Elektricitet (od novolatinskog electricus - cilibarski, odnosno od grckog pck:oov (elektron) -

cilibar) je rec koja se odnosi na odredene Iizicke pojave uzrokovane naelektrisanjem. Medutim,
taj pojam se cesto vezuje uz nekoliko razlicitih a povezanih pojmova:
1. naelektrisanje svojstvo nekih subatomskih cestica koje odreduje nacin njegove
elektromagnetne interakcije. Naelektrisan predmet je pod uticajem elektromagnetskog
polja, ali ga i sam proizvodi.
2. elektricna struja kretanje ili protok naelektrisanih cestica, mereno u amperima (A).
3. elektricno polje posrednik u prenosu uticaja jednog naelektrisanja na druga
naelektrisanja koja se nalaze u njegovoj blizini.
4. elektricni potencijal sposobnost elektricnog polja da izvrsi neki rad, meri se u voltima
(V).
5. elektromagnetizam Iundamentalna interakcija izmedu magnetskog polja i naelektrisanja
koje je u pokretu

8torijat5roucavanjaelektriciteta
lektricitet je proucavan jos od antickih vremena, ali znacajna naucna otkrica nisu se pojavljivala
sve do 17. i 18. veka.
Pojedini predmeti kao sto je, recimo, sipka cilibara, imaju osobinu da kada se protrljaju sa
macjim krznom, mogu da privlace lake predmete, perje, dlake, papirice. To je bilo poznato
starim mediteranskim narodima. Tales iz Mileta je, oko 600 god. p. n. e. izveo niz eksperimenata
u kojima je dolazilo do pojave statickog elektriciteta, i na osnovu njih je zakljucio da trenje daje
cilibaru magnetska svojstva, sto je bilo u suprotnosti sa mineralima, npr. magnetitom, kojima
nije bilo potrebno trenje da bi privlacili predmete. Tales je pogresio u pretpostavci da protrljan
cilibar ima magnetska svojstva, ali ce kasnija nauka dokazati vezu izmedu magnetizma i
elektriciteta.
Sporne su tvrdnje da su Persijanci znali za galvanizaciju (prevlacenje materijala metalom
elektricnim putem). Naime, 1936. god. u blizini Bagdada pronadena je tzv. Bagdadska baterija,
koja lici na galvansku celiju. Postoji pretpostavka koja jos uvek nije dokazana, ni opovrgnuta, da
je ova celija imala elektricna svojstva i da je koriscena za prevlacenje srebrnih objekata zlatom.
Neki anticki pisci su ukazivali na zaprepascujuce eIekte koje su imali elektrosokovi nekih riba,
kao recimo raza. Pacijenti koji su bolovali od nekih bolesti, kostobolje ili glavobolje, podvrgnuti
su kontaktu sa elektricnom ribom u nadi da ce ih nagli trzaj izleciti.
Bendzamin Frenklin je dosta intenzivno izucavao elektricitet tokom 18. veka. Najpoznatiji je po
svom ogledu sa letecim zmajem, kada je dokazao da munja ima elektricnu prirodu. On je zakacio
zmaja za ovlazen kanap, na cijem je drugom kraju bio zavezan metalan kljuc. Pustio je zmaja da
leti visoko, bas u vreme kada je bila grmljavina. Iz kljuca su pocele da iskacu varnice, sto je bio
dokaz se zmaj naelektrisao pod uticajem oblaka. On je takode zasluzan za otkrice gromobrana,
jer je otkrio da visoke sipke sa ostrim vrhovima mogu da sprovedu struju iz groma u zemlju.
ngleski naucnik Vilijam Gilbert prvi je otkrio razliku izmedu elektriciteta i magnetizma. Za
cilibarsku sipku protrljanu krznom on je upotrebio grcku rec qcktpov (elektron) cilibar, i
iskovao je rec electricus da oznaci svojstvo nekih predmeta da privlace druge, nakon trljanja
krznom.
Negde pred kraj 19. veka inzenjeri su stavili elektricitet u industrijsku i kucnu upotrebu. Tokom
ovog perioda se desila velika ekspanzija industrije i mnogih tehnologija koje su se zasnivale na
elektricitetu. Raznovrsna svojstva elektriciteta kao oblika energije omogucavaju veoma siroku
upotrebu u saobracaju, Iabrikama, grejanju, osvetljavanju, komunikacijama i racunarstvu.
Upotreba elektricne energije je sada, i bice u buducnosti, kicmeni stub modernog industrijskog
drustva.
#azvojnauke
nauka o elekLrlclLeLu [e sLalno napredovala Luldl Calvanl [e 1791 godlne oLkrlo po[avu bloelekLrlclLeLa
Lako sLo [e pokazao da [e elekLrlclLeL nacln kako nervl lzazlva[u grcen[e mlslca Alesandro volLa [e 1800
godlne pronasao baLerl[u Lzv volLln elemenL ko[a [e Lada blla na[pouzdanl[l lzvor energl[e 1820 Andre
Marl Amper [e oLkrlo vezu lzmedu elekLrlcnog l magneLskog pol[a 1821 Ma[kl larade[ [e oLkrlo
elekLromagneLnu lndukcl[u u 19 veku [e osLvaren ogroman napredak l u elekLrolnzen[ersLvu za sLa su
zasluznl pre svlh nlkola 1esla all l 1omas Ldlson uzordz vesLlnghaus Aleksandar Cre[em 8el LrnsL von
Slmens Lord kelvln LlekLrlclLeL [e presao puL od male naucne zanlml[lvosLl do esencl[alne alaLke
moderne lndusLrl[e l prouzrokovao [e drugu lndusLrl[sku revolucl[ua