KURISCEN)E ENERCI)E VETRA U SRBI)I PRIRUDNI USLOVI I

PRAKTICNA PULITIKA

PROF. MIUDRAC ZLATANUVIC

DECEMBAR 2009

Korienje energije vetra u Srbiji
2





SAETAK
U 2008. godini vetar je postao glavni izvor energije za pogon novoizgraenih kapaciteta
za proizvodnju elektrine energije u Evropskoj uniji (EU). Instalisana snaga novih
vetroelektrana te godine premaila je pojedinano uee novih elektrana na klasina goriva
i na nuklearni pogon. Zemlje u okruenju Srbije Hrvatska, Maarska, Rumunija i Bugarska
- koriste elektrane na vetar. Zato Srbija nema elektrane na vetar? Jedan tekst ne moe dati
odgovor na ovo pitanje, jer postoji itav niz potpitanja. Ko je i ta kae kupac energije iz
vetra, jer kupac je uvek u pravu? Koje su zatiene vrste nestale sa lica Zemlje zbog
vetrenjaa, kako tvrdi zvanina srpska institucija zaduena za zatitu prirode? Da li je izrada
prostornih planova vieg reda efikasno sredstvo za borbu protiv vetrenjaa, jer taktika Don
Kihota nije uspela? Zato je balansiranje energije iz vetroelektrana tehniko pitanje nad
pitanjima kada su nai strunjaci reavali fundamentalne probleme od prvih koraka
oveanstva u masovnom korienju elektrine energije? Ko plaa balansnu energiju, a ko
naplauje zelenu energiju?

Ovaj tekst se bavi prethodnim pitanjem - da li u Srbiji postoje tehniki uslovi i propisi na
osnovu kojih je mogue graditi vetrenjae? Srbija nije u zavetrini i ima tradiciju korienja
vetra. Prikazani su rezultati studija i specijalizovanih merenja vetra. Tehniki je mogue
prikljuiti vetrenjae na prenosnu elektrinu mreu. Objanjeni su elementi pozitivne i
negativne politike u planiranju i korienju elektrine energije iz vetroelektrana na osnovu
analize uspeha u razvoju vetroenergetike pojedinih zemalja. Pozitivna politika podstie i
ubrzava razvoj vetroenergetike, dok negativna politika stvara barijere u ovoj oblasti. U Srbiji
nije izdata nijedna dozvola za izgradnju vetrenjaa vee snage, meutim, nedavno usvojeni
propisi omoguuju izdavanje graevinskih dozvola za vetroparkove. Efekti negativne
praktine politike ogledaju se u sprovoenju prostornog planiranja i zatite ivotne sredine i
u neefikasnosti administracije.







Korienje energije vetra u Srbiji
3


POZADINA
Ogromna snaga vetra uoljiva je povremeno kroz njegovu razornu mo, dok u
duem vremenskom periodu vetar izaziva eroziju tla i oblikuje teren u pojedinim
oblastima. Kroz vekove, ovek je nauio da vetar moe da mu bude saveznik. Osim
plovidbe morskim prostranstvima, verovatno je da je vetar korien za pogon neke vrste
vetrenjaa u Kini i Japanu pre oko 3000 godina. Prvi pisani podaci iz 947. godine
spominju vetrenjau izgraenu u Persiji, u blizini granice sa Avganistanom. Ova
vetrenjaa radila je na principu vodenice na vodotokovima. Poto je vetar duvao stalno
iz istog pravca bilo je mogue primeniti princip rada vodenice.
U Evropi su se vetrenjae pojavile krajem 12. veka i, zahvaljujui pronalsku
zupanika, konstruisane su sa horizontalnom osovinom. U periodu od 12. do kraja 19.
veka vetar je korien kao najznaajniji izvor energije. Sredinom 19. veka u Holandiji je
postojalo oko 9000 vetrenjaa, u Nemakoj 18000, Engleskoj 80000, Danskoj 3000,
Francuskoj 20000, a panija je i danas poznata kao zemlja vetrenjaa zahvaljujui noveli
o Don Kihotu /1/.
Tradicija korienja vetra na podruju Srbije postojala je u Vojvodini. U 19. veku u
Vojvodini ih je bilo oko 280 vetrenjaa, a prva je izgraena krajem 18. veka u Elemiru
kod Zrenjanina.
Pre pronalaska parne maine i industrijske revolucije, polovina energije
proizvodila se uz pomo vetra, a druga polovina korienjem hidropotencijala. Poto su
manastiri imali ekskluzivno pravo korienja vodotokova mogli su da eksploatiu sve
koji su imali potrebu da koriste vodenice. U to doba, vetar za ije korienje nije bilo
ogranienja, smatran je simbolom slobode (Primer: Ostaci vetrenjae koja je sluila za
pogon lokalnog vodovoda u selu uara).
Osim mlevenja ita, vetrenjae su sluile i za pogon pumpi za snabdevanje vodom.
Na slici 1 prikazana je stara vetrenjaa u uari, naselju u optini Vrac, koja je sluila za
pogon lokalnog vodovoda i ija je rekonstrukcija u toku. Prema nekim podacima, selo
uara imalo je vodovod 4 godine pre Pariza.
Naftna kriza poetkom 70-tih godina prolog veka i akcidenti u nuklearnim
elektranama uslovilli su potrebu za korienjem obnovljivih izvora energije. Krajam 80-
tih i poetkom 90-tih godina 20. veka, razvoj i primena vetrenjaa za proizvodnju
elektrine energije dobijaju na znaaju. Godinji rast ukupne instalisane snage
vetroelektrana u svetu prikazan je na slici 2.

