr-separeima, nego ljudi koji su se formirali na ozbiljnim putevima stvarnog ivota, borei se za potpunijeg oveka i koji svet oseaju u sebi... No, ta u poetku jasna kaakovska aktivistika namera, zahvaljujui meusobnom proimanju ideja i koncepata, bie proirena nekim manifestacijama bliskim dadaistikoj strategiji. To je vreme odravanja dadaistikih matinea na kojima uestvuju (ili im se dela izvode) i autentini maarski aktivisti (Kaak, Barta...), Utovci uglavnom formirani od lanova tzv. peujske postrevolucionarne emigracije (uka, Arato, Lang, ugar...) te zenitisti (Mici, Poljanski, Aleksi, Petrov...) U svakom sluaju, bili su to skupovi na kojima se ostvarivao koncentrat najznaajnijih aktivistikih i avangardistikih tendencija koje su se formirale u regionima na rubu bive austrougarske carevine. U kratkom lanku naslovljenom Aktivistiki dadaistiki matine (odran u Subotici 25. oktobra 1922) Mike Flori, saradnik subotikog Hi a a, ak konstatuje da su tu zasturl p pljeni autori skoro svih tada aktuelnih umetnikih tendencija: impresionisti, aktivisti, dadaisti, konstruktivisti, zenitisti, mainska umetnost te izvesni pojavni oblici ovih pravaca koji seu u godine
pre Prvog svetskog rata.22 Zahvaljujui sauvanom tampanom programu Aktivistikog matinea u Subotici te Florievom tekstu u Hi a u, mogue rl p je stei utisak o karakteru tih subotikih matinejskih programa. Slinog sadraja su zasigurno bili i drugi dadistiki matineji koji su, uz same asopise, bili jedini nain direktnog manifestovanja nove avangardistike umetnosti u Vojvodini. Kako to navodi Marija cindori, osim u Subotici, tokom druge polovine 1922. i poetkom 1923. prireeni su matineji sa slinim programima u Novom Sadu, Vinkovcima, Osijeku, Velikom Bekereku a verovatno i u Somboru i Srbobranu. Svaka od njih je imala neke osnovne kaakovske elemente, ali, ak i na osnovu relativno oskudne grae koja je sauvana, ini se, svaka je bila manifestacija za sebe, prilagoena prostoru, vremenu i publici na koju je raunala.23 Zbog toga, i pored nedovoljnosti i nekompleksnosti dokumentaristikih podataka o ovim programima, treba potovati malu istoriju tog matinejskog avangardizma u Vojvodini jer je to, zapravo, fenomen potvrivanja autentinih i radikalnih umetnikih tendencija. Uostalom, pokretai i organizatori tih programa su umetnici koji su ureivali avangardistike asopise, a ATett, Ma, Ze it n i Ut - sasvim izvesno - pripadaju jednoj karakteristinoj evropskoj pojavi sa poetka dvadesetih godina prolog veka, kada, skoro istovremeno, deluju mnogobrojni umetniki asopisi u skoro svim znaajnijim umetnikim evropskim centrima kao to su berlinski Der Sturm i Die Ak ion, vajmart uv a ski DeStiyl, beki 2x2, pariski LEspritno e u i
22 Prema tekstu Marije cindori: Aktivistika dadaistika matineja u Subotici, objavljenom u ka ao u Cen ral o t l g t n e vrop ki aspek i voj o an kih avan ar i 19202000. Gra i i s t v s g d n n fe o e i fe o e i gra i a, Novi Sad, Galerija savremene n mn n mn nc umetnosti, septembar 2002. 23 Marija cindori: isto.
21 Prevod: Tibor Vajda.
250
v ie n j a
drugi. Tako je, na jedan sasvim oigledan nain, ova krhka ali dragocena pojava u srpskoj i vojvoanskoj umetnosti iz dvadesetih godina proteklog veka egzistirala uporedo sa najznaajnijim aktuelnim tokovima tadanje evropske avangarde. jedan specifini sluaj: laslo moholji na Svojim biografskim podacima veliki maarski avangardni umetnik Laslo Moholji Na (Laszlo Moholy Nagy) je na specifian nain vezan za vojvoansku sredinu. Roen je 20. jula 1985. godine u Borodu, nedaleko od Baje, u junoj Maarskoj, kao Laslo Vajs. No, kada je otac Lipot Vajs iznenada emigrirao u Ameriku, gde mu se gubi svaki trag, majka Karolina sa sinovima, dvogodinjim Laslom i sedmogodinjim Jeneom, seli se prvo u Adu kod svoje bake Rozalije engelman, a potom u Mol, gde ih prihvata majin brat Gustav Na, ugledni i dobrostojei advokat. Ubrzo e Karolina roditi i treeg sina Akoa a porodica e preuzeti ujakovo prezime Na. U Molu i u oblinjoj Adi deaci pohaaju osnovnu kolu: 1. septembra 1901. godine Laslo je upisan u prvi razred aanske jevrejske, tzv. izrailske kole. Jo pre svoje pete godine Laslo je sa svoja dva brata dospeo u Mol bogato bako mesto na obali Tise, meanog maarsko-srpskog stanovnitva u kuu svog strica Gustija, molskog advokata, inae samca i neenje. U Molu je zavrio osnovnu kolu i tu ostao do svoje 18. godine, sve dok nije zavrio i gimnaziju u Segedinu (na Tisi). Podjednako se druio sa srpskim i maarskim osnovcima i svojim vrnjacima, i govorio srpski, moda ne ba toliko dobro kao njegov stric Gusti, i sigurno ne tako kao pisar u strievoj kancelariji Duan, Srbin, momak malo pogrbljen ili ak sa malom grbom. To je bilo prirodno, pogotovu to je strieva advokatska kancelarija bila na tzv. Granici, tj. u sredini sela, izmeu srpskog i maarskog dela, i to je stric podjednako
251
vodio i srpske i maarske parnice, zapisao je knjievnik Pavle Ugrinov.24 Uporni istraiva Moholji Naovog molskog i aanskog perioda, novosadski publicista Zoltan Kalapi, pronaao je u jednom intervjuu iz 1924. godine umetnikovu izjavu da crta od svoje este-sedme godine. To je, verovatno, jedino svedoenje o umetnikovim poecima koje bi se moglo povezati sa njegovim boravkom u bakim varoicama. No, u svakom sluaju, oito je da su seanja na boravak u Molu izazivala dobre uspomene te se ve u dokumentima segedinske gimnazije, prvi put, pojavljuje novi pridevak prezimenu: Moholji. Potpis Laslo Moholy Nagy nalazi se ve i na ranim slikama iz 1917. godine: Po ret bra a Je ea, rt t n te Ra je ivoj ik, koje su naslikane u dalekoj Oden n n si, gde se zadesio na oporavku kao ranjenik u Prvom svetskom ratu... Iz rata se Moholji Na vraa 1918. godine, ali vie ne u Mol nego u Budimpetu, gde pokuava da nastavi studije ali i zapoinje ozbiljnu umetniku aktivnost krajem septembra i iste te godine uestvuje na izlobi budimpetanskog Nacionalnog salona. Takoe, odmah se, ve oko 1918-19. godine, ukljuuje u krug umetnika okupljenih oko asopisa maarskih aktivista Ma.25 Taj pokret je osnovao Lajo Kaak (Kassk Lajos) 1916. godine, asopis je pokrenut u novembru, a u Budimpeti je kontinuirano izlazio sve do zabrane sredinom 1919. godine. Tih godina Moholji Na je blizak saradnik Kaaka a intenzivno se drui sa naprednim slikarima Lajoem Tihanjijem i Joefom Lampertom (pod ijim uticajem kratko vreme stvara) te sa ostalim avangardistima Belom
24 Pavle Ugrinov:Sta oSaj i te (Skulpture, slike. crtei r m dokumentarna proza), Laslo Moholji Na (1895-1946), Beograd, Narodna knjiga - Alfa, 2004: 240-241. 25 Naslov asopisa je veoma inspirativan jer je konstruisan od poetnih slova naslova pokreta maarski aktivizam ali ta reca Ma ima na maarskom jeziku i svoje autentino znaenje - danas.
v i en j a
Uitzom, andorom Bortnikom, Petrom Dobroviem, Janoem Tot Matisom, andorom Bartom i drugim umetnicima okupljenih oko asopisa Ma. Potpisnik je zajednikog revolucionarnog Manifesta maarskih aktivista. Posle neuspele revolucije (maarska komuna) stvari se bitno menjaju a Moholji sa Lajoem Kaakom odlazi u Be, da bi odatle, ve poetkom 1920, dospeo u Berlin.26 Tu e se upoznati sa berlinskim dadaistima, saraivae sa levo orijentisanim lanovima grupe Sturm i izlagati u istoimenoj galeriji, a upoznae el Lisickog i druge ruske konstruktiviste... Vezu sa Kaakom ne prekida, a od 1921. godine je zvanini berlinski predstavnik asopisa Ma, koji je obnovljen u Beu. Iste godine Kaak i Moholji Na u Beu izdaju Knji uno ihumet o ti, na maarskom i neg v n s makom jeziku, a sledee, u Berlinu, Laslo Moholji Na objavljuje mapu Ho i ontsa slikama svojih rz 27 industrijskih pejzaa kojima nagovetava svoje karakteristino uvaavanje odnosa tehnike i umetnosti. Istovremeno, slika svoje specifine apstraktne geometrijske slike... Tako je, za kratko vreme, izrastao u jednu od najinteresantnijih figura tadanje avangardne evropske umetnosti. Godine 1923. arhitekta Valter Gropijus, osniva i direktor Bauhausa, dravne kole za arhitekturu i prime-
njene umetnosti u Vajmaru28 u Nemakoj, poziva Lasla Moholji Naa da bude predava. Kao mlad umetnik, sa dvadeset sedam godina, on zamenjuje Johanesa Itena i poinje svoju pedagoku aktivnost kao profesor uvodnog kursa na toj znamenitoj koli... Istovremeno, Moholji Na e upravo u Nemakoj ostvariti ona svoja umetnika dela kojima e se uvrstiti meu najznaajnije uesnike modernistikog, geometrijskog, konstruktivistikog pokreta, te inicijatora revolucionarnih inovacija u fotografskom mediju i umetnosti... U Budimpeti je Laslo Moholji Na direktno umetniki prisutan svega dve godine (1919, 1920). No, upravo taj kratkotrajni budimpetanski period je izuzetno znaajan u njegovoj umetnosti. Malo je umetnika koji su, na samom poetku stvaralake avanture, sa tolikom sigurnou izgradili jedan odluan avangardistiki stav i ostvarili tako velik broj konceptualno jasnih inovacijskih dela koja e ostati u istoriji ne samo maarske nego i ukupne univerzalne umetnosti. Ta njegova rana preludijska pripadnost maarskom aktivistikom pokretu, bliskost sa Kaakom, izuzetno bogata saradnja sa mnogobrojnim tada avangardistikim asopisima u Maarskoj ali i u okolnim dravama gde bujaju bliske avangardne, aktivistike i nadrealistike umetnike
28 Dravnu kolu Bauhaus u Vajmaru u Nemakoj je 1919. godine osnovao arhitekta Valter Gropijus. Program ove kole, inae veoma napredan za to vreme, bio je usmeren ka primeni novih tehnika, materijala i oblika u arhitekturi, proizvodnji nametaja i drugih upotrebnih predmeta. Na Bauhausu su radili mnogi ugledni umetnici (Kandinski, Kle, Iten i drugi) a zahvaljujui njihovom delovanju danas se ova kola smatra inicijatorom modernog industrijskog dizajna. Ve 1925. godine kola se iz Vajmara seli u Desau, gde je prema Gropijusovom projektu dovrena nova zgrada Bauhausa, jedno od prelomnih dela arhitekture u kojoj oblik sledi namenu. Tokom 1932. godine iz Desaua se Bauhaus seli u Berlin. Bauhausovci su zbog svog internacionalizma i liberalnosti proglaeni za nepoeljne u Nemakoj a Hitler, im je doao na vlast, zatvara Bauhaus. Najvei broj profesora naputa Nemaku.
26 Na taj nain se okonalo Moholjijevo uee u aktvistikom pokretu u Maarskoj, jednom od onih znaajnih umetnikih fenomena koji su u srednjoj evropi, posle Prvog svetskog rata, okupljali umetnike oko avngardnih ideja, projekata i asopisa. Tako se tih ranih dvadesetih radovi Lasla Moholji Naa nalaze na naslovnim stranicama maarskog Ma, srpsko-hrvatskog Ze i a, nemakog DerSturm-a, ekog Apa nt smo, bekog Se es ion-a i drugih tada znaajnih asopisa... c s 27 Za slikanje industrijskih pejzaa Moholji Na je, po sopstvenom svedoenju, bio inspirisan izgledom velikih transformatora postavljenih na jednom berlinskom mostu.
252
v ie n j a
grupe donose mu brzu internacionalnu afirmaciju i znaajan umetniki uticaj. Upravo u tom segmentu postoji konkretna veza Lasla Moholji Naa sa umetnou u Srbiji. Naime, Moholji je saradnik Micievog Ze i a, asont pisa pokrenutog 1921. godine u Zagrebu, koji od 1924. izlazi u Beogradu. Ukupno je izalo 43 broja, kada je 1926. godine zabranjen zbog teksta Zenitizam kroz prizmu marksizma. Ovaj asopis je ostvario izuzetnu saradnju sa umetnicima iz inostranstva, objavljeno je mnogo priloga internacionalno znaajnih umetnika (Tatlin, Kandinski, el Lisicki, Arhipenko, Rodenko, Kaak, Maljevi, Gropius, Teo Van Duzburg, Miel Sefor, Raul Hausman...). Danas je sasvim mogue konstatovati da je Ze it deo evropskih avangardnih zbivanja koja n su se, u periodu od sredine druge decenije pa sve do poznih dvadesetih godina, razvila u evropskoj umetnosti. Moholjijeva saradnja sa Ze i om zasnovana je nt na Micievom doslednom razvijanju ureivakog koncepta. Jedan njegov linorez je objavljen u Ze i n tu, br. 19/20 za novembar-decembar 1922. godine. Ta grafika predstavlja reprezentativni obrazac Moholjijevog konstruktivistikog stvaralatva a upravo je Ze it najaktivniji promoter konstruktivizma n kod nas. Irina Suboti konstatuje: Najzad, zenitizam prvi u jugoslovenskoj sredini objanjava konstruktivizam kao novu i znaajnu manifestaciju modernog doba, pokrenutu idejama ruskih avangardista. Grafika oprema asopisa Ze it je ve od n prolea 1921. godine dobila odreenija konstruktivistika svojstva kako u tipografskim reenjima korica, naslova, preloma stranica, tako i u reprodukcijama umetnika, kao to su Vladimir Tatljin, Lazar el Lisicki, Laslo Moholji Na, Aleksandar Arhipenko, Lajo Kaak, Aleksandar Rodenko, Kazimir Maljevi, Vasilij Kandinski i dr. nt Takoe, zahvaljujui toj saradnji sa Ze i om, Laslo Moholji Na izlae i na velikoj Meunarod253
noj izlobi nove umetnosti aprila 1924. godine u Muzikoj koli Stankovi u Beogradu. Postavkom su bila obuhvaena dela preko sto umetnika iz Belgije, Bugarske, Danske, Francuske, Holandije, Italije, Maarske, Nemake, Rumunije, Rusije, SAD i Jugoslavije koje je prikupila redakcint ja Ze i a. Na ovoj izlobi su izlagali Kandinski, Glez, Arhipenko, Delone, Moholji Na, Lisicki te domai umetnici Petrov, Klek, Gecan, Foreti. Poseban katalog za ovu izlobu, na alost, nije tampan ali je u Ze i u (br. 25, 1924) na jednoj nt stranici objavljen spisak izlagaa i radova. Prikazana su dela koja su reprezentovala tada najaktuelnije pojave na tadanjoj internacionalnoj sceni poput kubizma, konstruktivizma, futurizma, zenitizma, ekspresionizma... Tokom druge polovine dvadesetih godina, posle jenjavanja Micievog zenitizma, u Beogradu deluje jedna druga skupina avangardista okupljenih oko ideje nadrealizma. Interesantno je konstatovati da se moe naslutiti odreeni uticaj Lasla Moholji Naa na delatnost srpskih nadrealista. Naime, primetna je slinost postupaka nekolicine beogradskih umetnika, pre svega Marka Ristia i Vaneta Bora, sa Naovim specifinim fotografskim postupkom. Tokom svog bauhausovskog perioda (1923-1929) Laslo Moholji Na se intenzivno bavio fotografijom. On je tvorac termina new vision jer je uspevao da iznae sasvim specifine rakurse snimanja kako bi dospevao do rezultata u kojima je stvarnost bila preoblikovana, drugaije viena, prevedena u novi vizuelni jezik. Ipak, sasvim specifian proizvod Lasla Moholji Naa iz njegove bauhausovske foto-laboratorije bio je fotogram. Fotogramska slika se ostvaruje bez snimanja, svetlosnim manipulacijama na senzibiliziranoj foto-hartiji. Upravo u tom postupku Milanka Todi vidi mogunost povezivanja imena Moholji Naa sa radom beogradskog nadrealiste: Vane Bor je posebno insistirao na konceptu vremena i slike-
v i en j a
ekrana u fotogramima, sa namerom da razotkrije odnos svetlosti i senke, odnosno skrivenu realnost uda. Njegovi fotogrami potkrepljuju tezu Lasla Moholji Naa po kojoj je za fotografiju osnovno svetlo a ne kamera, pa kad se ovo ima u vidu lake je razumeti zato je mnogim nadrealistima bilo zajedniko ba interesovanje za eksperimentisanje sa razliitim transparentnim materijalima kakvi su staklo, kocke eera, kristali, velovi i sl..29 Srpska i vojvoanska istorija umetnosti do sada nije obraala panju na postojanje veze ovdanjih umetnikih prilika i velikog umetnika Lasla Moholji Naa. Istini za volju, faktografskih dokaza je malo, ali pretpostavke o jo nekim moguim vezama nikako nisu bez osnova. U ovom nevelikom tekstu ukazuje se samo na postojanje i znaaj Moholjijeve saradnje sa Micievim Ze i n tom. Napomena o uticajima Lasla Moholji Naa na fotografsku aktivnost beogradskih nadrealista, meutim, nagovetava potrebu daljeg istraivanja moguih kontakata, prepleta i uticaja. Veoma zanimljivo bi bilo istraiti da li je neko od srpskih umetnika bio u direktnoj vezi sa Moholjijem. Jer, Petar Dobrovi i Moholji Na se kreu u istom okruenju (Kaak, Tihanji, Lampert, Bortnik, Uitz, Barta, Tot Matis); Miciev brat Branko V. Poljanski drui se sa maarskim aktivint stima ostvarujui njihovu vezu sa Ze i om30 a interesantno je zapitati se da li je postojala direktna komunikacija Micia i Moholji Naa... Bilo kako bilo, oito je da prisutnost, makar i neveliku, jednog izuzetnog umetnika u srpskoj istoriji umetnosti ne treba posmatrati samo kao kuriozitetni detalj. Jer, Moholji Na je iveo u Vojvodini, uestvovao je u srpsko-maarskim umet29 Milanka Todi: Ne o u eumet ostnad e i ma.Za r m g n r al z d a obek tvonad tvar o ti. n s s n s 30 Lajo Tihanji je nacrtao portret Branka V. Poljanskog, 1920.
nikim vezama, a blagovremenim objavljivanjem svog konstruktivistikog linoreza na naslovnoj stranici Ze i a (u vreme kada su asopisi bili najnt avangardniji fenomen srpske umetnosti) te uestvovanjem na Meunarodnoj izlobi nove umetnosti u Beogradu 1924. godine, dao je ozbiljan prilog novim konstruktivistikim pojavama u srpskoj umetnosti prve polovine dvadesetog veka. dobrovi: umetnost i revolucije Umetnost Petra Dobrovia (1890-1942), zahvaljujui specifinim biografskim podacima, jeste znaajno prisutna u maarskoj, srpskoj, vojvoanskoj, a jednim delom i u hrvatskoj umetnosti prve polovine dvadesetog veka. Zbog toga Denegri konstatuje da je upravo Dobrovi amblematski umetnik srednjeevropskih graninih podruja po mnogim osnovama: roenjem, poreklom, kolovanjem, duim i kraim boravcima, putovanjima, izlaganjima, uticajima.31 Dobrovi je roen u Peuju, u austrougarskoj dvojnoj monarhiji. Tokom 1907-1908. godine pohaa skulptorski odsek budimpetanske Umetniko-zanatske kole a od 1909. do 1911. studira slikarstvo na Umetnikoj akademiji u Budimpeti kod profesora Karolja Ferencija (Ferenczy Kroly, 1862-1917), koji je u katalogu svoje samostalne izlobe 1903. godine sam zapisao da pripada koloristikom naturalizmu na sintetikoj osnovi32. Prvi uspeh Dobrovi belei na jednoj znaajnoj izlobi: To prvo pojavljivanje pred publikom i ti prvi uspesi bili su u Budimpeti, prilikom proslave Miarnoka i velike izlobe koja je tada priree31 Jea Denegri: Primeri istorijskog modernizma ekspresionizam i kubizam, granica forme. Objavljeno u katalogu Cen ral o rop kiaspek ivoj o an kihavan ar i19202000. t n ev s t v s g d Gra i ife o e ife o e igra i a, Novi Sad, Galerija san n n mn n mn nc vremene umetnosti, septembar 2002. 32 Bela Duranci: Na a jaiVoj o a i,Li ov isu ret, Sub n v n k n s botica 1996.
254
v ie n j a
na. Jednu od mojih slika prireivai su postavili na glavni zid u najveoj dvorani. Sutradan tampa je s mnogo pohvala pozdravila nepoznatog slikara Petra Dobrovia, koji je svakako do sada bio nepoznat zato to je radio i izlagao u inostranstvu... A kada se ispostavilo da je taj veliki uspeh u stvari tek debi jednog slikara koji je napunio tek dvadeset i jednu godinu, pohvale u tampi su bile pune topline.33 U rodnom Peuju Petar Dobrovi prireuje svoju prvu samostalnu izlobu 1912. godine a potom odlazi u Pariz i tamo, s kraim prekidima, boravi do 1914. godine... Tu se u njegovom opusu javlja naklonost prema sezanizmu, dok u impresivnoj seriji crtea aktova zalazi u kubizam, u specifino modelovanje figure kakvim se Dobrovi usaglaava sa aktuelnim sezanistiko-kubistikim tendencijama. Takoe, treba napomenuti da Petar Dobrovi u svom kubistikom analitikom pogledu na predmet, ba kao i u svom celokupnom potonjem slikarstvu, nikada nee dospeti do granice naputanja predmeta. Po tome e (p)ostati blizak situaciji u tadanjoj maarskoj umetnosti: pogotovu sa koncepcijama nekoliko znaajnih tadanjih slikara slinog racionalistikog usmerenja, pogotovu nekolicini umetnika iz uvene grupe Istraivai (aba Vilmo Perlrot, Lajo Tihanji, Robert Berenji, Jozef Neme Lampert i Karolj Kernstok i drugi), osnovane 1909. godine, a koja e 1911. godine promenuti ime u Osmorica. Treba imati na umu injenicu da su Dobrovieve post-pariske godine - godine rasplamsanog Prvog svetskog rata. U Maarskoj se javlja pokret maarskog aktivizma koji predvodi Lajo Kaak, autodidaktini umetnik, proleterski pesnik, ovek koji je proputovao pola evrope da bi izgradio jedan specifian umetniki stav borei se za nove dru33 Anonim: Jubilarna izloba Petra Dobrovia, Poi i a, ltk Beograd, 15. maja 1937, 11. Preuzeto iz monografije Simona upi: Pe arDo ro i, Beograd, Prosveta, 2003. t b v
tvene ideale. Pod naelom da novo doba zahteva novu umetnost Kaak oko sebe okuplja avangardistike snage. Mladi Dobrovi je do Kaaka dospeo zahvaljujui svom prokubistikom stavu, koji je blizak novim konstrukltivistikim tendencijama, ali verovatno i zbog Kaakove slutnje jednog revolucionarnog potencijala koji je bio deo Dobrovieve linosti. Ve 1916. godine Kaak i Dobrovi su na istom zadatku. U drugom broju Kaakovog novopokrenutog asopisa ATet pojavila se reprodukkv n s cija Dobrovievog Opla i a ja Hri ta. Ovu sliku izvanredno opisuje Simona upi u tekstu monografije o Petru Dobroviu: Prema svom ikonografskom znaenju, ali i po anticipiranoj formi prizora, Opla i a je je i za Dobrovia predstavljalo logian kv n izbor. Obavezujua dramatika iroke skale pokreta i mimike, kao i isticanje uasa i tuge, potpuno su odgovarali aktuelnim stilskim (ekspresionistikim) tendencijama olienim u konceptu prenaglaenih formi i upadljivom antiverizmu. Raereeno Hristovo telo, neproporcionalno i deformisano, dato je kao sibilijansko proroanstvo na granici izmeu hrianskog i paganskog, izmeu stvarnosti i simbola. Ovo dijalektiko iitavanje drutvene hipokrizije i kontradiktornosti modernizacije, olienih u razaranju pomou naprednog, samo podsea na natuiralizam destrukcije, ali i na njegovo (pra)iskonsko poreklo.34 Ta slika je u kontekstu sadraja A Tet dobila sasvim drugaiju konotaciju, pa je po odluci vojne cenzure taj broj zaplenjen zbog bogohuljenja te je tim povodom navedena i Dobrovieva reprodukcija slike Opla i a jeHri ta kv n s iz 1915. godine. No, to je zasigurno tek izgovor a pravi razlozi su bili Kaakova koncepcija, njegov antimilitaristiki angaman i strogo leva politika orijentacija. Osim te kratkotrajne saradnje sa Kaakom i aktivistima, mladi Dobrovi je bio lan jedne
34 Simona upi: Pe arDo ro i, Beograd, Prosveta, 2003. t b v
255
v i en j a
druge grupacije. Naime, naao se u grupi umetnika koje je ujedinila budimpetanska kritika koja je sedam mladih umetnika zapazila i izdvojila na prolenoj izlobi Nacionalnog salona u Budimpeti 1916. godine, nadenuvi im ime Sedmorica (Vilmo Perlrot-aba, Jozef Neme Lampert, Jano Kmeti, Rudolf Diner Dene, Bela Uic, Lajo Gulai i Petar Dobrovi), aludirajui na ime uvene grupe Osmorica, koja je sudbinski uticala na pravce razvoja maarske umetnosti. Spontano formirana grupa Sedmorica je izlagala i na sledeem salonu. Umesto Perlrot-abe, Uica i Gulaija na prolenom salonu su u grupi bili Armand enberger, Andor eros i Geza orba. Sada su ve imali i odreeni koncept promoviu tenju ka monumentalizmu: mladi umetnici koji su poeli od osnovnih premisa kubizma ine prvi korak prema velikoj monumentalnoj umetnosti XX veka, zapisano je u tekstu u katalogu Izlobe mladih u Budimpeti 1917. godine. Taj stav je blizak Dobrovievim razmiljanjima: efemerne vrednosti koje su imanentne revolucionarnima, bez kojih se skoro i ne moe zamisliti borba grandioznih razmera, vreme neminovno nagriza i ostaju samo one koje su se pribliile pojmovima Venog, Velikog, Apsolutnog. Nestaju meki liriari, slabani podravaoci klasika ije su se ukoene kime prelomile, i ostadoe samo oni koji su sa Kainovim belegom na elu izgoreli u svetom ludilu reeni da stvore nov, veliki stil.35 Ovu izlobu je otro napao Kaak u svom asopisu Ma,36 isprovociran upravo Dobrovievim naputanjem kubizma i avangardizma. Tom prilikom primeuje da od trojice (Lampert, Kmeti i Dobrovi) ranijih pripadnika aktivistikog pokreta koji su izlagali na pomenutoj izlobi Petar
35 Petar Dobrovi: Razmiljanja, Az Al old, Budimpeta f 1914, 43. Preuzeto iz knjige Simona upi: Pe ar Do ro i, t b v Beograd, Prosveta, 2003. 36 L. Kassak: Nemzeti Szalon: Fiatalok csoportkiallitasa, Ma, Budapest 1917: 146-147.
Dobrovi se najvie udaljio od nas, ali i od sebe iz mladih dana. On je poeo isto od kubizma, ali na dananjim slikama potpuno raskida ove svoje korene... Tako se zavrilo kratkotrajno Dobrovievo uee u aktivizmu. No, Simona upi je u pravu kada konstatuje da Dobrovi sutinski nikada i nije duhovno/intelektualno pripadao aktivistima u znaenju koje pokret odreuje avangardnim a uz to treba pomenuti i Denegrijevu konstataciju da je Dobrovi slikar koji nije pristajao na to da svoje slikarsko djelo dovede u blizinu bilo kakvog oblika pragmatizma jer on je umjetnik koji pomno razmilja nad vlastitom slikom, nad njenom plastikom graom i nad njenim sieom, umjetnik svjestan historijskih izvora na koje se jezik i tema ove slike pozivaju37 No, ako je nastojao da pragmatizam, pa makar bio i revolucionarne provenijencije, ne narui autonomiju njegovog slikarstva sam Petar Dobrovi je itekako imao revolucionarne namere i ponaanje. Tokom 1918. godine on uestvuje u vojnoj pobuni protiv snaga vernih Hortijevoj vladi. Uhapen je a zahvaljujui kapitulaciji Austrougarske i revoluciji Bele Kuna biva osloboen. Posle toga je aktivan u svim socijalnim previranjima u Peuju. Kada je posle okonanja Prvog svetskog rata Trijanonskim mirovnim ugovorom vei deo baranjskog okruga dodeljen Maarskoj, radnici Peuja proglaavaju Maarsko-srpsku baranjsku republiku. Tom prilikom je avgusta 1921. godine, na glavnom trgu u Peuju, Petar Dobrovi aklamacijom izabran za predsednika te novoustanovljene Republike. Dobrovi u svom govoru tom prilikom izjavljuje: Doao je trenutak da objavimo svetu da hoemo da budemo gospodari sopstvene sudbine i da proglasimo Maarsko-srpsku baranjsku republiku. O naoj odluci odmah emo obavestiti beogradsku vladu i zahtevaemo njen pristanak i
37 J. Denegri: Gae i ali ov ihumjet o ti, Osijek 1985. l rj k n n s
256
v ie n j a
podrku.38 Dobrovi je ve sutradan otputovao u Beograd. No, njegova diplomatska misija nije uspela: Pai mu odluno saoptava da Srbija ne eli da se mea i da remeti Trijanonski sporazum. U meuvremenu, samo sedam dana po proglaenju, u Peuj ulazi Hortijeva vojska, preuzima sve nadlenosti a predsednika osuuje na smrt. Dobrovi postaje izgnanik iz svoje maarske domovine i trajno ostaje u Beogradu... Dobrovievo intenzivno uee u tokovima maarske umetnosti traje od okonanja studija 1912. godine pa sve do njegove poslednje godine boravka u Maarskoj 1921. godine. Tokom te decenije mnogo se toga desilo u njegovoj biografiji i umetnosti. Impresionistiki poetak, iznenadni dodir sa kubizmom, kratkotrajna saradnja sa Kaakom i aktivistima, lanstvo u Sedmorici, te mnogobrojna kvalitetna slikarska ostvarenja obezbedili su ovom umetniku znaajno mesto u maarskoj istoriji umetnosti, meu onim slikarima koji su tokom te druge decenije donosili nove moderne ideje, jednu drugaiju i moderniju umetnost. Na drugoj strani, i u srpskoj istoriji umetnosti Dobrovievi kubistiki crtei nastali jo u periodu 1912-1913. godine, potrebni su kao najraniji primer jedne izuzetno znaajne pojave u slikarstvu. Kako to konstatuje ugledni Miodrag B. Proti, Dobrovi ostvaruje najranije avangardno rastakanje posmatranog motiva u naoj umetnosti, mnogo ranije nego to se to nekoliko godina kasnije, u periodu od 1921. do 1924. godine, desilo u slikarstvima Save umanovia, Milana Konjovia, Ivana Radovia i Mihajla Petrova, koji su se, u kratkim ali za srpsku umetnost izuzetno znaajnim epizodama, bavili kubistikim konceptom... Dobrovievo prisilno iseljenitvo u drugu domovinu nije mogue posmatrati u sklopu onog
38 citat preuzet iz knjige Simona upi: Pe arDo ro i, Bet b v ograd, Prosveta, 2003.
peujskog intelektualnog emigracionog talasa koji je usledio posle proglaenja Trijanonskog sporazuma, propasti Maarsko-srpske baranjske republike i drugih politikih dogaaja u Maarskoj. Uostalom, sudbina mu je odredila drugaiji put egzistencijalni (politiki emigrant u Jugoslaviju, osuen na smrt u Maarskoj!) ali i umetniki jer on nije pretenciozni avangardista te zbog toga nije meu onim umetnikim emigrantima koji ire uticaje maarskog umetnikog aktivizma i avangardizma. No, Dobrovi u srpsku sredinu dolazi kao formirani slikar. To uostalom shvata umni Todor Manojlovi, koji svoj tekst o Dobroviu, objavljen 1920. godine, zakljuuje: Imamo pred sobom jednu veoma sloenu, mnogostrunu umetnost... Jer, Dobrovi, iako mu je tek trideset godina, nije vie neki darovit i nadobudan mladi umetnik, nego jedan Majstor koji govori jasno, zvonko i sigurno i koji sada, na prvoj stopi svoga rada, daje jedro, zaokrugljeno delo. Pojava Petra Dobrovia znai jedan dogaaj u razvoju naeg slikarstva, jedno iznenadno lepo ispunjenje i, istodobno, jedno lepe obeanje za budunost39 I odista, Manojlovievo predvianje se ostvarilo: Petar Dobrovi je sve do svoje smrti, 1942. godine, bio izuzetno zapaeni akter srpske i jugoslovenske umetnike scene. Tokom tree decenije XX veka on je postsezanistiki i postkubistiki konstruktivista, a u periodu 1930-1942, tokom poslednje decenije svog ivota, njegovo koloristiko slikarstvo oslonjeno na vangogovske i fovistike reminiscencije predstavlja istinsku zasebnost srp-
39 Todor Manojlovi: Petar Dobrovi, Mi ao, knj. II, sv. 1, s Beograd, 1. februara 1920: 547-554. Preuzeto iz knjige Todor Manojlovi: Li ov akri i a, Zrenjanin, Gradska Narodna bik n tk blioteka, 2007.
257
v i en j a
ske umetnosti prve polovine dvadesetog stolea.40 On ima svoj specifini stav i umetniku filozofiju: Slika je za mene koloristika masa. Ja gledam u istu koloristiku masu i na objektu koji slikam, ja ne araniram sliku, ja je prenosim onako kako mislim da ona doista u prirodi postoji. Intenzifikacija koloristikih masa na objektu to je moj program po svaku cenu.41, konstatuje sam Dobrovi. A Jea Denegri u studiji Koloristiki ekspresionizam etvrte decenije zapaa da je Dobrovi pre svega kolorist, dakle slikar kojem je boja bitni nosilac izraza, a ne samo tuma ili posrednik u izraavanju nekih vanpikturalnih sadraja. Njemu je svaka tenja ka literarnom, socijalnom ili moralnom znaenju umetnike komunikacije, to je upravo najee i bitna osobina pravih ekspresionista, dok, nasuprot tome, on slikarstvo shvata kao euforinu i istu vizuelnu reakciju na impulse koje crpi iz sveta okolne realnosti.42 Na kraju valja zakljuiti da je Dobrovieva umetnost tokom njegovog maarskog perioda bila u fazi formiranja (Akademija, Pariz, aktivistiki aktivnosti i uticaji, postsezanizam, tenje ka monumentalnoj umetnosti Sedmorice) a u zavisnosti od konstantnih burnih socijalnih, politikih i ratnih dogaanja. Posle naputanja Peuja posle 1921. godine pa sve do smrti 1942. godine, Dobrovievo slikarstvo je udaljeno od svake vrste parti40 Sa delima Van Goga i fovista Dobrovi se sretao u Budimpeti na tada velikim izlobama te tokom svojih boravaka u Parizu, ostvarenih u periodima 1912-1914, 1919. i 19261930. Takoe treba imati na umu i posrednu vezu sa fovizmom preko maarskih fovista Perlrota, cobela i drugih direktnih pariskih saradnika Matisa, sa kojima je Dobrovi bio u vezi tokom svoje maarske umetnike aktivnosti od 1912. do 1920. godine. 41 Miroslav Krlea: Pe arDo ro i, Zagreb 1954: XII. t b v 42 Jea Denegri: Koloristiki ekspresionizam etvrte decenije. U katalogu e vr ade e i aeks re i i ambo e,po t t t c nj p s on z j e skire i am,Ju o lo en kaumet ostXXve a, Beograd, Mual z g s v s n k zej savremene umetnosti, jun-jul 1971.
kularizma, pragmatizma i utilitarizma. Posveen je autentinoj piktoralnoj ideji i jednom raskonom kolorizmu koji je njegovoj umetnosti obezbedio autentinost i autonomiju slike i slikarske misli. godine itvana naa u vojvodini (1926-1935) Itvan Na (18731937) je put svog slikarskog obrazovanja sticao tokom poslednjih godina osamnaestog veka i to uobiajenom marrutom crtaka kola u Budimpeti, Minhenska akademija te Akademija ilijen u Parizu... Tokom 1902. godine usledili su put i boravak u Italiji, gde usavrava steena znanja, ba kao i u Berlinu, nekoliko godina kasnije. Kao mlad umetnik oduevljavao se Van Gogom i bio oduevljen njegovom neumerenou u slikanju ali je, potom, postao samosvojna umetnika linost: izbegava rane uzore a pogotovu se uva od poistoveenja sa nastojanjima da se na zaostavtini Munkaija (Munkcsy Mihly) oformi tzv. nacionalni stil. Takoe, poetkom prve decenije novog stolea, Itvan Na ne prati ni onu drugu uobiajenu rutu - od Nabanje ka novim sezanistikim ili fovistikim uticajima... U maarskoj istoriji umetnosti svrstan je u zasebnu grupu tzv. panonskih slikara (Alfldi festk Trsasga) zajedno sa Kostom (Koszta Jzsef), Rudnaijem (Rudnay Gyula) i Tornjaijem (Tornyai Jnos). Do tih pozicija Na stie na zaseban nain povlai se iz gradske atmosfere, naputa Petu i, shodno svom meditativnom i kontemplativnom karakteru, odlazi u planine svog rodnog kraja i u erdelju se sukobljava sa prirodom kao iskonskim rivalom u stvaralatvu.43 Itvan Na je slikao zasebnim tihim ekspresionizmom. Njegovi pejzai i portreti, kao najee teme kojima se posveivao, slikani su odlunim
43 Bela Duranci: tekst u katalogu Izo bapa teaItva aNa l s l n a, Subotica, Gradski muzej, 1966.
258
v ie n j a
potezima ali ne bez kontrole, ne bez kontemplativnog odnosa prema motivu i svakom naslikanom detalju: Naov ekspresionizam je lapidaran, a umetnikova ekspresija je utkana u svaki potez, u svaki bojeni podatak i koloristiki zvuk. Taj odluni kontrolisani gest tako postaje znaajan konstruktivan podatak u ukupnoj arhitekturi slike. Sve je to ostvareno saetim i koherentnim piktoralnim nainom po kojem se Na odista izdvaja u ukupnoj maarskoj umetnosti prve polovine dvadesetog veka. U njegovoj umetnosti, zaista, monumentalnost brda i planinskih masiva, geometrija ograda, panjaka i geometarski red krevina na obroncima stapaju se u jedinstvo sa lapidarnom strogou panonskog predela... Svet Itvana Naa je omeen, konstruisan, poput sumornih balada. Slika je svedena na sutinu... (Lajo Nemet).44 Udaljen od avangardista jednako koliko i od tradicionalista, on e oformiti slikarstvo koje e biti osoben odjek jednog senzibiliteta koji je, ipak, pravoverni odraz vremena u kojem je umetnik iveo i stvarao. Interesantno je da je Na Itvan otkrivan naknadno. Iako su neki pisci poput Karolja Like (Lyka Karoly) i Deea Kostolanjija (Kosztolany Dezse) o njegovoj umetnosti svojevremeno pisali izuzetno dobre recenzije, tek se tokom druge polovine dvadesetog veka poelo razjanjavati tajanstvo velikog ali pomalo zaboravljenog slikara. Pojavljuju se monografske studije Gabora Papa (Pap Gbor), 196545; Lajoa Nemeta (Nemeth Lajos), 1972, i Itvana oljmara (Solymar Istvan), koji je najkompleksnije sagledao Naovu umetnost 46 i verovatno ponajvie doprineo njegovoj, na alost post mortem, (re)afirmaciji.
44 Nemeth Lajos:NagyIs van, Budapest 1972. Preuzeto iz: t Bela Duranci,NaItvanuVoj o i i, Trei jugoslovenski biv dn jenale pejzaa, Novi Sad, Zlatno oko i Bel art, 2002. 45 Pap Gbor: NagyIs van, Budapest, corvina Kiado, 1965. t 46 Solymar Istvan: NagyIs van, Budapest, Kepzomveszeti t Alap Kiodavllata, 1977.
U sklopu tog naknadnog bavljenja opusom Itvana Naa izuzetno je zanimljiv angaman Bele Durancija, koji je, tokom 1965. godine, otkrio slikarsku zaostavtinu ovog umetnika u Vojvodini.47 Duranci je tada revnosno istraio biografskoumetnike podatke iz tog specifinog Naovog perioda. Naime, u periodu 1926. do 1935. godine Na Itvan je iveo u malenom bakom selu ajka. Ovaj akademski slikar je ovde u vojvoansku provinciju dospeo zahvaljujui enidbi sa Marijom, udovom Antala Jekla, bogatog umetnikog mecene - Marijina majka je bila Karlina Untat, Nemica, popularna babica u ajkau. Tako je iz svog brdovitog erdelja dospeo u ravnicu. No, kako pokazuju Durancijeva saznanja, Na se brzo prilagoava i stvara. U Vojvodini on ostvaruje jedan zanimljiv i kvalitetan opus: Opinjen arima i zagonetnom lepotom planina, a kasnije ravnice, veiti lutalica i usamljenik, trajno je privren svojim sluajnim domainima, pastirima i seljacima, koji ga gostoljubivo primaju u svoje domove. Tako e izrasti jedan udni opus crtea ugljenom i pastelom, kao zapisi na putu traganja, pronalaenja i gubljenja sebe. Vrhovi i klanci, horizontala i polegle ravniarske kue, seoske ulice, vetrom i radom klesana lica, ene, deca umorna pogleda nadiru iz stenjenih okvira kao strastveni izlivi nove snage. Mrlje plavih, zelenih i crnih tonova, krici belih i ukastih akcenata skoro grebani u hartiju slivaju se u jedinstveni, bolni doivljaj umetnika. Uglavnom, te i takve svedene tmaste pejzane predstave, te nekoliko izuzetnih portreta, prikupio je Duranci od nekoliko desetina vlasnika, evidentirao sedamdeset radova i prikazao ih u subotikom Gradskom muzeju tokom maja 1966. godine. Tako je promovisana svojevremena stvaralaka pri47 Duranci je 15. aprila 1965. godine u novosadskom Mag yarSzo-u pozvao vlasnike radova Itvana Naa da mu se jave te da mu ih pozajme za izlobu! Javilo se vie od 30 vlasnika Naovih radova.
259
v i en j a
sutnost jednog izuzetnog maarskog umetnika u vojvoanskoj istoriji umetnosti. Durancijeva istraivanja su ukazala i na Naovu samostalnu izlobu koju je ovaj umetnik priredio u Vrbasu tokom aprila 1927. godine. Do nje je dolo zahvaljujui prijateljstvu porodica Na i Pehan. Po svoj prilici to je bila izuzetna izloba jer nedvojbeno najbolji poznavalac Naovog dela Itvan oljmar smatra da je u razdoblju od 1926. do 1929. godine Na dosegao zenit vlastite slikarske kreativnosti. Takoe, najverovatnije je da su neki pasteli koje je Duranci izlagao sredinom ezdesetih bili izloeni u toj vrbakoj postavci. Na alost, veliki slikar Joef Pehan vie nije meu ivima, preminuo je etiri godine ranije. No, prijateljstvo sa Pehanovima je, oigledno, opstalo. Pehanov sin Bela, i sam slikar, ivo se seao Naa, a veoma esto je prisustvovao nastajanju njegovih slika jer je ovaj slikar esto koristio Pehanov atelje. Interesantno je da su u ateljeu velikog slikara gostovali i drugi umetnici. Tu je najbolji Pehanov prijatelj vajar Ferenc Meei tokom jeseni 1924. godine isklesao kamenu skulpturu koja je postavljena na Pehanov grob.48 Tako se u tom ateljeu nastavila tradicija susretanja umetnika osim pomenutih umetnika tu je, na primer, boravio i poznati vojvoanski vajar Karlo Baranji. On je kao mladi umetnik tu dobijao poduku od Joefa Pehana, a zahvaljujui njemu upoznao se sa svojim uzorom Ferencom Meeijem. Mladi Baranji je bio impresioniran zajednikom izlobom Pehana i Meeija u Vrbasu 1913. godine i tada je u svojoj autobiografskoj beleci zapisao da je, oduevljen Meeijevim skulpturama, naivno zakljuio da
48 Interesantno je da su 2002. godine posmrtni ostaci Joefa Pehana i njegove supruge ekshumirani i sa starog katolikoevangelistikog groblja preneti na vrbako Gradsko groblje, u grobnicu njihovog sina Bele Pehana. Tom prilikom je restaurirana i Meeijeva skulptura i preneta na novu venu kuu velikog umetnika. Tom prilikom je prireena i retrospektivna izloba slika Joefa Pehana u Galeriji kulturnog centra Vrbas.
bih i sam znao takve skulpture praviti. Meeijeve izvanredno pojednostavljene skulpture inile su mi se primitivnim...49 Tu u malenom bakom selu Na se, kako to konstatuje Duranci, brzo ukorenio. U ajkau ima prijatelje - belenika Dobria, uitelja Ognjanovia... Na fotografiji snimljenoj 1932. godine Na je sa drutvom kod prote u Gardinovcima... U pismu majci u erdelj, 16. jula 1931. godine, on pie o svom sinu: Lep je i veoma pametan. Seoski vazduh ini da je zdrav. Govori maarski, nemaki i srpski. O sebi saoptava: Sada sam zdrav i ponovo mnogo radim. Imam uspeha u Jugoslaviji. Oekuje se i moja izloba u Beogradu... Na alost, nada iz pisma se ne ostvaruje te do beogradske izlobe nee doi. Vrbako izlaganje e ostati jedini poznati javni nastup Itvana Naa u Vojvodini. Kada je govorio o svom jugoslovenskom uspehu, Na je verovatno mislio na solidnu prodaju uostalom otuda i mnogobrojni vojvoanski vlasnici njegovih radova... Uskoro e slikar oboleti. Narueno zdravlje, privredna kriza te pogoran poloaj porodice posle atentata u Marseju na kralja Aleksandra oktobra 1934. godine, promenie Naove ivotne okolnosti. Duranciju je nekoliko vlasnika njegovih radova iznelo svoja seanja na umetnikovu suprugu Mariku Na, koja je prodavala pastele nastojei da zbrine porodicu... Itvan Na e preminuti 1937. godine u Baji, gde se porodica, neto pre toga, iz ajkaa preselila... Interesantno je da se, skoro istovremeno sa Durancijevim istraivanjima, obnavlja interesovanje za umetnost Imrea Naa i u Maarskoj. Tamo je njegova velika retrospektivna izloba prezentovana u budimpetanskoj Nacionalnoj galeriji, septembra 1967. godine. Na toj izlobi se naao velik broj eksponata sa subotike postavke, sa vojvo49 Prema navodima u tekstu Bela Duranci: Karlo Baranji, u knjizi Mojiz or, Novi Sad, cZVK Zlatno oko, 2004. b
260
v ie n j a
anskog terena. Tom prilikom poznati budimpetanski istoriar umetnosti Geza Pernecki (Geza Perneczky) konstatuje da je na izlobi u Subotici 1966. godine bilo izloeno trideset Naovih vrhunskih ostvarenja, od kojih ovom prilikom izlaemo samo neke. uvaju se u subotikom i somborskom muzeju a ljubaznou kolekcionara tu su i eksponati iz privatnih zbirki u Vojvodini... U monografskom tekstu oljmar ukazuje na karakteristinost serije tzv. crnih pastela od kojih je najvei broj nastao u arealu bake ravnice oko ajkaa kuda je, skoro svakodnevno, partao ovaj neobini slikar...50 Osim toga, prema navodima istog autora, veliki trenutak maarske istorije umetnosti je Po retde oj i e (Sr a), za koji je model bila rt v c n mlada sluavka u kui ajkakog belenika Dobria, dok je meu pejzaima kapitalno delo Vr ekod b Ga i o a a, pastel iz 1930. godine, koji se uva u rd n v c subotikom Gradskom muzeju...51 U jednom novinskom intervjuu, datom novinaru u Baji 1933. godine, pred kraj ivota, Itvan Na saima svoj slikarski stav: celog ivota sam traio sutinu. U temi duu. U kolopletu kua, stabala, cvetova, ljudskih likova ono to pod povrinom vibrira. Unutranja vernost. Slinost u kojoj sve ivi. Ba sve!... I danas jo tvrdim da blagoglagoljivost ne kazuje sutinu.52 U svojoj umetnosti, pogotovu u seriji pastela naslikanih u egerskim planinama i vojvoanskoj ravnici, umetnik je doao do svoje umetnike i egzistencijalne sudbinske sutine. U tim crnim i tekim pejzaima, u svede50 Solymar Istvan: Nagy Is van, Budapest, Kepzomveszeti t Alap Kiodavllata, 1977. 51 Dela Itvana Naa u Vojvodini nalaze se u Gradskom muzeju i u Galeriji dr Vinko Peri u Subotici, u Gradskom muzeju u Somboru te u Gradskom muzeju u Vrcu. 52 Prema navodima u tekstu Bele Durancija: Itvan Na u Vojvodini, iz kataloga istoimene izlobe na Treem jugoslovenskom bijenalu pejzaa Pejza 2002, Novi Sad, cZVK Zlatno oko i Bel art, jun 2002.
nim konstruktivno zaokruenim motivima postoji nekakva sutinska veza umetnika, predela i duha vremena u kojem su ta dela nastajala. Delo Itvana Naa, na svoj nain, predstavlja znaajnu kariku srpsko-maarskih umetnikih veza tokom proteklog veka. Ovaj umetnik je ovde boravio i aktivno stvarao skoro punu deceniju, priredio je jednu samostalnu izlobu i teio drugoj, na alost neostvarenoj, u Beogradu, prodavao je svoja dela irokom krugu ljubitelja umetnosti u Vojvodini... Dugo je Itvan Na ostao izvan vizura istorije umetnosti i kod nas i u domicilnoj Maarskoj. Naknadna istraivanja ukazuju na opus jednog velikog slikara. Njegove zasluge se prepoznaju u naoj umetnosti zahvaljujui, pre svega, Beli Duranciju, koji revitalizuje njegov vojvoanski opus; u nekoliko navrata je izlagan na izlobama fondova subotikog muzeja, Galerije dr Vinka Peria u Subotici, u vrakom Narodnom muzeju, a ugledna istoriarka umetnosti ga zapaa kao jednog od najznaajnijih slikara pastela kod nas, kao aktera nastojanja kojima se ostvaruje drugaija interpretacija prirode kao likovne inspiracije... 53 milan konjovi: budimpetansko prolee, 1942. ili istorija jedne izlobe Konjovieva umetnika delatnost je veoma duga: zapoeta je u umetnikovim mladom dobu, kada je kao etrnaestogodinjak 1912. godine naslikao svoje prve pejzane uljane slike (koje se danas nalaze u Galeriji Milan Konjovi u Somboru), a trajala je sve do poslednjih dana njegovog ivota, kada je u bolesnikoj postelji nacrtao nekoliko crtea, novembra 1993. godine. Prve slike nastale m m iz umetnikove rane mladosti: Zi auu i, 1912; Vei au a, 1913 (123x176cm), pa u a iz 1915. lk m m godine naterale su Irmu Lang, dugogodinju di53 Jasna Jovanov: Pastel u Vojvodini, Poja, broj 431, Novi l Sad, januar-februar, 2005.
261
v i en j a
rektoricu Galerije Milan Konjovi, da u katalogu izlobe karakteristinog i odista dobro odabranog naslova Konjovi pre Konjovia. Ulja 1912-1925 konstatuje da tridesetak slika iz najranijeg Konjovievog stvaralatva, koje danas, kada je opus Milana Konjovia zaokruen, nesmanjeno plene svojom likovnom zrelou, savrenom koloristikom harmonijom, slobodom poteza i uravnoteenou kompozicije.54 Nesumnjivo je da Konjovieva inspiracija za slikanje uma potie od snanog utiska koji je na njega ostavio piktoralni koncept maarskog slikara Lasla Pala (Pal Laszl, 18461879). Ovaj umetnik je predstavljao zanimljivu figuru u maarskoj istoriji umetnosti. kolovao se u Beu, usavravanje je nastavio u Holandiji, potom u Londonu (gde se inspirisao Konsteblom), a zatim otiao u Barbizon i tu poeo da slika umske pejzae koji e postati karakteristika njegovog slikarstva.55 Palovo slikarstvo Konjovi je otkrio zahvaljujui jednoj monografiji sa crno-belim reprodukcijama koju je pronaao u oevoj biblioteci. U toj knjizi ostala je podvuena reenica: U Palovim delima i nebo, oblak, zemlja, voda, uma, likovi sve je u slubi njegovih lirskih oseaja, ali pri tome on se ponaa kao slikar, odnosno, uspevajui da izrazi isto tako i teksturu i materijalnost predmeta u tanoj koloristikoj i svetlosnoj vrednosti. 56 U svojim intervjuima Konjovi je esto o njemu govorio kao o svom ranom uzoru. A po pismu vidim da ste imali priliku da se lino upoznate sa Pl-om - pie Ivan Radovi u pismu upuenom Konjoviu u Budimpetu, gde se ovaj nalazio od 1916. godi54 Irma Lang: tekst u katalogu izlobe Ko jo ipreKo jo i n v n v a, ulja 19121925, Sombor, Galerija Milan Konjovi, oktobardecembar 2004. 55 Bela Duranci: Umet i ekoo i e, Subotica Osvit, 1989. n k l nj 56 Dr Lzr Bla: Pal Lszlo, Budapest, Lampel Rbert (Wodianer F. sfia), 1903. (Podatak preuzet iz monografske knjige: Irma Lang: MianKo jo i(18981993), Sombor, Gal n v lerija Milan Konjovi, 2010.
ne, kada je, posle mature, prvo mobilisan a potom upisan u kolu rezervnih oficira. U Budimpeti Konjovi ne poseuje samo ateljee i galerije. O tamonjoj situaciji on je bio na razliite naine informisan jo u Somboru je primao asopis Mveszt, iji je bio pretplatnik, a u Peti je ve boravio njegov somborski prijatelj i kolega Ivan Radovi, tada ve student petanske Akademije. Osim toga, mogao je da koristi posebne pogodnosti. Jedno vreme je stanovao u uvenom petanskom hotelu Hungaria, gde je njegov otac David Konjovi, kao poslanik u maarskom parlamentu, imao stalnu sobu koju je esto koristio kao atelje. U toj sobi je ak nastao jedan veoma zanimljiv crte glave zaspalog oveka (Ivan Radovi). Konjovi je nastojao, upravo u Peti, da se crtaki obui. Tu je pohaao Slobodnu kolu crtanja i upoznao se sa slikarem Itvanom Retijem (Rthy Itvan, 1872-1943), profesorom na petanskoj Akademiji, jednim od osnivaa Nabanje. Ne moe se sa sigurnou tvrditi da je Reti uticao na Konjoviev razvojni put; no, njegov plenerizam je mogao pogodovati mladom slikaru, a iskustva iz Nabanje su mu takoe mogla biti interesantna... Meutim, iako je izuzetno cenio tog znaajnog maarskog umetnika, iako je imao obezbeeno mesto kod Retija57 na Akademiji, Konjovi se odluuje da umesto u Budimpetu otputuje u Prag, potom Be, pa Pariz... U Parizu je Konjovi nastavio da odrava svoj slikarski kontinuitet kao i veze sa slikarima iz Maarske. Zabeleena je njegova izjava: Ja sam se druio sa maarskim slikarima i kolekcionarima, i to uglavnom Jevrejima. Preko njih sam, ve 1931. stigao u jednu od najboljih galerija, a to je bila Galerija Bing u Rue la Botie58 Do galeriste Binga sam doao uz pomo maarskog Jevrejina,
57 Irma Lang: isto. 58 Irma Lang: Isto.
262
v ie n j a
strunjaka Kelermana (Kellermann). Bing je bio kod mene i odmah je pristao na izlobu59. Tom izlobom u galeriji koja je, inae, redovno izlagala Modiljanija, Sutina i Derena, Konjovi ostvaruje svoj prvi vei pariski uspeh... No, est godina kasnije (1937) Milan Konjovi, koji vie ne ivi u Parizu nego u svom zaviajnom Somboru, izlae u jo jednoj izvanrednoj pariskoj galeriji. Ovog puta to je Galerrie Mouradian-Valloton. Tom prilikom Moris Bec pie tekst divei se novom disciplinovanom i koloristikom Konjoviu koji je uspeo da uskladi likovne elemente sa svojim motivima Bake i Dalmacije... Na poslednjoj strani kataloga te Konjovieve izlobe galerija objavljuje svoje najznaajnije lanove: Bonar, Deren, Difi, Marke, Pikaso, Ruo, Utrilo, Valoton, Vlamenk, te vajari Majol i Roden... Konjovi ponovo postie izuzetan uspeh, kritike su izvanredne a prodat je vei broj slika. Jedna je otkupljena za kolekciju dr ernsta u Budimpeti... Impresivan je i spisak imena znaajnih posetilaca upisanih u sauvanu knjigu utisaka: Rusi Natalija Gonarova i Mihail Larionov, Konjoviev eki uitelj Jan Zrzavi, maarski avangardni slikari Lajo Tihanji i Bela cobel, kritiar Moris Bec, mnogobrojni kolekcionari (Bere, Kelerman, Koloa, Donat), te nai poznati umetnici Ivan Tabakovi, Milo Milunovi, Pea Milosavljevi, Kosta Hakman, Toma Rosandi, Vasa Pomoriac, Stanislav Vinaver... Dakle, oito je da postoji kontinuitet viedecenijske Konjovieve saradnje sa maarskim umetnicima. Zahvaljujui toj saradnji Konjovi je izlagao u Galeriji Tama u Budimpeti 1942. godine. Ova izloba je u naoj istoriji umetnosti i u javnosti esto bila povod za razmatranje moralnog lika Milana Konjovia. Upravo u trenutku nastajanja ovog teksta desilo se da su se, skoro istovremeno, pojavile dve knji59 Irma Lang: Isto.
ge u kojima se izmeu ostalog, ponovo i na razliite naine, govori o toj famoznoj Konjovievoj izlobi. Dve autorke, Lidija Merenik i Irma Lang, dijametralno suprotno vide Konjoviev nastup u Budimpeti 1942. godine. U svojoj knjizi Umet ostivlast.Srp kosli ar n s k 60 stvo19451968. autorka Lidija Merenik konstatuje: Mnogo je, moe se priznati, sivih momenata u ratno-poratnoj biografiji Milana Konjovia, koji je 1941. godine ve bio ostvario blistavu karijeru temperamentnog koloriste u stalnom traenju i nemiru. Pod nejasnim okolnostima otputen je iz zarobljenikog logora Osnabrik,61 gde je ve zavrio kao oficir jugoslovenske kraljevske vojske, vratio se u rodni Sombor koji je ve Maarska bila anektirala. Godine 1942. izlae samostalno u Budimpeti, u vreme kada su maarske faistike snage vrile pogrome nad Srbima u Vojvodini. Budimpetanska tampa je dala prilian znaaj ovoj izlobi, to je sve skupa ostavilo neprijatan ton u biografiji Konjovia. Uprkos tome to je, kako navodi Trifunovi, sve objanjeno i razjanjeno, injenica da jo uvek nema objavljenih detalja o celom sluaju govori da ba i nije sve tako jasno... Malo dalje u tekstu Lidija Merenik konstatuje: ...jer, po svim podacima iz Konjovieve biografije, mi znamo da on ivi povueno i u strahu od konsekvenci svoje, po kriterijumima novog nastupajueg reima, sa60 Lidija Merenik:Umet ostivlast, Beograd, Vujii kolekn cija, 2010. 61 Milan Konjovi je kao rezervni artiljerijski kapetan prve klase dospeo u zarobljenitvo u Osnabriku i tamo ostao do oktobra 1941. godine. U pismu od 27. avgusta 1941. godine Konjovi javlja supruzi emi da je saznao da je povratak kui maarskim dravljanima siguran, te da je moli da u svemu postupa po uputstvima koje e joj preneti poznanici koji su ve puteni, kako bi njegov povratak usledio to pre. To pismo je bilo poslato u tipskoj koverti pote ratnih zarobljenika sa tambiljem pregledano. Zanimljivo je da se isti peat nalazi i na radovima na hartiji koje je sa sobom Konjovi doneo iz zarobljenitva. Pisma i radovi iz logora se nalaze u Galeriji Milan Konjovi u Somboru.
263
v i en j a
svim nezadovoljavajue politike biografije. Merenikova se pritom oslanja na tvrdnje koje ne pravda dokumentaristikim potvrdama. U monografiji o Milanu Konjoviu Irma Lang, kao dobro obaveteni poznavalac svih okolnosti vezanih za biografiju velikog umetnika, argumentovano i dokumentovano, citiranjem onovremenski napisanih i objavljenih tekstova, objanjava dogaaje oko ove izlobe u Budimpeti. Konjoviu su izlobu u Galeriji Tama ponudili umetnici i kolekcionari sa kojima je Konjovi drugovao u Parizu slikari Rudolf Diner Dene, Bela cobel, Andor Ba, grafiar Laslo Rajter (kod kojeg je Konjovi stanovao u Peti za vreme izlobe), te kolekcionar Kelerman, ugledni galerista ernst - svi okupljeni oko kluba Fszek (koji u Budimpeti deluje od 1901. godine do danas), a iji su osnivai slavna imena maarske umetnosti poput slikara ule Bencura, Karolja Kerntoka, Joefa Ripl-Ronajia, Pala Sinjei Merea, Janoa Vasarija, vajara igmonda trobla, arhitekte edena Lehnera... Znaajni posrednik u dogovaranjima oko ove izlobe bio je somborski knjievnik i Konjoviev istinski privren prijatelj Jano Herceg. Izlaganje u Galeriji Tama je za svakog tadanjeg slikara predstavljalo priznanje. Tu su se sagledavali najavangardniji pravci, opusi najznaajnijih maarskih i svetskih umetnika, poput Lasla Moholji Naa, na primer. Dakako, Konjoviu je taj poziv godio, privlaila ga je mogunost da u Budimpeti, u vodeoj galeriji, okruen svojim prijateljima i poznanicima prikae po prvi put svoje delo i da uje odjeke umetnikih i strunih krugova... Konjovi je dobio ono to je eleo! Kritika je afirmativno reagovala u ak dvadesetak tekstova istiui bogatstvo njegovog kolorita, svetlost, piktoralno srodstvo sa umetnikim formama srpske narodne umetnosti, umetniku bliskost sa knjievnou Miloa crnjanskog... Dakle, taj budimpetanski nastup je imao prevashodno umetniku konotaciju i odjek. tavie, maarske
demokratske snage su u zlim vremenima u tim pohvalama Konjoviu dobile i koristile mogunost afirmacije nekih vlastitih stavova... U izvetaju koji iz Pete objavljuje novosadska No a po ta v navode se izvodi iz kritikih napisa u petanskoj tampi: Srpski slikar iz Bake Milan Konjovi svojom izlobom, otvorenom u Galeriji Tama, znai stvarno novu pojavu u prestonikom umetnikom ivotu. On nam je svojim platnima doneo timung Bake, ali pritom nije zastao, nego je svoje shvatanje i posmatranje jasno izloio, pokazao svoje junjako poreklo, srodstvo sa umetnikim formama srpske narodne umetnosti, veze sa balkanskom, blistavom, velikom svetlou, koja je u izvesnim momentima i fatalno ozbiljno izraena u Konjovievim pejzaima (Ma arnem et); Ka z kve slike! Kakve boje! Duboko purpurnocrvene i zvuno plave ivopisno se meaju, posebno ive, imaju neto da nam kau. Izvesna priguena dramatinost zrai sa tih slika (Amainap); Milan j Konjovi postie ono to je postigao Danijel Pap u knjievnosti: van granica jednostrane pristrasnosti obojica prikazuju Baku Baku svih nas. Konjovi je slikar dramskih formi: on na platno iznosi u svojim pejzaima onu veliku unutarnju borbu jugoslovenske due koja se meni toliko svidela, na primer u romanu poznatog srpskog knjievnika Miloa crnjanskog Veite seobe. (Feja Dee, Ma a or ag); Konjoviev neobuzdani temperament r s ne prikriva slabosti, nego mnogo pre ozbiljno znanje (elek Artur, Uj ag)... 62 s Irma Lang takoe citira i zapis Milenka Beljanskog, objavljen jo 1989. godine, gde ovaj revnosni istraiva somborske istorije pie da je posle otvaranja Milanu Konjoviu prvi priao grof Itvan Betlen, voa opozicije u Maarskom parlamentu, protivnik hortijevskog reima. Grof se slikaru obratio reima: Primite moje sauee zbog klanja
62 Irma Lang: isto.
264
v ie n j a
naroda u novosadskoj raciji. Istim se reima Konjoviu obratio i Gabor Ugron, predsednik Stranke malih posednika. Izloba Milana Konjovia je posluila maarskoj demokratskoj i antifaistikoj javnosti da se iskae i predstavi, to je inae po politiki ivot u Maarskoj bilo vano zbog stanja u kojem su se drava i nacija nalazili.63 Neshvatljiva je konstatacija Lidije Merenik da Konjovi ivi povueno i u strahu od konsekvenci svoje, po kriterijumima novog nastupajueg reima, sasvim nezadovoljavajue politike biografije, jer je Konjovi odmah po osloboenju postao lan Mesnog narodnooslobodilakog odbora u Somboru, a decembra 1944. godine je predloen za predsednika Sreskog narodnooslobodilakog odbora... Langova ak navodi i Konjovievu reakciju na navedeni predlog: Shvatam vreme u kojem ivim, prihvatam se dunosti predsednika Sreskog narodnooslobodilakog odbora u Somboru; molim prisutne da imaju u vidu moj poziv, ja sam slikar, elim da slikam, i im se ukae prva prilika elim da budem razreen dunosti.64 Sredinom oktobra 1945. godine Milan Konjovi je postavljen za upravnika Narodnog muzeja u Somboru... Dakle, Konjovi nije imao razloga da se pribojava nikakvih konsekvenci, a upravo njegov umetniki a zasigurno i drutveno-politiki ugled u tom vremenu dali su mu dovoljno povoda i kredibiliteta za upornu borbu protiv socijalistikog realizma, koja je trajala od pr vih dana osloboenja pa sve do njegove famozne izlobe Ljudi u Umetnikom paviljonu cvijeta Zuzori u Beogradu, od 18. marta do 1. aprila 1951. godine... Na kraju valja zakljuiti da je upravo Milan Konjovi primer mogue varijacije odnosa srpske i maarske likovne umetnosti. Jer, koliko god je Ko63 Irma Lang: Isto. 64 Milenko Beljanski: Mian Ko jo i kao poi i a li ost, l n v lt k n Sombor 1989.
njovi crpeo od maarskih umetnika i umetnosti podsticaje za vlastito slikarstvo, toliko je njegovo slikarstvo imponovalo mnogim maarskim umetnicima, a u jednom sudbonosnom trenutku i maarskoj strunoj i laikoj javnosti davalo poseban podsticaj za tenju ka univerzalnim dometima i porukama. Konano, ponovnim, reprezentativnim samostalnim izlaganjem Milana Konjovia u uvenom budimpetanskom Miarnoku (Mcsarnok) 1975. godine. I tom prilikom su petanski mediji opirno izvetavali o izlobi. Iz teksta era Horvata mogue je videti kako su Konjovia zapamtili i ponovo videli njegovu umetnost. Ovaj autor konstatuje da ni u novo vreme delo Milana Konjovia nije izgubilo nita od svog ara, da on ne odustaje od svoje angaovane posveenosti ivotu, od svog borilakog humanizma, od osnovnih postulata svoje umetnosti, koje je uvek sledio verno i kojima je sluio svim sredstvima65 Takoe povodom te petanske izlobe Irma Lang svedoi o jednom zanimljivom detalju: Naroito je bio dirljiv susret Milana Konjovia sa bliskim poznanikom iz pariskih dana, velikim maarskim slikarom, pripadnikom Pariske kole, Belom cobelom, kojeg decenijama nije video. Konjovi je cobela posetio u njegovoj kui u Sent Andreji, gde je starog majstora zatekao u bati pri slikanju. Dugo su razgovarali, as na maarskom, a as na francuskom jeziku. Bio je to njihov poslednji susret.
65 Horvt Gyrgy: Milan Konyovich jugoslv festmvs kpei a Mcsarnokban, Magyar Nem et, Budimpeta, 18. z maja 1971. Preuzeto iz: Irma Lang: Mian Ko jo i 1898 l n v 1993, Sombor, Galerija Milan Konjovi, 2010.
265
v i en j a
udc 659.145(430.131.1)
bruna emanuela manai, berlin franko manai, ouklend
o radio-emisiji: Die Sprachen Moabits, offener kanal, berlin

