Prirucnik Za Pisanje Predloga Projekata

PRIRU^NIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE
PRIRU^NIK ZA EDUKATORE
SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE
PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Umesto predgovora
Pred Vama je Prirunik koji ima za cilj da vas upozna sa neophodnim koracima u procesu pripreme i podnoenja projekata u skladu sa tenderskim pravilima koje primenjuje Evropska unija. Prirunik je nastao kao rezultat saradnje trenera Tima TRI Graanskih inicijativa i Saveza samostalnih sindikata Srbije u sprovoenju obuke za pripremu predloga projekata za konkurs JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU, koji finansira Evropska unija, realizuje Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, a sprovodi GOPA Consultants, odran 8.i 9. februara 2010. godine. Realizovan je u okviru projekta SSSS-ISCOD Jaanje institucija socijalnog dijaloga, a koji finansira panska agencija za razvoj meunarodne saradnje (AECID).
Institut za razvoj saradnje UGT-a panije (ISCOD) potpisao je 19. maja 2008. godine projekat Jaanje institucija socijalnog dijaloga sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost. Projekt je usmeren na osnaivanje sindikata i regulisanje trita rada, to sve vodi demokratskom razvoju i ukljuivanju u evropske integracije. U ovom projektu aktivno e uestvovati Panevropsko regionalno vee (PERC), Svetska granska federacija slubenika u privatnim preduzeima (UNI), te Internacionala obrazovanja (EI). to se tie oblasti delovanja, SSS Srbije se opredelio za tri dimenzije: unapreenje sindikalnog obrazovanja (obrazovanje za socijalni dijalog, kolektivno pregovaranje i specijalizaciju za meunarodno pravo); jaanje i ulogu sindikata u funkcionisanju trita rada i kreiranju politike zapoljavanja; rad na jaanju faktora koji imaju uticaja na ira drutvena kretanja obrazovanje za mir i mirno reavanje sporova.
Materijali korieni u pripremi i realizaciji navedene obuke zasnivaju se na viegodinjem iskustvu trenera u neposrednom pisanju i sprovoenju projekata finansiranih od strane EU u sopstvenim organizacijama, na produktima ranijih obuka i prirunicima koje su treneri pripremali povodom drugih EU konkursa i za druge organizacije. U priruniku je detaljno opisano na koji nain bi trebalo da se informiete o konkursima i potencijalnim mogunostima za finansiranje vae organizacije iz fondova EU, ta bi trebalo da radite pre samog pisanja projekta kao i u toku pisanja projekta. Data su objanjenja Smernica i osnovna pravila konkursa (ko moe da konkurie i pod kojim uslovima, ta su prihvatljivi a ta neprihvatljivi trokovi i drugo); predstavljena je dokumentacija za pripremu predloga projekata (aneksi A-E); opisuje se procedura kompletiranja i dostave predloga projekta i podsea na najee greke u pripremi dokumentacije. Dokumenti su predstavljeni u njihovom originalnom obliku, odnosno praena je njihova zadata struktura, to je posebno vano imajui u vidu traeni stepen formalizma. Posebno panju skreemo na uputstva iz PRAG prirunika (Praktini vodi za procedure sklapanja ugovora koji se finansiraju iz opteg budeta Evropskih zajednica u kontekstu spoljnih aktivnosti), kojim se nismo posebno bavili zbog njegove obimnosti, a koji moete prouiti na: http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/implementation/practical_guide/documents/2008new_prag_final_en.pdf
Prilikom predstavljanja dokumenata, dati su praktini saveti i sugestije, primeri iz ivota i objanjenja koja olakavaju razumevanje teksta. Zahvaljujemo se Bojani Bjelovi i Meunarodnom odeljenju SSSS koje je obezbedilo prevod aplikacionog formulara sa engleskog na srpski jezik. Prirunik je, pre svega, namenjen predstavnicima sindikata i prilagoen je zahtevima gore navedenog konkursa. Meutim, ovaj Prirunik mogu da koriste i druge organizacije, odnosno Prirunik moe da se koristi i za druge programe koji se finansiraju iz fondova EU, naravno uvaavajui posebne zahteve svakog pojedinanog konkursa. Koristimo priliku da skrenemo panju na irok spektar finansijskih mogunosti koje trenutno postoje u Srbiji iz fondova EU, a namenjeni su civilnom drutvu u irem smislu, pa tako i sindikatima kao socijalnim partnerima. Trenutno je u Srbiji aktivno vie programa finansiranih iz EU sredstava, meu kojima dajemo samo neke primere potencijalno zanimljive predstavnicima sindikata. Donoenjem odluke da se svi pretpristupni fondovi zamene novim pretpristupnim instrumentom (Instrument for Pre-accession Assistance - IPA), Evropska komisija, zajedno sa dravnom administracijom postaje nadlena institucija u upravljanju pretpristupnim fondovima EU za period 2007-2013. Novi Instrument za pretpristupnu pomo ima za cilj da unapredi kapacitete dravne administracije, podstakne drutveno ekonomski razvoj i odgovori potrebama procesa stabilizacije i pridruivanja. IPA sadri ukupno pet specijalizovanih komponenti: a) pomo u procesu tranzicije i izgradnje institucija, b) prekogranina saradnja; c) regionalni razvoj; d) razvoj ljudskih resursa; e) ruralni razvoj. Komponente 1 i 2 namenjene su zemljama potencijalnim kandidatima, dok su komponente od 1. do 5 namenjene zemljama kandidatima. Republici Srbiji, kao i drugim zemljama potencijalnim kandidatima za lanstvo u EU bie omogueno korienje sredstava iz fondova prve dve komponente. Takoe, mogue je iz sredstava prve komponente finansirati programe/projekte iz komponenti tri, etiri i pet. Razlog za podelu izmeu kandidata i potencijalnih kandidata je manjak odgovarajuih kapaciteta u zemljama potencijalnim kandidatima za upravljanje svim komponentama. Zakljukom Vlade 05 Br: 1192821/2007 od 31. maja 2007. godine za nacionalnog IPA koordinatora (NIPAK) imenovan je potpredsednik Vlade zaduzen za evropske integracije, dok je za Sekretarijat nacionalnog IPA koordinatora odredjen Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoi Ministarstva finansija. S tim u vezi, Vlada RS je usvojila Akcioni Plan za programiranje IPA 2008. Finansijski okvir za IPA iznosi 11,468 milijardi evra, koliko e zemlje lanice Unije izdvojiti kao pomo u periodu od 2007. do 2013. godine. Vie o tome na : http://ec.europa.eu/enlargement/how-does-it-work/financial-assistance/instrument-preaccession_en.htm ili na sajtu Kancelarije za Evropske integracije http://www.evropa.gov.rs Za vie informacija o konkretnim programima, sugeriemo da konsultujete Vodi kroz izvore finansiranja (www.gradjanske.org) u kojem su predstavljeni sledei programi: Programi prekogranine saradnje (Cross border programmes) su instrument EU namenjeni za pomo i promociju preko-granine saradnje van granica EU. Programi su fokusirani na promovisanje odrivog socio-ekonomskog razvoja , zatitu ivotne sredine, borbu protiv organizovanog kriminala, unapredjenje granine kontrole i promovisanju saradnje 'ljudi sa ljudima'. Programi imaju za cilj smanjenje razlike u stopi razvijenosti izmeu regiona van granica EU i promovisanju socio-ekonomske sarad2
nje izmeu lokalnih zajednica kao i saradnju u oblasti kulture. Pozivi za projektne predloge su u skladu sa pravilima programa EU za eksternu pomo. Ovi fondovi su distribuirani kroz takozvane grant eme, mehanizme koji omoguavaju direktne finansijske grantove korisnicima. Svaki projekat pojedinano ima odreene prioritete i ogranienja koje treba uzeti u obzir prilikom apliciranja. Ministarstvo finansija, odeljenje za prekograninu saradnju zaduena je institucija za koordinaciju i implementaciji programa, dok Delegacija Evropske komisije ima ugovornu nadlenost. Lokalne kancelarije su otvorene za unapreenje kordinacije i aktivnosti na lokalu. U Republici Srbiji u 2010 godini (IPA 2007 i 2008) bie otvoreno 8 programa1: 1. IPA Jadranski Program prekogranine saradnje IPA Adriatic Cross Border Cooperation Programme 2. Program prekogranie saradnje Srbija - Bosna i Hercegovina "Cross-border cooperation programme Serbia B&H" 3. Program prekogranine saradnje Srbija - Bugarska "Cross-border cooperation programme Serbia - Bulgaria" 4. Program prekogranine saradnje Srbija - Crna Gora "Cross-border cooperation programme Serbia-Montenegro" 5. Program prekogranine saradnje Srbija - Hrvatska "Cross-border cooperation programme Serbia - Croatia" 6. Program prekogranine saradnje Srbija - Maarska "Cross-border cooperation programme Serbia - Hungary 7. Program prekogranine saradnje Rumunija - Srbija "Romania Serbia IPA cross border cooperation programme" 8. Program transnacionalne saradnje Prostor jugoistone Evrope South East Europe Space transnational cooperation programme Tehnika podrka za organizacije civilnog drutva u IPA zemljama (TACSO Tecnical Assistance for Civil Society Organization in IPA countries. Program podrke civilnom drutvu ( Civil Society Facility) se realizuje od strane konzorcijuma SIPU International AB i partnera ( Civil Society Promotion Centre Bosnia and Herzegovina Human Resources Development Foundation Turkey, Foundation in Support of Local Democracy Poland Partners Foundation for Local Development Romania). Opti ciljevi Projekta su jaanje civilnog drutva u okviru participativne demokratije, kreiranje drutvenog ambijenta koji je podsticajan za civilno drutvo, razvijanje kapaciteta i odgovornosti organizacija civilnog drutva (OCD) u zemljama korisnicama IPA sredstava, pruanje kvalitetnih usluga OCD. Svrha Projekta je: a) da povea i unapredi kapacitete i aktivnosti OCD, i b) da ojaa i pobolja demokratsku ulogu OCD. Projekat je regionalni i sprovodi se u svim IPA zemljama ( Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, BJR Makedonija, Hrvatska, , Kosovo pod Rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti UN, Srbija i Turska ). Kontakt: info.sr@tacso.org
1
Vie info o navedenim programima moete nai na vebsajtu www.evropa.gov.rs
PROGRESS Program za zapoljavanje i socijalnu solidarnost Evropske zajednice. Evropska komisija Generalni direktorat za zapoljavanje, socijalna pitanja i jednake mogunosti, iji cilj je da omogui Evropskoj zajednici da obavi zadatke i izvri ovlaenja dodeljena joj osnivakim ugovorima, a u delokrugu nadlenosti u domenu zapoljavanja i socijalnih pitanja. Osnovni cilj Programa je pruanje finansijske pomoi za ostvarenje ciljeva Socijalne agende 2005-2010, kljunog dokumenta EU u oblasti zapoljavanja i socijalne politike, kojim je Unija utvrdila za svoj opti strateki cilj poveanje broja i kvaliteta radnih mesta i jednakih mogunosti za sve kategorije drutva. Oblast podrke je: zapoljavanje, uslovi rada, socijalna zatita i socijalna inkluzija, borba protiv diskriminacije i rodna ravnopravnost. Kontakt: lan Komiteta za sprovoenje programa PROGRESS u ime Republike Srbije; Dragana Radovanovi, Ministarstvo rada i socijalne politike,draganar@minrzs.gov.rs. Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava (EIDHR), iji cilj je da doprinese razvoju i konsolidaciji demokratije i vladavine prava, potovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda, u okviru politike Zajednice na razvojnoj, ekonomskoj, finansijskoj i tehnikoj saradnji sa treim zemljama i u skladu sa spoljnom politikom Evropske unije u celini. Na osnovu EIDHR pravila, Evropska komisija je usvojila Strateki papir za period 2007-2010. Postojei Strateki papir za period 2007-2010 moe da se nae na sledeoj adresi: http://ec.europa.eu/europeaid/where/worldwide/eidhr/documents/eidhr-strategy-paper2007_en.pdf Tempus, Erasmus Mundus Nacionalna kancelarija za TEMPUS. Tempus podrava reformu sistema visokog obrazovanja u skladu sa Bolonjskim procesom; Erasmus Mundus podrava stvaranje zajednikih Evropskih master i doktorskih studija i obezbeuje stipendije za polaznike i studente ovih studija; poveanje atraktivnosti oblasti Evropskog visokog obrazovanja se takoe podrava kroz pozive za dostavu projekata Erasmus Mundus Akcija 3. Kontakt: Email: office@tempus.ac.rs; http://www.tempus.ac.rs/ O ostalim programima i mogunostima redovno se moete informisati na vebsajtovima navedenim u uvodnom delu i u pojedinim poglavljima prirunika. U nadi da e vam ovaj prirunik pomoi da pripremite kvalitetne projekte koji e biti odobreni i spovedeni na dobrobit krajnjih korisnika, elimo vam uspean rad! Dubravka Velat i Ana Bu, TIM TRI Graanskih inicijativa Beograd, februar 2010. godine
Pre pisanja predloga projekta

Ukoliko do sada niste imali iskustva u pisanju predloga projekata prema pravilima EU, va prvi korak je da se informiete o mogunostima koje postoje i pre nego to je konkurs objavljen. Postoje programski dokumenti koji se objavljuju na vebsajtu Evropske unije http://ec.europa.eu/europeaid/index_en.htm, na sajtu Delegacije Evropske unije u Srbiji (http://www.delscg.ec.europa.eu); postoje publikacije, kao to je Vodi kroz izvore finansiranja kao i dnevno objavljivanje novih konkursa, koji pripremaju Graanske inicijative (www.gradjanaske.org), nedeljne vesti koje distribuira Centar za razvoj neprofitnog sekto4
ra (www.crnps.org.rs), info dani i drugi slini resursi koji nude dovoljno informacija o tekuim i buduim konkursima, a koji vam omoguavaju da se na vreme pripremite za va konkretan projekat. Ukoliko uoite konkurs na koji elite da prijavite predlog projekta, a to radite po prvi put, moe vas zbuniti i iznenaditi obilje zahteva, kompleksna dokumentacija, teko razumljiv jezik kojim su pisana dokumenta, dakle, eka vas veliki i ozbiljan zadatak. Pisanje projekta po pravilima Evropske unije jeste poduhvat koji podrazumeva odluku na nivou vrha organizacije da se projekat pripremi, timski rad ukljuenih pojedinaca iz organizacije sa jasnom podelom uloga, poslova i zadataka, stalna razmena informacija meu lanovima/icama tima koji priprema projekat, kao i odreeno vreme posveeno pripremama (prvi put, to moe da bude i dva do tri meseca), da bi projekat bio uspeno napisan i predat u skladu sa zahtevima iz konkursa. Nakon jednog ili vie iskustava u pripremi i pisanju predloga projekta, vae iskustvo e biti znaajno obogaeno i vrlo veto ete nalaziti nove mogunosti za vau sindikalnu organizaciju. S lakoom ete pratiti zahteve konkursa, vetina samog pisanja projekta e postati deo vae rutine a vreme koje e vam biti potrebno da pripremite va predlog projekta e se znaajno smanjiti. Pored informacije o raspisanom konkursu, vi ete dobiti i informaciju o tzv. aplikacionom paketu. Ovaj paket sadri dokumente, odnosno formulare koji su potrebni za pripremu i podnoenje predloga projekta. U konkretnom programu JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU koji je u toku u vreme pisanja ovog prirunika, i za koji sindikati mogu da prijavljuju svoje predloge projekata, aplikacioni formular sadri sledee dokumente: 1) Smernice za pripremu projekata 2) Aneksi koji ukljuuju komplet sledeih dokumenata: Aneks e3_b AF.doc Formular za pisanje/podnoenje predloga projekata (ukljuuje izjavu o partnerstvu i deklaraciju, kao i listu provere) Aneks e3_c Budget.xls Formular za izradu budeta (sastoji se iz dva dela) Aneks e3_d Logframe.xls Matrica logikog okvira Aneks e3_e LEF (public).pdf Formular za javna pravna lica Aneks e3_e LEF (private).pdf Formular za privatna pravna lica Aneks e3_e FIF.pdf Formular za finansijsku identifikaciju Aneks e3_h Draft contract.zip Komplet od 8 formulara, u razliitim formatima (doc, pdf i xls), koji se odnose na opte odredbe ugovora, formate za narativno i finansijsko izvetavanja. Skreemo panju da prilikom objavljivanja konkursa proverite koji sve dokumenti ine aplikacioni paket, jer se moe dogoditi da se neki delovi menjaju odnosno da postoje dodatni formulari, u skladu sa specifinim zahtevima konkursa. Standardni obrasci se mogu nai na http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/implementation/grants/index_en.htm Po upoznavanju informacija o konkursu, potrebno je da okupite tim unutar vae organizacije i da paljivo prouite Smernice konkursa, kako biste bili sigurni da vaa organizacija zadovoljava postavljene uslove i kriterijume, kao i da imate ideje za razvijanje projekta koje bi se uklopile u zadati okvir konkursa. Ukoliko ste utvrdili da moete i hoete da aplicirate, sledi vam upoznavanje sa svim ostalim dokumentima odnosno formularima. 5
Smernice za podnosioce predloga projekta

Prvi korak u pisanju predloga projekta je, dakle, detaljno prouavanje Smernica za podnosioce predloga projekta. Smernice su znaajne pre svega zato to se u njima daje opis programa za koji aplicirate (uz navodjenje ciljeva i prioriteta, finansijske informacije) a isto tako i pravila koja bi trebalo da potujete da biste uspeno sastavili i dostavili predlog projekta. Vrlo je vano da nijedan detalj ne prepustite sluaju i da itate Smernice kao da vam je prvi put. Naime, esto se deava da su Smernice, na izgled, iste kao i u nekom prethodnom konkursu. Meutim, to ne mora da bude sluaj. Dovoljno je da se promeni jedna re (na primer veznik i umesto ili), dozvoljeni finansijski iznosi, trajanje projekta i drugo, pa da to bitno utie na mogunost da aplicirate. Dodatno, skreemo panju na jo jednu potekou sa kojom se suoavaju brojni potencijalni aplikanti kad je re o aplikacionim paketima (ukljuujui i Smernice) za konkurse koje raspisuje EU, a koja se tie slubenog jezika konkursa. U veini sluajeva do sada u Srbiji, kao vaei dokument tretira se tekst Smernica na engleskom jeziku (Guidelines for grant applicants). Proverite da li je verzija smernica na srpskom jeziku zvanina ili je samo re o nezvaninom prevodu koji bi trebalo da vam pomogne u razumevanju teksta. Ova informacija je za vas od velike vanosti, jer se u vie sluajeva do sada dogaalo da je prilikom prevoenja dolazilo do izvesnih razlika u odnosu na originalni tekst na engleskom jeziku i to je potencijalne podnosioce predloga projekta dovodilo u zabunu. Isto vai i za prevode u okviru ovog prirunika svi se oni smatraju nezvaninim i u sluaju nedoumice, upuujemo vas na originalne tekstove konkursa (na engleskom jeziku). Smernice se, u pravilu, sastoje iz tri dela: 1. Uvodni deo opis programa (opti okvir, ciljevi konkretnog programa i prioriteti) 2. Pravila konkretnog poziva (konkursa) za podnoenje projekata (sa detaljnim opisom svih zahteva i kriterijuma), i 3. Lista priloga
Uvodni deo opis programa

U uvodnom delu Smernica najee se opisuje stanje u zemlji u odnosu na oblast kojom se poziv (konkurs) bavi, problemi, ta je Vlada uradila, doprinos drugih aktera (npr. EU, meunarodna zajednica, druge institucije i donatori, nevladine organizacije, profitne organizacije, mediji...) i ta ostaje nepokriveno, te se objanjavaju razlozi uvoenja konkretnog programa koji bi trebalo da rei one probleme koji su definisani kao vani za konkretnu oblast. Kontekst koji se opisuje u uvodnom delu je vaan kao prva informacija o tome u kom pravcu bi trebalo da razmiljate da biste osmislili projekat koji e se uklopiti u zahteve Smernica konkretnog poziva (konkursa). Sledi primer kljunih delova uvodnog teksta iz aktuelnog konkursa: Program JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU navodi da je Evropska komisija jo 2004. godine utvrdila da postoji potreba za jakim, dubokim i odrivim dijalogom izmeu drutava zemalja koje su u procesu EU 6
integracija i drava lanica EU. Takoe je prepoznata znaajna uloga civilnog drutva u voenju tog dijaloga (a samim time i sindikata kao dela civilnog drutva). U junu 2005. godine, EU je definisala sledee ciljeve dijaloga civilnog drutva: Osnaiti kontakte i pospeiti razmenu iskustava; Omoguiti bolje poznavanje i razumevanje zemalja kandidata meu zemljama lanicama Evropske unije; Poboljati znanje i razumevanje o Evropskoj uniji meu zemljama kandidatima Nakon opisa konteksta koji vas uvodi u celu priu, sledi opis opteg i posebnih ciljeva konkretnog programa, odnosno prioritetnih oblasti, a koje su u skladu sa prethodnim uvodnim delom. Ciljevi konkretnog programa se odnose na to koji dugoroni uticaj elite da ostvarite, kao i ta elite da postignete tokom trajanja samog programa. Tako na primer, jedan od optih ili osnovnih ciljeva moe da bude da se olaka razumevanje Evropske unije i procesa evropske integracije koji tei da priblii Srbiju Evropi. Program JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU navodi kao opti cilj: Razviti odriv dijalog izmeu civilnog drutva Srbije i EU Nakon navoenja opteg cilja, najee se navode specifini ciljevi i/ili prioriteti, kojI u uem smislu definiu ta je to tOa konkurs tei da postigne tokom trajanja programa, odnosno promene u ivotima ciljnih grupa kojima se reavaju neki kljuni problemi. U sklopu konkursa koji je bio objavljen 2007. godine i iji opti cilj je bio usmeren na olakavanje razumevanja EU i procesa evropske integracije, odnosno pribliavanje Srbije Evropi, kao specifian cilj je navedeno: poboljati uee javnosti u debati i podii svest u Srbiji o razliitima, A spektima evropskih integracija. Istovremeno, u okviru specifinog cilja, dati su i sledei prioriteti: Poboljati znaje o EU i procesu evropskih integracija odreenih ciljnih grupa kroz edukaciju Inicirati dijalog, razmenu informacija i najbolje prakse koja se odnosi na proces evropskih intergacija Podii svest u Srbiji o razliitim aspektima evropskih integracija i samom procesu proirenja, kao i o uticaju pridruivanja, kroz razmenu informacija. Program JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU navodi kao specifine (posebne) ciljeve sledee: Pruanje podrke saradnji izmeu profesionalnih (strukovnih) organizacija Srbije i EU u oblasti jaanja kontakata i meusobne razmene iskustva izmeu biznis sektora, profesionalnih organizacija i socijalnih partnera; Unapreenje kapaciteta organizacija civilnog drutva u formulisanju javnih politika, programskih analiza i zastupanju; Jaanje novih partnerstava i mrea izmeu organizacija civilnog drutva Srbije i zemalja-lanica EU. Iz gore navedenih ciljeva je ve sasvim jasno da je konkurs namenjen i predstavnicima sindikata, poto se u prvom posebnom cilju pominju socijalni partneri. 7
Zatim slede ve sasvim konkretne informacije o finansijskim aspektima apliciranja. Najee se u taki 1.3. daju finansijske pojedinosti konkretnog konkursa u okviru kog se najee navodi ukupna suma raspoloiva tokom konkursa, minimalni i maksimalni iznos za koji je mogue aplicirati i koji je mogue odobriti, a takoe se daju i instrukcije vezane za neophodno uee podnosioca predloga projekta. Vodite rauna da se ovaj deo Smernica razlikuje od konkursa do konkursa, odnosno da svi njegovi delovi mogu varirati: i ukupno rasploiva suma, i deo koji se odobrava aplikantima, minimalni i maksimalni iznos, kao i traeno uee podnosioca predloga projekta. Paljivo proitajte kriterijume, jer se finansijski iznosi i uee (finansijski doprinos) vrlo esto nalaze meu najeim administrativnim grekama zbog kojih se predlog projekta odbacuje ve u prvom koraku. Finansijske pojedinosti konkursa JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU: Ukupna obezbeena vrednost sredstava je 3,5 miliona evra, pri emu EU moe zadrati pravo da ne dodeli sva sredstva. Svi grantovi2 koji budu dodeljeni u okviru ovog programa moraju biti izmeu sledeeg najnieg i najvieg iznosa: Najnii iznos: 50.000 evra Najvii iznos: 150.000 evra
Grant ne moe da bude nii od 50 odsto ukupnih trokova projekta. Nadalje, ni jedan grant ne moe premaiti 90 odsto ukupnih prihvatljivih trokova projekta. Razlika treba da se obezbedi iz vlastitih resursa podnosilaca projekata ili partnera, ili sredstvima koja ne pripadaju budetu Evropske zajednice ili Evropskog fonda za razvoj. Da bismo vam olakali raunicu, prilaemo tabelu iz koje moete videti koji iznosi odnosno doprinosi ne bi bili prihvatljivi za navedeni konkurs. Sivom bojom su oznaeni neprihvatljivi finansijski iznosi, odnosno doprinosi.
Br.
UKUPNI PRIHVATLJIVI TROKOVI PROJEKTA 150.000 200.000 130.000 100.000 155.000
Vi traite od EU 120.000 175.000 120.000 45.000 150.000
1 2 3 4 5
Vi obezbe ujete svoj doprinos (ili partnera, a da ne pripadaju budetu EU) 30.000 40.000 10.000 55.000 5.000
% (50% do 90%)
80% 87,5% 92,3% 45% 96,78%
Slinu raunicu moete uraditi za svaki sledei konkurs, uvaavajui konkretne zahteve vezane za minimalne i maksimalne iznose, kao i za traeno uee (doprinos). ta sve moe da predstavlja doprinos je vie objanjeno u delu koji se bavi budetom.
2
grant je engleska re za dodeljena sredstva
Ovaj deo Smernica je posebno koristan jer vam, na osnovu izraunatih dozvoljenih finansijskih parametara, govori i o tome da li vaa organizacija uopte moe da aplicira, imajui u vidu vae finansijske kapacitete. Ovde se misli, pre svega, na vae godinje budete i na istorijat u upravljanju projektima odreene finansijske veliine. Jasno je da, ukoliko je va godinji budet do sada u proseku bio oko EUR 20.000, da neete aplicirati za iznos vei od minimalno dozvoljenog. Moda e se desiti da ete u ovom trenutku proceniti da ne treba da aplicirate. Jedna od sugestija je da, kada se suoite sa ovakvom situacijom, pronaete partnera koji ima jak finansijski kapacitet i iskustvo u upravljanju projektima EU, i da na taj nain i sami polako stiete iskustvo. Dodatno, vodite rauna da se iznos za koji podnosite projekat pojavljuje na vie mesta u vaem predlogu projekta: u formularu (na vie mesta), u budetu, kao i u matrici logikog okvira. Ovo je vano kada, tokom rada, menjate neto u predlogu projekta, da ne zaboravite izmene uneti na svim potrebnim mestima gde se ova informacija trai.
Pravila konkursa (poziva)