Sl. 2 Godinji rast instalisane snage vetroelektrana u svetu /2/

Korienje energije vetra u Srbiji
4


Tokom 2007. godine, ukupna instalisana snaga vetroelektrana premaila je 100 GW, a
krajem 2008. godine iznosila je 121 GW! /2/ Od ukupno proizvedene elektrine energije
u Evropskoj uniji (EU), udeo energije iz vetroelektrana iznosio je 2008. godine oko 4,2%
i ova energija je dovoljna za snabdevanje oko 35 000 000 domainstva /3/.

ENERGETSKI POTENCIJAL VETRA SRBIJE

Masovno korienje elektrine energije vezano je za pronalaske Nikole Tesle, a prve
hidroelektrane u Srbiji podignute su u ranom stadijumu razvoja elektroenergetike. U
pogledu korienja energije vetra, Srbija u odnosu na zemlje EU kasni oko 20 godina.
Razlozi ovog kanjenja mogu biti viestruki. Osnovni uslov za razvoj vetroenergetike je
postojanje tehniki iskoristivog energetskog potencijala vetra. Potencijal vetra odreuje
ekonomsku opravdanost investiranja u izgradnju vetroelektrana i predstavlja osnov za
praktinu politiku u ovoj oblasti.

METOD ATLASA VETRA

Energetski potencijal vetra odreenog podruja grafiki se prikazuje na
geografskim kartama na kojima su ucrtane oblasti sa karakteristinim intenzitetima
brzine vetra ili gustine snage vetra na datoj visini iznad tla. Skup ovakvih karata nosi
naziv Atlas vetra, a za podatke koji su pridrueni geografskim koordinatama kae se da
su dati u geografskom informacionom sistemu (GIS Geographic Information System).
Prvi Evropski Atlas Vetra objavljen je 1989. godine i predstavlja rezultat projekta iji je
kordinator bio Institut RISO iz Danske. /4/. Kao to se vidi na slici 3, na osnovu Atlasa
vetra mogue je identifikovati podruja potencijalno pogodna za konverziju mehanike
energije vetra u elektrinu energiju. Znaaj istraivanja zapoetih 1981. godine iz
kojih je proistekao Atlas vetra Evrope je u razvoju metodologije za odreivanje
energetskog potencijala vetra. Ova metodologija danas se moe koristi za procenu
proizvodnje elektrine energije vetroelektrane projektovane na lokaciji sa poznatim
energetskim potencijalom vetra i uz poznate podatke o tehnikim karakteristikama
izabrane vetroturbine.
Za izradu Atlasa vetra datog podruja koriste se baze podataka o
karakteristikama vetra postojeih meteorolokih stanica, kao i podaci prikupljeni
pomou satelitskih merenja i pomou meteorolokih balona. Satelitska merenja daju
relativno pouzdane podatke o vetru u priobalnom podruju, dok je njihova
upotrebljivost na kopnu veoma ograniena. Novi modeli koji se neprekidno razvijaju,
omoguuju sve precizniju izradu atlasa vetra i na kontinentalnom podruju na bazi
podataka sa geostacionarnih satelita iznad polova.
Pri korienju podataka meteorolokih stanica na kopnu, potrebno je pribaviti
baze podataka o vetru sa to veeg broja stanica lociranih na izabranom podruju. Za
svaku od stanica vri se modeliranje uticaja svih faktora koji utiu na lokalnu brzinu i
pravac vetra koji se mere. Uzimanjem u obzir procenjen uticaj svih faktora, mogue je
bazu podataka o vetru dobijenu merenjem svesti na vrednosti, koje bi instrumenti merili
da su postavljani na mestu koje karakteriu neki standardni uslovi konfiguracije terena
u okolini merne stanice. Brzina vetra iznad povrine tla u takozvanom graninom
atmosferskom sloju, menja se zavisno od oblika terena ( orografije ), karakteristika
povrine terena (hrapavost), prepreka za vetar u okolini merne stanice (razni objekti) i
naina postavljanja mernog sistema. Hrapavost terena se razlikuje za vodene povrine,
ume, panjake, pesak, sneg , naseljena mesta i za druge pejzae i karatkerie se