Radio-emisija Die Sprac en Mo its (Jezici h ab Moabita), koju je snimila Bruna emanuela Manai u saradnji sa Vilmom Seron Palomino, Hajdi Vinkler i Mariom Milerom, emitovana je na berlinskom kanalu Of ner u julu 2007, a snimak je dostupan e 1 onlajn. emisija u trajanju od jednog sata rezultat je terenskog rada, tokom kojeg su autori snimali glasove i zvuke Moabita, u pokuaju da predstave, ako ne sve, onda veinu jezika, kultura i drutvenih odlika tog kraja. Moabit je deo grada koji je ime dobio po svojim prvim stanovnicima, francuskim Hugenotima, koji su pobegli od katolikih pogroma u 17. veku. Hugenoti su dobili izvesna prava u svom novom domu, ali nikada nisu izgubili oseaj da su izgnanici. Sebe su nazivali Moabitima, stanovnicima biblijske oblasti Moab, gde su Jevreji iveli u izgnanstvu. Vie od tristo godina kasnije u ovoj oblasti i dalje ive emigranti, ali sada iz celog sveta.
1 http://www.arteleggenda.de/moabit/index.htm
Radio-emisija predstavlja akustinu sliku ovog dela grada, naslikanu jezicima i glasovima stanovnika i njihovih gostiju. Ovde se razmatra znaaj navedene emisije, ne samo kao svedoanstva o lingvistikim i kulturnim odlikama jednog savremenog, velikog, gusto naseljenog i multietnikog dela grada, nego i kao dela koje poseduje estetsku snagu i saznajnu vrednost. deo berlina postaje plodno tle za kreolizaciju Zvuni snimak Die Sprac en Mo its (Manai h ab 2007) dokumentuje jeziku realnost kvarta Moabit u Berlinu. Predstavljeno je pedeset jezika, od kojih neki imaju vie dijalekata. Sve je snimljeno u prirodnim okolnostima svakodnevnog ivota, izuzetno bogatog i raznovrsnog, s obzirom na visoku koncentraciju razliitih kultura u Moabitu. Jeziki fragmenti u emisiji ne niu se spontano i prirodno; njihov redosled rezultat je autorovih
266
v ie n j a
intervencija, nastalih na osnovu estetskih kriterijuma sa ciljem saimanja, u ogranienom raspoloivom vremenu, lingvistike i socijalne raznovrsnosti ovog dela grada. Svake godine dvesto miliona ljudi naputaju svoje domove kako bi, manje ili vie privremeno, iveli u stranoj zemlji (Ujedinjene nacije, 2009). Njihove migracije dovode do dubokih promena, ne samo u kulturama iz kojih oni potiu i u onima sa kojima dolaze u dodir, nego, pre svega, i u samom pojmu kulture. Ovaj fenomen tolikih je razmera da na njega niko nije imun: ak i oni koji su, kao Nemci, duboko ukorenjeni u svojoj zemlji, istoriji i porodici, nali su se de fakto zahvaeni ubrzanim procesom razlaganja i redefinisanja svog drutvenog prostora, koje nastaje kao posledica migracionih tokova. Istovremeno se nastavlja i debata o tome da li bi njihovu zemlju trebalo nazivati zemljom imigracije. Plima kultura u pokretu raste tolikom brzinom da ak ni proces kreolizacije, kako ga definie edvard Glisan, teoretiar sloenih kultura, ne moe da napravi pauzu koja bi bila dovoljno duga da sama sebe moe da prepozna (Glissant 1996: 11-16). Sudar ili meusobna penetracija dveju ili vie stranih kultura moe se uporediti sa elementima sabijenim u komori za sagorevanje, u kojoj ni jedan element ne moe da uniti onaj drugi. Istovremeno dolazi do toga da njihova strukturna jezgra kripe i pucaju od napora potrebnog za prihvatanje heterogenih elemenata. Zato je za ovu fuziju kultura neophodno vreme. Ovakva meusobna penetracija kultura zahteva vie vremena nego to joj moemo obezbediti u nervnim centrima planete, u kojima je koncentracija kultura dostigla najvii nivo i stanje ubrzane fluidnosti. Kvart Moabit, u srcu Berlina, moda predstavlja primer mesta ne-mesta u kontinualnom pokretu. Ovaj kvart, marginalna zona u centru grada, predstavlja geografsko ostrvo u potpunosti okrue267
no vodenim putevima, rekama i kanalima, koje sa kopnom (ter afir a) povezuje 21 most. Ova oblast r m je prvi put naseljena 1716, kada su 24 segmenta neobraenog, movarnog zemljita dodeljena grupi Hugenota (francuskih religioznih izbeglica), kako bi tu mogli da zasnuju svoje domove i gaje dudove za razmnoavanje svilene bube. Termin Zemlja Moabita prvi put se pominje u zvaninim registrima 1738. godine. Bilo je to ime koje su Hugenoti dali zemlji u kojoj su pronali utoite, po biblijskoj zemlji Moab, u kojoj su jevrejske izbeglice pronale utoite. Posle toga usledio je ubrzani proces industrijalizacije. U drugoj polovini 19. veka mirno naselje od nekoliko kua, okrueno zelenilom, postalo je jedan od najgue naseljenih i najpoznatijih urbanih konglomerata u gradu. U zapadnom delu podignute su neke od najveih evropskih fabrika tog vremena (Rojal porslej, Bojl dejri kompani, fabrika maina Kraljevske mornarice, kao i fabrike topova i drugog oruja), dok su u istonom delu nikle velike kasarne i zatvori. Izmeu 1910. i 1929. Moabit, kao gusto naseljen kvart radnike klase, bio je pozornica krvavih klasnih sukoba; tamo je nastao snaan pokret radnike klase, kao i nemaka socijalistika partija. Nacisti su 1941. u Moabitu podigli prvi privremeni koncentracioni logor u Berlinu. Iz tog logora je 35.000 ljudi poslato u logore smrti. Tokom ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka velik broj inostranih radnika posebno Turaka, ali i Italijana, panaca, Portugalaca i Grka ohrabrivan je da doe u Berlin. Velik deo njih naselio se u Moabitu. Danas trea generacija ovih inostranih radnika (Gastarbeiter) ini 30% populacije ovog dela grada. Ovi Nemci doseljenikog porekla (mit Mi ra i n g to shin er rund, kako ih definie birokratski neologit g zam)moda su izloeni procesu kreolizacije o kojem govori Glisan, jer pripadaju dvema meusobno stranim kulturama od kojih ni jedna ne moe da nadvlada onu drugu.
Ovaj kraj je, meutim, u poslednjih 15 godina doiveo invaziju ivahnog mnotva stranaca najrazliitijeg porekla. Arapi (Palestinci i Libanci), Sloveni (Rusi, Poljaci, Srbi i Hrvati), Azijati (Kinezi, Korejci, Vijetnamci i Tajlanani), ljudi iz centralne Afrike (iz Gane, Kameruna, Konga i Ugande) i Indo-Pakistanci predstavljaju najvee etnike grupacije. Tu su i mnogi drugi, ali u manjem broju. Poto je doiveo itav spektar migracije, marginalizacije, deportacije i izgnanstva koji pripadaju istoriji Zapadne evrope, kvart Moabit ponovo se naao u prvim borbenim redovima, suoen sa novim poglavljem sage o doseljenicima, koja sada
unitava i redefinie drutvene, pravne i psiholoke temelje moderne drave. Na onih 30% starih doseljenika, manje ili vie integrisanih i poznatih kao Nemci doseljenikog porekla, dodato je jo 35% novih doseljenika, ija struktura neprekidno raste i menja se. Ove cifre, dobijene od Berlinsko-brandenburkog zavoda za statistiku (Berlin-Brandenburg 2007) ne odnose se i na ilegalne doseljenike, kao ni na strance koji imaju pravo na nemako dravljanstvo jer su njihovi preci napustili Nemaku pre tri veka. Takvi su sudetski Nemci, od kojih mnogi nisu zadrali ni nemaki jezik ni tradicije.
268
Dolazak ovih pridolica, po pravilu iz socijalno ugroenih klasa, doveo je do odlaska srednje klase, ne samo starosedelaca nego i novijih doseljenika, koji su ostvarili uspeh u zemlji svog izbora. jezici u tranziciji U ovom smislu, Moabit je ne-mesto (Foucault 2005), tranzitna oblast, kao eljeznika stanica ili aerodrom, mesto sa kojim se ljudi ne identifikuju i koje u svojim stanovnicima ne budi oseaj pripadnosti i zajednice. Moabit se ne uklapa dobro u sliku Berlina, koju je grad konstruisao za svoju internu upotrebu, kao i za potrebe turizma.
Tamo nema spomenika ni muzeja koji bi se mogli posetiti, nema klubova niti mesta koja su trenutno u modi i koja bi privukla mlade. Uprkos tome to se nalazi u centru grada, Moabit ima sve drutvene i urbane odlike predgraa. Oni koji trae kratkoroan smetaj u Berlinu, i daju oglase u novinama ili kod agencija za nekretnine, kao svoju eljenu lokaciju navode sve delove gradskog centra osim Moabita. Moda upravo zahvaljujui tome to je ovaj deo grada izvan ie koja sve opsesivnije naglaava gradski centar kao mesto odvijanja meunarodnih manifestacija, festivala, parada i velikih, medijski praenih izlobi, njego-
269
v i en j a
vi stanovnici mogu da ive skromno i bez tenzije koju namee ivot u centru panje. Na ulicama Moabita veoma se esto govori kanaksprak, nemako-turski hibridni jezik, koji je postao gotovo kreolski, zaseban jezik sa izvornim govornicima. Ovaj sociolekt ili, preciznije, etnolekt, iroko je rasprostranjen u svim veim nemakim gradovima i ve je godinama predmet akademskog interesovanja. Ve je doiveo proces me dii a i e (reelaboracije i irenja putem masovnih jz cj medija, pozorita, knjiga itd.) kako bi se na ulice vratio legitimizovan, homogenizovan i obogaen (Zaimoglu 1995; Tertilt 1996; Androutsopoulos 2001). Meutim, posle Turaka, doli su doseljenici iz arapskih zemalja, posebno Libana, Sirije, Iraka i Palestine, kao i severne Afrike. DieSprac enMo h a its dokumentuje raanje novog, nemako-arapb skog jezika, koji govore mladi i veoma mladi Moabiti, kao to se moe uti u uionicama jedne arapske kole na asu Religion, Alltag, Philosophie. Mladi arapski nastavnik koji pripada generaciji roenih ili barem odraslih u Nemakoj koristi jezik koji predstavlja kombinaciju arapskog i nemakog. Nekada je jedan jezik dominantniji, nekad drugi, ali uopte uzev zastupljeni su podjednako. Izgleda da deci savreno odgovara ova lingvistika meavina, jer u njihovim odgovorima nema ni nesigurnosti ni zbunjenosti. Na primer, kada nastavnik kae: Mariam hat geboren .. Ohne Vater! Ohne ( ?Marija je rodila Isusa, proroka, bez oca. Bez koga?), deca odmah odgovaraju uglas: Ohne Vater! (Bez oca!). Ni nemaki ni arapski, koji ulaze u sastav ovog kreolskog jezika, nisu standardne varijante (pod pretpostavkom da takvi standardi postoje). Ovaj dijalekt arapskog pripada zemljama Plodnog polumeseca; nemaki odgovara onom koji govore slabo obrazovani doseljenici, koji su bili izloeni pomenutom berlinskom i nemako-turskom dijalektu. Sintaksika struktura ovog nemako-arapskog jezika nije fik-
sna i moe biti modifikovana kako bi omoguila prelaz sa jednog jezika na drugi. To je sta us na t scen i kreolski koji jo nije dostigao taku u kojoj d svojim govornicima obezbeuje harizmu identiteta, kao to to ini jezik kojim se slue mladi Turci, koji je gotovo kreolski. Meutim, ovo savreno zadovoljava potrebe transkulturne komunikacije ove generacije. Nije samo jezik u tranziciji. I organizacija uionice pokazuje odlike spontane kulturne kontaminacije, do koje neizbeno dolazi u zonama dodira. Na poetku asa nastavnik koristi klasian pristup, u kojem predava stoji ispred razreda i dri as, sa naglaskom na mnemoniku - kontinualno proveravanje i horsko potvrivanje. Ova metodologija deci ostavlja veoma malo prostora za razvoj individualnih stavova i gledita. Meutim, atmosfera ne odgovara u potpunosti staroj koli, u kojoj se autoritet postie pomou tapa i drugih vidova zastraivanja. Deca paze na asu, ali su istovremeno oputena, kao da pasivno uestvuju u igri. Ne ispoljavaju strah od javljanja, to se vidi po reakciji jednog deteta na priu o Isusovom zaeu bez oca. Dete je bilo zapanjeno, uzviknuvi (verovatno pod uticajem onoga to je nauilo na asovima biologije u nemakoj koli): Aber das ist gar nicht mglich! (Ali to nije mogue!) Posle predavanja u ijem je sreditu nastavnik dolazi deo asa koji je vie u skladu sa nemakim kolskim sistemom, u ijem je sreditu uenik. To znai da se uenici ohrabruju da postavljaju pitanja i daju odgovore na pitanja svojih drugova iz razreda, da iznose svoja zapaanja i vlastita miljenja. I u ovome uestvuju, naizgled nesvesni sebe, sa spontanou onih koji smatraju da mogu da iznose lina miljenja, preispituju svet oko sebe i trae objanjenja kako bi ga bolje razumeli. U poslednjem delu asa oni rado uranjaju u svet islamskih religijskih formula i sa velikim zadovoljstvom recituju Alahovih 99 imena. To je svet koji, u jednu
270
v ie n j a
ruku, depersonalizuje, ali istovremeno obezbeuje i snaan oseaj identiteta. Postoji li kontradikcija izmeu ovih vidova interakcije? Bolje reeno, ko ove vidove doivljava kao kontradiktorne? Mafesoli kae: jedna od najotpornijih i najdugovenijih predrasuda nae epohe je, nesumnjivo, individualizam (2003: 95). Ako zapadna kultura, a posebno nemaka, svoju posebnost vidi u izuzetno individualistikoj ideologiji (koja ide rame uz rame sa suverenitetom razuma) i smatra da je to jaz koji razdvaja zapadnu od ne-zapadnih kultura, stvarnost svakodnevnog ivota oigledno ignorie ovaj filozofski jaz. Na veernjem asu, koji se nesumnjivo odigrava na ivici jaza, niko ne pati od vrtoglavice. Ovo mesto prelaska izmeu dveju kultura doivljava se bez konflikta, delom zbog toga to i deca i nastavnik pripadaju generacijama koje ne znaju ni za ta drugo, koje nikada nisu iskusile integraciju u okviru iste kulture (pod pretpostavkom da kultura uopte moe da bude ista, s obzirom da je kultura, po definiciji, istorijska i sintetika konstrukcija nastala od razliitih doprinosa). Sutinski, ovi mladi ljudi nikada nisu doiveli duhovno jedinstvo sa zajednicom za koju veruju da je autentina i homogena. Nikada nisu iskusili to mistino stanje pripadnosti kulturi koja je u neposrednom dodiru sa svojim korenima i poreklom (Anderson 1984). Ako je tano, kao to Mari Luiza Prat pretpostavlja komentariui zamiljene zajednice koje definie Anderson (Pratt 1991: 36), da se zamiljena zajednica oituje u nainu na koji ljudi sebi predstavljaju jezik i lingvistiku zajednicu, onda je u naem sluaju lingvistika homogenost neto to deca roena u emigraciji nikada nisu doivela. Jezik koji ova deca koriste hibridni je jezik koji jo nije izgubio svoj fragmentaran karakter, niti je jo pronaao svoju sopstvenu strukturu, i ne moe se smatrati novim jezikom, pa ak ni slengom; on je i dalje upadljivo heterogen.
271
zvanini diskurs i percepcija ljudi na ulicama Sudei po zvaninim institucijama (Moabit West 2007), jedan od najveih problema ovog dela grada jeste oteana komunikacija izmeu razliitih jezikih i etnikih grupa, i oseaj otuenosti koji iz toga proizilazi. Meutim, ovo nije u skladu sa subjektivnim doivljajem stanovnitva, koje navodi druge uzroke svog nezadovoljstva: osetljivost svog poloaja, drutvenu marginalizaciju, ili probleme kao to su maloletniko nasilje, zlostavljanje dece, rasizam, nezaposlenost, nedostatak kulturnih centara, bioskopa i drugih mesta za okupljanje. Kao to sluaoci snimka mogu delimino da primete, svi ljudi govorili su pozitivno o obilju jezika i naglasaka koji odzvanjaju ulicama ovog kraja. Nisu bili zabrinuti niti uznemireni injenicom da ne razumeju sve i svakoga; naprotiv, oni ovu raznolikost smatraju pozitivnom osobinom ovog dela grada. Da bi se bezbedno izalo na kraj sa rizicima koje nosi heterogena populacija, zvanini diskurs drutvenih i kulturnih polisa, koji su ustanovili razliiti upravnici grada-drave Berlina, ali takoe i savezna vlada, definisan je konceptom interkulturalnosti; prevedeno na jezike narodnih masa, to postaje multikulti. Jedna manifestacija koja se bavi tom tematikom jeste radio-emisija prigodno nazvana Radio multikulti, koju je do 2008. godine emitovala dravna radio-stanica De tschlan Ra io. u d d emisija je emitovana na 24 jezika i predstavljala je pokuaj da se pokrije to vie multikulturnih dogaaja. Kar evalderKul u en (Karneval kultura) n t r jo je jedan rezultat iste polise: ova manfestacija koju finansiraju graani, a koja se odrava na praznik Svete trojice i sastoji se od karnevalske parade na platformama, svake godine postaje sve raskonija, sve komercijalnija i pretencioznija. Platforme se dekoriu u skladu sa simbolikom odreene kulture, a ispred ili iza njih hodaju predstavnici te kulture (sa svojim nemakim prijateljima) obueni u narodne
v i en j a
nonje, izvodei verovatno pogrene imitacije popularnih plesova iz svog zaviaja (Knecht and Levent 2007). U gradu-dravi Berlin postoje i druge institucije i javna mesta posveena potovanju drugih kultura, kao to su Ha sderKul u enderWelt u t r (Kua svetskih kultura), futuristiko bive ministarstvo inostranih poslova, koje kao vanzemaljski svemirski brod stoji u zelenom srcu grada. Danas je ovo mesto posveeno izlobama dela vizuelnih umetnosti, pozoritu, muzici, knjievnosti i filozofiji neevropskih kultura, koje tako dobijaju dostojanstvo koje se moe uporediti sa onim koje je obino rezervisano za (evropsku) visoku kulturu. Na nivou delova grada postoje mnogobrojne javne inicijative iji je cilj da promoviu ivot u zajednici i toleranciju meu etnikim grupama. Ovo je, naravno, malih razmera, ali ne toliko razliito od institucija na dravnom nivou. Primeri ovakvih institucija su Qu r i rMa a e ent, Nac a te n g m hbarschftsha s, Ju end en rum i sl., koji organizuu g z t ju sastanke, obezbeuju prostor, organizaciju, tehniko orue, kompjutere, ozvuenje i drugu opremu i potreptine. Sve to je multikulturalno veoma je popularno u Berlinu. emitovanje emisije DieSprac enMo h a bits primer je vrste inicijativa koje se promoviu javnim polisama, kroz lokalne institucije. Namere koje stoje iza ovih polisa svakako su za pohvalu. Meutim, ako je verovati nemakom filozofu Volfgangu Velu, konceptualna osnova svega ovoga teorijski je zastarela (Welsch 1999). Vel tvrdi da je tradicionalni koncept kulture, koji je Don Gotfrid Herder razvio krajem 18. veka, implicitno sadran u interkulturalnosti i multikulturalizmu (Herder 1967). Herder je kulture posmatrao kao zatvorene sfere, totalitaristike autoreferentne sisteme sposobne da naprave razliku jedino izmeu unutranjeg (kultura) i spoljanjeg (ne-kultura, priroda, varvarstvo). Takav model ne samo to nije deskriptivno upotrebljiv, nego je i normativno
opasan i neodriv. Ono to je danas potrebno jeste naputanje tog koncepta i razmiljanje o kulturama izvan opozicije svoje-strano (Welsch 1999: 192). Kako bismo razumeli ta se dogaa u dananjim gradovima, neophodno je, smatra Vel, da na umu imamo koncept transkulturalnosti, tj. da prihvatimo da su kulture permeabilne i da tee da se obogauju prihvatanjem manje ili vie strukturiranih fragmenata drugih kultura, sa kojima dolaze u dodir: Opta odlika dananjih kultura jeste hibridizacija. Svaka kultura tei da posmatra sve ostale ili kao sopstvene elemente, ili kao satelite. Ovo se odnosi na sve nivoe populacije, trgovine i informacija (1999: 201). Zbog ovakvog razvoja situacije, nemogue je ili iluzorno posmatrati multikulturalizam kao niz meusobno stranih kultura: Prema tome, vie nita nije potpuno strano. Sve je dostupno. U skladu sa tim, vie ne postoji ni bilo ta svoje. Autentinost je postala folklor, ono svoje to se imitira zarad drugih kojima pripada i sama izvorna osoba. Naravno, i dalje postoji retorika o regionalnim kulturama, ali ona je najveim delom estetska i na nivou simulacije; u sutini, sve se odreuje transkulturalno (1999: 201). Diskurs, koji je normativan i a priori, predstavlja packe za drutvenu polisu (koju optuuje da je filozofski nazadna) kao i za protagoniste tekuih drutvenih procesa (koje optuuje da podravaju zabludu o folkloru). On ukljuuje izjave koje dolaze iz visokih eelona akademije, ali se ne zadrava onoliko dugo koliko je potrebno za zapaanje i razumevanje objekta sopstvene materije, i zato je sasvim promauje. Transkulturalnost zaista nije
272
v ie n j a
neto to se moe uspostaviti dekretom, kao to se dekretom ne moe ukinuti implicitni folklorizam multikulti dogaaja, koje javnost sada visoko ceni i koji su postali integralni deo gradskog ivota, spontano cvetajui u svakom kutku grada. Kako bismo shvatili vitalnost ove formule, potrebno je da pogledamo program aktivnosti jedne multikulti asocijacije, koja se nalazi u jednom od najzabaenijih kutaka grada: na obodu Moabita. Asocijacija se zove Internationaler Dodoverein e.V., Kunst und Kulturtreff in Moabit Art Kunst, a poznata je i kao Dodo. Ona u svom vlasnitvu ima malu kuu na obalama dva kanala koji ostrvo Moabit odvajaju od ostatka Berlina, a ime duguje izumrloj vrsti ptice koja je nekada ivela na Mauricijusu. Ptica dodo odavno privlai panju umetnika od knjievnosti, preko slikarstva, do vizuelnih umetnosti, koji tako neguju seanje na ovu nespretnu, nezatienu pticu neletaicu koja je svoje postojanje zavrila u tanjirima kolonizatora. Bilo kog dana u nedelji posetilac u (uvek prepunoj) kui Dodo moe zatei konferenciju o islamskom misticizmu Sufija, sa plesom i derviima koji pevaju psalme, ili rok orkestar, koncert klasine indijske muzike, sastanak Berlinaca poreklom sa Mauricijusa, meksike igrae koji vebaju sapateo, afrike perkusioniste, muziara koji svira irsko embalo, kviz na berlinskom dijalektu, ili razne druge aktivnosti najraznovrsnijeg kulturnog porekla. Upravo ovde, u kui Dodo, snimljeni su neki od jezika Moabita za radio-emisiju DieSprac enMo its. To je svah ab kako jedno od onih mesta na kojima se multikulturalizam generie odozdo, kroz igru i bez napora. Praksa da ovek sebe doivljava kao nekoga ko pripada ukorenjenoj prolosti i jedinstvenoj kulturi dobija na intenzitetu, to sa napretkom hibridizacije postaje sve potresnije. U ovom sluaju, opser vacija Mari Luize Prat, kao uesnice, nudi epistemoloki alat koji je svakako mnogo precizniji od apstraktnih pokuaja teorijske si273
stematizacije. Kako bi opisala doivljaj sebe koji pretenduje na autentinost, Pratova govori o autoetnografskim tekstovima, pod kojima podrazumeva (...) tekst u kojem ljudi sebe pokuavaju da opiu na naine koji se oslanjaju na tue predstave o njima. Ako su etnografski tekstovi oni u kojima stanovnik evrope sebe predstavlja onima koje doivljava kao dru e (obino dru g gi akoje je pokorio), autoetnografski tekst je m predstava koju tako definisani dru i konstrug iu kao dijalog ili odgovor na ove tekstove. To znai da autoetnografski tekstovi nisu ono to se obino smatra autohtonim vidovima izraavanja ili predstavljanja sebe (kao to su to bili andski kipui). (1991: 35). U pitanju su tekstovi, knjievna dela u irem smislu, ali takoe i crtei (na primer, oni koje je Guaman Poma, meanac Inka i panaca, upotrebio da predstavi ivot u kraljevstvu Inka). Opis Pratove svakako se odnosi i na prakse raznovrsne tekstualnosti, kao to su pozorite, ples, muzika kompozicija i drugi meani vidovi izraavanja. To su tekstovi na koje ee nailazimo u urbanom kulturnom ivotu onih delova grada u kojima je multietninost najjae zastupljena. deljenje razboritosti Deo emisije DieSprac enMo itspod nazivom h ab Fado y muerte predstavlja scenu u kojoj Meksikanci proslavljaju, sa novostvorenim i redefinisanim ritualima, Dan mrtvih, jedan od najvanijih datuma u meksikom verskom i graanskom kalendaru. Ritual se odvija u malim, prepunim prostorijama drutva za panski jezik pod nazivom El Pa io der Innenhof e.V. i predstavlja neto t izmeu (besplatne) javne pozorine predstave za strance i ceremonije za lanove religiozne aman-
v i en j a
ske sekte, koja se zasniva na verovanjima i idejama prehispanskih naroda centralne Amerike, uglavnom Maja i Asteka. Ove predstave sveta i mnogobrojna drevna religiozna verovanja preiveli su do danas u folkloru i jezicima, ali i u novijim knjievnim delima koja su stvorili razliiti starosedelaki narodi centralne Amerike. Dan mrtvih, koji proslavljaju meksiki i gvatemalski imigranti u Moabitu, ujedinjuje kulturne elemente koji se generacijama prenose kroz usmenu tradiciju, svete tekstove sauvane na pergamentima ili u svedoanstvima panskih monaha koji su pratili rane kolonizatore, zapadne vidove izraavanja (pozorite i knjievnost) i medijski mizanscen. Ozbiljnost i sveanost koja odlikuje razliite delove predstave, korienje mirisa i muzike stvorene pomou instrumenata, navodno pretkolumbovskog porekla, zajedno sa poetskom lepotom recitovanih tekstova, sadrali su istovremeno i tenju za autentinou, koja je ve sama po sebi izuzetno autentina, i elju izvoaa da se pokau, da budu poznati i prepoznati, da osete da su naili na razumevanje i da su bratski ujedinjeni sa svojim drugovima u globalnoj emigraciji. Dogaaj je nabijen napetou i sugestivnou. Za vreme pauze jedan gost iz Severne Amerike, verovatno uljuljkan bajkovitom atmosferom recitacija i mirisa, pripoveda jedan svoj san potpunom strancu, bez obzira na prisustvo mikrofona. Ovaj anr produkcije moe se uporediti sa autoetnografskim predstavama koje, kao to Pratova kae, (...) ukljuuju selektivnu kolaboraciju sa osvajakim narodom ili narodom koji ini novu sredinu, i prihvatanje njegove idiomatike. Ona se u razliitim stepenima stapa sa starosedelakom idiomatikom ili se u nju infiltrira, kako bi se stvorile predstave sebe ija je svrha da posreduju u nainima sporazumevanja u novoj sredini. Autoetnografska dela esto se obraa-
ju kako govornikovoj izvornoj zajednici, tako i njegovoj novoj sredini (1991: 35). Postoji poseban oseaj zajednikog ivota u gradu ili delu grada, uopte u iroj zajednici oseaj koji pripada neracionalizovanoj zajednikoj percepciji. To je ono to je francuski filozof ak Ransijer nazvao deljenjem razboritosti (Rancire 2006), estetska dimenzija zajednikog ivota, koja ne mora nuno povlaiti postojanje zajednikog sistema vrednosti, recipronog razumevanja pa ak ni racionalne komunikacije. Glisan kae: Meni vie nije neophodno da razumem drugoga, da pronaem njegovo ili njeno mesto u mom racionalnom svetu, da bismo iveli zajedno ili neto zajedno gradili (1996: 54). Kulture koje koegzistiraju ne moraju se nuno meati; komije se prihvataju kao stranci, kao drugi. Dunost transparentnosti i komunikacije rezultat je moderne iluzije da sve moe da se podvede pod zajedniki imenitelj racionalizma. Kao to je ak Derida rekao: Nije li to pr vo nasilje: prisiliti stranca da zatrai gostoprimstvo na jeziku domaina? (2000: 46). Da li moramo da prisilimo stranca da govori naim jezikom, u najirem smislu te rei, pre nego to mu poelimo dobrodolicu u naem domu? Prava gostoljubivost sastoji se od odolevanja iskuenju da se postavljaju pitanja: Doi, ostani u mojoj kui, ne pitam te ni kako se zove, niti traim da preuzme neku odgovornost, niti te pitam odakle dolazi i kuda ide (Derrida 2000: 119-120). Iz svojih visina, nemaka vlada opredelila se za metodu prisilne integracije, traei od (sada ve) starih inostranih radnika (Gastarbeiter) da poloe test iz nemakog jezika kako bi dobili paso zemlje
274
v ie n j a
u kojoj su radili celog svog ivota, odgajali svoju decu i unuke. Odozdo, posebno tamo gde je kulturna koegzistencija gua, postoje drugaije indikacije u pogledu naina za zajedniki ivot. Niz neprimetnih estetskih promena, kako ih Pjer Oulet naziva (Ouellet 2003: 170), na kraju radikalno transformie perceptivno iskustvo koje imamo o sebi i drugima, odnos izmeu individue i zajednice. Dru i vie ne predstavlja prisustvo sa g kojim se treba suoiti i konceptualno ga razreiti, razumeti i apsorbovati ili odbiti. Umesto toga, Drugi predstavlja primarnu percepciju: Doivljaj Drugoga odnosi se na oseaj koprisustva ili koegzistencije, oseaj koji je dublji od doivljaja sebe i doivljaja sopstvenog tela, to je Kanta i Merlo-Pontija intuitivno odvelo do pojma linog identiteta (Ouellet 2003: 170). Nova estetska dimenzija zajednikog ivota je oseaj bivstvovanja usred opaajne raznolikosti, u skladu sa moralnim imperativima koji drugoga definiu kao so i s-a. U toj novoj dimenziji cu moda vie nije adekvatno govoriti o drutvu, kao to Mafesoli pretpostavlja (Maffesoli 2003: 53), pa neizvesnost u pogledu sopstvenog identiteta i iskustvo drugosti, koje pre svega nastaje iz interkulturalnog karaktera drutvenog ivota ine osnovu za razvoj zajednikog ivota na nain koji je vie stvar oseaja nego koncepta. Ova nova osetljivost pre svega se otkriva u svetu estetike. Njen zadatak je da dozvoli da se na povrini pojavi novi polis, polis u kojem ne postoji zajednika imovina, duhovna ni materijalna, kojom bi se moglo upravljati, nego samo jedno zajednitvo koje bi trebalo izmisliti iz poetka, zajednitvo koje je uvek zajednitvo jezika, ili radije jezik, zato to jezici vie nisu autonomni sistemi. Piem, a posebno govorim, u prisustvu svih jezika u svetu, pie Glisan, i dodaje: To ne znai da
275
ih sve znam (1996: 55). Oni koji danas govore i piu oseaju da njihovi jezici prolaze kroz proces brzih promena, uticaja, obogaivanja, pa ak i pretnji koje predstavljaju granini ili paralelni jezici. Oni govore reagujui na prisustvo drugih jezika, zapoinjui dijalog, borei se protiv njih ili prelazei sa jednog na drugi, ali ih ne mogu ni ignorisati, ni zaboraviti. Pedeset jezika Moabita, sakupljenih u emisiji DieSprac enMo its, meusobno su isprepleteni, h ab stopljeni i zamreni. Jedan jezik moe da se otrgne iz zagrljaja drugih i na trenutak odjekne samostalno, svojom sopstvenom melodijom, karakteristinim zvucima, akcentima, duom koja u njemu ivi, da bi zatim ponovo uronio u dunglu jezika koji svi kao da rasvetljavaju jedan drugi. Snimci nisu nastali u studiju, nego u stvarnim ivotnim situacijama, na ulicama, na privatnim ili javnim proslavama, u seditima mnogih udruenja ratrkanih po ovom delu grada, u restoranima, barovima, u hramovima i supermarketima, parkovima i prodavnicama. Gustina jezik u Moabitu tolika je da ni jedan jezik ne moe oko sebe da stvori vakuum; uvek se govori naspram pozadine od buke, pratnje koja, ak i ako je nismo svesni, ako i ne razmiljamo o njoj, ipak ne moe da proe sasvim neopaeno. Svaka vea etnika grupacija u Moabitu neguje svoj jezik, prenosi ga na svoje potomstvo, zauzima prostor i stvara situacije u kojima se taj jezik govori, i ohrabruje grupe koje razvijaju njegov knjievni i umetniki potencijal, recimo kroz pozorite i muziku. Oigledno je da svako ulae velik napor u odravanje znaaja svog jezika u horu drugih glasova, kako bi spreio njegovo unitenje ili potapanje drugim jezicima, ije prisustvo zapravo slui kao stimulus i podrka ovoj tendenciji. Zahvaljujui ovome, manji jezici ne moraju sami da se suoe sa dominantim jezikom domaina i atrofiraju tokom tog procesa.
v i en j a
U anonimnom, raznolikom stanovnitvu ovog dela grada nastaju posebna mesta: udruenja, saloni, sportski tereni, javna mesta kao to su restorani, barovi ili prodavnice, koja postaju mesta okupljanja, crkve ili kapele, oznaena mesta (...) na kojima ljudi urezuju svoje prisustvo, kao to pie Mafesoli (2003: 80-82), mesta u kojima se ivi emocionalno, mesta za slavlje koja oznaavaju teritoriju, koja ine mapu neije line ivotne sredine. Ova mala ha tli x (visoka mesta), kako u eu francuska religijska tradicija oznaava sveta mesta na kojima se uspostavlja veza sa nebesima (Maffesoli 2003: 79n), u Moabitu se prevashodno odlikuju jezicima koji se na njima govore. To su mesta koja, ponovo kako kae Maffesoli, omoguavaju istraivau drutvenosti da dekodira dati simboliki redosled (kristalizaciju prostorvremena) koja je ve formirana ili je u procesu nastanka (2003: 82). Vi o ame ta koja danas oznaavaju mobilne s k s prostore i dozvoljavaju postmodernim urbanim plemenima da lutaju (u skladu sa biblijskom tradicijom) nisu, barem ne u Moabitu, poprita politikih debata i organizovanja; to su uglavnom mesta religioznih ili para-religioznih kultova, okupljalita ivahnog ili festivalskog karaktera, uvek snano jeziki i etniki definisana. Kada se radi o mestima kod kojih karakterizacija nije inherentno sadrana u mestu, kao na primer u kui Do o, nju donose razliite grupe i zajednice koje d u datom trenutku koriste dotini prostor. U nekim sluajevima aktivnosti ovih grupa variraju od predstave do kolektivne akcije; drugim reima, njihov jezik (muziki, knjievni, figurativni, gestovni, ritualni) ima dvostrukog primaoca/sagovornika: spoljanjeg, koji se sastoji od javnosti, i unutranjeg, nas, zajednicu koja predstavlja sebe. U drugim sluajevima dogaaji su interni, ceremonije iji je cilj da stvore ili
odre unutranju koheziju zajednice, da ojaaju identifikujui simbolizam etnike, nacionalne ili religiozne grupe. Primer za to je godinje okupljanje ljudi sa Mauricijusa u Berlinu, koje se odrava u kui Do o. Tokom ovog sastanka maud ricijska zajednica, koja kroz svoju odeu, religiju, boju koe i promenljive facete svog kreolskog jezika ispoljava elemente mnogih kultura i etnikih grupa iz kojih su nastali, svejedno slavi jedinstvo sopstvene dislocirane egzistencije. Isto vai i za mali portugalski restoran u kojem se okupljaju uglavnom redovne muterije, koje tamo dolaze posle ponoi. Tada vlasnica, nakon napornog dana u kuhinji, za kasom i pored stolova, stavlja svoj eir sa velom od crne ipke, te se u svetlosti svea pretvara u fatalnu fadistkinju. Ona peva u pratnji gitare i vokala svojih jednako nostalginih zemljaka. Oni zatim izvode domae verzije najpoznatijih fado pesama, dok redovne muterije, Portugalci, melanholino zapoinju jo jedno vee svoje emigrantske prie, okupljeni oko nekoliko stolova, na zaprepaenje gostiju autsajdera, koji poinju da se oseaju kao da su na pogrenom mestu. Takozvane zabave sa kanom u turskoj zajednici predstavljaju jo jedan primer ovoga. To su proslave koje se odravaju uvee, posle vanog dana u ivotu nekog pojedinca, kao to je obrezivanje ili venanje; za njihovu organizaciju zaduene su ene. U Moabitu ovo se odvija u prostorijama malih udruenja i najee predstavlja privatnu manifestaciju jer se tie samo jedne ili dve porodice i njihovih intimnih prijatelja i komija. Meutim, okupi se dosta sveta. ceremonija deljenja kane enama, koje je koriste da oboje svoje dlanove, i ivopisan mizanscen raskidanja sa prethodnim ivotom, simbolizam boja, bele rue, cr veni cvetovi, velovi i plesovi, sve je ovo namenjeno iskljuivo internoj upotrebi, kao da se radi o povratku u izvornu zajednicu, kao
276
v ie n j a
to se oduvek radilo, bez postavljanja pitanja, u umirujuem krugu tradicije. Meutim, stvarnost nije ba takva: porodica, mala zajednica, moe se nalaziti bilo gde u stranoj metropoli, i ni jedna akcija ne nastaje bez svesti o toj injenici. Ona je rezultat odluke, izbor koji je postao obavezan zato to je mogu. Odluka u korist tradicije je, zbog toga, slobodna i namerna. To ceremoniji daje snano dodatno znaenje. U delu emisije koji nosi naziv Fado y muerte (Fado i smrt), uje se vrhunac jedne od ceremonija sa kanom. To je oprotaj budue neveste od svoje majke i sestara, oprotaj koji prenosi trea osoba. Prijateljica peva o bolu koji donosi razdvajanje, dok majka i erka plau, a ostale ene izvode ritualne plesove i korake, po propisanom redosledu. Zarueni, pokriveni velom, sede u sredini sobe, u sreditu kruga unutar kojeg se sve deava. Iznenada se dogaa neto to nije oekivano, a ni dozvoljeno izvornim protokolom: u sobu upadaju braa i prijatelji mladoenje, koji se ukljuuju u ceremoniju poinjui da krue, zajedno sa enama, oko para pod velom. Da li je to drskost, provokacija? Inae bi se smatralo da jeste, ali oni su ovde imigranti, u velikom gradu, na mestu gde se o razdvajanju polova ne moe ni razmiljati, tako da ene prihvataju uljeze, smekajui se ovoj zabavnoj inovaciji. zakljuak s k s Vi o a me ta amorfnog grada predstavljaju take nabijene snanom simbolikom energijom, mesta koja zajednicama omoguavaju da se sastanu u ekstatinim trenucima, da napuste sivu svakodnevicu urbanog itelja, da zaustave vreme u ekstazi koja trenutak pretvara u malu venost. Veza izmeu lanova grupe postaje opipljiva, stvarna, kao u drevnim plemenima koja su ivela u prirodi. Mafesoli govori o urbanim plemenima, ali ovi trenuci ekstaze predstave o sebi ne mogu da eliminiu
277
znake i uticaje okolnog kulturnog prostora i predstavljaju izuzetno sloene konglomerate znaenja. Svakodnevni ivot je, na neki nain, odreen geografijom ovih visokih mesta i svoje znaenje dobija od njih. Meutim, i smisao i forma su promenljivi, mobilni, sastavljeni od nezavisnih putovanja osoba koje migriraju od jednog do drugog jezika, od jedne do druge zajednice. Postmoderna umetnost ispoljava veliko interesovanje za svakodnevni ivot. Meutim, u predstavi ovog ivota, koja je mimike prirode, pokreta je subjektivan: radi se o reprodukciji unutranje predstave Drugoga, predstave koja je prvo nastala u umu umetnika. Svakodnevni ivot je sveprisutan i neuhvatljiv, bez poetka ili kraja, i opire se svakom pokuaju da ga uhvatimo i objasnimo teorijom. (Huglo 2007). Promenljiva, polimorfna priroda pozadinske buke u naim ivotima prisutna je na elementaran nain u glasovima Moabita, u jezicima koji se preklapaju kao talasi na obali. Mafesoli pie: (...) ivot koji tee naim putevima, pijacama, ono to konstituie taj ivot bez kvaliteta koji se, barem dosad, suvie esto smatrao beznaajnim, jeste ono u emu moemo da zapazimo najindikativnije signale savremenog zajednitva (2003: 65). Fragmentacija drutvenog ivota u bezbroj grupacija, od kojih se svaka vrti oko svog jezika, argona, dijalekta, okupljalita, verovatno predstavlja ireverzibilan proces nestanka drutvene utopije 21. veka. Meutim, tako istovremeno nastaje nova konstelacija, konkatenacija marginalnosti, u kojoj ni jedna od njih nije manje vana od ostalih (Maffesoli 2003: 53) koja bi mogla dovesti do organskog, grasruts restrukturiranja koegzistencije.
literatura
1. Androutsopoulos, J. K.: FromtheStre tstotheScre ns e e andBackAgain.Ontheme i eddif sionofet noec d at u h l tal pat erns in con em o ary Ger an. essen, LAUD, t t p r m 2001. 2. Anderson, B.: Ima i ed Com u i i s: Re ec ion on gn m nte fl t theOri insandSpreadofNa i aism. London, Verg t on l so, 1984. 3. Berlin-Brandenburg, Amt fr Statistik. (2007). Statistik 2007. [onlajn, korieno 17. novembra 2007] http://www.statistik-berlin-brandenburg.de/ 4. Derrida, J.: Sullospitai Milano, Baldini & castoldi, lt , 2000. 5. Foucault, M.: E ro opia.Luog i enonu himetro te t h l og politani, Sesto San Giovanni (MI), Mimesis edizioni, 2005. (1994. 1st ed.). 6. Glissant, e. : Introduct on une potique du dive s i r, Paris, Gallimard, 1996. 7. Herder, J. Go.: Auc eine Ph losophi er Geschichte h i ed z ur Bildung der Menschhei , Frankfurt, Suhrkamp, t 1967. 8. Huglo, M.-P. (2007). Prsentation Raconter le q otidie a j u hui. Temps zro. R v e tude d s u n u o rd e u d e critures contemporaines 1,1. [onlajn, korieno 20. novembra 2009] http://tempszero.contemporain.info/ document71 9. Knecht, M. and Levent S.: Plausible ielfalt.Wie er V d Kar e alde Kulturendenk , l rntundKuturmacht, nv r te l Berlin, Panama-Verlag, 2007. 10. Maffesoli, M.: Not ssurlapostmodernit, Paris, edie tions du Flin, 2003. 11. Manai, B. e. (2007). Die pra hen Moabi s, Radio S c t Program. Offener canal: Berlin. 12. Dostupno na adresi http://www.arteleggenda.de/ moabit/index.htm. 13. Moabit West, Q. (2007). Das Geiet Moabit West. [onlajn, korieno 20. novembra 2007] http://www. moabit west.d e/Das-Gebiet-Moabit-West-charakteristik-Besonderheiten-Probleme.162.0.html 14. Ouellet, P.: Lesprit migrate r. Essai sur le nonsens u c m om un, Montral, Trait dUnion, 2003. 15. Pratt, M. L. : Arts of the contact Zone, P o e sion r fs , 1991: 33-40. 16. Rancire, J.: ThePoliti sofAesthet cs:Th Distributi c i e on ft eSensible, London, continuum International o h Publishing Group, 2006. 17. Tertilt, H.: Tur ish Power Boys. E h ographi iner k t n e e J gendb n e, Frankfurt, Suhrkamp, 1996. u a d 18. United Nations Human Development Report (2009). Overcoming barriers: Human mobility and develop ment. [onlajn, korieno 12. avgusta 2010] http://hdr. undp.org/en/media/HDR_2009_eN_complete.pdf, p.2. 19. Welsch, W.: Transculturality The Puzzling Form of cultures Today. In: Mike F. & S. Lash, (eds). Spaces of Culture: City, Nation, World. London, Sage, 1999: 194-213. 20. Zaimoglu, F.: Kanak Sprak. 24 Misstne vom Rande derGesellschaft, Hamburg, Rotbuch Verlag, 1995.
278
279
v i en j a
udc 81246.2
1 klaudija marija ril*, keln
mentalna reprezentacija bilingvizma
Jedna od najvanijih tema kojima se psiholingvistika bavi odnosi se na procese koji se odvijaju u umu osobe koja govori vie od jednog jezika. Pre nego to se detaljnije pozabavimo ovom temom, pogledajmo nekoliko primera iz svakodnevnog ivota. 1. esto elimo da na stranom jeziku izrazimo neku ideju, ali nam se u svesti javlja re iz nekog drugog stranog jezika (npr. elim da kaem koulja na italijanskom, ali mi se javlja francuska re che i e) ms 2. Bilingvalne osobe se u govoru prebacuju s jednog jezika na drugi, esto nakon rei koja postoji u oba jezika. To je esto sluaj sa vlastitim imenicama, npr. EswarMrFredBur er, g
derwohntedain Gnadenthal and he went out there one day(...)1 (clyne, 1991: 193. f). 3. Znaenje koje re ima na jednom jeziku govornici pripisuju rei koja na nekom drugom jeziku zvui slino. Ovo se esto deava sa kognatima reima iz razliitih jezika koje su sline po zvunom sklopu, ali ne nuno i znaenjski (takozvani fa xami s,lani prijatelji). Na priu e mer, nemako be om en i englesko be o e k m c m predstavljaju kognate, ali nemaki glagol znai dobiti a engleski postati. Zato se deava da, u restoranu, Nemci koji ue engleski ponekad upitaju Mogu li da postanem bifek?. 4. Bilingvalne osobe pripisuju sintaksike osobine rei jednog jezika njihovim znaenjskim ekvivalentima u drugom jeziku: Ich erin e e n r das (prelazni glagol, direktni objekat) ume1 (nem.) Tojebiog.FredBurger,kojistanujeuGnadentalu, (engl.) ijednogdanaizaaojenapolje... prim. prev.
* Kontakt: claudia.Riehl@uni-koeln.de
Univerzitet Kolonj, IDSL I, 50931, Keln, Nemaka DOI: 10.1002/wcs.74
280
v ie n j a
sto ich erin e e mich da an (povratni glagol, n r r predloki objekat), u skladu sa engleskim Ire mem erit.2 b Na osnovu ovih i mnogobrojnih drugih zapaanja, postavlja se pitanje prirode viestrukih jezikih reprezentacija u naem pamenju. U nastavku teksta pozabaviemo se pitanjem na koji se nain vie od jednog jezika smeta u pamenje, i kako se bilingvalne osobe, pri jezikoj produkciji, ograniavaju samo na jedan jezik. Pored prikaza najnovijih otkria u ovoj oblasti, u lanku emo predstaviti objedinjeni model bilingvalne reprezentacije koji obuhvata razliite komponente jezika (konceptualnu, leksiku, sintaksiku i fonoloku). Naglasiemo i znaaj kontrolnih mehanizama za odabir jezika kojim se sluimo. Osim toga, zastupaemo stav da mentalne reprezentacije bilingvizma nije mogue na isti nain objasniti kod svih govornika. kako se vie od jednog jezika smeta u nae pamenje? Skladitenje jezika jedna je od osnovnih tema kojima se bavi psiholingvistika teorija bilingvizma. Poev od ranih ezdesetih, sproveden je niz psiholingvistikih ispitivanja, sa ciljem da se ovaj fenomen razjasni (za pregled ranih eksperimenata i nalaza (Kroll & De Groot, 1997: 169-200). Iako rezultati ispitivanja, koja se bave asocijacijama izmeu rei i razumevanjem dvojezinih reenica, govore u prilog hipotezi o dvostrukom skladitu, ispitivanja transfera i interferencije podravaju hipotezu o jednom skladitu. Meutim, obe koncepcije isuvie su jednostavne da bi mogle da objasne sve eksperimentalne nalaze (npr. nalaz da se kognati jednakom brzinom prepoznaju u oba jezika). Ispostavilo se da specifini zahtevi zadatka igraju
2 (nem.) Seamtoumesto Seamsetoga (jer je na engleskom Irememberit = Ja seam to (bukvalno). - prim. prev.
kljunu ulogu. Zadaci koji se oslanjaju na prethodno znanje3 (npr. zadatak slobodnog priseanja) zahvataju semantike i konceptualne reprezentacije i favorizuju stanovite o jedinstvenom memorijskom sistemu. Sa druge strane, zadaci koji se oslanjaju na konkretne podatke (npr. zadatak leksike odluke) daju rezultate koji podravaju hipotezu o dvostrukom skladitu. Savremeniji modeli uvaavaju sugestije Paradisa (2004: 210 ff), koji je predloio hipotezu o trostrukom skladitu uz stav da se oba (ili vie) jezika nezavisno povezuju sa istim znaenjsko-iskustvenim memorijskim sistemom. Znaenje se moe razdvojiti od konkretnog jezika, ali e specifine karakteristike tog jezika uvek biti zadrane (Paradis, 2007: 3-28). Znaenja nezavisna od jezika grupiu se kako bi se prevazila leksiko-semantika ogranienja svakog pojedinanog jezika. Slian je i model konceptualnih svojstava4 koji su razvili Krol i DeGrut (1997: 169-200). Njihov model pretpostavlja postojanje veza izmeu leksikona i konceptualnih vorita, koja predstavljaju znaenja rei. to su dva koncepta slinija, imae vie zajednikih elemenata znaenja. Ako se dve lekseme odnose na jedan konkretan objekat u spoljanjem svetu, njihova konceptualna svojstva e se gotovo u potpunosti preklapati. Apstraktne rei mogu imati svega nekoliko zajednikih konceptualnih elemenata (o modelu detaljnije u Kroll & Tokowicz (2005: 531-554). Model konceptualnih svojstava dozvoljava mogunost da se konkretne lekseme kodiraju na drugaiji nain od apstraktnih rei (Heredia, Brown, 2005: 225-249). Konkretne rei lake se izvlae iz pamenja i pristupanije su od apstraktnih leksema. Veoma je lako uoiti fenomen koji se naziva efek omkon ret o ti, a koji se moe objasniti mot k n s delom dvostrukog kodiranja (Paivio, clark, Lam3 (eng.) conceptually driven vs. data-driven tasks. 4 (eng.) conceptual features model.
281
v i en j a
bert, 1988: 163-172). Konkretne rei se, prema ovom stanovitu, kodiraju u jezikim (lo o en) i g g slikovnim (ima en) jedinicama. Rei ili stimulug si koji imaju pristup i jednom i drugom sistemu lake se izvlae iz pamenja nego stimulusi koji su kodirani samo na jedan nain. Osim toga, mora se uzeti u obzir i razlika izmeu rei razliitog gramatikog statusa. Imenice e se ee ponaati kao konkretne lekseme, dok se glagoli ponaaju na slian nain kao apstraktne lekseme (Heredia, Brown, 2004: 225-249). U okviru ovog pristupa vanu ulogu u odreivanju vrste mentalne reprezentacije igra nivo poznavanja jezika. Vajnrajh (1953) i ervin i Ozgud (1954) (costa, 2004: 201-223; Kroll & Tokowicz, 2005: 531-554) izneli su u svojim pionirskim radovima pretpostavku o tome da postoje razliite vrste bilingvizma. Oni su opisali razliku izmeu razdvojenog i povezanog bilingvizma5. U prvom, jezici ostaju relativno meusobno nezavisni (to ide u prilog hipotezi o nezavisnim memorijskim skladitima), dok su u drugom sluaju jezici isprepleteni (ovo stanovite podrava hipotezu o zajednikom memorijskom skladitu). ak i u sluaju da poseduju memorijsku organizaciju karakteristinu za povezani bilingvizam, veina osoba razvija razdvojene bilingvalne setove za neka od jezikih iskustava, i obrnuto (Javier, 2007: pogledati odeljak Kako spoljanji faktori oblikuju mentalne reprezentacije?). O prirodi mentalne reprezentacije jezika kod bilingvalnih osoba moe se govoriti sa razliitih aspekata jezike reprezentacije. Opta je pretpostavka da su jeziki nivoi (sintaksika, morfoloka i fonoloka obeleja) nezavisni, ali meusobno povezani (Hartsuiker i Pickering, 2008: 479-489). U zadacima prepoznavanja i translacije, kao i u drugim eksperimentima, ispostavlja se da je fonoloka
5 compound vs. coordinate bilingualism.
slinost veoma znaajna za jeziku reprezentaciju. Zbog toga se pretpostavlja da su snano povezane stavke koje su sline po zvunosti snano povezane, bez obzira na to kom jeziku pripadaju. To bi objasnilo i problem semantikog transfera iz treeg primera s poetka teksta. Podaci o transferu, kao i oni dobijeni kod zadataka sintaksikog primovanja, sugeriu da postoje meujeziki uticaji u sklapanju reenice (npr. kada osoba koristi istu strukturu argumenata u drugom jeziku, nakon to je bila primovana na prvom). Rezultati istraivanja ukazuju na to da jezici poseduju jedinstvenu sintaksiku reprezentaciju. Ovaj stav primenjiv je samo na konstrukcije koje podrazumevaju isti redosled rei, kao i na sintaksika pravila koja su meusobno dovoljno slina (Hartsuiker i Pickering, 2008: 479-489). Na osnovu navedenih nalaza, Hartsuiker i sar. (2004: 409-414) razvili su model bilingvalne sintaksike reprezentacije. Autori su usvojili Leveltov konceptualni pristup, koji podrazumeva da se leksiki zapis u memoriji sastoji od konceptualnog nivoa (nivoa ideje), leme, i nivoa koji se odnosi na oblik rei. U modelu Hartsuikera i saradnika leme su povezane sa voritima koja sadre sintaksike informacije nezavisne od konkretnog jezika (kategoriki vorovi, koji oznaavaju sintaksike kategorije tipa gla ol, ime i a, predog, ili vorovi g nc l d j osobina, koji sadre informacije o ro u,brou itd., kao i kombinatorni vorovi, koji odreuju koje se vrste gramatikih konstrukcija mogu upotrebiti za datu re). Konceptualni pristup polazi od slinih pretpostavki kao i model koji je predloila Rilova (Riehl, 2005: 1945-1957). U svom modelu zalaem se za stav da su morfosintaksika skladita i leksiko skladite povezani preko sintaksikih informacija koje zavise od renika (npr. rod i graenje mnoine; v. sliku 1). Naglaavam da su i mentalne reprezentacije gramatikih podataka, u razliitim jezicima, meusobno povezane.
282
v ie n j a
Ukoliko poemo od navedenih pretpostavki, moemo zakljuiti da bi sveobuhvatni model mentalne reprezentacije vie od jednog jezika morao da objedini konceptualna, leksika i morfosintaksika svojstva, kao i veze izmeu fonoloki slinih rei. Nalik modelima Hartsuikera i saradnika (Hartsuiker, Pickering, Veltkamp, 2004: 409-414) i DeBotovoj adaptaciji Leveltovog modela (De Bot, 1992: 1-24), model za koji se ovde zalaemo pretpostavlja da su leme razliitih
jezika grupisane u zajednikom skladitu, kao i da nose informaciju o tome kom jeziku pripadaju. Jeziko oznaavanje6 (prema Poulisse i Bongaerts (1994: 36-57) i Green (1998: 67-81) podrazumeva da svaka lema sa sobom nosi dodatnu informaciju o tome kom jeziku pripada. Ova informacija prikaena je za lemu na isti nain kao i konotacijske informacije o tome kom registru ili stilu pripada data leksika odrednica (v. sliku 1.).
slika 1. objedinjeni model jezikih sistema