Iako su pravila vrlo slina iz konkursa u konkurs, ovde se zahteva vaa maksimalna panja. Kao to smo ve naveli, i pored gotovo identinih formulacija koje ete prepoznati od ranije (ukoliko ste ve prethodno pisali projekat koji se finansira iz budeta EU), pojavie se potpuno novi zahtevi i kriterijumi koji su specifino formulisani za konkretan konkurs za koji aplicirate. Dakle, nikada nemojte podrazumevati da su vam pravila poznata od ranije, jer se lako moe dogoditi da vam neto promakne. U osnovi, pravila se odnose na sledee oblasti: 1. Kriterijumi odabira 2 Kako se prijaviti i procedure koje bi trebalo slediti 3. Evaluacija i selekcija prijava 4. Podnoenje pratee dokumentacije 5. Obavetenje o odluci 6. Uslovi vezani za sprovoenje projekta po dobijanju granta Mi emo se u ovom priruniku baviti prvenstveno takama 2.1. i 2.2, a taku 2.3. emo dotai podseanjem na pitanja iz evaluacionog upitnika.
Kriterijumi prihvatljivosti (eligibility; podobnost)

Posle upoznavanja sa temom i ciljevima konkursa, gde proveravate da li se tematski uklapate u zahteve konkursa, i posle provere finansijskih zahteva, sledi upoznavanje sa kriterijumima prihvatljivosti, koji e vam pomoi da prepoznate da li vam je uopte dozvoljeno da aplicirate za konkretni konkurs. Termin koji se koristi na engleskom jeziku jeste eligibility (moe se prevesti i kao podobnost). Koriste se da bi se na osnovu njih procenjivali svi podneti predlozi projekata. Kriterijumi se odreuju u odnosu na: - Organizaciju koja uestvuje na konkursu, - Tipove aktivnosti za koje je mogue dobiti sredstva, - Vrste trokova koji se uzimaju u obzir pri odreivanju visine sredstava za dodelu donacije. Sledi detaljan opis svakog od kriterijuma prihvatljivosti. 9
Ko moe da konkurie ?
Ovo pitanje vam pomae da definiete da li vaa organizacija spada u kategoriju onih koje su podobne ( eligible ), tj. da li moete da konkuriete za konkretan konkurs (poziv). Vrlo esto se kombinuje vie kriterijuma, pa tako u nekim pozivima mogu da konkuriu i neprofitne i profitne organizacije, javne ustanove, lokalne samouprave, organizacije mogu biti iz inostranstva i sa seditem u zemlji. Neki put se trai sedite u odreenom regionu u kojem bi trebalo da se program provodi, a neki put je zahtev vezan za prethodno iskustvo u regionu. Gotovo uvek se trai da su podnosioci predloga projekta ujedno i direktno odgovorni za pripremu i izvoenje projekta. Program JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU je omoguio irokom spektru organizacija da apliciraju na ovaj konkurs: moraju biti pravna lica i moraju biti neprofitne organizacije i moraju biti specifine organizacije, kao to je navedeno: Strukovne organizacije (osnovane radi unapreenja odreene profesije), Akteri trita rada (sindikati i asocijacije poslodavaca), Organizacije koje predstavljaju drutvene i ekonomske aktere (npr. organizacije potroaa, pacijenata, studenata, poslovne asocijacije...), Nevladine organizacije i grasrut (grassroot) pokreti, Kulturne i umetnike asocijacije i klubovi, Asocijacije medija i medijske mree. Dravljani zemlje lanice EU ili zemlje korisnice IPA ili zemlje iji je status regulisan Propisima o pristupu spoljne pomoi evropske zajednice i Zajedno sa svojim partnerima direktno su odgovorni za pripremu i upravljanje projektom, i koji ne deluju kao posrednici, Koji se ne nalaze ni u jednoj od navedenih situacija u odeljku 2.3.3. Praktinog vodia za procedure ugovaranja eksternih aktivnosti EK (PRAG) http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/implementation/practical_guide/inde x_en.htm Kriterijumi prihvatljivosti su u ovom konkursu postavljeni kao kumulativni, tj. veznik i govori da bi organizacija trebalo da ispunjava SVE postavljene zahteve (i da bude pravno lice, i da je neprofitna i da spada u neke od navedenih kategorija, i sve ostalo to je navedeno....). Ponekad se u ovim uslovima stavlja veznik ili to znaci da organizacija moe alternativno da ispunjava neki od postavljenih zahteva. Dodatno, posebno skrecemo panju na recenicu koja se obicno nalazi posle poslednjeg uslova, a koja upucuje na Deklaraciju aplikanta. Ovo je formular koji se nalazi obicno u delu B sekcije VI aplikacionog formulara, a koju aplikant treba da potpie (u zadatom formatu, bez menjanja delova teksta), ime potvruje da se ne nalazi ni u jednoj od situacija navedenih u odeljku 2.3.3. PRAGa. Vie o Deklaraciji aplikanta kada se budemo bavili aplikacionim formularom. 10
Partnerstvo i odabir partnera

Postoje razliita iskustva u pogledu partnerstva u dosadanjim pozivima. Ponekad je dozvoljeno da organizacija aplicira sama, ponekad se partnerstvo podstie i ohrabruje (i ocenjuje sa maksimalnih 5 poena u evaluacionoj tabeli), a ponekad se postavlja kao uslov. Ovo poslednje znai da organizacija koja aplicira mora da podnese projekat u partnerstvu sa nekom drugom organizacijom. Ovo je sluaj sa programom JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU u kojem se trai da kandidati moraju da deluju u konzorcijumu sa najmanje jednom partnerskom organizacijom. Dodatno, uslov konkursa je da bar jedan partner mora biti organizacija civilnog drutva iz drave lanice EU, pri emu partneri moraju da zadovolje iste kriterijume podobnosti kao i podnosilac prijave. Ukoliko aplikant nije registrovan u Srbiji, u tom sluaju je obavezujue partnerstvo sa lokalnom organizacijom (iz Srbije). Ono to je specifino za ovaj konkurs jeste da se kao kvalifikovani partneri mogu pojaviti (uz ispunjenje svih ostalih uslova) i: Lokalne vlasti, Obrazovne institucije i Institucije kulture. Aplikant i partneri potpisuju Ugovor o partnerstvu (Partnership statement) koji je sastavni deo aplikacionog formulara, dat je u standardnom formatu iji se delovi ne smeju menjati. Kada itate tekst koji vam govori o tome ko MOE da bude partner na vaem projektu, ova vam informacija istovremeno govori i ko NE MOE da bude partner (to je vano da znate, jer pogrean izbor partnera moe da bude jedan od razloga da va projekat bude odbijen iz FORMALNIH razloga). U sluaju dileme, dobro je da pravovremeno postavite pitanje organizaciji koja sprovodi program. Partneri uestvuju u procesu pripreme, pisanja projekta, budetiranja, a potom i realizacije projekta, i trokovi koje oni naprave bie prihvaeni kao i za nosioca projekta. Iako se konkursom ne definie maksimalan broj partnera, sugeriemo da ne preterujete sa njihovim brojem. Naime, potrebno je da se uklopite sa partnerom tako da se vaa znanja, vetine i iskustva nadopunjavaju, te da zajedniki osmislite projekat u kojem e biti jasno definisane uloge i odgovornosti. Ve kod pripreme, vei broj partnera uslonjava proces izrade projekta, razmenu informacija, obezbeivanje potrebnih podataka, a ukoliko se projekat i odobri, njegovo upravljanje je kompleksno, posebno imajui u vidu da se kao odgovorno lice pred EU pojavljuje aplikant, a ne partner! Stoga se preporuuje posebna panja u odabiru partnera i pravovremeno ukljuivanje partnera u sve faze projektnog ciklusa. Partnerstvo podrazumeva da se partnerov potpis mora nai na svim traenim dokumentima, i to u originalu (ne kao kopija, ne skeniran i ne kao faksimil). Da biste bili sigurni da e potpisi biti prepoznati kao originali, sugerie se korienje hemijske olovke ili naliv pera u plavoj boji.
Ostali uesnici u projektu

Osim aplikanta i partnera, pravila za pisanje projekta EU definiu jo dve kategorije uesnika, a to su saradnici i podugovorai. Oni nisu partneri, to znai da ne moraju da potpisuju ugovor o partnerstvu. 11
Saradnici imaju konkretnu ulogu u projektu, ali ne mogu dobiti finansijska sredstva iz odobrenog granta, osim dnevnica i putnih trokova. Oni ne moraju da ispunjavaju kriterijume pogodnosti za podnoenje projekata (taka 2.1.1.), i treba ih navesti u odeljku IV Saradnici aplikacionog formulara. Proverite da li se konkursom trai da aplikant dostavi i pismo podrke od strane saradnike organizacije. Saradnici mogu biti druge institucije, udruenja i preduzea koja uestvuju u projektu ali im se nikakvi trokovi ne priznaju. Na primer, u programu koji se bavio promocijom evropskih integracija, jedan od saradnika u projektu je bila Kancelarija za evropske integracije koja je obezbedila uee svojih strunjaka na dogaajima u okviru projekta kao i distribuciju njihovih broura; u projektu koji se bavi razvojem lokalne samouprave to moe da vam bude Stalna konferencija gradova koja e vam obezbediti kontakte ili uestvovati na vaim dogaajima; ukoliko je re o programu koji se bavi podsticanjem zapoljavanja, kao saradnik se moe pojaviti Nacionalna sluba zapoljavanja, koja je podnosiocu projekta duna da obezbedi podatke o nezaposlenima na teritoriji neke optine; Podugovarai (npr. izvoai radova, dobavljai opreme) ne spadaju ni u partnere ni u saradnike i potpadaju pod pravila navedena u Aneksu IV standardnog ugovora o dodeli sredstava. Na primer, ako kupujete kompjutersku opremu, vrite manje graevinske radove u sklopu projekta, ili angaujete agenciju da vam organizuje seriju seminara, onda ete vriti plaanja za obavljene usluge ili dostavljenu robu na osnovu ugovora i dostavljenog rauna. Ovi trokovi se, naravno, iskazuju u budetu (pod pretpostavkom da je ta vrsta aktivnosti odnosno troka dozvoljena projektom vie o tome u odeljku koji se bavi dozvoljenim i nedozvoljenim trokovima).
Kriterijumi prihvatljivosti projekta

U ovom odeljku se daju informacije o dozvoljenom trajanju i lokaciji projekta, sektorima ili temama, tipovima projekata i aktivnosti, kao i o broju projekata s kojima se moe konkurisati i koji mogu biti odobreni. Ove informacije se razlikuju od poziva do poziva, pa vam sugeriemo da paljivo proitate svaku stavku, da biste polako poeli da fokusirate va projekat. Period realizacije projekta moe da bude od par meseci do 3 godine. Program JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU predvia trajanje projekta od 6 do 12 meseci, s tim da je provizorno naznaeno da e odobreni projekti da se realizuju izmeu juna 2010. i juna 2011. godine. Ukupno trajanje projekta mora biti u okviru ogranienja izraenih u mesecima. Obratite panju da na odgovarajuim mestima u formularu za pisanje projekta stoji period u skladu sa zahtevom iz Smernica (na primer, u planu aktivnosti, ili u budetu). esto se deava da podnosilac predloga projekta pogrei i produi projekat preko dozvoljenog maksimuma trajanja (na primer 18 meseci kada je ogranienje na 12 meseci). Ovo je jedan od razloga zbog kojih e va projekat biti odbijen usled administrativne greke.
Sektori ili teme

Sektori ili teme moraju biti u skladu sa ciljevima i prioritetima programa pisanim u uvodnom poglavlju Smernica. Sektori/teme mogu da budu taksativno navedene, a nekad se daju samo kao ilustracija sa napomenom da se inovativni pristupi i ideje podstiu, ukoliko su u 12
skladu sa osnovnim ciljem, specifinim ciljevima i prioritetima. U programu JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU, navedene su 4 oblasti/sektori ili teme: Profesionalne organizacije doprinose uspenom pristupanju Srbije EU; Meusobno poznavanje i razumevanje izmeu Evropske unije, zapadnog Balkana i Srbije; Dijalog civilnog drutva sa srpskim vlastima o formulisanju, implementaciji i monitoringu javnih politika; Dijalog civilnog drutva sa institucijama EU i proces proirenja EU. LOKACIJA PROJEKTA ukazuje na mesto odvijanja projekta, odnosno projektnih aktivnosti. Lokacija moe da varira od navoenja konkretnih optina u Srbiji (kada je projekat fokusiran na odreene optine), do regiona odnosno podruja cele Srbije, a ponekad i u inostranstvu na primer, daje se spisak zemalja u kojima se projekti mogu realizovati. U programu JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU, navedeno je da se projekat mora odvijati u Srbiji, uz napomenu da ne vie od 20% ukupnih trokova projekta mogu initi trokovi za aktivnosti koje se sprovode van Srbije. Ova informacija je, osim kao naznaka gde sme (odnosno ne sme) da se odvija va projekat, ujedno vana jer se mora navesti na prvoj stranici formulara za pisanje projekta. Dodatno, kao to se vidi iz primera, moe da postoji i finansijsko ogranienje za realizaciju aktivnosti, to e se iskazati u budetu projekta.
Tipovi projekata sa kojima se moe aplicirati

U ovom delu se esto daju primeri tipova projekata, aktivnosti i mera koji e se finansijski podrati, kao i tipovi projekata koji se nee finansirati. Obavezno se naglaava da svi predloeni projekti treba da su usmereni direktno na ciljeve programa, navedene u odeljku 1.2. Lista je ponekad samo predlog i ne predstavlja konani spisak tipova projekata, ve se ohrabruju i odgovarajui inovativni projekti, koji nisu navedeni. Program JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU navodi sledee tipove projekata kao prihvatljive: Prenos i primena znanja i najboljih praksi profesionalnih organizacija i mrea iz EU njihovim kolegama u Srbiji; Organizacije civilnog drutva promoviu i zastupaju profesionalne standarde u oblasti licenciranja i akreditovanja; Primena modela EU u zatiti prava potroaa, zaposlenih, pacijenata, itd. Uspostavljanje novih i odrivih mehanizama za dijalog izmeu civilnog drutva i organa vlasti; Zajednike inicijative civilnog drutva i organa vlasti u izradi i sprovoenju stratekih dokumenata i javnih politika; Jaanje kapaciteta civilnog drutva u formulisanju, analizi i monitoringu javnih politika; Promocija odrivog partnerskog odnosa sa javnim sektorom; 13
Poveanje znanja graana o pogodnostima tokom razliitih faza procesa evropskih integracija i informisanje drutva o reformama koje bi trebalo sprovoditi tokom tog procesa; Uee u zajednikim akcijama sa organizacijama civilnog drutva iz EU Podizanje svesti srpskog drutva o proirenju EU, evropskim institucijama i politikama. Kao to se vidi iz spiska, postoji ve jasna ideja u samim Smernicama koja vrsta projekata e biti podrana, stoga vam sugeriemo da paljivo prouite ponuene tipove projekata i razmislite da li bi se va projekat mogao u to uklopiti. Vrste aktivnosti za koje je mogue konkurisati Navoenje prihvatljivih aktivnosti je samo dalja razrada tipova projekata. Kao podnosilac predloga projekta, vi morate imati u vidu da svi tipovi aktivnosti koje su predviene projektom mogu biti finansirane i podrane u pozivu za predloge projekata. Isto tako, morate imati svest o tome ta se nece podrati (o cemu uvek postoji jasna instrukcija u Smernicama). Program JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTV SRBIJE I EU navodi A sledee vrste aktivnosti kao prihvatljive: Pokretanje, irenje i replikacija efektivnih EU modela civilnog drutva; Poveanje uea volontera i promovisanje uea javnosti u razliitim drutvenim aktivnostima; Umreavanje i ostvarivanje partnerstava; Razmena znanja i iskustva; Prikupljanje, obrada i pruanje informacija; Organizovanje obuka i sprovodjenje programa obuke; Uvoenje novih planova za unapreenje profesionalnih vetina; Izrada stratekih programskih dokumenata; Uee civilnog drutva u javnom monitoringu sprovoenja politika; Monitoring i evaluacija usluga koje prua javni sektor; Organizacija seminara, konferencija, radionica, okruglih stolova, itd. Prevod i objavljivanje zbornika radova sa konferencija, tampanih i el.publikacija, broura, emitovanje programa i drugi oblici informisanja; Organizacija javnih dogaaja (kulturni dogaaji, javne prezentacije, okrugli stolovi i debate);itd.. Neki konkursi postavljaju specifine zahteve, na koje treba da obratite panju. Tako na tekui program predvia posebne mere koje je potrebno sprovesti da bi se unapredila vidljivost projekta, a to su: Izdavaka delatnost i distribucija PR materijala Distribucija javnih saoptenja o aktivnostima i rezultatima projekata, Organizovanje konferencija za tampu i javnih dogaaja Promocija konkrentih projektnih aktivnosti u tampanim i elektronskim medijima kroz intervjue, reportae, lanke, snimke itd. 14
Sledi i napomena da trokovi za sprovoenje aktivnosti vidljivosti moraju iznositi izmeu 5 i 10 odsto direktnih trokova. Kad god imate napomenu ove vrste (koja upuuje na limit iskazan procentom u odnosu na direktne trokove budeta), skreemo panju da proverite koji je to iznos, jer ete kasnije videti da se budet sastoji od direktnih i indirektnih trokova, pa da ne doe do probijanja limita. O tome vie u delu koji se bavi budetom. I, na kraju, uvek sledi lista vrste projekata i aktivnosti koji se nee finansirati. U naem aktuelnom programu, to su oni koji su iskljuivo ili uglavnom usmereni na: Individualno sponzorstvo za uestvovanje u radionicama, Individualne stipendije za studije ili kurseve, Studijske posete ili uea u meunarodnim forumima; Infrastrukturni projekti ili projekti sutinski fokusirani na kupovinu opreme; Projekti ve finansirani kroz neke EU programe. Kupovina i/ili renoviranje zgrada ili kancelarija; Profitabilne aktivnosti; Donacije; Aktivnosti preduzete pre potpisivanja ugovora
Broj projekata sa kojima se moe konkurisati i koji mogu biti odobreni

Postoje razliita iskustva vezana za broj projekata sa kojima se moe konkurisati: dozvoljava se konkurisanje sa samo jednim projektom dozvoljava se dostava vie projekata ali se odobrava samo jedan dozvoljeno je apliciranje sa vie projekata i vie moe biti odobreno, ali se ovo uslovljava time da iste osobe ne mogu voditi ove projekte (razliiti projektni timovi) dozvoljava se da organizacija moe biti partner u veem broju projekata, pod uslovom da ima kapacitet da uestvuje u svim projektima. U tekuem programu, kandidat (aplikant): ne moe da podnese vie od jedne prijave; ne moe da primi vie od jednog granta; u isto vreme, moe biti partner u drugoj prijavi. Za razliku od aplikanta, partneri mogu da uestvuju u vie od jednoj prijavi.
Tipovi trokova za koje je mogue konkurisati

Opis trokova koji su prihvatljivi i dozvoljeni je prilino detaljno opisan u Smernicama. Zato emo se ovde vie zadrati na tumaenju pojedinih pojmova, odnosno praktinim savetima u vezi sa informacijama iz ovog odeljka. Jo detaljnija obrada trokova je data u delu koji se bavi budetom projekta. Pre svega, samo prihvatljivi trokovi mogu biti uzeti u obzir za dodelu sredstava, a to su istovremeno i stvarni trokovi koji se mogu opravdati odgovarajuim dokumentima. 15
Sledi opis prihvatljivih odnosno dozvoljenih trokova u sklopu aktuelnog programa: Prihvatljivi direktni trokovi su detaljno opisani u lanu 14 Optih uslova standardnog ugovora o dodeli sredstava. Ovaj dokument je deo aplikacionog paketa, te preporuujemo da se sa njime detaljno upoznate pre nego to pristupite izradi budeta projekta.. Skreemo panju da se kao stvarni trokovi korisnika projekta ili njihovih partnera nee priznati trokovi nastali PRE potpisivanja ugovora; Trokovi bi trebalo da budu detaljni i lako proverljivi - moraju biti zabeleeni u pismenoj formi na raunu krajnjeg korisnika ili njegovih partnera ili na njihovim poreskim dokumentima. Podrazumeva se uredna evidencija i dokumentacija sa originalnim raunima i prateim dokumentima, u skladu sa vaeim zakonodavstvom Republike Srbije o raunovodstvenom poslovanju i u skladu sa meunarodnim raunovodstvenim standardima, te zahtevima EU. Rezerva za nepredviene trokove do 5 odsto od prihvatljivih direktnih trokova; ova sredstva se mogu koristiti samo uz prethodnu pisanu saglasnost ugovaraa (Delegacija EU) Indirektni trokovi do 7 odsto od prihvatljivih direktnih trokova. Vodite rauna da ovaj iznos ne pree 7 odsto, jer je to jedan od razloga da projekat bude odbijen zbog administrativne greke. Takoe, obratite panju na vrstu trokova koji se mogu podvesti pod ovih 7%. To ne mogu biti oni trokovi koje ste ve iskazali kroz druge budetske stavke ovog projekta (na primer trokovi komunikacije, zakupa prostora), niti operativni trokovi za ije pokrivanje ste ve obezbedili sredstva iz neke druge donacije Evropske komisije. Kao administrativni trokovi se ovde priznaju najee oni trokovi koje ne moete kvantitativno iskazati kroz pojedinane budetske linije, na primer ukoliko imate angaovanu agenciju za voenje knjigovodstva, odravanje opreme i sl. Poto se iznos ovog troka rauna u procentima u odnosu na direktne trokove, onda se za njih ne mora obezbediti odgovarajua dokumentacija kojom se dokazuje kako su sredstva potroena (kao to je to sluaj sa prethodno navedenim vrstama trokova).
Nefinansijsko uee kandidata u trokovima in kind

