:

2009,

:
IV1

XXI- ,
,, .

,

,

,

.

. ,
XXI-
.

,
:
1

IV

. .
,
.
. , ,
, .
. ,
.
,, . ,
,, ,
. , ,
. ,
,, .

, . ,
,
.
. , .

. ,
, .
,
. ,
. ,
.


. .
,
.
,
. , ,
. ,
,
. , ,,
, : ,, . , ...

1.Op{to za poimot kompjuterski virus

Kompjuterskiot virus pretstavuva kompjuterski program koj
samiot

sebe

se

kopira

pritoa

go

inficira

t.e.

go

zarazuva

kompujterskiot sistem naj~esto bez znaewe na samiot korisnik. Isto

taka virusot mo`e da se vmetne vo kompjuterskiot sistem so nekakva cel, a
naj~esto za da go uni{ti celiot sistem ili da predizvika konfuznost. Konfuznosta
se predizvikuva na toj na~in {to samiot virus gi menuva t.e. gi modificira
svoite kopii (postaveni niz celiot sistem) ili pak tie samite se modificiraat na toj
na~in sozdavaj}i t.n. metamorfi~ki virus 1. Kompjuterskiot virus naj~esto
se {iri so prenos od eden na drug kompjuter koga glavniot zarazen fajl t.n.
doma}in (ang. Host) }e se prenese vo nekoj nezarazen kompjuter. Toj prenos
na virusot od eden vo drug kompjuter naj~esto se vr{i preku internet ili
dokolku pove}e kompjuteri se me|usebno vmre`eni ili pak preku upotreba na
nekoj nadvore{en medium kako {to se: floppy disk, CD ili USB drive.
Kompjuterskite

virusi

naj~esto

se

pojavuvaat

vo

dve

formi-

kompjuterski crv (ang.Worm)ili kako Trojanski kow (skrateno Trojanec). Crvot,

pred s mo`e da se {iri vo drugi kompjuteri bez pritoa da e potreben
doma}inot, odnosno crvot pretstavuva del od virusot koj mo`e sam da
. Trojanecot pak pretstavuva fajl koj se pojavuva kako nekoj korisen i
bezopasen fajl se do negovoto otvarawe t.e. aktivirawe. Koga }e se aktivira od
strana na korisnikot toga{ trojanecot se {iri niz kompjuterot bez znaewe na
samiot korinik i gi uni{tuva pred se sistemskite fajlovi. Postojat i nekoi drugi
1 www.wikipedia.com (ang. metamorphic virus)

vidovi na virusi koi se pomalku ili pove}e opasni za komjuterot. Denes vo

svetot postojat milioni i milioni vidovi i verzii na kompjuterski virusi od koi e s
pote{ko da se za{titat kako golemite korisnici (firmi,korporacii,dr`avni organi)
taka i obi~nite korisnici na personalni kompjuteri.
Samiot naziv virus doa|a od biolo{kata terminologija odnosno od
biolo{kiot virus koj gi napa|a lu|eto. Ova doa|a od tamu {to i biolo{kiot i
kompjuterskiot virus ,,rabotat na identi~en na~in odnosno kako {to
biolo{kiot virus go napa|a ~ovekot i pritoa se {iri niz nego, niz negovite organi
i

gi

uni{tuva

ili

ja

popre~uva

nivnata

normalna

rabota,

taka

kompjuterskiot virus go napa|a komjuterot i {irej}i se niz nego go

uni{tuva2.Nekoi virusi se programirani da predizvikaat {teta na kompjuterot,
poto~no na negoviot softver(sistemski ili aplikativen) pritoa bri{ej}i fajlovi koi
se potrebni kako za samiot korisnik taka i za normalna rabota na kompjuterot
ili pak vo nekoi slu~ai duri i formatirawe odnosno celosno bri{ewe na
sodr`inata koja e nao|a na hard diskot. Drugi pak ne se sozdadeni za da
uni{tuvaat tuku ednostavno da mu dosaduvaat
na samiot korisnik preku {irewe niz celiot sistem
ili

prika`uvaj}i

razni

tekstovi,

zvuci,

video

materjali na monitorot. No, ponekoga{ i ovie

virusi

mo`e

da

predizvikaat

problemi

,,


.
John McAfee, 1988

za

korisnikot. Tie naj~esto ja napa|aat i preoptovaruvaat memorijata koja ja

koristat obi~nite aplikativni programi. Kako rezultat na toa doa|a do pojava na
gre{ki pri rabotata na ovie programi {to mo`e da predizvika pad na celiot
sistem ili pak do nepovratna zaguba na site fajlovi.