6 language tagging.
283
v i en j a
Prema ovom modelu, leme su povezane sa konceptualnim skladitem, koje se sastoji od slika (ima gen, v. Paivio et al.: 1988: 163-172 i gorenavedenu literaturu) i koncepata, skladitem zvunih sloaja, i morfosintaksikim skladitem. U navedenom primeru ima en ivotinje da ar povezan je sa lemom g b be er na engleskom i Bi er na nemakom. Sa ovim av b lemama povezani su vorovi koji nose specifine morfoloke informacije (npr. nain graenja mnoine ili rod; tzv. vorovi osobina prema Hartsuikeru i sar. (Hartsuiker, Pickering, Veltkamp, 2004: 409414) i sintaksike podatke, koji odreuju sa kojim se vrstama rei mogu koristiti ove leme (npr. sa prilogom ili predlogom; tzv. kombinatorni vorovi u terminima Hartusikerovog modela). Pretpostavlja se da se osobine jedne leme, koje su zajednike za oba jezika, preklapaju na mestu spoja morfolokih i sintaksikih podataka koji se odnose na dotinu lemu, i skladita optih morfosintaksikih obrazaca (kao to su kongruencija, slaganje roda i redosled rei). Osim toga, oblici rei be er i Bi er povezaav b ni su i zbog toga to slino zvue. Postoje i druge veze izmeu nemake i engleske leme iz primera koje zajedno grade vezu koja pokazuje da ove dve rei predstavljaju adekvatan prevod sa jednog jezika na drugi. Kognati, poput navedenih u primeru, meusobno su povezani ekvivalentnim znaenjem i slinom zvunou, tako da im se moe pristupiti preko fonoloke slinosti ili ekvivalentnog znaenja, v. dole. Kako bismo bolje razumeli meusobnu povezanost dva jezika, prvo emo razmotriti na koji nain se ovim jezicima pristupa. kako se pristupa jezicima u pamenju? Istraivai bilingvizma slau se u tome da postoji razlika izmeu mentalne reprezentacije (jezikog koda) i procesa pristupanja informacijama. Jedna pretpostavka kae da postoji jedinstvena reprezentacija zajednika za oba jezika, kao i mehanizam za selektivan pristup jezicima. Druga mo-
gunost je da su reprezentacije nezavisne, a proces pristupanja jezicima paralelan i neselektivan. Kao to smo ve pomenuli, zadaci leksike odluke otkrivaju da semantiki povezane rei primuju7 jedna drugu, ak i kada prim i meta dolaze iz razliitih jezika. Ovaj nalaz ukazuje na to da postoji jedno zajedniko znaenje koje se odnosi na vie razliitih jezika. Slini nalazi dobijeni su i na Strupovom zadatku obraivanja rei-slika.8 Psiholingvisti su, zahvaljujui pomenutim nalazima, usvojili stav da konceptualni sistem (tj. nivo znaenja) aktivira rei koje pripadaju leksikonima oba jezika bilingvalne osobe. Postoje dve vrste modela koji potiu iz teorije produkcije jednog jezika, a koji su prilagoeni za objanjenje bilingvalnog procesiranja: modeli modularne obrade9 i konekcionistiki modeli (Riehl, 2005: 1945-1957). Modularni modeli, poput DeBotove adaptacije Leveltovog modela (De Bot, 1992: 1-24), podrazumevaju da se odabir jezika odvija na konceptualnom, tanije preleksikom nivou. Meutim, oni ne objanjavaju pojedine fenomene u bilingvalnoj produkciji jezika, kao to je efekat okidanja rei koje slino zvue, ili postojanje paralelnih konstrukcija u oba jezika (clyne, 2003). Levelt i saradnici, u verziji modela iz 1999. godine, iznose mogunost da postoji povratna informacija izmeu nivoa. Meutim, jo uvek nije potvreno da takva veza postoji izmeu fonolokog koda i leme (clyne, 2003: 197 f).
7 U zadacima primovanja (eng. priming) kratko izlaganje jedne rei olakava izvlaenje druge, naknadno izloene semantiki ili fonoloki povezane rei, iz memorijskog skladita, tako to smanjuje vreme potrebno da se re prepozna prim. prev. 8 U Strupovom zadatku ispitanik ita rei koje oznaavaju imena boja, koje su odtampane razliitim bojama. Rei kod kojih su znaenje i vizuelni doivljaj kongruentni bre se itaju nego rei koje su ispisane bojom razliitom od one na koju se odnosi znaenje prim. prev. 9 (eng.) modular computational vs. connectionist models.
284
v ie n j a
Rezultati dobijeni ispitivanjem prebacivanja govora s jednog jezika na drugi, kao i prouavanjem transfera znaenja, govore u prilog konekcionistikom modelu bilingvalne jezike produkcije. U ovom modelu selekcioni mehanizam prati nivo aktivacije svake naredne rei, na slian nain kao u stepenastim10 modelima (npr. u modelu interaktivne aktivacije Stembergera i sar. (Stemberger, 1985: 143-186), takoe i Dell et al. (Dell, Burger, Svec, 1997: 604-614). U stepenastom modelu tok aktivacije polazi od konceptualne komponente (slika 2), koja predstavlja grupu oznaka za umske ivotinje. Pre nego to se donese odluka aktivacija stie do komponente u kojoj su uskladiteni fonoloki kodovi svake rei i pobuuje razliite zvune sloaje. Aktivirani fonoloki sklopovi zatim se povezuju sa znaenjem, ime pobuuju nove rei, i tako dalje. Potom se vri kontrola aktiviranih veza; relevantne stavke postaju sve pobuenije, dok se irelevantne polako gase. Aktivacijski tok kree se napred-nazad. Svaka izuzetno snano aktivirana stavka u semantikom odeljku pojaae aktivaciju u fonolokom odeljku. Kod bilingvalne osobe, iste lekseme i njihovi zvuni sklopovi aktiviraju se i u drugom jeziku, kao to je prikazano na slici 2. (cf. Riehl, 2005: 1945-1957, adaptacija Aitchison, 1994: 207). Komplementarni model, koji opisuje princip prepoznavanja rei kod bilingvalnih osoba, predloili su Didkstra i Van Hojven (model bilingvalne interaktivne aktivacije, v. Heredia (2008: 60 f). Model se moe proiriti i na sintaksiku obradu. Leme sa slinim znaenjima u jednom jeziku, i njihovi ekvivalenti u drugom, aktiviraju sintaksike informacije koje se odnose na date rei u skladu sa objedinjenim modelom (slika 1). Aktivacija se tako sa nivoa lema iri do sintaksikih
10 (eng.) cascading.
vorova sa kojima su one povezane (odgovarajui vorovi sintaksikih kategorija kombinatorni vorovi i vorovi osobina, prema Hartsuiker i sar., 2004: 409-414). Znaenjski ekvivalenti su snano aktivirani, pa je mogue da se posredno aktiviraju i neki od semantikih vorova drugog jezika. Na ovaj nain mogao bi se objasniti sintaksiki transfer iz etvrtog primera (nemako sicherin nern koje dobija sintaksike osobine engleskog to re em er). m b Za razumevanje naina na koji se pristupa jezicima u memorijskom skladitu vano je napraviti razliku izmeu jezikih modaliteta. Ovu ideju razvio je Grosjean, kroz mnogobrojne publikacije, poev od 1985. godine, u pokuaju da objasni kako osobe koje govore dva ili vie jezika barataju njima. Jeziki modalitet predstavlja kontinuum, koji se protee od monolingvalnog do bilingvalnog pola. Prema Grosjeanu (Grosjean, 2008), u monolingvalnom modalitetu bilingvalne osobe odabiraju jezik monolingvalnog sagovornika. U tom sluaju bilingvalne osobe u najveoj moguoj meri deaktiviraju drugi jezik, kojim se inae slue. U bilingvalnom modalitetu, sa druge strane, oba jezika su jednako aktivirana. U monolingvalnom modalitetu, dakle, mrea jednog jezika je snano pobuena, dok je drugi jezik pobuen veoma slabo. Ovo objanjava zbog ega u bilingvalnom obrascu osobe mogu da se prebacuju s jezika na jezik i da ih meaju u znatno veoj meri nego u monolingvalnom modalitetu. Meutim, nezavisno od toga koliko je snano eljeni jezik aktiviran, postavlja se jo jedno pitanje: na koji nain bilingvalne osobe u govoru uspevaju da se ogranie na rei jednog jezika, i na koji nain uspevaju da razdvoje jezike kojima se slue?
285
v i en j a
model interaktivne aktivacije za bilingvalnu jeziku produkciju 1 (primer engleskog i nemakog jezika)**
kako bilingvalne osobe razdvajaju jezike? Grin i saradnici (1998: 67-81) tvrde da su za odabiranje rei koje pripadaju jednom jeziku zadueni inhibitorni procesi. Ovi procesi spreavaju aktivaciju rei koje ne pripadaju jeziku koji se trenutno koristi, i to putem lateralne inhibicije, ta** (eng.) Prva kolona: vidra, zec, jazavac, dabar; (nem.) dabar; kolona Zvuk: (eng.) ponuda, vidra, ilet, zec, posuda za merenje, jazavac, dabar; (nem.) dabar.
nije sposobnosti pobuenog neurona da umanji aktivaciju susednih neurona. Prema drugom shvatanju, postoji nadzorni sistem panje, slian konceptu monitora u teoriji produkcije govora (Levelt et al., 1999: 1-75). Prema ovoj teoriji, postoji razlika izmeu preartikulacionog i postartikulacionog ispravljanja greaka. Osoba slua svoj unutranji glas pre nego to izgovori re. Na taj nain se greke u govoru eliminiu pre nego to se re izgovori naglas. U postartikulacionom ispravljanju osoba slua ono to je izgovorila i greke ispravlja naknadno.
286
v ie n j a
Moja je pretpostavka da je mehanizam koji kontrolie greke koje se javljaju u govoru u okviru jednog jezika isti onaj koji otklanja greke u bilingvalnoj jezikoj produkciji. Semantiki sline lekseme mogu se potkrasti mehanizmu za ispravljanje greaka pri monolingvalnoj produkciji (tzv. lapsusi). Isto vai i za znaenjske parnjake dva jezika. U naem primeru sa umskim ivotinjama, pri korienju iskljuivo engleskog jezika, ivotinje be er i bad er, obe e biti snano aktiviav g rane. Ukoliko bi nadzorni proces bio nedovoljno aktivan, osoba bi mogla da upotrebi pogrenu re (bad er). Kod bilingvalnih osoba moe se dogog diti da se grekom odabere i re iz drugog jezika. Verovatnoa je jo vea za rei koje su fonoloki sline (u primeru bi er umesto be er). U b av ovom sluaju, dva razliita izvora aktiviraju rei fonoloki i semantiki. Problem se javlja i na nivou prepoznavanja rei. Kao to je to pokazao Grosjean (Grosjean, 2008), bilingvalne osobe u svakodnevnoj interakciji imaju problema da prepoznaju homofone rei u drugom jeziku (J2), pa im grekom pripisuju znaenja parnjaka iz pr vog jezika (J1). Vanu ulogu u ovom pristupu ima jeziko oznaavanje, odnosno podatak o tome kom jeziku pripada data lema (videti odeljak Kako se vie od jednog jezika smeta u nae pamenje?). Bilingvalne osobe najee uspevaju da prepoznaju re-gou (Geosjean, 1995: 259-275), odnosno re ije je znaenje preneto u sekundarni jezik, ali se ne uklapa u njegovu fonoloku strukturu i nosi oznaku da pripada pr vom jeziku. Meutim, Grosjean [2008: 291) istie da aktivacija rei koje su fonoloki sline u oba jezika smanjuje mogunost prepoznavanja rei-gostiju. Stoga je veoma vano da se obrati panja na specifikaciju jezika. Teko je, meutim, rei ta se deava sa reima koje postoje u oba jezika, kao to su pozajmljenice, line imenice i pojedini markeri diskursa.
287
U modelu produkcije jednog jezika, koji su razvili Levelt i saradnici (Levelt, Roelofs, Meyer, 1999: 1-75), autentini podaci iz govornog jezika mogu da poslue kao ilustracija bilingvalnog nadzornog procesa (cf. i Poulisse, 1999). U mnogim situacijama prebacivanja s jednog jezika na drugi oigledno je da je ta promena nenamerna i podstaknuta tzv. efektom okidanja11. Kada se izgovori lino ime iz drugog jezika, esto se desi da se zatim u govoru javi veznik iz prvog jezika, iako se osoba u tom trenutku koristi samo jednim jezikom. Dat je primer pojavljivanja ruskog i u govoru osobe koja je u Rusiji uila nemaki kao prvi jezik (J1), ali se dominantno koristi sekundarnim, ruskim jezikom (J2) (Riehl, 2005: 1945-1957): 5. Bei uns ware viele Mar/ h fnf Marschall, () Marschall. Jngster Tuchaevskij, Bljucher () Bljucher, Vorailov, Budenyj i Egorov. Und Tuchaevskij wenn der kam nach Hause [...] 12 (mukarac, 56 godina, uitelj). Kako bilingvalne osobe najee nisu svesne ovakvih situacija, efekte kontrolnih procesa moemo posmatrati u nekim drugim primerima. U mnogim situacijama postartikulacionog ispravljanja greaka osoba je svesna da je upotrebila re ili izraz iz drugog jezika, dok se slui samo jednim jezikom; npr. kada se obraa osobi koja razume samo jedan od jezika. Ponekad se bilingvalna osoba osvrne na promenu jezika tako to upita Kako se na (drugom jeziku) kae...?. U velikom broju sluajeva bilingvalne osobe odmah nakon promene jezika daju znaenjski ekvivalent. Ponekad se deava da se prevedena re javi tek na kraju iskaza, kao u narednom primeru
11 triggering effect, termin koji je skovao Majkl Klajn (clyne, [16]). 12 (nem.) Bilo je mnogo mar/pet marala sa nama. Najmlai (je bio Tuhaevski, Bljuer () Bljuer, Vorailov, Budenj (rus.) i Jegorov. (nem.) I Tuhaevski kada je stigao kui [...] prim. prev.
v i en j a
govora bilingvalne osobe (J1 nemaki, J2 ruski dominantan): 6. Bereza wenn sie nass ist () Birken () dann fault sie.13 (ena, 82 godine, radnica). U navedenom primeru ruska re je ve izgovorena kada je osoba shvatila da je napravila greku. Slino se deava i kada osoba napravi lapsus. Najee se deava da se osoba ispravi na kraju reenice, ili dela reenice. Nasuprot tome, mnogo je tee posmatrati preartikulaciono ispravljanje greke. Deava se, meutim, da osoba prekine na pola re koju je elela da izgovori i zameni je znaenjskim ekvivalentom odgovarajueg jezika. Situacije ispravljanja, navedene u primerima 5. i 6, pruaju nam uvid u kognitivno funkcionisanje bilingvalnih osoba, kao i u nadzorne procese kojima se one slue. to vie bilingvalne osobe obraaju panju na sopstvenu jeziku produkciju, ree se deava da se u govoru prebacuju s jednog jezika na drugi. Ovaj stav potkrepljuju sociolingvistiki nalazi o jezikoj svesnosti, koji se prikupljaju zajedno sa lingvistikim podacima (Riehl, 2005: 1945-1957). Jedno od objanjenja moglo bi biti da nadzorni procesi obraaju panju prvenstveno na oznaku jezika. Kada osoba pristupi jeziku kojim slabije barata, ihibitorna kontrola za dominantni jezik mora da bude veoma snana (De Bot, 2004: 17-32). Procesi lateralne inhibicije, u tom sluaju, snano inhibiraju stavke dominantnog jezika. Prema Luiju i Groesjenu (2008: 207 f), ovi procesi deluju samo u okviru jedne jezike mree, pa se moe dogoditi da se u jezikoj produkciji pojave stavke iz treeg ili etvrtog jezika (primer 1). Grin (Green, 1998: 6781) navodi da bilo koji kontrolni mehanizam poveava mentalno optereenje osobe. Kombinacija napora nadzornih procesa, nadmetanje izmeu jezika, aktiviranje eljenog jezika i proces planiranja
13 (rus.) Breza (nem.) ukoliko bude mokro () (nem.) breza () e istruliti. prim. prev.
i formulisanja reenica, zajedno mogu izazvati visoko mentalno zasienje, tako da promenu jezika esto prate intralingvalne ili interlingvalne greke u govoru (clyne, 2003: 203). ak i u situaciji kada je sistem panje snano aktiviran, postoje lekseme koje se mogu provui pored nadzornog mehanizma. To su najee nenaglaene, jednoslone rei, poput veznika i u petom primeru. Iako deluje razumno da se razlike izmeu bilingvalnih osoba mogu objasniti razliitom upotrebom kontrolnih procesa i modaliteta govora, treba uzeti u obzir i objanjenja zasnovana na drugim faktorima, kao to su uzrast pri uenju jezika, stepen poznavanja jezika i promena dominantnosti jezika. kako spoljanji faktori utiu na mentalnu reprezentaciju? Rezultati skoranjih istraivanja ukazuju na to da na oblikovanje bilingvalne mentalne reprezentacije utiu i drugi faktori, kao to su uzrast pri uenju jezika i nivo poznavanja jezika. Aktuelna istraivanja istiu razlike izmeu osoba koje su postale bilingvalne u detinjstvu i onih koji su drugi jezik nauili kao odrasli. Nalazi fMRI studija pokazuju da se kod osoba koje su rano postale bilingvalne aktivacija u BA jezikoj modanoj zoni u veoj meri preklapa pri korienju oba jezika (Green, 1998: 67-81). Ista zona se kod tih osoba slabije aktivira pri upotrebi treeg jezika nego to je to sluaj kod osoba koje su postale bilingvalne u starijem uzrastu. Kod osoba koje su kasnije usvojile bilingvizam aktivacija koju izazivaju sva tri jezika promenljivija je nego kod ranobilingvalnih osoba (Wattendorf, Westermann, Zappatore, Franceschini, Ldi, 2001: 624). Postoje, meutim, dokazi za to (Wartenburger, Heekeren, Abutalebi, cappa, Villringer, 2003: 159-170) da se razliite vrste aktivacije javljaju samo kod gramatike obrade, dok je za leksiko-semantiku obradu ste288
v ie n j a
pen poznavanja jezika vaniji faktor nego uzrast u kojem su jezici naueni. Ovi nalazi su u skladu sa stanovitem da je morfosintaksiko znanje prvog jezika uskladiteno u proceduralnoj memoriji, dok se semantiko znanje skladiti u deklarativnoj memoriji (v. Paradis, 2004. i Ulman, 2001: 105-122). Ulman iznosi stav da se gramatike forme, koje se za prvi jezik obrauju u proceduralnoj memoriji, u naknadno usvojenim jezicima obrauju u deklarativnoj memoriji. Prebacivanje sa proceduralne na deklarativnu memoriju ogleda se i u poveanoj aktivaciji levih temporalnih i tempo-parijetalnih modanih struktura. Ulman (2001: 105-122) ne iskljuuje mogunost da starije osobe koje ue drugi jezik, ukoliko imaju mnogo jezikog iskustva, u izvesnoj meri koriste i proceduralnu memoriju. Treba uzeti u obzir da moe doi do promene mentalne reprezentacije osobe zahvaljujui unapreenju znanja jezika. Krol i saradnici (Kroll, Bobb, Wodniecka, 2006: 119-135) s pravom su primetili da se veina modela jezike obrade oslanja na osobe koje u potpunosti vladaju jezikom, zanemarujui istorijat uenja jezika, strukturalne razlike izmeu jezika, kao i relativnu dominaciju jezika. Zbog toga Krol i saradnici iznose revidirani hijerarhijski model za bilingvalne osobe koje ne vladaju jezicima u jednakoj meri. Oni pretpostavljaju da su rei prvog jezika snanije povezane sa konceptima nego to su to rei drugog jezika, koje su jae povezane sa znaenjskim ekvivalentima u prvom jeziku. Moje je miljenje da se ovo moe primeniti na tipian scenario uenja jezika, kada se drugi jezik usvaja preko znaenja rei prvog jezika. Tako jaaju neuralne veze izmeu znaenjskih ekvivalenata. U situaciji nesistematskog uenja jezika veze izmeu koncepata i leksikih lema mogle bi biti snanije. Povezani i razdvojeni bilingvizam, koje smo objasnili u odeljku Kako se vie od jednog jezika smeta u nae pamenje?, treba posmatrati kao delove
289
istog kontinuuma, a ne kao dva nezavisna i suprotna stanja. Kao to kae Heredija (Heredia, 2008: 57): Memorijska reprezentacija bilingvizma nije statiki sistem, nego dinamiki, koji se menja pod uticajem korienja jezika. Hipoteza o pragu aktivacije (Paradis, 2004) najbolje objanjava opisani fenomen. Ova hipoteza podrazumeva da se svaka mentalna stavka ili mentalna reprezentacija (leksike, fonoloke i sintaksike komponente) aktivira sumom svih impulsa. Svakom narednom aktivacijom prag se sniava, a zatim se ponovo postepeno podie. Stavke koje se esto aktiviraju, ili koje su nedavno bile aktivirane, imaju nie pragove od onih kojima se pristupa retko i posredno. to se ree stavka aktivira, prag je vii, i postaje sve tee aktivirati je. Slian fenomen zabeleen je i pri bilingvalnoj percepciji govora tzv. efekat frekvencije izvlaenja14 (cf Grosjean, 2008, model BIMOLA). Hipoteza o pragu aktivacije objanjava nain pristupanja jeziku koji se slabo poznaje. U tom sluaju vrednost praga za neku stavku je vrlo visoka, zbog retke upotrebe; moda takva stavka uopte i ne postoji u mentalnom leksikonu. Tada se bira stavka prvog jezika, ili, ukoliko su stavke sa oznakama prvog jezika snano inhibirane, bira se znaenjski ekvivalent nekog drugog jezika, kao u naem prvom primeru (za sline primere videti DeBot (2004: 17-32). Jo jedan aspekt problema odnosi se na veliku intersubjektivnu varijabilnost izmeu bilingvalnih osoba. I ovaj problem potkrepljen je studijama neurooslikavanja bilingvalnih osoba i obuhvaen je dinamikom teorijom sistema, koju su izneli DeBot i saradnici (De Bot, Lowie, Verspoor, 2007: 7-21). Nalazi sugeriu da su sve varijable meusobno povezane, tako da se promena u bilo kojoj varijabli odraava na sve druge varijable u
14 (eng.) frequency pull effect.
v i en j a
sistemu. DeBot i saradnici postavljaju pitanje da li bilingvalne osobe zaista imaju slino reprezentovane sisteme primarnog jezika, kao to se to obino pretpostavlja. Mogue je da postoje razliite mentalne reprezentacije bilingvizma (razliit broj subsistema i naina pristupanja jezicima), koje zavise od individualnih jezikih biografija i konteksta uenja jezika. Ostaje da budua istraivanja daju odgovor na ovo pitanje. zakljuak U ovom lanku pokazali smo da podaci dobijeni psiholingvistikim eksperimentima, kao i autentini podaci iz svakodnevnog govora, govore u prilog ideji da postoji zajedniko memorijsko skladite za rei koje su fonoloki, semantiki i sintaksiki sline. Vanu ulogu igraju mnogobrojne meusobne veze izmeu vorita, prikazane objedinjenim modelom (slika 1). Modeli bilingvalne jezike produkcije objanjavaju viestruke veze izmeu razliitih jezika i nivoa jezika. U okviru ovog pristupa mnogi podaci najbolje se objanjavaju pomou modela iree aktivacije. Takoe, pokazali smo i da nadzorni procesi omoguavaju osobi da pristupi ispravnom jeziku, dok istovremeno inhibiraju neaktivni jezik. Razlike izmeu osoba mogu se objasniti razlikama u svesti o jeziku, u uzrastu u kojem je jezik nauen, kao i u stepenu savladanosti jezika. Do promene jezike reprezentacije kod neke osobe moe doi poveanjem ili smanjenjem jezike prakse. Zbog toga su savremeni modeli postali specijalizovaniji, usmereni na objanjavanje delova jezikog koda koji su zajedniki za nekoliko jezika. Oni se bave procesima koji ine osnovu kognitivne promene; tu spadaju procesi koji omoguavaju veto baratanje sekundarnim jezikom, kao i kontrolni mehanizmi. Izvesna pitanja ostaju otvorena: potrebno je ispitati mogue razlike meu komponentama procesa obrade (razumevanje nasuprot produkciji jezika).
Nedovoljno je istraen i problem specifinosti aktivacije u ciljanom jeziku. Mogue je da su izvesne gramatike informacije specifinije za jedan jezik nego ostali gramatiki podaci. Primer za to su morfoloke osobine koje se odnose na konkretne leme, kao to su obrasci koji odreuju redosled rei u reenici. Istraivanja u budunosti morae da se pozabave i individualnim jezikim biografijama bilingvalnih osoba.
literatura
1. Aitchison, J.: WordsintheMind.AnIn ro uc t d
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
tion to the Men al Le i on, 2nd ed., Oxford, t xc Blackwell Science, 1994. clyne, M. G.: Com u ity Lan u es: The m n g ag AustraianEx e i n e, cambridge, cambridge l p re c University Press, 1991. clyne, M.: Dyna icsofLan u eCon act.En m g ag t glish and Im i rant Lan u es, cambridge, mg g ag cambridge University Press, 2003. costa, A.: Speech production in bilinguals. U: Bhatia, T. K., Ritchie, W. c. (ur.): TheHand bo k of Biin u ism, Oxford, Oxford Univero l g al sity Press, 2004: 201223. De Bot, K.: A bilingual productionmodel: Levelts speaking model adapted., Appl.Lin u g i stics, 1992, 13: 124. De Bot, K.: The multilingual lexicon: modeling selection and control, Int J Mul iin u tl g a lism, 2004, 1: 1732. De Bot, K., Lowie, W., Verspoor, M.: A dynamic system theory approach to second language acquisition, Biin u ism:LangCogn, 2007, l g al 10: 721. Dell, G. S., Burger, L. K., Svec, W. R.: Language production and serial order: a functional analysis and a model, Psychoin u tic Rev., l g is 1997, 98: 604614.
290
v ie n j a
9. Green, D. W.: Mental control of the bilingual
10.
11. 12.
13.
14.
15.
16. 17.
18.
19. 20.
21.
lexico-semantic system, Biin u ism: Lang l g al Cogn, 1998, 1: 6781. Grosjean, F.: A psycholinguistic approach to code-switching: the recognition of guest words by bilinguals. U: Milroy, L., Muysken, P. (ur.): ak g ag s p n OneSpe er,TwoLan u es.Crossdi ci li ary Per pec i es on Co eswitching, cambridge: s tv d cambridge University Press, 1995: 259275. Grosjean, F.: StudyingBiin u ls, Oxford, Oxl g a ford University Press, 2008 Hartsuiker, R. J., Pickering, M. J.: Lan u ein g ag te ra ioninbiin ualsen en epro uc ion, Acta g t l g t c d t Psychol., 2008, 128 :479489. Hartsuiker R. J., Pickering, M. J., Veltkamp, e.: Issyntaxse a a eorsha edbet e nlan u es?, p r t r we g ag Psychol Sci., 2004, 15: 409414. Heredia, R. R., Brown, J. M., Bilingual memory. U: Bhatia, T. K., Ritchie, W. c. (ur.): The Hand o kofBiin u ism, Malden, M A., Blacb o l g al kwell, 2004: 225249. Heredia, R. R.: Mental models of bilingual memory. U: Altarriba, J., Heredia, R. R. (ur.): An In ro uc ion to Biin u ism: Prin i les and t d t l g al cp Pro es es., New York, London, Lawrence c s erlbaum Associates, 2008: 3967. Javier, R. A.: TheBiin ualMind:Thin ing,Fe l g k e lingandSpe inginTwoLan u es, New York, ak g ag Springer, 2007. Kroll, J. F., de Groot, A.: Lexical and conceptual memory in the bilingual: mapping form to meaning in two languages. U: de Groot, A., Kroll, J. F. (ur.): Tu o i lsinBiin u ism, t ra l g al Mahwah, NJ, Lawrence erlbaum Associates, 1997: 169200. Kroll, J. F., Tokowicz, N. U: Kroll J. F., de Groot, Annette (ur.): Hand o k of Biin u ism. b o l g al Psychoin u ticAp ro c es, New York, Oxford l g is p ah University Press, 2005: 531554. Kroll, J. F., Bobb, S. c., Wodniecka, Z.: Lan-
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
guage selectivity is the exception, not the rule: arguments against a xed locus of language selection in bilingual speech, Biin u ism:Lang l g al Cogn, 2006, 9: 119135. Levelt, W. J. M., Roelofs, A., Meyer, A. S.: A theory of lexical access in speech production, Be avBrainSci, 1999, 22: 175. h Paivio, A., clark, J. M., Lambert, W. e.: Bilingual dual-coding theory and semantic repetition effects on recall, J. Exp. Psychol. Le rn a Mem.Cogn., 1988, 14: 163172. Paradis, M.: Ne oin u ticThe ryofBiin u ur l g is o l g aism, Amsterdam, Philadelphia, PA, Benjal mins, 2004. Paradis, M.: The neurofunctional components of the bilingual cognitive system. U: Kecskes, I., Albertazzi, L. (ur.): Cog i i eAspectsofBi ntv lin u ism, NewYork, Springer, 2007: 328. g al Poulisse, N., Bongaerts, T.: First language use in second language production, Appl.Lin u g i stics, 1994, 15: 3657. Poulisse, N.: Slips of the Ton ue. Spe ch Er g e rorsinFirstandSe ondLan u ePro uc ion, c g ag d t Benjamins, Amsterdam/Philadelphia, Benjamins, 1999. Riehl, c. M.: code-switching in bilinguals: impacts of mental processes and language awareness. U: cohen, J., McAlister, K., Rolstad, K., MacSwan, J. (ur.): Pro e ingsofthe4thIn er c ed t na i alSympo i monBiin u ism.Somervilt on su l g al le, MA: cascadilla Press; 2005: 19451957. Stemberger, J. P.: An interactive activation model of language production. In: ellis, A. W. (ed.): Pro ress in the Psychoogy of Lan u e, g l g ag vol. 1. Hilsdale, NJ: erlbaum, 1985: 143186. Ullman, M T.: The neural basis of lexicon and grammar in rst and second language: the declarative/procedural model, Biin u ism:Lang l g al Cogn, 2001, 4: 105122.
291
v i en j a
31. Wattendorf, e., Westermann, B., Zappatore,
D., Franceschini, R., Ldi, G. et al.: Different languages activate different subelds in Brocas area, Ne o a e, 2001, 13: 624. ur im g 32. Wartenburger, I., Heekeren, H. R., Abutalebi, J., cappa, S. F., Villringer, A. et al.: early setting of grammatical processing in the bilingual brain, Ne on, 2003, 37: 159170. ur predlozi za dalje itanje Altarriba J, Heredia RR, ur. AnIn ro uc ionto t d t Biin u ism: Prin i les and Pro es es. New York, l g al cp c s London:Lawrence erlbaum Associates; 2008. Bhatia TK, Ritchie Wc, ur. TheHand o kofBi b o lin u ism. Oxford: Oxford University Press; 2004 g al (Osim gorepomenutih publikacija, ovi prirunici predstavljaju znaajne doprinose psiholingvistikoj i sociolingvistikoj teoriji bilingvizma). Kpke B. Neurolinguistic aspects of attrition. J Neurolinguistics 2004, 17:330. Kroll JF, de Groot A, eds. Hand o k of Biin b o l gu ism. Psycholinguistic Approaches. New York: al Oxford University Press; 2005 (Tema ovog broja pokriva celokupnu oblast psiholingvistikih istraivanja bilingvizma, od pristupanja reima do funkcionalnog neurooslikavanja). Myers-Scotton c. Supporting a differential access hypothesis. U: Kroll JF, de Groot A, ur. Hand bo k of Biin u ism. Psychoin u tic Ap ro c es. o l g al l g is p ah New York: Oxford University Press; 2005, 326 348. h t t s Riehl cM. Sprac kon ak for chung. Eine Ein fhrung. 2nd ed. Tbingen: Narr; 2009.
292
293
v i en j a
udc 323.1(497.11)
miklo biro, novi sad
psiholoki aspekti pomirenja: primer srba i albanaca