"IN KIND" trokovi su sva nefinansijska sredstva koja nosilac projekta ili partner, ulau u realizaciju projekta, od trenutka potpisivanja ugovora (na primer, postojea oprema, korienje prostora i sl). Kod nas je uobiajen izraz u naturi. Ukoliko projekat bude odobren, krajnji korisnik mora uestvovati u in kind trokovima kao to je naveo u formularu za prijavljivanje. To znai da, ako je navedeno da postoji neka oprema ona mora i da se koristi za potrebe projekta; ili, ako je navedeno da organizacija raspolae kancelarijom koju e koristiti za potrebe projekta, onda tu kancelariju treba i da obezbedi za sprovoenje projekta. Stoga je naa sugestija da ne prijavljujete va doprinos u naturi jer vam se to i tako ne rauna kao doprinos. Istovremeno, skreemo panju da se in kind trokovi ne smatraju kofinansiranjem od strane krajnjeg korisnika odobrenih sredstava. To praktino znai da vrednost vae opreme, kancelarijskog prostora ili nekog drugog objekta kojim doprinosite projektu u naturi NE MOETE prikazati kao va finansijski doprinos (u sluaju konkursa koji korsitimo kao primer, to je doprinos od 10 odsto). Za razliku od prethodno navedenog, trokovi zaposlenih na projektu ne predstavljaju uee u naturi i mogu se smatrati sufinansir16
anjem u budetu projekta kada ih plaaju aplikant ili njegovi partneri, odnosno ukoliko dolaze iz sredstava koja nisu budet EU ili Evropskog razvojnog fonda. Ovaj deo smernica moe da izazove zabunu u smislu razumevanja ta tano predstavlja finansijski doprinos i kako se on iskazuje. Za organizaciju koja aplicira, to praktino znai da mora da ima raspoloiva sredstva u vrednosti koja odgovaraju procentu koji se trai kao uee odnosno doprinos (10 odsto, 15 odsto ili 20 odsto , u zavisnosti od zahteva konkursa). Raspoloivost e se obezbediti ili iz nekih rezervnih sredstava organizacije (na primer iz lanarine, ili ako organizacija dobije nenamenski grant koji moe da koristi za ove svrhe). Drugi naini su da deo plata koji zaposleni dobijaju za svoje redovne aktivnosti prikae kao svoj doprinos, a trei nain je da je dobila sredstva za aktivnosti iz nekog drugog izvora i da taj iznos predstavlja finansijski doprinos. Koji god od oblika su-finansiranja organizacija planira da koristi, vano je da zna da nije neophodno sredstva obezbediti prilikom apliciranja, kao i da se u samom budetu ne navodi koje pojedinane budetske stavke e se ko-finansirati.
Neopravdani trokovi
Neopravdani trokovi su vrlo detaljno opisani u Smernicama i najee su isti za svaki konkurs. Sugeriemo da svakako proverite detaljno ovaj spisak kod svakog pojedinanog konkursa. Sledi standardni spisak nedozvoljenih trokova: Dugovi i nadoknade za gubitke ili dugovanja; Neisplaene kamate; Stavke ve finansirane u okviru drugog projekta; Kupovina zemljita ili objekata, osim gde je to neophodno za direktno sprovoenje aktivnosti, i tada vlasnitvo mora biti preneseno na krajnje korisnike i/ili lokalne partnere najkasnije do kraja projekta; Gubitak na kursnim razlikama; PDV - posebno naglaavamo da su programi koji se finansiraju iz sredstava Evropske unije osloboeni obaveze plaanja PDV, tako da vam se troak PDVa nee priznati (i u sluaju da vam se odobri projekat, zahtevae da potujete posebno propisanu proceduru za oslobaanje od PDVa). Pozajmice treim licima.
Kako se prijaviti? Procedure koje treba slediti

U poslednje vreme, svi konkursi koje je objavljivala EU su zahtevali obavezujuu prijavu aplikanata i njihovih partnera u PADOR. PADOR je skraenica za Potential Applicant Data On-line Registration ili baza podataka na internetu gde se potencijalni aplikanti elektronski registruju. Podaci koje organizacije postavljaju u PADOR slue Evropskoj uniji da proveri da li organizacije ispunjavaju propisane uslove. Skreemo panju da u bazi PADOR organizacije navode iste podatke koji se trae u odeljku II (za podnosioce prijave) I odeljku III (za partnere podnosioca prijave). Dakle, vodite rauna da su ovi podaci u aplikacionom formularu identini sa podacima u PADORu. Nakon to se registruje, organizaciji se dodeljuje EuropeAidID. Proces registracije se sastoji od kodiranja, uvanja i unoenja doslednih informacija na svim PADOR stranicama za registraciju . Sva 17
pitanja u vezi registracije u bazi PADOR mogu se postaviti online podrci PADORhelpdesk na adresi: europeaid-on-line-registration-hd@ec.europa.eu Podnosilac prijave aplikant mora da popuni, sauva i postavi informacije predstavljene u svim poljima baze PADOR, pre isteka roka za podnoenje prijava. Traena pratea dokumenta (statuti, finansijski izvetaji, revizorski izvetaji) mogu da se unesu u PADOR i nakon zavretka evaluacije kompletnih aplikacija, ali pre isteka roka navedenog u pismu koje obavetava aplikanta o finalnoj proveri ispunjenosti uslova konkursa. http://ec.europa.eu/europeaid/work/onlineservices/pador/index_en.htm Ranije se uz prijavu trailo da se priloi i pratea dokumentacija, koja se bitno razlikovala od konkursa do konkursa. Ovo je prevazieno uvoenjem PADORa, koji slui upravo kao elektronska adresa gde e se dostaviti neophodna pratea dokumentacija, na nain kako je ve ranije opisano. Takoe, veina tih dokumenata (statut, finansijski izvetaji, revizorski izvetaji, formular za pravno lice, finansijski formular...) e se traiti tek u poslednjoj fazi selekcije, kod tzv. privremenog odabira, odnosno ukoliko je va projekat proao nekoliko krugova evaluacije. U svakom sluaju, o ovome e vaa organizacija biti pravovremeno obavetena, pisanim putem. esto je razliit pristup ovim dokumenata: neki od navedenih prateih dokumenata moraju biti dostavljeni iskljuivo kao originali, neki kao originali ili kao kopije overene od strane ovlaenog nezavisnog organa, a neki mogu samo kao kopije. Kao ovlaeni nezavisni organ smatra se sud ili optina. Paljivo prouite ta se od vas trai posebno skreemo panju da kada se trae pratea dokumenta, preporuuje se da ona budu prevedena na engleski jezik. Sugeriemo vam da, nezavisno od konkretnog konkursa, uvek imate spremne overene prevode (prevodi od strane ovlaenih sudskih tumaa) Statuta, Reenja o registraciji, Finansijskog i Revizorskog izvetaja.
Gde i kako poslati prijavu?

Prijave se moraju dostaviti u zapeaenoj koverti, preporuenom potom, kurirom ili lino na adresu koja je navedena u Smernicama (potpisana potvrda o primljenoj poiljci sa datumom prijema bie izdata donosiocu). Obratite panju da se ponekad mogu razlikovati adrese u zavisnosti od toga da li prijavu dostavljate potom, lino ili kurirom. Rok za dostavu predloga projekata u naem ... Programu je 1. mart 2010. godine. Rauna se datum slanja poiljke (uz odgovarajuu potvrdu). U sluaju da se radi o linoj dostavi, rok je 1. mart u 15.00 sati. Sve poiljke koje stignu nakon definisanog roka e biti automatski odbaene. Adresa na koju se alju predlozi projekata po ovom konkursu je: Delegaciji Evropske komisije u Republici Srbiji Vladimira Popovica 40 11070 Beograd, Srbija Fax br. +381 11 3083 201 Projekti koji se dostavljaju u vezi sa konkursom EU, nikada ne smeju da budu dostavljeni e-mailom ili faksom, niti na neku drugu adresu, jer su to razlozi zbog kojih e va projekat biti odbijen. Vodite rauna o tome ta se od dokumenata dostavlja u originalu, ta kao kopija, u koliko primeraka, koji materijali se jo dostavljaju i u elektronskom obliku (CD ili disketa). Ova 18
uputstva su vrlo detaljno navedena u ovom odeljku i vano je da ispotujete sve zahteve, jer je iskustvo pokazalo da je dosta projekata bilo odbijeno zbog manjkavosti nekih od traenih dokumenata u traenom obliku. U tekuem programu aplikacije se moraju dostaviti u jednom originalu i dve kopije, svaka u formatu A4 sa spiralom. Kompletni aplikacioni formular (Deo A. Koncept predloga projekta i Deo B. Puni aplikacioni formular), budet i matrica logickog okvira moraju da budu dostavljeni i u elektronksom obliku (CD) kao posebni i jedinstveni fajlovi. Ovo znaci da se aplikacioni formular ne sme razdvajati na zasebne fajlove, dok su budet i matrica logikog okvira zasebni excel fajlovi. CD tj. elektronski format mora da sadri identinu aplikaciju kao to je ona koja se nalazi u priloenoj papirnatoj verziji. Lista za proveru (odeljak V dela B. Aplikacionog formulara) i Izjava aplikanta (deklaracija, odeljak VI dela B. Aplikacionog formulara) treba da budu zaheftani priloeni posebno (izdvojeno od ostatka aplikacionog formulara). U praksi se moe desiti da je va projekat teak vie kilograma, tj. da je koliina materijala koju ste pripremili kao deo vae projektne dokumentacije u toj meri obimna, da je bilo teko (u nekim sluajevima i nemogue) nai kovertu u koju bi se smestila celokupna dokumentacija. Nemojte da vas to zabrinjava. Umesto koverte, moe da poslui i odgovarajua kutija sa poklopcem (iz naeg iskustva je to kutija u kojoj se pakuju risevi papira za fotokopiranje, a moe da poslui i vea kutija za cipele). Na koverti bi (kutiji) trebalo ispisati referentni broj i naziv konkursa zajedno sa punim nazivom i adresom aplikanta, kao i sa reima Not to be opened before the opening session" i "Ne otvarati pre sesije zvaninog otvaranja prijava". Doslovce prepiite ovaj tekst iz Smernica, tj. nemojte nikako propustiti da to uradite, jer to moe da bude jedan od razloga da va projekat bude odbijen. I na kraju, poslednji praktian savet u vezi sa procedurom prijavljivanja, koji se odnosi na vreme pre nego to ste spakovali va projekat u kovertu (ili kutiju): podnosioci prijava bi trebalo da provere da li je njihova prijava kompletna na osnovu liste za proveru koja se nalazi u formularu za prijavljivanje, tako to e oznaciti odgovarajuca polja znakom . Ukoliko se to ne uradi, vaa aplikacija se moe smatrati nekompletnom i to moe biti razlog da ona bude odbijena.
Dodatne informacije
Pitanja se, u pravilu, mogu postaviti mejlom ili faksom u roku od najdue 21 dan pre isteka konkursa. Proverite koji je to datum u odnosu na va konkurs, da ne biste zakasnili sa pitanjima! Takoe, redovno proveravajte vebsajt sa pitanjima i odgovorima, jer moete nai odgovore na neka vaa pitanja ili nedoumice. Potvrda o prijemu prijave Odmah po predaji vaeg predloga projekta, svi uesnici konkursa dobijaju potvrdu o prijemu predloga projekta, ukljuujui i obavetenje da li je prijava primljena pre ili posle krajnjeg roka, i referentni broj koji im je dodeljen. 19
Najee administrativne greke

Imajui u vidu da smo obradili deo Prirunika koji se bavi formalnim delovima projekta i administrativnim procedurama, elimo da vas podsetimo na uobiajene administrativne greke koje se najee javljaju kao razlog odbijanja projekta: Aplikacija nije stigla u propisanom roku - automatski se odbacuje Nije potovan obavezan format aplikacionog formulara Izjava podnosioca predloga projekta nije popunjena i nije potpisana Projekat i aneksi nisu na engleskom jeziku Nije dostavljen zahtevani broj primeraka Nije dostavljena elektronska verzija projekta na CD Nedostaju neki od osnovnih dokumenata (budet, logiki okvir, itd); Izjave o partnerstvu nisu potpisane, i nisu ukljuene izjave; Iznosi u budetu nisu iskazani u eurima Trajanje projekta se razlikuje od zahteva konkursa Sredstva koja se trae od EU nisu u skladu sa pravilima konkursa (vea su ili manja, procenti su neodgovarajui); Dostavljen samo prvi deo Aneksa B (budet projekta). Nedostaje drugi -izvori finansiranja Partnerstvo nije prihvatljivo Podaci u PADOR nisu uneti pre isteka roka Organizacija je aplicirala sa dva ili vie projekta a to nije dozvoljeno konkursom Pre nego to upakujete va projekat u koverat, proverite da li ste zadovoljili sve traene administrativne zahteve! Podseamo da, u proseku, vie od 50 odsto projekata koji pristignu na konkurse koje finansira Evropska unija, biva odbijeno zbog greaka administrativne prirode! Na kraju Smernica se nalaze informacije o procesu evaluacije i selekcije predloga projekata. Provera se vri u 4 koraka koja su detaljno opisana u Smernicama, tako da nema potrebe da se ovde opisuju, samo emo ih navesti: 1. Ispunjenje administrativnih uslova 2. Procena koncepta projekta 3. Procena kompletnog projekta 4. Provera kriterijuma prihvatljivosti Skreemo panju da je u tekuem konkursu JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU izvrena korekcija u Smernicama, ba u delu koji se tie ispunjena administrativnih uslova i veze sa Kontrolnom listom (li20
stom za proveru) aplikacionog formulra (Odeljak V Dela B. Aplikacionog formulara). Lista . za proveru je izmenjena i jako je vano da se ispravljena verzija nae u vaem predlogu projekta, poto je ona SASTAVNI DEO aplikacionog formulara.Korigovana verzija se moe nai na sajtu http://www.dijalog.org.rs/doc/Corrigendum_no_1.pdf Ovo takoe upuuje na potrebu da redovno pratite informacije koje se tiu nekog aktuelnog konkursa i nakon to je objavljen, jer naknadne korekcije mogu da izmene neke bitne delove smernica ili formulara, pa da izbegnete situaciju da zbog neobavetenosti napravite greku prilikom pripremanja vaeg predloga projetka. Potom slede informacije o tome na koji nain ugovara obavetava o donetoj odluci. Na kraju Smernica se daje lista svih aneksa, koja je podeljena na dva dela (dajemo ih u originalu, na engleskom jeziku, da biste se upoznali sa tanim nazivima svih dokumenata): Dokumenta koja treba popuniti: ANNEX A: GRANT APPLICATION FORM (WORD FORMAT) ANNEX B: BUDGET (EXCEL FORMAT) ANNEX C: LOGICAL FRAMEWORK (EXCEL FORMAT) ANNEX D: LEGAL ENTITY SHEET (ACROBAT READER FORMAT) ANNEX E: FINANCIAL IDENTIFICATION FORM Dokumenta data radi informisanja: ANNEX F: STANDARD CONTRACT ANNEX II: GENERAL CONDITIONS APPLICABLE TO EUROPEAN COMMUNITY-FINANCED GRANT CONTRACTS FOR EXTERNAL ACTIONS ANNEX IV: CONTRACT AWARD PROCEDURES ANNEX V: STANDARD REQUEST FOR PAYMENT ANNEX VI: MODEL NARRATIVE AND FINANCIAL REPORT ANNEX VII: MODEL REPORT OF FACTUAL FINDINGS AND TERMS OF REFERENCE FOR AN EXPENDITURE VERIFICATION OF AN EC FINANCED GRANT CONTRACT FOR EXTERNAL ACTIONS ANNEX G: DAILY ALLOWANCE RATES (PER DIEM), dostupno na sledecoj adresi: http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/implementation/per_diems/index_en.htm PROJECT CYCLE MANAGEMENT GUIDELINES http://ec.europa.eu/europeaid/multimedia/publications/publications/manuals-tools/t101_en.htm A sada sledi obrada formulara za podnoenje predloga projekta! 21
Aneks A. Formular za podnoenje predloga projekta (Grant Application Form)

Kompletan formular se standardno sastoji iz dva dela: Deo A Koncept predloga projekta (Concept Note) sa instrukcijama kako da se on napie Deo B Puni aplikacioni formular, koji se sastoji od sledeih delova: I. Projekat (1. Opis; 2. Budet; 3. Izvori finansiranja; 4. Iskustvo) II. Podnosilac projekta (1. Identitet; 2. Profil; 3. Kapacitet; 4. Upravni odbor) III. Partneri podnosioca (1. Opis; 2. Izjava o partnerstvu) IV. Saradnici podnosioca projekta V. Lista za proveru VI. Izjava podnosioca (deklaracija) VII. Skala za bodovanje kompletnog predloga projekta
Kako pravilno popuniti poglavlja u Aneksu A?

Pisanje predloga projekta popunjavanjem standardnih formulara Evropske komisije jeste korak koji podrazumeva da ste prethodno paljivo prouili Smernice, da su vam jasni zahtevi u smislu opteg i posebnih ciljeva, prioriteti i mogue, odnosno dozvoljene aktivnosti; da vam je jasno u kom finansijskom okviru se moete kretati i da imate potpuni uvid u formalne zahteve i ogranienja konkursa. Pored ovih formalnih preduslova, ovo je trenutak kada ve imate ideju vaeg projekta, odnosno imate jasnu predstavu kojim problemima elite da se bavite, koje su vae ciljne grupe, ta elite da postignete i koji su vam resursi, u naelu, za to potrebni. Ova koliina prethodnih informacija koja je neophodna da biste popunili standardni formular, takoe podrazumeva da u njegovoj izradi uestvuje kako programski deo tima (oni koji e neposredno uestvovati u njegovoj realizaciji), tako i administrativni deo tima one osobe koje e biti zaduene za finansijsku administraciju. Pre nego to pristupite samom popunjavanju formulara, evo nekoliko praktinih saveta koji e vam pomoi da lake izaete na kraj sa celim procesom: Formular se popunjava na jeziku koji je definisan u Smernicama (u najveem broju sluajeva to e biti engleski jezik). Ukoliko ete va projekat pisati na srpskom jeziku, a potom i prevoditi, planirajte nekoliko dana za prevod, i uskladite tempo rada sa rokovima za predaju projekta. Obavezno bi trebalo potovati formu i nita ne menjati u odnosu na ve unet tekst u datom formularu (dakle, nemojte brisati, menjati redosled pitanja i sl. ) Potovati font (Arial 10). Jedino dozvoljeno odstupanje je bold ili italik, ako smatrate da je potrebno, mada bi trebalo izbegavati preterano variranje fontova Projekat se pie tako to se u formularu odgovara na postavljena pitanja Imajui u vidu da se kao jezik pisanja projekta najee koristi engleski, a da se istovremeno koriste izrazi koji mogu imati specifino znaenje u kontekstu pisanja projekta, oprede22
lili smo se, gde god procenimo da je to potrebno, da vam damo tumaenje izraza (iz originalnog teksta - Smernica na engleskom), a ire tumaenje je dato na kraju ovog prirunika u reniku pojmova. Ovaj deo uputstva je pisan na nain da se u vezi sa svakim pitanjem najpre objanjava vrsta i koliina informacija koju bi trebalo navesti, a potom se daju praktini saveti (italik fontom) koji se baziraju na viegodinjem iskustvu prireivaa u pripremanju projekata prema zahtevima Evropske unije. Na kraju svakog poglavlja se nalazi mali okvir sa pitanjem koje je preuzeto iz evaluacionog upitnika. Ova pitanja koriste lanovi/ce komisije prilikom odluivanja o vaem projektu (pod pretpostavkom da je projekat proao administrativnu stepenicu, tj. da je zadovoljio sve prethodne formalne kriterijume). Ova pitanja vam slue kao podsetnik da jo jednom proverite tekst koji ste pripremili kao odgovor na pitanje iz formulara, i da samokritino razmotrite da li taj tekst daje odgovor na postavljeno pitanje. Ako ste i sami u sumnji i ako procenite da nema dovoljno informacija, prepravite tekst. Uputstva i praktini saveti za popunjavanje formulara koji slede preteno se zasnivaju na materijalima pripremljenim i korienim tokom obuke kako ranijih uesnika/ca naih seminara, tako i najnovijoj obuci organizovanoj za edukatore/ke Saveza samostalnih sindikata Srbije, u periodu 8. i 9. februar 2010. godine povodom objavljivanja konkursa JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU, a koju su osmislili i sproveli treneri Tima TRI Graanskih inicijativa. Meutim, bez obzira to e se koristiti primeri iz ovog programa, ova uputstva moete podjednako koristiti i za svaki drugi program za koji vaa organizacija eli da aplicira, a koji koristi standardne obrasce Evropske unije. Posebno skreemo panju da redosled pitanja koja se nalaze u formularu nije isti kao i logika koju ete koristiti prilikom razvijanja vaeg projekta. Naime, projekat poinje sa navoenjem kljunih informacija za onoga koji odluuje o projektu, dok vi do tih informacija najee dolazite kad je va projekat ve priveden kraju (na primer, koncept i saetak ete moi napisati tek kada ste zavrili ceo projekat). Isto tako, donosioca odluke pre zanima ta vi elite da promenite u svom okruenju (vai ciljevi) i kasnije eli da se upozna sa razlozima i problemima, dok vi do reenja moete da doete tek kad ste u potpunosti analizirali situaciju u vaem okruenju, ispitali probleme, pribavili neophodne informacije, ustanovili kljune ciljne grupe. Smatramo da je vano da ovo imate na umu, jer vam se inae moe uiniti da projekat piete unatrag, to naravno nije sluaj. Vi va projekat stavljate u okvir koji je potreban da bi donosioci odluka imali sve relevantne informacije u formatu koji je njima znaajan, a vi veinu tih informacija ionako imate spremne i pre nego to ste poeli da popunjavate formular. Isti taj okvir vam praktino nudi i matrica logikog okvira3, ali u veoma skraenom obliku. Nekima od vas e biti lake da najpre formuliu ciljeve, rezultate i pretpostavke prema zahtevu iz matrice, i potom da elaborirate va projekat u detalje po zahtevima iz formulara. Neki od vas e krenuti od formulara, i kopirae delove u matricu. Oba pristupa su sasvim legitimna, vi se odluite za onaj koji vama vie odgovara. Nae iskustvo je da se projekat pie uz stalno poreenje i korekciju informacija, kako u formularu, tako i u matrici logikog okvira odnosno u budetu.
3
O matrici logikog okvira bie vie rei kasnije u Priruniku
23
Popunjavanje Aneksa A.
Na samom poetku ete se susreti sa engleskim pojmom Action. U ovom kontekstu bi trebalo shvatiti termin kao projekat. Isto tako, activity se prevodi kao aktivnosti, i ova dva termina ne treba brkati. Formular za pisanje projekta sastoji se od vie standardnih poglavlja, koji se modifikuju prema potrebama konkretnog konkursa. U tekuem programu, kao to je ve reeno, kompletan aplikacioni formular se sastoji iz dva dela: koncepta predloga projekta i punog aplikacionog formulara. Naravno, koncept se nadovezuje na naslovnu stranu na kojoj su osnovni podaci o konkursu, ugovarau, naziv vaeg projekta, lokacija, naziv vae organizacije, nacionalnost (misli se na dravu u kojoj je organizacija osnovana i po ijim zakonima deluje). Sledi tabela u kojoj se trae informacije o identifikacionom broju koji vam je dodeljen kroz PADOR, pravni status organizacije, nazivi partnera, finansijski iznosi (ukupan budet projekta, iznos koji traite od EU i procenat u prihvatljivim trokovima), trajanje projekta, osnovni kontakt podaci. Ovde se trae neke od onih informacija koja e se pojavljivati na vie mesta u samom aplikacionom formularu, budetu i/ili matrici logikog okvira. Posebno skreemo panju na napomenu na naslovnoj strani, koja sugerie da prilikom podnoenja tampane verzije predloga projekta, ne koristite plastine fascikle, pregrade ve samo papir. Takoe, predlae se da se svi materijalni tampaju dvostrano, koliko je to mogue. Sugeriemo da potujete ove preporuke. to se tie koncepta predloga projekta, ne postoji uputstvo ili konkretan format, ali se sugerie da tekst zadovoljava sledee zahteve: Da ne bude dui od 4 pune strane (A4 veliine) teksta u fontu Arial 10 sa marginama od 2 cm; Da obezbeuje odgovore, prema redosledu naslova i pitanja koji su postavljeni u tom delu formulara, i Da je iznesen na najjasniji mogui nain koji olakava proces procene. Naslovi i objanjenja kod koncepta su veoma detaljno navedena, pa ih ovde neemo posebno navoditi. Izradi koncepta pristupate kad ste zavrili ceo predlog projekta, jer je koncept praktino saetak kljunih delova vaeg projekta sveden na 4 strane ovde se daju informacije o vanosti odnosno relevantnosti projekta, opisuje se ukratko projekat (aktivnosti) i njegova uspenost, kao i odrivost projekta. Na osnovu informacija obezbedjenih u konceptu, komisija odluuje o tome da li e va projekat biti odbaen ili e ui u ui izbor i dalje odluivanje. Pun aplikacioni formular Pun aplikacioni formular obino se sastoji od sledeih delova: I. PROJEKAT 1. OPIS PROJEKTA 1.1. Naziv projekta 1.2. Lokacija 1.3. Ukupna vrednost projekta i iznos koji se trai od EU 24
1.4. Saetak (maksimalno do jedne strane) 1.5. Ciljevi (maksimalno do jedne strane) 1.6. Relevantnost projekta (maksimalno do 3 strane) 1.7. Opis projekta i njegove uspenosti (do 14 strana) 1.8. Metodologija (maksimalno do 4 strane) 1.9. Trajanje i naelni plan za sprovoenje projekta 1.10. Odrivost (najvie do 3 strane) 1.11. Logika matrica 2. BUDET PROJEKTA 3. OEKIVANI IZVORI FINANSIRANJA 4. ISKUSTVO U SLINIM PROJEKTIMA II. APLIKANT (podnosilac predloga projekta) 1. IDENTITET 2. PROFIL 2.1. Kategorija 2.2. Sektor (i) 2.3. Ciljne grupe 3. KAPACITET UPRAVLJANJA I REALIZACIJE PROJEKATA 3.1.Iskustvo po sektorima (za svaki odabrani sektor u 2.2.) 3.2.Iskustvo po geografskoj oblasti (zemlja ili region) 3.3.Resursi 4. SPISAK LANOVA/ICA UPRAVNOG ODBORA/KOMITETA VAE ORGANIZACIJE III. PARTNERI KOJI UESTVUJU U PROJEKTU 1. OPIS PARTNERA 2. IZJAVA O PARTNERSTVU IV. SARADNICI KOJI UESTVUJU U PROJEKTU V. LISTA ZA PROVERU VI. DEKLARACIJA APLIKANTA VII. EVALUACIONA LISTA ZA PROVERU
I. PROJEKAT
Na samom poetku punog aplikacionog formulara, podseaju vas jo jednom da tampate dvostrano, koliko je to mogue, i da ne koristite plastine fascikle ili pregrade, ve da sve to tampate bude na papiru. Sledi tabela sa zahtevom da se unese referentni broj i naziv 25
konkursa, kao i naziv vae organizacije. Ostale informacije se daju ukoliko je to primenjivo za projekat.
1. OPIS PROJEKTA 1.1. Naziv projekta (Title)

