СРЕДЊА ТЕХНИЧКА ШКОЛА

″ МИХАЈЛО ПУПИН ″
К У Л А

П Р И П Р Е М А
ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ ЗА ШКОЛСКУ ГОДИНУ 2012/2013

Одсек : ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ

Предмет : ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ

Разrед : IV одељење: 3 као: 6 - час време: 13. 12. 2012.г. од 11,50 - 12,35 часова

Број наставног часа по плану и програму: 30

Наставна тема: ЕНЕРГИЈА ВЕТРА

Наставна јединица: T. 6.2. Мерење и процена брзине ветра. Ружа ветрова.

Ветроагрегати – основни појмови, принцип рада.
Концепција ветротурбина

Предметни наставник:
у Кули, 02. 10. 2012. год. Марјан Љ. Иванов, проф. инж. ел.
Специјалиста техничких наука
A: С А Д Р Ж А Ј П Л А Н А Р А Д А
I . Подела целине на теме и информације:

- Хоризонтално струјање ваздушних маса,

- Карактеристике ветра (брзина, правац, расподела и градијент),

- Мерења брзине ветра на локалитету на којем ће бити постављени,

- Анемометар,
- Подела ветрови у зависности од поља притиска и температуре,

- Најповољније локације у Србији, погодне за инсталирање ВТГ,

- Ружа ветрова,

- Подела ветрењача у зависности од конструкције деле се према,

II . Значај наставне јединице у оквиру наставне теме:

Ова наставна јединица је значајна за ученике овог образовног профила

јер проширују стечена знања на другој и трећој години и карактеристикама ветро
система и њихова подеа.
Б : П Л А Н И З В О Ђ Е Њ А Н А С Т А В Е

1. Тип часа : Обрада новог градива.

2. Образовно - васпитни задаци:

а) Образовни задаци – ученици ће научити:

- Шта је то ветар,
- Које су карактеристике ветра,

- Начин и сврха мерења брзине ветра

- Шта су то ружа ветрова,
- Принцип конверзији енергије ветра у електричну

б) Васпитни задаци

- развијање свести о значају примене обновљивих извора

енергије.

- значај ветро система за стабилност електроенергетског система,

принцип претварања енергије ветра у електричну енергију,
конструкција ветрогенератора и ветротурбина и њихова подела.
3. Наставна техника :

- Видео пројектор, рачунар, инсталациони прекидачи , интернет презентација.

4. Литература коју користе ученици :

- Презентације на сајту школе www.stsmihajlopupin.edu.rs јер непостоји званичан

уџбеник Министарства просвете Републике Србије

5. Литература за припрему наставника :

- Активни соларни системи (Аутор: Весна Косорић),

- Електроенергетика кроз стандардне, законе правилнике
и техничке прописе (Аутор Мр. Гојко Дотлић),
- Физика и техника соларне енергије (Аутор; Томислав Павловић),
- Пројектовање и извођење електричних инсталација (Аутор А.Стојшић )
- Обновљиви извори енергије 1 (Аутор Радаковић Милош, дипл. инж. ел.)

- Ветроенергетика (Аутор Радаковић Милош, дипл. инж. ел.)

- Алтернативни извори енергије (Аутор Томовић Славко, дипл. инж. ел.)
- Обновљиви извори енергије и Соларни сустави (Аутор др. Љубомир Мајданђић
 3. Организација часа :

Место Облик
Наставни час Метода Време
рада рада

а) Уводни део: обнављање стечених Каби

нет Групни Вербална до 5 min.
знања са претходног часа. бр.1

б) Главни део:
Илустративна
Каби и Вербално –
- Шта је то ветар, нет комбинована Демонстра до 35 min.
- Које су карактеристике ветра, бр.1 тивна
- Шта су то ружа ветрова,
- Принцип конверзији енергије ветра у електричну,

в) Завршни део:
- обнављање изложеног градива Каби Фронтално
нет Дијалошка Говорна
- да ли има нејасних питања до 5 min.
бр.1
- задати домаћи задатак
 УВОДНИ ДЕО ЧАСА 5 мин.
1. Колики је проценат енергије Сунца која отпада на енергију
ветра ?
2. Кад се је и где први пут користила енергија ветра ?