Nacija je drutvo koje deli zajednike iluzije o svojim precima i zajedniku mrnju prema svojim susedima.
ernest renan, francuski filozof
Septembra 2010. godine, nakon debate u Ujedinjenim nacijama, najavljeni su pregovori izmeu Beograda i Pritine. Po prvi put od 1999. godine, kada su poeli sukobi na Kosovu, kada se zbila intervencija NATO i kada je potpisan Kumanovski sporazum, ne pominje se suverenitet, ne pominje se vlasnitvo nad teritorijom Kosova, nego se pominju ljudi i njihovi problemi o emu dve strane treba da pregovaraju. ini se besmislenim pominjati koliko je bitka za teritoriju anahrona i zaludna u 21. veku, u trenutku kada i jedni drugi teimo evropskoj uniji u kojoj nema granica, u kojoj postoji slobodan protok robe, kapitala i radne snage ime je klasian pojam teritorije i suvereniteta doveden do potpunog apsurda. Pomeranje fokusa na probleme ljudi koji ive na Kosovu, dakle, vie je nego dobrodolo. Kljuni problem obe zajednice, ali naroito manjinske srpske, je zajedniki ivot, a kjuni uslov za zajedniki ivot je pomirenje. Istorijski posmatrano, sukob izmeu dve zajednice, dva naroda srpskog i albanskog moe
se traiti u blioj i daljoj prolosti. Istorijske verzije su, naravno i na alost, razliite i veoma esto su (zlo)upotrebljavane u politike, tj. nacionalistike svrhe. Mitovi o istorijskom porazu (koji implicitno trae revan) ili o istorijskoj kolevci (mi smo bili pr vi, a vi ste nas isterali) nisu na specijalitet. Mit o Nagorno-Karabahu kod Jermena je gotovo identina replika mitu o Kosovu. Naravno, u mitu je sve dozvoljeno, a, po pravilu, mi smo uvek u pravu i naa stvar zahteva pravedno razreenje. Ironiui nacionalistike iskaze i zahteve koji su se javljali na Balkanu uoi raspada Jugoslavije, David c. Pugh iz nor vekog saveta za izbeglice je ponudio kozeriju pod naslovom Sedam pravila nacionalizma: 1. Akojene ate i o i abiana a500go i a,a k rt rj l dn va a50,onamo adapri ad ena ajervi r p n m steoku a o i. p t r 2. Akojene ate i o i abiava a500go i a,a k rt rj l dn na a50,onamo adapri ad ena ajerse r p n m gra i enesme ume ja i. nc j n t
294
v ie n j a
3. Akojene ate i o i abiana a500go i a,ali k rt rj l dn ni a avi eodta a,onamo adapri ad ena k d d r p n majertojekoev ana ena i e. l k cj k rt rj v n 4. Ako na ne oj te i o i i i i na a ve i a, ona mo adapri ad ena ajersemo aspro e r p n m r v stipra onasa o re eje je. v m op d l n 5. Akonane ojte i o i ii ina ama ji a,ona k rt rj v n n mo a da pri ad e na a jer ona mo a bi i r p n m r t za ti e aodva ere re i e. n p sj 6. Svago ena e e apra iava ezanas,aline r v d n vl izavas. 7. Na i sno i o na i al oj vei i i su isto ij ka v c on n ln r s ne i ov ost,ava isui tifa i am. mn n s z U psiholokom smislu, neto kao vekovna mrnja ne postoji. Postoji samo aktuelna mrnja i ona je zasnovana na linom iskustvu ili je, pak, plod patolokog afekta. Vekovnost je meutim instrument, pogodna platforma na kojoj se gradi ratna propaganda i na kojoj jau nacionalistiki jahai apokalipse da bi, zarad linih interesa, iskreirali konflikt meu narodima ili dravama. Dakle, ako razmiljamo o pomirenju, razmiljajmo o najsveijim dogaajima. Pomirenje je kompleksan fenomen koji se moe posmatrati kao rezultat socijalnih procesa koji se odvijaju na vie hijerarhijskih nivoa: na nivou drave i meunarodne zajednice, na nivou grupnog ponaanja i percepcije grupnog ponaanja, te na interpersonalnom nivou. Razliite teorije pomirenja se bave i vrlo razliitim nivoima pomirenja. Politikoloke i meunarodno-pravne teorije bave se globalnim sferama interesa i legalistikim instrumentima za reavanje sukoba, dok su psiholoke analize okrenute prevashodno individualnim i socio-psiholokim preduslovima i preprekama, kao i teorijom medijacije (pregovaranja). U prvoj grupi teorija naglaava se znaaj institucionalnih reenja i signala koje zavaene stra295
ne alju. U tom kontekstu teritorijalne pretenzije jedne strane prema drugoj (pogotovu kada su one zapisane i u Ustavu) nesumnjiva su kontinuirana pretnja koja opstruie bilo kakvu ideju o pomirenju. Sa druge strane, konstitutivna reenja koja ukljuuju manjinsku zajednicu (tj. u naem sluaju Srbe na Kosovu i Albance u Srbiji) i koja su napravljena u duhu zatite ljudskih prava i zatite kulturnog i nacionalnog identiteta pripadnika nacije sa kojom je postojao sukob, znaajan su doprinos, prvo raplaivanju manjina, a potom smirivanju tenzija i pomirenju. S obzirom na leopardovu kou etnike mape Balkana, svaka manjina se doivljava kao pretnja stabilnosti drave. A budui da su iredentistike i velikodravne ideje postale glavni slogani politikih programa nacionalistikih lidera, ta opasnost je postala i sasvim realna. U tom kontekstu insistiranje meunarodne zajednice na nepromenjivosti (novih) granica i obeanja evropske unije da e inkorporisati zemlje jugoistone evrope u eU (ime se bitka za granice obesmiljava) deluju kao znaajan faktor stabilizacije. Kao jednu od zanimljivih ideja naveemo onu O Lirija (OLeary, 2001), koji predlae makro-politiku regulaciju konflikta putem primene federas c at lizma i tzv. konsocijativnog (con o i ion) izbornog sistema, u kojem suprotstavljene grupe biraju i svoje i tue predstavnike, ime se postie da se meu izabranima nae vie umerenih predstavnika obeju grupa i, na taj nain, poveaju anse za koalicionim sporazumima i kompromisima, a time i drutvenom konsenzusu i razreenju meunacionalnog konflikta. U drugoj grupi teorija dominiraju psiholoke teorije koje u procesu pomirenja prepoznaju dva faktora: stepen identifikacije sa sosptvenom grupom (nacijom) i nain percipiranja suparnike grupe, sa jedne strane, i individualno iskustvo, sa druge strane.
v i en j a
Socijalna psihologija poznaje vie nivoa grupne identifikacije: vi moete biti lan teniskog kluba, pripadati profesionalnom esnafu, oseati se lokal-patriotom kao graanin nekog grada ili regiona, pa sve do pripadnosti odreenoj naciji ili rasi. U svim tim identifikacijama, pored sigurnosti, pripadnost grupi donosi i odreeno oseanje vie vrednosti, a to je grupa ekskluzivnija, to oseanje je jae. Ali, grupa nije samo zbir pojedinaca ona ima sopstvenu dinamiku. Jo od radova Gistava Le Bona (Le Bon, 1963) psihologija prepoznaje mo grupe da menja ponaanje pojedinca. Jedan od najubedljivijih primera kako pojedinac moe postati zao pod uticajem grupe i grupnog zadatka je eksperimenat u kojem su studenti, glumei zatvorsku situaciju, bili podeljeni na zatvorenike i uvare i gde su uvari veoma brzo, identifikujui se sa ulogom, poinjali da besomuno maltretiraju zatvorenike koji su do samo pre nekoliko trenutaka bili njihovi dobri drugovi! (Zimbardo, 1998: 125-133) Mo grupe da menja stavove i ponaanje pojedinca proizilazi iz percepcije njene vee efikasnosti zajedno smo jai, to je jasno izraeno u faistikim simbolima1. eksperimenti Solomona ea (Ash, 1981) demonstrirali su zastraujuu ljudsku potrebu za konformiranjem, ali su pokazali i da pojedinac ne menja svoje stavove sa sveu da su oni pogreni, tj. da je on u pravu, a da grupa nije (ali da je korisno promeniti svoj stav da bi se uklopio u grupno miljenje), nego da postoji svojevrsna internalizacija grupnog miljenja, tj. da dolazi do kognitivne dualizacije do uverenja da je grupna realnost drugaija od moje line realnosti2.
1Fa cis snop prua koji okruuje sekiru (simbol koji vodi s poreklo jo iz antikog Rima) je poznati logo faizma. 2 U eksperimentu je trebalo dati sud o oiglednoj injenici duini linije, ali se zakljuak saoptavao posle drugih lanova grupe koji su (u dogovoru sa eksperimentatorom) davali pogrene odgovore. Velik broj subjekata je svoj zakljuak potpuno uskladio sa (oigledno pogrenim) miljenjem grupe.
Zato grupni stavovi nadvladavaju individualne? Zato to to bekstvo od slobode, kako ga je jo davno nazvao erih From (Fromm, 1986), donosi sigurnost grupe. I zato to investiranje u vrednosti grupe donosi oseanje vie line vrednosti. Neophodna je izuzetna lina snaga (uz finansijsku nezavisnost, koja nije zanemarljiva) ili, pak, asocijalnost, da bi se pojedinac odupro magnetizmu grupe. Naravno, ako grupa nudi moralno neprihvatljive vrednosti, spremnost na prihvatanje takvih vrednosti bie u zavisnosti od stepena u kojem je pojedinac internacionalizovao moralne norme i njegove spremnosti da drutvena pravila podredi aktuelnim linim interesima. Sa druge strane, to je saglasnost izmeu individualnih vrednosti i uverenja i ideologije koju promovie grupa vea, stepen identifikacije pojedinca sa tom grupom je vei. Razliiti socijalni identiteti imaju i razliit kvalitet, to ima direktne reperkusije na ponaanje grupe. Psihologija to zove zasienou identitetom (iden ity sai n e), to nije samo stepen t le c identifikacije sa odreenom grupom, nego i docj ivljaj da postoji nekakva esen i a, nekakav poseban kvalitet koji tu grupu izdvaja od drugih. to je pripadnost grupi tee promenjiva, vie vidljiva (nacije i vere se moemo i odrei, ali boju koe ne moemo promeniti) i vie donosi (u psiholokom ili materijalnom pogledu), utoliko je zasienost identitetom vea. A, to je zasienost vea, vea je verovatnoa da e se dogoditi so i al aka e o cj n tg ri a i a (Tajfel, Turner, 2004). Grupa se poinje z cj doivljavati kao vrsto definisana kategorija, sa jasno naglaenim granicama bez prelaznih oblika: postojimo mi koji smo znaajno drugaiji od njih, a oni to su svi ostali koji ne pripadaju naoj grupi. Sa percepcijom vee homogenosti raste i doivljaj efikasnosti i supremacije grupe. Pri tome se potreba za oseanjem vie vrednosti jo pojaava i mi smo najbolji, najlepi, naja296
v ie n j a
sniji, dok su oni loiji, runiji, neasniji. Postoje mnogobrojni socio-psiholoki eksperimenti (Tajfel, Turner, 1986) koji pokazuju da se ovaj proces odvija u sluaju podele na grupe, ak i kada je princip podele baziran na tako bezazlenom kriterijumu kao to je preferencija slikarskog stila Pola Klea ili Vasilija Kandinskog! Naravno da u tom mehanizmu lei sr razvoja stereotipa prema drugima, naravno da u tome lei osnov za generalizaciju po kojoj su svi pripadnici moje nacije dobri (pa je, samim tim, nemogue da u mojoj naciji postoje ratni zloinci, na primer), dok su svi pripadnici tue nacije neprihvatljivi. Tako se lako stie i do potpune dehumanizacije drugih koja potom olakava zloine. Jer, ako oni nisu OK, ako nisu ljudi, zato bi bio problem da ih potamanimo? Nacionalizam kao instrument politike po pravilu proizvodi pretnju, jer iskazuje ekspanzionistike ili iredentistike ambicije. Izdiui i homogenizujui sopstvenu naciju on nagovetava potcenjivanje i potinjavanje drugih nacija; istiui ugroenost svoje, on ugroava druge nacije. Parola kojom se nacija homogenizuje oni nas mrze, oni e nas ponovo istrebljivati kao u prolom ratu ima snagu samoispunjavajueg proroanstva f l h (selfful ilingprop ecy): ako nam oni prete, onda treba da se naoruamo da bismo bili spremni na odbranu. A kada se jedna strana naorua, onda je to otvorena pretnja drugoj, pa i ta druga pone da se naoruava i otvoreni sukob je samo pitanje trenutka kada e pr va varnica kresnuti. Po Teoriji socijalnog identiteta jednom uspostavljene predrasude veoma se teko i sporo menjaju (Tajfel, Forgas, 2000). To pokazuju i uporedne studije etnike distance u dravama prethodne Jugoslavije (iber, 1997: 3-26). Po izbijanju rata etnika distanca izmeu Srba, Hr vata i Bonjaka dramatino se poveala da bi po zavretku rata poela polako ali konstantno da opada. Ona je,
297
na alost, i nakon promena reima u Srbiji i Hrvatskoj 2000. (i vidljive promene retorike) bila jo uvek znaajno via od predratne, ali se, istovremeno, uoavala i izvesna tendencija pada. Poseban problem i prepreka potencijalnom pomirenju izmeu Srba i Albanaca je injenica da je etnika distanca (za razliku od distance izmeu Srba, Hrvata i Bonjaka) i pre sukoba bila izuzetno velika (Biro, Mihi, Milin, Logar, 2002: 37-47). Analiza rezultata istraivanja u Srbiji govori da je etnika distanca u visokoj korelaciji sa (niskim) obrazovanjem, autoritarnou i godinama starosti to je u skladu sa teorijom i ranijim rezultatima. Ono to je, meutim, novo i neoekivano, to je podatak da veoma visoku etniku distancu prema narodima sa kojima je postojao konflikt imaju i veoma mladi ljudi. injenica da je ta omladina odrasla tokom rata i da je vaspitana u duhu mrnje je jedno mogue objanjenje. Drugo objanjenje ovih rezultata je u duhu Kontakt hipoteze (Allport, 1954): da ti adolescenti nisu imali ansu da se upoznaju sa svojim vrnjacima pripadnicima neprijateljskih naroda, te da je njihovo poimanje tih naroda iskljuivo apstraktno. Naime, po ovom teorijskom konceptu, individualni kontakti su vaan preduslov razbijanja (i neusvajanja) predrasuda kada upoznate pojedinanog predstavnika nekog naroda i vidite da je on isti kao i svaki drugi ovek, onda e vas teko ubediti u neki negativni stereotip o tome da su npr. svi Bosanci glupi ili da svi Albanci mrze Srbe (i obrnuto). etnike predrasude i stereotipi su nesumnjivo najvea prepreka procesu pomirenja. Jedan od osnovnih naina da se odri samopotovanje pripadnika grupe je da se ne-pripadnici te grupe unize. A, kada se ne-pripadnici grupe jo percipiraju i kao opasnost za grupu, onda su negativne emocije sasvim logian odgovor. Kako promeniti predrasude? Kako promeniti vrednosne orijentacije pripadnika sukobljenih
v i en j a
naroda da bi oni poeli da prepoznaju svoje zajednike interese, da bi pronali svoj zajedniki opti cilj (npr. ulazak u evropsku uniju) koji bi ih zbliio? edukacija za demokratiju, za toleranciju razliitosti i potovanje ljudskih prava je pr vi i najvaniji korak koji se mora preduzeti da bi se stvorili temelji za istinsko menjanje predrasuda i stereotipa. To je spora, ali jedina mogua perspektiva. Kao to velik broj istraivanja pokazuje, za formiranje, pa samim tim i za odravanje ili eliminisanje etnocentrizma i ksenofobije (naroito kod visoko autoritarnih balkanskih naroda) znaajan faktor je autoritarnost. Ali, pored toga to autoritarna rigidnost i kognitivni stil crno-belog ocenjivanja doprinose kategorizaciji i formiranju predrasuda, moda se injenica da autoritarne linosti bespogovorno sluaju autoritete moe iskoristiti i za promociju demokratije, ljudskih prava i meunacionalne tolerancije? Ali tu poruku bi morao poslati nacionalni autoritet koji je spreman da se odrekne nacionalistikih ideja! Poruke medija i politike elite (naroito kada su u pitanju autoritarna drutva) od velikog su znaaja za percepciju neprijateljske grupacije i za orijentaciju ka pomirenju. Jedno od zanimljivih teorijskih pitanja je i koliki je znaaj gesta izvinjenja efa drave u ime sostvenog naroda za zloine koje su poinili pojedinci iz tog naroda? Da li je kleanje Vilija Branta u Auvicu doprinelo skidanju krivice sa nemakog naroda za zloine u II svetskom ratu? Za pojedince sa liberalnim i kosmopolitskim vrednosnim opredeljenjima ono sigurno nije znailo nita, jer su oni i pre i posle tog ina bili u stanju da razlue individuu od kolektiva i da krivicu individualizuju. Ali, za veinu onih drugih koji su podlegli nacionalnoj homogenizaciji takav in ima simbolinu vrednost i ef drave se doivljava kao personifikacija naroda, a njegovo izvinjenje se nesumnjivo doivljava kao izvinjenje celog naroda.
No, nezavisno od politike elite, mediji mogu imati veoma monu ulogu. Promovisanje pozitivnih iskustava jedan je od naina. Primeri iz konkretnog sukoba u kojem su susedi pruali meusobnu podrku i iskazivali ljudsku i susedsku lojalnost su pravi nain da se ideja o pomirenju sa narodom (kao i mrnja prema svim pripadnicima tog naroda) svede na priu o pojedincu. Individualizacijom Albanca ili Srbina izbija se mogunost za formiranje stereotipa i kategorizaciju na sve Albance ili sve Srbe. U skladu sa preispitivanjima originalne Kontakt hipoteze, po kojoj kontakti izmeu grupa koje su u konfliktu mogu doprineti takvoj individualizaciji i, sledstveno tome, pomirenju, novija shvatanja tvrde da kontakti, ukoliko nisu ostvareni polako i paljivo, mogu ak produbiti isti (Deutsch, Schicman, 1986). To otvara i praktino pitanje da li je pravljenje barijera na dravnom nivou dobro ili loe. Bosanska iskustva govore da, nakon ukidanja barijera izmeu (etnikih) entiteta, nije bilo ozbiljnijih incidenata. Znaajan inilac prohodnosti izmeu teritorija koje su naseljene razliitim nacionalnostima i time otvaranja mogunosti za kontakte moe biti injenica da su bezbednosne snage na Kosovu meunarodne. Moda su najbolji primer koji ide u prilog tezama da efekat kontakta zavisi od konteksta javne priredbe u post-jugoslovenskim dravama: dok je na rok koncertima uoljivo potpuno zanemarivanje etnikog porekla i bezrezervno prihvatanje rok grupa iz drugih sredina, na sportskim priredbama jo uvek dominiraju nacionalistiki ispadi. No, to je sasvim logino na utakmicama se dve strane sukobljavaju. Najeklatantniji primer negativne poruke sa jednog javnog skupa bio je incident na fudbalskoj utakmici izmeu Srbije i Italije u enovi, kada je spaljena albanska zastava, to je prozvelo analogna deavanja meu Albancima ne samo na Kosovu! Takvi dogaaji, pogotovu ako su
298
v ie n j a
ispraeni negativnim komentarima u medijima, naalost poktrepljuju stereotipe tipa svi su oni isti i, naravno, uvruju stereotipe i odmau pomirenju. Najzad, individualno iskustvo, pogotovu ako je traumatino, moe biti faktor od velikog znaaja za proces pomirenja. Da li je i u kojoj meri uspomena na pretrpljenu traumu smetnja procesu pomirenja? Rezultati istraivanja koje smo sproveli na populaciji nacionalno podeljenih gradova koji su tokom rata 1991-1995. pretrpeli velika stradanja Vukovara, Prijedora i Mostara, pokazuju da individualno traumatsko iskustvo uopte ne opredeljuje stavove prema pomirenju sa suprotstavljenim narodom (Biro, Ajdukovi, orkalo, Djipa, Milin, Weinstein, 2004)! Vrednosne orijentacije su oito mnogo vanije od stepena stradanja. Drugim reima, onaj ko je imun na nacionalizam bie sposoban da individualizuje krivicu za svoje stradanje, nee je generalizovati na ostale pripadnike suprotstavljenog naroda i bie spreman na pomirenje. Zanimljivo je da su do slinih rezultata doli i autori koji su prouavali rtve Holokousta (cherfas, 2003). Ako nita drugo, ovi rezultati govore da, uprkos veliini i traginosti konflikta koji se desio izmeu Srba i Albanaca, anse za pomirenje ipak postoje. literatura
1. Allport, G. W.: The Na u e of Preu i e, cambridge, t r j dc MA, Addison-Wesley, 1954. 2. Ash, S. e.: effects of group pressure upon the modification and distortion of judgments. U: H. Guetzkow (ed.) Gro p,Le er hipandMen, New York, carnegie u ad s Press, 1981. 3. Biro, M., Mihi, V., Milin, P., Logar, S.: Did socio-political changes in Serbia changed the level of authoritarianism and ethnocentrism of citizens?, Psi oo ia, h l gj 2002, 35: 37-47.
4. Biro, M., Ajdukovi, D., orkalo, D., Djipa, D., Milin, P., Weinstein, H. M.: Attitudes towards justice and social reconstruction in Bosnia and Herzegovina and croaih tia. In: e. Stover & H. M. Weinstein, eds., MyNeg bor, s c m n t c MyEnemy:Ju ti eandCom u ityaf erMassAtro ity, cambridge, cambridge University Press, 2004. 5. cherfas, L.: Ex la ingva i ioninaver iontoGer ans p in r at s m m l t tvte l c u v and Ger an rea ed ac i i i s among Hoo a st sur i vors. Neobjavljena B. A. teza. Department of Psychology, University of Pennsylvania, 2003. 6. Deutsch M. & Shichman, S.: conflict: A Social Psycholt logical perspective. U: M. G. Herman (ed.) Poi i cal Psychoogy, San Francisco, Jossey-Bass Publishers, l 1986. 7. Fromm, e.: Bek tvoodslo o e, Zagreb, Naprijed, 1986. s b d 8. Le Bon, G. : Le Psychoo ie des fo es, Paris, Presses l g ul Universitaires de France, 1963. 9. OLeary, B.: Nationalism and ethnicity: Research agendas on theories of their sources and their regulation. U: D. chirot & M. e. P. Seligman (eds.) Et no oi i al h p ltc Wara e:Ca es,Con e u n esandPos i leSou i ns, f r us sq e c sb l to Washington, Dc, American Psychological Association; lt h McGarry, J. & OLeary, B. (eds.). ThePoi icsofEt nic f g l t s de t t h Con lict Re ua ion: Ca e Stu i s of Pro rac ed Et nic f Con licts, New York, Routledge, 2001. 10. iber, I.: War and the changes in Social Distance toward the ethnic Minorities in the Republic of croatia, Poi i aMi ao, 1997, 5: 3-26. lt k s 11. Tajfel, H. & Turner, J. c.: The Social Identity Theory of intergroup behavior. U: S. Worchel & W. G. Austin (eds.) PsychoogyofIn er ro pRea i ns, chicago, Nell t g u l to son, 1986. 12. Tajfel, H. & Forgas, J. P.: Social categorization: cognitions, values and groups. U: c. Stangor (ed.) Ste e types ro andPreu i e, Philadelphia, Psychology Press, 2000. j dc 13. Tajfel, H. & Turner, J. c.: The Social Identity Theory of intergroup behavior. U: J. T. Jost & J. Sidanius (eds.) Po li i alPsychoogy, New York, Psychology Press, 2004. tc l 14. Zimbardo, P. G.: The psychology of evel: A situationist perspective on recruiting good people to engage in anti-social acts, Ja a e eJo r alofSo ialPsychoogy, p ns un c l 1998, 11: 125-133.
299
300
dijalozi
301
dijalozi
jano banjai bnyai jnos
roen je 20. 11. 1939. u subotici, maturirao u subotikoj gimnaziji, a diplomirao na katedri za maarski jezik i knjievnost filozofskog fakulteta u novom sadu 1963. godine. doktorirao je 1974. godine sa disertacijom Fst Miln kltszetnek struktrja (struktura poezije milana fita). od 1964. godine radi na katedri za maarski jezik i knjievnost filozofskog fakulteta u novom sadu, 1974. biran je za docenta, 1982. za vanrednog, a 1990. za redovnog profesora. od 1992. do 2006. bio je ef iste katedre. od 1998. do 2002. godine bio je gostujui profesor filozofskog fakulteta u segedinu, a od 2000. godine je gostujui profesor i ef odseka za hungarologiju filolokog fakulteta u beogradu. od 1967. do 1969. je glavni i odgovornu urednik asopisa j Symposion, a od 1976. do 1984. glavni i odgovorni urednik asopisa Hd. U periodu od 1983. do 1987. je glavni urednik izdavakog preduzea forum, a od 1987. do 1991. generalni direktor izdavake kue forum. poasni je lan umetnike i knjievne akademije szchenyi maarske akademije nauka u budimpesti. potpredsednik je meunarodnog drutva za hungarologiju u budimpeti. odrao je uvodno predavanje na vi meunarodnom hungarolokom kongresu 2006. godine u debrecenu. bio je lan predsednikog odbora za prekogranine maare maarske akademije nauka, kao i lan izbornog tela meunarodnog drutva za maarsku kulturu u budimpeti.lan je drutva knjievnika vojvodine, drutva knjievnika maarske, kao i srpskog pen centra. pored romana i novela objavio je niz knjiga iz oblasti teorije knjievnosti, savremene maarske i srpske, kao i manj-inske maarske knjievnosti, te iz komparatistike: larc felett a nyri nap (novele, novi sad 1961), Bonyolult rmk, (studije, novi sad 1964), Kontrapunkt (symposion-antolgia, izbor i ureivanje, u saradnji sa itvanom bonjakom, novi sad 1964), Surlds, (roman, novi sad 1969), A sz fegyelme (studije, novi sad 1972), Knyv s kritika, (kritike i studije, novi sad 1973), Knyv s kritika II (kritike i studije, novi sad 1977), B. Szab Gyrgy (likovna monografija, novi sad 1978), Iz savremene maarske poezije u Jugoslaviji (izbor, predgovor i beleke, sarajevo 1986), Danilo Ki: Ktelyek kora (eseji. izbor i pogovor. novi sad bratislava 1994), Taln gy (Knyv s kritika III. studije, novi sad 1994), Kisebbsgi magyarra (studije i kritike, novi sad 1996), Hagyomnytrs (studije, novi sad 1998), Mit visznk magunkkal? (studije, kritike, novi sad 2000), Egyre kevesebb taln (studije, kritike, novi sad 2003), A vdett vesztes. Kisebbsgi magyarra II (studije, novi sad 2006), Zatieni gubitnik (eseji, novi sad 2008), A felfedez (studije o naunom delu imre borija, novi sad 2009), Klt(k). knyv(ek), vers(ek) (kritike, novi sad 2010). dobitnik je vie nagrada za nauku i knjievnost u zemlji i u inostranstvu: 1972: kritikusok dja (nagrada kritiara za knjigu: A sz fegyelme), 1975: szenteleky kornl irodalmi dj (knjievna nagrada kornel senteleki), 1995: hd irodalmi dj (knjievna nagrada hid), 1998: hd irodalmi dj (knjievna nagrada hid), 1999: v knyve dj (nagrada za knjigu godine u budimpeti), 2000: komls aladr dj, nagrada aladar komlo za knjievnu istoriju u budimpeti), 2001: hd irodalmi dj (knjievna nagrada hid), 2001: jzsef attila dj (knjievna nagrada atila joef za nauku i knjievnost u budimpeti), 2003: nemes nagy gnes esszdj (nagrada za esej agne neme na), 2004: nagrada iskre kulture kulturno prosvetne zajednice vojvodine, 2005: nagrada drutva knjievnika vojvodine za ivotno delo, 2007: dry tibor dj (nagrada tibor deri za esejistiki i kritiarski opus u budimpeti), 2010: povelja udruenja izdavaa i knjiara vojvodine za knjigu godine. objavio je i niz eseja, studija i kritika iz istorije i savremene maarske i srpske knjievnosti, kao i teorije knjievnosti i komparatistike.
302
udc 821.511.141(497.11).09 bnyai i 821.511.141(497.11)-83
dijalozi
jano banjai za prvi broj interkulturalnosti razgovarala aleksandra uri bosni
duhovni prostor izmeu

