1

HEROSTRATOV ADVOKAT
Raa Todosijevi 13.09.2011 I ako je od Herostratove nasilne smrti prolo dva milenijuma i togod vie, ja sam spreman da budem njegov advokat. Da, dobro ste uli: Herostratov advokat! Kaete da sam u nekom brircuzu, u nekoj Poslednjoj ansi, u nekoj beogradskoj rupetini, i to pred uvaenim zborom uenih glava izjavio upirui kaiprst u poutelu kafansku tavanicu, zapravo ravno ka nebesima - da taj mladi obuar, ako je on uopte i bio obuar, nije zapalio Artemidin hram u Efezu. tavie, rekoste, i to ne jedanput, da sam tada, ba tada, u tom zabitom svratitu, te somnabulne noi - nekoj bluni, nekom ko je sedeo s moje leve strane, dobacio da taj apkun, taj Herostrat, zapravo, nije ni postojao, i da mi se zbog toga nad glavom opasno klati otro seivo logike i jo otrije pitanje: kako sam se samo usudio da u 21 veku sam sebe proglasim advokatom oveka koji nikom nita nije skrivio jer se dotini nije ni rodio. Samo onaj ko nije osetio dah venosti niti je vrljao sunanim stazama pitome Arkadije moe tvrditi da je od tih dana, tanije od te razvikane ponone paljevine Artemidinog svetilita prolo, eto, dva milenijuma i tiristotinepedesetiest godina i da je oigledno da je Herostratov sluaj lanski sneg, naprosto zastarela stvar zbog koje nije vredno gubiti vreme nit podmetati obraz zbog mutne rabote

2 neizvesnog ishoda. Na kraju krajeva, kome se danas u Srbiji moe podneti pravno valjana molba da bi se ispravila jedna istorijska nepravda, da bi se politiki rehabilitovao jedan Grk, stranac, ili, moda, jedna gorostasna i groteskna fatamorgana smiljena da lii na oveka koji nije postojao. Dakle, koga tuiti za irenje lanog predanja koje vekovima nesnosno klepee da je u noi Aleksandrovog rodenja, tamo daleko, tamo negde u Maloj Aziji, medju Jonjanima, izvesni klipan po imenu Heroj Vojske, Herin Vojnik, zapravo Herostrat, sam samcijat, bez benzina, nitroglicerina, dinamita, plastinog eksploziva ili makar onog smrdljivog Nobelovog baruta do temelja sravnio mermerni hram. Pa opet, ako bi neko danas, recimo u Londonu, u Ujedinjenom Kraljevstvu, pokuao da podnese tubu za uvredu asti gospodina Herostrata koji je, kao to znamo, iveo pre nove ere, 356 godina pre rodjenja Isusa Hrista, sumnjam da bi uvaeno britansko sudstvo imalo razumevanja za taj neprijatan sluaj. Ako se oslonimo na uvek pouzdanu i najstariju encikopediju tampanu na engleskom jeziku zvanu The Britannica tamo e mo proitati da su priredjivai tog hvale vrednog zbira naeg znanja Herostrata nazvali ludakom. Eto, dragi itaoci Britanike, znajte da je nekada davno u lepom i bogatom gradu Efezu, u slavnom Efezu, na obali Egejskog mora, iveo vrknuti momak po imenu Herostrat koji je, zato to je naskroz bio lud, lud da ludji ne moe biti, zapalio prekrasno zdanje posveeno boginji Artemidi zatitnici tog istog grada. Britanci, takvi kakve ih samo majka rodi, i nadalje tvrde da je Herostrat

3 ludak uprkos nemilosrdnim injenicama da niko od njih nikad, sem nepouzdanih i bezbroj puta prefabrikovanih pabiraka i sumnjivo vaskrslih rimskih citata pokupljenih sa djubrita istorije, nije posedovao verodostojne spise o toj paljevini; niko od tih uglednika nije u ruci

drao overeni izvetaj efeke andarmerije niti je iko iz redakcije znao ta je pisalo u njegovom medicinskom kartonu. Nemajui druga posla, sred dosadnih jesenjih kia, Britanci su se, moete misliti, poduhvatili javnog i sramotnog rasadjivanja njegove lane psihijatrijske dijagnoze za koju, sem rekla-kazal, zaista nemaju niti su ikad imali opipljive dokaze. Tako stvari stoje sa Ujedinjenim Kraljevstvom i njihovim objektivnim tumaenje prolosti. Treba ih tuiti pa e mo na kraju videti ko e ovde izvui deblji kraj.