Naziv projekta bi trebalo da bude kratak i jasan (od 5 do 10 rei). Naziv bi trebalo da odraava smisao projekta, da ukazuje na to o emu je u projektu re, i da bude lak za pamenje. Najbolje je da se naziv kreira nakon to smo isplanirali ceo projekat, kada imate jasnu sliku ta je sutina vaeg projekta. Ako moete, napravite i skraenicu za naziv vaeg projekta, to moe dobro da poslui kod vidljivosti projekta.
1.2. Lokacija (Location(s))

Trebalo bi navesti sve lokacije na kojima e se projekat odvijati, odnosno projektne aktivnosti. Ovo e zavisiti, naravno, i od zahteva samog konkursa. Tako na primer, ako se va projekat odvija u vie optina, naveete sve te optine, ako se odvija u vie regiona, naveete regione. Na primer, aktuelni program zahteva da se aktivnosti odvijaju u Srbiji, s tim da je dozvoljena minimalna aktivnost i izvan Srbije: Srbija (optine Kraljevo, Kruevac i Kragujevac); Belgija (Brisel)
1.3. Vrednost projekta i iznos koji se trai od ugovaraa (Cost of the action and amount requested from the Contracting Authority)
Sledi tabela u koju unosite finansijske pokazatelje vaeg projekta. U prvoj koloni se upisuju ukupni trokovi projekta, u drugoj koloni koliko traite od EU, a u treoj koloni procentualni iznos sredstava koji traite od EU-a (u odnosu na ukupne trokove projekta).
Ukupni trokovi projekta (A) 78.050,00 EUR Iznos koji se potrauje od Ugovara a (B) 65.050,00 EUR % ukupnih trokova projekta (B/Ax100) 83,4 %
Imajui u vidu da su vam ove informacije poznate tek na kraju kada je va projekat napisan i kada su vam poznati svi trokovi, te i va mogui doprinos, naa je preporuka da ovu tabelu popunjavate NA KRAJU (iako se nalazi na samom poetku formulara). Imajte u vidu da se budet iskazuje u EVRIMA. Vodite rauna i o sledeem: da prvi iznos u tabeli oznaava vae ukupne trokove (ili ukupnu vrednost projekta) i da taj iznos ne moe da bude u suprotnosti sa instrukcijom datom u taki 1.3. Smernica (Finansijske pojedinosti ovog konkursa) koja govori o minimalnoj i maksimalnoj vrednosti za koju moete da aplicirate. 26
Da drugi iznos predstavlja iznos koji traite od EU i taj iznos konkretno za tekui program ne sme da pree 90 odsto od ukupnih trokova projekta (to znai da preostalih 10 odsto treba sami da obezbedite, u skladu sa instrukcijama iz Smernica), te da Procenat koji traite od EU prikazujete u treoj koloni, koji konkretno za aktuelni program ne sme da pree 90 odsto od ukupnih trokova projekta. Posebno vodite rauna da ovi iznosi moraju biti identini sa iznosima koje ste naveli u tabeli budeta, kao i na drugim mestima u aplikacionom paketu, gde se ova informacija trai (esto se dogaa da se izvre neke izmene u budetu, i da se previdi da se te izmene moraju uneti i u formular projekta).
1.4. Saetak projekta (Summary) maksimalno 1 strana

Kratko i koncizno bi trebalo da predstavite va projekat, tako to ete, odgovarati na pitanja postavljena u tabeli. Trae se informacije o trajanju projekta (u mesecima), ciljevima (opti i specifini), partnerima, ciljanim grupama, krajnjim korisnicima, oekivanim rezultatima i glavnim aktivnostima. Ukoliko je mogue, jasno navesti sektor4, temu, ili geografsku oblast specifikovanu konkursom na koju e se predloeni projekat primeniti. Sugestija je da se saetak, takoe, pie tek poto je napisan ceo projekat, jer tek tada moete ukratko da predstavite va ceo projekat.
1.5. Ciljevi projekta (Objectives) maksimalno 1 strana

Trai se formulacija opteg i posebnih ciljeva. Opti cilj projekta (Overall objective) objanjava zato je projekat vaan celom drutvu. Optim ciljem se definie koju strateku, reformsku ili poeljnu drutvenu promenu podrava projekat, u smislu dugorone dobrobiti za krajnje korisnike. Takoe, pomae da se shvati kako se projekat uklapa u ostvarenje vrednosti, principa, politika i programa Evropske unije. Opti cilj se ne dosee realizacijom jednog projekta, meutim va projekat zajedno sa drugim projektima, doprinosi ostvarenju tog opteg cilja. Prilikom formulacije vaih ciljeva (i ostalih nivoa promena koje elite da ostvarite realizacijom vaeg projekta), poeljno je da koristite uobiajene termine koji vam pomau da jasno izrazite ono to elite da ostvarite. Ovo je posebno korisno, imajui u vidu da se vai ciljevi i rezultati moraju nai i u matrici logikog okvira. Takoe, podsetite se kljunih rei (izraza), koji su vam ponueni na samom poetku Smernica konkretnog konkursa, koji su vas ve pomalo uveli u standardnu terminologiju (sektori/teme, prihvatljivi projekti, prihvatljive aktivnosti). Dakle, prilikom formulacije OPTEG CILJA, najbolje je da kao kljunu re koja govori o promeni koju elite da ostvarite, koristite izraz DOPRINETI. Slede primeri iz prakse: Primer 1:Doprinos postizanju konsenzusa u Srbiji o EU integracijama Primer 2: Doprinos izgradnji transparentne, efikasne i odgovorne optinske uprave prema standardima EU Specifini (posebni) ciljevi projekta (neki koriste jo i termin SVRHA projekta, a na engleskom se koriste termini Specific objective(s) ili Project Purpose) objanjavaju ukup4
Vidi paragraf 2.2 u odeljku II za listu sektora.
27
nu pozitivnu promenu u odnosu na glavnu ciljnu grupu. Specifini cilj projekta predstavlja konkretan cilj projekta koji se moe ostvariti u okviru vremena predvienog za trajanje projekta i sa raspoloivim ljudskim i materijalnim kapacitetima. Obino se formulie i kao oekivana promena ponaanja ciljnih grupa i institucija. Dakle, promena do koje elite da doete i koju formuliete kroz specifian cilj (ili ciljeve), je ono to vi kao podnosilac ne moete da garantujete, ali teite da ostvarite. Primer 1. Poveati podrku graana za EU integracije stvaranjem uslova za uee u javnim debatama Primer 2: Jaanje kapaciteta optine X putem razmene iskustava i znanja zaposlenih u optinskoj upravi sa eksperatima iz EU Specifian (poseban) cilj koji navodite u vaem predlogu projekta, ukazuje na problem kojim se elite baviti, odnosno koji oekujete da reite. Na primer, ako je problem nedovoljna podrka graana procesu evropskih integracija, onda se poseban cilj formulie kao to je dato u gornjem primeru 1. Kao to ste ve primetili, prilikom formulacije specifinog cilja projekta, najbolje je koristiti kljune rei koje ukazuju na dugoronu korist za ciljnu grupu, na primer povean/poboljan/smanjen. Vrlo esto se, pored promene i ciljne grupe, navodi i kako e doi do promene (... stvaranjem uslova za uee u javnim debatama)... putem razmene iskustava i znanja...). Inae, probleme koje elite da reite opisujete u poglavlju 1.6. Aplikacionog formulara, kada objanjavate potrebe ciljnih grupa, i tu se mora videti jasna veza izmeu opisanog problema i reenja koje, kroz formulaciju specifinog cilja, nudite. Takoe, specifini cilj je posledica ostvarenih rezultata, o emu e biti vie rei u poglavlju 1.7. iz Aplikacionog formulara. Jo jedna napomena vana u ovoj fazi pisanja vaeg projekta. Naime, navoenjem razliitih nivoa ciljeva, vi praktino poinjete da slaete i vau matricu logikog okvira, tako to e formulisani opti i specifini ciljevi (kasnije, i rezultati i aktivnosti) biti navedeni u matrici logikog okvira (Aneks C), na identian nain kao i u tekstu formulara tu ne sme da bude razlike. Ovo takoe podrazumeva da ste prethodno sainili analizu problema, odnosno analizu ciljeva. Sugeriemo da koristite tehnike detaljno opisane u delu Prirunika koji se bavi matricom logikog okvira.
1.6. Relevantnost projekta (Relevance) maksimalno 3 strane

Ovaj odeljak ima posebnu teinu, jer na ovom mestu ubeujete donosioca odluke da je va projekat u skladu sa ciljevima/prioritetima konkursa, i da se istovremeno zasniva na uoenim problemima i potrebama specifinih ciljnih grupa, te da ponuene aktivnosti vode ka reavanju uoenih problema. Potrebno je da date detaljne informacije iz analize problema i analize zainteresovanih gupa, koju ste uradili u toku pripreme za pisanje predloga projekta. Sledi spisak pitanja iz formulara: Obezbedite detaljnu prezentaciju i analizu problema i njihovu meupovezanost na svim nivoima. Obezbedite detaljan opis ciljnih grupa i krajnjih korisnika i oekivani broj. Ciljne grupe: grupe/entiteti na koje e projekat pozitivno uticati na nivou specifinog cilja. To mogu biti lanovi/ce sindikata, nezaposleni, marginalizovane grupe stanovnitva (ene, 28
stari, osobe sa invaliditetom, mladi, etnike manjine...), zaposleni u javnoj administraciji... U okviru ciljnih grupa razlikujemo direktne i indirektne korisnike. Direktni korisnici: predstavnici zainteresovanih grupa koji neposredno uestvuju u projektu. Na njih se odnose neposredni rezultati projekta. Na primer, ukoliko elimo da poboljamo poloaj ena unutar sindikalnih organa (ene kao ciljna grupa), onda emo raditi sa rukovodeim osobljem u okviru sindikata koje emo obuiti o rodnoj ravnopravnosti, ili emo raditi na podizanju njihove svesti o potrebi da se ene vie ukljue u rad sindikata. U ovom sluaju, direktni korisnici su rukovodioci u sindikatu. Indirektni korisnici: ostali predstavnici zainteresovanih grupa, graani, opta javnost .... koji ne uestvuju direktno u projektu. U konkretnom primeru, to mogu da budu ostali lanovi sindikata. Savet: Uvek navedite broj korisnika! Jasno identifikujte specifine probleme kojima e se baviti aktivnosti i uoene potrebe i ogranienja ciljnih grupa. Ovaj segment relevantnosti (opravdanosti) je od kljune vanosti za va projekat neophodno je da opiete detaljno situaciju (u vezi sa optim ciljevima i prioritetima programa), poev od ireg drutvenog konteksta pa do specifinog stanja u vaoj zemlji/regionu. Zatim, opiite specifian problem u vezi sa kojim vi planirate va projekat, a potom opiite koje potrebe iz toga proistiu u odnosu na ciljne grupe, i zavrite sa navodjenjem ogranienja ciljnih grupa koje bi mogle da ometu odvijanje projekta. Kao i kod ciljeva, sugeriemo da analizu problema pripremite na osnovu tehnike Drvo problema opisane u delu o matrici logikog okvira. Prikaite relevantnost aktivnosti za potrebe i ogranienje ciljne(ih) zemlje(a), regiona uopte i ciljnih grupa/ posebno krajnjih korisnika i kako e aktivnosti obezbediti eljena reenja, posebno za ciljane korisnike. Poveite vae aktivnosti sa potrebama i ogranienjima, kako zemlje u kojoj provodite aktivnosti tako i ciljnih grupa, posebno krajnjih korisnika, da bi se uspostavila jasna i logika veza izmedju vaih aktivnosti i eljenih reenja. Prikaite relevantnost aktivnosti za ciljeve i prioritete iz Smernica. Podsetite se ta su ciljevi i prioriteti iz Smernica, i poveite vae aktivnosti sa njima, odnosno dokaite da ta veza postoji. Potrebno je dati odgovore na svako od navedenih pitanja iz formulara, na maksimalno 3 strane, tako da ne tedite na informacijama!
Pitanja iz evaluacionog upitnika: Pored ocene o tome da li je va predlog projekta u skladu sa ciljevima i prioritetima programa (konkursa), posebno se dodeljuju poeni za usklaenost sa najmanje jednim prioritetom (5 poena), a posebno ukoliko va projekat sadri i dodatnu vrednost (kao to je na primer promocija rodne ravnopravnosti ili jednakih mogunosti...), (jo 5 poena) Objasnite kako je va projekat relevantan za potrebe i ogranienja koji postoje u vaoj zemlji/regionu, ukljuujui i sinergiju sa drugim EU inicijativama, te izbegavanje dupliranja posla, jer e vam i to doneti 5 poena. 29
Komisiju e posebno interesovati da vidi na koji nain ste birali uesnike u vaem projektu, da li je to jasno i strateki opravdano (krajnji korisnici, ciljne grupe). Da li su njihove potrebe jasno definisane i da li se va predlog projekta na pravi nain bavi tim potrebama?( 2 x 5 poena). U evaluacionom upitniku se za ovaj odeljak dodeljuje maksimalno 25 poena. Ukoliko prilikom evaluacije imate prosenu ocenu u ovom delu manju od 20 poena, komisija za evaluaciju e odbaciti va projekat.
1.7. Detaljan opis aktivnosti i njihove uspenosti (Detailed description of activities and its effectiveness) maksimalno 14 strana
Ovaj deo se prirodno nadovezuje na ciljeve vaeg projekta, i dodatno se elaborira. Poinjete sa navoenjem rezultata na najvie 5 strana, koji se opisuju u skladu sa zahtevima iz formulara (sledi spisak pitanja na koje treba da date odgovore): Oekivani rezultati (najvie 5 strana). Navesti kako e aktivnosti poboljati situaciju ciljnih grupa /korisnika kao i tehnike i upravljake sposobnosti ciljnih grupa i /ili lokalnih partnera gde je to mogue. Precizirajte i kvantifikujte rezultate to je vie mogue. Navedite predviene publikacije. Opiite mogunosti za ponavljanje i proirenje rezultata aktivnosti (multiplikovani efekti). Rezultati Rezultati su konkretne promene, koje nastaju kao posledice uspeno izvedenih aktivnosti. Rezultati se garantuju projektom, odnosno rukovodstvo projekta se smatra odgovornim za ostvarenje rezultata. Razlika izmeu rezultata i specifinog cilja projekta je, dakle, u tome da li jeste ili nije u moi rukovodstva projekta da ih garantuje, pod uslovom da su obezbeeni potrebni resursi. Primer: Projekat moe da garantuje da e graani biti bolje informisani o procesu EU integracija (jer e kombinacijom razliitih aktivnosti okrugli stolovi, tampanje publikacija, medijska promocija, informacija doi do velikog broja graana) Projekt ne moe da garantuje da e to direktno dovesti do uspostavljanja konsenzusa o evropskim integracijam na nivou drutva (ova vrsta odluke zavisi i od spoljnih faktora, i suvie je kompleksna da bi bila realizovana tokom trajanja projekta od 12 meseci) Da biste uspeno razlikovali rezultate od aktivnosti, najjednostavnije je rei da rezultati odgovaraju na pitanje TA elimo da postignemo, dok aktivnosti odgovaraju na pitanje KAKO emo to postii. Na primer, ako je na oekivani rezultat da lokalni ekonomski saveti u tri odabrane optine postanu aktivni akteri u procesu donoenja odluka na lokalu, onda e verovatno aktivnosti koje su do toga dovele biti organizovati obuku o EU standardima za lanove lokalnih ekonomskih saveta, koja podrazumeva i najavu programa, izbor uesnika, konkretnu obuku, pripremu materijala za rad, zatim studijska poseta kolegama iz zemlje EU (koja opet moe da se razbije na jo detaljnije podaktivnosti).... 30
Kako formulisati oekivane rezultate? Najbolje je da koristite reenice u prolom vremenu, koje govore kao da je neto obavljeno i postignuto, na primer: Poveano znanje i poveana svest o mogunostima partnerstva izmeu NVO, javnih slubi i medija o EU integracijama Graani su bolje informisani i ukljueni u javne debate o EU integracijama Pokrenute inicijative za javni dijalog, razmenu informacija i najboljih praksi koje se odnose na EU integracije NVO su osnaene da postanu partneri vlade u procesu pristupanja EU Jedan rezultat nije dovoljan trebalo bi ih imati vie, i svi bi trebalo da vode ka ostvarenju specifinog cilja. Rezultati moraju biti ostvarivi kratkorono, u toku realizacije projekta (odnosno do zavretka projekta), jer je za njihovo ostvarenje odgovorno rukovodstvo projekta. Kada se navode izrazi tehniki i upravljaki kapaciteti ciljnih grupa, potrebno je napomenuti da se izraz tehniki kapaciteti ne odnosi na infrastrukturu, ve na znanje, vetine, odnosno ekspertizu. Publikacije i drugi produkti (outputs) Navedite publikacije i druge produkte projekta (proizvodi i usluge), odreujui ih i koliinski ukoliko je to mogue. Outputs su konkretni (merljivi) produkti i usluge projekta, na primer broj izdatih knjiga, osnovanih lokalnih ekonomskih saveta, organizovanih poseta, odranih trening dana, obuenih ljudi, odranih konferencija za medije, tampanih materijala (broura, postera, publikacija), postavljanje internet stranice, itd.. Mogunosti ponavljanja Opiite mogunosti multiplikovanja, ponavljanja i produavanja projekta ili proirenja njegovog dejstva na druga polja rada i saradnje. Primeri: rad u novim optinama, nove ciljne grupe, tampani materijali koji se mogu koristiti kao resurs i ubudue, veb stranica koja je postavljena tokom trajanja projekta, a nastavie da iri korisne informacije; ako smo osposobili ljude putem obuke, njihova steena znanja i vetine se takoe mogu dalje prenositi; novi donatori koji e omoguiti nastavak aktivnosti, mobilizacija lokalnih resursa itd.. Predloene aktivnosti i njihova delotvornost (najvie 9 strana). Identifikujte i opiite detaljno sve aktivnosti koje e se preduzeti da bi se dobio rezultat, opravdajte izbor aktivnosti, navedite njihov redosled i meusobnu povezanost i ako je mogue specificirajte ulogu svih partnera ili saradnika ili podugovaraa u aktivnostima (U ovom smislu detaljan opis aktivnosti ne sme da ponavlja akcioni plan obezbeen u odeljku 1.9 Kompletnog aplikacionog formulara). Navesti sve aktivnosti koje e se realizovati u okviru projekta, i svaku opisati sa jednim ili dva pasusa u kojim e se navesti podaktivnosti, koje e ciljne grupe biti obuhvaene, kako e se realizovati, ta e biti uloga svakog od partnera. Aktivnosti se obino formuliu pomou glagola koji oznaava neku akciju, na primer: pripremiti, dizajnirati, konstruisati, istraiti, odtampati, posetiti, obuiti... ili pomou imenice koja oznaava akciju, na primer: obuka predstavnika sindikata, izrada i tampa publikacije, poseta sindikalnoj organizaciji u zemlji EU, organizacija meunarodne konferencije ... 31
Aktivnosti bi trebalo da budu to detaljnije i iscrpnije opisane, maksimalno na 9 strana ali ne manje od 5 strana teksta. Obavezno oznaiti svaku aktivnost nekom oznakom, rednim brojem, nazivom, jer to olakava itanje i razumevanje teksta projekta, na primer: Aktivnost 1. Tehnika i administrativna priprema za realizaciju projekta. Takoe, tako se lake uspostavlja veza sa odgovarajuim rezultatima, jer svaka od aktivnosti bi trebalo da vodi ka ostvarenju nekog od rezultata. Vodite rauna da e se iste aktivnosti ponoviti u: planu aktivnosti (odeljak 1.9), matrici logikog okvira i da e one biti finansijski iskazane u budetu projekta.
1. 8 Metodologija
Na najvie 4 stranice detaljno opisati metodologiju vaeg projekta, odgovarajui na pitanja: nain sprovoenja i obrazloenje za predloenu metodologiju; Opisuju se koriene metode, tehnike i nain rada, nabrajaju se sve vrste aktivnosti, koriena znanja i vetine, ko e raditi, kako, ta i gde. Ovaj odeljak je slian kao i 1.7. ali se ovde rezimiraju metode. Primeri za metode: Istraivanje, analiza, definisanje problema Transfer dobre prakse, znanja i iskustva Partnerstvo Participativnost kao pristup u radu Studijsko putovanje Obuka (trening) Medijska kampanja Modernizacija sistema informisanja Anketa Saradnja sa NVO Ovo je povezano sa opisom konteksta, ciljne grupe i ciljeva. Naglasiti doprinos ostvarenju programa, iskustvo slinih sredina ili EU u korienju predloene metodologije, prilagoenost ciljnoj grupi i resursima organizacije (znanje, vetine, oprema, prostor,..). Raspoloiva finansijska sredstva i vreme takoe utiu na izbor metodologije. Ukoliko je projekat produetak nekog prethodnog projekta, objasnite kako e se projekat nadovezati na rezultate prethodnog projekta. Iznesite glavne zakljuke i preporuke evaluacija koje su moda sprovedene. Opisati srodne projekte i aktivnosti koje ste realizovali, a ije e se iskustvo koristiti pri realizaciji ovog projekta. Slinosti i veze traiti kod svih elemenata projekta: ciljne grupe, korisnika, lokacije projekta, donatora projekta, tematske oblasti, standarda rada, partnera itd. Cilj ovog odeljka je izgradnja kredibiliteta - ovde su znaajne reference svih uesnika u projektu (partnera, saradnika, stranih eksperata itd.) 32
ukoliko je projekat deo veeg (obimnijeg) programa, objasnite kako e se uskladiti i koordinisati sa ovim programom ili bilo kojim drugim planiranim projektom. Molimo odredite potencijalnu sinergiju sa drugim inicijativama, posebno onim iz Evropske komisije; Smatramo da je ovaj zahtev iz upitnika jasan sam po sebi, pa ga ne bi trebalo dodatno objanjavati. procedure za nadgledanje i unutranju i spoljnu evaluaciju; Evaluacija je (pr)ocena uspenosti projekta, odnosno ocena o tome da li smo i kako ostvarili planirane ciljeve projekta. Moe se odnositi na nau efikasnost (da li smo na najbolji nain koristili resurse u odnosu na oekivane rezultate) ; uspenost (da li su ostvareni rezultati doveli do oekivanih ciljeva da li smo ostvarili ono to smo eleli?); uticaj (da li je kao posledica naeg projekta dolo do dugoronih promena na nivou pojedinaca, zajednice, institucija, drutva u celini?); relevantnost (u kojoj meri su projektni ciljevi u skladu sa prioritetima i programima najvanijih zainteresovanih grupa); odrivost (u kojoj meri e se promene do kojih je projekat doveo dugorono nastaviti) Evaluaciju mogu da sprovode nezavisni strunjaci (eksterna evaluacija) angaovani da ocene uspeh vaeg projekta (u tom sluaju bi se ova aktivnost pojavila i kao budetska stavka, odnosno kao novani iznos u vaem budetu), i kao interna evaluacija (koju sprovodite vi sami, odnosno tim angaovan na realizaciji projekta). Da biste uopte mogli sprovoditi evaluaciju, potrebno je da ve tokom pisanja projekta definiete va plan evaluacije, odnosno da unapred odredite kako ete pratiti i ocenjivati uspeh vaeg projekta. Plan evaluacije projekta odgovara na 7 pitanja: 1. Ko e raditi evaluaciju? (interni, eksterni evaluatori), odnosno konkretno osobe angaovane na projektu (prema funkcijama koje ste im dodelili) 2. Kada (periodino, meseno, na kraju projekta) 3. ta (sta e se pratiti i ocenjivati - koji su indikatori projektnih ciljeva i koja su sredstva provere indikatora5 direktna veza sa kolonom 2 i 3 matrice logikog okvira), 4. Kako (koje e se metode koristiti), 5. Zato (koji je cilj evaluacije) 6. Za koga (ko e koristiti rezultate evaluacije) 7. Zato (kako e se koristiti rezultati evaluacije) Prilikom pisanja projekta i izrade plana evaluacije, morate imati jasnu sliku o tome koje sve informacije bi trebalo da prikupljate tokom realizacije projekta, da biste mogli redovno pratiti njegov napredak, odnosno da biste provodili monitoring projekta. Monitoring obezbeuje nadzor nad odvijanjem projekta i korekciju aktivnosti kad se ustanovi da se one ne odvijaju u skladu sa planiranim. Evaluacija se ne moe sprovesti bez redovnog monitoringa, i to bi trebalo da bude ukljueno u va plan evaluacije. Kao to je ve naznaeno kod pitanja 3 u planu evaluaci5
Detaljan opis i formulacija indikatora je data u delu koji se bavi matricom logikog okvira
33
je, kljuno je da formuliete indikatore i sredstva provere indikatora, koje ete posle uneti i u matricu logikog okvira. uloga i uee razliitih subjekata u projektu (lokalni partneri, ciljne grupe, lokalne vlasti itd.), kao i razlozi zbog kojih preuzimaju dodeljene uloge; Na osnovu plana aktivnosti i prethodnih odgovora opisuje se stepen ukljuenosti partnerskih organizacija iz zemlje i inostranstva, ciljnih grupa, predstavnika vlasti. Oekuje se da partneri budu ukljueni u sve faze projekta, poev od planiranja i pripreme projekta. Ovde bi trebalo opisati nain meusobne komunikacije, uestalost, nain donoenja odluka, odgovornost i ovlaenja partnera za pojedine aktivnosti, nain korienja resursa i pristup resursima itd...Posebno skreemo panju da pomenete i uee ciljne grupe i krajnjih korisnika u realizaciji projekta, poto je to jedno od pitanja iz evaluacionog upitnika koje se takoe ocenjuje. Osvrnuti se na snage i kapacitete partnera, njihove resurse, iskustva, znanja, vetine... Postoji li neto to povezuje partnere (geografija, istorija, kultura, tradicija, slino iskustvo, potrebe...) Po emu su partneri jedinstveni i specifini? organizaciona struktura i tim predloen za sprovoenje projekta (samo funkcije: ne i imena pojedinaca); Tim bi trebalo da ima izmeu tri i pet lanova. To je stalna ekipa koja je angaovana na projektu i koja je odgovorna za ostvarenje projektnih rezultata. Funkcije u timu mogu biti (navodimo samo kao primer, ne i kao obavezni sastav): koordinator projekta, asistent na projektu, saradnik za administraciju (admin/officer), PR osoba i saradnik za finansije (finance officer). Opisati ukratko ulogu svakog lana tima. glavna sredstva predloena za sprovoenje projekta (oprema, materijal, i zalihe koje bi trebalo obezbediti ili iznajmiti); Ovo pitanje je povezano sa matricom logikog okvira. Iste informacije koje dajete kao odgovor na ovo pitanje moraju se pojaviti u koloni 3 (Objektivno merljivi indikatori uspeha) na nivou 4. reda (aktivnosti). Kao sredstva se mogu navesti (na primer): tim od pet osoba za koordinaciju projekta; meunarondni i domai eksperti; dobro opremljena kancelarija; putovanje na razliite dogaaje; najam opreme; kancelarijski materijal i materijal za konferencije; iznajmljivanje prostora za dogaaje; saradnja sa institucijama; administrativno i finansijsko osoblje i slino. stav svih subjekata prema projektu uopte, i prema aktivnostima posebno; Oekuje se da pokaete kako podrku svih zainteresovanih strana, tako i mogu negativan odnos i kako ete se nositi sa time.
1.9 Trajanje i plan aktivnosti