- U zbirci eseja Zatieni gubitnik iz 2008. za kulturno podruje srednje evrope kaete da je, budui na obodima Zapada i Istoka, dvostruko konstituisano kao rubno podruje, sa esto problematinim razumevanjem prema manjinskim kulturama. ta sve podrazumeva odrednica rubna kultura i zbog ega je rubno egzistiranje u osnovi nepovoljna forma egzistiranja? - ao mi je ako ste razumeli da je rubna kultura na neki nain nepovoljna forma egzistiranja. Verovatno sam ja pogreio. Rubna kultura po meni nije manje znaajna od takozvane kulture centra. Odgovaram Vam na to pitanje jednom malom anegdotom koju sam uo od svog profesora ervina inka: dvojica nekadanjih prijatelja su se posle dueg vremena ponovo sreli; jedan od njih je iveo u Parizu, a drugi negde u dalekoj, tadanjoj Persiji. Onaj iz Pariza upitao je onoga iz Persije Gde ivi? i kad je ovaj odgovorio u Persiji Parianin se zaudio: Kako je to daleko!; Persijanac je odvratio pitanjem: Od ega je daleko? Rubno u kontekstu kulture je u stvari geografski po303
jam a ne egzistencijalni. Danas je teko biti daleko od neega. Vesti prebrzo stiu, a zajedno sa njima i knjige i kompozicije, filmovi i pozorine predstave. Iluzija je verovati da iveti u geografskom centru ujedno znai iveti u centru kulture. To se uveliko odnosi i na manjinske kulture, koje se konstituiu na rubovima veinske i matine kulture. Opet po geografiji, ali naravno i po istoriji. Istorija koja se stvara na bojnim poljima a zatim na mirovnim pregovorima i zavrava se uvek klimavim mirovnim sporazumima esto ne uzima u obzir sisteme kulturnih vrednosti i zbog toga kultura stvara svoja sopstvena podruja i sfere interesa i tako e nastati rubne kulture, koje, meutim, poto nema deliminih kultura, opstojavaju kao jedinstvene kulture sa sopstvenom hijerarhijom vrednosti. Takve su manjinske kulture koje ja delimino u tehnikom smislu nazivam rubnim kulturama. - Da li su neki od savremenih globalizacijskih procesa izmenili postojee drutvene strukture u multinacionalnim kontekstima u smislu znaenja i pojavnosti pojmova centar-periferija, globalno-lo-
dijalozi
kalno, nae-strano, pa samim tim i u smislu odreenja knjievnosti kao manjinske ili veinske? Naime, da li se diskurs o rubnim kulturama menja u vremenu globalizacije, u kojem je, na neki nain, sve centar i sve periferija? - Mislim da sam odgovorio ve i na ovo pitanje. Ja ne strepim od globalizacije, jer verujem da ona ne moe otupeti otrinu nacionalnih, pa i manjinskih kultura ukoliko su te kulture u stanju da stvaraju vrednosti. Sve se naime svodi na to kako stvoriti, a pogotovu kako prepoznati i odravati kulturu. Zapaeno je da u nekim kulturnim sredinama teorija preovladava, naroito u odnosu na konvencionalne forme kulturnog stvaralatva. ak je neko zabeleio da teorija terorie knjievnost. To naravno nije tano, ali je indikativno miljenje. ovek hoe da razume svoje mesto u svetu; zato se svojim pitanjima obraa umetnosti, u poslednjim decenijama sve vie teoriji. Ali postoje oblasti kulture koje u ime svoje slobode izmiu teoriji. To je dobro. Izmeu ostalog su takve i manjinske kulture. Mnogi su... izmeu ostalih i ja sam pokuao u nekoliko navrata da opiem teoriju manjinskih knjievnosti i kultura, ali sam, kao i mnogi drugi, doao zapravo samo do pitanja o tome da li postoji teorija manjinske knjievnosti i kulture. Dobro je to se to pitanje moe postaviti. Neko e doekati i odgovor na to pitanje. U poslednje vreme mnogi dovode u pitanje postojanje manjinske maarske knjievnosti tvrdei da postoji samo jedna maarska knjievnost a ona se stvara na meusobno geografski udaljenim mestima. To je u apstraktnom smislu tano, ali se dovodi u pitanje istorijski. Istorijski po tome to se manjinske knjievnosti uvek stvaraju izmeu matine i veinske kulture, a to izmeu znai da stvaraju poseban odnos prema sopstvenoj i
tuoj tradiciji, prema sopstvenoj i stranoj kulturi. Njihova vrednosna struktura je u zavisnosti od naina na koji uspevaju da obrade ove uticaje, to jest da otkriju sebe u toj po svemu specifinoj kulturnoj i intelektualnoj, pa i egzistencijanoj situaciji. - Kao moda najbolnije, gotovo opte mesto hipotetine topografije manjinskih kultura naveli ste odsustvo dijaloga... Iskustvo nas ui da je odsustvo dijaloga najee dvosmerno motivisano, neretko podstaknuto odnosom veinske kulture prema manjinskoj... Upravo odsustvo dijaloga videli ste kao nenadoknadiv i dugoroan gubitak koji kulturama donosi vezivanje za provincijalno... Da li, dakle, problem na relaciji nepostojanje dijaloga vezivanje za provincijalno ima potencijal opteg vaenja i da li kultura koja ne komunicira sa okruenjem i time se opredeljuje za koncept zatvorenosti uopte ima budunost? - Manjinske knjievnosti i kulture, po definiciji, pa i po onome to sam o njihovom poloaju izmeu dveju, pa moda ak i vie, kultura malopre rekao, ne mogu biti zatvorene, to nikad nisu ni bile. Bar ne u onome to su stvorili kao stvarnu knjievnu i kulturnu vrednost. Odsustvo razumevanja tog specifinog izmeu poloaja neminovno dovodi do odsustva dijaloga a samim tim do provincijalizacije, to je verovatno samo drugo ime za zatvorenost kulturnog ivota. Provincijalizam, zna se, nije geografski pojam nego je specifino stanje duha koje proizilazi upravo iz odsustva dijaloga, odnosno iz duhovne i intelektualne zatvorenosti. Naravno, za dijalog su potrebni uesnici dijaloga, a biti uesnik dijaloga uslovljeno je razumevanjem onoga drugoga, a ujedno i otvorenou sosptvenog miljenja. Zaista svi misle da nas dijalog spasava; zbog toga mno304
dijalozi
gi govore o neophodnosti dijaloga, ali je manje onih koji su eljni dijaloga i koji su spremni da uu u dijaloku situaciju. Opet u Vam ponoviti jednu dosetku ervina inka. Pre vie decenija bilo je u modi govoriti o dvojezinosti. Tada je inko na jednom sastanku na kojem se o tome raspravljalo rekao: Dvojezinost kod nas znai da mi Maari nauimo srpski. Jezik je materija koju kultura u svim svojim segmentima obrauje; bez znanja, ili bar deliminog poznavanja, jezika drugoga dijalog se svodi na monologe koji mogu da dopunjuju jedan drugoga, mogu da budu i u saglasnosti, ali to ne znai da se meusobno razumeju, jer nisu ugraeni u komunikativnu situaciju koju nazivamo dijalogom. - Teorijski pristup fenomenu manjinske kulture, prema Vaem miljenju, zasnovan je na svojevrsnom hermeneutikom paradoksu. ta sve zaista nedostaje sistemima rubnih kultura i ta zapravo podrazumeva razumevanje hendikepa ovih kultura i knjievnosti? U ovom kontekstu pominjali ste neutemeljenost institucija, arhainost i kvarenje jezika kao i specifinu ambivalenciju karakteristinu za rubne prostore... - Po meni manjinska kultura nije po tome specifina to je manja. Od ega bi bila manja? U odnosu na matinu kulturu nije manja, jer je po svojim stvarnim vrednostima njen deo, u odnosu na veinsku kulturu opet je samo brojano manja. To znai da pripadati kao pisac, kao intelektualac, kao stvaralac u mnogim oblastima kulture manjinskom narodu nije nikakav gubitak, niti je hendikep u osnovnom znaenju ove rei. Mislim da je poloaj manjinskog pisca u doba koje sve vie ispoljava razumevanje za potrebu dijaloga, za otvorenost prema tuem i stranom, na neki nain
305
povlaen poloaj upravo zbog toga to se u tom poloaju realizuje ono to sam ja nazvao duhovnom situacijom izmeu. Odavno govorim o tome kako je osnovni anr manjinskog stvaralatva komparacija. Najznaajnije studije koje su objavili recimo profesori Katedre za maarski jezik i knjievnost su u stvari komparativne studije. Pritom izmeu ostalih mislim na inspirativne studije Karolja Junga iz oblasti komparativnog folklora kao i na komparativne studije akademika Imrea Borija o zajednikim temama maarske i junoslovenskih knjievnosti (posebno mesto pripada njegovim izuavanjima srodnosti srpske i maarske avangardne knjievnosti)... - Govorei o manjinskom kulturnom kanonu koji poiva na konfliktu izmeu tradicionalnog i modernog, traganje manjinskih knjievnosti i kultura za sopstvenim identitetom definisali ste kao neprekidno traganje za samodefiniuim metaforama... Kako bi u tom smislu mogla izgledati idealna projekcija samodefiniuih i definiuih stavova jedne zrele kulture (bilo da je re o manjinskoj ili veinskoj) u odnosu na jezik, konstruisanje slika o nama i slika o drugima, shvatanja tradicije i modernosti... - Maarska manjinska kultura i knjievnost su u stalnom traganju za sopstvenom definicijom. To traganje odreuje i njenu istoriju. Dugo se verovalo da maarska kultura u Vojvodini nema svoju tradiciju. O tome su nadugako raspravljali zaetnici maarske knjievnosti na ovim prostorima u pr voj polovini prologa veka. Prole su decenije u tim raspravama dok se nije stiglo da saznanja da ta tradicija postoji samo je treba prepoznati. Prepoznati u dokumentima iz prolih vremena, ali je prepoznati i u saznanju da je kultura, pa tako i manjinska,
dijalozi
u neprekidnoj razmeni sa drugim kulturama. Ta neprekidna trgovina znacima i svojstvima kulturnog stvaralatva podjednako je vidljiva na planu knjievnosti i jezika, pozorinog i likovnog, te muzikog stvaralatva, ali i u oblastima narodnog stvaralatva. Otkrivanje sopstvene tradicije je ujedno i otkrivanje mnogih rezultata ove razmene, ili trgovine. U tom kontekstu treba posmatrati konflikt tradicionalnog i modernog, to je duboko utemeljeno u kanon maarske manjinske knjievnosti, ali je vidno prisutno i u drugim kulturama i knjievnostima. Pritom je bitno definisati kako tradicionalno, tako i moderno. Ja te pojmove upotrebljavam vie simbolino nego teorijski. Mnogi su opisali, pa i doiveli taj konflikt, mnogi su knjievni opusi sagraeni upravo na tom konfliktu. Njega zapravo i ne treba razreavati. Moderno ne dovodi u pitanje tradiciju, niti se tradicija suprotstavlja modernom. Oni su u sadejstvu. Moderno bira svoju tradiciju, a tradicija utie na tokove modernog. Njihov sukob zapravo nije ni teorijski, niti je istorijski problem, on je pre svega prilika da se kritiki sagledaju tokovi kako starih, tako i novih tokova u istoriji knjievnosti. Kritiki govoriti o tom sukobu je put za razumevanje pravih knjievnih i kulturnih vrednosti. - Jedna od gotovo opsesivnih knjievno esejistikih tema Danila Kia bila je tema razliitosti i susreta sa drugim, stranim... U njegovom vrednosnom poretku upravo je knjievnost kadra da preoblikuje postojee sisteme ponitavanjem jednoobraznog i banalnog. Na alost, knjievnost je esto zloupotrebljavana kao poligon na kojem se manifestuju i sukobljavaju nacionalistike tenzije razliitih kultura. Kako Vi vidite Kiov stav po kojem je osnovni vid ispoljavanja nacionalizma dominacija jezikom i kroz jezik?
- Delo Danila Kia je duboko ugraeno u tkivo maarske knjievnosti u Vojvodini. Ne samo zbog njegovog znanja maarskog jezika i knjievnosti, nego i zbog toga to su njegovi pogledi na knjievnost, pa i na politiku, naili na plodno tle u ovoj kulturi. Njegova dela ne samo da su ovde prevoena i tampana; u neko ne tako daleko doba njegove knjige su predstavljale dobru vercersku robu prema tadanjoj Maarskoj... Ima meutim jedan stav Danila Kia koji govori o tome kako on ne voli nikakvu manjinsku knjievnost, ni nacionalnu, ni feministiku, ni regionalnu, to je potpuno razumljivo, jer je on voleo pre svega knjievnost bez ograniavajuih atributa. To njegovo verovanje u mo knjievnosti je i dan-danas izuzetno aktuelno. Knjievnost, ona prava, naravno ne moe biti zloupotrebljavana. Ona to po svojoj prirodi ne dozvoljava. Zloupotrebljava se slaba knjievnost, ona koja je bezvredna pa stoga dozvoljava, ak i priziva zloupotrebu. Ja ne znam vredno knjievno delo koje bi manifestovalo nacionalistike tenzije. Nacionalizam je po Danilo Kiu, a i po mnogim drugim piscima i intelektualcima, najobinija glupost. A i banalna, bezvredna knjiga je takoe glupost. U tome se to dvoje nalaze i meusobno dopunjuju. Dominacija jezikom i kroz jezik se upravo ispoljava u ovoj gluposti u meusobnoj zavisnosti banalnog i njegove upotrebe kroz govor o nekim superiornostima, kojih zapravo nema, o nekim istorijskim dogaajima koji se namerno pogreno tumae... - Da li e knjievnost 21. veka biti dovoljno moan medij da kreira novu, otvorenu i interkulturalnu komunikacijsku senzibilnost? - O knjievnosti 21. veka znamo za sada malo, tek je prola jedna decenija... 21. vek u mnogim segmentima je nastavak sumornog 20. ve306
dijalozi
ka. Ponekad imam utisak da jo nismo doli do kraja 20. veka, njegovih ratova, nakaradnih ideologija, terorizma, totalitarizma i uticaja tajnovitih energija... Da li mi danas zaista ivimo u 21. veku? Kad je 20. vek kalendarski prestajao raala se nada u nama, nada koja nije bila sasvim odreena, ali je bila prisutna... Ja sam tada objavio knjigu pod naslovom tano i osaso sm bom? mislei upravo na tu nadu. Verovao sam da kafkijanski svet 20. veka ne nosimo sa sobom u novi vek. Ta moja nada me pomalo izdaje. Stalno mi se ini da jo uvek ivimo u prolom veku. To naravno nije neobino. esto se govori o duem osamnaestom veku, kao veku ideja, ili o devetnaestom veku, kao veku otkria... Ne treba se uditi produenju dvadesetog u sledei vek, ali treba biti pomalo zabrinut. To nije produetak takvog kvaliteta kakvim su produetak ranijih vekova doivljavali nai preci... - Nije li upravo vojvoanski kulturni kontekst indikativan u smislu odgovora na problem suoavanja sa izazovom i izborom: interkulturalni dijalog ili skup monologa u stalnom prizivanju i iekivanju dijaloga?... Da li je vojvoansku kulturu u vremenu koje dolazi mogue prepoznati kao otvorenu i interkulturalno komunikativnu ili getoiziranu, kulturu venih monologa uvek iznova opravdavanu dobro poznatom, bezbednom kategorijom multikulturalizma? - Interkulturalnost, multikulturalizam, tolerancija su pojmovi koje je od kulture prigrabila politika, ona koja ih koristi za dnevne, da ne kaem stranake potrebe. Time se krnje otrine ovih pojmova. Ne kaem da pri tome politika ima neku zadnju nameru, mada ni to nije iskljueno, ali kaem da su ovi pojmovi zasluili da budu ispunjeni sadrajem u svekodnevnom ivotu, u svakodnevnoj komunikaciji, u
307
odnosima izmeu zajednica koje ive zajedno i koje nisu optereene ni banalnostima isticanja sopstvene veliine, ni provincijalizmom, niti zatvaranjem u sopstvena dvorita. Izmeu ostalog na kraju prolog veka sam se nadao da e vreme koje dolazi stvoriti ne politiku nego ivotnu potrebu za stvaranjem tih sadraja. Naravno interkulturalni dijalog, ali pri tome treba znati da samo ovek govori. Govori kroz svoja dela i govori o sebi onome drugome, onome strancu, o kojem isto govori... To nije svojstvo prirode. A ta ako onaj drugi taj njegov govor, uprkos dobroj volji, ne razume. Tu nam je prevod od velike koristi, ali se pitam u kontekstu interkulturalne komunikacije da li dovoljno ulaemo u prevodioce, da li ih dovoljno potujemo. Prevodilac je, kako je pesnik rekao, usamljenik za drugoga. On je taj koji ulae svoje vreme i znanje, svoju inteligenciju i ivot u stvaranje uslova za interkulturalni dijalog. Multikulturalizam se delom oslanja upravo na njegov rad. Prevodilac je jedan od inilaca koji nas vode prema strancu i drugome i koji nas ine otvorenima. I nije nikakav paradoks ako ustvrdim da nas upravo prevodilac ini tolerantnima i ujedno nas upozorava na neophodnost spoznaje sopstvenog poloaja kako u svetu tako i u kulturi. Mislim da neu rei nita novo ako kaem da su knjievni prevodioci kod nas zapostavljeni, da su na rubu drutvenog interesa, to nije dobro, jer ima teke posledice upravo u procesima punjenja sadrajem interkulturalnosti i multikulturalnosti, kao i u odvijanju interkulturalnog dijaloga. To su pojmovi koje tako rado i nairoko upotrebljavamo. A inimo malo da se oni stvarno ostvare. Da su prevodioci pritom na rubu treba shvatiti doslovno, a ne simboliki, kako sam taj poloaj opisao i prethodnim odgovorima.
koordinate
308
309
koordinate
udc 255.2
valter burkert
polis i 1 politeizam*
opta razmatranja Pisati istoriju grke religije znai nabrajati mnogobrojne bogove jednog za drugim. Zadatak istorije religije izgleda da se raspada u istoriju individualnih boanstava. Ovo opravdava i injenica da se grki bogovi manifestuju kao individue, a ovakav metod potvruje i jasnoa organizacije
* Prevod je izbor iz petog poglavlja knjige Waltera Burkerta Gre k rei ion (Harvard UP, cambridge, Massachussets, e lg 1994, 9. izdanje, str. 216-218; 246-260), koja predstavlja engleski prevod dela Gri c ische Rei ion der ar ha schen und eh lg c i kla ischen Epoc e, za koji je sam autor napisao predgovor i s h revidirao ga. Knjigu je na engleski preveo John Raffan. Deo koji smo odabrali sadri oko 200 fusnota, koje smo radi preglednosti teksta i kako ne bismo optereivali prevod obimnim kritikim aparatom izostavili. Za transkripciju grkih imena konsultovao sam rad D. Salopeka Tran krip i a i adap a i a s cj t cj gr ih ime a, Latina et Graeca, Zagreb 1986, Vilharov prek n vod Re i agr ihila in kihpi a asred jegve a(Buhvald, nk k t s s c n k Holveg I Princ), Vuk Karadi, Beograd s.a. i Isto iuheen ke rj l s knji ev o tidr Miloa N. uria, Beograd 1986, prim.prev. n s
svedoanstva. Ovde, meutim, postoji opasnost od fundamentalnog nesporazuma, kao da je politeistika religija suma mnogih individualnih religija: povremeno se zaista govori o religiji Zeusa, religiji Apolona i religiji Dionisa. To to se oni ponekad sreu u istoj plemenskoj zajednici ili u istom gradu izgleda kao sluajnost. Nauci ostaje samo da analizira elemente. Meutim, i ovde vai da je celina vie nego suma delova. Politeizam znai da se mnogi bogovi potuju ne samo na istom mestu i u isto vreme, nego i od strane iste zajednice i istog pojedinca. Samo totalitet bogova konstituie boanski svet. Koliko god da bi se jednom bogu poklanjalo panje, on ne bi nikada dovodio u sumnju egzistenciju nekog drugog boga. Svi su oni besmrtni. Nema ljubomornog boga kao u judeo-hrianskom verovanju. Fatalno je boga prevideti. Za vreme rtvenog festivala u vinogradima Ojnej zaboravlja Artemidu, boginju divljeg seoskog predela, i ona se sveti time to vepar
310
koordinate
upada u kultivisane plantae iz divljine. Hipolit zna da je vezan za Artemidu, deviansku boginju lova, i Afrodita mu to nee zameriti. Ali kad je on omalovai i izvrgne poruzi, njena osveta je strahovita, a Artemida nee intervenisati u njegovu korist. Takav je obiaj meu bogovima: ni jedan se nee suprotstaviti volji onoga drugog; radije se povlai. Zanemariti ili prezreti boga znai umanjiti bogatstvo sveta i upravo zbog toga i puninu oveka. Savet koji je Platon dao svome prestrogom uesniku Ksenokratu bio je rtvuj Haritama. Ovo predstavlja daleko vie od aljivog mitskog naina izraavanja. injenice kulta su nepogreive: na festivalima bogova rtva se redovno prireuje ne samo jednom bogu, nego itavim grupama bogova. Atiki rtveni kalendari ovo potvruju u osobitoj meri, ak i u pogledu individualnih sela o gradu kao celini da se i ne govori. Na festivalu u eleusini, na primer, oni koji treba da prime rtvu su: Temida, Zeus Herkeios, Demetra, Ferefata1, sedam heroja, Hestija, Atena, Harite, Hermes, Hera i Zeus, i na kraju Posejdon i Artemida. U sreditu stoje dve boginje sa svojim herojima, okruene sa svake strane gospodarima svetog gaja i ognjita. Temida, otelovljenje sakralnog zakona, zapoinje rtvovanje, a Atena se ne moe iskljuiti. Harite i Hermes predvode agon, slede dva najvia boanstva, a na kraju Posejdon i Artemida dobijaju vlastiti hram u eleusinskom svetilitu. Kada se u knjievnoj tradiciji pominje kako Demetra i Dionis primaju darove na Haloa festivalu, a zatim se na istom festivalu pomene sveana povorka u ast Posejdona, ili kada poslednjeg dana dionizijskih antesterija rtvu prima Hermes chthonios, pretpostavka o sekundarnoj kombinaciji nikako nije jedini legitiman i relevantan pristup problemu, jer to koji bog je pridodat nikako nije jedino pitanje
1Phe ep a aje atika forma od Pher ep o e, odn. Persefone, r h t s h n prim. prev.
koje se moe postaviti. Na Dionizijama je hor slavio druge bogove, a posebno dvanaest bogova sa njihovim plesovima. Temenos pripada uglavnom jednom bogu, ali na njemu se mogu podii i statue drugih bogova, kao to je Praksiteolova statua Hermesa stajala u Herinom hramu u Olimpiji. Mogue je, takoe, ustanoviti zavetne darove drugim bogovima, pa im se tako moliti na samom tom mestu. Tako statueta Apolona moe biti posveena Zeusu ili se zavetni dar za Zeusa u znak zahvalnosti za pobedu moe poloiti u Apolonovom hramu; drevne kultske slike Afrodite i Hermesa stoje u Apolonovom svetilitu u Argu. Ponekad razliiti bogovi dele isti temenos, a ponekad ak i isti hram, kao to Atena boravi u domu erehteja u Atini. Sveti gajevi i hramovi vie bogova esto se nalaze jedni pored drugih i stupaju u meusobne odnose koje artikulie kult, a ovaj moe da povee i prostorno udaljena svetilita, pa ak i vremenski razdvojene festivale. Strukturalizam je odnedavno postao neka vrsta zatitnog znaka za humanistike nauke, a ovo se odrazilo i na prouavanje grke religije. Nakon to je or Dimezil ponudio model pokuavajui da shvati indoevropske bogove pomou sistema tri funkcije, an-Pjer Vernan je, meu ostalima, izneo princip po kojem panteon treba posmatrati kao organizovani sistem, to povlai definisane odnose meu bogovima, kao neku vrstu jezika u kojem bogovi nemaju posebnu egzistenciju, kao ni pojedinane rei u jeziku. Znak u sistemu zadobija znaenje kroz svoje razlikovanje od ostalih znakova, kroz implikacije i iskljuivanja, paralele i antiteze. Opasnosti kod ovakvog pristupa su, naravno, u tome to se istorijski data realnost silom iskrivljuje za volju sistema i njegove logike strukture. Ovakvi odnosi su dobri za miljenje, ali ih stvarnost ne sledi uvek ostaje izvesna tvrdoglavost injenica. Ba kao to grki duh ne postoji kao jedinstvena
311
koordinate
i odreena struktura, tako se ni grki panteon ne moe posmatrati kao zatvoren i harmonian sistem. ak i ako sistem moe opisati posebno svako mesto i vreme, pa ak i svakog pojednica, jo uvek bi ostao nestabilan i pun praznina, isto kao i to iskustvo svakog pojedinca, uprkos tenji ka celovitosti, ostaje nepovezano i heterogeno. Posebno, bog se ne moe konstruisati kako bi ispunio prazninu: njega moramo upoznati, on se mora razotkriti, pa tako u igru ulazi itav niz sluajnih inilaca. Jezik politeizma moe se nauiti samo pasivno onakav kakav je bio; nemogue je njime aktivno gospodariti. Moemo tumaiti ono to nam je dostupno, ali se teko mogu odrati postulati gramatike. Konglomerat tradicije koji sainjava religiju svoj naroit oblik duguje pre lukavstvu biologije nego lukavstvu uma. Ipak, ona predstavlja neiscrpiv podsticaj za intelektualnu kreativnost, mada je ova po stilu blia pesniku nego misliocu. so ci jal na funk ci ja kul ta 1. bogovi izmeu amoralnosti i zakona U borbi hrianstva protiv paganskih bogova jedan od najuspelijih argumenata bila je optuba za nemoralnost, jer ni branioci starog poretka nisu mogli a da ne priznaju njenu opravdanost. Najosetljivija taka bile su neobuzdane ljubavne afere bogova, a najvie je uznemiravalo Zeusovo svrgnue vlastitog oca. Grci su sami tokom prethodnih nekoliko vekova formulisali kritiku homerskih bogova, ne naavi nita bolje u njihovu odbranu do neuverljivog alegorisanja. Razmiljajui o ovome, moderni istraiva se moe sloiti sa presudom istorije, nalazei upravo u moralnoj slabosti jedan od glavnih uzroka za propast i raspadanje drevne religije, nalazei istovremeno udnovato estetsko uivanje u amoralnosti Olimpljana. Problem je ovde, ipak, daleko kompleksniji i dublji.
Kritika Homera je vrlo stara. Pesnici mnogo lau zvui ve kod Solona kao poslovica2, a i kod Hesioda priznanje Muza da znaju da govore mnoge lai3 izgleda da je upereno protiv homerskih pria o bogovima. Pri kraju estog veka konaan i otar sud formulisao je Ksenofan: Homer i Hesiod su bogovima pripisali sve one stvari koje meu ljudima zasluuju prekor i sramotu krau, preljubu i uzajamno varanje.4 Pindar se distancira od onih mitova koji bogove predstavljaju kao ljudodere5. Kod euripida bogovi sami sebe stavljaju u sumnju: Ako bogovi uine bilo ta sramotno, onda oni nisu bogovi,6 a kada Hera iz sitniave ljubomore surovo uniti Herakla, postavlja se pitanje: Takvome bogu ko bi se molio?7 Platonu je bilo potrebno samo da ove niti povee i da ih sistematizuje da bi u svojoj idealnoj dravi sve ovo zabranio osobito Homera.8 Uprkos svemu, najvaniji grki hramovi i najuzvienije skulpture bogova bili su podignuti generacijama nakon Ksenofana. Ljudi su se zaista molili ovim bogovima grka religija je bila delatna osamsto godina nakon Ksenofana i iezla je tek koncem antikog sveta, pod velikim pritiskom drave. Jasno je, prema tome, da je kritika dotakla samo povrinu, ne i korene. Pouzdano sredstvo naeno je u sledeoj kazuistici: postoji teologija pesnika u koju se ne mora verovati, a istovremeno, meutim, postoji teologija polisa, koja je u velikoj meri graanska dunost. Postoji takoe prirodna teologija filozofa, koja polae prava na istinu i koja se moe posma2 Solon, fr. 29 (West). 3 Theogonia, 27. 4 Ksenofan:Frag en ipred o ra o a a, 21 b11. m t s k t v c 5 Pindar, Olim ij ka1, 52. p s 6 euripid, fr. 292.7; upor. Ion,436-51. 7 euripid, Mah i iHe a lo,1307 I d. nt r k 8Resp.,377b-383c.
312
koordinate
trati ili u smislu intelektualne predanosti ili sa rezer vom skeptika. Zapanjujue je ovde ono do ega moemo doi jednostavnim zakljuivanjem, a to je da je religija polisa uspela da postigne ono to svet bogova oito nije mogao: utemeljenje moralnog poretka. Aristotel sarkastino primeuje da vladar treba da pokae veliku pobonost jer e narod manje strahovati od toga da pretrpi nepravdu od ljudi ovakve vrste.9 Jo stranije zvui teza koja je izneta u drami potkraj V stolea, a to je da su bogove pronali pametni politiari kako bi ljude prisilili da se pokoravaju zakonima kojima se inae ne bi pokoravali.10 To implicira da se grka religija moe izvesti iz njene moralne funkcije. Za Aristotela postoji filozofska izvesnost da bogovi postoje. Ostalo, pod ime on oigledno podrazumeva celokupnost mitologije i rituala, bilo je uvedeno da bi se mnotvo nagovorilo i da bi se zakon praktino i celishodno primenio.11 Ovo je, dakako, direktna suprotnost amoralnom esteticizmu. Govornici su nali nain da istu misao izraze na pozitivniji nain: Oni koji su u nas usadili ovaj strah od bogova uradili su to da se mi jedni prema drugima ne bismo u potpunosti ponaali poput divljih ivotinja.12 Neto ranije je isti argument upotrebljen u polemike svrhe: magija je u osnovi bezbonitvo i osobu ovakve vrste nita ne bi zaustavilo u njenim akcijama, u najmanju ruku to se tie bogova, jer ona nema straha od njih.13 Ako nema straha od bogova, sve moralne barijere padaju. Ovaj motiv je u osnovi sadran i u Odi ei, u epizodi sa Kis j
9 Aristotel, Poi i a, 1314 b38. ltk 10 Satirska igra Si if pripisivana je euripidu ili Kritiji (Diels, z Pred o r.88b25). s k 11 Arist., Me a i a,1074b1-8. t fiz k 12 Isokrat, Bu i id, 25. sr 13 Hipokrat, Demor osac o, 1 (6, 360, Littre); tekst sledi H. b r Gremsemanna, Die Hip o ra ischeSchriftUeberdie he i e p k t il g hi Krank e t, 1968, 64.
klopom: Polifem, mada je sin Posejdona, ne mari za bogove i upravo stoga je ljudoder.14 Ovo se u potpunosti slae sa pitanjem koje Odisej uobiava da postavi kad god pristane uz nepoznatu obalu: da li su stanovnici obesni, divlji i nepravedni ili su gostoprimljivi i bogobojaznog duha.15 Strah od boga je poetak moralnosti. Ova dijalektika amoralnih bogova i religiozne moralnosti mogla bi se moda reiti u okvirima istorijskog razvoja: mitologija bi tada obuhvatala primitivni stadijum, koji dolazi u sve veu protivrenost s razvojem civilizacije i etike. U primitivnoj hordi presti se moe zasnovati na nasilju i seksualnoj aktivnosti, silovanje i kraa mogu biti u potpunosti asni. Skromni i slabi treba da se naviknu na injenicu da gospodari mogu sebi da dozvole u svakom pogledu mnogo vie i da se postave kako god im bilo drago iznad poretka vlasnitva i porodice koji sami uspostavljaju. U tom smislu konfuzija sa Olimpljanima bi odgovarala nestabilnom aristokratskom poretku koncem srednjeg veka.16 Ipak su Zeus, Apolon i Atena nepobitno vie nego lanovi junkerske aristokratije, koja nastoji da prikrije poreklo oni su vie nego predstavnici jednog poretka koji je prevazien istorijskim progresom. Figura Zeusa, na primer, nije otelovljavala samo puku suverenu mo, nego samo sredite smisla koji je neupitno prihvatan. Moe se takoe pokuati govoriti o kvazi-amoralnoj Zeusovoj pravdi, pravdi koja nije vezana za utvrene zakone, koja je nepredvidiva i hirovita, a ipak uvek u pravu, ak i onda kada donosi razaranje. Ko god od srca slavi Zeusa kao pobednika, milju pogaa celinu17.
14Od.9, 274-8. 15Od.6.120 I d.; 9.175 I d.; 13.201 I d. 16 U tekstu Dark age, to je engleski izraz za srednji vek, prim. prev. 17 Aesch., Agam., 174.
313
koordinate
I ovde smo veoma daleko od toga da se potpuno oslobodimo kontradikcije. Moralno sumnjiva dela bogova nisu samo stvar mitologije kao razmiljanja, niti su stvar realnih socijalnih odnosa, a jo manje potisnutih elja. Ista dijalektika izlazi na videlo u ritualu. Ako Hermes krade, onda postoje takoe i festivali posveeni njemu, na kojima je kraa dozvoljena. Ako bogovi siluju zemaljske ene, onda postoje sveane prilike na kojima najlepa devica, ili ak kraljica, mora da bude predata Jaem. Uporedo sa euphemia postoji aishrologia,18 kultno skrnavljenje uporedo sa kultnom istotom i povrh svega u rtvenom ritualu postoji i nasilniki in, ubijanje vola, prolivanje krvi, komadanje, unitenje vatrom i ludilo nezavisno od toga da li se pojavljuje kao fatalno prokletstvo ili kao epifanija ludog boga. Bogovi na kanibalistikom banketu odgovaraju avetinjskoj atmosferi tajnih rtvenih gozbi. S ljudskom trvom religija i moralitet se razilaze, jer to da se ovo u stvarnosti vie ne ini predstavlja pobedu ljudske etike, ali to je pobeda koja ostaje ograniena. etiki postulati nikada ne mogu ovladati celokupnom realnou prirode i drutva, ono to oni mogu da postignu nije vie od deliminog raiavanja usred neprobojne haotine mase. tavie, moralnost je uvek u opasnosti da odsee korene vlastitog ivota. U ritualu i mitologiji postoji oigledno jedno ne za svako da, jedna antiteza za svaku tezu pored poretka tu je i raspadanje, pored unutranjosti i spoljanjost, pored ivota i smrt. Individualni razvoj moralne osobe, promiljen u koherentnom sistemu, zasenjen je nad-personalnim ogranienjima. Vaniji od individualne moralnosti jeste kontinuitet, a ovaj zavisi od solidarnosti. Politeizam ima fundamentalne te18Ais roo iaznai govoriti pogrdno, govoriti rune stvari, h l g prim. prev., a eup e iadoslovno oznaava rei dobrog, pohm voljnog znaenja, a u prenesenom smislu molitvu ili pobono utanje, prim. prev.
koe u davanju legitimacije moralnom svetskom poretku. Njegov multiplicitet uvek ukljuuje i suprotnost: Hera prema Zeusu, Afrodita prema Artemidi, Dionis prema Apolonu. Sledstveno tome, poredak je mogu samo kao segmentacija, Moira, kao raspodeljenje. Svaki bog titi svoj domen. On intervenie ako i samo ako je njegov domen posebno ugroen. Isprva je ovo tano ak i za Zeusa. On titi zakone gostoprimstva, u domenu kue i dvora, titi strance i pribegare koji su stigli u zatieni domen: to je Zeus herkeios, hikesios, xenios.19 Ono to se deava sa druge strane granice njega se ne tie. Sklonite je pod nadzorom svetilita, oltara drugde se moe ubijati. ovek mora da balansira izmeu mnogobrojnih zahteva i nunosti pobonost je otroumnost i oprez. Ovo dakako daje politeizmu sposobnost da obuhvati bogatstvo razliitosti realiteta, a da istovremeno ne potiskuje kontradikcije i da tako bude nateran da se odrekne dela sveta. tavie, oveku je ostavljena sfera slobode s one strane zadovoljenih zahteva. Zbog toga su se zakon i etika meu Grcima mogli razviti kao ljudska mudrost, slobodna, a ipak u harmoniji sa boanstvom. Mudre izreke i zakoni uklesani su na zidove hrama, ali na njih se gleda uvek kao na ljudski poduhvat, a ne kao na boansko otkrovenje. Grki bogovi ne donose zakone. Ipak, grka religija je takoe dunost, koja se oituje u zapovestima i pretnjama najotrijim kaznama veoma esto preko svake mere u sluaju prekoraivanja. Ko god prekorai odreenu meu, ili stavi granicu na odreeni oltar, osuen je na smrt. Do ove mere religija se pojavljuje kao model ponaanja nametnut zabranama, budui da postoji opasnost od prekraja. Ako je formiranje super-ega kroz obrazovanje fundamentalan proces u razvoju in19Her e sje epitet Zeusa kao uvara kue, hi e i skao zak io k so titnika pribegara, a xe i skao zatitnika stranaca (odn. gono stoprimstvo), prim. prev.
314
koordinate
dividuuma, onda religija postaje odluujui faktor u ovom procesu: to da postoje bezuslovne kategorike dunosti pretpostavljeno je kao neto apsolutno nema moralnosti bez autoriteta. U grkom narodnom moralu ovo se pojavljuje kao bazina zapovest: potuj bogove i potuj roditelje. Prva podupire drugu. Obe zajedno garantuju kontinuitet grupe, koja je definisana pravilima ponaanja. Pokuaj da se bogovi poveu s moralnou u uem smislu vrlo je star. Poreenje u Ili a i predj d stavlja kao normalan tok stvari to da Zeus gnevno reaguje protiv onih ljudi koji nasilno i sa krivuljastim rasuivanjem20 na trgu isteruju pravdu a da ne mare mnogo za obzire prema bogovima. Tada Zeus alje strahovitu kiu, koja unitava polja. Od Hesioda moemo uti da oko Zeusovo vidi sve i shvata sve... na zemlji hraniteljici nevidljivi lutaju naokolo tri puta po hiljadu besmrtnih Zeusovih straara koji posmatraju smrtnike i koji nadziru pravdu i zlodela.21 Dike, pravda personifikovana kao boginja, dolazi svome ocu Zeusu kad god bi se neko o nju ogreio, seda pokraj njega i govori mu o nepravednim mislima ljudi i moli ga da ih kazni. Ko god se ogrei ili kuje planove za ogreenje, Kronov sin mu alje propast, glad i bolest, vojska biva unitena, gradski zid se rui, brodovi se gube na moru takva je kazna bogova.22 Ista je nepravda ako neko naini preljubu, dira siroie ili uvredi svoje roditelje.23 Motiv teodiceje prisutan je ve kod pesnika Odi e e. Smrtnici nepravedno krive bogove za nes j sree za koje su sami odgovorni. To to su prosci kanjeni za svoje obesno ponaanje dokaz je uni20 Doslovan prevod grkog ankylo e es, to znai lukav, mt onaj koji krivuljasto rasuuje. epitet Krona u Hesiodovoj Te o ii, prim. prev. og n j 21Er a, 267; 252-5. g 22Er a, 241-7. g 23Er a,327-31. g
verzalne pravde: Oe Zeuse, postoje li bogovi na visokom Olimpu, prosci moraju da budu kanjeni za njihovu bestidnu drskost.24 Jer blaeni bogovi ne vole obesna dela, nego cene pravdu i prikladna dela ljudi.25 Ako se ini da se na ovaj nain jaz izmeu bogova i moraliteta zatvara, onda se otvara pretei rascep izmeu idealiteta i realiteta. Solon, koji sledi Hesioda, veruje da e Zeusova pravda na koncu prevladati, tokom vremena u najmanju ruku, ak i ako bude trajala generacijama, a sledstveno tome svoju vlastitu politiku aktivnost on podreuje sudu vremena. Istovremeno, meutim, drugi pesnik formulie svoje razoarenje u gotovo pokroviteljskoj kritici: Zeuse, udim se tebi, ti vlada svime, ima svoju ast i ogromnu mo. Kako, o sine Kronov, tvoj um postie da nagradi istom merom one koji ine zlo i pravedne ljude?26 Moralnost i pobonost izgleda da propadaju zajedno. Jo ozbiljniji razlog za zabrinutost predstavlja to to nije bilo mogue izbei konflikt izmeu moralnosti i religije onako kako je ona u stvarnosti bila upranjavana. Ilijada sa izvesnom naivnou tvrdi da svako ko prekri zakon i uini zlo moe jo uvek bogove okrenuti u svoju korist i ponovo zadobiti njihovu naklonost rtvama i umilnim molitvama, libacijama i mrsnim mirisima. Slino se u Him iDe e n m tri kae u pohvalu Persefone da je u njenoj moi da osudi na venu kaznu one koji ine zlo ukoliko ovi ne umire boginju rtvama i prikladnim darovima. ak su i rituali oienja, koje zahteva Apolon, prelak nain da bi se neko oslobodio ubistva. Oni smeraju ka resocijalizaciji, a ne ka izmirenju. Kod Ajshila rituali oienja, koje izvodi sam Apolon, nisu dovoljni da oslobode Oresta od erinija. Samo je formalna sudska presuda u stanju da to uini.
24Od.,1.32-43; 24.351 i d. 25Od.,14.83 i d. 26 Teognid, 373-8.
315
koordinate
Naravno, ovaj sud takoe uspostavljaju bogovi. Za Platona ideja da se na bogove moe uticati posredstvom darova i rtava predstavlja prevejano bezbonitvo. Na ovaj nain se, meutim, time to se naglaava mo dobra u eminentnom smislu, gubi autentini smisao rituala. Problem koji ovde nastaje - odnos izmeu kulta i moralnosti ni jedna religija nije uspela da rei u potpunosti. 2. zakletva Religija, moralitet i sama organizacija drutva pojavljuju se nerazdvojivo povezani u instituciji zakletve. Njena je funkcija da garantuje apsolutnu obaveznost tvrenja, bilo ono tvrdnja o prolosti ili deklaracija namere o budunosti. U kulturi bez pisma, bez zapisa koji mogu da slue kao dokaz i bez zakonskih dokumenata, funkcija zakletve je od jedinstvene vanosti. ak i na vrhuncu antike civilizacije pisana re je napredovala veoma sporo u odnosu na zakletvu i nikad je nije mogla zameniti u potpunosti. Ono to odrava demokratiju je zakletva. Na grkom su rei horkos (zakletva) i omnynai (zaklinjanje) termini vrsto utemeljeni ve u preistoriji, pa etimologijom nije bilo mogue izvesti nikakvo novo odreenje. Zakletva se sastoji od invokacije nadljudskih svedoka, uglavnom bogova, i u ritualu koji ima neopoziv karakter i koji je vrlo esto praen iskustvom straha koji nije mogue zaboraviti. Ritual moe da ukljuuje hvatanje i odbacivanje tapa ili kamena. Jo upeatljivije je potapanje gvozdenih ipki u more, to predstavlja izraz njihove potpune nepronalazivosti, kao to su to inili Fokejci kad su otpoeli svoju emigraciju i kao to su to jo uvek inili Jonjani 478. godine da bi zapeatili saveznitvo protiv Persije. Opte uzev, zakletva je praena ivotinjskom rtvom i libacijom. Libacija dolazi do izraaja osobito u sluaju primirja ili zakljuenja mira koje donosi kraj krvoproliu. Stoga su oba ova poznata jednostavno kao spondai.
egzemplarna deskripcija zakletvene rtve data je ve u Ili a i. Trojanci obezbeuju dva jagnjeta: j d jedno belo i jedno crno, za zemlju i nebo. Ahajci donose jedno jagnje za Zeusa. Kraljevi se sastaju okrueni svojim ljudima, peru ruke, a glasnici meaju vino i njime polivaju svakoga. Agamemnon u ulozi reca odseca vunu sa glave ovaca i molitvom doziva svedoke: Zeusa, Helija, reke i zemlju, i k tome podzemne sile osvete. Tada on zaseca vratove rtvama, dok ostali prosipaju vino iz svojih aa, molei se. Ovde je Zeus poseban bog Grka. Njegovom prizivanju treba dodati invokaciju Sunca i neba, zemlje sa njenim rekama i podzemlja. Drugim reima ceo kosmos. Ova tripartitna formula sree se i drugde i oito potie iz tradicije Bliskog istoka. Sama Hera zaklinje se najveom zakletvom Zemljom, Nebom i podzemnim vodama Stige. Ideja da se bogovi zaklinju Stigom rezultat je toga to se poslednji deo kosmike formule pogreno odvojio od ostalog dela. U posthomerskom periodu razliiti individualni bogovi polisa vrlo esto se pojavljuju u zakletvama. Zeus kao najvei i najjai zadrao je svoje posebno mesto on je Zeus horkios 27. Atenjani se zaklinju Zeusom, Apolonom i Demetrom ovde Zeusa prate bog phratriai, patrijarhalne porodine organizacije28 i boice Tesmoforija, svetla i tame. Pored toga, oni se mogu zaklinjati i Zeusom, Posejdonom i Demetrom, ili Zeusom, Atenom, Posejdonom i Demetrom, pri emu se molba upuuje i u dva najvanija sakralna centra u Atici Akropolju i eleusini. Zakletva atikih epheboi 29 priziva dugu listu svedoka: Aglaura, u ijem se hramu ceremonija zakletve odvija, Hestiju, centar polisa, rat-
27 epitet Zeusa zatitnika zakletve, prim. prev. 28 Autor misli na Apolona Phratriosa, prim. prev. 29Ep e osje mladi od 18 godina koji je poloio graansku hb zakletvu i postao lan svoje deme. Onda se smatrao punoletnim i vojno sposobnim i do dvadesete godine sluio je kao pogranini straar, prim. prev.
316
koordinate
nike bogove, eniju i enijalija30, Aresa i Atenu arejsku, ako slave stupanje u vojnu slubu; Zeusa, Talu i Auksu31 odnosno cvetanje i rast kao zatitnike sile mladih, Hegemona vou i Herakla, velikog prototipa oveka koji se probija kroz ivot oslanjajui se na svoje snage, i konano mee otadbine, penicu, jeam, vino, masline i smokvino drvee, naglaavajui tako plodonosnost zemlje predaka. Od najranijih vremena stvari mogu biti uzdignute na status svedoka zakletve. Tako se Ahil zaklinje u svoj tap, koji vie nikad nee olistati, a Hera se zaklinje Zeusovom glavom i njihovom branom posteljom. rtva prilikom zakletve poseduje iste sutinske elemente kao i uobiajena ivotinjska rtva, naglaavajui, meutim, aspekt straha i destrukcije. Krv se prvo skupi u posudu, a zatim se ruke zamoe u usirenu krv. Sutinsko je komadanje rtve. Osoba koja se zaklinje staje nogom na osakaene delove tela, naime na polne organe mujaka, pa se na taj nain prolivanje krvi spaja sa strahom od kastracije. Ovome sledi in samoproklinjanja: Ko god da prvi preki ovu zakletvu, neka mu modina istee na zemlju kao ovo vino, kae se u Ili a i.32 Kasnije j d je uobiajeno proklinjanje postalo prizivanje potpunog unitenja (exoleia), koje treba da stigne krioca zakletve i ceo njegov rod. Zatiranje porodice analogno je kastraciji. Kada se Moloani zaklinju, oni prinose vola i posudu za pie punu vina. Vola zatim iseku na komadie i mole se da prekrilac bude iseen na isti nain. Onda prospu vino iz posude i mole se da krv prekritelja istee na isti nain.
30 enija i enijalije su dva manja boanstva koja su asocirana sa Aresom, bogom rata. Ni jedno od njih nema poseban mit. enijalije se moe smatrati epitetom samog Aresa. U Rimu je on identifikovan sa Kvirinusom, a enija sa Belonom, prim. prev. (Pape, Wo r er uchdergri c ischenEigen a en,I, 360et b eh n m 361; upor. Rose, AHand o kofGre kMythoogy,158), prim. b o e l prev. 31 Auksa i Tala su dve staroatike hore, koje su se prizivale pri zakletvi, prim. prev. 32 Il.3.229; 19, 264.
Bilo je dosta spora oko toga da li se zakletvena rtva moe pojesti ili ne. U Ili a i Prijam odnosi kui j d zaklane ovce najverovatnije za profanu upotrebu, dok je Agamemnonova zakletva oienja zaklani vepar baen u more. esto su zakletve praene normalnom rtvom, paljenicom ili savrenom rtvom. Unutranji organi rtve (splanchna), srce i jetra, stavljaju se na ruke osobi koja e se zaklinjati zato da bi se ostvario fiziki kontakt sa onim svetim. Jedenje splanchna-e moe postati zajednika zakletva zavera; tajnim drutvima se vrlo esto pripisivalo vrenje kanibalistikih rituala. ceremonije zakletve mogu da budu shvaene u velikoj meri u pre-deistikim okvirima. One ne pretpostavljaju oblikovane ideje bogova. Individualni objekti ili kosmos aktivirani su u potpunosti putem invokacije i demonstracije nepovratnosti unitenja u krvnoj rtvi, koju prati atmosfera krivice i solidarnosti. Grcima se, naravno, ini neizbenim da boanstvo bude prisutno kao posmatra svega ovoga i kao neko ko e moi intervenisati u sluaju prekraja. Obian ovek veruje da e Zeus svojim gromom pogoditi krivokletnika, ak i onda kada ovo nije potvreno iskustvom. Spekulacija, tavie, otkriva podzemne uvare zakona, koji kanjavaju prekrioce zakletve u podzemlju, nakon smrti. Hesiod upozorava da je zakletva, tog trenutka kada je roena, okruena erinijama. Sve ove injenice pokazuju da postoji uverenje da samo strah od bogova omoguuje garanciju da e zakletva biti odrana, a konsekventno tome samo ovek koji potuje bogove moe biti strana u ugovoru. Ipak, u skladu sa otvorenou politeizma, svaka strana moe dozvati potpuno razliite bogove pri zakletvi, pod uslovom, naravno, da su oni za tu stranu obavezujui. U meudravnim pogodbama postojao je tako sporazum da se svaka strana mora zakleti najveom zakletvom drave. Isto kao to zakletva upravlja zakonom drava, tako dominira i krivinim zakonom i graanskim
317
koordinate
zakonom, igrajui tako vrlo vanu ulogu u praktikom ivotu svakog pojedinca. U svim zakonskim transakcijama, bez obzira da li se radi o sudnici ili trgovakim poslovima koji se tiu dobara, novca ili zemlje, bogovi su ukljueni kao svedoci. Svaka pozajmica i svaka pogodba oko prodaje, koja nije reena na licu mesta, mora biti potvrena zakletvom. Da bi stvar dobila na teini, strane obino pronalaze i svetilite. Obino je svetilite koje poseuju da bi rtvovali zakletvi odreeno zakonom. Trnica i hram su, stoga, vrlo usko povezani. Prestupnik je iskljuen kako iz trnice tako i iz hramova. Zasnivanje trgovakih mesta dobija formu osnivanja svetilita. U sluaju Naukratide u egiptu kralj Amazis je dodelio zemljite onima koji nisu hteli da se tamo stalno nasele, na kojem su mogli da podignu oltare i hramove svojim bogovima. Najvee, najslavnije i najposeenije od ovih svetita koje je nazvano Helenij podigli su zajednikim sredstvima sledei gradovi: Hij, Tej, Fokeja, Klazomena, Rod, Knid, Halikarnas i Mitilena. Svetilite je pripadalo ovim gradovima i oni su naimenovali i nadzornike trgovita.33 Organizacija kulta i trgovine je potpuno ista. Na isti nain su postupali i stranci u Grkoj. U Pireju su Feniani podigli hram Astarte-Afrodite, a egipani Izide. Svetilite garantuje postojanost. Ono se upotrebljava za potvrivanje ugovora prilikom zakletvi. Nije bez ironije to to Platon pokazuje kako Protagora, koji sumnja u egzistenciju bogova, ne moe bez hramova. On ini da sofista izjavi: Kad je neko zavrio sa mojim poduavanjem, ako se slae, on mi plati ono to traim i stvar je gotova. Ako se ne slae, on treba da ode u hram i pod zakletvom izjavi koliko mu se ini da moje poduavanje vredi i da tamo poloi tu sumu.34
Ovde je potpuno arhaina injenica to da zakletva predstavlja in samodeterminacije: dunik odreuje pod zakletvom sumu koju ima da plati. U zakoniku Labijada35 u Delfima stoji da ko god se ne slae sa odreenjem kazne treba da se zakune na uobiajen nain i time biva slobodan. ak i u sluaju krivinog dela optueni je mogao da obustavi proceduru pomou zakletve oienja. erinije ovo upotrebljavaju da bi zamerile Orestu: Ali on nije uzeo na sebe zakletvu, on nije mogao da je da. Da se Orest mogao zakleti: ja nisam ubio svoju majku, bio bi slobodan. Platon, naravno, primeuje da je ovo moglo biti mogue jedino u Radamantovo36 vreme. Pretvaranje zakletve oienja u formalno iskuenje u Grkoj se moe opaziti samo u rudimentima. U normalnom sudskom postupku zakletvom se ide protiv zakletve. Tuilac se zaklinje u svoju optubu, a optueni izraava svoju nevinost takoe zakletvom. Sudije koje su poloile zakletvu treba da odlue izmeu ovih divergentnih zakletvi (diomosia). Posebno je ceremonijalan ritual koji se izvodi u sudnici na Areopagu. Nakon to svetenici zakolju vepra, ovna i bika, tuilac mora da stane na osakaene delove tela i izrekne zakletvu u kojoj poziva na potpuno unitenje vlastitog domainstva i roda ukoliko ne govori istinu. ovek koji je spor dobio, kojeg sud oslobaa, mora jo jednom da pokae da je njegova pobeda bila pravina pred oima bogova pomou rtve isecanjem na komadie. Svako izjavljivanje moe da bude istinito ili lano. Zakletvu uvek prati mogunost krivokletstva. injenica da je na grkom re koja znai zakletvu
35 Labijade su ime delfijske fratrije iji je eponim heroj Labys. Statut na koji se poziva autor nastao je oko 400. g. p.n.e. i regulisao je smenu vlasti, kult i kanjavanje, prim. prev. 36 Radamant, sin Zeusa Asteriosa i europe, brat Minosa i Sarpedona, mitski zakonodavac na Kreti i gospodar egejskih ostrva. Poslovian po svojoj pravinosti, prim. prev.
33 Herodot, 2.178. 34 Platon, Pro a o a,328 bc. t g r
318
koordinate
- epi-orkos dobila znaenje krivokletstva ukazuje na zloupotrebu zakletvi, ak i u najranije doba. Varanje zakletvama nije samo umetnost jednoga Autolika, koji je bio uven meu ljudima zbog lopovluka i krivokletstva, nego je to bila i uobiajena praksa na trnicama. Finiji oblik ovog umea sastoji se u izbegavanju direktnog krivokletstva, pri emu se prevara postie upotrebom dvosmislenih i obmanjujuih formulacija. Model za to je Herina zakletva u Ili a i, a u ljubavnim stvarima ak je i j d Zeus spreman da se bez oklevanja krivo zakune. Ispravna upotreba zakletve ipak je daleko nadjaala njenu zloupotrebu. Inae, bili bi obesnaeni bilo kakvi ugovori o prodaji, bilo kakvo saveznitvo, bilo kakvi nameti u ratno doba. Da bi se ljudsko ponaanje uinilo predvidivim, zakletva je bila ponekad takorei oajnika mera, ali mera koja bi se teko mogla zameniti neim drugim. Upotrebljivost bogova i svetilita ukratko religije bila je ovde osnova celokupne organizacije drave, zakona i trgovine. Ali ipak, zakletva nije prava moralna snaga. Postoje zakletve u kriminalne svrhe, zaverenitva zlih ljudi, a postoji i varljiva, besmislena ili nemoralna zakletva. Kod euripida Hipolit uzvikuje: Jezik se zakleo, ali duh ne zna nita o zakletvi, a ipak se dri zakletve koja e ga na kraju kotati ivota. Slepa, neumoljiva i iskonska, zakletva zajedno s religijom izrasta iz dubina predistorije. Sin eride i velika nevolja ljudima, ona je ipak osnova na kojoj se moe graditi.37 3. nastajanje zajednitva u igri i meuigri uloga Uprkos svoj vanosti, zakletva je tek jedna posebna instanca optije injenice da se putem rituala i invokacija bogova stvara osnova za uzajam37The o ia, 231. Re hor os, zakletva, na grkom je muog n k kog roda, a erida od koje potie znai svau, prepirku, prim. prev.
no razumevanje i poverenje. U Za o i a Platon k nm trai na samom poetku svoje drave da se svakoj oblasti odredi njen bog, daimon ili heroj, zajedno sa svetim podrujima i svim onim to im pripada: Tamo treba da se u odreenim prilikama za svako podruje odravaju skupovi i da se u odreeno vreme prua pomo za pojedine potrebe i da se ljudi pri zajednikom prinoenju rtava priblie jedni drugima i dobro upoznaju. Jer nema vee blagodati za zajednicu nego da graani budu dobro upoznati meusobno. Jer gde u njihovim pojedinanim putevima vlada mrak a ne svetlo, tamo niko nikad ne moe postii zasluenu poast niti dostojanstvo dravne slube, niti, ako je nuno, odgovarajuu kaznu.38 Festivali su izvanredna prilika za susret, koji nipoto ne iskljuuje zemaljske poslove. Istu konjunkciju praznika i vaara nalazimo i u hrianskim kulturama. Istovremeno, praksa rituala je vie od neformalnog sastajanja ona je participacija: hieron metechein. Osovinu predstavlja ivotinjska rtva, sa svoja dva pola krvoproliem i jedenjem, ivotom i smru. Krug ljudi ukljuuje one koji participiraju, iskljuujui istovremeno druge ubice, one koji su pod prokletstvom, odmetnike i u posebnim sluajevima takoe ene, strance i robove. Svi koji uestvuju donose u rukama jemenu prekrupu, koju stavljaju na gomilu i jedu rtveno meso. Istovremeno, zadaci su diferencirani i uloge rangirane: mnogi su zaposleni razliitim funkcijama posluenja oko ivotinje, korpe, oko posuda za vodu, kadionica, muzikih instrumenata, vatre i ranja. Obino kralj, svetenik ili glava kue preuzima vodeu ulogu, otpoinje molitvu i vri libaciju. Najpre se odvaja deo za bogove, zatim se u krugu odabranih proba splanchna, a tek se potom vri raspodela mesa po utvrenom redu: svetenici, predstavnici
38 Platon, Za o i, 738 d-e. k n
319
koordinate
grada, poasni gosti i konano ostali uesnici, koji se ipak razlikuju od anonimne mase onih koji nisu uesnici. Tako je rtvena zajednica model grkog drutva. To nije izmena darova u hramu sa svetenikom, kao to je to na Bliskom istoku, niti je to danak bogovima - to je razdvajanje bogova i ljudi, kao razdvajanje ivota i smrti; zajednica jednakih afirmie solidarnost u prisustvu besmrtnika. Ova grupa jednakih uesnici mogu da se definiu vie ili manje ekskluzivno, aristokratski ili vie demokratino, ali je ak i grka demokratija jedna ekskluzivna grupa ograniena na punopravne graane. Strah od krvoprolia, odricanje izraeno u preliminarnim rtvama i libacijama, ini da tenzije unutar grupe popuste, individue koje su inae izolovane ili ak suprotstavljene jedne drugima spajaju se upravljajui se prema boanstvu. Tako zadatak religije nije samo da ukrasi, nego da oblikuje sve osnovne forme zajednice. Definicija pripadnosti jeste participacija u kultu. To poinje sa porodicom, za koju grki jezik nema specijalne rei: govori se o domainstvu i ognjitu, ime se svesno oznaava kuno rtveno mesto. Glava porodice prinosi rtvu na ognjitu, izliva libacije u plamen, baca u vatru male prvine prilikom svakog obroka. Ugasnue ognjita je indikacija krize koja nastaje kada jedan od lanova porodice umre. Ponovnom paljenju sledi rtva na ognjitu. Peti dan nakon roenja deteta otac tri oko ognjita nosei novoroene to je festival amphidromia, kojem pripada rtva na ognjitu. Nevesta se vodi od oevog do novog ognjita, o kojem e se ona brinuti kao gospodarica kue. Drugo kultno sredite porodice su grobovi, kojima lanovi porodice odreenim danima prinose rtvene darove. Genos, proirena porodica, potuje vei broj bogova, iji kult predstavlja sastajalite lanova. U Ateni to znai oltar Zeusa Herkeios-a, gospodara dvora, i oltar Apolona Patroos-a, u organizaciji phratriai. Phratria predstavlja savez porodica (za-
drugu), koji kontrolie pristup graanskim pravima pojedinca. Indoevropska re brat preivela je u grkom jeziku samo u kontekstu ove institucije. Otac u nju treba da uvede svoje dete prvo kada napuni tri godine, a nakon toga tek kada dostigne mladisko doba, kad postane ephebos . Mu je duan da predstavi enu kojom se tek oenio porodici. Novi lan se dovodi do oltara i rtva se prinosi u svakom od ovih sluajeva: meion, koureion, gamelion za malo dete, adolescenta i prilikom stupanja u brak. Jednom godinje svi Jonjani odravaju trodnevni festival Apatouria, kada se phrateres sastaju uz sveani rtveni obed, koji se obezbeuje iz lanarina. Meu severozapadnim Grcima, barem u Delfima, Apellai imaju istu funkciju, ukljuujui i tri odgovarajue rtve: za dete, za mladia i za brak: paideia, apellaia, gamela. U Ateni, kada se budui arhonti ispituju prilikom izbora, oni treba da dokau svoj status punopravnog graanina ne samo time to e navesti imena roditelja i njihovih roditelja, nego su duni da kau gde se nalazi njihov Zeus Herkeios, njihov Apolon Patroos i njihovi porodini grobovi. Ova kultna mesta nisu prenosiva i stoga nerazreivo vezuju oveka za njegov polis. Paralelne, ili ak konkurentske ovim porodinim strukturama jesu mnogostruke kultne asocijacije, ije postojanje je potvreno uglavnom u natpisima, i koji za vreme helenistikog doba postaju naroito proireni. Jedan dokument iz IV veka predstavlja skup pravila koja vae za Salaminioi u Atici. Nije sasvim jasno da li su ove porodice ranije ivele u Salamini. U svakom sluaju, oni su naseljeni delom u Sunionu39, a delom u sedam fila. Zajedniki su im pravo i dunost da upranjavaju odreene kultove, ije je pravilo finansiranja regulisano na pomenutom natpisu. Oni su odgovorni
39 Sunion je severoistono predbreje Atike, prim. prev.
320
koordinate
da obezbede svetenstvo i kult Atene Skiras40 u Faleronu. Na festivalu Oschophoria41 hleb koji grad poklanja Ateni Skiras treba da se podeli Salaminjanima. Grad takoe predstavlja rtvenu zajednicu. Nadziru ga njegova boanstva-zatitnici, koja mu garantuju trajanje, pa time i opstojanje vlastitih asti: grad i bogovi su u odnosu meuzavisnosti. Najvei natpis koji je bio izloen u Atini, na Kraljevom tremu na trnici, bio je rtveni kalendar. Festivali su obeleavali kraj i poetak godine, dok su ostali vani dogaaji tokom godine bili Misterije u jesen i Velike Dionisije u prolee. Izmeu toga je postojao itav niz drugih sveanosti. Govorilo se da je tokom godine u Atini samo jedan dan bez festivala i da se ovi pripremaju sa veom preciznou nego vojni pohodi. Meutim, ni za Spartu Karneia42 nisu bile manje vane. Kada bi se sastali Grci iz razliitih gradova, svaka grupa je zadravala svest o vlastitom identitetu preko svojih posebnih festivala. Meu 10.000 Kirovih plaenika Ksenija Arkaanin slavio je svoje Lykaia,43 Amiklajci su napustili spartansku vojsku da bi slavili svoje Hyakinthia,44 a Atinjani su svoje Anthesteria slavili ak i u egiptu.
40 Autor misli na Skiroforije, od Skiron = suncobran. To je festival koji se odravao u Faleronu u junu, kada su majke sa decom poseivale hram Atene Skiras. Festival je bio posveen plodnosti, prim. prev. 41 Festival groa u oktobru, kada su se grozdovi zajedno sa lozom (oschos) iz Dionisovog hrama u Lymnainosili u hram Atene Skiras u Faleronu, prim. prev. 42Kar e asu nacionalni festival Spartanaca, koji se slavi u ni ast Apolona Kar e s-a. Odravan je u avgustu-septembru n io i trajao je devet dana. Festival je imao karakter ratne sveanosti, jer su Spartanci verovali da im je Aplon pomogao da osvoje zemlju na kojoj ive, prim. prev. 43 Festival Lyka aodravao se u Arkadiji u ast tamonjeg i kulta Zeusa, prim. prev. a 44Hi kynthiasu slavili Spartanci u julu. Festival je trajao tri dana, u ast Hijakinta, Amiklajevog sina, koji je bio osniva Amikleje u Lakoniji, prim. prev.
Sve vea mo polisa oitovala se u injenici da je ovaj poeo da zahteva monopol nad kultovima. Platon nije bio jedini koji je eleo da zabrani sve privatne kultove u dravi i ranije je bilo zabrana uvoenja novih bogova u Atinu. Porodinoj tradiciji treba iskazati duno potovanje, ali se, na primer, moe doneti zakon prema kojem na festivalima u ast boga ni jedna porodica niti pojedinac ne mogu da rtvuju pre grada. Vee federacije pojedinanih gradova, kao i plemenske organizacije, takoe su okupljene oko posebnih svetilita, koja imaju odgovarajue godinje festivale. Ove institucije, u kojima su nastanjeni oko nekog znaajnijeg svetilita izgraivali manje ili vie obavezujue i snane uzajamne odnose, zvale su se amfiktionije. Tako su se etoljani nalazili u Apolonovom hramu u Termonu, Ahejci kod Zeusa Homarios-a kod egeje, dvanaest jonskih gradova Male Azije kod Posejdona u Mikali, a sedam dorskih gradova kod Apolona u Knidu; Beoani su slavili panboiotia u hramu Atene itonejske u Koroneji, ali Beotski savez je bio organizovan sa jakim vezama sa jednom starom amfiktionijom oko Posejdonovog hrama u Onhestu. U prvom milenijumu postojala je amfiktionija kod Posejdonovog hrama u Kalaureji u Saronijanskom zalivu, kojoj su meu ostalima pripadali epidaur, egina i Atina. Za Jonjane Kikladskih ostrva, Del, beznaajno mesto, a uz to vrlo nepogodno za naseljavanje, postaje sveti centar. Tamo se, kako je reeno u homerovskoj Him i Apoo u, skupljaju Jonjani, to duge n l n haljine vuku. Kasnije, kada su formirali antipersijansku koaliciju na elu sa Atinjanima, svetilite u Delu ostalo je kao mesto sastanaka i kao blagajna sve do trenutka kada su Atinjani uzurpirali vlast i koncentrisali svu mo u Atini. Posledica toga bio je poziv saveznicima da uestvuju na atikim festivalima. Svaki grad je bio obavezan da poalje kravu i kompletnu bojnu opremu za Panathenaia i falos za Dionisia. Isto kao to je to inio grad, tako
321
koordinate
se sada i federacija predstavlja u sveanim procesijama. U etvrtom veku, kada su gradovi june Italije Kroton, Sibaris i Kaulonija posredstvom Ahejaca pomireni, ono to je ustanovljeno pre svega je zajedniko svetilite Zeusa Homarios-a i mesto odravanja sastanaka i dogovora. Najvanija organizacija ove vrste bila je pilska amfiktionija. Ona je formirana oko Demetrinog svetilita u Termopilima, ali nakon to su preuzeli kontrolu nad delfijskim proroitem u Prvom svetom ratu oko 590. g. pre n.e. sastajali su se u Delfima. Postojanost i uticaj ovog saveza bio je osiguran upravo zbog toga to se on nije uputao u direktne politike intervencije izvan Delfa. Njegovi lanovi su ak mogli i ratovati jedni protiv drugih. Ipak, bilo je dogovoreno da ni jedan od zaraenih gradova ne ugrozi snabdevanje vodom onoga drugoga to predstavlja poetni pokuaj humanizacije rata. Za Filipa Makedonskog ova amfiktionija je bila odskona daska za stupanje u centralnu Grku. im je potinio Atinu i Tebu i prisilio grke gradove na federalizaciju, centar ove postaje Olimpija, prvo po redu od svih grkih svetilita. Uestvovati u agonu i rtvenom obredu u Olimpiji ve je dugo pre toga znailo biti priznat za Grka. Filip i Aleksandar su u Olimpiji izgradili rotundu, u kojoj su lanovi makedonske kraljevske porodice bili prikazani u boanskom obliju. To je jo jedan primer potvrivanja pripadnosti grupi i dominacije u svetilitu. Da je religija sredstvo za odravanje vlasti i dominacije za autore od petog veka nadalje bilo je samorazumljivo stanje stvari. Pozicija vladaoca uvek podrazumeva i svetenike funkcije, status je dramatizovan i na taj nain potvren ritualom. Utvren i osveen program akcija daje oseaj sigurnosti svima, podjednako vladaocu i potinjenima. Svaka glava porodice poseduje izvesnost svoje pozicije za vreme izlivanja libacije na ognjite. Kraljevi su u Sparti rukovodili najvanijim rtvenim obredima. Pre polaska u rat oni
su otpoinjali rtvom Zeusu Agetor-u (Voi), na granici zemlje rtvovali su Zeusu i Ateni, tokom pohoda vatronosac je hodao na elu kolone nosei vatru sa domaeg oltara, a za kolonom je ila povorka rtvenih ivotinja. Svaki dan pre zore kralj bi prinosio rtvu, a kada je in zavren vojska bi primala dnevna nareenja. U Ateni su funkcije bile mnogo raznolikije: kralj na elu zajednice ili udruenja izvrava kao to je red, sve tradicionalne rtve, dok je u novijim i sloenijim festivalima, u koje spadaju, na primer, Panathenaia i Dionisia, ova uloga poverena arhontu, iji je poloaj iznad kraljevog. Kultovi na Akropolju ostaju u rukama porodice eteobutada, za koju se tvrdilo da vodi poreklo od brata kralja erehteja. Tirani su takoe teili potvrivanju svoje vlasti u kultu. Sicilijski vladari Gelon i Hijeron tvrdili su da je svetenika dunost prema htonskim bogovima u njihovoj porodici nasledna. Hijeron je zasnovao hram Demetri i Persefoni u Sirakuzi, u ast pobede u bici kod Himere 480. p.n.e., zato to eli da vodi brigu o Demetri sa purpurnim nogama i da odrava sveanost u ast njene keri Persefone, koju nose beli konji. U isto vreme, on je reorganizovao i izgradnju hrama Ateni, boginji grada, iji se ostaci uvaju u Katedrali u Sirakuzi. Temistokle je nakon pobede kod Salamine osnovao svetite Artemidi Aristobuli, boginji odlinog saveta, u susedstvu svoje kue i postavio svoj vlastiti lik kao votivni dar. Bilo bi jednostrano gledati na ritual samo sa stanovita moi njenog oitovanja i manipulacije. Uloge unutar rituala su mnogostruke i kompleksne i esto nisu upravljene prema nekom odreenom cilju. Kroz njih se artikulie zajednica, kao to je to olimpijska porodica bogova, na pr vom mestu kao muko i ensko, mlado i staro. Po pravilu, horove su sainjavali devojice i deaci i odrasli ljudi, ali su i asocijacije ena tu nale mesto. Pri normalnom rtvenom obredu device nose korpu i posudu s vodom, deaci i mladii dovode ivotinje za r322
koordinate
tvu i peku meso, istaknute starije osobe oznaavaju poetak rtve i izlivaju libacije, a ene obeleavaju vrhunac itave ceremonije svojim vriteim ololyge.45 centralni deo partenonskog friza prikazuje bradatog svetenika erehteja koji predaje peplos46 deaku, a Atenina svetenica se istovremeno okree ka dvema devojicama koje nose stolice: starija generacija daje instrukcije, a mlaa izvrava zadatke. Ipak, i uloge dodeljene mlaima otvaraju mogunosti za isticanje. Harmodije je postao ubica tiranina zbog toga to je bilo odbijeno da se njegovoj sestri da uloga nosaa korpe na Panatenejama. Sjaj festivala ne proizilazi toliko iz dostojanstva starijih koliko upravo iz privlanosti dece i devica i zraee snage epheboi. Neraskidivo vezana s ovim je pesma, uvek iznova oblikovana od strane pesnika, koja ini da mitovi zasijaju u novom svetlu i da na taj nain odre kod neophodan za razumevanje, obuhvaen mitologijom kao ivim jezikom. Uloga polova je diferencirana. ene su iskljuene iz odreenih kultova, ali sa svoje strane imaju vlastite festivale, na kojima mukarci nemaju prava uea. Mukarci nisu na ovo gledali bez podozrenja, ali nisu mogli da spree odvijanje onog svetog. Postojala je, tavie, i izmena seksualnih uloga prilikom maskerada i festivala razuzdanosti. Takoe je prilikom sklapanja braka postojao obiaj koji preokree porodini status: odea i frizura preuzeti su od suprotnog pola tako nalazimo mladie u odei devojaka, a devojke sa bradama, u satirskim kostimima i sa phalloi. Ovom grotesknom negacijom osoba se prisiljava da prihvati svoju ulogu. Slian ambigvitet je postojao i prema robovima: oni su iz kultova iskljueni, ali prilikom choes47 izriito su pozivani da se pridrue obedu. Prili45Ololyge= cika, potcikivanje, prim. prev. 46Pe los= haljina, prim. prev. p 47 To je drugi dan festivala Antesterija, festival vinskih kraga, posveen vinu, prim. prev.
kom Kronia48 oni postaju nadreeni, a na Kreti im je ak bilo doputeno da iibaju svoje gospodare. Uglavnom im je, meutim, zlobno bila odreena negativna uloga, u kojoj su ponekad morali da trpe i istinsko maltretiranje. Kako bilo da bilo, injenica da ritual esto zahteva od slobodnih ljudi da obavljaju poniavajue poslove, kao to su ienje hrama, pranje statua bogova, pranje haljina, klanje i peenje, upuuje na vreme u kojem komercijalizovano ropstvo jo nije igralo ulogu. U religiji nije bilo zaboravljeno da su i robovi ljudi. Hram ili oltar sluio je kao sklonite robovima podjednako kao i slobodnim ljudima. Ubistvo je bilo ubistvo, bez obzira na status rtve. Robovi su potovali iste bogove kao i njihovi gospodari ako su bili stranci, mogli su zadrati svoje obiaje. Besmrtni bogovi garantuju kontinuitet, ritual znai determinaciju. ak i prilikom onih festivala koji su doputali razuzdanost i subverziju cilj je bio potvrivanje postojeeg poretka. Ovde su bile odglumljene vane antiteze koje reflektuju istoriju oveanstva: lov i pastoralan ivot nasuprot gradskom ivotu; ivot u brdovitim krajevima, movarama ili na neplodnoj zemlji nasuprot plodnoj ravnici; nesamleveno zrnevlje nasuprot kuvanom jelu i hlebu, pri emu se poredak vlasti i podela rada ispostavljaju kao jedino to permanentno opstoji. Uprkos tome, vizija zlatnog doba se provlai, alternative se odravaju sa svim mogunostima i rizicima koje nose, to spreava jednodimenzionalnu, totalnu adaptaciju oveka sopstvenoj ulozi. Prie o zaverama i revoluciji uvek su povezane sa festivalima. Unutar postojeeg poretka ritual omoguuje pojedincu da izrazi svoju linost. Ovo se moe ilustrovati sa dva primera. Ksenofont je od plena
48 Festival posveen Kronu, karakteristian po tome to se uloge u drutvu izvru naglavce. Robovi su pozivani na banket, a bilo im je dozvoljeno i da u gradu prave buku i vesele se, prim. prev.
323
koordinate
koji je zaradio kao plaenik zasnovao svetilite Artemide, na zemljitu u Skiluntu koje mu je poklonila Sparta. Tu se odravao, kako on ivo opisuje, godinji festival na kojem se celokupno susedstvo susretalo sa boginjom i sa Ksenofontom. Oni su se skupljali da bi zajedno lovili, jeli i pili. Boginja je sve to poklanjala a da nije zatamnila Ksenofontovu ulogu kao domaina. Svetenika dunost koja mu je padala u deo daje njegovoj ulozi i celokupnom dogaaju dignitet, ime ga razlikuje od razmetanja novobogataa. U Menandrovom Dis ou majka k l mladog ljubavnika, bogata ena iz Atene, o kojoj saznajemo da posvuda po Atici trvuje gotovo svaki dan, kae na poetku da joj se u snu pojavio Pan, bog-jarac, i da zbog toga ona treba da izvri rtvu u Panovoj peini blizu file koja se nalazi izvan grada, te da e to u isto vreme posluiti kao pogodna prilika za izlet i piknik. Na taj nain ona izlazi iz povuenosti u enskim odajama da bi ukazala potovanje ak i bogu-jarcu, naravno na raun svog mua. Potisnute elje postaju manifestne u formi pobone dunosti. Politeizam sa svojim bogatim
smislom za realnost nudi pojedincu mogunosti za samorealizaciju, a da mu istovremeno doputa da ostane na zajednikom tlu onoga to se smatra ljudskim. Ovo zajedniko tle naputa tek onaj ko sam zahteva da mu se dive kao samom bogu. To je uinio Aleksandar Makedonski na vrhuncu svoga uspeha, daleko od doma, a to su uinili i njegovi naslednici. Uprkos svemu, kult vladaoca je mogao da bude integrisan u tradicionalni sistem gotovo bez tekoa. Nije, dakle, nimalo iznenaujue to su individualni sluajevi zabeleeni i pre Aleksandra. Na taj nain se, meutim, oboava uvek pobednik ili spasilac koji se javlja izvana - ne graanin. esto su sami gradovi bili ti koji su vladaocu nudili kult pre nego to bi ga on sam zatraio. Olimpijski bogovi, uzvieni i daleki, esto dobijaju nov sjaj kroz realnu mo i velianstvenost vladara. Jo jednom zajednica ostvaruje solidarnost putem divljenja nekome ko joj ne pripada. Priredio i preveo: Tomislav Kargain
324
325
koordinate
326
327
koordinate
udc 316:929 bauman z. 316.32:159.942.6(049.32)
duan marinkovi, novi sad
ontoloke nesigurnosti fluidnih vremena