3. Наведи релације за израчунавање расположиву снагу ветра?

4. Колика је тежина ваздуха при нормалном атмосферском

притиску и температури ваздуха од 15 °C.

5. Који су основни делови ветрогенератор ( WEG )?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА 35 ми.

T. 6.2. Мерење и процена брзине ветра. Ружа ветрова.

Ветроагрегати – основни појмови, принцип рада.
Концепција ветротурбина.
Са порастом свести о потреби за коришћењем обновљивих извора
енергије повећао се интерес за могућим претварањем
енергије ветра у електричну енергију. Први корак је анализа
потенцијала ветра на датој локацији.
Ветар је хоризонтално струјање ваздушних маса настало услед
разлике температуре, односно просторне разлике
у ваздушном притиску.

Ветропарк.
 Количина доступне енергије ветра у некој области зависи од
карактеристика ветра на тој локацији. Карактеристике ветра
(брзина, правац, расподела и градијент) могу знатно да се
разликују на веома малим удаљеностима, како у хоризонталном
тако и у вертикалном правцу.

http://www.telegraf.rs/hi-tech/187441-prave-vodu-od-vazduha-revolucionarna-tehnologija-resava-problem-nestasice-vode-video
 Да би се са највећом могућом тачношћу предвидела енергија

доступна ветрогенераторима, потребна су мерења брзине

ветра на локалитету на којем ће бити постављени.

Ако је величина ротора релативно мала, биће довољна мерења

на висини главе турбине, док се за веће роторе препоручују

симултана мерења на неколико различитих висина, због

варијација брзине ветра преко диска ротора.

 Брзина се мери на врху стуба

регистровањем броја обртаја

осовине на коју су попреко

постављене шупље полулопте

које покреће ветар.

Испод њих се налази део за

мерење правца ветра путем

одређивања положаја показивача

правца који се поставља

према ветру.

Измерене вредности се преносе

Често коришћен систем за осматрање приземног ветра. електричним путем до

http://www.dgt.uns.ac.rs/download/obizen_glava2.pdf показивача брзинц иправца.

Комплетна карактеризација ресурса ветра на конкретној

локацији је врло дуготрајан и скуп поступак.

Карактеризација обично захтева мерење брзине ветра

у трајању од најмање 12 месеци.

Мерење брзине ветра углавном се обавља анемометром који

на вертикалној осовини има три шољице,

које се обрћу снагом ветра.

 У метеорологији службена јединица

за брзину ветра је m/s, док је смер

одређен енглеским скраћеницама

страна света (npr. E, NE, SW…).

Што је ветар јачи – оне се брже врте.

Уместо полукугли, понекад се користи

и пропелер који ипак не мери брзину

толико прецизно.
Анемометар
 Анемометар се обично поставља са ветроказом, који одређује

правац и смер ветра.

Подаци о брзини и правцу ветра с анемометра прикупљају се

аутоматски, ради тренутне и накнадне обраде.

Грешка мерења брзине анемометром је око 1%.

Измерене брзине ветра су врло различите и у кратким

и у дугим интервалима очитавања.

.

Брзина ветра је променљива, па се и расположива енергија ветра

мења. Колика ће тачно та промена да буде зависи од времена,

површине околине и препрека.

 Приликом анализе ресурса ветра нумеричким

моделирањем, коришћени су параметри примењени у

Европском атласу ветра

Средње годишње брзине ветра одређене на бази средњих:

а) сатних , б) десетоминутних,

ц) десетосекундних д) тросекундних

брзина ветра на висини од 50 метара,

На слици сe приказује

средње годишње

брзине ветра одређене

на бази

десетоминутних

средњих брзина, на

висини од 50 метара

од тла.
 Приказ брзине и енергетског потенцијала ветра
у АП Војводини на висини 50m u W/m2
www.psemr.vojvodina.gov.rs/files_for_download/vetar/Studija_Atlas_Vetrova_APV_2008.pdf
 Најповољније локације у Србији,
погодне за инсталирање
ВТГ, са средњом годишњом брзином
ветра, одређеном на бази средњих
десетоминутном брзина, на висини
од 50 m и географски положај дате
су на сллици
- Миџор 7.66
- Сува Планина 6.46,
- Вршачки Брег 6.27,
- Тупижница 6.25,
- Крепољин 6.18,
- Источно од Тупижнице 6.14,

- Дели Јован 6.13 m/s

Приказ орографије коришћене у моделу

(аксионометрија поглед са југозапада).