Navesti vreme trajanja projekta (u mesecima) u sluaju ... programa, to je minimalno est a maksimalno dvanaest meseci (vodite rauna da ovde ne pogreite u planiranom broju meseci za realizaciju projekta, deava se da ovde doe do omake!). Plan aktivnosti se priprema i prikazuje pomou datog formata u formularu (gantograma). To je grafika metoda (tabela) za predstavljanje informacija. Plan aktivnosti ne sme da sadri datume, ve se samo prikazuju aktivnosti po mesecima. Plan aktivnosti ne bi trebalo da sadri detaljan opis ak34
tivnosti , ve samo njihov broj i naziv koji bi trebalo da se poklapa sa nazivima iz odeljka 1.7. Svi meseci u kojima nisu predviene aktivnosti moraju biti ukljueni u plan aktivnosti i ukupno trajanje projekta. Kod svake aktivnosti imamo pripremu (preparation) i realizaciju (execution) aktivnosti. Primer plana aktivnosti
Meseci 5 6
Aktivnosti Priprema aktivnosti 1 -Formiranje tima Realizacija aktivnosti 1Formiranje tima Priprema aktivnosti 2 Obuka lanica sindikata Realizacija aktivnosti 2 - Obuka lanica sindikata
1 X
2 X
10
Realizator
Aplikant
Aplikant
Aplikant i Partner iz EU Aplikant i Partner iz EU
Pitanja iz evaluacionog upitnika: Da li su predloene aktivnosti odgovarajue, praktine i u skladu sa ciljevima i oekivanim rezultatima 5 poena Koliko je koherentan (uskladjen, dosledan) celokupan plan projekta (preciznije, da li projekat uzima u obzir analizu problema, mogue eksterne faktore i da li projekat predvia evaluaciju) 5 poena Da li su uee partnera i drugih zainteresovanih grupa, i njihovo angaovanje u realizaciji projekta zadovoljavajui - 5 poena Da li je plan aktivnosti jasan i izvodljiv - 5 poena Da li projekat sadri indikatore koje je mogue objektivno proveriti za sve ishode projekta 5 poena
1.10. Odrivost (maksimalno 3 strane)

Na najvie tri strane, odgovorite na pitanja iz formulara. Skreemo panju da su prva dva pitanja direktno povezana sa matricom logikog okvira (4. kolona, pretpostavke i rizici): 35
Navedite glavne preduslove i pretpostavke potrebne tokom i nakon faze implementacije. Izradite detaljnu analizu rizika i planove za njihovo prevazilaenje. Ovo bi trebalo da obuhvati najmanje listu rizika povezanih sa svakom od predvienih aktivnosti i predlog mera koje e umanjiti te rizike. Dobra analiza rizika sadri niz razliitih tipova rizika ukljuujui fizike, ekoloke, politike, ekonomske i socijalne rizike. Informacije koje date na ovom mestu nai e se i u navedenoj koloni, u odogovarajuim redovima (zavisno od toga da li se u matrici trae pretpostavke odnosno preduslovi ili rizici). Jedina razlika je to ete na ovom mestu detaljno elaborirati temu, dok ete u matrici samo taksativno navesti preduslove, pretpostavke i rizike. Naime, ak i ako ste dobro prouili problem, ispitali ciljne grupe i druge zainteresovane strane, ponudili adekvatna reenja, postoje ponekad spoljni faktori na koje ne moete da utiete a koji mogu bitno da promene tok vaeg projekta. Na primer, svi imamo iskustva iz prethodnih izbornih godina u Srbiji, koje su onemoguavale bilo kakav ozbiljan napor javnog zastupanja (na primer, za promenu zakona), jer su se vlade menjale, a samim time je bilo nemogue uticati na donosioce odluka tokom trajanja projekta (politiki rizik). Objasnite kako e biti osigurana odrivost nakon zavretka akcije. Moete ukljuiti neophodne mere i strategije koje su ve ugraene u akciju, propratne aktivnosti, prenos na ciljne grupe, itd. Molimo da u ovom procesu razlikujete sledee dimenzije odrivosti: Finansijska odrivost (finansiranje daljih/propratnih aktivnosti, izvori prihoda za obezbeivanje svih buduih operativnih i trokova odravanja, itd); Trebalo bi da objasnite kako e aktivnosti biti finansirane po zavretku granta - Da li e aktivnosti projekta ui u nacionalni ili optinski budet? Da li e neko, po zavretku projekta, preuzeti dalju obuku predstavnika sindikata? Institucionalni nivo (koje strukture e omoguiti, i kako, da se rezultati projekta odre i nakon zavretka aktivnosti? Obratiti panju na prenos ishoda/rezultata na lokalni nivo); Da li e strukture koje e omoguiti nastavak aktivnosti biti prisutne do kraja projekta? Da li e vlasnitvo nad rezultatima projekta biti lokalno? Izlistati sve institucije sa kojima se sarauje u toku realizacije projekta i koje e nastaviti da rade na projektu i po zavretku finansiranja. Nivo odluivanja ukoliko je primenljivo (kakav e biti strukturalni uticaj aktivnosti na primer, da li e dovesti do poboljanja zakonodavstva, kodeksa ponaanja, rada, itd); Kakav e uticaj aktivnosti imati na strukturnom nivou? Na primer, da li e projekat dovesti do promene zakonodavstva koji regulie rad Socijalno-ekonomskog saveta, ili neki od zakona iz oblasti rada? Da li e se izvriti izmene u Zakonu o budetu? Da li e SSSS raditi na uvoenju kodeksa rada sindikalnih organizacija, koji e uvesti EU standarde? 36
Odrivosti ivotne sredine (kakav e uticaj projekat imati na ivotnu sredinu postarajte se da se izbegnu negativne posledice po prirodne resurse u kojima se aktivnost odvija, kao i na ire prirodno okruenje). Ovaj deo opiite ukoliko je primenjiv i relevantan za va projekat.
Pitanja iz evaluacionog upitnika: Da li je verovatno da e projekat imati opipljiv uticaj na odabrane ciljne grupe - 5 poena Da li e projekat imati viestruki uticaj (Ukljuujui mogunost ponavljanja i produavanja rezultata aktivnosti kao i daljeg irenja informacija) 5 poena Da li e oekivani rezultati predloenog projekta biti odrivi: - finansijski (kako e se aktivnosti finansirati po zavretku projekta) - institucionalno (koje strukture e omoguiti, i kako, da se rezultati projekta odre i nakon zavretka aktivnosti). Da li e vlasnitvo nad rezultatima projekta biti lokalno - Politiki (gde je to primenjivo). Kakav e uticaj imati projekat na strukturnom nivou - na primer, da li e projekat dovesti do poboljanja zakonodavstva, kodeksa ponaanja, metoda, itd. - Odrivosti ivotne sredine (ukoliko je to primenjivo). Kakav e uticaj projekat imati na ivotnu sredinu pozitivan/negativan 5 poena
1.11. Matrica logikog okvira

Upuuje se na Aneks C Smernica, tj. na matricu logikog okvira koja je data kao Excel dokument (poseban odeljak u Priruniku je posveen izradi matrice logikog okvira).
2. BUDET PROJEKTA
Smernice upuuju na Aneks B koji sadri prikaz svih (ukupnih) trokova vaeg projekta. Budet projekta se uobiajeno sastoji iz dva dela, tabela za ukupne trokove projekta, te oekivani izvori finansiranja (videti dole taka 4). Budetom i nainom prikazivanja trokova detaljno se bavimo u odeljku koji je posveen iskljuivo budetu, tako da se ovde neemo vie na tome zadravati.
3. OEKIV ANI IZVORI FINANSIRANJA

Potrebno je popuniti tabelu 2 Aneksa B, odnosno trebalo bi dati informacije u skladu sa zahtevom iz tabele o tome od koga i u kom iznosu oekujete sredstva za realizaciju vaeg projekta. I o tome emo detaljnije kasnije, u odeljku o budetu.
37
4. ISKUSTVO U SLINIM PROJEKTIMA

Najvie do 1 stranice po projektu. Molimo detaljno opiite projekte kojima je vaa organizacija upravljala u protekle tri godine. Ove informacije koristie se za procenu da li imate dovoljno iskustva i stabilnog upravljanja projektima u istom sektoru i uporedivih sa onim za koje traite sredstva / podnosite projekat.
Naziv projekta: Mesto Trokovi odvijanja projekta (u projekta evrima) ... ... Sektor (videti odeljak 2.2 odeljak II): Vode i Donatori projekta menader ili (navedite po 6 partner imenu) ... ...
Iznos doprinosa (od strane donatora) ...
Datumi (od: dan / mesec / godina do: dana / mesec / godina) ...
Ciljevi i rezultati projekta
Ukoliko piete projekat u 2010. godini, onda se kao protekle tri godine raunaju 2007, 2008 i 2009. Nemojte davati informacije iz 2006. godine! Vie poena se dodeljuje onima koji su imali takvih iskustava! Svaki od tih projekata prikaite na posebnoj stranici. Naroito navesti one projekte koji su imali vee budete i koji su finansirani iz sredstava EU..
II PODNOSILAC PREDLOGA PROJEKTA

Iako popunjavanje ovog segmenta izgleda kao formalnost, popunjavanju bi trebalo pristupiti veoma paljivo, jer se isti podaci koji se daju u odeljku II i III moraju nai i u PADOR sistemu. Preporuljivo je da se popunjava timski, prema kompetencijama (deo o finansijskim detaljima trebalo bi da popuni osoba iz vae finansijske slube, npr.) i da je razmena informacija redovna i aurna. Poto su pitanja vrlo jasna i odreena, ovde emo navesti samo tabele koje su manjeg obima, dok emo kod nekih pitanja dati opte napomene, jer e se od vas zahtevati da odaberete jedan ili vie od ponuenih odgovora. Na vama je da date tanu i potpunu informaciju, u skladu sa zahtevima iz svake tabele, odnosno postavljenog pitanja.
PODNOSILAC
Registracioni broj u dokumentaciji 6 EuropeAid Naziv organizacije
Podatke koji se trae u okviru ove take trebalo bi uneti samo u sluaju da postoje izmene i dopune u odnosu na informacije date u Concept note (konceptu, saetku projekta).
5
Ukoliko je donator Evropska komisija ili drava clanica EU, molimo odredite budetsku liniju, EDF, ili dravu clanicu EU
6 Unesite broj ukoliko je organizacija registrovana u PADOR. Broj se dodeljuje organizaciji koja pohrani svoje podatke u PADOR. Za vie informacija i registraciju posetite http://ec.europa.eu/europeaid/onlineservices/pador
38
1. IDENTITET
Broj fajla pravnog lica Skra enica Registracioni broj (ili ekvivalent) Datum registracije Mesto registracije Zvani na registrovana adresa 8 9 Zemlja registracije / Nacionalnost
7
I-mejl adresa organizacije Broj telefona: pozivni broj za dravu + pozivni za grad + broj Broj faksa: pozivni broj za dravu + pozivni za grad + broj Veb-sajt organizacije
Take 2, 3 i 4 odeljka II (ispod) trebalo bi da popune podnosioci u odnosu na koje su utvrena odstupanja od registracije u PADOR. Svi ostali kandidati/podnosioci moraju pruiti informacije prilikom PADOR registracije
2. PROFIL
Cilj ovog dela je da se identifikuje priroda vae institucije, sektor u kome je aktivna i povezane ciljne grupe. Potrebno je da popunite tabele u kojima je ponueno vie odgovora. Pravni status Ostvarivanje profita NVO Vrednosna orijentacija11 Da Ne Da Ne Politi ka Verska Humanisti ka Neutralna Da, sa mati nim subjektom (navedite Mati ni broj EuropeAid ID: ... ... ... ... ... ... ....) Da, sa podre enim subjektom (ima) Da, sa porodi nom organizacijom / mreom12 Ne, nezavisna je
Da li je vaa organizacija povezana sa drugim subjektom?
7 8 9
Broj imaju organizacije koje su podatke registrovale u PADOR. Za organizacije. Ukoliko nije iz drava nabrojanih u sekciji 2.1.1. Smernica, odredite mesto. Za pojedince. Ukoliko nije iz drava nabrojanih u sekciji 2.1.1. Smernica, odredite mesto Izaberite samo jedan set vrednosti Npr. Savez / zajednica / udruenje
10 11
39
2.1. Kategorija
U tabeli se nude kategorije sektora kojima pripada vaa organizacija: javno i kategorija privatno, u okviru kojih je mogue zaokruiti samo jedan odgovor (dakle, ne moete istovremeno biti i javna i privatna organizacija, to se moe proveriti u vaem statutu nain osnivanja).
2.2 Sektor(i)
Ovde moete odabrati sve odgovore za koje smatrate da su relevantni i prikladni, a odnose se na sektore u kojima je vaa organizacija bila aktivna u poslednjih sedam godina. Vodite rauna da e se kasnije, kod pitanja 3. Kapacitet za upravljanje i sprovoenje projekta, od vas traiti da odgovore iz ovog pitanja ukrstite sa odgovorima na druga pitanja.
2.3 Ciljna grupa (grupe)

Ovde takoe moete odabrati sve odgovore za koje smatrate da su relevantni i prikladni. U ciljnu grupu (grupe) bi trebalo da ukljuite sve direktne i indirektne grupe/korisnike.
3. KAPACITET ZA UPRAVLJANJE I SPROVOENJE PROJEKTA

U ovom delu potrebno je da popunite tabele u kojima je ponueno vie odgovora koji se odnose na:
3.1. Iskustvo po sektorima (za svaki sektor izabran u 2.2.)

