JEDNA JEZIVA I TAJANSTVENA PRIA U KOJOJ SE VIDI KAKO PODMUKLA SARA ANDERSDOTER POKUAVA DA SPREI ONO TA JE SUDBINA TOG

JUTRA NAUMILA DA URADI

Raa Todosijevi 21 Novembar 2011 Beograd II verzija

U kuhinji, na stolicama bez naslona, sede arlota Fren zvana mala Freni i Sara Andersdoter. Sve izgleda da se tu bezbrino pije jutarnja kafa; zapravo dve dobre prijateljice, obe cice srednjih godina, pijuckaju toplu mrku tenost sa podosta Frankove Cigure. Nema se para, svi su u debeloj stisci, prave kafe ni od korova, ali ivot tee dalje. Napolju je vedro majsko jutro. Ve je kraj maja. Skoro e jun, dolazi leto. Vrata siune terase su irom otvorena a tamo daleko, daleko preko krovova, lepo se naziru obrisi dunavskog mosta. Prstima desne ruke arlota eka dlan pa gledajui Saru u oi ree: - Svrbi me levi dlan. Svrbi me levi dlan! To znai da u uskoro dobiti puno para. Sara se pravi kao da ne uje o emu arlota cvrkue. Sara skree pogled i mrtva ladna utke zuri u jedan prepotopski budilnik; runa vekerica na starom kredencu zduno glumata sledjeno vreme pa joj odavno ne pada na pamet da iznova pokrene svoje fosforne skazaljke. Sara zna da pri sebi ima dvadeset dinara. Ona rauna da bi bilo najbolje da tu novanicu odmah tutne arloti u ake jer e tim majunim poklonom razblaiti aroliju proreenog dobitka. Ako joj poklonim taj bezvredni sitne miljae demonski lukava Sara

proroanstvo e se formalno ispuniti i krug e se zatvoriti. Kada dobije moj papiri, moj petit cadeau, ta se luda gatara zasigurno nee hvalisati svojim prosjakim dobitkom.