KOMPARATIVNI POLITIKI SISTEMI

I POLITIKI SISTEMI - POJMOVNO I TEORIJSKO ODREENJE (oblici, modeli,

struktura, veze meu njima) SHVATANJA POLITIKE: 1. TELEOLOKO shvatanje politike - Teleologija nauka o svrhovitosti. Tvorac (Bog, priroda) je radio po programu, svrsi. Pr. pile ima na vrhu kljuna kristal koji mu omoguava da probije ljusku jajeta. - postoji svrha svega - vezano je za antiku (Grka, Rim), protee se do srednjeg veka Cilj (svrha) politike je javno dobro Bez pravde i javnog dobra politika bi bila jedna velika pljaka. Sv. Avgustin - zavera je sve ono to je usmereno protiv jednog javnog dobra i interesa. 2. ETATOLOKO shvatnje politike (etat (Fran) drava) Vidi dravu kao centralnu temu politike, njenu genezu, razvoj, organizaciju, prirodu, zakone koje donosi i slino. Ona je ta koja treba da obezbedi javno dobro. -vlada od antike do modernog doba 3. KRATOLOKO - u njegovom centru je pojam vlasti i vladanja (donoenje odluka, nain vladanja) 4. ELITISTIKO shvatanje politike centralno mesto politike su elite, kako nastaju, kako funkcioniu (organizacija kompeticija izmeu njih) To su ustvari stranke. Ima vie stranaka, ali ima nekih drava gde je dominantna jedna politika elita. Formalna volja veine pretvara se u sutinsku vlast manjine izborno telo slui iskljuivo da glasa 5. DISTRIBUTIVNO shvatanje politike moderno shvatanje politike, nastalo u drugoj polovini 20. veka. Autoritarna alokacija drutvene vrednosti: ko dobija, ta, kada i kako dobija Bavi se politikim vrednostima, locira se u onaj segment koji treba da titi ali i da distribuira na pripadnike jedne drutvene zajednice. Vrednosti su neto na emu poiva svaka drutvena zajednica. Postoje razne vrednosti pa tako i politika. Nema vrednosti iza koje ne stoji odreena norma. Postoje tradicionalna, religijska, obiajna ali i zakonska norma. Iza vrednosti moraju da postoje norme koje je tite. Jedna od bazinih vrednosti jeste IVOT a jedna od verskih normi je NE UBIJ. Ako nema norme, vrednost tj. ivot je ugroen. LJUBAV je vrednost a norma koja titi ovu vrednost je NE INI PRELJUBU. SVOJINA, VLASNITVO je vrednost a norma je NE KRADI. Religijske norme su eksplinirane na zakone. SHVATANJA PRAVDE: DISTRIBUTIVNA PRAVDA (privilegovani su bogati ljudi) Najstariji oblik pravde koji se vezuje za opratanje, darovanje i bratsku slogu. Zove se i POLOAJNA PRAVDA zbog steenog poloaja i zasluga i raspodela vrednosti (materijalnih i nematerijalnih) se vri prema poloaju u drutvenoj hijerarhiji. KOMUTATIVNA PRAVDA nastala je u pravnoj teoriji. Zove se i REGULATIVNA PRAVDA ona je korektivna, u obzir uzima steenu korist i pretrpljenu tetu. Podrazumeva emancipovano stanje individua i graanstva koje je svesno svojih politikih prava i sloboda. Podrazumeva razmenski princip, to je pravda privatnog prava, raznovrsnih odnosa posredstvom arbitanog poloaja f-je drave (sudovi, institucije) koje se pojavljuju kao arbitri ako doe do sporova. 1

SOLIDARNA PRAVDA odnosi se na zajednika dobra koja se daju slabijima i siromanima (i zalae se za tu vrstu socijalne solidarnosti) da im se daje vie nego bogatima, vie nego to bi svakom drugom raspodelom dobara dobili.

ZAKONSKA PRAVDA Dva principa: 1) zakon je jednak za sve i 2) zakon je izvor pravde 6. BALANSIRAJUE I INTERESNO GRUPNO SHVATANJE POLITIKE Politika shvaena kao pojam je borba razliitih interesa, grupa, politikih partija i dr. oblika politikog organizovanja ali sutina je da ta borba mora biti balansirana od strane zakona, drave, dravnih institucija. Tu se pokuava napraviti ravnotea izmeu pojmova kao to su red, sloboda i vlast. 7. MODEL POLITIKE PRIJATELJ-NEPRIJATELJ (20-ih I 30-ih god. 20. veka) KARL MIT Miljenje je zasnovano na znanju pomou kojeg se formira kritiko miljenje, a mnenja se ne tiu argumenti (jednostavno neto voli ili ne). Razlika izmeu faizma i nacizma: Faizam se vezuje za italijansko drutvo, ima kulturoloku i dravnu dimenziju. Faizam stavlja dravu u centralni fokus politike koja treba da reava sve probleme. Manje je radikalan od nacizma. On je najradikalniji prema radnitvu. Poetkom 20. veka ne samo u Italiji i Nemakoj nego i ire jo uvek nije bio istaknut rasni princip kao kod nacizma. Daje osnovu dravnog shvatanja politike. 8. POLITIKA SHVAENA KAO INTEGRACIJA GLOBALNOG (MODERNOG) DRUTVA vie se namee kao cilj, kao projekat nego to je to pravno prihvaeno shvatanje politike. Pojam POLITIKOG je 1953. godine dao Dejvid Iston, gde je pojam politikog sistema podrazumevao dve dimenzije: 1) specifinu politikoloku disciplinu koja treba da se razlikuje od ustavnih prava i pravne nauke. 2) odnosi se na konkretne empirijske oblike organizacije politike vlasti. OSNOVNE DETERMINANTE (ODREDNICE) POLITIKOG SISTEMA: 1. STEPEN EKONOMSKOG RAZVOJA tehniki i tehnoloki razvoj, razvijenost infrasturkture, stepen nezaposlenosti, struktura industrijskog sektora i problemi i tip svojinskih odnosa. Sve to odreuje karakter i oblik politikog sistema. 2. PRINCIPI I OBLICI ORGANIZACIJE VLASTI partijski sistem i izborni sistem. Ko bira, kako se bira i kako su organi vlasti koji su izabrani organizovani. 3. SNAGA I ULOGA DRAVE postoje tri entiteta drave: 1) teritorija, 2) narod tj. graani, 3) suverenost (nedeljiva, neprenosiva, mora biti aplicirana na itavoj teritoriji i da se odnosi na graane.) 4. ADMINISTRATIVNO-BIROKRATSKI APARAT mora biti racionalno organizovan, propisan, politiki neutralan, stabilan sistem (struan, profesionalan). 5. OBLIK POLITIKE KULTURE autoritarni ili demokratski 6. GEOGRAFSKI POLOAJ ZEMLJE geo-politiki poloaj 7. VLADAJUE POLITIKE IDEOLOGIJE 2

8. MEUNARODNI FAKTOR 9. POLITIKA ISTORIJA I TRADICIJA

II KLASIFIKACIJA POLITIKIH SISTEMA

Prvi pristup komparativnim politikim sistemima sadri u sebi apstraktni kriterijum. Njegov tvorac je Maks Veber i on je koristio idealne tipove: klasifikovao je politike sisteme na: 1) harizmatska vlast vlast voe 2) tradicionalna vlast konzervativna vrednost 3) racionalna vlast zakonska vlast METODOLOKI IDEALNI TIPOVI: definiu odreene tipove politikih sistema i mi na osnovu toga procenjujemo koliko je empirijski sistem blizu ili daleko od tih tipova. Idealni tip je pomoni model (koliko je realni sistem blizu idealnosti). I. - dominira voa, npr. 90-ih godina u Srbiji reim Slobodana Miloevia II. polazi od jednostavnog pristupa 1. tradicionalni pristup 2. normativno-institucionalni pristup 3. etiko-institucionalni pristup 4. formalno-institucionalni pristup 5. funkcionalistiki pristup 6. ekonomsko-klasni pristup 7. meoviti pristup 1. TRADICIONALNI PRISTUP polazi od HERODOTA. On koristi kao kriterijum za klasifikaciju oblik vladavine: monarhija vlada pojedinac oligarhija vlada grupa demokratija vlada narod PLATON broj onih koji vladaju i nain: dobri monarhija, aristokratija, demokratija loi tiranija, oligarhija, mobokratija ARISTOTEL dva segmenta: 1) upravljanje prema optem dobru i 2) broj onih koji vladaju dobri monarhija, aristokratija, politea (mnogo) loi tiranija, demokratija, oligarhija (malo) MAKIJAVELI ko je nosilac vrhovne vlasti u odreenoj dravi? Dva sistema: monarhija nasleem se dolazi na vlast republika postoje izbori AN BODEN mesto suverene vlasti, nedeljiva, neprenosiva, apsolutativna monarhija gde je suveren samo jedan aristokratija gde je suverena manjina demokratija gde je suverena veina 3

MONTESKJE mesto u kome je locirana suverena (lokalna) vrhovna vlast: republika kao kolektivno telo naroda princip vladavine je princip vrline monarhija vlast u rukama vladara princip asti despotija vlast pojedinca princip zastraivanja

2. priroda principa organizacija vlasti NORMATIVNO-INSTITUCIONALNI PRISTUP Autor Karl Leventajn Dva globalna modela 1) konstitucionalni sistemi (demokratija) 2) autokratija 1) Demokratija vlast je podeljena i meusobno kontrolisana - neposredna demokratija (antiki ideal zajednice u kome su mali gradovi drave (polisi) gde su se slobodni graani skupljali na trgu i donosili odluke o njihovim ivotima. - skuptinski sistem vlasti - parlamentarni sistem vlasti - predsedniki sistem vlasti 2) Autokratija - autolitarne autokratije: apsolutna monarhija, cezarizam - totalitarne autokratije: tradicionalna, socijalistika, faistika 4. FORMALNI PRISTUP broj politikih partija kao kriterijum. - jednopartijske - dvopartijske - viepartijske politike sisteme 5. FUNKCIONALISTIKI PRISTUP autor Gabrijel Almond kao kriterijum koristi politiki sistem kao skup funkcija. 1) stepen diferenciranosti politikih uloga. Postoji: tradicionalno i moderno drutvo - koje zahteva podelu rada i poveavaju se profesije. Tako postoji itav niz specijalnih politikih uloga koje se uslonjavaju. 2) stepen specijalizacije institucija - predindustrijska drutva nema razvoja industrije i podele rada, ni institucija - zapadna drutva - totalitarna naslanja se na tradicionalna drutva 6. EKONOMSKO-SVOJINSKA PODELA koristi klasni kriterijum - kapitalistiki - socijalistiki 7. MEOVITA PODELA VLASTI koristi vie kriterijuma: a) stepen ekonomskog razvoja b) karakter politikih ideologija c) tip vlasti - socijalistike - kapitalistike 4

- zemlje u razvoju ORGANIZACIJA DRAVNE VLASTI skup dravnih institucija, nain njihovog izbora organizacije i nadlenosti kao i njihov meusobni odnos HORIZONTALNA ORGANIZACIJA VLASTI Raspodela funkcija dravne vlasti izmeu razliitih organa vlasti na istom nivou (zakonodavna, izvrna i sudska vlast). ZAKONODAVNA VLAST donosi ustav, zakone i dr. pravna akta (ukida ili menja postojee) IZVRNA VLAST primenjuje i sprovodi zakone koje je donela zakonodavna vlast (parlament, skuptina) ali u modernoj politikoj teoriji i vlasti ona moe i sama da donosi izvesne mere i zakone (koje esto i zloupotrebljava) SUDSKA VLAST presuuje u sporovima izmeu raznih subjekata prava (fizika i pravna lica tj. institucije), kanjava krivca za povredu pravnog poretka f-ja sudske vlasti. Horizontalna organizacija vlasti manifestuje se na 2 osnovna oblika: - sistem podele vlasti: predsedniki i parlamentarni - sistem jedinstva vlasti - skuptinski sistem (konventski-fran.) PREDSEDNIKI SISTEM sistem stroge podele vlasti. Postoje 2 oblika: 1) monocefalna ekzitutiva (Predsednik je u isto vreme i ef drave i ef vlade) monusglava 2) bicefalna ef drave npr. monarhija monah, republika predsednik, a ef vlade posebno. Druga karakteristika: odsustvo mehanizma uticaja na druge vlasti i obrnuto. Parlament ne moe oboriti predsednika. Predsednik ne moe da raspusti parlament. Trea karakteristika: stroga podela poslova. Sudska vlast pripada sudovima koju koju obavlja na elu samostalnosti i nezavisnosti. (konica-ravnotea vlasti) PARLAMENTARNI SISTEM sistem meke (gipke) podele vlasti - odgovornost vlade prema parlamentu - izbor vlade u parlamentu se uvek - parlament nadzire i kontrolie vladu (poslaniko pitanje, interpelacija, glasanje o poverenju vlade, glasanje o budetu) Ovlaenja parlamenta: 1) ustavotvorna (donosi ustav) 2) zakonodavna (donosi zakone) 3) kontrola vlade i vezano za izbore IZBORNI SISTEM veinski, proporcionalni i meoviti VEINSKI IZBORNI SISTEM gde postoji dvopartijski oblik vlasti. Istiu svoje kandidate i pobednik izbora je onaj koji osvoji prostu veinu (50% + 1) PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEM vie politikih partija ulazi u sistem. Postoje: cenzusi za ulazak u parlament samo ona stranka koja ostvari vie od 5% ulazi u parlament i cenzus koji se tie manjina, manjinskih partija i ulaze sa 1%, da bi one imale svoju politiku prezentaciju.