У односу на величину подручја изнад којег дувају а и у зависности

од поља притиска и температуре, ветрови могу имати:

⇨ Планетарни, ⇨ Регионални или локални карактер
Планетарни ветрови - Дувају око целе земљине кугле,
изазивајући општу циркулацију ваздуха.

http://www.geografija.in.rs/geografski-podsetnik/priroda/atmosfera/klimatski-elementi
 Регионални ветрови - Представљају ветрове који дувају
на већем подручју.

Локални ветрови су карактеристични за одређене области на

земљи. Најпознатији ветрови ове врсте, од којих су неки
заступљени и у нашој земљи, су: кошава, бура, југо, фен,
торнадо, маестрал и вардарац.

Под локалним ветровима подразумевају се ваздушна

струјања која не досежу далеко у хоризонталном (десетак
километара) и вертикалном правцу а који нестају искључиво због
постојања температурног контраста између различито загрејаних
делова површине земљишта или су условљени
рељефом земљишта.
Ружа ветрова је графички приказ учесталости и средњих брзина
ветрова из појединих праваца.

Ружа ветрова даје веома сажет

поглед на то како се правац и

брзина ветра распростиру на

одређеној локацији. Ради се о

поларном дијаграму на коме су

представљене стране света које

означавају правце из којих

ветар дува.

www.meteoplaneta.rs/wp-content/uploads/2012/04/OLUJNI-VETROVI-KAO-HAZARD.pdf
На ружи ветрова се најбоље уочавају доминантни ветрови у неком

месту у одређеном временском периоду. Најчешће се израђују

руже ветрова за четири главна и четири међуглавна правца

(страна света). Ружа ветра може имати 8, 16 или 32 правца

ветра (страна света).

Ружа ветрова" са 16 праваца подразумева ближе одређене

правца одакле ветар дува, па се, тако, добијају правци, рецимо,

SSZ (север-северозапад) или, опет на пример, JJI (југ-југоисток)...

 Ово се може код нас обележавати и овако, на српском језику, али
за међународну размену користе се скраћенице N (север), E (исток),
S (југ) и W (запад), заправо, изведено од Nord (север), Est (исток),
Sud (југ) и West (запад)... Sве остало до "руже ветрова"
од 16 праваца су комбинације ових ознака и ближа одређења
(по степенима круга "руже")!

По дубини овог круга, графички се "пуни«

(осенчи) и брзина ветра у неком од

праваца. Е, када се све то стави на

папир (може и компјутерски), добијамо

"ружу ветрова" за неки град, аеродром,

врх, подручје на коме се стално

www.meteoplaneta.rs/wp-content/uploads/2012/04/OLUJNI-VETROVI-KAO-HAZARD.pdf
осматрају правац и брзина ветра.
 Да би се креирала ружа ветрова , вредности просечне брзине и
правца ветра се узимају на лицу места у кратким временским
интервалима, током кратком периода, на пр. током једне недеље,
месеца или дуже.

Прикупљени подаци о ветру се

затим сортирају по правцу ветра,

тако да може да се одреди којико

је процентуално ветар дувао

из сваког смера.

Информације које обезбеђује

ружа ветрова могу се применити

на многе различите ситуације.

Морнари преузимају податке из руже ветрова који им помажу
у стварању оптималних путева за пловидбу између лука.
Такође архитекте користе, или би бар требало да користе,
информације добијене помоћу руже ветрова за лоцирање
објеката и стадиона.