Korienje energije vetra u Srbiji
5


odreenom klasom hrapavosti ili nekom drugom veliinom. Veliina hrapavosti moe
zavisiti i od godinjeg doba. Obino se svi tipovi hrapavosti svrstavaju u 4 klase sa
oznakama od 0 do 3. Kada se podaci o vetru na nekoj visini iznad tla svedu na datu klasu
hrapavosti, mogue je, primenom odgovarajueg modela promene brzine vetra sa
visinom iznad tla, izraunati karakteristike vetra na nekoliko usvojenih visina, obino na
visinama od 10 m, 25 m, 50 m, 100 m i 200 m. Ovako dobijeni podaci predstavljaju
lokalnu klimu vetra za podruje u okolini merne stanice. Atlas vetra za ire podruje
dobija se interpolacijom rezultata svih mernih stanica na posmatranom podruju.


Sl. 3. Evropski atlas vetra /4/

ATLAS VETRA SRBIJE

Prva studija energetskog potencijala vetra Srbije izraena je 2002. godine za
potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS) /5/. Utvren je znaajan energetski potencijal
vetra, posebno u oblasti Junog Banata i istone i jugoistone Srbije. Energetski

Korienje energije vetra u Srbiji
6


potencijal vetra u Srbiji procenjen je na oko 1300 MW, a mogua godinja proizvodnja
elektrine energije iz vetra na 2.3 TWh.
Kao rezultat projekta Studija energetskog potencijala Srbije za korienje
sunevog zraenja i energije vetra Studija EE704-1052A, uraen je Atlas vetra Srbije za
razliite visine iznad tla i za razliita godinja doba /6/. Na slici 4 prikazana je brzina
vetra na visini 100 m iznad tla u zimskom (4a) i letnjem (4b) periodu. Ponovo se dolo
do zakljuka o tehniki iskoristivom potencijalu vetra u Junom Banatu i istonoj Srbiji.
a b
Sl. 4 Atlas vetra Srbije- Studija EE704-1052A projekat iz 2005. god. CMS /6/

Najnoviji Atlas vetra Srbije rezultat je realizacije projekta "Atlas energetskog pote-
ncijala sunca i vetra Srbije" TD-7042B /7/. Softver razvijen u okviru projekta omoguuje
unoenje novih podataka o vetru , tako da je mogua verifikacija atlasa vetra na
pojedinim lokacijama uporeenjem sa specijalizovanim merenjima karakteristika vetra
na nekoliko visina iznad tla.

Korienje energije vetra u Srbiji
7



Sl. 5 Atlas vetra Vojvodine projekat Atlas vetrova na teritoriji AP Vojvodine, decembar
2008 /8/

Za Vojvodinu, kao podruje sa tradicijom u korienju energije vetra, ureeni su
posebni atlasi vetra. Osim u pojedinanim radovima, studija Atlas vetrova AP
Vojvodine objavljena je krajem 2008. godine kao rezultat projekta Atlas vetrova na
teritoriji AP Vojvodine /8/. Na slici 5 prikazana je karta gustine snage vetra u Vojvodini
na visini 50 m iznad tla. Zbog periodine smene godinjih doba, vrednosti na svim
kartama vetra odnose se na prosek u toku jedne godine. Najvea gustina snage vetra
je u podruju Jugoistonog Banata , koje predstavlja region sa znaajnim tehniki
iskoristivim potencijalom vetra.