MEOVITI IZBORNI SISTEM kombinacija prethodna dva sistema, da bi se izbalansirali, tj. bio zastupljen i jedan i drugi, npr. Vojvodina, da obezbedi ravnomernu politiku zastupljenost po teritoriji i to bolje predstavi politike partije. BROJ POLITIKIH STRANAKA - dvopartizam - viepartizam OBLIK DRAVNOG UREENJA - monarhija - republika POZICIJA EFA DRAVE - izbor u parlamentu (sutinska ovlaenja su jako mala, f-ja je samo reprezentativna i slabi je predsednik, simboliki ef drave.) - neposredni izbor graana (poziva se na politiki integritet, vrsta pozicija predsednika, jak po ovlaenju.) BROJ DOMOVA U PARLAMENTU - jednodomni (jedna skuptina birana od strane graana) - dvodomni (donji dom graani, gornji dom predstav. u lanicama drave, federacija) - viedomni (konfederacija ili izdvojeni graani ili aristokratija) NAIN IZBORA VLADE - kabinetska vlada (zastupljena u Vel. Britaniji (ui deo). Ministri koji ine ue telo unutranje vlade, deo vlade koji je izdvojen kao kabinet) - parlamentarna vlada (u Srbiji, bira se u parlamentu, ima sva sastav ministarski i vezan za parlament) - kancelarska vlada (Nemaka i Austrija najreprezentativnija. Parlament bira predsednika vlade koji bira ministre koji mu odgovaraju) SKUPTINSKI SISTEM centralna pozicija skuptine (kao centralno telo) - neposredni izbori skuptine od strane graana Obeleja: 1) Bira i imenuje predstavnike izvrne vlasti i sudske vlasti kao takve 2) Izvrna vlast nema mogunost da trai rasputanje skuptine 3) Svi ostali organi vlasti su odreeni i funkcionalno podeljeni skuptini zato se naziva SISTEM JEDINSTVA VLASTI. VERTIKALNA ORGANIZACIJA VLASTI - teritorijalna organizacija vlasti - odreuje uspostavljanje organa dravne vlasti na razliitim nivoima vlasti. U njoj se uspostavljaju odnosi izmeu centralnih i necentralnih organa vlasti u odreenoj dravnoj zajednici. U okviru nje razlikujemo: - unitarnu dravu - sloenu dravu - konfederaciju - lokalnu samoupravu UNITARNA DRAVA - jedinstvena prosta drava (po organizaciji) sa jedinim centralnim nosiocem dravne vlasti. - funkcije dravne vlasti nisu podeljene izmeu centralnih i necentralnih organa vlasti - dva principa: 1) decentralizacija i 2) dekoncentracija vlasti 6

1) DECENTRALIZACIJA prenoenje izvrnih (operativnih) f-ja na lokalnu samoupravu (necentralne organe vlasti) 2) DEKONCENTRACIJA prenoenja izvesnih ovlaenja na lokalne (nie) organe vlasti sa necentralnih organa vlasti SLOENE DRAVE UNIJA zajednica drava (Francuska) 1) Sjedinjena slina unitarnoj 2) Realna imaju zajedniki carinski sistem 3) Personalna drave koje priznaju istog vladara FEDERACIJA savezna drava (SFRJ) Nemaka Suplemacija federacije organi vlasti na saveznom nivou su na vlasti Autonomija federalnih jedinica svaka lanica ima izvestan stepen autonomije. REGIONALNE DRAVE (Italija, panija) regioni su ustavne kategorije sa svojim nivoom vlasti. Ustavne kategorije imaju pravo ustavnosti, nezavisnosti, nemaju odlike dravnosti. Ustav utvruje preciznu podelu vlasti MODELI REGIONALIZACIJE: 1) EKONOMSKA REGIONALIZACIJA kod drava federacija ili unitarnih (Grka, Holandija, vedska, Nemaka) 2) ADMINISTRATIVNA REGIONALIZACIJA 3) POLITIKO-TERITORIJALNA REGIONALIZACIJA (Italija, panija, Belgija, Portugalija) 4) GEOGRAFSKI KONCEPT kriterijum makro i mikro regiona (SAD) KONFEDERACIJA - Savez suverenih drava. Sama po sebi nije drava (slina je uniji), unije su ire; mora da postoji ugovor o formiranju, nemaju supremaciju saveznih organa vlasti kao to je sluaj kod federacije. LOKALNA SAMOUPRAVA - To je osnovni (najnii) nivo organizacije vlasti u svakoj dravi. Postoji u svim oblicima drave. - Predstavlja oblik odluivanja u lokalnim zajednicama, najblia je antikom idealu neposredne demokratije. - Ustavom su joj zagarantovana prava i u njoj se ostvaruje lokalna samouprava graana. ORGANIZACIJA LOKALNE VLASTI: 1. Jednostepena lokalna i centralna vlast (izmeu nema nita). Finska, Slovenija, Estonija 2. Dvostepena lokalna, regioni i centralna vlast. vedska, Grka, Holandija, eka 3. Trostepena lokalna; okrug, oblast; regioni; centralna vlast. Italija, Poljska, Francuska

III. MODELI DEMOKRATIJE

- Mora se praviti razlika izmeu modela sistema vladavine i aktuelnog empirijskog modela sistema vladavine. - Postoji formalna (proceduralna) strana demokratije i supstancijalna (sutinska) strana demokratije. OBELEJE I PRINCIPI DEMOKRATIJE - Ko vlada, u ijem interesu i na koji nain vlada? (I pravilo) 7

I princip: TRANSPARENTNOST (providnost) II Ogranienost politike sfere u odnosu na kulturu i ekonomiju III Princip vladavine prava (Ogranienost politike pravom, vladavina dobrih zakona, a ne ljudi. Ovaj princip je najznaajniji.) IV Potovanje slobode i prava graana V Potovanje politike jednakosti (Svi smo jednaki pred zakonom. Politika jednakost = pravna jednakost i potovanje politikog prava graana) i razumno ostvarenje ekonomske jednakosti VI Odgovornost nosilaca politike vlasti (ne samo zakonska vlast, ve i moralna i politika odgovornost) VII Politiki pluralizam, disperzija, dekoncentracija politike vlasti VIII Kompetetivnost (takmienje politikih elita) i kontrabalansiranje izmeu centara politike moi IX Obavezna izbornost organa politike vlasti X Sloboda i nezavisnost mas-medija i demokratsko javno mnenje XI Razvijena demokratska politika kultura razvijen civilni sektor (graansko drutvo) XII Minimalna racionalna i zakonita koliina represije (drava je jedina koja ima pravo primene nasilja represije) KLASIFIKACIJA MODELA DEMOKRATIJE 1. LIBERALNI MODEL 1) klasini liberalizam 2) moderni liberalizam 3) neo-liberalni model 2. POLIARHIJA kao model demokratije 3. KONSOCIJACIJA (konsenzualni model) 4. DISKURZIVNI MODEL 5. PARTICIPATIVNI MODEL 6. KOSMOPOLITSKI MODEL 7. MULTIKULTURNO GRAANSTVO 8. MEOVITI MODEL (diskurzivno poliarhiki socijalni model demokratije) 1. LIBERALNI MODEL DEMOKRATIJE Vezuje se za posredniki individualizam. Organizovan je oko vrednosti slobo de i vlasnitva (brani jedinku koja je nosilac vlasnitva). - posrednitvo (posedovanje privatnog vlasnitva) - individualizam dve ideje 1) KLASINI MODEL - Vezuje se za Lokovo poimanje demokratije u kontrapunktu (opozitni odnos) Rusoovog shvatanja demokratije. - Don Lok insistira na posednikom individualizmu, suprotstavlja se kolektivistinoj crti. Rodonaelnik je liberalnog modela. Tvorac je trijade liberalizma i sloboda. Svojina (vlasnitvo) i ivot na njima insistira. Liberalna trijada + predstavnika demokratija = sutina politikog dela demokratije - Ovde nema socijalne jednakosti a osobito ekonomske. 8

- Drava je shvaena na minimalistiki nain. uvena sintagma Liberalna drava kao noni uvar. 2) MODERNA LIBERALNA DEMOKRATIJA - poetak 20 veka, i dalje se naglaava individualni liberalizam - naglaavanje politike participacije - oslanjanje na teritorijalnu reprezentaciju - isticanje partijske kompeticije - jaanje nacionalne drave (kroz nacionalne institucije i ekonomiju) 1. 2. 3. 4. konstitucionalna drava 19. veka (apsolutna monarhija) nacionalna drava 2/2 19. veka (unitava se globalizacijom) demokratska drava 20. veka socijalna drava 2/2 20. veka

3) NEOLIBERALNI MODEL DEMOKRATIJE - Vezan za fazu globalizacije; ugroava sve navedene principe demokratije. - Vri se globalizacija trgovinskih i robnih sistema. - Tehnoloke inovacije i njihova ubrzana difuzija jer roba vrlo brzo zastareva - difuzija irenje tih proizvoda i inovacija vrlo brzo - Formiranje nadnacionalnih proizvodnih struktura - Snana regenalizacija (politika i ekonomska) formiraju se novi entiteti = regioni koji transediraju granice postojeih drava, ono to ih dri na snazi je snaan ekonomski interes i kapital. - Rastua egzistencionalna nesigurnost (ekonomski aspekt). Klimatske promene koje zadiru u sred nae egzistencije (ekoloka kriza) - Ekspanzija komunikacionih sistema obuhvata predominaciju modela masovne kulture, stvaranje virtuelne stvarnosti, nekritiki postavljene konzumente i informaciju koju proizvodi politika manipulacija. PROCESI DEMOKRATIZACIJE Indikatori (pokazatelji koji mariraju u svesti ono to ukazuje na osnovna obeleja) Vie liberalizma a manje demokratije (insistira se na proceduralnoj strani demokratije) Smanjenje dravne regulacije (povlai se ka sferi osiguravanja krupnog kapitala, socijalna sigurnost opada) Smanjenje nadnica i plata (radi se sve vie a nadnice su sve manje) Poveanje politike moi bankarskih i finansijskih institucija Suavanje javnog izbora Oteano organizovanje veine radi kontrole vladajue manjine Neoliberalna alhemija = Puno mehanizama iako se formalna volja veine pretvara u stvarnu vlast manjine. Opadanje birakih izlaznosti, politika apatija i oseanja bespomonosti Izmeteno odluivanje iz politikih institucija u tajne centre moi Snano zasecanje u socijalne funkcije drave (smanjivanje poreske politike) Regan, Taer Ubrzana radikalizacija, podela na bogate i siromane (i kod kue a i ire) 2. POLIARHIJA KAO MODEL DEMOKRATIJE Tvorac Robert Dal polazei od negativnih manifestacija demokratije da i pobolja je, tako da insistira na: 1) PARTICIPACIJA (uee graana u politici da se graani kao nosioci suverenosti vie ukljue u politiki ivot) Postoje dve f-je civilne pozicije: 9