2.Istorija za pojavata i razvitokot na kompjuterskite virusi

Postojat mnogu mislewa za datata na ,,ra|awe na prviot kompjuterski
virus. Spored nekoi mislewa kompjuterskite virusi prv pat se pojavile so
pojavata na internetot, dodeka drugi smetaat deka virusite se pojavile vo
vremeto koga zapo~nale masovno da se koristat prvite primitivni personalni
kompjuteri kako {to se Univac 1108 i IBM 360/370.Ova zna~i deka prvite
kompjuterski virusi se pojavile vo po~etokot na 70-te ili pri krajot na 60-te
2 www.howstuffworks.com/virus
3

godini od 20 vek. Vo toa vreme lu|eto seu{te ne bile dobro zapoznaeni so

opasnosta od ovie virusi. Duri i ne gi narekuvale virusi tuku im davale razli~ni
imiwa na `ivotni, pesni, istoriski li~nosti i dr. So eden zbor obi~nite korisnici
pa i onie poobrazovanite, virusite gi smetale za {ega. No, toa bilo taka bidej}i
vo toa vreme virusite navistina bile {ega odnosno ne bile tolku opasni za
kompjuterite i bidej}i naj~esto imale za cel da go iznerviraat i da mu
dosaduvaat na korisnikot. Vakov primer pretstavuva virusot Elk.
Cloner-programiran i sozdaden od strana na eden sredno{kolec po
ime Ri~ Skrenta. Ovoj virus se pojavil vo 1982 godina i bil sostaven del od
nekoja video igra i se prenesuval preku floppy disk. Virusot pretsavuval obi~na
{ega i se aktiviral pri sekoe 50-to vku~uvawe na video igrata pritoa
prika`uvaj}i kratka poema vo koe se spomenuvalo imeto na virusot. Duri
toga{ se inficiral kompjuterot. Inaku karakteristi~no za ovoj virus e toa {to gi
napa|al kompjuterite od apple II generacijata3. Ne{to podocna vo 1986 godina
se pojavil prviot PC (personal computer)
virus koj gi napa|al boot sektorite, nare~en Brain.
. I taka virusite po~nale da ,,vladeat. Brain i nekoi drugi sli~ni na nego
ja objavile pobedata na virusite nad boot sektorite. Se postavuva pra{aweto
koj bil prv virus? Odgovor e deka toa ne e mnogu va`no, gi imalo iljadnici.
Na obi~nite korisnici na personalni kompjuteri ova ne im se dopadnalo, a
najmalku na golemite korporacii koi se zanimavale so proizvodstvo i proda`ba
na personalni kompjuteri i kompjuterski softver i ~ii profit zavisel tokmu od
obi~nite korisnici. Zatoa ovie kompanii prezemale merki za da gi za~uvaat i
za{titat svoite korisnici od virusi, i sozdale programi nare~eni anti-virusi. Koja
e celta i principot na rabota na ovie programi ke vidime podolu.

2.1.Kratka hronologija za pojavata i razvitokot na virusite

Vo ovoj del }e vidime kako niz godinite se razvivale najrazli~ni vidovi na
virusi, koi bile pri~inite za nivno pojavuvawe, kako i opasnostite od niv.

1986

Se pojavuva prviot PC virus. Ovoj virus poznat kako Brain,bil sozaden i

programiran vo Pakistan. Virusot Brain bil prviot virus koj gi napa|al boot
sektorite na edna 360 KV(kilobajti) disketa. Toj go zazemal celoto
neiskoristeno mesto na disketata. Istotaka bil prviot ,,stealth virus

3 www.Discoveychanel.com
2

odnosno bil prikrien i ne mo`el lesno da bide detektiran od strana na

korisnikot. Koga korisnikot e se obidel da go vidi inficiraniot prostor na
disketata, toga{ ovoj virus }e go prika`el neinficiraniot boot sektor.