ODREIVANJE POTENCIJALNIH LOKACIJA ZA IZGRADNJU VETROELEKTRANE

Atlas vetra slui za identifikaciju ire oblasti u kojoj postoji mogunost korienja
energije vetra. Za odreivanje konkretne lokacije za izgradnju parka ili farme vetrenjaa
(vetropark) neophodna su specijalizovana merenja karakteristika vetra na nekoliko
visina iznad tla, kao i merenja drugih meteorolokih veliina: temperature , pritiska i , po
mogustvu, vlanosti vazduha. Postoje odreena pravila za postavljanje merne stanice
za vetar i za orijentaciju senzora na mernom stubu, kao i za nain prikupljanja i
beleenja podataka. Zavisno od korienih senzora i sistema za obradu podataka,
merenje brzine i pravca vetra obavlja se u toku jedne ili nekoliko sekundi. Na osnovu
ovih merenja odreuju se i belee srednje vrednosti merenih veliina za svaki period od
10 minuta. Ove desetominutne vrednosti skladite se u digitalnoj formi, i njihovom
kasnijom statistikom obradom dobijaju se podaci od znaaja za procenu energetskog

Korienje energije vetra u Srbiji
8


potencijala vetra u okolini mernog mesta i za projektovanje vetroelektrane. Trenutne
vrednosti brzine vetra dobijene merenjem u toku jedne sekunde slue za odreivanje
intenziteta turbulencije. Ovaj podatak koristi se pri izboru vetroturbina ija mehanika
svojstva moraju odgovarati lokalnim karakteristikama vetra , kao i za dodatnu
korekciju prorauna energetskog potencijala vetra.
Za projektovanje vetroelektrane neophodna su kontinualna merenja u trajanju
od najmanje jedne godine, tako da se obuhvate karakteristike svih godinjih doba.
Jednogodinja merenja omoguuju odreivanje proizvodnje vetroelektrane tokom
eksploatacionog veka sa tanou od 14% , dok greka u proceni proizvodnje elektrane
na bazi merenja u toku 3 godine iznosi 3 do 4%. /9/. Da bi se prorauni izvrili sa to
veom tanou, koristi se postupak poreenja podataka specijalizovane merne stanice
sa podacima najblie, takozvane referentne meteoroloke stanice. Poto meteoroloke
stanice poseduju merenja u toku velikog broja godina, mogue je primenom metode
korelacije podatke specijalizovane merne stanice svesti na dugorone podatke za sve
visine iznad tla na kojima su vrena merenja.
Takva specijalizovana merna stanica za vetar na podruju Junog Banata, koja
kontinualno prikuplja podatke o karakteristikama vetra nekoliko godina, omoguuje
procenu energetskog potencijala vetra za period eksploatacionog veka mogue
vetroelektrane sa grekom 3-4%. Rezultati merenja potvruju znaajan tehniki
iskoristiv energetski potencijal vetra na podruju Junog Banata.
Na teritoriji Srbije su u toku ili su zavrena specijalizovana merenja vetra na
preko 20 lokacija. Koriste se merni stubovi visine od 40 m do 80 m. Merenja potvruju
znaajan energetski potencijal vetra, a elaborati i studije opravdanosti uraene na bazi
ovih merenja i drugih podataka da su projekti pojedinih vetroelektrana ekonomski
opravdani.

MOGUNOST PRIKLJUENJA VETROELEKTRANA NA ELEKTRINU MREU

Osnovni uslov za planiranje izgradnje vetroelektrane je postojanje tehniki iskori-
stivog energetskog potencijala vetra. Postoje i drugi neophodni tehniki uslovi za rad
elektrane na vetar. Da bi vetroelektrana vee snage snabdevala elektrinom energijom
potroae, mora biti prikljuena na prenosnu ili na distributivnu elektrinu mreu.
Elektrina energija se ne nalazi kao energetski izvor u prirodi, ve se dobija
konverzijom drugih izvora energije i karakterie je mogunost prenosa na daljinu radi
isporuke potroau. Neophodno je da elektroenergetski sistem tokom vremena bude
balansiran, odnosno da proizvodnja elektrine energije bude jednaka potronji.
Odsustvo balansa dovodi do promene frekvencija napona u mrei, a kod veih
poremeaja i do raspada sistema.
Vetar je energetski izvor ija se snaga menja tokom vremena i ije promene se ne
mogu pouzdano prognozirati u duem vremenskom intervalu. Ovakva osobina vetra ne
dozvoljava upravljanje proizvodnjom vetroelektrane ve je ona odreena trenutnim
karakteristikama vetra. Prikljuenje vetroelektrane na mreu podrazumeva da u sistemu
moraju postojati elektrane koje omoguuju isporuku balansne energije. Mogunost
isporuke balansne energije u datom elektroenergetskom sistemu zavisi od njegovih
karakteristika, pre svega od energetskih izvora koje koriste elektrane povezane u sistem.
Smatra se da je uee vetroelektrana do 10% u ukupnoj proizvodnji elektrine energije
datog sistema mogue uspeno balansirati. I pri manjem ueu elektrana na vetar u