- negativno shvatanje slobode, pripada anglosaksonskoj politici. F-ja sloboda od neega znai od same drave. Njene vlasti (zatitnika pozicija) tite sferu graanske slobode. - participativa sloboda za neto ofanzivna f-ja civ. drutva vezana za Francusku. Insistira se na ne ekanju zatite ve da se donoenje zakona vri u korist graana. Vri se pritisak na katencepciju politike moi. 2) 3) 4) 5) 6) 7) KOMPETICIJA POLITIKIH ELITA time emo imati smenjivost politikih partija. SLOBODNI I NEOMETANI IZBORI VEINSKO ODLUIVANJE SNANO POTOVANJE IZBORNE VOLJE GRAANA SNANO I DEMOKRATSKO JAVNO MNENJE VRAANJE OSNOVNIM VREDNOSTIMA POSREDNIKE DEMOKRATIJE (ugroene)

3. KONSOCIJACIJA KONSENZUALNI MODEL DEMOKRATIJE Tvorac Aren Vajhard - dizajniran za multi etnika i multi konfesiona drutva i da se politike elite ne takmie - naglaava proces pregovaranja politikih elita - iskljuuje veinsko odluivanje - politike elite su opremljene vetirajuim pravom (veto-zabrana) konsenzualna demokratija je to u sutini ili demokratija usaglaavanja

4. DISKURZIVNI MODEL DEMOKRATIJE Tvorac Jerneg Habermas - da se pribliavao sve vie idealu demokratske drave. - Javlja se kao alternativa svemonoj dravi ali i liberalnoj demokratiji - Homocivikus (civilni graani) treba da zamene homo economicusa koji je egoistiki nastrojen Graansko drutvo je sfera univerzalnog egoizma, porodica je sfera partikularnog altruizma drava je sfera univerzalnog altruizma (ljubav prema oveku) Hegelova trijada - Deliberativan model oslobaajui - On je republikanski nastrojen, ide ka deprivilegovanosti - Komunikativan - Pomalo utopistiki jer polazi od idealnih modela a insistira na podizanju nivoa politike svesti, kulture - Pre je civilan nego dravni - Opire se ekonomskoj racionalnosti (max profita po svaku cenu) i zalae se za komunikacionu racionalnost -da komunicira i u njoj pronalazimo ono to je racionalno za nas - Politika se fokusira u procesu odluivanja kroz diskurziju - Razvijanje javne sfere i javnog dobra - Demokratija je javni diskurs (razgovor) a ne agregacija preferencija (preraspodela i organizacija oko interesa politike)

10

5. PARTICIPATIVNI MODEL DEMOKRATIJE Tvorac Karl Paterman - Radikalni model demokratije - Najsnanija kritika neoliberalne demokratije, sutinu politike locira ne u velikim obeanjima ve u samom procesu odluivanja i od lokalnog prema vlasti i obrnuto. - Direktna participacija graana u sistem politikog odluivanja na svim nivoima vlasti - Snaan graanski aktivizam - Direktno suprotstavljanje liberalnoj, elitistikoj i korporativnoj formi demokratije - Veliko uee raznih formi neposredne demokratije (uee graana u odluivanju u sferi rada, vraanje radnikim i sindikalnim principima), reafirmacija same uprave. - Snano civilno drutvo zahteva i u ofanzivnoj (participativnoj) formi i u defanzivnoj (protektivnoj) formi - Zahteva vie socijalne i ekonomske jednakosti - Favorizuje procese deprofesionalizacije politike - Trai samorazvoj i samoizraavanje kao konstruktivni princip politike u upravljanju vlastitim ivotima i eljenim interesima

6. KOSMOPOLITSKI MODEL DEMOKRATIJE Tvorac David Held - Nastoji da proiri okvire demokratije kako bi iao u susret globalistikim tokovima preureenja drave i drutva. - Ovaj model demokratije pokuava da racionalno uklopi integraciju nacionalnog, dravnog nivoa u globalni nivo organizovanja. - Held je za dozirano i postepeno utapanje nacionalne drave u globalnu zajednicu, pri emu bi drava zadrala vane funkcije dravnog servisa. - Model kosmopolitske demokratije po Heldu, nalik je na viespratnicu u kojoj su spratovi demokratskog organizovanja dobro povezani i meusobno uslovljeni.

7. MULTIKULTURNO GRAANSTVO KAO MODEL DEMOKRATIJE Tvorac Vil Kimlika - Nastoji da inkorporira manjinska prava u liberalnu teoriju. - Istie 3 grupe manjinskih prava: 1) pravo na distinktan tretman pravo na prepoznavanje manjinskog identiteta (etnikog i dr. porekla npr. polne, socijalne razlike) 2) pravo na samoupravu 3) pravo na politiko predstavljanje (reprezentovanje) na nivou centralne drave biramo cent. vlast Sva ova prava su u f-ji zatite manjinske grupe od ekonomskih interesa i politikih pritisaka i diskriminacije veinske grupe. - Kimlika brani koncept diferenciranog graanstva nasuprot konceptu univerzalnog graanstva. (Po njemu pojedinac je nosilac politikih prava i sloboda, to je univerzalni princip i vai za sve i nije dovoljno da postoji samo ono jer imamo problem kolektiviteta.) To je ona pozitivna diskriminacija da na primer manjinska zajednica bude osloboena na porez od kupovine automobila. - Ovaj koncept smatra da samo grupno definisana kolektivna prava pruaju zadovoljenje demokratskih vrednosti i standarda.

11

- On brani tzv. model socijetalne kulture kao prirodnog okvira za ispunjavanje manjinskih prava. Trai da veinska zajednica odstupi od svojih i dozvoli da manjinska zajednica ispoljava svoju socijetalnu kulturu.

8. MEOVITI MODEL DEMOKRATIJE - Jedna vrsta elektikog modela - izmeani sa razliitim elementima, nekritiko meanje i uticaj kulture. EFEKTI I KRITIKA MODELA DEMOKRATIJE Frensis Fukujama ameriki teoretiar japanskog porekla, njegova radikalna Teza o kraju istorije. Odrednice: - Postoji potiskivanje dem. sadraja i njeno suavanje na boljestojee grupe i slojeve. - Globalizacija suava sutinsko polje demokratije u korist monopola odluivanja i politike moi. - Jaaju manipulativne tendencije demokratije. - Demokratski paradoks: poveava se broj zemalja kojima je demokratija formalni sistem vlasti ali se istovremeno smanjuje vera u demokratiju i njen sutinski kvalitet. - Stvoren je nerealan mit o tzv. trinoj utakmici i deregulaciji a nasuprot tome sve poiva na dominaciji monopola fin.-politikih elita. - Pored ekonomskog treba razvijati i socijalni liberalizam koji je izraen u sledeem zahtevu da - treba spojiti liberalnu i socijalnu dravu - Treba smanjiti spoljno-politiku hegemoniju. Samjuel Hantington - liberalizam kao najznaajnija politika ideologija nije odneo politiku pobedu - doie do sukoba civilizacija - njegova teza je mnogo realnija nego Frensisova, ne bavi se maglama.

IV. BRITANSKI PARLAMENTARIZAM

Moe se odrediti kao: UNITARNA, PARLAMENTARNA, DVOPARTIJSKA DEMOKRATIJA

KABINETSKA,

USTAVNO-MONARHISTIKA,

-UNITARNA: prosta drava -PARLAMENTARNA I KABINETSKA: parlamentarizam -USTAVNO-MONARHISTIKA: monarhija bicefalno, a ne republika (parlamentarna ili ustavna monarhija-demokratski oblik monarhistike vlasti) 12

-DVOPARTIJSKA DEMOKRATIJA: 2 partije su dominantne

-Savremena ustavna i politika konfiguracija britanskog parlamenta je plod vievekovne evolucije i kontinuiteta razvoja dravnosti (od XIII veka se razvijao), ( a u Srbiji diskontinuitet, Srbija gubi svoju dravnost u 15.veku)

FAZE RAZVOJA BRITANSKOG PARLAMENTARIZMA:

1. od Magna carta libertatum 1215. god. (velika povelja o slobodama) do Velike revolucije 1688. god. 2. od 1689. god. od tzv. Bila u pravima do 1. zakona u narodnom predstavnistvu 1832. godine. 3. od 1832. godine do danas 1. FAZA: Magna carta libertatum velika povelja o slobodama, najstariji ustavni akt srednjovekovne Engleske. 1) U njoj se insistira na razdvajanju kraljeve volje od prava. Po prvi put se pokuava da se samovolja kralja stavi pod vlast prava. 2) Ideja o suprematiji prava (suprematija je prevlast, nadmoc) - naglaava se dominacija prava nad voljom kralja. Po prvi put KONSTITUCIONALIZACIJA brit. monarhije - stavljanje polit. vlasti monarha pod vlast prava. 3) Saglasnost podanika oko osnove valjanog sistema vladavine - vlada ideja o narodnoj suverenosti (da se narod pita u vezi karaktera politikog sistema). (Nacionalna drava + graansko drutvo + graanin - moderan politiki poredak) 4) Peticija o pravima 1628 god. - bitna jer zabranjuje uvodjenje bilo kakvih poreza i davanja bez saglasnosti parlamenta - nema oporezivanja bez saglasnosti parlamenta (to je praparlament, ne u dananjem smislu; prapoetak budetskog prava parlamenta) - Zabranjuje se kanjavanje bez zakonskog suenja. Nema kanjavanja bez suda. - Peticija zabranjuje kralju pravo da dri stalnu vojsku - pokuaj da se kralj kontrolie (veliki troak, teret za narod, kao i opasnost da zloupotrebi vojsku za politike obraune) 5) Akt o sazivanju parlamenta iz 1640. god. - u njemu se insistira da se parlament saziva najmanje jedanput u 3 godine. I obavezan izbor za Dom komuna. 6) Habeas corpus act 1679. god. - jedan od najznaajnijih ustavnopravnih dokumenata Engleske. - Akt posveen uspostavljanju garancija za zatitu oveka od samovolje vlasti i policije. 13

2. FAZA: Protie u znaku supremacije parlamenta nad kraljem.

- Prvi vaan dokument - Bil o pravima 1689. god. 1. princip: Kralj nije vise mogao da samostalno donosi zakone. 2. princip: Kralj mora da vlada na osnovu zakona, to je prvi vaan princip vladavine prava. 3. princip: Ubiranje poreza i dravne vojske bilo je mogue samo uz parlamentarnu saglasnost. 4. princip: Proglaavaju se slobodni izbori za parlament. 5. princip: Ustanovljava se imunitet poslanika - sloboda govora i rasprave (nije bilo mogue da se goni od strane zakona jer ima imunitet) - Drugi vaan dokument: Akt o nasleivanju iz 1701. god. Bitan zbog dva principa: 1. utvruje nain dolaska na engleski presto 2. uvodi se nezavisnost sudstva od izvrne vlasti 3. FAZA: Zapoinje proirivanjem socijalne osnove vlasti (ako je vlast bila skoncentrisana u monarhu ukljuuju se iri slojevi gradjanstva- iroka socijalna disperzija i polako ukljuivanje graanstva).

- Obeleja: - Uvodjenje birakog prava za ire socijalne slojeve stanovnitva. - Poetak stvaranja politickog subjektiviteta britanskog naroda. - Otvaranje procesa stvaranja parlamentarne demokratije. - Donoenje zakona o narodnom predstavnitvu 1832. godine - parlament se samokonstituie. - Serija izbornih zakona 1867.-1949. god. - Uspon radnikog pokreta i sindikata (veliki priliv radnika u gradove). - Formiranje politickih partija: 2 jake struje: Torijevci iz njih nastaje konzervativna partija (naginjali ka monarhu) i Vigovci iz njih nastaje liberalna partija (predstavnici graana, pretea laburista).

14

 Velika Britanija nema pisani kodifikovani ustav ali se ne moe rei da nema ustava uopte. Nije kodifikovan - nema ga u jednom pojedinanom aktu. Sve od Magna Carta ini telo i duh britanskog ustava. USTAVNA PRAVILA I KONSTITUCIONALNI PRINCIPI:

1. supremacija parlamenta 2. parlamentarizam kao oblik politike vlasti 3. kolektivna i individualna odgovornost 4. snana uloga birakog tela 5. vazna uloga opozicije 6. funkcionalna reprezentacija (postoji funkcionalno predstavljanje svih drutvenih slojeva) 7. poverenje u politike partije i graane 8. fleksibilna i kompromisna taktika u politici 9. davanje politikih koncesija i ustupaka 10. racionalno voenje politike 11. nezavisna i vana uloga javnog mnjenja

BRITANSKI USTAV BI SE SASTOJAO OD:

1. USTAVNI ZAKONI I PRAVILA koji su obavezni pravni i politiki akti 15

2. USTAVNE KONVENCIJE koje podupiru ustavne zakone i pravila, a u ustavne konvencije spadaju: - Obiajno pravo - Sudska praksa - Percedentno pravo (sudska praksa u Britaniji)

UNITARNO UREENJE VELIKE BRITANIJE:

- Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije je unija koju ine: Engleska, Vels, kotska I Severna Irska. - To je unitarna drava -nije ni federacija ni konfederacija. - Postoji razvijena lokalna samouprava gde osim centralne dravne vlasti postoje i okruzi, srezovi i parohije. - Lokalna uprava uziva visok stepen autonomije.