U prvoj koloni navedite sektor koji ste oznaili u tabeli 2.2, a zatim u narednim kolonama ekirajte12 na odgovarajuem mestu ukupne godine iskustva, iskustvo iz poslednjih sedam godina, broj projekata u poslednjih sedam godina kao i procenu iznosa ( u hiljadama evra) u poslednjih sedam godina.
3.2 Iskustvo prema geografskom podruju

U ovoj tabeli je potrebno da iskaete sve informacije koje ste dali u tabeli 3.1 tako to ete ih geografski rasporediti (prema spisku regiona koji se nalazi s desne strane tabele). Popunjavate onoliki broj redova, u koliko razliitih regiona ste sprovodili projekte (Srbija, istona Evropa, Evropska unija,...). Ponavljaju se pitanja slino kao i u prethodnoj tabeli: godine iskustva, broj projekata i procenjena suma, dakle odgovaraju onima koje ste naveli u tabeli 3.1. Na kraju se trai da ukrstite podatke iz prethodnih tabela tako to ete kombinovati informacije iz tabele o sektorima (2.2) i tabele o geografskoj oblasti (kako ste ih prethodno prikazali).
3.3. Resursi
Kod ovog pitanja daju se podaci o finansijskom stanju vae organizacije, izvorima finansiranja i osoblju kojim raspolaete. Potrebno je da se daju podaci prema pitanjima iz tri tabele:
Izraz ekirati znai da ubacite x ili simbol na odgovarajuem mestu (kvadrati), u zavisnosti od toga ta vam dozvoljava tabela. Proverite!
12
40
3.3.1 Finansijski podaci. Trai se da prikaete informacije u hiljadama evra, ako je mogue, na osnovu prikaza vaih zvaninih finansijskih izvetaja (profit i gubici, odnosno bilans stanja na zavrnom raunu vae organizacije). 3.3.2.Izvori finansiranja. Trebalo bi oznaiti izvor(e) prihoda vae organizacije i navesti dodatne traene podatke, prema zahtevima u tabeli. 3.3.3.Broj zaposlenih (stalno zaposlenih, kao i onih koji rade puno radno vreme bez obzira na oblik angaovanja). Trebalo bi ekirati opciju za svaki tip osoblja, pri emu se nude tri varijante za zaposlene: u seditu (kad je re o organizaciji koja ima sedite u razvijenoj zemlji); zaposlene migrante (angaovani iz sedita, koje se nalazi u razvijenoj zemlji, a rade u zemljama u razvoju) i zaposlene lokalno osoblje. Nae organizacije popunjavaju ovu poslednju varijantu. Sugestija ovaj deo (sve tri tabele) bi trebalo da popuni rukovodea osoba iz vae finansijske slube, odnosno osoba koja se bavi kadrovima (poslednja tabela o broju zaposlenih).
4. LANOVI UPRAVNOG ODBORA / KOMITETA V AE ORGANIZACIJE

Jednostavna tabela u koju bi trebalo upisati traene informacije o lanovima/icama upravnog odbora/komiteta vae organizacije, prema zahtevima iz zaglavlja: Ime G-din G- a Zanimanje Poloaj Zemlja dravljanstva Na funkciji od:
Pitanja iz evaluacionog upitnika: Da li podnosilac prijave i, ako je primenjivo, partneri imaju dovoljno iskustva u upravljanju projektima? Da li podnosilac prijave i, ako je primenjivo, partneri imaju dovoljno tehnikog znanja (posebno znanja u vezi sa temom kojom se projekat bavi)? Da li podnosilac prijave i, ako je primenjivo, partneri imaju dovoljno upravljakog kapaciteta (ukljuujui osoblje, opremu i sposobnost da se nose sa budetom projekta? Da li podnosioci prijave imaju stabilne i dovoljne izvore finansiranja? Dodeljuje se po 5 poena za svako pitanje, ukupno 20 poena.Ukoliko je ukupni zbir poena u ovom odeljku manji od 12, aplikacija e biti odbaena.
III. PARTNERI KOJI UESTVUJU NA PROJEKTU

1. OPIS PARTNERA (DESCRIPTION OF THE PARTNERS)
U prvoj tabeli daju se podaci za svakog partnera u projektu (podseamo na kriterijume prihvatljivosti za partnere date u odeljku 2.2.). Najbolje je za svakog od partnera popuniti posebnu tabelu! Uneti, najkrae mogue, traene informacije 41
U narednoj tabeli data je napomena, da partneri koji su registrovani u PADORu ne moraju da popune ostatak ovog odeljka (koji je oznaen sivom bojom). Napominjemo da bi aplikacioni formular trebalo da sadri potpisanu i datiranu Izjavu o partnerstvu , u skladu sa modelom koji je dat u formularu.
2. IZJAV O PARTNERSTVU (PARTNERSHIP STATEMENT) A

Ovih izjava bi trebalo da bude onoliko koliko ima partnera, plus jedna za podnosioca predloga projekta, dakle N+1 Mora se kopirati cela stranica, poto predstavlja izjavu koju je potrebno potpisati Potpis mora biti originalan, plavom hemijskom olovkom ili naliv-perom (ne faksimil!) Dobro je i da udarite peat organizacije, pored imena ovlaenog lica Napomena: Ukoliko ve imate neki ranije potpisan sporazum/protokol o saradnji sa nekim partnerom, to NIJE i NE MOE da zameni ovu izjavu o partnerstvu
IV. SARADNICI KOJI UCESTVUJU U PROJEKTU

Ovaj odeljak mora biti popunjen za svaku organizaciju saradnika (associates) u okviru znaenja odeljka 2.1.2 Smernica za podnosioce predloga projekta. Morate napraviti onoliko kopija ove tabele koliko saradnika elite da prijavite.
V KONTROLNA LISTA (LISTA ZA PROVERU)

U prvom delu tabele od vas se ponovo trai da date osnovne administrativne podatke, kako za aplikanta, tako i za sve partnere u projektu. Poto je ovo informacija koju ste ve ranije davali, vodite rauna da date iste informacije na ista pitanja. Za vas je na ovom mesto posebno vano da obratite panju na drugi deo tabele. Jo jednom skreemo panju da je u tekuem konkursu JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU izvrena korekcija u Smernicama, ba u delu koji se tie ispunjena administrativnih uslova i veze sa kontrolnom listom (listom za proveru) aplikacionog formulara (odeljak V dela B. aplikacionog formulara). Lista za proveru je izmenjena i jako je vano da se ispravljena verzija nae u vaem predlogu projekta, poto je ona SASTAVNI DEO aplikacionog formulara.Korigovana verzija se moe nai na sajtu http://www.dijalog.org.rs/doc/Corrigendum_no_1.pdf Iako je u vaem formularu ovo mesto gde vas podseaju na proveru (checklist) svih informacija i dokumenata koje ste pripremili kao deo vaeg paketa za podnoenje predloga projetka, mi vas podseamo da ovu vrstu provere moete uspeno da sprovedete tek kad ste u potpunosti zavrili va projekat. To znai da su svi formulari, budeti, i pratea dokumenta popunjeni, potpisani, overeni, kopirani tj. da ste udovoljili svim zahtevima iz Smernica. Sledi korigovana lista za proveru (drugi deo tabele, koji se tie administrativnih i drugih zahteva). 42
PRE SLANJA PREDLOGA, MOLIMO DA PROVERITE DA JE SVAKA OD KOMPONENTI POPUNJENA I DA POTUJE SLEDE E KRITERIJUME: Naziv Predloga: <navedite naziv> DEO 1 (ADMINISTRATIVNI) 1. Kori en je ispravan formular za pisanje preldoga projekta, objavljen za ovaj konkurs 2. Deklaracija podnosioca predloga projekta je popunjena i potpisana 3. 4. 5. 6. 7. 8. Predlog je otkucan i na engleskom jeziku Jedan orginal i dve kopije su uklju eni Elektronska verzija predloga (CD) je priloena Svaki partner je popunio i potpisao izjavu partnerstva i izjave su uklju ene Budet je prikazan u formatu koji se trai, u evrima i priloen je Logi an okvir je popunjen i priloen
Treba da popuni podnosilac zahteva Da Ne
9. Podnosilac predloga projekta (aplikant) i svaki od partnera su registroavni u PADORu DEO 2 (PODOBNOST KRITERIJUMI PRIHVATLJIVOSTI) 10. Trajanje projekta je jednako ili kra e od 12 meseci (dozvoljeni maksimum) 11. Trajanje projekta je jednako ili due od 6 meseci (dozvoljeni minimum) 12. Doprinos koji se trai jednak je ili vii od 50.000 evra (dozvoljeni minimum) 13. Doprinos koji se trai jednak je ili manji od 150.000 evra (dozvoljeni maksimum) 14. Doprinos koji se trai jednak je 50% od ukupnih prihvatljivih trokova ili je vii od toga (minimalni procenat koji je dozvoljen) 15. Doprinos koji se trai jednak je 90% od ukupnih prihvatljivih trokova ili je manji od toga (maksimalni procenat koji je dozvoljen )
IV DEKLARACIJA PODNOSIOCA PROJEKTA (DECLARATION BY THE APPLICANT)

Deklaracija se sastoji od informacija odnosno opisa situacija za koje aplikant svojim potpisom garantuje (bilo da preuzima odgovornost za odredjene izjave ili da izjavljuje da se ne nalazi u nekoj od navedenih situacija). Spisak informacija je zadat i NE SME SE MENJATI , osim dela u kojem se postavlja pitanje vezano za predloge projekata koji su ve dostavljeni (ili se planira njihovo dostavljanje) evropskim institucijama , Evropskom razvojnom fondu i zemljama lanicama EU, u poslednjih 12 meseci, a tie se iste oblasti u kojoj je i predlog projekta. Deklaraciju popunjava SAMO podnosilac; potpis mora biti originalan, plavom hemijskom olovkom (ili naliv perom) NE FAKSIMIL! Dodajte i peat uz potpis ovlaenog lica! 1. Aneks B. Budet projekta (u excel formatu) Poto ste isplanirali projekat i uneli traene informacije u formular, vreme je da pristupite izradi budeta projekta. U praksi, naravno, to nisu dve zasebne i odvojene aktivnosti. Vrlo 43
esto ete raditi tako to ete istovremeno popunjavati oba dokumenta i korigovati svoj projekat, bilo u narativnom delu, bilo u budetu (a takoe i u matrici logikog okvira). Posebno je vano da unapred definiete tzv. standardne trokove, dakle ono to po zahtevu formulara morate da predvidite (esto su to revizija, bankarska provizija, vidljivost projekta, irenje informacija). Takoe, vi moete imati sjajnu ideju koja bi, po vaem miljenju, mogla idealno da rei neki problem. Meutim, moe se ispostaviti da to nije dozvoljen troak, ili da je neprimereno velik u odnosu na druge aspekte projekta. Budet projekta opisuje koliinu novca koja vam je potrebna da biste realizovali va projekat. Struktura budeta mora da prati i da bude adekvatna vaim projektnim aktivnostima ne moe se desiti da imate troak koji niste iskazali kao aktivnost, i obrnuto da planirate aktivnost a da ste zaboravili da ih ukljuite kao troak vaeg projekta u budetu. Dobar budet bi trebalo da bude: REALISTIAN kako u smislu realnih iznosa koji se planiraju po svakoj budetskoj liniji (stvarne cene i standardne tarife), tako i u smislu kapaciteta organizacije. Naime, nije realno da organizacija koja je u prethodnoj godini imala skroman godinji budet i koja nema iskustva u provoenju slinih programa, planira da kroz ovaj projekat realizuje obiman i sloen program sa maksimalnim iznosom koji se dozvoljava ovim konkursom. OBUHVATAN trebalo bi da pokrije SVE trokove projekta. Vrlo esto se dogaa da se prilikom planiranja budeta zaborave neke stavke (npr. trokovi raunovoe, doprinosi na plate ili honorare, porez na zakup prostora, trokovi revizije ili evaluacije i slino). STRUKTURIRAN budet bi trebalo da je tako formulisan da u potpunosti prati zahteve zadatog formulara za izradu budeta. IZBALANSIRAN ovo se posebno odnosi na odnos izmeu doputenih trokova, u odnosu na zahteve konkursa (npr. zahtev da se na trokove vidljivosti ne sme odvojiti vie od pet odsto do 10 odsto od prihvatljivih direktnih trokova). PRECIZAN trebalo bi izbegavati zaokruivanje iznosa po budetskim linijama. Takodje, ne sme se dogoditi da budet vaeg projekta sadri pogrene cifre ili zbirove po redovima i kolonama. Dobar budet prikazuje potrebne resurse, ali pre svega trebalo bi da prati Smernice (2.1.4. Tipovi trokova za koje je mogue konkurisati) i mora da se prilagodi zadatom formularu (Aneks B). Opis trokova koji su prihvatljivi i dozvoljeni je prilino detaljno dat u Smernicama. Time smo se ve detaljno bavili u delu Prirunika koji se bavi uputstvima iz Smernica, tako da emo se ovde vie zadrati na tumaenju pojedinih pojmova, odnosno praktinim savetima u vezi sa izradom konkretnog budeta projekta. Prilikom sastavljanja budeta, ne zaboravite napomene u samoj tabeli budeta, tj. Aneksu B !! Podseamo, Aneks B se standardno sastoji od dva dela (dve tabele) u excell formatu, prvog koji predstavlja budet vaeg projekta, i drugog koji predstavlja oekivane izvore prihoda. Vrlo je vano da obratite panju na fusnote kojih ima 10 (u tekuem konkursu). Fusnote dodatno objanjavaju specifine zahteve vezane za budet ili za pojedine stavke. Detaljan prikaz budetskih stavki smo, iz praktinih razloga, bazirali na projektu koji je realizovan, i prilagoen za potrebe SSSS. Ukoliko budete koristili ovaj prirunik za neke dru44
ge predloge projekata, vodite rauna o tome da li su zahtevi iz Smernica isti ili se razlikuju u odnosu na ovde date primere i sugestije. Ukoliko va projekat traje do 12 meseci, onda se popunjava samo prvi deo, prve tabele (ukupan budet). Ako projekat traje due od 12 meseci, onda se za prvu godinu podaci upisuju u drugi deo prve tabele (u zaglavlju stoji natpis 1. godina), dok se u prvom delu upisuje ukupan iznos potreban za celokupno trajanje projekta.
Prvi deo
Aneks III. projekta1 Trokovi Budet Ukupan budet (sve godine) Jedinica # jedinica Cena po jedinici (u EUR) Jedinica Trokovi(u EUR)3
Drugi deo
1. godina2 # jedinica Cena po jedinici (u EUR)
Trokovi(u EUR)
Napomena 1: Budet mora pokriti sve prihvatljive trokove projekta, a ne samo doprinos davaoca granta. Opisi stavki moraju biti dovoljno detaljni a sve stavke razloene na glavne komponente. Broj jedinica i cena po jedinici moraju biti specifikovani za svaku komponentu u skladu sa datim indikacijama. Napomena 2: Ovaj odeljak mora biti popunjen ukoliko e projekat biti realizovan u periodu duem od 12 meseci. Napomena 3: Ako davalac granta nije Evropska komisija, budet se moe izraziti u evrima ili u valuti zemlje davaoca granta. Trokovi i cene po jedinici zaokruuju se na najblii evrocent budetske kategorije :
1. LJUDSI RESURSI /HUMAN RESOURCES

Ljudski resursi podrazumevaju prikaz svih trokova u vezi plata i dnevnica ljudi posebno angaovanih na realizaciji projekta - obino se navode njihove uloge u projektu: koordinator, pomonik, finansijski asistent, PR osoba... - sva lina davanja piu se u bruto iznosu (neto iznos plus socijalno/zdravstveno osiguranje i ostali trokovi). Plate i trokovi ne smeju da preu uobiajene plate u organizaciji koja je krajnji korisnik odobrenih sredstava ili u organizaciji partnera 1.1. Plate 1.1. Plate /Salaries ( bruto iznos, lokalno osoblje)13 1.1.1. Tehniko osoblje (koordinator, asistent koordinatora, PR osoba, struni konsultant...) 1.1.2. Administrativno/pomono osoblje (administracija, logistika) 1.2. Dnevnice/putovanja Trokove dnevnica za strane eksperte koji su angaovani na projektu, kao i za domae osoblje na studijskom putovanju u zemljama EU odrediete na osnovu spiska predloenih
Ako osoblje nije angaovano na izvoenju projekta sa punim radnim vremenom, postotak bi trebalo navesti pored opisa i prikazati u broju jedinica (ne u ceni po jedinici).
13
45
dnevnica Aneks G ( iznosi za pojedine zemlje u skladu sa propisima Evropske komisije informacije se mogu nai na web sajtu). Dnevnice pokrivaju smetaj, obroke i lokalni prevoz. Kad je u pitanju lokalno osoblje koje eventualno putuje i noi u drugom gradu u Srbiji - preporuka je da se koristi realna vrednost troka boravka u nekom gradu u Srbiji. 1.3. Dnevnice za misije/ putovanja / Per diems for missions/travel14 1.3.1. U inostranstvu /abroad/ za osoblje projekta 1.3.2. U zemlji/local /za osoblje projekta 1.3.3. Uesnici seminara/konferencija
2. PUTOV ANJA /TRAVEL 15

2.1. Meunarodna putovanja/International travel 2.1.1. Povratna avionska karta EU-Beograd-EU za 4 eksperta x 2 posete 2.2. Lokalni prevoz /Local transportation 2.2.1. Beograd Novi Sad- Beograd
3. OPREMA I OSTALI INVENTAR / EQUIPMENT AND SUPPLIES 16

Najpre proveriti da li je nabavka opreme uopte dozvoljena konkursom Kod kupovine opreme i plaanja usluga obezbediti dokaze da cene odgovaraju trinim vrednostima (profakture, ponude od najmanje 3 dobavljaa!). Obavezno proveriti da li je potrebna tenderska procedura za nabavku opreme i to uraunati u trokove podugovaranja Standardne stavke u budetskoj kategoriji 3 (Oprema...) obuhvataju: 3.1. Kupovina ili iznajmljivanje vozila/ Purchase or rent of vehicles 3.2. Nametaj, kompjuterska oprema /Furniture, computer, equipment Stavka 3.2. se na primer moe razloiti na sledei nain dodavanjem podstavki, tako da za svaki deo opreme, nametaja i sl. imate posebnu budetsku liniju: 3.2.1. PC sa tampaem 3.2.2. Kancelarijski sto 3.3. Rezervni delovi, oprema za maine, alati/spare parts, equipment for machines, tools 3.4. Ostalo /Other (molimo precizirajte)
Navedite zemlju u kojoj se dnevnice isplauju i vaee stope (koje ne mogu premaiti skale objavljene od strane EC u vreme potpisivanja ugovora http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/index_en.htm). Ako informacija nije dostupna, unesite paualan iznos. Dnevnice pokrivaju smetaj, hranu i lokalna putovanja unutar mesta misije i razne trokove.
15 14
Mogu biti ukljueni i trokovi za smanjenje nivoa CO2 u vazdunom saobraaju. U tom sluaju se smanjenje nivoa CO2 moe postii pruanjem podrke projektima CDM/Gold Standard (dokaz o istom se mora priloiti kao deo pratee dokumentacije ili, ukoliko je mogue kroz programe avio kompanija. Navesti mesto polaska i odredite. Ukoliko informacija nije dostupna, unesite ukupnu sumu. nabavke ili iznajmljivanja
16 Trokovi
46
4. LOKALNA KANCELARIJA / TROKOVI VEZANI ZA PROJEKAT / LOCAL OFFICE/ ACTION COSTS 17

4.1. Trokovi vozila/Vehicle costs 4.2. Najam kancelarije/Office rent 4.3. Potroni - kancelarijski materijal/Consumables Office supplies 4.4. Ostale usluge (tel/fax, grejanje, struja, odravanje / Other services
5 . OSTALI TROKOVI, USLUGE/ OTHER COSTS, SERVICES 18

Trai se detaljno navoenje trokova, u smislu da ako imate troak prevoenja, trebalo bi da navedete broj dana, iznos po danu, ukupnu sumu. Trokovi pod 5.1, 5.2, 5.7 ovde se navode samo ako ste angaovali podugovarae. Trokovi finansijskih usluga- transfer novca i finansijskih garancija- (za otvaranje posebnog podrauna za ovaj projekat kao i 1-2% koji uzimaju banke za transakciju), Revizija - jo u toku izrade projekta trebalo bi traiti tri ponude ovlaenih revizorskih kua (potraiti na web sajtu raunovoa). Iznos predvien za ovu stavku zavisi od budeta i obino je oko 3-5% od vrednosti projekta. Svaki put proverite da li je revizija obavezujua ili nije. Trokovi obezbeenja vidljivosti projekta su obavezni trokovi, u smislu da se od vas oekuje da promoviete projekat u medijima (na primer konferencija za medije, nastupi na TV i radiju), u javnosti, da tampate prigodne publikacije i broure u kojima ete predstaviti projekat i slino. 5.1. Publikacije19 5.2. Studije, istraivanja 19 5.3. Trokovi revizije 5.4. Trokovi evaluacije 5.5. Prevodi , prevodioci 5.6. Finansijske usluge (trokovi bankovnih garancija itd.) 5.7. Trokovi konferencija, seminara19 5.8. Trokovi obezbeenja vidljivosti projekta
17 18 19
Specifikovati. Paualni iznosi nee biti prihvaeni. Navesti samo ukoliko je u potpunosti izdato podizvoaima
Aktivnosti komunikacije i vidljivosti trebalo bi da budu planirane i budetirane za svaku fazu realizacije projekta. Ove aktivnosti ne bi trebalo da se fokusiraju samo na informacije o finansijskoj podrci od strane EU, ve bi trebalo da ukljue i rezultate i uticaj projekta. EU vodi za komunikacije i vidljivost se nalazi na web adresi: http://ec.europa.eu/europeaid/work/visibility/index_en.htm Skreemo panju da je u tekuem konkursu definisan limit sredstava koje moete potroiti na vidljivost i on iznosi od pet do 10 odsto od direktnih trokova projekta.
47
6. OSTALO
Ovde navodite one trokove koje niste uspeli da smestite ni u jednu od predvienih budetskih linija, a predstavljaju direktne prihvatljive trokove vaeg projekta.
7. MEUZBIR DIREKTNIH TROKOV PROJEKTA ( 1-6 ) A

Ovaj zbir je potreban, jer se administrativni trokovi (od sedam odsto), raunaju upravo na osnovu ovog meuzbira.
8. OBEZBEENA REZERV ZA NEPREDVIDENE TROKOVE A

Najvie pet odsto od budetske stavke 7, meuzbira direktnih prihvatljivih trokova projekta. Ne zaboravite da ete ova sredstva moi da troite tek kad dobijete pisanu dozvolu od ugovaraa (to podrazumeva da ste prethodno poslali pisani zahtev ugovarau, po odreenoj proceduri). .
9. UKUPNI DIREKTNI PRIHV ATLJIVI TROKOVI PROJEKTA (7+ 8)

Sabiraju se sume do kojih ste doli udetskim stavkama oznaenim brojevima 7 i 8.
10. ADMINISTRATIVNI TROKOVI

(maksimalno sedam odsto od budetske linije 9, tj. od ukupnih direktnih prihvatljivih trokova projekta) - videti opravdane indirektne trokove u delu Prirunika koji se bavi Smernicama (Odeljak 2.1.4.) Ukupna suma koja ne prelazi sedam odsto od direktnih opravdanih trokova realizacije projekta moe da se predstavi kao indirektni troak za pokrivanje administrativnih dodatnih trokova krajnjeg korisnika odobrenih sredstava u toku realizacije projekta. Indirektni trokovi prihvatljivi su ako se dokae da ne obuhvataju trokove koji su po budetu namenjeni nekom drugom delu projekta - ovde se mogu staviti svi oni trokovi koji se nigde na drugom mestu ne mogu kvantifikovati(nisu obuhvaeni nekim drugim delom budeta) i nije ih potrebno specifikovati/precizirati (razloiti na podstavke). Indirektni trokovi su neprihvatljivi ako krajnji korisnik od Evropske komisije dobije drugu donaciju za pokrivanje svojih administrativnih trokova.
11. UKUPNI PRIHV ATLJIVI TROKOVI PROJEKTA (9+10)
48
Aneks III. Budet projekta1