Korienje energije vetra u Srbiji
9


ukupnoj proizvodnji mora se planirati upravljanje sistemom radi obezbeivanja
balansne energije. Na slici 7 prikazano je uee elektrana na vetar u ukupnoj
proizvodnji elektrine energije pojedinih zemalja EU /10/.
U pojedinim zemljama nivo uea vetroelektrana je znatno iznad 10%, a Danska
planira da u budunosti uee energije iz vetra dostigne nivo od 50% ukupne
proizvodnje. Potrebno je napomenuti da je elektroenergetski sistem Danske deo ireg
nordijskog sistema. Moe se izvesti zakljuak da izgradnja i upravljanje jedinstvenim
meunarodnim prenosnim sistemom prua mogunost znatnog uea energije vetra u
ukupnoj proizvodnji elektrine energije.



Sl 7. Uee elektrana na vetar u zadovoljenju ukupnih potreba za elektrinom energijom /10/


Hidroelektrane i gasne elektrane su pogodne za uravnoteenje proizvodnje i
potronje elektrine energije u sistemu. Reverzibilne hidroelektrane omoguuju da
se viak elektrine energije koristi za ispumpavanje vode u akumulaciju na veoj
nadmorskoj visini i da se na taj nain akumulira viak energije za korienje u
periodu poveane potronje. U Srbiji je izgraena reverzibilna hidroelektrana Bajina
Bata i postoji projekat za izgradnju jo jedne reverzibilne hidroelektrane, kao i
plan izgradnje elektrane na prirodni gas.

Korienje energije vetra u Srbiji
10


Osim elektrana koje mogu obezbediti balansnu energiju u sistemu, za razvoj
vetroenergetike neophodna je i izgradnja prenosne mree. Plan razvoja elektromree
Srbije za period do 2014. godine predvia izgradnju novih dalekovoda napona 400 kV i
110 kV, kao i prekogranino povezivanje mree to bi moglo da omogui uslove za
izgradnju i prikljuenje na mreu elektrana na vetar /11/.
Ostali tehniki uslovi za izgradnju vetroelektrana ukljuuju odgovarajuu
saobraajnu infrastrukturu i raspoloivost zemljita. Na podruju koje poseduje tehniki
iskoristiv potencijal vetra ovi uslovi su zadovoljeni ili se mogu zadovoljiti uz ulaganje
odreenih sredstava.
Osnovni zakljuak je da Srbija poseduje tehnike uslove za poetnu fazu izgradnje
vetroelektrana i njihovo ukljuenje u elektroenergetski sistem.