ta su Grci rekli? Predanje veli da je Herostrat odmah epan i da je na mukama lasno izrecitovao da je hram zapalio iskljuivo u nameri da tim poduhvatom svoje ime istrgne iz tame anonimnosti i uini ga besmrtnim. Poteno! Malo sutra. Sud nije dozvoljavao muenje gradjana; moda robova ili kog stranca, dodjoa, to da, ali se gradjanin na sudu nije smeo muiti. Svakako je za oekivati da e zbog takvog nedela drznik biti osudjen na smrt. I to je poteno. Da bi sauvali ugled grada i umilostivili svoju uvredjenu zatitnicu, gospodjicu Artemidu, inae

4 sestricu bliznakinju slavnog Apolona, ponosni efeani su irom sveta razaslali prilino pretenciozan i urgentan apel kojim se svim Helenima od panije pa do Azovskog Mora, drugarski preporuuje veno preutkivanje Herostratovog imena. to se polisa tie, tu po

krivudavim ulicama, onaj ko bi se ohrabrio da naglas izblebee Herostratovo pogano ime mogao je oekivati istu kaznu. Ovo, priznaete, nepristojno grko egaenja, a bie da je to, naalost, ipak bilo njihovo nepatvoreno maslo, vie lini na prozirnu lagariju bezdomne skitnice nego na odmereni Homerov heksametar uzidan u temelje nae kulture. Biva neobino da su uhvaenom piromanu, eto, tek na mukama iznudili priznanje. Zato bi ga iko muio ako je Herostrat unapred isplanirao da bude uhvaen na delu. Da je osmudjena palikua pobegla onda niko ne bi doznao ime poinitelja pa bi ideja o besmrtnosti njegovog imena zanavek pala u vodu. Drugim reima, u tim i tako ocrtanim okolnostima on nipoto nije nameravao da bei. Razlog to su Grci prdnju o Herostratu uspeli da raire do nesluenih razmera lei u tome to su ga ti njegovi vajni zemljaci optuili za neto to je, uistinu, samo srce Helenskog postojanja; oni ga optuie za sve ono to sobom podrazumeva ideja agona. Momak je, navodno, eleo da svoje ime uini besmrtnim. Smatrao je da e mu to poi za rukom samo ako uspe da saee monumentalni Artemizij, zapravo da eljusti nezasitog ognja preda tatinu nadmenih efeana.

5 Dosledno, logino i van svake sumnje ni malo blesavo. Zar svaki Grk starog veka nije sanjao o slavi i besmrtnosti; zar mnogi od njih nisu spalili na stotine hramova, zar nisu naskroz poruili stotine sjajnih gradova, potopili hiljade brodova i pobili nebrojeno ljudi samo zato da bi svoje ime zavek smestili gore medju zvezde. Zato bi kog vraga beznaajni Herostrat ostao neunitiv simbol besmislenog razaranja kada se Aleksandar Veliki u tom ruilakom zanatu pokazao

neuporedivo efikasniji od njega. U tom licemernom odmeravanju zla i uasa ubiti milion Vijetnamaca dodje mu kao sitnica spram onog, kako neka akademska budala iz ikaga ree: samoveliajnog ruenja Artemidinog hrama. Ko tu lae i zato? Amerikanci, naravno! Poto predanje ipak nije umelo da sklepa lako probavljivi povod kojim bi se bez stida razglasili razlozi i okolnosti svetogrdja, efeki su se mudrijai odluili za ono to im bee tu na dohvat ruke; oni se odluie za ono to bee primereno svekolikom zbiru moralnih naela onovremenog ivota; odluka je pala na demonska snaga agona, na slavoljublje, na tatinu i stameni egotizam izvesnog nikogovia, moe biti nepostojeeg Efeanina, kome tako veliko delo, zato to je nitarija, uopte ne prilii. To je poetak jedne beskrajne prie. Jer, eto, dok je brina Artemida u gradiu Pela, zavrnutih rukava i znojava ela zduno pomagala mladoj Olimpijadi, alias Mirtale, eni Filipa II, da na svet donese Aleksandra, dotle je Herostrat s buktinjom u ruci natenane palio njen velebni dom u Efezu. Mudrijai se

6 nisu setili da ita kau ta su u to isto vreme radile Artemidine svetenice, gde su bili vojnici, trgovci, hodoasnici, kuvari, pesnici, zelenai, podvodai, mesari, drvodelje, blagajnici i lokalne dangube. Bie da su se svi skupa, dok im gazdarica bee na slubenom putu, smucali po efekoj luci troei narodnu utedjevinu na ene, na lepe efebe, vino i ranjie.