Le Faiseur d' oreilles

Izvesni trgovac finim suknom po imenu Gijom odluio je da krene na due putovanje u nameri da od starih pariskih dunika i velikih dimrija iscedi zaostale dugove. Izraunao je da e mu za celo to kasno jesenje lomatanje biti potrebno najmanje dvanaest noenja. U selu je ostavio svoju mladu enu Alisu koju pred polazak posavetovae da strance nikako ne puta u kuu i da pazi na radnju dok se on ne vrati. Jo se estiti Gijom nije ni doepao granice parohije a u njihovu kuu banu Alisin rodjak Andre. Draga Alisa - zapoe Andre sudei po boji tvog bledog tena mogu zakljuiti da si ti u blagoslovenom stanju i da e u dogledno vreme roditi lepog dekia bez jednog uveta. Onaj boanski in kreacije tvoj trapavi Gijom nije umeo da obavi kako valja. Posle tih uznemiravajuih uvodnih rei on se Alisi poe nuditi da bude njen lini lekar i da joj u jednoj oputenoj ljubavnoj seansi doda deo tela koji nedostaje njenom nerodjenom andjeliu. Bezazlena enica prihvata rodjaki savet i sa oduevljenjem stade da uzima njegove strune kurco-terapije. Sve bi to moglo potrajati do u nedogled da joj jednog dana ipak nije palao na pamet da bi dete moda moglo da ima previe uiju. Kada se Gijom sa kesom novca vratio sa pomenutog poslovnog putovanja i zatim se koji dan lepo odmorio onda on svrati do Andreove ene Margarete, takodje mlade i raspupele seljanice. Uz krag hladnog belog vina i slatke pariske kolaie Gijom joj uzgred pomenu da mu se ini da je ona trudna i da e za est ili najkasnije za sedam meseci roditi dete bez levog uveta. Gijom joj brian predloi, a i ta bi drugo, da ona malkice zadigne haljinu i rairi nogice, a on e se sa svoje strane svojski potruditi da stvori uvce koje je Andre u brzini zaboravio da napravi njihovom detencetu. Dragi moj Gijom ree mu Margareta - lati se ti tvog nestrpljivog petlia a o uvetu nemoj da brine. Koliko znam sa uima je sve potaman. Meni je vanije da mi se dete ne rodi bez deset prstiju.

Napomena:

Anegdota o kojoj je ovde re, zapravo ta nejasna numeroloka zavrzlama, nastala je krajem esnaestog veka u Francuskoj. Rekoe: priu su, verovatno, zgotovile krezube seljaine to ivotarie po onim tunim i runim selendretinama naikanim uz reku Marnu i po rubu slavnog Chteau-Thierry-a. Nju je negde uo, na papir bacio, tek malo uljudio i zatim sebi pripisao onaj bestidni lezilebovi, dokazani bogohulniki i srceparajui rasejanko zvani Jean de La Fontaine.

Raa Todosijevi, 24.09.2005 Beograd.