POZITIVNA I NEGATIVNA POLITIKA U PLANIRANJU KORIENJA ENERGIJE VETRA

Politika volja , odgovarajui propisi i efikasna administracija su neophodni
dodatni uslovi koji omoguuju realizaciju povoljnih tehnikih uslova za izgradnju
elektrana na vetar. Prostorna raspodela energetskih izvora, elektrana i potroaa,
uslovljava meunarodnu povezanost energetskog sektora. Posledica ove povezanosti
je uticaj globalne i regionalne politike u energetici na nacionalnu politiku.
Meunarodni ugovori, protokoli, konvencije, preporuke i drugi akti mogu
delovati kao podsticaj za korienje OIE. Srbija je potpisnik Kjoto protokola, a izrazila je
spremnost da izvri sve svoje obaveze u okviru dogovora iz Kopenhagena. Opredeljenje
za usporavanje uticaja na klimatske promene smanjenjem emisije gasova staklene bate,
pre svega CO2, favorizuje korienje obnovljivih izvora energije, a posebno energije vetra
i sunevog zraenja.
Energetski sektor je znaajan izvor emisije CO2 i drugih tetnih gasova i estica.
Kada bi ukupnu proizvodnju elektrine energije predstavili simboliki kao jednu kocku
koja emituje gasove staklene bate, to je vei udeo u toj kocki energije proizvedene iz
vetra, to e tetna emisija CO2 biti manja, uz istu ukupno proizvedenu elektrinu
energiju. Kada bi svu elektrinu energiju proizveli iz vetra, potpuno bi eliminisali emisiju
tetnih gasova.
Globalno gledano, korienje energije vetra za proizvodnju elektrine energije
ima veliki pozitivan uticaj na ivotnu sredinu.
Srbija je lan energetske zajednice Jugoistone Evrope, a njene meunarodne
obaveze podstiu korienje OIE, posebno korienje energije vetra.
Kanjenje u izgradnji vetroelektrana ima i neke pozitivne strane. Pri formiranju
politike i pri izgradnji vetroelektrana, Srbija moe da koristi vie od dve decenije
iskustva zemalja sa razvijenom vetroenergetikom.
Danska, Nemaka i panija prednjae u korienju energije vetra meu
evropskim zemljama. Praktina politika koju su ove zemlje sprovodile podsticala je ovaj
vid proizvodnje elektrine energije i njihova politika u tom sektoru se moe oznaiti kao
pozitivna. Mere koje su neke zemlje sprovodile, a koje su za posledicu imale usporavanje
ili odlaganje razvoja vetroenergetike i stvaranje razliitih barijera, mogu se oznaiti kao
negativna politika.
Osnovna razlika pozitivne i negativne politike je u podsticajnim mehanizmima,
prostornom planiranju i u efikasnosti postupka izdavanja dozvola za gradnju
vetroelektrana.

Korienje energije vetra u Srbiji
11


Od svih do sada korienih naina ekonomske podrke kao najuspeniji pokazao se
sistem subvencionisanih cena elektrine energije proizvedene korienjem OIE,
takozvani feed-in tariff sistem. Ovaj sistem primenjen je u Danskoj, Nemakoj i paniji.
Varijanta sistema sa propisivanjem kvote, odnosno maksimalne ukupne snage elektrana
na bazi OIE za koju drava daje subvencije, pokazala se kao nepovoljna.
Prostorno planiranje sutinski utie na obim korienja OIE i na brzinu razvoja
ove oblasti. Uspenom korienju OIE doprinose 4 faktora /1/
1. dobro projektovan mehanizam plaanja proizvedene energije
2. pristup prenosnoj i distributibnoj mrei i razvoj mree
3. jednostavna i dobro definisana administrativna procedura izdavanja dozvola
4. podrka i prihvatanje od strane javnosti
Nain prostornog planiranja je izuzetno vaan za uspeno korienje energije vetra.
Konflikt interesa najizraeniji je u ovoj oblasti. Korienje energije vetra ima veoma
pozitivan globalni efekat na ivotnu sredinu. Neki negativni efekti dolaze do izraaja na
lokalnom nivou, kao to su buka, svetlosna refleksija, uticaj na telekomunikacije, uticaj
na ptice i slepe mieve i vizuelni uticaj na pejza.
Kao negativna politika u ovoj oblasti pokazalo se planiranje koje poinje od
nacionalnog nivoa, preko regionalnog do lokalnog nivoa. Ovakav nain planiranja znatno
je usporio razvoj ili napravio barijeru za korienje energije vetra u zemljama gde je
primenjen.
Tabela I zonski model /1/
.

Pristup baziran na planiranju na nivou lokalnih jedinica na koje izgradnja vetroelektrana
ima najvei uticaj pokazao se kao pozitivna politika.

Korienje energije vetra u Srbiji
12


Metod okruglog stola na nivou optina je jedna od najefikasnijih metoda planiranja
podruja pogodnih za izgradnju vetroelektrana. Poetni uslov je da postoji povoljan
vetar i opredeljenost za izgradnju vetrenjaa, a potrebno je doneti odluku gde i kada
zapoeti izgradnju. Formira se radna grupa od predstavnika vlasti, udruenja, strunjaka
za razne oblasti i predstavnika drugih zainteresovanih strana. Radna grupa radi do
usaglaavanja predloga.
Postoje razliita pravila gradnje koja se koriste pri projektovanju vetroparkova. U
Tabeli I dati su kriterijumi planiranja primenjeni u regionu Rostocka u Nemakoj.