POJAM PARLAMENTARNE DEMOKRATIJE I PARLAMENTARIZMA

PARLAMENTARNA DEMOKRATIJA - podrazumeva suverenost parlamenta I ideju da je sredite vrhovne vlasti u parlamentu. PARLAMENTARIZAM obeleja: - u najprostijem smislu znai obavezu efa drave da mandat za sastav Vlade poveri predsedniku najajae politike stranke ili predsedniku one stranke koja moe da formira parlamentarnu veinu. (To vazi u Srbiji , kao i u vecini zemalja.) - glasanje o poverenju vladi i istovremeno pravo vlade da raspusti parlament.

BRITANSKI PARLAMENT

16

 Danas nije ni teorijski ni praktino vrhovno upravljako telo ili centar vlasti. Britanski parlament vodi poreklo iz velikog saveta (Magnum Consilium) iz XII veka, a

njegov rad se oslanja na Magna carta libertatum. graanstvo.

Bio je jednodomno telo sastavljeno od 3 stalea: plemstvo, svetenstvo i malobrojno U poetku se sastojao samo od doma komuna , glavna f-ja tada je bila da se bez

njegove saglasnosti nisu mogli ubirati porezi i takse.

Dvodomna struktura se stvara od 14 veka.

- Gornji dom ine crkvena vlastela i visoka vlastela, dok - Donji dom ine predstavnici grofovija, gradova i sitna vlastela.
Nastanak parlamenta je oznaio proces konstitucionalizacije u politikoj istoriji V.B.:

1. zato to je sam parlament ograniavao kraljevsku vlast 2. parlament pocinje da preuzima f-ju politike reprezentacije tadanje socijalne strukture britanskog drutva. Bil o pravima predstavja krunu pobede parlamenta nad kraljem i poetak moderne politike istorije i vladavine prava. Prva velika reforma parlamenta desila se 1832. god. Zakonom o predstavnitvu naroda i time se proiruje birako telo jednim delom nove buroazije. 1844. god. Zakon o predstavnitvu naroda gde se ponovo proiruje birako telo ukljuuju se radnici i seljaci. 1928. god. uvodi se opte birako pravo ukljucujuci i ene. 1948. god. - Da bi demokratsko pravo postalo potpuno ukida se pluralni votum odreeni privilegovani drutveni slojevi su imali to pravo (njihov glas vredi vie puta: 3-4), vii stale je imao pravo glasa koje vredi vie od glasa drugog glasaa neobrazovanog stanovnitva. Izbori za parlament su opti i veinski (bira se jedan kandidat koji dobija relativnu veinu glasova). Kombinacija vie politikih partija mesoviti ili proporcionalni. bira se jedan kandidat koji dobija prostu veinu glasova. poslanici se biraju na 5 godina.
Parlament je dvodoman:

- GORNJI DOM nosi naziv Dom lordova ima oko 1100 lanova. lan se postaje nasleem ili izborom iz redova aristokratije. ine ga u titularnom smislu svetovni lordovi, duhovni lordovi, pravni lordovi, doivotni perovi (Peer)-titula, knez. Dom lordova je izgubio nakadanje funkcije (nekada je bio ravnopravan sa Domom komuna) i njegovim sednicama prisustvuje oko 200 lanova. - Pravo suspenzivnog veta - od jedne godine ne odnosi se na budet i finansijske zakone. Nakon godine ponovo se vraa u raspravu. Sada se jako retko deava u praksi.

17

- DONJI DOM - dom komuna. Predstavlja britanske graane i broji oko 650 lanova. kotska bira 71 poslanika, Vels 35, Severna Irska 12, Engleska 533 poslanika. I jednu izbornu jedinicu u proseku ini 70-80.000 graana. Funkcije donjeg doma: 1. donosi zakone 2. izglaava budet 3. kontrolie vladu (interpelacija, glasanje o budetu, glasanje o poverenju vlade i poslaniko pitanje)

Sednicama presedava SPIKER - on ima veliki ugled.

1. postupak: giljotina - skrauje vreme za raspravu ako je utvreno da ima 20 sati rasprave o nekom zakonu. 2. postupak: kengur - spiker odluuje o kojim se amandmanima vri pretres (raspravlja se).
Kvorum (veinski deo parlamenta) je potreban samo kod glasanja. Zaseda od oktobra do jula Formira se vlada u senci nju formira lider opozicije koji je plaen za to Kontrola vlade od strane parlamenta Parlament je nosilac samo pravne suverenosti a politika suverenost ostaje u

birackom telu (graani prenose suverenost na predstavnike (delegate) tj. biraka tela)

VLADA - KABINET

- Vlada je centralna politika institucija britanskog politikog sistema nastala izdvajanjem jednog manjeg dela poslanika iz kraljevog privatnog saveta pocetkom 17.veka. - Razvojem dravnih f-ja raste i znaaj vlade a porastom znaaja politikih partija vlade sve vise postaju partijske vlade. - Dord I iz Hanoverske dinastije slabo je znao engleski jezik te stoga nije prisustvovao sednicama kabineta i veza izmeu njega i kabineta bio je ugledni poslanik koga je on sam izabrao i koji e se kasnije izdvojiti kao prvi ministar odnosno predsednik kabineta (PM-Prime minister, a poslanici su MP-members of parliament).

18

- LANOVI VLADE su 3 grupe koje su hijerarhijski organizovane: 1. lanovi kabineta koji su efovi najznaajnijih resora (policija, kolstvo), ima ih najvise 20. 2. ministri - efovi resora koji nisu lanovi kabineta i neki drugi nosioci javnih funkcija dravni tuilac, dravni pravobranilac i sl. Ima ih oko 30. 3. mlai ministri, dravni sekretari, parlamentarni sekretari. Ima ih oko 50 (partijski bievi) PRVI MINISTAR PREMIJER Izvori snage (moi): 1. narasla uloga izvrne vlasti i drave 2. pravo zakonodavne inicijative - pravo da inicira i predlae donoenje zakona 3. delegirano zakonodavstvo - podzakonski propisi i uredbe koje donosi vlada, odnosno kabinet i one imaju zakonsku snagu - nisu zakoni sami po sebi. Ima ih 1500-2000 god. koji vae dok parlament ne usvoji zakon koji regulie tu oblast. 4. odluuje o dnevnom redu vlade 5. donosi odluke vlade - odluka donesena kad prvi ministar odlui (bez glasanja kabineta) 6. kadrovska mo (imenuje i postavlja dravne slubenike i ministre) 7. partijska mo - on je uvek ef partije koja ima parlamentarnu veinu 8. dravna administracija - on je ef dravne administracije na centralnom nivou i ona broji oko million sluzbenika 9. odluuje o rasputanju parlamenta 10.neslaganjem sa premijerom ministar automatski podnosi ostavku po dobrom obiaju, nema rasprave 11.za donetu odluku premijera odgovara itav kabinet (kolektivna odgovornost solidarnost sa 1. ministrom), to znai da ako padne premijer pada itav kabinet 12.personalna unija kao izvor moi - kontrola svih institucija politikog sistema preko partijskih poluga 13.Odluuje o troenju preko 2/3 budeta MONARH; KRALJ ILI KRUNA

- Danas je to reprezentativna institucija koja savetuje, opominje i ohrabruje. - Funkcije:

Imenuje nosioce plemikih titula (serovi i perovi) Saziva i rasputa parlament uz odluku vlade. Proglaava zakone. Vri objavu rata i mira (na predlog i uz odluku Vlade). Imenuje mandatara za sastav Vlade. Ublaava kazne i izrie pomilovanja. Predstavlja Ujedinjeno kraljevstvo u svetu simboliki jer nema pravo da sklapa

ugovore ali on svojim ugledom doprinosi poboljanju odnosa ili sklapanju ugovora.

Potvruje izbor kabineta u parlamentu formalnom odlukom.

19

 Potvruje britanske ambasadore. Zvanini, ali ne i operativni komandant vojske. Predstavlja simbol jedinstva nacije

POLITIKE PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM - To je tipian dvopartijski sistem iako formalno ima vie od dve partije (liberali 3. partija, laburisti, konzervativna). - Ustav i pravo ne govore o partijama ve se izborno zakonodavstvo bavi kandidatima. Veinski izborni sistem: po 1 kandidat iz svake partije u izbornoj jedinici, ko dobije prostu veinu ide u parlament. - Zaetak politikih partija treba traiti u 18. veku u parlamentarnim frakcijama Torijevaca koji podravaju kralja i Vigovaca koji trae parlamentarne reforme i daju konstitucionalizaciju krune. - Konana partijska konfiguracija se formira u drugoj polovini 19. veka kada nastaju konzervativci iz torijevske frakcije (1867.) i liberali iz vigovske frakcije (1877.). Laburistika partija je formirana 1900. iz sindikalnih udruenja i fabijanskog drutva (filozofsko-humanistiko-politiko udruenje, zalagalo za razvoj socijalnih ideja). Dve glavne POLITIKE PARTIJE koje se na izborima smenjuju na vlasti:

1. KONZERVATIVNA PARTIJA (Dizraeli, Lojd Dod, ser Vinston eril, Margaret Taer) - Prva partija ranijih premijera Margaret Taer I Dona Mejdora. - Pripada grupaciji desniarskih, tradicionalistikih partija. - Danas broji oko 2 miliona lanova i dobija na izborima izmeu 12 i 14 miliona glasova. - lanstvo ine uglavnom vii drutveni slojevi i ije interese prevashodno zastupaju, delovi aristokratije, bogati graani, biznismeni i farmeri-zemljoposednici. - Po politikoj orijentaciji to je tipina buroaska konzervativna partija koja istie klasine vrednosti liberalizma, privatnu svojinu, slobodnu konkurenciju, viepartizam, zapadnjatvo, smanjenje poreza, smanjenje socijalnih davanja i ogranienje rada sindikata. - vrsto je organizovana i ima razuenu lokalnu infrastrukturu (dobra teritorijalna rasprostranjenost i dobra komunikacija sa potencijalnim biraima). - Glavno uporiste ima u viim srednjim i viim slojevima drutva - vlasnici preduzea i biva aristokretija i zastupnici shvatanja o neophodnoj renesensi veliine i moi britanske monarhije i rezervisanim stavom prema produbljivanju procesa evropske integracije. 20

- Stara partija. Vodi poreklo od toriejvske partije, nastale krajem 17. veka. - Osnova politikog programa - zatita privatne svojine i zalaganje za socijalnu stabilnost britanskog drutva 2. LABURISTIKA PARTIJA (Ken Hardi prvi lider) - Partija Tonija Blera - Pripada grupi socijaldemokratskih partija, mekih politikih shvatanja. - U poetku vrsto stoji na socijalistikim i socijal-demokratskim vrednostima. - Danas broji oko 6,5 miliona lanova, a na izborima dobija isto od 12-14 miliona glasova. - Veina lanstva su iz radnikih sindikata i srednjih socijalnih slojeva. - U poslednjih nekoliko decenija prisutan je snaan proces deradikalizacije socijalne ideologije i danas je razlika u odnosu na konzervativnu stranku vie u nijansama pogotovo kada je spoljna politika u pitanju, tu gotovo da nema razlike. - vrsto je organizovana sa dobrom lokalnom infrastrukturom. (Politiki pluralizam nije isto to i vie partija. To je mnogo iri pojam.) - Atili, Vilson - Harold Laski Danas Engleskom vlada jedna velika partija sa dva krila koja se povremeno smenjuju na vlasti, bez ozbiljne elje za dobrim drutvenim promenama

21

V. FRANCUSKI POLUPREZIDENCIJALIZAM (francuski kontinentalni parlamentarizam)

Nalazi se negde izmedju parlamentrnog i predsednickog sistema vlasti. Smatra se parlamentarnim jer nacionalna skuptina moe smeniti vladu, a predsednik raspustiti skuptinu ali i predsednikim jer predsednik ne moe biti smenjen od strane parlamenta do isteka mandata.