Ukupan budet (sve godine) Jedinica # jedinica Cena po jedinici (u EUR) Trokovi(u EUR)3 Jedinica # jedinica Cena po jedinici (u EUR) Trokovi(u EUR)
1. godina2
Trokovi
1. Ljudski resursi SSSS 1.1 Plate (bruto iznosi,uklju uju i doprinose za socijalno osiguranje i ostale trokove, lokalno osoblje)4 Mese Mese Mese Mese Mese Mese 6 12 3 1,8 700 1000 1000 8.400,00 3.000,00 1.800,00 1200 7.200,00 no no no no no no Mese Mese Mese Mese Mese Mese no no no no no no
1.1.1 Tehni ko Koordinator projekta (50%) 1.1.2 Administrativno/pomo no osoblje Asistent na projektu (100%) PR osoba (25%) Rukovodilac finansijske slube (15%) 1.2 Plate (bruto iznosi,uklju uju i doprinose za socijalno osiguranje i ostale trokove, me unarodno osoblje) Dan Dan Dan Dan Dan Dnevnica Po putovanju Po putovanju 2 70 13 3 5 5 250 400 500 196 115 17.500,00 5.200,00 1.500,00 980,00 575,00 Dnevnica
49
570 1.140,00 Dnevnica Dnevnica
Parner iz EU (navesti ime partnera) 1.2.1. Glavni konsultant - 27% 1.2.2. Izvrni direktor - 5% 1.2.3. Ekonomski savetnik - 1% 1.2.4. Rukovodilac finansijske slube - 2% 1.2.5. Administrativni asistent - 2% 1.3 Dnevnice /putovanja5
1.3.1 Inostranstvo (osoblje koje u estvuje u realizaciji projekta) Partnerov put u Beograd (Belgija-Srbija) 1 osoba * 2 putovanja 1 putovanje = 4 dana (3 no enja - EUR 360, lokalni prevoz EUR 50, transfer aerodrom EUR 60, hrana za 4 dana EUR 100) = EUR 570/po putovanju) 1.3.2 Lokalno (osoblje koje u estvuje u realizaciji projekta)
Dnevnica Dnevnica
1.3.3 U esnici na seminarima/konferencijama
Me uzbir , ljudski resursi 47.295,00
2. Putovanja6 Po letu Po letu 2 4000 0,35 1.400,00 2.100,00 Mese no 350 700,00 km Po letu
2.1. Me unarodna putovanja Brisel - Beograd, povratna karta
2.2 Lokalni prevoz Me uzbir , putovanja
3. Oprema i ostali inventar7 Po vozilu Po vozilu
3.1 Kupovina ili najam vozila 3.2 Nametaj, kompjuterska oprema 3.3 Maine, alati 3.4 Rezervni delovi/oprema za maine, alate 3.5 Ostalo (molimo navedite) Me uzbir , oprema i sitan inventar
50
Mese Mese Mese Mese no no no no Mese Mese Mese Mese no no no no Publikacija Publikacija 500 500 7,5 3,5 3.750,00 1.750,00 Istraivanje 1 1000 1.000,00
4. Lokalna kancelarija 4.1 Trokovi vozila 4.2 Iznajmljivanje kancelarije 4.3 Kancelarijski materijal 4.4 Ostale usluge (tel/faks, struja/grejanje, odravanje) Me uzbir , lokalna kancelarija
5. Ostali trokovi, usluge8
5.1 Publikacije9
5.1.1. Priru nik za javno zastupanje (izrada, priprema, tampa i distribucija)
5.1.2. Broura o u e u gra ana (izrada, priprema, tampa i distribucija)
5.2 Studije, istraivanja9
5.2.1. Analiza pravnih i politi kih prepreka (dizajn, priprema, izvodjenje, analiza, izvetaj)
5.3 Trokovi revizije
5.4 Trokovi evaluacije 5.5 Prevodi 5.6 Finansijske usluge (trokovi bankarskih garancija itd.) 5.7 Trokovi konferencija/seminara9 Po strani Mese no 500 12 10 50 5.000,00 600,00 Po osobi Po osobi Po osobi Po osobi Doga aj Doga aj Po danu Po osobi 150 70 200 1 100 4 70 14 70 5 500 7,5 250 25 2.100,00 4.900,00 1.000,00 500,00 750,00 1.000,00 1.750,00
5.7.1. Jednodnevna konferencija za 100 u esnika 5.7.1.1. Hrana & Smetaj & Osveenje Hrana (cca 50 ve era i 100 ru kova) Smetaj (100 osoba) Osveenje (100 osoba * 2 pauze za kafu) 5.7.1.2. Najam prostora i opreme 5.7.1.3. Materijal za dogadjaj, potreptine i pribor 5.7.1.4. Nadoknade za eksperte (4eksperta* 250E) 5.7.1.5. Putovanje u esnici 5.7.2. Trening za predstavnike SSSS (4 doga aja, 2 dana, 20 u esnika po doga aju, ukupno 80 u esnika)
51
Dogadjaj Po osobi Dnevnica Dogadjaj Dan/ekspert Dogadjaj Po osobi Dogadjaj Komad Per month Per month 1 200 2 12 1 20 200 25 300 4 1500 100 30 1 2 30 120 200 900,00 120,00 400,00 200,00 500,00 300,00 800,00 3.000,00 1.200,00 4 80 150 25 600,00 2.000,00
5.7.2.1. Hrana & smetaj & osveenje 5.7.2.2. Materijali, pribor i oprema 5.7.2.3. Nadoknada za trenere (4 doga aja *3 dana * 3 trenera * 150E)
Dnevnica Event Dan/trener
160 4 36
60 120 150
9.600,00 480,00 5.400,00
5.7.2.4. Najam prostora 5.7.2.5. Putovanje u esnici 5.7.3. Okrugli sto (30 u esnika) 5.7.3.1. Hrana & smetaj & osveenje 5.7.3.2. Materijali, pribor i oprema 5.7.3.3. Nadoknada za lokalne eksperte (2 eksperta * 200E) 5.7.3.4. Najam prostora 5.7.3.5. Putovanje u esnici 5.8. PR aktivnosti (aktivnosti na vidljivosti)10
5.8.1 Konferencija za medije 5.8.2 Informativni paket za medije 5.8.3. asopis sa lancima posve enim socijalnom dijalogu 5.8.4. Distribucija informacija preko websajta
Me uzbir , ostali trokovi, usluge 49.600,00 Ukupan budet (sve godine) 1. godina Jedinica # jedinica Cena po jedinici (u EUR) Trokovi (u EUR) Jedinica # jedinica Cena po jedinici (u EUR) Trokovi (u EUR)
Trokovi
6. Ostalo Me uzbir , ostalo 98.995,00
7. Me uzbir direktnih prihvatljivih trokova projekta (16) 8. Obezbe ena rezerva za nepredvi ene trokove (najvie 5% od 7, me uzbira direktnih prihvatljivih trokova projekta) 98.995,00 6830,655 105.825,66
9. Ukupni direktni prihvatljivi trokovi projekta (7+ 8) 10. Administrativni trokovi (najvie 7% od 9, od ukupnih direktnih prihvatljivih trokova projekta)
11. Ukupni prihvatljivi trokovi projekta (9+10)
52
1. Budet mora pokriti sve prihvatljive trokove projekta, a ne samo doprinos Davaoca granta. Opisi stavki moraju biti dovoljno detaljni a sve stavke razloene na glavne komponente. Broj jedinica i cena po jedinici moraju biti specifikovani za svaku komponentu u skladu sa datim indikacijama.
2. Ovaj odeljak mora biti popunjen ukoliko e projekat biti realizovan u periodu preko 12 meseci. 3. Ako Davalac granta nije Evropska komisija, budet se moe izraziti u evrima ili u valuti zemlje Davaoca granta. Trokovi i cene po jedinici se zaokruuju na najblii eurocent. 4. Ako osoblje nije angaovano na izvo enju projekta sa punim radnim vremenom, postotak treba navesti pored opisa i prikazati u broju jedinica (ne u ceni po jedinici). 5. Navedite zemlju u kojoj se dnevnice ispla uju i vae e stope (koje ne mogu premaiti skale objavljene od strane EC u vreme potpisivanja ugovora http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/index_en.htm. Ako informacija nije dostupna, unesite paualan iznos. Dnevnice pokrivaju smetaj, hranu i lokalna putovanja unutar mesta misije i razne trokove. 6. Mogu biti uklju eni i trokovi za smanjenje nivoa CO2 u vazdunom saobra aju. U tom slu aju se smanjenje nivoa CO2 moe posti i pruanjem podrke projektima CDM/Gold Standard (dokaz o istom se mora priloiti kao deo prate e dokumentacije ili, ukoliko je mogu e kroz programe avio kompanija. Navesti mesto polaska i odredite. Ukoliko informacija nije dostupna, unesite ukupnu sumu. 7. Trokovi nabavke ili iznajmljivanja 8. Specifikovati. Paualni iznosi ne e biti prihva eni. 9. Navesti samo ukoliko je u potpunosti izdato podizvo a ima 10. Aktivnosti komunikacije i vidljivosti treba da budu planirane i budetirane za svaku fazu realizacije projekta. Ove aktivnosti ne treba da se fokusiraju samo na informacije o finansijskoj podrci od strane EU, ve treba da uklju e i rezultate i uticaj projekta. EU vodi za komunikacije i vidljivost se nalazi na web adresi: http://ec.europa.eu/europeaid/work/visibility/index_en.htm NAPOMENA: Korisnik je sam odgovoran za ispravnost finansijskih informacija navedenih u ovoj tabeli
Oekivani izvori finansiranja - Aneks B Sources of funding (Primer Tabele 2)

U ovoj tabeli upisujete koliko sredstava vaa organizacija sama obezbeuje, a koliko trai od EU. Vodite rauna da e se ove informacija pojaviti i u aplikacionom formularu, kada dajete finansijske podatke (ukupna vrednost projekta, iznos sredstava koji traite od EU).
Oekivani izvori finansiranja

Iznos EUR Postotak sume %
Finansijski doprinos kandidata 28.573 (upisati ako Uputstvo dozvoljava takvu mogu nost: recipro ni doprinos) Provizija/EDF doprinos koji se trai u ovoj prijavi 77.252 Doprinos(i) drugih evropskih institucija ili drava lanica EU Ime Doprinosi drugih organizacija: Ime 73 27
Uslovi
Uslovi
UKUPNI DOPRINOSI 105.825
Direktni prihodi od projekta OPTI ZBIR 105.825 100
Pitanja iz evaluacionog upitnika: 5. Budet i racionalnost trokova ukupno 15 poena 5.1. Da li je odnos izmeu procenjenih trokova i oekivanih rezultata zadovoljavajui - 5 poena 5.2. Da li je predloeni troak neophodan za realizaciju projekta - 2 x 5 poena
53
Aneks C Matrica logikog okvira20 Pristup putem logikog okvira je specifina metodologija planiranja koja se moe koristiti kako kao sredstvo za izradu strategije tako i za pripremu najraznovrsnijih projekata. Proizvod ovog procesa je Matrica logikog okvira koju zahtevaju mnoge meunarodne finansijske institucije (na primer Svetska banka), a obavezan je deo aplikacionog paketa za projekte koji se finansiraju iz sredstava Evropske unije. Drugim reima, svaki projekat koji se pie za EU mora biti prezentovan i kroz matricu logikog okvira (MLO). MLO ne predstavlja samo 16 kvadrata koje treba popuniti, jer iza svakog kvadrata je dobro osmiljen deo projekta o kojem ste se ve izjasnili u samom formularu. Matrica je alatka koja vam pomae u razvijanju i pisanju vaeg projekta, a moe biti i sredstvo provere kao u ovom sluaju kada va projekat gradite u skladu sa zahtevima formulara EU. Ovo moe da bude dosta zahtevan i komplikovan posao za nekoga ko to radi prvi put, zato sugeriemo da sve vreme dok piete projekat, imate u vidu zahteve matrice logikog okvira i obrnuto. Kada unesete pojedinane elemente iz formulara u matricu, proverite da li vam se svi elementi matrice logiki uklapaju, te da li je potrebno da vrite neke intervencije u samom tekstu projekta. Ne zaboravite da, sve to promenite u jednom od delova projekta, mora da bude korigovano i na svim drugim mestima gde se trai navoenje iste informacije!
Osnovni elementi matrice logikog okvira

Logika intervencije Opti cilj Pokazatelji uspeha Izvori i sredstva provere Koji su to izvori informacija za ove pokazatelje uspeha? Koji su to izvori informacija koji treba da budu prikupljeni ili ve postoje? Metodi? Pretpostavke (i rizici)
Cilj projekta
Rezultati
Koji je to opti cilj ijem e Koji su pokazatelji ostvarenju doprineti ovaj uspeha vezani za opte projekat? ciljeve? Koji je to poseban cilj koji e Koji su to kvant. i kvali. biti ostvaren ovim pokazatelji uspeha koji projektom? odre uju do koje mere je ostvaren cilj projekta? Koji e konkretni rezultati Koji pokazatelji doprineti ostvarenju cilja odre uju da li su i u projekta? kojoj meri ostvareni planirani rezultati?
Koji su faktori i uslovi neophodni za ostvarenje cilja projekta, a nisu pod direktnom kontrolom?
Aktivnosti
Koji su izvori informacija Koji spoljni faktori i za ove pokazatelje uslovi moraju biti uspeha?? ispunjeni da bi rezultati bili ostvareni kako je planirano? Koje aktivnosti je potrebno Sredstva: Koji uslovi treba da budu Trokovi: izvriti i kojim redosledom u Koja su sredstva Koji su izvori informisanja ispunjeni pre po etka da cilju ostvarenja rezultata? neophodna za o progresu realizacije bi projekat po eo sa (aktivnosti grupiite u skladu realizaciju planiranih aktivnosti? realizacijom? sa rezultatima) aktivnosti. Npr. ljudski Koji su trokovi Koji uslovi izvan direktne resursi, oprema, studije, aktivnosti? kontrole korisnika treba prostor... Kako su klasifikovani da budu ispunjeni da bi (detaljan prikaz u budetu planirane aktivnosti bile Aneks B). realizovane?
Meutim, pre nego to ponete da se bavite samom matricom, neophodno je da ste uradili prethodni korak koji je neophodan da bi se matrica popunila. Ovaj korak e vam obezVie o tome videti na sajtu Graanskih inicijativa, www.gradjanske.org, Pristup putem logikog okvira (LFA), Prirunik za planiranje usmereno na ciljeve
20
54
bediti informacije i za odgovarajua pitanja u aplikacionom formulara. Re je o analizi problema i analizi reenja. Prilikom analize problema, potrebno je da savladate dva koraka: 1. Identifikovanje kljunih problema sa kojima se suoavaju korisnici/ciljna grupa 2. Razvijanje drveta problema kako bi se utvrdili uzroci i posledice problema Analiza problema podrazumeva da ste obezbedili odgovore na pitanja: Koje probleme elimo da reimo? iji su problemi? Ko je sve pogoen problemom? Koji su uzroci problema? Koje su posledice problema? Ako elite da reite problem, treba pre svega da se usredsredite na njegove neposredne uzroke. Definicija problema u projektu je tekst kojim objanjavamo potrebu za projektom, sa svim vanim podacima, a to znai ne samo da smo identifikovati problem, ve i da smo ga ispravno formulisali. Tako, na primer, trebalo bi da izbegavate uoptene formulacije tipa Svima je poznato da su ene nedovoljno aktivne u organima upravljanja sindikata. Ispravno je rei Na osnovu statistike upravnog odbora SSSS, svega pet odsto ena zauzima kljune pozicije u organima upravljanja sindikata 21 Stoga, da biste sebi olakali rad na analizi problema, sugeriemo da koristite vrlo jednostavnu tehniku koja se zove drvo problema, a koja e vam pomoi da studiozno pristupite prvom koraku u planiranju vaeg projekta i ujedno e vam omoguiti sveobuhvatnu sliku postojeeg negativnog stanja (u vezi sa problemom kojim elite da se bavite). Vizuelno, drvo problema se prikazuje tako to se kljuni problem predstavlja kao stablo, uzroci kao koren drveta, a posledice kao njegova kronja.
Posledice
Klju ni problem
Uzroci
21
Informacija ne odgovara injeninom stanju, izmiljena je za potrebe Prirunika odnosno razumevanja kako se formulie problem.
55
Kljuni problem jeste GLAVNI problem kojim se projekat bavi. Uzroci su one stvari koje treba promeniti kako bi se kljuni problem reio. Posledice upuuju na ono to se dogaa usled nereavanja glavnog problema. Sledi primer:
Drvo problema
Gra ani su zbunjeni u vezi sa evropskim integracijama Ne postoji konsenzus u drutvu oko EU integracija Usporavaju se reformski procesi
Nedovoljna podrka gra ana Srbije EU integracijama
Drvo problema svest o
Nedovoljno znanje i mogu nostima partnerstva izmedju klju nih aktera
Nema dijaloga vezano za EU integracije
Gra ani nemaju dovoljno informacija o EU integracijama
Slabi kapaciteti NVO i sindikata da udju u partnerski odnos sa Vladom u procesu EU integracija
Kao to se vidi iz gornjeg primera, sve su formulacije date kao negativno stanje, odnosno situacija. Naravno, u stvarnom ivotu, vi biste ovo drvo dalje elaborirali, i dodali biste uzroke uzroka. Na primer, uzrok graani nemaju dovoljno informacijama o EU integracijama moe dalje da se analizira i da se za njega nae dublji uzrok u nedovoljnoj zainteresovanosti i pasivnosti graana da se bave ovom temom, ili injenici da drava ne obezbeuje dovoljne koliine informacija. Uzrok nema dijaloga vezano za EU integracije je verovatno uzrokovalo nedovoljno razumevanje drave o znaaju dijaloga za proces EU ili to to drava nedovoljno ukljuuje graane i NVO, sindikate u proces i tako redom. Poto ste izvrili analizu problema, sledei korak je analiza ciljeva. To se radi na nain da se drvo problema pretvara u drvo reenja ili drvo ciljeva. Polazimo od kljunog problema koji se pretvara u cilj projekta (reenje problema), uzroci se pretvaraju u rezultate i aktivnosti a posledice se pretvaraju u odabrani sveobuhvatni cilj. Imajui u vidu da ste prilikom analize problema moda uoili i do 7-8 razliitih uzroka, vi ete se opredeliti za logiku reenja koja na najbolji nain povezuje sve nivoe i vode ka jednom optem cilju.
56
Drvo ciljeva je drvo reenja
Sveobuhvatni cilj
Projektni cilj Rezultati i aktivnosti
Kako ete nacrtati drvo reenja (ciljeva)? Najlaki nain je da preformuliete sva negativna stanja opisana u toku analize problema u pozitivna stanja, koja su poeljna i realno ostvarljiva. Sledi primer:
Drvo reenja
Gra ani uti u na Vladu da se energi nije bavi evropskim integracijama
Uspostavlja se konsenzus u drutvu oko EU integracija
Ubrzavaju se reformski procesi
Pove ati podrku gra ana Srbije EU integracijama
Klju ni akteri znaju vie o mogu nostima partnerstva u EU integracijama
Inicira se dijalog vezano za EU integracije
NVO i sindikati su spremni da udju u partnerski odnos sa Vladom u procesu EU integracija
Gra ani su bolje informisani o EU intergacijama
57
Sledei korak je da pozitivne formulacije odnosno reenja, pretvorite u ciljeve razliitog nivoa, u skladu sa zahtevima konkursa (opti i posebni ciljevi, teme/sektori i prioriteti). Time ste obezbedli sve uslove da pristupite izradi matrice logikog okvira. Kao to se vidi iz tabele na poetku ovog poglavlja, matricu ine etiri vertikalne kolone i etiri horizontalna reda informacija. U prvoj vertikalnoj koloni matrice, prikazujete vau strategiju, tj. ciljeve na razliitim nivoima (opti cilj, specifini cilj, rezultate i aktivnosti), kao i njihovu meusobnu vezu i unutranju logiku. U etvrtoj koloni se odreuju vane pretpostavke i preduslovi, odnosno rizici koji su izvan vae kontrole, a mogu uticati na va projekat. U drugoj koloni se prikazuju pokazatelji (indikatori) kojima se meri napredak projekta, a na nivou aktivnosti sredstva koja su potrebna za realizaciju projekta. U treoj koloni se prikazuju izvori i sredstva provere , a na nivou aktivnosti trokovi projekta.
Nivoi ciljeva
Opti cilj Dugoro ne koristi za korisnike i druge grupe Jasni, kratkoro no ostvarljivi ciljevi projekta
Specifi ni cilj
O ekivani rezultati
Specifi ni produkti i usluge obezbe eni projektom Kako ete neto uraditi i kojim redosledom da bi se ostvarili rezultati, koriste i ljudske, tehni ke i finansijske resurse
Aktivnosti
Od ega zavisi uspeh projekta? Projekat ne postoji u drutveno-ekonomskom vakuumu. Svrha svakog razvojnog projekta je da proizvede promene koje su poeljne u okruenju projekta. Uspeh projekta zavisi od niza faktora koje rukovodstvo projekta moe kontrolisati, kao i od odreenog broja spoljnih faktora koje se nalaze van kontrole rukovodstva projekta. TA SU PRETPOSTAVKE U MATRICI LOGIKOG OKVIRA? Pretpostavke opisuju situacije, dogaaje, uslove ili odluke koje su neophodne za uspeh projekta, ali su u prilinoj meri ili u potpunosti van kontrole rukovodstva projekta. Kako identifikovati pretpostavke? Ponite odozdo (pretpostavke u odnosu na aktivnosti) i radite idui navie. Naime, pre poetka projektnih aktivnosti moraju biti ispunjeni odreeni preduslovi. Zatim se definiu potrebne i neophodne pretpostavke (uslovi, dogaaji) radi ostvarivanja ciljeva na sledeem nivou. Pretpostavke treba formulisati kao poeljne, pozitivne uslove za koje se pretpostavlja da e se dogoditi. 58
Provera vertikalne logike (ako...onda)

Opti cilj
Pretpostavke Specifi ni cilj
Pretpostavke Rezultati
Pretpostavke Aktivnosti
Preduslovi
AKO su aktivnosti ostvarene i pretpostavke ispunjene, ONDA e rezultati biti postignuti. Logika intervencije se lepo moe videti na primeru koji sledi.
59
Opti cilj
Doprinos postizanju konsenzusa u Srbiji o EU integracijama
Indikatori
Sredstva provere
Pretpostavke
Specifi ni cilj(evi)
Pove ati podrku gra ana za EU integracije stvaranjem uslova za u e e u javnim debatama
Indikatori
Sredstva provere
Spremnost dela Vlade (politi ke elite unutar Vlade) da rade na postizanju cilja projekta Politi ka i ekonomska stabilnost tj. ishod budu eg reenja za status Kosova i nestabilnost izazvana izborima Rizik da e politi ari u Srbiji povezati pitanje Kosova sa EU integracijama Rizik: Otpor kod dela gra ana Srbije da se angauju, zbog opte pasivnosti i zbog kampanje nacionalisti kih partija protiv EU
Rezultati
1. Pove ano znanje i pove ana svest o mogu nostima partnerstva izme u sindikata, NVO, javnih slubi i medija o EU integracijama 2. Inicijative za pokretanje javnog dijaloga, razmena informacija i najboljih praksi koje se odnose na EU integracije 3. NVO i sindikati su osnaene da postanu partneri vlade u procesu pristupanja EU 4. Gra ani su bolje informisani i uklju eni u javne debate o EU integracijama
Indikatori
Sredstva provere
Koji spoljni uslovi moraju biti ispunjeni da bi rezultati bili ostvareni kako je planirano? Spremnost republi kih i lokalnih institucija, sindikata i NVO da se uklju e u dijalog Stabilna politi ka situacija
Aktivnosti:
1. Formiranje tima i upravljanje timom 2. Tri jednodnevne, tematske me unarodne konferencije 3. est javnih debata 4. Proizvodnja i emitovanje TV emisije - svaka po 30 minuta 5. Tri publikacije 6. Informisanje o aktivnostima i rezultatima projekta kroz medije: pres kit, asopis, vebsajt 7. Monitoring i evaluacija
Resursi
Sredstva provere
Koji preduslovi treba da budu ispunjeni pre po etka projekta? *Postoje e mree, sindikati i NVO su motivisane da u estvuju *Sposobnost tima za koordinaciju i eksperata da se sloe i rade na osnovu zajedni kih vrednosti *Spremnost institucija za saradnju i podrku Koji uslovi, van direktne kontrole korisnika treba da budu ispunjeni da bi planirane aktivnosti bile realizovane? Ugovaranje i pla anje od strane Ugovara kog tela su izvreni na vreme
GDE SMO SADA SA KOMPLETIRANJEM MATRICE LOGIKOG OKVIRA? Najpre smo u koloni 1. definisali osnovne elemente naeg projekta (nivoe ciljeva). Podseamo da su izjave o optem cilju, specifinom cilju (ciljevima), rezultati i aktivnosti, potpuno IDENTINI sa odgovarajuim izjavama u formularu. Potom smo u etvrtoj koloni odredili spoljnje faktore pretpostavke i rizike. Sada emo u drugoj koloni uneti indikatore, a u treoj koloni emo uneti izvore i sredstva provere. Napominjemo, da se sve ove informacije ve nalaze u vaem predlogu projekta, 60
odnosno u formularu. Indikatore i sredstva provere formulisaete prilikom opisa vaeg plana evaluacije, a ujedno ete ih pominjati kad odgovorite na pitanja koja se odnose na vae rezultate, odnosno uticaj na ciljne grupe. ta su indikatori? Indikatori su Pokazatelji Markeri injenice Informacije Merila Stvari koje nam pokazuju da li smo ostvarili nae ciljeve. Najlake ete ih formulisati ako u vezi sa postavljenim ciljevima i rezultatima, sebi postavite jednostavno pitanje: A kako znamo da smo uspeni? ta nam govori da smo neki posao uspeno odradili? Zato je vano utvrditi indikatore? Zato to se uspeh projekta meri objektivno merljivim indikatorima. Kao to je to ve prethodno objanjeno kod odeljka koji se bavi planom za internu evaluaciji, indikatori predstavljaju osnovu za monitoring i evaluaciju. VRSTE INDIKATORA: Kvantitativni (na primer broj osnovanih lokalnih ekonomskih saveta), koliko? Kvalitativni (na primer, svi polaznici kurseva u 2010. godini kurs su ocenili kao veoma koristan) Vezani za ponaanje (na primer, poveano interesovanje ena za uee u radu lokalnih ekonomskih saveta) FORMULISANJE INDIKATORA Dobar indikator bi trebalo da bude MUDRO formulisan: MERLJIV ( i kad je kvantitativan i kvalitativan) UVREMENJEN (da znamo u kom vremenskom periodu bi trebalo ostvariti ciljeve) DOSTIAN S OBZIROM NA RESURSE (neki indikatori mogu biti korisni ali i neverovatno skupi, pa se valja opredeliti za one koju su dostini) RELEVANTAN U ODNOSU NA CILJ (besmisleno je prikupljati informacije koje nam nita ne govore o tome da li smo uspeni) ODREEN I SPECIFIAN (indikator bi trebalo da bude konkretno formulisan, tako da se lako moe izmeriti promena u odnosu na poetno stanje) PRIMER MUDROG INDIKATORA Do kraja 2010. godine broj je ena na rukovodeim funkcijama u sindikalnim organima povean za 30 odsto u odnosu na 2009. godinu i na taj nain se pribliio standardima EU.
61
Primeri indikatora (pokazatelja uspeha)