PRAKTINA POLITIKA I PROPISI U SRBIJI
Mogunost korienja OIE u Srbiji zasniva se na primeni Zakona o energetici, na
primeni grupe zakona o zatiti ivotne sredine i na Zakonu o planiranju i izgradnji.
Zakon o energetici proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije definie
kao povlaenu, predvia obavezu preuzimanja ove energije, uvodi izvesne povlastice i
predvia mogunost izvoza enegije proizvedene iz OIE.
Set zakona iz oblasti zatite ivotne sredine predvia izradu procene uticaja
planova i projekata na ivotnu sredinu uz obavezno miljenje Zavoda za zatitu prirode.
Ureaji za korienje snage vetra u cilju proizvodnje energije (farme vetrenjaa) ukupne
snage preko 10 MW nalaze se na listi II projekata za koje se moe zahtevati procena
uticaja na ivotnu sredinu.
Zakon o planiranju i izgradnji uvodi niz novina koje se odnose na objekte OIE.
Vetrenjae je mogue graditi na poljoprivrednom zemljitu u privatnoj svojini uz reeno
pitanje vlasnitva ili zakupa, ovi objekti predstavljaju izuzetak od optih pravila za
formiranje graevinske parcele, kao osnov za izdavanje lokacijske dozvole dovoljan je
samo prostorni plan, za objekte snage manje od 10 MW nadlene su optine bez obzira
na visinu objekta itd.
Uopteno gledano, navedeni propisi podstiu izgradnju pojedinanih vetrenjaa i
vetroparkova.
Korienje OIE podrano je i u Strategiji razvoja energetike Srbije.
Srbija je potpisala Kjoto protokol, podrala odluke skupa u Kopenhagenu i
pristupila je energetskoj zajednici Jugoistone Evrope, to pospeuje razvoj
vetroenergetike.

PODSTICAJNE MERE

Proizvoai energije iz OIE mogu stei status povlaenog proizvoaa na osnovu
Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih
izvora energije i kombinovanjem proizvodnje elektrine i toplotne energije. Isti akt
definie da je kupac elektrine energije iz OIE Elektroprivreda Srbije (EPS).
Uredbom o feed-in-tariff sistemu odreena je fiksna cena od 9,5 c/kWh
elektrine energije proizvedene korienjem vetra. Efikasnost ove podsticajne mere
zavisi od energetskog potencijala vetra na izabranoj lokaciji.
Javno preduzee Elektromree Srbije (EMS) donelo je plan razvoja prenosnog
sistema do 2014. godine koji razmatra planiranje naina i vremena prikljuenja
vetrogeneratora /11/. Plan sadri pregled podnetih zahteva za prikljuenje
vetrogeneratora do kraja leta 2009. godine, koji pokazuje interesovanje potencijalnih
proizvoaa elektrine energije.



Korienje energije vetra u Srbiji
13


PROSTORNO PLANIRANJE

Najvei broj vetroelektrana planira se na podrujuJunog Banata. Neke od optina
ovog podruja usvojile su prostorne planove koji sadre grafiki prikaz oblasti za
izgradnju vetroparkova. Zavod za zatitu prirode, radna jedinica Novi Sad, pokrenuo je
inicijativu za izradu prostornog plana vieg reda koji bi definisao podruja za
izgradnju vetroparkova.

Sl. 8 Podruja velike ugroenosti ptica od vetroparkova /12/
Dokument Uspostavljanje ekoloke mree u AP Vojvodini Pregled stanja, analiza i
mogunosti /12/ sadri odeljak Vetropark i zatita biodiverziteta koji se odnosi na
uticaj vetroparkova na ptice. Na slici 8 prikazana je karta podruja na kojima postoji
velika ugroenost ptica od mogue izgradnje vetrenjaa.
Preklapanjem ove karte sa kartom sa slike 5 dobija se kumulativna karta
prikazana na slici 9.