zigmunt bauman, Fluidni strah mediterran publishing, 2010.
itaocima na naim prostorima ime Zigmunta Baumana poznato je uglavnom po veoma znaajnoj studiji Kul u aidru tvo (1984), koja je t r dugo bila nezaobilazna literatura kako uih disciplinarnih oblasti sociologije kulture i kulturne antropologije tako i ire socioloke teorije. Takoe, njegova pr va knjiga prevedena na srpskohr vatski jezik, pod nazivom Mark i ti a te i a dru tva ss k or j (1969),pripada onim pokuajima da se na sistematian nain, jo jednom, marksistika teorija uklopi u okvire savremene socioloke teorije kroz njen kritiki i analitiki potencijal. ezdesetih goxs dina, tokom uticajnog delovanja Pra i a i Korulanske letnje kole, Bauman je, pored Normana Birnbauma, Alfreda ejera, ernsta Bloha, Tomasa Botomora, Jirgena Habermasa, Leeka Kolakovskog, Lisjena Goldmana, Anrija Lefevra, Herberta Markuzea, era Lukaa, Dejvida Rismana, eriha Froma i drugih, bio lan redakcijskog saveta Pra xi a i zapaeni uesnik Korulanske letnje kos
le. Ova velika imena, kojima pripada i Zigmunt Bauman, trajno su i duboko obeleila savremenu drutvenu teoriju, obnavljajui i iznova fundirajui kritiku orijentaciju sociologije i humanistikih nauka uopte. Zigmunt Bauman je roen u Poljskoj, u Poznanju, 1925. godine. Nemaka okupacija Poljske 1939. godine primorala je njegovu porodicu na privremenu emigraciju u tadanji Sovjetski Savez. Ve kao mladi Bauman se prikljuio poljskoj prvoj armiji, koja je bila pod kontrolom sovjetskih vojnih snaga, i preuzeo ulogu vojnog politikog instruktora. Uestvovao je u bitkama kod Kolberga i Berlina, za ta je i odlikovan 1945. godine. Po povratku u Poljsku Bauman je pr vo studirao sociologiju na Varavskoj akademiji drutvenih nauka, da bi, nakon ukidanja sociologije kao buroaske nauke o drutvu, zapoeo studije filozofije na Varavskom univerzitetu, gde je upravo tih godina predavao Stanislav Osovski. Iako je roen u poro328
koordinate
dici jevrejskog porekla, Baumanov jasan nacionistiki stav sukobio se sa zahtevima njegovog oca za posleratnom emigracijom u Izrael. Meutim, pristajui na ostanak u Poljskoj Bauman se suoio sa svim rizicima tadanjeg komunistikog reima. Sa odlikovanjem za ratne zasluge tokom Drugog svetskog rata i sa inom majora u tadanjoj poljskoj Slubi nacionalne bezbednosti (Korpus Bezpieczestwa Wewntrznego, KBW) Bauman je 1953. godine suspendovan i raalovan. Tada bez zaposlenja, 1954. godine je magistrirao na Varavskom univerzitetu, na kojem je ostao do 1968. godine. Ve tada, pod pritiscima ondanjeg reima, postao je jedan od kljunih kritiara komunistike vlasti u Poljskoj. To je bio i jedan od presudnih inilaca zato on nikada, ak ni nakon zapoete habilitacije, nije dobio profesuru. Stoga je tek tokom boravka na Londonskoj koli za ekonomiju i politike nauke, a pod mentorstvom Roberta Makenzija, dovrio svoje pr vo veliko delo o britanskom radnikom pokretu, koje je 1972. godine objavljeno i na engleskom jeziku (Bet e n Class w e andEli e.TheEvou ionoftheBri ishLa o rMo t l t t b u ve ent.ASo i o i alStudy); ranije, 1960. godine m c ol g c delo je objavljeno na poljskom (Kla a,ruch,eli a: s t Stu i m so joo ic ne dzi jw an i l ki o ruc u du c l g z e g e s eg h ro ot ic e o). b n z g Nacionalistika, ksenofobina i antisemitska atmosfera u Poljskoj, stvorena kasnih ezdesetih godina pod politikim uticajima generala Mjeislava Moara, efa poljske tajne policije, primorala je Baumana da 1968. godine napusti Poljsku ujedinjenu radniku partiju (Polska Zjednoczona Partia Robotnicza PZPR), izgraenu na krutim, doktrinarnim politikim naelima marksizma i lenjinizma. Istovremeno, tokom studentske pobune u Poljskoj 1968. godine, Moar je iskoristio priliku da, optuujui poljske studente i profesore jevrejskog porekla za antireimsku i antikomunistiku zaveru, u opskurnoj i paranoidnoj politi329
koj atmosferi, pod policijskom diktaturom ukloni funkcionere, javne linosti i intelektualce, preteno Jevreje, i time oslobodi politiki prostor za poslunike tajne policije pod njegovom kontrolom. Paranoidna i ksenofobina ideja cionistike infiltracije konano je Baumana, kao i mnoge druge intelektualce, ostavila bez zaposlenja, sa velikim rizikom javnog delovanja uopte, te, naravno, sa velikim rizikom samog ostanka i opstanka u Poljskoj. Tu je bio i kraj njegovog varavskog perioda. Pre nego to se trajno nastanio u Velikoj Britaniji, u Lidsu, Bauman je nakon emigracije iz Poljske kratko vreme predavao na Univerzitetu u Tel Avivu. Tada je poelo njegovo delovanje u Lidsu, koje je obeleeno izuzetno plodotvornim radom. Naime, u tom periodu, koji traje do danas, Bauman je objavio blizu ezdeset knjiga i nekoliko stotina lanaka. Kao ef departmana za sociologiju, a sada kao profesor emeritus na Univerzitetu u Lidsu, Zigmunt Bauman je u Velikoj Britaniji prepoznat kao izuzetno vredan sociolog, zainteresovan za aktuelna drutvena, kulturna i politika pitanja; kao sociolog sa kontinentalnom marksistikom zaleinom, ali sasvim osobene provenijencije, oblikovane kako klasinim uticajima Antonija Gramija, Georga Zimela i Maksa Vebera, tako i savremenim uticajima Dejvida Rismana, Rajta Milsa, Toma Botomora ili Lisjena Goldmana, te kasnije aka Deride i drugih postmodernistikih teoretiara. Zaista je bilo dragoceno za jedan renomirani univerzitet kakav je Lids da prepozna i prihvati kreativnost verovatno najproduktivnijeg intelektualca dananjice kakav je Zigmunt Bauman. Nakon dela napisanih tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, a koja se mogu oznaiti kao klasino socioloko tivo, posveeno kulturi, drutvenoj stratifikaciji, politici, klasama i metodologiji (hermeneutici i razumevanju u drutvenim
koordinate
naukama), kraj osamdesetih godina oznaio je prekretnicu u Baumanovom teorijskom i istraivakom radu. Naime, 1989. godine Bauman je objavio delo pod nazivom Mo er aihoo a st (Mo d n l k u der ityandTheHoo a st), a neto kasnije, 1992, n l c u Na o e ta e post o er e (In i a i ns of Post o g v j m d n tm to m der ity). U tom kratkom razdoblju artikulisana je, n moe se rei, jedna osobena baumanovska postmoderna, istovremeno snano kritika i oprezno afirmativna. Treba primetiti da artikulacija ove Baumanove posebne postmoderne teorije drutva koincidira sa velikim politikim, ekonomskim i drutvenim dogaajima s kraja osamdesetih, te se moe rei da pad Berlinskog zida nije oznaio samo kraj krat og dva e e og ve a (Hobsbaum, k ds t k 2002), nego je nenadano brz kolaps komunistikih reima bio jedan od simptoma postmoderne (Bauman, 1992). Uz marksistiku teorijsku pozadinu (dominantno gramijevsku), koju nikada nije razdvajao od sociologije, sa ostr a posmatrati v uruavanje istonoevropskih reima, uz istovremenu globalnu ekspanziju neoliberalne ekonomske politike i preoblikovanje postojeih vrednosti, zaista je moralo kod Baumana da proizvede duboke dileme u samom teorijskom polju njegove dotadanje sociologije. Na izvestan nain, globalni dogaaji s kraja osamdesetih i tokom devedesetih godina legitimisali su Baumanovu intimnost prema postmoderni. U inter vjuu na kraju knjige Na o e taipost o er e Bauman je priznao da su g v j m d n presudan uticaj na njegovu sociologiju imali Antonio Grami i njegova Pi maizza vo a, odnosno s t r oni Gramijevi stavovi koji govore o tome da je sb n i n realnost neto flek i il o i flu d o (Bauman, 1992: 206). Iako upozorava na to da su ti stavovi veoma rano oblikovali njegovu misao i da su prisutni ve u njegovim pr vim knjigama (Bet e n Class and we Eli e, Kul u aidru tvo, Me o i sofClass), ipak su t t r m re njegove knjige od poetka devedesetih, a posebno one napisane nakon 2000. godine, u pravom smi-
slu rei izrazile njegovu novu postmodernistiku paradigmu. U tom su kljuu napisane mnoge njegove knjige, a ona serija knjiga u ijim je naslovima kljuni Baumanov pojam flu d o ti (Li u d)1 i n s q i zasluuje posebnu panju. Delo pod nazivom Flu d i strah (Li u d Fe i n q i ar) tree je u nizu Baumanovih dela koje se, pored Flu d og i o a i Flu d e lju a i, predstavlja i n v t i n b v naoj italakoj publici u izdanjima Mediterran Publishing-a. Mada se opravdano moe govoriti o seriji knjiga2 sa slinom tematikom, koje povezuje zajedniki pojam fluidnosti, svaka od ovih knjiga dovoljno je autonomna oblast istraivanja. Dok Flu d ii ot u svoje sredite stavlja nesigurnost i i n v neizvesnost samog ivota u fluidnoj moderni, koja je, po Baumanu, tip drutva u kojem se uslovi pod kojima njegovi pripadnici delaju menjaju bre nego to je potrebno da se naini delanja konsoliduju u navike i rutine (Bauman, 2009: 9), Flu d i nalju av ili, kako stoji u njenom podnaslovu o b krh o tiljud kihve a posveena je individualik s s z zovanom (atomizovanom) ivotu u fluidnom modernom drutvu, koji je u stalnoj potrazi za identitetom kao ivotnim projektom (Bauman, 1996). Odnosno, kako je to Bauman rekao, to je knjiga koja je posveena rizicima i strepnjama ivota zajedno i odvojeno, u naem fluidnom modernom ivotu(Bauman, 2010: 15). Na drugom mestu on napominje: Glavni junak ove knjige su ljudske veze. centralni likovi knjige su mukarci i ene, nai savremenici, koji oajavaju jer su preputeni sop1 engleska re li u d, to istovremeno znai i te o i ne va q i n uh tlji o i bez li o i flek i il o, u srpskom jeziku najadekvatniv ob n sb n je moe da se prevede kao flu d o, to je pojam koji Bauman i n takoe koristi na nekoliko mesta kao sinonim za li u d. q i 2 Pored ovih knjiga, Bauman je objavio jo i Li u dTi es: q i m Li inginanAgeofUn er a nty, cambridge: Polity, 2006, i Li v c t i qu dMo er ity, cambridge: Polity, 2000. i d n
330
koordinate
stvenoj domiljatosti, koji oseaju da mogu lako biti odbaeni, udei za sigurnou zajednitva i za pruenom rukom na koju mogu raunati u nevolji i oajniki elei da stupe u veze, a opet zaziru od stanja povezanosti, a pogotovu od stanja stalne povezanosti, da ne kaemo povezanosti zauvek poto se plae da takvo stanje moe doneti teret i izazvati napore koje oni, po njihovom miljenju, niti mogu niti ele da podnesu, ime bi im bila ograniena sloboda koja im je potrebna da bi tako je, pogodili ste bili u vezi (Bauman, 2010: 10). Za razliku od ovih knjiga, Flu d istrah je delo i n sa snanim egzistencijalistikim nabojem. Sam naslov ovog dela ne mora nuno da upuuje na ovu filozofsku tradiciju. Ono je moglo biti napisano i u kljuu psihologije straha, njegove fenomenologije ili ak njegovih biolokih, nagonskih predispozicija. Meutim, Bauman se ipak opredelio za snanu egzistencijalistiku notu koja proima delo, istovremeno zahvatajui prostor antropologije i sociologije straha, kao i prostor izvesne antropologije zla. Ukoliko se prihvati definicija straha kao nae procene da postoji situacija ili objekat koji e nas ugroziti, ili nam ugroziti ivot postoje, kao i u prirodi, dve temeljne alternative: bori se ili bei. No, ono to Bauman istie kao centralnu tezu svog dela je fluidni, neuhvatljivi, nestalni, nejasni, nedefinisani, neartikulisani strah koji kao svoju osnovu nema sasvim jasnu i prepoznatljivu situaciju ili neposredni objekat kojeg se bojimo. Zapravo, tek onda kada se ko a osu i osastvar omopa no u:vi lji om n n o m n s d v iopi lji ompret jom mi moemo doiveti olakap v n nn d l gj b s nje, kao i iz e a anpriivener ieihra ro ti, kae Bauman (FS: 9). Mada na prvi pogled ovo moe izgledati bizarno, radi se o tome da na kraju krajeva, spoznamo ta je stajalo iza tog nejasnog ali upornog oseaja da e se neto uasno desiti, oseaja koji je remetio nae dane u kojima je trebalo da uivamo,
331
a nismo, i koji je nae noi inio besanima Kada saznamo odakle udarac dolazi, mi znamo i ta moemo, ako moemo, da uradimo da bismo ga odbili ili bar saznajemo koliko je ogranienje nae moi da izaemo neozleeni i kakvu vrstu gubitka, ranjavanja ili boli moramo da prihvatimo (isto: 9). ivot u fluidnom modernom drutvu zasigurno je istorijski potpuno jedinstven po svojoj nestalnosti, promenljivosti, strepnjama i strahovima, koji su poput utvara. Istorija, svakako, nije samo istorija sukoba, stradanja i straha koji iz toga proizilazi ili strepnje koja tome prethodi. Ima veoma ozbiljnih istorijskih refleksija o strahu kao duboko nelagodnom oseanju jeze koja proima ljude srednjevekovlja. Tako an Delimo na poetku svoje studije StrahnaZa a u vie opisuje baumanovski fluidni p d strah nego konkretan strah od ne e a. Delimoov g opis straha pred zidinama srednjevekovnog Augzburga nakon zalaska sunca tako je opis nejasnog i dubokog straha ne toliko od samog mraka koliko od nepoznatog izmra a. Drugim reima: Tak ma nije uzrok opasnosti, ali je prirodno stanite neizvesnosti, a time i straha (FS: 10). Tako i kod Baumana, kao i kod Delimoa, to nije pojedinani, idiosinkratiki strah: Ne samo pojedinci, uzeti izolovano, nego i itave zajednice, pa i civilizacije, u stalnom su dijalogu sa strahom (Delimo, 1987: 6). U drugom pak delu, pod nazivom Grehistrah, koje je deo istog istraivakog opusa, Delimo govori o raanju jedne istorijski posve osobene vrste straha. Taj op ad i evrop ki men ai et, mentalitet opseds n s t lt nut mnogim opsadama, neprijateljima poznatim i nepoznatim, kroz optu, kolektivnu mru koja se fragmentirala u imenovanim strahovima otkrila je u svakom stanovniku opsednutog grada jednog novog neprijatelja i jedan novi strah strah od sebe (Delimo, 1986: V). Stoga, naa istorija nije toliko istorija borbi, koliko istorija strahova, a naa nova fluidna realnost istorija fluidnog straha. Kakav je to strah Bauman govori sledeim reima:
koordinate
Strah je najstraniji kada je difuzan, rasut, nejasan, nevezan, neusidren, u slobodnom pokretu, bez jasnog cilja i uzroka; kad nas opseda bez vidljivog smisla ili znaenja, kada se pretnja koje se treba plaiti moe svuda naslutiti a nigde videti. Strah je ime koje dajemo ne z i ve no ti: naem ne o na a jupretnje i toga ta s s p z v n nam je i i i ta moemo i ta ne moemo nt uiniti da je zaustavimo u mestu ili da se od nje odbranimo ako ne moemo da je zaustavimo (FS: 10). Iako se nije pozivao neposredno na Delimoa nego, odmah na poetku knjige, na Lisjena Fevra i njegovu uvenu reenicu boj se uvek i svuda koja saima iskustvo ivljenja na izmaku srednjeg veka oigledno je da je sociologija, kao i mnogo puta u svojoj kratkoj istoriji, jedan znaajan deo drutvenog i duhovnog ivota kakav je strah prepustila drugim disciplinama. Mada su se i analig kv n g h tiari alili na du o pre ut i a je ulo e stra a u rj isto ii (Delimo, 1987: 7), ponajpre zbog psihologizacije straha, kojoj je oduzeta istorijsko-drutvena dimenzija. Pa ipak, namera Flu d ogstra a, uprkos susrei n h tu sa Fevrom na samom poetku dela, nije istorijska sociologija. To je napor da se sagledaju uinci neuspelog velikog obeanja modernog doba da e napraviti velik iskorak od straha u svetoslo o en b p um n bn sle eine it esud i eda e doi vreme koje e uvesti nauka (politiki tribuni e se transformisati u naune), a koje e staviti taku na sva iznenaenja, nevolje, katastrofe ali i na sporove, iluzije, parazitiranje drugim reima, na sve te stvari koje sainjavaju strah. Meutim, ono to je trebalo da bude put ka izlazu pokazalo se kao duga obilaznica. Pet vekova kasnije, nama koji stojimo na kraju ogromnog groblja unitenih nada, Fevrova izjava zvui opet izuzetno primereno i aktuelno. Nae vreme je, kao i nekada, vreme straha (FS: 10). In-
ventar opasnosti i strahova naeg fluidnog ivota u fluidnom modernom drutvu inventar je nae civilizacije, to je inventar njenog neobuzdanog rasta; njene nestalnosti i sve manje predvidljivosti njenih dnevnih tokova u kojima je teko biti sposoban za anticipaciju dogaaja neophodnu za konstituisanje rutine svakodnevnog ivota i onoga to se nekada nazivalo ivotni plan. Sveprisutnost straha i njegova nenadanost beleg je sa kojim ivimo. Ali da li je mogue rutinirati sam oseaj straha? Moemo li postati neosetljivi ili manje osetljivi na njegovu sveprisutnost? Moemo li se privii na njegovu nenadanost i stalne promene oblija? U sveprisutnosti straha, u njegovom proizvoenju i postvarivanju uestvujemo svi. Iako mediji uestvuju u njegovoj virtuelizaciji, virtuelizaciji zastraujuih dogaaja na senzacionalistiki nain koji se esto ini daleko od civilizacije (poplave, odroni zemljita, zemljotresi, ratovi i glad, to se, po pravilu, deava siromanima), to uvek moe da se dogodi i nama. To je bila jedna od najvanijih poruka (pouka) ruenja zgrada Svetskog trgovinskog centra. Nigde i niko vie nije bezbedan. Taj datum samo je ozvaniio poetak globalne fluidnosti straha globalne ontoloke neizvesnosti koja e se pojaviti nenadano, odjednom, na sasvim neoekivanim mestima i sasvim neoekivanim ljudima. Na taj se nain strah od pojedinanih dogaaja, koji se deavaju pojedinanim ljudima, na sporadine naine, pretvorio u strah od propasti Zapada; strah od propasti civilizacije i njenih udobnosti; strah od neuspelog Wel an cha n a prosvetiteljstva i mot s uu g derne, nauke i racionalnosti. Kao i sve druge forme ljudske kohabitacije, nae moderno fluidno drutvo je tvorevina koja pokuava da ivot sa strahom uini moguim. Drugim reima, to je kreacija koja je osmiljena da suzbija strepnju od smrti, koja potencijalno moe paralisati i onesposobiti ljude, da umiri one strahove koji proizilaze iz stvari koje se ne mogu
332
koordinate
desiti ili koje ne treba da se dese, za njihovo efikasno spreavanje i za dobro drutvenog poretka, konstatovae Bauman (FS: 14). Jo snanije ta r vlz cj je strepnja izraena stavom da je ko a ci ii a i e ko om se kre e o uvek tan a kao oban a. Je an j m k l d d drh ajipro a a odoe,ko au iiupi ju iseda t p d m l p j n spa e o goi i ot kao di lji pas (FS: 26). Postoji s m l v v sveopta, fluidna pretnja da je proces decivilizacije veoma izvestan i mogu, to svakako, ak i ako se bude desilo, nee biti istorijski presedan. Samo se treba prisetiti onog istorijskog inventara uspona i padova civilizacije koje su nabrojali Tojnbi ili pengler. Kada su Alarihove trupe opustoile Rim, ko je mogao pretpostaviti da e rimski instituti, do tada smatrani venim dostignuima jedne civilizacije: putevi, amfiteatri, cirkusi, pozorita, kupatila, biblioteke, akvadukti, forumi, svetilita, fortifikacije od Herkulovih stubova do Hadrijanovog zida za samo nekoliko vekova biti arheologija ak i za srednji vek; da e kolosalna arhitektura i gradovi biti zatrpani, putevi zarasli travom i korovom i tek u naznakama i jedva vidljivim tankim linijama ukazivati na civilizaciju koja je zavisila od puteva. Stoga je jedno od kljunih pitanja koje Bauman postavlja sledee: Da li uistinu postoji druga linija rovova, koliko god ona bila muljevita, blatnjava, smrdljiva i na druge naine odbojna, na koju bi se ljudi, oblikovani civilizacijom i za civilizovani ivot, mogli povui onog trenutka kada doe do implozije njihovog sekundarnog prirodnog stanita. I da li je jedan od integralnih aspekata procesa civilizovanja upravno suprotna namera: spreavanje vraanja unazad putem stvaranja zavisnosti od civilizacije kod ljudi, liavajui ih svih alternativnih vetina koje bi omoguile ljudsku kohabitaciju u sluaju brisanja spoljnje glazure civilizovanog ponaanja (FS: 27).
333
Kako ovo pitanje, sa izvesnom dozom ironije, smatra tek ma jomrub omdo ko i om, koje je inn n s c teresantnije filozofima, Bauman se opredeljuje za manje ambiciozan nastavak dela: da napravi popis (sa vimprei i a an, ne o r en) fluidnih moders lmn r d v nih strahova (FS: 32). No, ve posle ovih skromnih rei, sledi strah nad strahovima strah od smrti. Ni opisivanje masovnih, moe se rei popularnih strepnji koje prate re ity serijale Vei ogbra a ili al lk t Naj la i eka i e kojima pokuava za trenutak da s bj rk se odupre matici koja ga snano vue ne mogu itaocu da skrenu panju sa veite teme velikog i uzvienog straha od smrti. Taj strah nad strahovima je izvorite naih imaginacija, naih najdubljih i najintimnijih uverenja, sumnjanja i verovanja istovremeno, nae borbe za znaenja, naeg nadanja da sam ivot ima smisao, a da svet poseduje skrivenu istinu. Socijalizacija smrti poinje onog trenutka kada ne moemo da prihvatimo samo biologiju razgradnje tela: Smrt je strana zbog te karakteristike koja se razlikuje od svih drugih; karakteristike da sve druge karakteristike pretvara u karakteristike oko kojih vie nema pregovora. Svaki nama poznat dogaaj osimsmr i ima prolost, kao i t budunost. Svaki dogaaj osim smrti nosi obeanje ispisano neizbrisivim mastilom, makar ispisano i najsitnijim slovima, da nastavak s prie sledi. Smrt nosi samo jedan natpis: La ci a eog ispe an a (mada ideja Dantea Aligijerit n r z ja da postavi tu konanu, neumoljivu reenicu na kapiju Pakla nije bila istinski legitimna, jer je jo tota nastavilo da se dogaa nakon prolaska kroz tu paklenu kapiju iza tog znaka ostavite svaku nadu). Samo smrt moe znaiti da se od sada pa nadalje nee nita dogoditi va a, to jest m da vam se nee dogoditi nita to biste mogli da vidite, ujete, dodirnete, omiriete, to bi vam donelo uivanje ili bol. Iz tog razloga je sigurno
koordinate
da e smrt ostati neto nepojmljivo ivima; zaista, kada treba povui istinsku granicu ljudske imaginacije smrt nema dostojnog takmaca. Jedna i jedina stvar koju ne moemo uraditi, niti emo ikada moi, jeste da zamislimo svet bez nas koji ga zamiljamo. Nema ljudskog iskustva, koliko god ono bogato bilo, koje bi pruilo makar i najmanji nagovetaj o tome kako to izgleda kad se nita vie nee dogoditi i nita vie nema da se uradi. Ono to uimo od ivota, iz dana u dan, upravo je suprotno; ali smrt ponitava sve to smo nauili. Smrt je otelotvorenje nepoznatog; i meu svim ne o na i a ajedino nju je potpuno p z nc m i istinski ne o u espo na i. ta god inili da se m g z t pripremimo za smrt, ona nas zatie nespremne (FS: 41-42). Instinkt nas nagoni da ivimo, drutvo i kultura tome pridaju smisao, osmiljavaju ne toliko na ivot koliko njegovu konanu odrednicu. Mi se s time nikada ne moemo do kraja pomiriti prihvatiti to kao nunost konanosti. Zato je znanje o naoj konanosti izvor nae autentinosti, jer to je neto to se nikada ne moe ponoviti. ak i u konceptu drevnih orfikih doktrina, koje su prihvatili pitagorejci kroz pojam metempsihoze (), ili u budistikom konceptu veitog kruga ponovnog raanja, autentinost koju konanost daje ivotu stalno je prisutna. Kao to kae Derida, svaka smrt je kraj jed ogsve a, i svaki put je to kraj je in tve og n t d s n sveta, sveta koji se nikada vie nee pojaviti ili uskrsnuti (FS: 55). Ili, kako to Bauman kae, smrt je ta koja ideji konanosti daje razumljivo znaenje, a sve druge upotrebe tog termina u govoru direktno su ili indirektno vezane za to znaenje (FS: 55). Zato ne moemo nikada shvatiti niti prihvatiti beskonanost nae smrti! Nikada dokuiti beskonanost koja je postojala pre nas i beskonanost koja e postojati posle nas. ivot je tek mali temporalni
iseak konanosti izmeu dve beskonanosti: one pre i one posle nas. Mi moramo da se pripremimo da iz neprihvatljivog ontolokog statusa ograniene temporalnosti preemo u nerazumljivi, neshvatljivi i nikada do kraja prihvatljivi status vene neponovljivosti. Neograniene, vene temporalnosti, koja nije rezultat nikakve iskustvenosti, ni pojedinane ni kolektivne. Tada se suoavamo sa pretpostavkom o neemu to vie nije vremenski ogranieno i, samim tim, to za nas vie i nije temporalnost koju moemo da razumemo. Zato, ako je uenje nad ivotnim fenomenima poetak filozofije, onda je uenje nad naom konanou poetak religije. Meutim, iako neizbean, ovaj egzistencijalistiki fragment o strahu od smrti na kraju dobija svoj socioloki izraz. To se jasno vidi onog trenutka kada Bauman u celokupni diskurs uvodi pojam smr i t dru og nama bliskog: g I tako je samo jedna vrsta smrti tvoja a ne vaa smrt, drugoga a ne treega, smrt bliskoga i dragoga, nekoga iji se ivot preplitao sa mojim ona smrt koja poploava put ka privilegovanom filozofskom iskustvu, jer mi nudi nagovetaj te ko a o ti i ne o rat o n n s p v n sti koju smrt, svaka smrt, i sa o smrt podram zumeva. Neto nepovratno i nepopravljivo se desi meni, neto u tom pogledu srodno mojoj sopstvenoj smrti, iako smrt drugoga jo uvek nije moja sopstvena smrt (FS: 56). Smrt nekoga bliskog najsrodnija je naoj sopstvenoj smrti, te na taj nain mi socijalizujemo samu smrt. Iskustvo smrti drugoga, iskustvo smrti kroz drugoga, bliskoga, najneposrednije moe da nas suoi sa idejom nae sopstvene konanosti. Sve ostale, anonimne smrti su daleko. One nisu nae. Kao i veina stvari u ljudskom ivotu, iskustvo kroz smrt drugog postaje deo socijalizovanog ivotnog sveta. citiranjem La Rofukoa da se ljudi nikada
334
koordinate
ne bi zaljubili da nisu uli razgovore o zaljubljivanju re ima ulogu zaraznog agensa verbalizacija ulazi u samu strukturu proivljenog iskustva, dolazi se do zakljuka da drutva i kulture oblikuju nae koncepte smrti, a da je nae iskustvo smrti drugoga-bliskoga ugraeno u ideju sopstvene smrti. Kad se uzme u obzir Baumanovo ivotno iskustvo, kao i kolektivno iskustvo itavih generacija koje su preivele stradanja Drugog svetskog rata, sasvim je oekivano da u daljem toku Flu d ogstra a svoj i n h deo pronae i pitanje odnosa straha i zla. Pribegavamo pojmu zla, kae Bauman, onda kada nismo u stanju da ukaemo na to koje je pravilo prekreno ili zaobieno kada se dogodi delo za koje traimo podesno ime (FS: 68). Kojim pravilima objasniti Auvic? Kako razumeti smrti miliona ljudi i to smrti koje su umesto autentinosti zadobile oblike banalnosti? I to ne bilo kakve, nego birokratske banalnosti. Kako drugaije nazvati smrti koje su posledica faistikog zla nego smrti-statistike, smrti-birokratije, smrti-anonimnosti, smrti-masovnosti. Tako Hana Arent objanjava ok i zbunjenost koju je veina nas doivela kada smo prvi put uli za Auvic, kao i izraz oaja kojim smo odgovorili na te vesti, usled uasne tekoe zadatka da apsorbujemo tu istinu i smestimo je u sliku sveta u kojem mislimo i ivimo; sliku koja se bazira na pretpostavci prisutnoj u svim modernim pravnim sistemima da je namera da se uini neto loe neophodna za izvrenje zloina (FS: 74). Kako drugaije nazvati smrti koje su posledica ajhmanovskog zla nego kao smrti-podatke; ili moda pre veberovski kao smrt-poziv; smrt-be uf; smrt-caling. Jer, ono to r l se moe izvui iz Ajhmanove odbrane (ija je sudbina da bude ponavljana u bezbrojnim varijantama od strane nebrojenih poinilaca nebrojenih modernih dela kategorijskih ubistava) jeste da mrnja i elja da se rtva zbrie s lica zemlje nisu neophodni uslovi za ubistvo i da ako neki ljudi pate zbog toga to neki drugi ljudi izvravaju svoju dunost, tu ne
335
stoji optuba za ne o al ost (FS: 74). Kao da pom r n tie iz inovnikog kla aMak aVe e a, zlo moe n s br poprimiti sasvim ciljno-racionalno(!) birokratsko oblije. Stoga je Baumanovo, kao i upozorenje Hane Arent da moralno najrazornija lekcija Auvica, ili Gulaga, ili Hiroime nije to da moemo biti stavljeni iza bodljikave ice ili saterani u gasne komore, nego to da (pod odgovarajuim uslovima) moemo drati strau i prskati bele kristale u cevovod; i ne to da atomska bomba moe biti baena na nas, nego to da (pod odgovarajuim uslovima) mi moemo baciti tu bombu na druge ljude (FS: 80). Istovremeno, to nije jedino upozorenje da je nuno pamtiti, da se ne sme zaboraviti. To je slutnja da naa civilizacija moda nije okonala Auvic. Jer ako se pitanje istorijskih okonanja zloina postavi preivelima iz logora i stratita devedesetih na prostorima bive Jugoslavije, odgovor je svakako negativan. Konano, poslednja tri poglavlja ovog dela (Uasi nekontrolisanog, Teror globalnog i Strahovi na slobodi), pre zakljuka Misao protiv straha, suoavaju nas sa strahovima naeg fluidnog modernog ivljenja. Nekontrolisani i neobuzdani rast nae civilizacije, koji progresivno generie mnotvo svakodnevnih egzistencijalnih nesigurnosti, postao je globalna realnost. To je postao, kako kae Burdije, svet bez ima ent og n n prin i akon i u e a u kojem vlada du o oose cp t n it t b k a jene z e no tiine i ur o tiupo le unabu n i vs s sg n s g d m b du ostinasa ese e (Burdije, 1999: 112), te n ako je mo er ost mo u e poj i i sa o kao kon d n g mt m s s n p s n d nz cj ti u a u,op e iv uikom ul iv umo er i a iu n ir n (FS: 91), ovaj fluidni, postmoderni svet je svet bez kontinuiteta, sa sve duim i duim zaobilaznim strategijama koje je u naslee ostavila moderna sa svojim obeanjem preica. I globalizacija predstavlja jednu od najduih zaobilaznih strategija, koja je u najboljem sluaju, kae Bauman, udaje a l n mo u ost,iakoje,pre ane improg o a a,ta g n m k n z m mo u ostveot aa (FS: 113). g n p l
Teror globalnog, upregnut lanom scijentifikovanom idejom o (globalnoj) neophodnosti ekonomske politike neoliberalizma, uinio je moguim globalno ide o kouce ji a jekoje pomae negativol n v n noj globalizaciji da tee glatko. To je teror koji upree medije, lane intelektualce, naunikeekonomisteneoliberale, ideologije, univerzitete, drutvene pokrete, politike, vlade, tehnologije. Suoavanje sa nesigurnim fluidnim svetom u kojem ivi dananje oveanstvo moe zadobiti razliite pojedinane ili grupne strategije i alternative otpora. Ali kao intelektualac koji osea odgovornost pod teretom sopstvenih znanja, Bauman Flud i strah ne puta i n da do kraja tee u neizvesnost i bespomonost. Dijagnoza naeg vremena je uspostavljena terapije nisu. Stoga, ono to mi moemo predskazati jeste da naa negativna globalizacija, naizmenino liavajui slobodne ljude njihove bezbednosti i nudei bezbednost u formi neslobode, ukoliko se ne obuib zda i ukroti, ini katastrofu ne z e nom. Bez ovog predskazanja i bez njegovog ozbiljnog shvatanja oveanstvo moe gajiti samo slabe nade da e kata-
strofa biti izbegnuta. Jedini izgledni poetak terapije protiv rastueg i, u krajnjoj liniji, onesposobljavajueg straha jeste njegovo analiziranje do samih njegovih korena jer jedini izgledni put da se s tom terapijom nastavi zahteva suoavanje sa zadatkom sasecanja tih korena (FS: 206). Na prvi pogled, kao po nekoj staroj matrici iz koje se teko moe izai, gotovo u kljuu one iste modernistike matrice koja je od intelekta zahtevala projekat svetskog preoblikovanja drutva, Bauman trai izlaze u odgovornosti intelektualaca. Ali kako povratiti poverenje u intelekt koji se pretvorio u transnacionalnu klasu elite znanja: kla utvo a a s r c b l np l t r b lm l z v sim oa i ma i ua o a sim oi a naa i u pr im re o i a glo ai a ie. Prekrena je pogodba izd vm b lz cj meu intelektualaca i naroda, koju su intelektualci nekada hteli da podignu i povedu u istoriju, slobodu i hrabrost samoisticanja ili, pre, opozvana je isto onako jednostrano kao to je bila i najavljena na pragu moderne ere. Naslednici nekadanjih intelektualaca, dananja elita znanja, nakon to je uestvovala u secesiji spornog, sada se kree u svetu koji se
336
veoma razlikuje od mnogih razliitih svetova (sa kojima se dananji svet sigurno ne preklapa) u kojima su ivoti i izgledi naroda (ili njihova odsutnost) bili sakriveni i zakljuani (FS: 204). Odgovornost intelektualaca ipak nije i ne moe biti istorijski suspendovana. Ona mora biti aktualizovana povratkom na izvorna znaenja delatnosti kritikih intelektualaca. Tako Bauman i zakljuuje ovo svoje delo reima da se dolazei vek moe pokazati kao vreme konane katastrofe. Ili moe biti vreme dogovora i raanja nove pogodbe izmeu intelektualaca i naroda koja sada podrazumeva celo oveanstvo. Nadajmo se da je izbor izmeu ove dve mogunosti i dalje u naim rukama u rukama misleih ljudi sposobnih da kritiki rasuuju. literatura
1. Bauman, Z.: Mark i ti a te i a dru tva, Beograd, ss k or j Rad, 1969. 2. Bauman, Z.: Kul u a i dru tvo, Beograd, Prosveta, t r 1984.
3. Bauman, Z.: In i a i ns of Post o er ity, London / tm to m d n New York, Routledge, 1992. 4. Bauman, Z.: From Pilgrim to Tourist or a Short Hie story of Identity, in: Hall, S. and P. du Gay (ed.): Qu sti nsofCul u alIden ity, London, Sage, 1996. o t r t 5. Bauman, Z.: Flu d ii ot, Novi Sad, Mediterran Pui n v blishing, 2009. 6. Bauman, Z.: Flu d alju av, Novi Sad, Mediterran Pui n b blishing, 2010. 7. Burdije, P.: Sig al asve la, Beograd, Zavod za udben n t nike, 1999. 8. Delimo, .: Grehistrah, tom I, Novi Sad, Knjievna zajednica, 1986. 9. Delimo, .: StrahnaZa a u, tom I, Novi Sad, Knjip d evna zajednica, 1987. 10. Hobsbaum, e.: Do a eks re a, Beograd, Dereta, b t m 2002. 11. Tojnbi, A.: Is ra i a je isto i e, Beograd, Prosveta, t v n rj 1970.
337
koordinate
udc 398.43/.44(=163.41)(049.32)
olt lazar, novi sad
prognana bia
orfelin, novi sad 2010.
Knjiga Prog a abi a druga je u trilogiji novon n sadskog izdavaa Orfelin, posveena mitskim biima srpskih narodnih verovanja. Prva, Vieizmae i, l jv izazvala je vie nego opravdano interesovanje medija i iroke italake publike jer je na potpuno originalan nain pristupila likovnoj i knjievnoj reinterpretaciji dva sredinja koncepta prapretka kod Srba. U situaciji neumerene, a esto i neumesne (zlo)upotrebe srpske mitologije u novije vreme od nacionalnog samovelianja, preko medijskog izvitoperivanja, pa sve do njene dnevnopolitike banalizacije kroz pripisivanje mitolokih osobina nekim javnim i u javnosti poznatim linostima Orfelinov prvenac je vratio dostojanstvo ne samo ovim mitskim biima nego i samoj sutini srpskih narodnih predanja. Kao i Vieizma e i, i Prog a abi a utemeljel j v n n na su prevashodno na srpskoj etnografiji devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka, a realizovana kroz mono sadejstvo teksta i ilustracija. Na njihovom vizuelnom profilisanju radio je tim
naih vrhunskih likovnih umetnika i ilustratora Petar Meseldija, Milo Vujanovi, Dragan Bibin, Ivica Stevanovi i Dunja Branovaki dok je idejni nosilac projekta Milenko Bodirogi i ovde autor tekstova. Prog a a bi a podeljena su u osam grupa n n (demoni uma, demoni voda, demoni nepogoda, demoni sudbine, demoni bolesti, kuni demoni, ljudski demoni i ostali demoni), koje odreuju i osnovnu strukturu knjige. Svako poglavlje otvara uvod u odreenu vrstu demona, zatim slede opisi karakteristinih predstavnika, a celinu upotpunjavaju prie koje na zavidnom, ali najiroj italakoj publici razumljivom, pripovedakom nivou doaravaju arhetipske situacije naih ljudskih sudbina, u kojima demoni uestvuju ba onako kao i u izvornim narodnim predanjima, dakle, kao personifikacije odreenih karakternih osobina. U tom smislu edukativna funkcija Prog a ihbi anesumn n njiva je i dobrodola za sve uzraste.
338
koordinate
Mada pripada mitolokoj fantastici, ova knjiga o prirodnim, ljudskim i htonskim demonima izlazi izvan okvira anrovske odreenosti i to na dva nivoa: pr vi je likovni, u koji je uloen ozbiljan napor da se ova bia narodnih predanja prikau to je mogue autentinije, pa se (kao i u sluaju Viaizma e a) vizuelni sadraj moe smatrati l j v i vrstom etnoloke rekonstrukcije; drugi je literarni, jer nas tekstovi Bodirogia na jedan autentian knjievni nain suoava-
ju sa onim odmerenim pesimizmom narodne mudrosti: da nema sree bez patnje sazrevanja, istinske ljubavi bez rtve i sadrajnog ivota bez spremnosti da prihvatimo svoju smrtnost. Sitni demoni nas ne tite, ali rade za nas i to su nai preci oduvek znali; oni su tu da nas prenu iz lenjosti, oholosti ili beznaa i zbog toga su nam i danas potrebni. Bez njih, ivoti e nam se pretvoriti u latinoamerike serije, a sudbine premetnuti u globalnu dosadu.