1987

Vo noemvri se pojavuva Lehigh virusot koj za prvprat e otkrien na

istoimeniot univerzitet vo SAD. Ovoj virus pretstavuva prviot virus koj ja
napa|a vnatre{nata glavna memorija. Istotaka ovoj virus e
karakteristi~en po toa {to napa|al ehe. fajlovi odnosno izvr{ni faljovi
(exe.-executable).Toj ja prezemal kontrolata pri samoto otvarawe na
izvr{niot fajl. Lehigh virusot naj~esto go napa|al izvr{niot fajl
COMMAND.COM. Koga ke se aktivira ovoj fajl virusot ostanuva vo glavnata
vnatre{na memorija.
Vo dekemvri na Hebrew univerzitetot vo Izrael se pojavuva virusot
Jerusalem. Ovoj virus isto taka ja napa|al vnatre{nata glavna memorija
no razlikata e toa {to ovoj virus sodr`el i ,,buba~ka (ang. bug) koja imala
za zada~a da vr{i re-inficirawe na ve}e inficirani fajlovi.

1988

Vo mart se pojavuva prvata anti-virusna programa. Taa bila

programirana da gi detektira i otstranuva Brain virusite i da go napravi
diskot imun na ovoj tip virusi.
Vo Germanija e pronajden Cascade virusot. Ovoj virus pretstavuva prviot
enkrptiran virus, odnosno toj bil kodiran taka da ne mo`e da bide
modificiran i otstranet.

1989

Vo oktomvri vo Izrael se pojavuva virusot Frodo. Ovoj virus pretstavuva{e

celosno prikrien virus ~ija zada~a be{e da go o{teti hard diskot dokolku
toj raboti posle 22 septemvri sekoja godina.

1990

Bile pretstaveni golem broj na anti-virusni programi od strana na

golemite i poznati kompjuterski korporacii kako {to se: IBM,McAfee,Digital
Dispatch i dr.
Se pojavile mnogu virusi po pat na kombinirawe na karakteristikite na
site prethodno poznati virusi. Takvi bile Polymorphism (bil kodiran virus ~ie
dekodirawe bilo mnogu te{ko i bilo varijabilno), Armoring(virusi koi se
koristele za prevencija od anti-virusnite programi) i Multipartite.

1991

Firmata Symntec go lansira najpoznatiot anti-virus Norton Anti-Virus.

Vo april se pojavuva virusot Tequila. Toj pretstavuval prikrien Polymorphism i
Multipartite virus.

1992

Se pojavuva virusot Michaelangelo so {to u{te pove}e se zgolemuva

potrebata od antivirusni programi.

1993

Vo Va{igton se pojavuva virusot Satan bug. So pomo{ na anti-virusnata

industrija,FBI uspeala da go pronajde onoj koj go programiral i sozdal-se
rabotelo za dete.
2

Cruncher virusot se smetal za ,,dobar bidej}i gi kompresiral t.e. gi

namaluval zarazenite fajlovi.

1994

Se pojavil virusot Kaos 4 koj bil zaka~en za fajl so pornografska sodr`ina

so cel da se pro{iri pome|u pove}e korisnici.

1995

So pojavata na noviot Windows 95 mnogu od kompaniite koi se

zanimavale so proizvodstvo i proda`ba na anti-virusni programi se
zagri`ile deka ke se namali proda`bata na anti-virusnite programi. Toa
bilo taka bidej}i re~isi site virusi rabotele na DOS i bilo nevozmo`no da
se preflat na noviot Windows 95. No, ne{to podocna se pojavile makrovirusite. Ovie virusi rabotele samo na MS Word sredina, no ne i na DOS.
Mnogu od kompaniite koj bile vo biznisot so anti-virusni programi bile
fateni nepodgotveni, no istovremeno bile i sre}ni bidej}i ke im se
zgolemi profitot.

1996

Concept koj pretstavuval makro-virus, stanal najpoznat i najrasprostranet

virus.
Boza, slab virus, pretstavuval prv virus programiran za Windows 95
Laroux bil prviot virus koj uspe{no gi inficiral Microsoft Excel dokumentite

1999

Se pojavuva makro-virusot Melissa. Ovoj virus go koristel Microsoft Word za

da gi zarazi kompjuterite i da se prenese ponatamu preku Microsoft Outlook
programa za ~itawe i ispra}awe na e-mail.

2000

Se pojavil ,,I love you virusot koj se {irel preku e-mail i se aktiviral so
otvarawe na istiot.

2005

Za prv pat se pojavuva t.n. cross-site scripting, virus koj gi napa|a veb
aplikaciite i veb prebaruva~ite i na toj na~in go prefrla virusot vo site
onie kompjuteri koi gi koristat ve}e zarazenite veb aplikaci i
prebaruva~i.

