NEVERNA SUPRUGA I odvedoh je na reku mislei da je devojka, a imala je mua.

Bilo je to u noi svetoga Jaga i kao po dogovoru pogasili su se fenjeri i zapalili svici. Na poslednjem uglu ulice dodirnuh njene zaspale dojke i odjednom mi se otvorie kao grane zumbula. Njena utirkana suknja zvonila mi je u uima kao komadi svile rezan sa deset noeva. Bez svetlosti u svojim kronjama drvee je poraslo. I horizont pasa lajao daleko od reke. Poto smo proli kupine, vrbe i trnje, pod velom njene kose iskopah jamu u vlanom pesku. Ja skidoh kravatu; ona skide haljinu. Ja otkopah revolver, ona skide etiri jeleia. Ni smilje ni puevi nemaju put tako finu, ni velika ogledala ne blistaju tim sjajem! Njena su mi bedra beala iz ruku kao iznenaene ribe pola u ognju a pola hladna. Tu no sam projurio najlepi put jaui kobilu od sedefa bez uzde i uzengija. ovek sam i ne dolikuje mi da kaem ta mi je rekla; savest mi nalae da budem diskretan.

Prljavu od poljubaca i peska odneo sam je na reku. Ljiljani su se maevali sa vetrom. I ponaao sam se onako kao to dolikuje meni pravom Ciganinu. Poklonih joj kotaricu od ute svile. I ne htedoh da se u nju zaljubim jer je imala mua, a kazala mi je da je devojka kad sam je odveo na reku.