Korienje energije vetra u Srbiji
14



Sl. 9 Poreenje karte velike ugroenosti ptica i karte energetskog potencijala vetra

Na ovoj karti je rafiranjem oznaena oblast sa najveim energetskim potencijalom
vetra. Ta oblast se, skoro u celini, nalazi u podruju velike ugroenosti ptica. Ako se u
postupku po predlogu za izradu regionalnog prostornog plana Junog Banata, usvoji
tumaenje da oblast velike ugroenosti ptica od postrojenja za korienje energije
vetra predstavlja zabranjeno podruje za vetroparkove, zakljuak je sledei: Na
podruju optine Vrac koja ima najvei energetski potencijal vetra nije dozvoljeno
korienje vetra!
Ovo potvruje da negativna politika prostornog planiranja vetroparkova, odnosno
izrada planova poev od nacionalnog ka lokalnom nivou na osnovu nekih optih pravila,
stvara barijeru za korienje energije vetra.
Pozitivna politika prostornog planiranja predvia planiranje na lokalnom nivou
sa preduzimanjem svih neophodnih mera zatite ptica i zatite ivotne sredine u celini.














Korienje energije vetra u Srbiji
15


ADMINISTRATIVNA PROCEDURA ZA DOBIJENJE DOZVOLA ZA VETROPARKOVE
U procesu za dobijanje graevinske dozvole za izgradnju vetroparka jo uvek
postoje izvesne nejasnoe u pogledu tumaenja nadlenosti i u sprovoenju samog
postupka izdavanja dozvola. Ministarstvo zatite ivotne sredine i prostornog planiranja
je dalo tumaenje i uputstva koja otklanjaju glavne nejasnoe.
Poetni korak u proceduri dobijanja graevinske dozvole je pribavljanje
energetske dozvole. Tabela II prikazuje pregled izdatih dozvola do novembra meseca
2009. godine.
Uz uslov da je podruje vetroparka predvieno u prostornom planu optine,
dugotrajna procedura izrade plana detaljne regulacije za postavljanje vetrenjaa nije
potrebna. Meutim, izgradnja infrastrukturnih objekata kao to su linijski objekti -
saobraajnice i dalekovodi - zahteva izradu planske dokumentacije.

Tabela II izdate energetske dozvole


Procedura izdavanja graevinske dozvole za izgradnju vetroparka je dugotrajna i
kompleksna, ali u osnovi postoje potrebni propisi koji omoguuju njeno dobijanje.
Najvee nejasnoe vezane su za propise o zatiti ivotne sredine i za usvajanje pozitivne
politike u toj oblasti.
Na teritoriji AP Vojvodine postoji veliki problem konflikta interesa izmeu
odrivog razvoja u oblasti energetike izgradnjom vetroelektrana na podruju najveeg
energetskog potencijala i insistiranja na zabrani izgradnje na ovom podruju kroz izradu
regionalnog prostornog plana Junog Banata. Zabrana se obrazlae moguim uticajem
vetrenjaa na ptice.
U reavanju konflikta lokalnog uticaja vetrenjaa na ivotnu sredinu i njihove
izgradnje u cilju odrivog razvoja, vanu ulogu u odluivanju trebalo bi da ima lokalna
samouprava, odnosno stanovnitvo sa tradicijom korienja vetra.


Korienje energije vetra u Srbiji
16


RELEVANTNA LITERATURA

/1/ Tore Wizelius, Developing Wind Power Projects, Earthscan, 2007.
/2/ www.gwec.net
/3/ www.ewea.org
/4/ Ib Troen and Erik Lundtang Petersen, European Wind Atlas, RIS National
Labotatory, Roskilde, Denmark
/5/ Mogunost korienja energije vetra za proizvodnju elektrine energije,
Elektroprivreda Srbije, TEKON, RHMZ Srbije, 2002.
/6/ Studija energetskog potencijala Srbije za korienje sunevog zraenja i energije
vetra Studija EE704-1052A, Centar za multidisciplinarne studije, 2004.
/7/ Projekat "Atlas energetskog potencijala sunca i vetra Srbije".TD-7042B, 2007,
Ministarstvo nauke Srbije, Institut za multidisciplinarne studije
/8/ Atlas vetrova AP Vojvodine, studija, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2008.
/9/Wind Energy The Facts, EWEA www.ewea.org, March 2009.
/10/ Pure Power Wind targets for 2020. i 2030, www.ewea.org. 2009. update
/11/ Plan razvoja prenosnog sistema do 2014. godine, JP Elektromree Srbije EMS
www.ems.rs, 2009.
/12/ Uspostavljanje ekoloke mree u AP Vojvodini Pregled stanja, analiza i
mogunosti Zavod za zatitu prirode Srbije, 2009.