3.Podelba i vidovi na virusi

3.1.Makro-virusi:

Makro virusite ~esto se napi{ani vo kodiran jazik za programi kako

{to se Word i Excel i pritoa gi naj~esto gi zafa}aat programite od ovoj tip.
Bidej}i makro virusite se napi{ani na aplikativen jazik a ne na jazikot na koj e
programiran operativniot sistem, tie naj~esto zavisat od samata platforma
odnosno operativniot sistem. Tie mo`e da se {irat na razli~ni operativni
sistemi od tipot na Windows, Mac i nekoi drugi, se dodeka ovie programi gi
podr`uvaat programite preku koi ovie virusi se {irat.So {irewe na ovie virusi
niz mnogu aplikacii odnosno programi, tie postanale golema zakana za
kompjuterskite korisnici. Prviot makro-virus nare~en Concept bil napi{an za
Microsoft Word i bil otkrien vo 1995 godina.

3.2.Mre`ni virusi
1

Ovoj tip na virusi, kako {to ni ka`auva i samoto ime, se {irat preku
mre`ata ili preku internet. Obi~no ovie virusi se infiltrirani odnosno zaka~eni
za najrazli~ni dokumenti koi se nao|aat na interntet kako {to se sliki, pesni,
folderi, programi i drugi fajlovi. Otkako }e zarazi eden kompjuterski
sistem,ovoj sistem vedna{ preku mre`ata bara nova ,,`rtva odnosno nov
neifciran sistem. Koga }e pronajde drug neificiran sitem, virusot vedna{ se
kopira tamu i taka go zarazuva i toj sistem. Taka ja povtoruva celata postapka
se dodeka ne ja zarazi celata mre`a. Najopasni i najozoglaseni virusi od ovoj
tip virusi se Nimda i SQLSlammer.

3.3.Vremenski ili ,,TIME virusi

Ovoj tip na virusi se go dobile svoeto ime poradi toa {to tie napa|aat na
odredeno vreme odnosno na odredena data. Ovie virusi pretstavuvaat eden
vid na tempirana ,,bomba koja se aktivira na odredeno vreme i go napa|a
kopjuterskiot sistem. Najpoznati i najopasni virusi od ovoj tip se Friday the 13 i
Frodo(koj napa|a sekoja godina na 22 septemvri).

3.4.Boot sektor virusi

Boot sektor virusite kako {to ni ka`uva i samoto ime, gi napa|at Boot
sektorite i toa naj~esto prviot sektor na hard drajvot ili butabilnite (bootable)
diskovi. Karakteristi~no za ovoj virus e toa {to ovoj virus ne gi napa|a
fajlovite, tuku hard drajvot na koj {to tie fajlovi se snimeni. Boot sektor
pretstavuva sekcija od kade {to kompjuterot go v~ituva operativniot sistem.
So sekoe v~ituvawe na Boot sektorot, virusot postavuav kod so {to ja polni
memorijata. Inaku ovie virusi se pojavile vo 80-te godini na 20 vek i stanale
najra{ireni virusi, pritoa {irej}i se preku floopy disk-ovite koi sodr`ele razli~ni
programi. So pojavata na CD-rom-ot i CD-ta stanalo nevozmo`no {ireweto na
ovie virusi bidej}i ne postoel na~in ,a da gi zarazat ovoj tip na mediumi.
Najpoznati virusi od ovoj tip se Polyboot.B i AntiEXE.

3.5.Multipartite virusi

Multipartite virusite pretstavuvaat virusi koi se kombinacija od Boot sektor

virusite i makro-virusite, odnosno tie mo`e da gi inficiraat i Boot sektorite i
fajlovite vo kompjuterot. Ovie virusi najprvin gi napa|aat Boot sektorite a potoa
gi inficiraat i izvr{nite EXE. fajlovi pritoa {irej}i se niz celiot kompjuterski

sistem. Ovie virusi se pojavile kon krajot na 80-te godini pritoa predizvikuvaj}i
golemi problemi za kompjuterskite korisnici bidej}i uspeale da iskombiniraat
pove}e tehninki na inficirawe na kompjuterite. Denes ovie virusi re~isi i ne
postojat. Najpoznat Multipartite virus e Ywinz.

3.6.Cross-site scripting virusi

Cross-site scripting virusot ili skrateno XSSV pretstavuva virus koj gi napa|a

veb aplikaciite i veb prebaruva~ite. Na toj na~in go prefrla virusot vo site onie
kompjuteri koi gi koristat ve}e zarazenite veb aplikaci i prebaruva~i.