KRATAK ISTORIJAT:

- Smatra se da francuska dravnost tee u kontinuitetu od 5. veka i dinastije Merovinga i kralja Klovisa (Francuska je dravnu nezavisnost stekla ujedinjenjem pod Klovisom 486 god.) Smatra se da francuska dravnost tee u kontinuitetu od 5. veka i dinastije Merovinga I kralja Klovisa. 1789. god. - uvena Francuska buroaska revolucija 1789.-1792.- toliko traje revolucionarni period. - Za Francusku buroaziju je znaajna DEKLARACIJA O PRAVIMA OVEKA I GRADJANINA 26. avgusta 1789. godine.

Odrednice: 1. znaajna je jer je uveden republikanski oblik vlasti (mada je postojao u antikom svetu ali to je drugaiji kontekst) 2. ustanovljen je princip pravne drave (da se politika vlast vezuje za pravo i zakone, ne moe biti arbitralna i slobodna kao to je bila) 3. ustavna zatita ljudskih prava i sloboda 4. univerzalizacija znaaja ljudskih prava i sloboda (oveka i graanina) 22

PERIODIZACIJA USTAVNOG I POLITICKOG SISTEMA

1. I republika 1792. - 1799. 2. - Period restauracije 1799. - 1848. (kada se ukida republika i ponovo se vraca carstvo; Napoleon) 3. II republika 1848. - 1870. 4. III republika 1870. - 1945. 5. IV republika 1945. - 1958. 6. V republika 1958. do danas

SPECIFICNOSTI FRANCUSKOG POLITIKOG SISTEMA:

1. Odsustvo monarha kao kohezionog faktora (simbolika f-ja; jaka i duga republikanska tradicija koja potie od Francuske buroaske revolucije iz 1789). 2. Jaka centralizacija dravne uprave. 3. Jak i sve jai poloaj predsednika republike koji je stekao veu vlast nego monarh u Velikoj Britaniji. 4. Tradicija jakih i uticajnih sindikata. 5. Veliki broj malih politikih partija - to ini politiki sistem drugaijim od britanskog parlamentarizma. 6. Snana sfera socijalne politike, socijalne i zdravstvene zatite. 7. Relativno jaka podrka biraa levim politikim partijama (socijalistika i komunistika partija francuske). 8. Jako i dobro organizovano seljastvo. 9. Kulturna posebnost i zatita jezika. 10.Veliki broj emigranata iz bivih francuskih kolonija. 11.Razvijen sektor malih i srednjih preduzea (manje ima velikih kompanija to govori o strukturi kapitala, ne postoji dominacija krupnog kapitala). 12.esti trajkovi kao oblik sindikalne borbe. 13.Politiko predstavnitvo tzv. prekomorskih teritorija u nacionalnoj skupstini zovu se dom-tom (Nova Kaledonija, Martinik, Francuska Gvajana) 14.Jaka regionalna i lokalna samouprava. 15.Izraena vojno-policijska tradicija. 23

16.Veoma nestabilne vlade i izbori u proseku na 8, 9 meseci (jedino je Italija politiki nestabilnija, od 3-6 meseci). 17.Politiki koncept nacije (u 19. veku formiraju se nacije. Postoji organicistiki koncept: Nemaka: zajedniko poreklo, istorija, kultura, tradicija, jezik. Srbi: zajednika vera; pravoslavci. I postoji univerzalistiki gradjanski: Francuska: ne insistira na tradiciji, istoriji, zajednikom etnikom poreklu, nego na francuskom dravljanstvu i na zajednikom politikom predstavnitvu.

POLITKI SISTEM V REPUBLIKE:

- Politika nestabilnost i laka smenjivost vlada prevaziena je naglenom izvrnom vlau predsednika. - Ustavnom reformom iz 1962. god. jo vie jaaju ovlaenja predsednika a njegovo dodatno utemeljenje u politickom sistemu francuske ini njegov izbor od strane gradjana. - Politika kohabitacija - esto se deava u Francuskoj. (Predsednik republike iz jedne politike opcije a vlada i vladine koalicije iz druge pa se zbog politikih neslaganja javljaju esti sukobi ak irak). - 1969 De Gol se povukao posle referenduma o novoj administrativnoj podeli Francuske i reforme senata

PREDSEDNIK REPUBLIKE:

- Predominantan politiki inilac zbog ovlaenja. - Biraju ga graani direktnim izborima na 5 godina Ovlascenja: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Ima pravo da raspusti skuptinu i raspie nove izbore. On je stvarni arbitar (sudija) politikog ivota u Francuskoj. On predsedava ministarskim savetom (drugi naziv za francusku Vladu). Izvrna vlast je podeljena bicefalno izmeu predsednika i vlade. On je vrhovni zapovednik ili komandant francuske armije. Poseduje vanu zakonodavnu inicijativu (pravo da podnese zakonske predloge skuptini na razmatranje i usvajanje). 7. Odlucuje o ratu i miru. 24

8. Proglaava zakone ukazom ili ih osporava i pokree postupak ustavnosti. 9. Bira predsednika i 3 lana ustavnog suda. 10.Potpisuje meunarodne sporazume i propise Evropske unije. 11.Postavlja i imenuje ministre sa liste koje predlae mandatar Vlade. 12.Imenuje ambasadore. 13.Imenuje posebna savetodavna tela. 14.Odluuje o unapreenjima u vojsci i policiji. 15.Imenuje perfekte departmana. 16.Dodeljuje ordenje i odlikovanja. 17.Komanduje legijom stranaca (plaena vojska; vojnici lanovi pre svega iz inostranstva; vojna formacija koja nije regularna francuska vojska). 18.Kreira i vodi spoljnu politiku i jednom godinje koordinira ambasadore u Parizu. 19.Predstavlja Francusku u Evropskoj uniji. 20.Raspisuje referendume (kod nas to radi skupstina, parlament) 21.Ima svu vlast u vanrednim okolnostima. 22.Ima kraljevska ovlaenja i u tome je od njega snaniji samo predsednik SAD-a. Smeten je u Jelisejskoj palati.

VLADA:

- ine je premijer (kao sef Vlade), 4 grupe ministara (dravni, resorni, delegirani, dravni sekretari) i dravni sekretari. - Vlada zaseda jednom nedeljno u plenarnom sastavu (punom kvorumu) kao ministarski savet i tim sastankom predsedava predsednik Francuske. - On ovlauje premijera da predsedava ostalim sednicama kad on nije prisutan. - Pramijer je ef vlade ali njega imenuje predsednik F. Republike. - Mandatar je obavezno ef najjae stranke u Skuptini. On je voa i koalicije u sluaju tesne pobede. - On predlae ministre a predsednik ih imenuje. - Ima blagu zakonodavnu inicijativu i vodi operativnu dnevnu politiku. - Obezbeuje sprovoenje usvojenih zakona

PARLAMENT (nacionalna skuptina i senat):

NACIONALNA SKUPTINA: Predstavnitvo graana

- Prvi dom - Bira se neposrednim, optim izborima i mandat poslanika traje 5 godina. 25

- Ukupno ima 577 poslanika, 555 se bira u metropoli (centralna drava Francuska) a 22 u prekomorskim dom-tom (departmanima i teritorijama). - Nacionalna skuptina moe da izglasa nepoverenje Vlade (retko se deava). - Usvaja zakone zajedno sa senatom. - Zaseda u Burbonskoj palati.

SENAT: Predstavlja regione i gradove

- Drugi dom u Francuskoj. - Bira se indirektnim izborima. - Za senatore glasaju poslanici nacionalne skuptine, zatim regionalni savetnici, a na kraju delegati gradskih saveta. - Senatori se biraju na 9 godina s tim da se jedna polovina menja svake 3 godine. - Bira se 321 senator. - Senat zaseda u Luksemburkoj palati. - Na zajednikim sednicama sa Nac. skuptinom glasaju o zakonima i budetu i tada zasedaju u Versaju. - U sluaju smrti predsednika Francuske njegovu dunost do izbora novog obavlja predsednik senata.

USTAVNI SAVET KAO USTAVNI SUD:

- Je svojevrsni kontrolni organ zaduen da se brine o ravnotei ili balansu vlasti, izvrne i zakonodavne i da obezbeuje potovanje Ustava. - Broji 9 clanova: 3 imenuje predsednik, 3 bira nacionalna skuptina a preostalo 3 predsednik senata.

26

- Biraju se na 9 god. i brinu o ustavnosti zakonitosti Francuske (svaki pravni akt mora biti usklaen sa ustavom).

IZBORNI SISTEM U FRANCUSKOJ: - Francuska je viestranaka republika. - PARLAMENT odnosno Nacionalna skuptina se bira po veinskom izbornom sistemu u 2 kruga i po pravilu svakih 5 godina. (1. krug sve, 2. krug dve veinske partije i onda ko pobedi ide u nacionalnu skuptinu.) - SENAT - Indirektni izbori veinskim sistemom. Predsednicki izbori su opti i direktni po veinskom sistemu u 2 kruga. Izbori za evropski parlament biraju se francuski poslanici u evropskom parlamentu svakih 5 godina ali po proporcionalnom izbornom sistemu (izborni cenzusi i partijske liste).

POLITIKE PARTIJE U FRANCUSKOJ: (veliki broj politikih partija)

RPR - okupljanje za republiku, Degolistika partija desnice(De Gol) (ak irak), partija centra UDF - unija za francusku demokratriju, desna koalicija vie malih partija, uglavnom degolista (iksar D.) PS - socijalistika partija, socijaldemokratska promeninercija, Fransoa Miteran PC - komunistika partija, radnika levica PRG - radikalna levica GE - generacija ekologije (ekologistika partija umerene levice) LAS VERTES najjaa partija zelenih FN - Le Front Nacional nacionalni front an Mari Lepen ekstremna desnica

Administrativna podela Francuske - metropola nacionalna teritorija - 4 prekomorska departmana - 4 prekomorske teritorije (tom) - Svi zajedno ine teritoriju Francuske 27

- Ona je podeljena na 22 regiona, 100 departmana, 3339 arondismana, 3839 kantona i 36768 optina

VI. AMERIKI PREZIDENCIJALIZAM

PRVI PREDSEDNIKI SISTEM VLASTI I PRVA SAVEZNA (FEDERALNA) DRAVA U ISTORIJI:

Ima puno teorijskih sporova oko ovog sistema:

-Jedni smatraju da je ovo tipian model pluralistike i poliarhine demokratije(vladavina elite koja se u dogovornom procesu i pregovarakom duhu opredeljuje za najbolji put za drutvo). -jedni smatraju da se radi o oligarhijskom sistemu koji pretvara formalnu volju veine u stvarnu vlast manjine, -jedni smatraju da je to jednodimenzionalno drutvo koje je zatvorilo perspektive svoje revolucionarne promene (leviari), -jedni smatraju da je re o demokratskoj diktaturi, -neki smatraju da se radi o prijateljskom faizmu(faizmu sa prijateljskim licem). Sistem formalno moemo odrediti kao USTAVNU, FEDERATIVNU, PREDSEDNIKU, DVOPARTIJSKU, ELITISTIKO-PREDSTAVNIKU DEMOKRATIJU. 28

ISTORIJAT NASTANKA SAD:

nastale su ujedinjenjem 13 kolonija krajem XVII i poetkom XVIII veka (prva nastaje

1607. Virdinija, a poslednja 1732. Dordija)

svest o zajednikom odupiranju od Engleske vlasti koja ih je drala kao kolonije, (iako

se na tim prostorima doseljavaju ljudi iz Evrope (ovek: ekon. bie-bolji uslovi, religiozno bie-verski ratovi, politiko bie-zemlja slobode)) sazrela je na 1. kontinentalnom kongresu u Filadelfiji 1774. godine. Na 2. kongresu 1775. god. doneta je odluka o poetku borbe protiv engleskog kolonijalnog sistema 4. jula 1776. god. doneta Deklaracija o nezavisnosti, a 1777. god. i Akt o stvaranju konfederalne unije 1783. god. ugovorom u Versaju Engleska priznaje nezavisnost svojih nekadanjih kolonija 1787. god. u Filadelfiji donet nov Ustav SAD i ve su se tu otvorili novi sukobi oko karaktera politikog sistema i dravnog ureenja 2 strane: delegacija drave Virdinije - zalagala se za jaku centralnu vlast - federalisti (sever), delegacija Nju Derzija zalagala se za produenje konfederalnog statusa - konfederalisti
Spor je reen velikim kompromisom koji je predloila delegacija Konektikata: da