339
trkltrnst
340
341
u putstvo a utorima
Molimo saradnike da tekstove i druge priloge dostave u digitalnoj formi na e-mail adresu Urednitva zkvrazvoj@nscable.net, opremljene na sledei nain: 1. opte odrednice Tekstovi treba da budu pisani latinicom, font Times New Roman, veliina slova 12, prored Single. Svaki tekst, ukoliko je vien kao doprinos interkultu ralnimistraivanjima, treba da sadri podatke o autoru teksta, naslov, apstrakt na srpskom i rezime na engleskom jeziku (do 150 rei), kljune rei (do 6 na srpskom i isto toliko na engleskom jeziku), osnovni tekst i popis literature. Tekst ne treba da prelazi obim od 20 kompjuterskih stranica. 2. obeleavanje u tekstu Imena dela treba da budu navedena u italiku (kurzivu). Prilikom citiranja ili pozivanja na izvor, on treba, -
u osnovnom tekstu, da bude naveden na sledei nain: prezime autora, godina izdanja, dvotaka i strana - u zagradi, a na kraju, u popisu literature, da bude naveden sa svim podacima. U popisu literature, ako je re o monografskoj publikaciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta u kurzivu, mesto, izdava i godina izdanja. U popisu literature, ako je re o serijskoj publikaciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta pod navodima, ime serijske publikacije u kurzivu (italiku), broj sveske ili toma, (godina ili potpuni datum), posle dvotake strane na kojima se tekst nalazi. Tekstovi preuzeti sa Interneta navode se na sledei nain: monografske publikacije: prezime i ime autora, naslov u kurzivu (italiku), Internet adresa sa koje je tekst preuzet, datum preuzimanja. Periodine publikacije: ime i prezime autora, naslov teksta pod navodima, naslov periodine publikacije kurzivom (italikom), broj i datum publikacije (ukoliko nije sadrana u Internet adresi), Internet adresa, datum preuzimanja.
342