Nivoi ciljeva Opti cilj
Doprinos postizanju konsenzusa u Srbiji o EU integracijama 1. Pove ana aktivnost medija u vezi EU integracija 2. Gra ani su vie uklju eni u debate Pove ati podrku gra ana za EU integracije 3. Dravna administracija se konsultuje sa NVO i stvaranjem uslova za u e e u javnim debatama sindikatima o pitanjima koji se ti u EU 4. NVO i sindikati su prisutniji i aktivniji su i javnoj sferi kada se radi o pitanjima EU
Indikatori
Potpisan Ugovor o stabilizaciji i pridruivanju
Specifi ni cilj(evi)
Rezultati
1.Tri me unarodne, jednodnevne konferencije organizovane sa ca. 105 u esnika 2. Organizovano est javnih debata u est gradova sa po 210 u esnika 3. Pripremljena tri radna dokumenta 4. Tri TV emisije u trajanju od po 30 minuta proizvedene i emitovane 5. Pripremljene, tampane i podeljene tri publikacije, svaka u tirau od po 500 primeraka. 6. Organizovane su dve konferencije za tampu 7. Odtampano i podeljeno 6 brojeva asopisa MREA sa informacijama o projektu 8. Vebsajt GI se redovno aurira sa odgovaraju im linkovima 9. Pove ana medijska pokrivenost EU tematike
Sredstva/naini provere Omoguavaju odgovore na pitanja: Kako i gde emo moi meriti/proveriti indikatore? Otkuda dolaze podaci za indikatore za praenje projekta?. Odreuju oblik u kojem e informacija biti dostupna (izvetaji, rauni, zapisi, zvanina statistika...) Sredstva provere su, dakle dokumenta, izvetaji i ostali izvori koji obezbeuju informacije koje omoguavaju proveru indikatora. Istovremeno sa indikatorima treba odrediti i sredstva provere jer nam to pomae da proverimo da li su indikatori zaista merljivi i korisni.
62
Primeri za sredstva provere

Pokazatelji uspeha (indikatori) Izvori i sredstva provere
Potpisan Ugovor o stabilizaciji i pridruivanju
Ugovor o stabilizaciji i pridruivanju Medijske informacije
1. Pove ana aktivnost medija u vezi EU integracija 2. Gra ani su vie uklju eni u debate 3. Dravna administracija se konsultuje sa NVO i sindikatima o pitanjima koji se ti u EU 4. NVO i sindikati su prisutniji i aktivniji su i javnoj sferi kada se radi o pitanjima EU 1.Tri me unarodne, jednodnevne konferencije organizovane sa ca. 105 u esnika 2. Organizovano est javnih debata u est gradova sa po 210 u esnika 3. Pripremljena tri radna dokumenta 4. Tri TV emisije u trajanju od po 30 minuta proizvedene i emitovane 5. Pripremljene, tampane i podeljene tri publikacije, svaka u tirau od po 500 primeraka. 6. Organizovane su dve konferencije za tampu 7. Odtampano i podeljeno 6 brojeva asopisa MREA sa informacijama o projektu 8. Vebsajt GI se redovno aurira sa odgovaraju im linkovima 9. Pove ana medijska pokrivenost EU tematike
Monitoring medija, uklju uju i TV, radio i novine Ispitivanje javnog mnjenja Slubeni izvetaji, vebsajt Vlade Bilteni i vebsajtovi lanica SSSS-a
1. Izvetaj o svakom doga aju, uklju uju i evaluaciju 2. Zapisnici sa sastanaka tima za monitoring 3. Mese ni izvetaji o aktivnostima 4. Zavrni izvetaj sa evaluacijom projekta 5. Radni dokumenti, asopis SSSSa, izvetaji o distribuciji, vebsajt na koji su postavljeni materijali 6. Proizvedeni TV programi koji su distribuirani i emitovani na nacionalnim i lokalnima TV kanalima 7. Pripremljeni i podeljeni materijali za medije 8. Pres kliping - lanci i TV programi sa informacijama o projektu 9. Vebsajt SSSS koji je redovno auriran podacima o projektu
Ostatak matrice bi trebalo dopuniti informacijama, tako to ete na kraju prve kolone prepisati aktivnosti, onako kako su formulisane u vaem tekstu projekta. U nivou aktivnosti, u drugoj koloni, unose se sredstva potrebna za rad. Tu se praktino prepisuju nazivi pojedinanih budetskih linija iz Aneksa B; u treu kolonu unose se zbirne stavke iz meuzbirova, dok se u poslednjoj koloni navode preduslovi koji su potrebni da bi se projekat uopte zapoeo. Sledi primer kompletne matrice logikog okvira22, a kao pomo i ilustracija mogu vam posluiti model u prilogu, te ve odobreni projekti.
22
Matrica je pripremljena na osnovu projekta pisanog 2007. godine, a odobrenog i realizovanog u 2008. i 2009. godini. Izvrene su manje adaptacije za potrebe SSSS
63
Logika intervencije
Potpisan Ugovor o stabilizaciji i pridruivanju 1. Pove ana aktivnost medija u vezi EU integracija 2. Gra ani su vie uklju eni u debate 3. Dravna administracija se konsultuje sa NVO i sindikatima o pitanjima koji se ti u EU 4. NVO i sindikati su prisutniji i aktivniji su i javnoj sferi kada se radi o pitanjima EU
Objektivno merljivi indikatori uspeha
Izvori i na ini verifikacije
Pretpostavke i rizici
Opti cilj
Ugovor o stabilizaciji i pridruivanju Medijske informacije Monitoring medija, uklju uju i TV, radio i novine Ispitivanje javnog mnjenja Slubeni izvetaji, vebsajt Vlade Bilteni i vebsajtovi lanica SSSS-a
Specifi ni cilj
Doprinos postizanju konsenzusa u Srbiji o EU integracijama Pove ati podrku gra ana za EU integracije stvaranjem uslova za u e e u javnim debatama
O ekivani rezultati
Spremnost dela Vlade (politi ke elite unutar Vlade) da rade na postizanju cilja projekta Politi ka i ekonomska stabilnost tj. ishod budu eg reenja za status Kosova i nestabilnost izazvana izborima Rizik da e politi ari u Srbiji povezati pitanje Kosova sa EU integracijama Rizik: Otpor kod dela gra ana Srbije da se angauju, zbog opte pasivnosti i zbog kampanje nacionalisti kih partija protiv EU Koji spoljni uslovi moraju biti ispunjeni da bi rezultati bili ostvareni kako je planirano? Spremnost republi kih i lokalnih institucija, sindikata i NVO da se uklju e u dijalog Stabilna politi ka situacija
64
Sredstva * Tim od 5 osoba za koordinaciju projekta *Me unarodni i doma i eksperti *Dobro opremljena kancelarija *Putovanje na razli ite doga aje * Kancelarijski materijal i materijal za konferencije *Iznajmljivanje prostora za doga aje *Saradnja sa institucijama * Administrativno/ finansijsko osoblje
1.Tri me unarodne, jednodnevne konferencije organizovane sa ca. 105 u esnika 2. Organizovano est javnih debata u est gradova sa po 210 u esnika 3. Pripremljena tri radna dokumenta 4. Tri TV emisije u trajanju od po 30 minuta proizvedene i emitovane 5. Pripremljene, tampane i podeljene tri publikacije, svaka u tirau od po 500 primeraka. 6. Organizovane su dve konferencije za tampu 7. Odtampano i podeljeno 6 brojeva asopisa MREA sa informacijama o projektu 8. Vebsajt GI se redovno aurira sa odgovaraju im linkovima 9. Pove ana medijska pokrivenost EU tematike
Aktivnosti
1. Formiranje tima i upravljanje timom 2. Tri jednodnevne, tematske me unarodne konferencije 3. est javnih debata 4. Proizvodnja i emitovanje TV emisije - svaka po 30 minuta 5. Tri publikacije 6. Informisanje o aktivnostima i rezultatima projekta kroz medije: pres kit, asopis, vebsajt 7. Monitoring i evaluacija
1. Izvetaj o svakom doga aju, uklju uju i evaluaciju 2. Zapisnici sa sastanaka tima za monitoring 3. Mese ni izvetaji o aktivnostima 4. Zavrni izvetaj sa evaluacijom projekta 5. Radni dokumenti, asopis SSSSa, izvetaji o distribuciji, vebsajt na koji su postavljeni materijali 6. Proizvedeni TV programi koji su distribuirani i emitovani na nacionalnim i lokalnima TV kanalima 7. Pripremljeni i podeljeni materijali za medije 8. Pres kliping - lanci i TV programi sa informacijama o projektu 9. Vebsajt SSSS koji je redovno auriran podacima o projektu Koji su izvori informacija o napretku projekta? *Konstatan monitoring od strane SSSS tima za koordinaciju koji koristi razli ite forme izvetaja Trokovi 1. Ljudski resursi 2. Me unarodno i lokalno putovanje 3. Oprema i ostali inventar 4. Trokovi lokalne kancelarije 5. Ostali trokovi, usluge 6. Rezerva (ispod 5%) 7. Administrativni trokovi (manje od 7% od direktnih trokova)
Koji preduslovi treba da budu ispunjeni pre po etka projekta? *Postoje e mree, sindikati i NVO su motivisane da u estvuju *Sposobnost tima za koordinaciju i eksperata da se sloe i rade na osnovu zajedni kih vrednosti *Spremnost institucija za saradnju i podrku Koji uslovi, van direktne kontrole korisnika treba da budu ispunjeni da bi planirane aktivnosti bile realizovane? Ugovaranje i pla anje od strane Ugovara kog tela su izvreni na vreme
RENIK POJMOV A
ACTION - Akcija, projekat Opti pojam koji se koristi kao sinonim za re projekat odnosno program. Na primer, na samom poetku formulara (verzija na engleskom jeziku), treba da navedete ukupne trokove vaeg projekta (koji se definie kao action). ACTIVITIES - Aktivnosti Akcije, odnosno posebni zadaci i mere koji treba da se preduzmu kako bi se postigli rezultati. Odgovaraju na pitanje KAKO planirate da ostvarite vae rezultate. APPLICANT - Aplikant Podnosilac predloga projekta ASSUMPTIONS - Pretpostavke Spoljni faktori koji mogu da utiu na tok ili uspeh projekta. To su dogaaji, uslovi, stanja i odluke koje su neophodne da bi projekat uspeo, ali su izvan direktne kontrole rukovodioca projekta. Nalaze se u etvrtoj koloni logikog okvira i formuliu se kao pozitivni iskazi, npr., Reforma obrazovanja je uspeno izvrena. Ako se pretpostavke formuliu kao negativni iskazi, one tada postaju rizici. BENEFICIARIES - Korisnici Korisnici su pojedinci, grupe i institucije koje od realizacije projekta ostvaruju neku (linu i drutvenu) dobit, odnosno pozitivnu promenu. Korisnici se dele na: (a) Direktne ciljne grupe i entiteti obuhvaeni problemom, a kojima se projekat bavi i na koje su usmerene glavne projektne aktivnosti (b) Indirektne ciljne grupe koje stiu izvesne koristi od postizanja promena kod direktnih korisnika ili svojim ueem u projektnim aktivnostima jaaju sopstvene kapacitete. COSTS - Trokovi Trokovi su pretvaranje svih identifikovanih resursa u finansijska sredstva. EVALUATION - Evaluacija Evaluacija je periodino ocenjivanje efikasnosti, efektivnosti, uticaja, odrivosti i znaaja projekta u kontekstu postavljenih ciljeva. Polazna osnova evaluacije jesu unapred postavljeni indikatori uz pomo kojih se meri promena u odnosu na utvreno poetno stanje. Moe biti interna (sprovodi je projektni tim) i eksterna (sprovodi je nezavisni strunjak ili organizacija). Sprovodi se kao objektivna procena postignutog u odnosu na ciljeve, rezultate, aktivnosti i koriena sredstva, kako bi se iz svega nauilo neto od koristi za dalji rad. GRANT - Grant Nepovratna materijalna (finansijska) sredstva koje donator daje korisniku radi realizacije odreenog projekta. Ova sredstva se daju bez obaveze vraanja glavnice i kamate, pod uslovom da se namenski koriste. IMPACT - Uticaj Efekti projekta na ire okruenje i doprinos projekta irim sektoralnim ciljevima, predstavljenim u optim ciljevima projekta. INPUTS - Ulazna sredstva Vidi pod Means 65
INTERVENTION LOGIC - Logika intervencije Strategija koja je u osnovi projekta. To je opis projekta pomou etiri nivoa ciljeva ili tzv. hijerarhije ciljeva (opti cilj, specifini cilj, rezultati i aktivnosti) koji su predstavljeni u prvoj koloni matrice logikog okvira. LOCAL OWNERSHIP - Lokalno vlasnitvo Ishodi i koristi projekta koji su priznati od strane aktera i lokalne zajednice. Svi oni se oseaju ukljuenim u proces i dele dobit. LOGFRAME (matrix) - Matrica logikog okvira Matrica u kojoj su predstavljene: logika intervencija projekta, pretpostavke i indikatori koje je mogue objektivno verifikovati, kao i izvori verifikacije. MEANS - Sredstva Materijalna i druga sredstva/resursi (esto se koristi izraz inputs) koja su neophodna za realizaciju planiranih aktivnosti i postizanje ciljeva projekta. METHODOLOGY - Metodologija Opis pristupa koji podnosilac projekta eli da upotrebi kako bi postigao ciljeve. Metodologijom se detaljno opisuje kako e podnosilac postupati. Metodologiju ine zajedno: pristup ciljnoj grupi i problemu kao i principi i metode za koje se smatra da e doprineti ostvarenju projektnih ciljeva. Detaljan opis projektnih aktivnosti se zasniva na metodologiji. MONITORING - Monitoring Sistematsko i kontinuirano prikupljanje, analiza i korienje informacija radi upravljanja projektnim ciklusom i donoenja odluka. MULTIPLIER EFFECTS - Umnoavanje efekata Ishodi projekata e biti ponovljeni, umnoeni i proireni nakon zavretka spoljne podrke. OBJECTIVELY VERIFIABLE INDICATORS - Pokazatelji (indikatori) koji se mogu objektivno verifikovati Kvantitativni i kvalitativni indikatori/pokazatelji koji ukazuju da li su postignuti rezultati, specifini ciljevi i opti ciljevi vaeg projekta, a koji se taksativno navode i u matrici logikog okvira. Indikatori (pokazatelji uspenosti) su neophodni da bi se uspostavio sistem praenja napretka projekta (monitoring), i da bi se sprovela evaluacija projekta. OUTPUTS - Proizvodi/usluge (konkretni rezultati) Konkretni proizvodi i usluge uspeno izvrenih aktivnosti. OVERALL OBJECTIVES/GOAL - Opti ciljevi Objanjavaju zato je projekat vaan za drutvo, u smislu dugorone koristi za krajnje korisnike i ire koristi za druge grupe. Takoe pomau da se shvati kako se projekat uklapa u regionalnu politiku date vlade ili organizacije ili politiku EU. Opti ciljevi se ne postiu samo kroz projekat (koji daje samo odreen doprinos) ve je potrebna saradnja drugih programa i projekata. PLAN OF ACTION - Plan aktivnosti Gantogram ili tabela koja prikazuje vreme, redosled i trajanje aktivnosti projekta, odgovornu organizaciju ili osobu za sprovoenje pojedinih aktivnosti i resurse za svaku pojedinu aktivnost. Koristi se u toku monitoringa kao i za preciznu izradu budeta. 66
PROGRAMME - Program Moe imati razliito znaenje: (a) grupa srodnih projekata usmerenih ka postizanju zajednikog opteg cilja; (b) podruje delovanja neke organizacije kroz niz sistematizovanih i logiki povezanih projekata. Programom se ostvaruje vizija i misija organizacije. PROJECT - Projekat Projekat je niz aktivnosti planiranih radi postizanja odreenih ciljeva u okviru datog budeta i u odreenom vremenskom periodu. U Aneksu A ete naii ina izraz action, kao sinonim za projekat. RELEVANCE - Relevantnost Prilagoenost ciljeva projekta stvarnim problemima, potrebama i prioritetima ciljne grupe i korisnika kao i politikog i drugog okruenja u kome se projekat realizuje. RESOURCES - Resursi Sve to pojedinci ili organizacije poseduju. Resursi mogu biti materijalni (kancelarije, oprema, vozila i sl.) kao i nematerijalni (znanje, iskustvo i sl.) RESULTS - Rezultati Promene koje nastaju kao posledica uspeno izvrenih aktivnosti. Kombinacijom vie rezultata postie se cilj projekta. Neki donatori umesto results koriste outputs, mada se u formularima EU pravi razlika. Rezultati se iskazuju korienjem prolog svrenog vremena. RISKS - Rizici Vidi i pod Assumptions. Rizici su spoljni faktori i dogaaji koji mogu nepovoljno da utiu na tok i uspenost projekta, s tim da nismo sigurni da li e se desiti. Formuliu se kao negativni iskazi, kao npr.: Neuspena reforma obrazovanja SOURCE OF VERIFICATION - Izvori verifikacije Nalaze se u treoj koloni logikog okvira i ukazuju na to, gde i u kom obliku mogu da se pronau informacije (dokumenta, materijalni dokazi) o ostvarenju rezultata, optih i specifinih ciljeva projekta (opisanih u indikatorima koji se mogu objektivno verifikovati ). Poeljno je ukljuiti podatke o metodama prikupljanja informacija kao i o uestalosti prikupljanja. Izvore verifikacije ete pomenuti i kod izrade vaeg plana evaluacije. SPECIFIC OBJECTIVE - Specifian cilj Ponekad se naziva i svrha projekta (Project purpose). To je centralni cilj projekta kojim se reava kljuni problem. Specifini cilj treba definisati kao odrivu dobit za ciljne grupe, a u okviru ciljnih grupa izraziti jednaku dobit za mukarce i ene. Projekat bi trebao da ima samo jedan specifian cilj, ali se kod kompleksnijih projekata moe definisati vie ciljeva po jedan za svaku komponentu projekta. SUSTAINABILITY - Odrivost Verovatnoa da e se nastaviti koristi od projekta i nakon zavretka spoljne podrke. Kljuni faktori odrivosti projekta su: ukljuenost korisnika, kvalitet upravljanja, ravnopravnost polova, ekonomski i finansijski kapaciteti, politika i institucionalna podrka, prilagoenost okruenju itd. TARGET GROUP - Ciljna grupa Grupe/entiteti na koje e projekat pozitivno uticati na nivou specifinog cilja, za iju korist e projekt raditi i sa kojima e se u projektu tesno saraivati. 67
LITERATURA I KORIENI IZVORI

IPA - Instrument za pretpristupnu pomo EU 2007-2013; Autori: Ivan Kneevi, Ognjen Miri, Mirjana Lazovi, Andrija Pejovi; Izdavai: Fond za otvoreno drutvo, Kneginje Ljubice 14, Beograd www.fosserbia.org; Evropski pokret u Srbiji, Kralja Milana 31, Beograd www.emins.org; drugo dopunjeno izdanje, 2009. Prirunik za Pripremu Projekata, CBIB Prekogranina izgradnja institucija, projekat finansiran od strane EU Vodi za pripremu projekata prema procedurama Evropske komisije i Evropske Agencije za rekonstrukciju, prvo izdanje , EXCHANE Program, Stalna konferencija gradova i optina Project Cycle Management Manual, EU, 2004 Pristup putem logikog okvira (LFA), Prirunik za planiranje usmereno na ciljeve, Sajt Graanskih inicijativa, 29. broj asopisa MREA, http://www.gradjanske.org/page/civilSocietyDevelopement/sr/center/bulletinNetwork.html (Prevod i adaptacija NORAD publikacije) Websajt Programa JAANJE DIJALOGA IZMEU ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA SRBIJE I EU, http://www.dijalog.org.rs/ Delegacija Evropske Unije u Srbiji, http://www.delscg.ec.europa.eu/code/navigate.php?Id=2 Informacije o IPA programima: http://ec.europa.eu/enlargement/how-does-it-work/financial-assistance/instrumentpreaccession_en.htm Kancelarija za evropske integracije, vebsajt: http://www.seio.gov.rs Informacioni sistem ISDACON, vebsajt: http://www.evropa.gov.rs Opte informacije o konkursima namenjenim civilnom drutvu, websajt Gradjanskih inicijativa www.gradjanske.org
68
PROJEKT Strengthening institutions for social dialogue. Bosnia and Herzegovina and Serbia. 2 years (Jaanje institucija za socijalni dijalog. Bosna i Hercegovina I Srbija. 2 godine )

Prirucnik Za Pisanje Predloga Projekata

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za Pisanje Predloga Projekata

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRIRU^NIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Vie info o navedenim programima moete nai na vebsajtu www.evropa.gov.rs

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Pre pisanja predloga projekta

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Smernice za podnosioce predloga projekta

Uvodni deo opis programa

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

UKUPNI PRIHVATLJIVI TROKOVI PROJEKTA 150.000 200.000 130.000 100.000 155.000

Vi traite od EU 120.000 175.000 120.000 45.000 150.000

80% 87,5% 92,3% 45% 96,78%

grant je engleska re za dodeljena sredstva

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Pravila konkursa (poziva)

Kriterijumi prihvatljivosti (eligibility; podobnost)

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Partnerstvo i odabir partnera

Ostali uesnici u projektu

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Kriterijumi prihvatljivosti projekta

Sektori ili teme

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Tipovi projekata sa kojima se moe aplicirati

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Broj projekata sa kojima se moe konkurisati i koji mogu biti odobreni

Tipovi trokova za koje je mogue konkurisati

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Nefinansijsko uee kandidata u trokovima in kind

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Kako se prijaviti? Procedure koje treba slediti

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Gde i kako poslati prijavu?

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Najee administrativne greke

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

Aneks A. Formular za podnoenje predloga projekta (Grant Application Form)

Kako pravilno popuniti poglavlja u Aneksu A?

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

O matrici logikog okvira bie vie rei kasnije u Priruniku

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

1. OPIS PROJEKTA 1.1. Naziv projekta (Title)

1.2. Lokacija (Location(s))

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

1.4. Saetak projekta (Summary) maksimalno 1 strana

1.5. Ciljevi projekta (Objectives) maksimalno 1 strana

Vidi paragraf 2.2 u odeljku II za listu sektora.

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

1.6. Relevantnost projekta (Relevance) maksimalno 3 strane

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE

PRIRUNIK ZA PISANJE PREDLOGA PROJEKATA PREMA ZAHTEVIMA EU ZA IPA FONDOVE