3.7.Armoring virusi
Ovie virusi vsu{nost pretsavuvaat eden vid na pomo{ni virusi i nivnata
osnovna zada~a e ve}e ificiranite fajlovi da gi ,,za{titat odnosno da ne im
dozvolat dejstvuvawe na antivirusnite programi. Ovie virusi se pojavile vo
po~etokot na 90-te godini so pojavata na prvite anti-virusni programi.

4.Na~ini na {irewe na kompjuterskite virusi

2

Pred da zapo~ne masovnoto koristewe na internetot, virusite naj~esto

se {irele preku nadvore{ni medumi kako {to e floppy disk-ot. Vo toa vreme
korisnicite na personalni programi naj~esto razmenuvale programi i video igri
preku floppy disk-ovi. Nekoi od ovie virusi gi zafa}ale samite fajlovi i so nivno
kopirawe vo kompjuterot se {irele niz kompjuterskiot sistem, a drugi pak gi
zafa}ale samite boot sektori na disketata na toj na~in osiguruvaj}i se deka tie
ke se ra{irat so samoto stavawe na diksetata vo kompjuterot. Ne{to podocna
vo po~etokot na 80-te godini na 20 vek, korisnicite na personalni kompjuteri
s pomasovno po~nale da gi upotrebuvaat modemite i t.n. software sharing
(prevod: onlajn delewe na softver). Ova pretstavuvalo vistinska prednost za
virusite i nivnoto {irewe. Taka sega virusite po~nale da gi napa|aat
kompjuterskite programi koj lu|eto,so eden zbor,gi razdavale me|usebno. Na
toj na~in po~nale da se {irat razni virusi, trgnuvaj}i od najopasni Trojanci pa
se do nekoi pomali virusi-Worm. So eden zbor lu|eto ja izgubile kontrolata nad
virusite i nivnoto {irewe. Vo ranite 90-godini od 20-vek za prvpat se pojavile
t.n. makro-virusi koi gi spomenavme prethodno. Ovie virusi mo`ele da se {irat
i preku e-mail no samo preku programata na Microsoft Outlook koja e del od
paketot programi Microsoft Office i koja slu`i za ispra}awe i ~itawe na e-mail.
Istotaka vo 90-godini pa i denes poznato e {ireweto na virusi preku veb adresa
ili link koj se pojavuva kako nekoja poraka od nekoj prijatel ili nekoja
primamliva nagrada i koj ni veli da go sledime linkot. So sledewe na linkot toj
ne vodi do stranata na koja se nao|a odnosno kade {to e hostiran(odoma}inet)
virusot i toj samiot se kopira vo kompjuterot. Vo 2005 godina za prv pat se
pojavuva t.n. cross-site scripting virus ~ii `rtvi bile ve}e dobro poznatite svetski
veb prebaruva~i My Space i Yahoo.Isto taka so razvitokot na tehnologijata se
zgolemile i na~inite za {irewe na virusite. So pojavata na CD i USB drive-ot kako
najpoznati i najkorisni prenosni nadvore{ni mediumi so koi lu|eto sekojdnevno
razmenuvaat razli~ni podatoci, virusite se pove}e se {irat od eden na drug
kompjuter.

5.Za{tita i spravuvawe so kompjuterskite virusi

5.1.Prepoznavawe na virusot-po~etni znaci
Najprvo

treba

da

se

razjasni

deka

sekoe

~udno

neispravno

odnesuvawe na kompjuterot ne zna~i deka toj e zarazen od virus, tuku mo`e

3

da se raboti za softverska ili hardverska gre{ka kako {to e pregoruvawe na

odreden del ili pak prepolna memorija. Mnogu operativni sistemi ili programi
mo`at da se odnesuvaat ~udno pa zatoa ne treba sekoga{ da mislime deka se
raboti za virus.
Kompjuterskiot virus se manifestira kako nekoja poraka, slika ili zvuk koj
se pojavuva na ekranot, no toa e mnogu retko. Naj~esto virusot go usporuva
celiot kompjuterski sistem i predizvikuva odreden haos. No, site ovie problemi
mo`e da gi sozdadat i nekoi kompjuterski programi. Zatoa e mnogu va`no da
se utvrdi za {to stanuva zbor. Naj~est i najverodostoen indikator za postoewe
na kompjuterski virus e promenata na nekoi karakteristiki, kako {to se
goleminata, sodr`inata ili imeto, na izvr{nite(executable)fajlovi. No kako {to be{e
pogore ka`ano nekoi virusi ne gi inficiraat fajlovite, i duri da go napravat toa
tie mo`ebi nema da go prika`at toa na na~in koj be{e prethodno spomnat.