trkltrnst
U popisu literature bibliografske jedinice treba da budu pisane na jeziku i pismu na kojem su i objavljene, poreane po abecednom redu. Napomene (fusnote) se daju na dnu strane i koriste se za propratne komentare. Numeracija kontinuirano ide arapskim brojevima od 1 nadalje, iza znaka interpunkcije. Strana imena i toponime treba pisati u originalu i u fonetskoj transkripciji, u zagradi, posle izvornog naina pisanja. Kada se prvi put navodi strano ime u tekstu, u zagradi treba da bude ispisano u originalu, a kada se sledei put pominje u nastavku teksta treba da bude dosledno, istovetno transkribovano, bez pominjanja u originalu. Kod navoenja stranih izraza prevod treba da se nae u odgovarajuoj napomeni fusnoti. Fotografije koje autori prilau uz rad treba slati kao fotografije visoke rezolucije u jpeg ili tiff format sa potpisima autora i godinom nastanka.
ljeno pretampavati ni u delovima, ni u celosti, bez saglasnosti izdavaa. Rukopisi se recenziraju i ne vraaju autorima. struktura asopisa Molimo saradnike da svoje priloge prilagode tematskoj i formalnoj strukturi asopisa, kao i da na poslatim prilozima naznae za koju su rubriku pisani. i n t e r k u l t u r a l n a i s t r a i va n j a , naunoistraivaki tekstovi iz oblasti filozofije, antropologije, sociologije, muzikologije, teatrologije, kulturne politike, knjievnosti i umetnosti... v i e n j a , eseji, ogledi d i j a l o z i , nauni intervju k o o r d i n a t e , prevodi, prikazi asopis izlazi dva puta godinje.
Napomena: Radove objavljene u asopisu nije dozvo-
343
cIP - , 316.72 TRKLTRLNST : asopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / glavni i odgovorni urednik Aleksandra uri-Bosni. - 2011, br. 1(mart)- . - Novi Sad : Zavod za kulturu Vojvodine, 2011-. - Ilustr. ; 30 cm Dva puta godinje. ISSN 2217-4893 = Interkulturalnost cOBISS.SR-ID 261430535
344

Interkulturalnost

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Interkulturalnost

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

trkltrnst ntrkltrnt trkltrlnst

asopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije mart 2011. / br. 01

mentalni megalopolisi ili otkrivanje drugosti

trkltrnst ntrkltrnt trkltrlnst

interkulturalna istra i vanja

damir smiljani, novi sad

princip ukljuenja treeg. kratki prilog kulturolokoj logici

1 Upor. Kun 1974.

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

6 Vidi Simmel 1992.

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

the inclusion of the third. a short contribution to the cultural logic

interkulturalna istra i vanja

udc 316.774 316.653

boris labudovi, novi sad

habermas ili luman: javnost kao mera komunikacije

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

fotografija: Vladimir Pavi

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

habermas or luhmann: public as a measure of communication

Niklas Luhmann / Jrgen Habermas / public / mass media / system / communication

interkulturalna istra i vanja

majda adlei, novi sad

unapreenje kvaliteta ambijenta interkulturalne komunikacije

interkulturalna komunikacija, Slovaci, projektni zadatak

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

improving the quality of environment for intercultural communication (a side view)

intercultural communication, Slovaks, term of reference

interkulturalna istra i vanja

dragan kokovi, novi sad

multikulturno ili interkulturno obrazovanje

multikulturalizam, interkulturalizam, kulturna politika, obrazovna politika, obrazovanje

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

interkulturalna istra ivanja

interkulturalna istra i vanja

* Ovaj cilj nije ukljuen u belgijsko istraivanje.

interkulturalna istra ivanja

multicultural or intercultural education