Сателиски снимак олујних ветрова изнад Европе

Ветрењаче представљају уређаји којима се кинетичка енергија
ветра трансформише у механички рад. У зависности од
конструкције деле се према:
а) положају осе обртања крилаца – лопатица, на:
- ветрењаче са хоризонталном осом и

Шема постројења за искориштавање енергије ветра са

водоравном (хоризонталном) осом обртања.
- ветрењаче са вертикалном осом

Турбина на ветар са вертикалном осом (ТВВО)

б) броју крилаца – лопатица, на:

- једнокрилне, - двокрилне, - трокрилне, - вишекрилне,

ц) типа, на:

- обичне са аеродинамичним пресеком крилца,

- обичне без аеродинамичког пресека крилца,

- Савонијусове,
- Дариујсове,

- комбиноване: Даријус – Саванијус и

- Специјалне.
 ,
(, 6 – Турбина са три крила, 7 – Ф Даријусова турбина,

Типови ветрењача
(а) са вертикалном осом
3 – Савонијусва турбина са средишњим отвором,
(б) хоризонталном осом
4 – Турбина са једним крилом,
1 – Савонијус,
5 – Турбина са два крила,
2 – вишекрилна Савонијусва турбина,
6. – Турбина са три крила, 9 – Америчка вишекрилна фарм –турбина, 12 – уз ветар.

7. – Ф Даријусова турбина, 10 – Вишекрилна – „бицикл“ турбина, 13 – низ ветар

8. ∆ Даријусова турбина, 11 – Комбинована Савонијус – Даријусова турбина,

 Основни проблем при конверзији енергије ветра у електричну је

обезбеђење поузданог и ефикаеног рада ветрогенератора

при променљивој снази ветра.

Ефикасан рад ветроагрегата захтева прилагођавање ветротурбине

брзини ветра тако да се оствари максималан степен искоришћења

уз задовољење електричних и механичких ограничења.

При великим варијацијама брзине ветра. јавља се проблем

нестабилног рада ветроагрегата али и електричних величина које

он генерише (пропади напона. ниво хармоника и слично).

 1. Елиса (лопатица ротора),
2. Главина ротора,
3. Преносник снаге,

4. Кочнице спороходног
вратила,
5. Вратило (цев),
6. Кутија зупчаника

8. Контролер,
7. Генератор,

9. Мерач обтаја,

10. Ппказивач правца ветра

11. Корпа
12. Осовина (преноса брзине)
13.Скретница преноса

Турбина на погон ветра је у основи генератор са елисом која 14. Погон скретнице
»хвата« струјање ветра и на тај начин покреће ротор који 15. Стуб
ствара електричну струју.
 ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА 5 mин

У краткиm цртаmа поновити наставно градиво са ученициmа,

и задати питања за доmаћи.

- Који је Циљ овог предмета ?

- Шта је то ветар?

- Које су карактеристике ветра ?

- Који је циљ мерења брзине ветра ?

- Која је сврха Анемометар код ветро системаи где се поставља ?

- Средње годишње брзине ветра одређене на бази којих временских интервала ?

- Како делимо ветрењаче у зависности од конструкције ?

- Који је основни проблем при конверзији енергије ветра у електричну ?

- Како делимо ветрењаче према броју крилаца – лопатица ?

 За домаћи?
а) За ученике надпросечних могућности

1. Које су карактеристике ветра ?

2. Који је циљ мерења брзине ветра ?

3. Који су основни делови ветрогенератор ( WEG )?

б) За ученике просечних могућности

1. Која је сврха Анемометар код ветро системаи где се поставља?

2. Средње годишње брзине ветра одређене на бази којих

временских интервала?

3. Како делимо ветрењаче у зависности од конструкције ?

в) За слабије ученике

1. Шта је то ветар ?

2. Који је основни проблем при конверзији енергије ветра у

електричну ?

3. Који су основни делови ветрогенератора ?

4. Како делимо ветрењаче према броју крилаца – лопатица?

ДА ЛИ ИМА НЕЈАСНИХ ПИТАЊА ?

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!