Kongres SAD ima dva doma, da bude izvrena dvodomna podela vlasti: senat i kongres SENAT - predstavlja drave ravnopravno (amerike federalne drave) KONGRES - predstavniki dom graana
2. polovina 18. veka graanski rat - sporovi traju do 1791. kada je poslednja drava

potvrdila Ustav iz 1787, a SAD postale od konfederacije federalna drava. USTAV SAD: Najstariji vaei ustav na svetu. On je kratak i vrst ustav. Ima 7 lanova i 26 amandmana. On treba da obezbedi jaku i vrstu zajednicu. Kada je donoen trebao je da obezbedi interese mlade buroazije. Cilj ustava je bio da zatiti privatnu svojinu i da postavi vlast biranu na izborima. Da obezbedi efikasnu kontrolu vlasti. On je u svom sadrinskom smislu okrenut liberalnim vrednostima svojine i politike slobode, ali u sebi nema ni jedne odrednice o ekonomskoj i socijalnoj jednakosti. Jednakost je zaobiena u ustavu iako je ima u Deklaraciji o nezavisnosti. Deklaracija prethodi ustavu. Oevi osnivai (tvorci ustava): D.Vaington, Dejms Medison, Bendamin Franklin, Aleksandar Hamilton. Uz njih vani: Tomas Deferson, Don Adams, Don Dejm. Ustav je vie proceduralan, a manje vrednosno supstancijalan. Pravo ustavnog suda da tumai ustav

FEDERATIVNO UREENJE: 29

- SAD su federacija sastavljena od 50 drava + distrikta Kolumbija (D.C) gde se nalazi glavni grad Vaington + pridruena drava Portoriko. - Ameriki kongres je podeljen na predstavniki dom i senat. Nosilac je zakonodavne vlasti na nivou federacije.

PREDSTAVNIKI DOM: - Za predstavniki dom kongresmeni se biraju prema broju stanovnika na 2 godine i ukupan predstavniki dom broji 435 lanova (kongresmena). Prosena izborna jedinica ima oko miliona biraa. - Kongresom predsedava Spiker. Pored klasinih zakonodavnih funkcija predstavniki dom ima pravo pokretanja odgovornosti predsednika SAD (impiment) i drugih visokih dravnih funkcionera (odbori). - Predstavniki dom ima stalni i privremeni rad (odbori za rad) - Donoenje zakona je trofazno: prvo ide rasprava o zakonskom predlogu u predstavnikom domu, pa na odboru i onda ide na senat.

SENAT : - Sve drave daju po 2 senatora. Ima 100 lanova i mandat im traje 6 god. a svake druge god. bira se 1/3 novih senatora. - Senatom predsedava potpredsednik SAD (2. ovek iz izvrne vlasti). Senat je uticajnije telo od predst. doma iako su formalno ravnopravni. - Senat daje saglasnost za imenovanje predsednika. Odobrava meunarodne ugovore i ima neke istrane i sudske f-je. Senat moe da formira razne odbore, komisije...njihove odluke imaju teinu sudskih odluka.

30

PREDSEDNIK SAD-A:

- Izvrna vlast u SAD je monocefalna. (predsednik je iskljuivi nosilac izvrne vlasti) - Ne postoji odgovornost predsednika pred kongresom osim u najteim sluajevima krenja ustava. Predsednik se bira u nekoliko faza. Izbor je posredan (indirektan): 1. faza: preliminarni izbori koji oznaavaju izbore u okviru politikih partija (u jednom broju drava se vre preliminarni izbori, u drugim su to partijske konvencije i onda se na tim konvencijama glasa) 2. faza: nacionalne partijske konvencije na kojima se biraju konani kandidati 3. faza: predsednika kampanja nadmetanjem 2 kandidata i zavrava se izborom elektora (izbornika) u dravama. Svaka drava ima elektora koliki je zbir njenih kongresmena i senatora (po 2 senatora, a razlika je u kongresmenima). Partija koja dobije vie elektora u toj dravi odn. njen kandidat e biti kandidat za predsednika u toj dravi 4. faza: formira se koled elektora koji se saziva u decembru koji bira predsednika i potpredsednika. Inauguracija predsednika je 3. januara. (1. nedelja novembra biraju se elektori (izbori), decembar - potvruju, 3. jan - inauguracijaBela kua)

31

F-JE PREDSEDNIKA SAD:

najmonija politika institucija u politikom sistemu SAD-a: ef drave, ef dravne

administracije (preko 2 miliona inovnika na saveznom nivou, 20 miliona na nivou svih drava) i vrhovni komandant. zakljuuje meunarodne ugovore uz odobrenje senata zakljuuje izvrne sporazume (reguliu se me. sporazumi) za koje mu ne treba saglasnost senata ima snanu zakonodavnu inicijativu stara se o tanom izvrenju zakona donosi podzakonska akta i uredbe sa zakonskom snagom (uvek postoje oblasti koje nisu zakonom regulisane - privremeno se regulie ta oblast) raspolae budetom to je najvanije ovlaenje! imenuje veliki broj visokih dravnih funkcionera imenuje sudije vrhovnog suda (sudije vrhovnog suda imaju veu platu od predsednika - najbolje plaeni dravni inovnici) regrutuje i imenuje inovniki kadar, nekoliko miliona slubenika i nametenika. Dva sistema po kome se to radi: 1. sistem plena -ko pobedi na izborima ima pravo da posegne u dravni inovniki aparat, i postavi vie sebi bliskih ljudi i 2. sistem zasluga - javno se vrednuje rad inovnika, zasluge i asti. ef administracije

pravo suspenzivnog veta na svaki zakonski nacrt (da ga vrati kongresu na ponovno

razmatranje) pravo malog depnog veta- pred kraj zasedanja kongresa (dec) stavi ga u fioku. Kada pone kongres da zaseda mora ponovo da pravi predlog zakona kao da ga ranije nije bilo. Sve ide ispoetka (to je onda apsolutni veto) ovlaenja u sluaju vanrednih okolnosti i rata ogromna vodi nacionalnu ekonomiju titi bezbednost zemlje on je lider vladajue partije (on je bio kandidat svoje partije, a kada postane predsednik, postaje post festum - ef partije) iako nije ustavna kategorija predsednik formira svoj kabinet postoji tzv. izvrna kancelarija pri instituciji izvrne vlasti predsednika. To je skup organa tela i slubi amerike dravne administracije koji pomau predsedniku u vrenju njegove vlasti postoji Bela kua kao rezidencija i kuhinjski kabinet (dom predsednika) Savet za nacionalnu bezbednost (odbrana i spoljni poslovi), ine ga: predsednik, potpredsednik, dravni sekretar za odbranu, direktor slube za vanredne pripreme, ef generaltaba i direktor CIA-e. Kao ef izvrne vlasti predsednik ima na usluzi ogroman dravni aparat: on se od osnivanja SAD uveao za 1500 puta, dok se stanovnitvo uvealo za 60 puta Administracija rasla geometrijskom progresijom: 140 slubenika poetkom 19. veka, 200 000 krajem 19. veka, 930 000-1939. godine, a preko 3,5 miliona danas. Na to dodati jos 2,5 miliona vojnih lica, pa 12 miliona na nivou saveznih drzava plus 9-10 miliona na nivou lokalne zajednice. Dravna administracija se toliko umnoila i ojaala da se smatra etvrtom polugom vlasti u SAD (predsednika izvrna i sudska vlast). Granice izmeu drave i privrednih institucija postaju sve slabije, to znai da 32

drava ustupa razne poslove privatnim institucijama (staranje o starim osobama, privatne agencije..)

VRHOVNI SUD:

- Trei segment vlasti u SAD-u

II f-je: 1. Nadlean kao prvostepeni i apelacioni sud u graanskim I krivinim stvarima 2. Nadlean za tumaenje ustava i procenu ustavnosti i zakonitosti drugih pravnih akata (iako za tu funkciju nema eksplicitnih ustavnih ovlaenja)

- Predsednika i lanove vrhovnog suda imenuje predsednik SAD-a uz odobrenje Senata. Broji ukupno 9 lanova ukljuujui i predsednika Vrhovnog suda. - Sudije su nepromenljive i nepokretne, kad se jedanput izaberu ostaju do kraja mandata. Odlucuju vecinom glasova prisutnih sudija. - Ustav je ono sto sud kae da jeste, stoga se oni esto nazivaju gospodarima i uvarima ustava.

PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM SAD:

- Stabilan dvopartijski sistem. ine ga republikanci i demokrate. - Politike partije su konano formirane u drugoj polovini 19 veka. - Republikanci su stvoreni zaslugom Linkolna Abrahama, dok demokrate potiu od republikanske antidemokratske politike grupacije koju je vodio Tomas Deferson. Obe partije po svojoj unutranjoj organizaciji spadaju u labave politike partije. Imaju svoju ideologiju iako ona nije odmah jasno uoljiva. Snano lie jedna na drugu pa neki teoretiari smatraju da je to jedna flaa sa dve razliite etikete figurativno reeno kapitalistika partija broj 1 i broj 2. - Osnovna razlika meu njima je to to su republikanci veim delom partija velikog biznisa i demokrate srednjeg i nieg socijalnog sloja. Raireno je uverenje da je demokratska partija malo progresivnija od republikanske. 33

- U okviru demokrata prepoznaju se 3 krila, struje: 1. liberalno-korporativno krilo 2.sindikalno krilo 3. delovi radnitva i drugih niih socijalnih slojeva stanovnitva

- esto su krila (levo i desno) u razliitim partijama sliniji nego oba krila u istoj partiji. - Svi pokuaji da se u SAD-u stvori trea partija su propali. - Komunistika partija je 1954. godine stavljena van zakona u periodu merkantizma.

PARTICIPACIJA I DRUGE INTERESNE GRUPE:

- Re je o onim oblicima participacije (shvaenom kao uesce u procesu odluivanja) u kom uestvuju oni drutveni i politiki subjekti koji ne pripadaju organizaciji vlasti. To su razne interesne grupe ili grupe za pritisak, lobi grupe. - Zastupaju organizacija. interese odreenih ekonomskih, profesionalnih i drugih civilnih

- Vre pritisak na organe vlasti u cilju ostvarenja odreenih interesa. Sredstva kojima se slue su u rasponu od ubeivanja do korupcije a imaju svoje agente lobiste i lobi kancelarije u Vaingtonu. - Bogatstvo se javlja u tom kontekstu ee kao put ka politikom uticaju, a mnogo manje obrnuto. U Americi je dominantno geslo novac je majino mleko politike. - Ovakav interesno-grupni dominizam ne daje anse svim gruama, slojevima I klasama podjednako. On favorizuje jake i bogate. - Grupe za pritisak u najveem procentu zastupaju interese krupnog biznisa onih koji inae po sili svog ekonomskog poloaja ve imaju privilegovano mesto u amerikom drutvu.

Svedeno reeno, postoje etiri obeleja participacije: 34

1. postojei oblici participacije graana pruaju ograniene mogunosti 2. iri slojevi stanovnitva nisu aktuelno ukljueni u postojee oblike participacije 3. postoji visok stepen korelacije izmeu drutveno ekonomskog statusa i uea u politikom odluivaju 4. postojei oblici participacije ne pruaju mogunosti za bitnije promene postojeeg stanja ili promena uopte. Dravna politika tako izraava ne potrebe naroda (graana), ve vie interese I potrebe malog broja onih koji uestvuju u procesu odluivanja VII. VAJCARSKI FEDERALIZAM

- Oni sebe nazivaju konfederacijom ali su federacija. - Ni manje zemlje ni vie razliitosti, ni vie razliitosti ni manje sukoba - Ni vie interesovanja, ni manje kopiranja tog sistema - unikat-niko nije kopirao njihov politiki sistem - Velika socijalna i politika stabilnost. - Skuptinski sistem vlasti i sigurnost. - Katolici, protestanti (Kalvin, Cvingli) - Vienacionalna i viejezika zemlja: 65% Nemci, 18%Francuzi, 12% Italijani, a ostalo (5%) je romandsko stanovnitvo (staro stanovnitvo) - Razlika u veliini kantona koja ide i do 100 puta od najmanjeg do najveeg, a ekonomska snaga istih i vie se moe raspodeliti u tom odnosu (1:100) - jako slabi i jako jaki. - ive na neplodnom tlu i mogu da za vlastite potrebe proizvedu hrane samo za 3/5 njihovih potreba. KRATAK ISTORIJAT NASTANKA VAJCARSKE vajcarska pradravnost datira od XIII veka 1291. ujedinila su se 3 prakantona: Uri, vic, Unterval stvarajui tzv. veiti savez radi odbrane od ekspanzije Habzburgovaca. Do kraja XVI veka tom savezu pristupilo je jo novih kantona pa ih je ukupno bilo 13. Od XIV veka naziva se konfederacijom, koja je 1648. godine priznata kao nezavisna drava Vestfalskim ugovorom (mirom). Zajedniko konfederalno telo koje je upravljalo zemljom zvalo se DIET. inili su ga delegati svih kantona i bez obzira na broj i veliinu kantona svaki je imao po 1 predstavnika. 1798. vajcarska dobija prvi Ustav koji proklamuje HELVETSKU REPUBLIKU. Pod snanim je uticajem francuske buroaske revolucije. vajcarska se tim ustavom centralizuje i ukidaju se kantoni. 35

 1802. novi Ustav, 1803. tzv. AKT O MEDIJACIJI (posredovanje) pod uticajem Napoleona (postojao problem izmeu centralne vlasti i kantona). 1815. Bekim kongresom vajcarska postaje neutralna drava 1848. DIET donosi novi federalni Ustav uprkos svom konfederalnom nazivu 1874. se ponovo donosi Ustav koji proiruje ovlaenja federacije 1999. referendumom je usvojen novi federalni Ustav vajcarske 1971. ene stiu pravo glasa 1984. izabrana prva ena za predsednika federalnog saveta, to znai da je bila ef izvrne vlasti 1999. izabrana prva ena za predsednika federalne skuptine

USTAVNI SISTEM:

- U osnovi ustavnog ureenja vajcarske stoji princip tzv. PODELJENE SUVERENOSTI ili dvojnog kompetitivnog federalizma - Vlast je podeljena izmeu kantona i federalnih organa vlasti. Kantoni su suvereni sem u onim delovima vlasti koji pripadaju federaciji (oni esto sebe zovu konfederacijom, ali su zapravo federacija) - Federacija je Ustavom ovlaena da sama odreuje svoje nadlenosti: spoljni poslovi, vojni poslovi (proizvodnja i prodaja naoruanja), ubiranje carina i taksi, poreska nadlenost, bankarsko-monetarni sistem i poslovi, saobraaj i pote, RTV i telekomunikacije, obrazovanje (za vii nivo obrazovanja), trgovina, socijalna politika i zatita porodice, reavanje sporova izmeu kantona

36

FEDERALNA SKUPTINA Najvii organ vlasti u federaciji - Dvodomo je organizivana (BIKAMERALIZAM) - Sastoji se iz nacionalnog vea (predstavlja graane vajcarske) i vee drava (predstavlja kantone) - Poslanici nacionalnog vea biraju se po proporcionalnom izbornom sistemu srazmerno broju stanovnika. Biraju se na 5 godina i ovo vee broji 200 lanova. - Vee drava ima 46 lanova. Svaki kanton ima po 2 poslanika i svaki polukanton po 1 poslanika. Izbor poslanika razliit od kantona do kantona. - Savezni poslanici imaju slobodan mandat prilikom glasanja i ne postoji mogunost opoziva. To je garant stabilnosti, da poslanik moe da glasa po svojoj savesti, a da ga partija nee kazniti, niti smeniti. - Savezna skuptina (ne izglasava poverenje vlade) donosi u oba svoja doma: zakone, budet, odluuje o ratu i miru, potvruje meunarodne ugovore, bira lanove saveznog suda, vri nadzor nad upravom i pravosuem, daje predloge i naloge saveznom veu, kao organu izvrne vlasti. - Oba vea su ravnopravna i nema specijalizacije uloga u njima. SAVEZNO VEE

Nosilac izvrne vlasti (to je ono to bi bila vlada) - Ima 7 lanova. Bira ih savezna skuptina. - Vri neku vrstu direktorijalne funkcije - Izvrno-administrativni organ - Mandat im traje 4 godine - Mogunosti reizbora nisu ograniene - ine ga 2 lana iz kantona Cirih i Bern, a ostalo (3) iz drugih kantona koji se menjaju od mandata do mandata - To je neka vrsta koalicione vlade po formuli 2+2+2+1

- Zastupljene su tri glavne partije: radikalna, socijaldemokratska i konzervativna sa po 2 lana i 1 mesto za neku manju partiju. - Kolegijalni i kolektivni organ. Ono vri u formalnom smislu i funkciju kolektivnog efa drave - Direktno je odgovorno skuptini i radi na sprovoenju skuptinske politike - Odluke saveznog vea koje su u suprotnosti sa odlukama savezne skuptine ova druga moe da poniti 37

- Savezna skuptina ne moe da opozove savezno vee, a ovo ne mora da podnese ostavku - Ima znaajnu zakonodavnu inicijativu (pravo da daje zakonske predloge)

SAVEZNI SUD PRAVDE

Najvii organ sudske vlasti vajcarske. Bira ga Savezna skuptina na 6 godina i broji 30 sudija. - Nema ustavnu jurisdikciju ve sudi samo u krivinim i civilnim stvarima (nema klasicnu f-ju ustavnog suda).

POLITICKE PARTIJE

1. RADIKALNO-DEMOKRATSKA PARTIJA - Socijalnu bazu ine srednji slojevi, srednja i sitna buroazija i vii slubenikoinovniki sloj. - Politiki ciljevi i program ove partije: opta dobrobit graana i drava blagostanja narodna suverenost i jaka nacionalna drava garantovanje liberalnih naela na celoj teritoriji vajcarske zatita slobode preduzetnitva i privatne svojine kantonalna autonomija i zatita njihove kulturne specifinoti zatita slobode pojedinca od arbitrarne volje administracij

2. KONZERVATIVNA PARTIJA (ranije se zvala DEMOHRIANSKA) - Dominira rimo-katolika ideologija, shvatanje drutva i drave u okviru te ideologije, - Klasina konzervativna partija po sistemu vrednosti (porodica, privatno vlasnitvo) - Bitna je vrednost rimokatolike konfesije 38

- zatita pojedinca od drave, naroito u veri, slobodi, preduzetnitvu, obrazovanju i porodici, - bori se za razvoj slobodnog udruivanja graana, - zatim slobodno versko organizovanje, - za pomo i solidarnost sa siromanima (katoliko milosre), - za jaanje porodice i kulturnih osobenosti, - za vojnu neutralnost - Socijalnu bazu ove partije ine: srednji slojevi, zanatlije, seljaci i deo radnitva, a kao kolektivni lanovi i razne rimo-katolike organizacije tzv. rimo-katoliko civilno drustvo (paracrkvene organizacije; nain manipulacije stanovnitva - politika indoktrinacija (udruenje mladih, razna udruenja: sport, piknik, muzika, verska nastava...)

3. SOCIJAL-DEMOKRATSKA PARTIJA - Klasina partija socijal-demokratske orijentacije, prola je kroz fazu deradikalizacije (odustala je od nacionalizacije velikih preduzea i uspostavljanja drutvene svojine) Konkordat - ugovor izmeu drave i Vatikana. - Zalae se za vrednosti neposredne demokratije, bori se za izgradnju demokratskog socijalizma tj. RED, PRAVDU I KOOPERACIJU. - Zalae se za jednaka prava svih ljudi, za iroku participaciju graana u politikom ivotu.

Sve tri partije skoro podjednako dele birako telo, otprilike po a poslednju etvrtinu dele ostale male partije. - Konzervativci i radikali zbog veinskog sistema izbora imaju vie predstavnika u veu drava u odnosu na broj dobijenih glasova u odnosu na socijaldemokratsku partiju.

KANTONALNA I OPTINSKA SAMOUPRAVA

- vajcarska je zemlja koja ima najrazvijenije oblike neposredne demokratije i politike participacije na svetu i to na sva 3 nivoa (lokalna, kantonalna samouprava i nivo federacije). 39

Primeri: 1. zemaljska skuptina na kantonalnom nivou, 2. narodna inicijativa - za izmenu zakona pa cak i ustava, ali i reavanja drugih problema 3. referendum.

VIII. NEMAKI KANCELARSKI SISTEM

Politika istorija Nemake se periodizuje na nekoliko perioda: 1. Rajh (carstvo) 800-1806. I carstvo 2. 1871-1918 II carstvo 3. 1930-1945. trei Rajh-Hitler Ustavno pravni razvoj: Ustav iz 1849., 1879., 1919.- vajmarski Ustav, 1949.-osnovni zakon-vaei Ustav!

(Bizmark prvo kancelar Pruske) 1919. 1. demokratski Ustav

(organski zakon-oktroisan Ustav 1949) vaei Ustav

- 1990- ujedinjenje: 16 federalnih jedinica

- Savezna republika Nemaka je Ustavom definisana kao liberalno demokratska socijalna i pravna drava.

NEMAKI FEDERALIZAM ODREDNICE: 1) duga tradicija konfederalizma u Nemakoj (sve do 1949) 2) spreavanje povratka na nacistiki centralizam 40

3) svaka federalna jedinica mora imati svoj ustav koji mora biti u skladu sa ustavnim ureenjem zemlje 4) princip funkcionalne raspodele nadlenosti (zakonodavna vlast skoncentrisana na saveznom nivou, a najvei deo administracije pada u nadlenost federalnih jedinica 5) opta formula nemakog federalizma je kooperativni federalizam (saradnja izmeu federalne vlasti i federalnih jedinica) 6) finansijski federalizam podrazumeva da bogatije federalne jedinice pomau siromane. Formiran je fond za pomo 5% iz budeta fonda bogatih u jedinice siromanih (bogate federalne jedinice: Hesen, Severna Rajna i Vestfalija, Bavarska, Baden Virtenberg, Hamburg, lezing Holtajn) 7) lokalna samouprava je organizovana etvorostruko, 16 federalnih jedinica, 543 okruga i 16.200 optina (vai princip subsidijarnosti).

NEMAKI PARLAMENT Bikameralizam-dvodomnost: Bundestag-graani, Bundesrat-federalne jedinice BUNDESTAG - PREDSTAVNIKI DOM GRAANA Ima oko 700 poslanika. 1 poslanik se bira na oko 60 000 graana. Funkcije Bundestaga: 1. 2. 3. 4. zakonodavna funkcija kontrola i supervizija izvrne vlasti izbor saveznog kancelara glasanje o nepoverenju kancelaru u tzv. konstruktivnom izglasavanju poverenja (istovremeni izbor drugog kancelara)-garantuje stabilnost

BUNDESRAT

Drugi dom. On je skup predstavnika federalnih jedinica. Nije izborni kao Bundestag. Nema optih parlamentarnih izbora, ve federalne jedinice same biraju i alju u Bundesrat svoje predstavnike. 69 lanova i predstavnici federalnih jedinica imaju tzv. imperativni mandat (mora da glasa kako je dobio instrukcije - to je federalna jedinica koja ga je birala. Nije bitna partija ve federalna jedinica na 1 godinu). Predstavnike menja predsednik Nemake ako ovaj nije u stanju da obavlja svoju dunost Bundesrat inicira zakone i uestvuje u zakonodavnom procesu. Ima suspenzivni veto na zakonodavni predlog Bundestaga, koji Bundestag moe da ukloni veinskim glasanjem. Bira polovinu sastava Saveznog ustavnog suda Interesi federalnih jedinica u ovom telu nadjaavaju interese partija Ima veliku ulogu u administriranju federalnih zakona. Zakoni koji su doneti, bundesrat je bitan za njihovo sprovoenje po federalnim jedinicama 41

IZVRNA VLAST - Bicefalno podeljena na predsednika i kancelara

PREDSEDNIK - Ovlaenja su mu mala i slaba da bi spreila tzv. prezidencijalni autoritarizam. - Predsednik Nemake u doba Vajmarske republike: 1919. uveden republikanski oblik, tu je predsednik dobio velika ovlaenja (kao nekad monarh, car). - 1949. predsedniku dodelili slaba ovlaenja.

- Funkcije: Predstavlja dravu u meunarodnim odnosima - protokolarne dunosti (sveanosti, simboliko predstavljanje spoljne politike) Imenuje i razreava dravne inovnike Vri pomilovanja Predlae kandidata za kancelara koga bira Bundestag (iz parlamentarne veine ga bira) Ima pravo da raspusti parlament u ekstremnim sluajevima npr. vanredno stanje Potpisuje zakone uz prema potpis nadlenog ministra(1.ministar potpisuje pa preds) Nema vetirajue pravo Mandat traje 5 godina, a bira ga federalna skuptina i moe da bude reizabran samo jedan put Komplikovan je izborni postupak njegovog izbora Federalna skuptina formira saveznu izbornu skuptinu (1300 lanova): pola Btag, pola Brat Od predsednika se oekuje da bude politiki neutralan

VLADA

Kancelarska vlada se sastoji od saveznog kancelara i kancelarskog ministra Predstavlja stvarni centar politike vlasti u Nemakoj Vlade u Nemakoj su koalicione, najee od 2 velike i 1 male partije. Ali isto tako esto od samo 2 velike partije (Svadba slonova). Princip kancelara potiskuje princip kolegijalnosti i kolektivnosti u radu vlade Savezni kancelar potvruje osnovne pravce politike i odgovoran je za to Ministri pravde, finansija i unutranjih poslova imaju poseban status unutar kancelarske vlade Valjana odluka vlade se donosi veinom glasova ukljuujui i kancelara Osnovni princip ustrojstva vlade: kancelarski princip i resornost

42

POLOAJ I ULOGA KANCELARA

On je prva linost vlade i najmonija figura politikog establimenta (politika elita) Nemake Ima svoju slubu(kabinet) sa oko 500 dravnih slubenika Bira se u parlamentu i njemu je odgovoran. Kancelar bira ministre, odreuje njihov br. i njihovu eventualnu odgovornost. Ovo je kljuna taka. (Parlament bira kancelara, a kancelar bira ministra i odgovara za njih. Ministri ako treba daju ostavku kancelaru.) On daje smernice za rad vlade ministrima i utvruje politiku vlade Stara se o efikasnom funkcionisanju koalicione vlade. Moe da trai od predsednika da raspusti Bundestag. Bundestag ne moe da raspusti samog sebe niti da prinudi kancelara da trai svoje rasputanje od strane predsednika radi novih izbora. Ministri su odgovorni kancelaru, a ne Bundestagu!

SAVEZNI USTAVNI SUDOVI Federalni Federalni Federalni Federalni Federalni Federalni Federalni sud pravde administrativni sud finansijski sud sud rada socijalni sud sud za patente ustavni sud

- Savezni ustavni sud je uvar ustavnog poretka. On doprinosi ouvanju dravne politike i vladavine prava.

- Postoje 2 vrste funkcija suda:

1.PRAVOSUDSKA (prosuivanje ustavnosti zakona i pravnih akata koje donosi parlament i reavanje sporova federalnih zakona i federalnih jedinica);

2.POLITIKA funkcija (pravo zabrane politikih partija, politike partije koje imaju prizvuk nacistikih partija kao i komunistikih; reavanje albe; pravo reavanja graanskih prava; dizanje optunice protiv predsednika na predlog Btaga i Brata. Smenjuje i premeta sudije redovnih sudova ili ih rangira u okviru sudskog sistema. - 16 sudija radi u 2 senata (2 tela) po 8 sudija: 8 bira Btag a 8 bira Brat. 43

- Prvi senat se bavi pitanjima osnovnih prava, drugi je dravno-pravni senat. - Mandat traje 12 godina i nema mogunosti reizbora. IZBORNI SISTEM I POLITIKE PARTIJE - visoka izlaznost birakog tela - oko 80%, esto i preko 90%) - to je kombinovani izborni sistem: veinski i proporcionalni - pola poslanika u Btagu po veinskom sistemu (direktan mandat, dvojica najboljih idu u drugi krug, ako je jedan dobio 50%+1 onda ni nema drugog kruga, ako manje onda drugi krug pa ko dobije vie i onda taj imenom i prezimenom ide u skuptinu), a pola po proporcionalnom izbornom sistemu (partijske zatvorene liste, koliko ima mesta u skuptini toliko je dugaka lista, pa koliko dobiju toliko ih ide sa liste). - postoji prohibitivna klauzula: iznosi 5% za proporcionalni, a 3 mandata za veinske izbore. - na izborima uestvuje 30-ak partija - 2 partije su dominantne: SPD i ZDU sa CSU - one ukupno uzimaju preko 90% glasova - pored njih izborni cenzus prelaze jo i zeleni, liberali i republikanska partija. - bira ima 2 glasaka listia: za veinski i za proporcionalni sistem - u svim politikim partijama poslednjih 20 godina opada lanstvo (i to do 20%) - PARTIJA ZELENIH jedina u kojoj nema pada u lanstvu (raste broj lanova) verovatno jer je nova, nastala je pre 30-ak god.

GLAVNE POLITIKE PARTIJE 1. SOCIJALDEMOKRATSKA PARTIJA SPD 2. HRIANSKO-DEMOKRATSKA UNIJA CDU 3. HRIANSKO SOCIJALNA UNIJA CSU-deluje samo na prostoru Bavarske

44

VEDSKA KORPORATIVNA DRAVA BLAGOSTANJA

-to je sistem korporativne drave blagostanja (socijalne i pravne drave) unitarni parlamentarno monarhijski politini sistem

ISTORIJAT

- naglaava se lino, ekonomsko i kulturno blagostanje pojedinca i to je zapisano u ustavu - od javne administracije se oekuje da obezbedi pravo na rad, stanovanje, obrazovanje, socijalno osiguranje, dobru i zdravu ivotnu sredinu - da etnike, jezike i religiozne manjine uvaju svoj kulturalni ivot - sloboda i dignitet (dostojanstvo) pojedinaca - naglaavaju se ekonomska i socijalna pravda trai se da se to obezbedi od drave - princip narodnog suvereniteta - unitarna drava sa jakom lokalnom samoupravom - naglaava se predstavniki sistem - viepartizam i pravna drava (vladavina prava)

DRAVA BLAGOSTANJA

- nastala u vreme velike ekonomske krize 30 godina prolog veka - pod ovim pojmom podrazumeva se drava koja je usmerena na promovisanje i ostvarivanje dobrog zdravlja i socijalnog staranja, dobrog obrazovanja, sigurnog ivota i imovine, autonomije i slobode, jednakosti i pravde za svakog pojedinca. - to podrazumeva: 1. da se brojne socijalne usluge dobijaju besplatno ili uz minimalnu naplatu 2. da su one univerzalne (vae za sve graane) 3. finansiraju se iz progresivnog porezivanja 4. politika pune zaposlenosti 5. radniko zadovoljstvo 45

6. dravni krediti 7. redistribucija resursa 8. gotovo besplatno obrazovanje 9. isticanje drutvene solidarnosti 10. sklonost ka sporazumevanju 11. princip pravednosti jednaka plata za jednak rad

VEDSKI KORPORATIVIZAM

-pod korporativizmom treba razumeti institucionalizovan proces dogovaranja i sporazumevanja izmeu drave, poslodavaca i sindikata koji prethode parlamentarnom odluivanju - to van parlamentarno sporazumevanje, odvija se u 3 faze: 1. vlada i sindikati 2. vlada, sindikati, poslodavci 3. usaglaavanje izmeu politikih partija

KORIGOVANJE DRAVE BLAGOSTANJA

- talas globalizacije dovodi do desuverenizacije i deregulacije drave blagostanja (Regan, Taer, Kol jaanje neoliberalizma) - ukidaju se opte starosne penzije, uvodi se selektivnosti i vea optereenja za korisnike - smanjuje se delatnost javnog sektora, on se decentralizuje i deregulie - uvodi se privatizacija javnog sektora na lokalnu samoupravu - omekavaju se granice izmeu drave i civilnog drutva - vri se prebacivanje finansiranja sa vieg na nie nivoe

UNITARNO UREENJE

-demokratija se ostvaruje ne samo kroz predstavniku i parlamentarnu vlast, ve i kroz lokalnu samoupravu - drava je administrativno podeljena na 3. Nivoa: 1. nacionalni 46

2. regionalni 3. municipalni

- u vedskoj postoje 24 regiona, svaki ima guvernera i regionalnu samoupravu - guvernera imenuje vlada na 6 godina i on je predsednik regionalne uprave - postoji 286 optina one uvode poreze, naplauju razne usluge i takse, formiraju svoje budete finansiraju gradnju, lokalnu mreu puteva, vodovod, obrazovanje, staraju se o javnoj pomoi ukljuujui i brigu o starima, deijoj zatiti i sl.

MONARH

-monarh je formalno ef drave - on ima ceremonijalne funkcije (otvara godinje zasedanje parlamenta u oktobru, predsedaca sastancima savetodavnog vea za spoljne poslove, daje akreditacije ambasadorima stranih drava, nema radnih kontakata sa vladom, ne predlae novog premijera po novom ustavu to radi spiker parlamenta

VEDSKI PARLAMENTARIZAM

-stvaran je kao i Britanski u dugom vremenskom periodu - parlament je jednodoman i naziva se Riksdag - zaseda u roku od 15 dana od izbornog dana - redovno zasedanje poinje u oktobru i traje do juna sledee godine - broji 349 poslanika - Riksdag predstavlja narod vedske - izbori su opti, jednaki i fakultativni po proporcionalnom izbornom sistemu - 1 poslanik na oko 25 000 biraa na 4 godine - sednicama Riksdaga predsedava spiker - on ima 3 zamenika - on upravlja parlamentom i imenuje premijera - on je predsednik administrativne grupe Riksdaga i tzv. spikerove konferencije

47

- zakonodavni proces je prilino komplikovan i odvija se u vie faza - pravo poslanika da govori je neogranieno - najvei broj odluka, donosi se aklamacijom i prostom veinom - kod izbora premijera, koristi se negativna tehnika koja podrazumeva princip negativnog parlamentarizma - premijer je dakle potvren osim ako veina ne glasa sa NE to olakava izbor vlade jer se i suzdrani i odsutni glasovi raunaju u izbore - ako se ne izabere premijer glasanje se ponavlja 4 puta, pa i ako posle toga nema novog premijera, raspisuju se novi izbori - parlament bira vladu bez efa drave Spikerovu konferenciju ine: - spiker - zamenici spikera - zamenici predstavnika administrativne uprave - predstavnici svih komiteta Riksdaga kao i predstavnici politikih partija - poslanici u parlamentu rasporeeni po izbornim jedinicama, a ne po politiki partijama - nema pravo da glasa u parlamentu

IZVRNA VLAST

- ini je vlada odn. kabinet koji ima 20 ministara + 7 ministara bez resora - kabinet donosi odluke kolektivno - vlada je sedite najucitajnijih dravnih i partijskih funkcionera - u vladi su najuticajniji poslanici (kao ministri) koji zadravaju svoja poslanika mesta u parlamentu, a umesto njih se biraju zamenici - parlament i premijer imaju pravo da smene bilo kog ministra - kabinet je kolektivno odgovoran za poslove ministarstva - vlada se sastaje 1 3 puta nedeljno - premijer imenuje lanove vlade, a parlament ne odluuje o sastavu vlade - premijer postavlja i razreuje ministre - dravna administracija nastoji da bude politiki neutralna prema partijama 48

- samo 100 lanova javnih slubi se bira sa pojavom nove vlade SUDSKI SISTEM

-organizovan na 3 nivoa: 1. sudovi distrikta 2. apelacioni sudovi 3. vrhovni sud - sudovi sude na osnovu prava i u odluivaju su nezavisni - postoji garantovana stalnost i ne promenljivost sudija - jedini kriterijum za izbor sudija je kvalitet, a za smenu nesposobnost i krenje funkcije - ustav ne predvia ustavnu kontrolu zakona, ali redovni sudovi mogu da ospore neki zakon

OMBUDSMAN (parlamentarni tuilac i ombudsmani)

- postoje 4 nivao ombudsmana 1. ombudsman za potroae 2. ombudsman za jednake mogunosti 3. ombudsman protiv etnike diskriminacije 4. ombudsman za zatitu prava dece - na mesto ombudsmana dolaze ugledne sudije, a bira ih parlament na 4 godine i mogu da se biraju na vie mandata - glavna dunost ombudsmana je da nadgledaju da li sudovi ili javne slube ostvaruju nacionalne zakone naroito one kojima se tite sloboda, sigurnost i svojina graana - ombudsmani imaju dobro obuenu pomonu slubu - podnose parlamentu izvetaje o svom radu oni su dakle neka vrsta narodnih advokata u zatitnika graana

49