5.2.Postapka pri pronao|awe na virus

Zna~i najprvo koga }e pronajdeme virus treba da ostaneme smireni.
Potoa se pravat krakti zabele{ki koi }e sodr`at koi programi se zarazeni i koi
se znacite na kompjuterot. Ako ne sme sigurni {to treba da se pravi treba da
povikame stru~no lice. Vtora postapka e utvrduvawe na vidot na virusot.
Potoa virusot treba da go locirame a ako toa ne e mo`no toga{ samata antivirusna programa }e go pronajde. Pritoa e va`no da imame dobra anti virusna
alatka bidej}i ne sekoja anti-virusna programa e dovolno dobra da se spravi so
dadeniot virus. Otkako anti-virusnata programa }e go pronajde, taa }e proba
da go izlekuva ili celosno da go otstrani od kopmjuterot. Dokolku virusot ne
mo`e da se otstrani ili izlekuva toga{ potrebno toj da se izolira odnosno da se
stavi vo karantin se dodeka ne se najde re{enie, so cel da ne predizvika
pogolema {teta odnosno da ne zarazi pove}e fajlovi.

5.3.Kako da se za{titime od kompjuterskite virusi?

Mnogumina na ova pra{awe bi odgovorile ednostavno - so antivirusna
programa. No toa ne e sosema dovolno. Najdobar na~in da se za{titime od
kompjuterskite virusi
po~etok

na

e da se podgotvi celiot kompjuter u{te od samiot

koristewe

na

internet.

Seto

ova

so

drugi

zborovi

bi

zna~elo:,,Podobro da se spre~i otkolku da se lekuva, a koj e podobriot na~in

na prevencija od ,,par~e softver koj celo vreme }e raboti vo pozadina i }e go
2

nadgleduva i {titi celiot sistem. Denes vo svetot postojat mnogu kompanii koi
se zanimavaat so proizvodstvo i proda`ba na anti-virusen softver. Najpoznati i
najefektivni anti-virusni programi denes vo svetot se: Bit defender( 1.1), Norton
Antivirus(

1.2),

AVG

7.5(.1.3),

PC

Cillin(.1.4),

McAfee

Virus

Scan(.1.5),Nod32(.1.6),Kaspersky(.1.7) i nekoi drugi. Sovetite za za{tita od virusite

ke mo`ete da gi najdete malku podocna vo delot na zaklu~okot.

6.
.
,
,, . ,,:
1)

2)

3)

4)

5)

6)

7)

I love you , 5,5 .

Computers
University. 4 2000 -mail ,
attachment love-letter-for-you.txt.vbs. ,
. , ,
( . 2.1).
Mydoom , .
26 2004 , .
W32.MYDOOM@MM attachment : ,,andy; I am just
doing my job, nothing personal, sorry4(. 2.2).
Blaster 11 2003 .
,
attachments : ,,I just want to say I love you SAN5 , : ,, billy
gates, why do you make this possible? Stop making money and fix your software6.
, ??( . 2.3.)
CIH Chernobyl Spacefiller, Chen Ing Hau
.
, 26 1986, 2001.
20 80 ( . 2.4).
Melissa . 26
1999. Intel,
Microsoft Outlook
. 300 600 (2.5)
Win32/Simile , Mental Driller.
2002. , 14 (
) ,,Free Palestine(. 2.6).
Conficker , ,
3,5 Windows.
.
,
.

4 : , , ,
56..
6 . , ?
.
2

7 .Zo{to lu|eto gi sozdavaat i {irat virusite?

Na ova pra{awe e navistina te{ko da se odgovori. Sekoj ima svoi
pri~ni., edna od naj~esti pri~ini za kreirawe na virusi se
ekperimentiraweto kako da se sozdade kompjuterski virus ili ednostavno
testirawe na svoite programerski sposobnosti. Drugi pak sakaat da vidat kako
virusite se {irat ili pak da se proslavat {irum svetot. Kako i da e, kako {to
naglasiv prethodno, ova e edno od pra{awata koi od sekoga{ me interesirale
no, i posle istra`uvawevo iako nekoi raboti mi se razjasnija, nekoi sepak ke
ostanat ve~no konfuzni. Sleduva listata so pri~ini od najrazli~ni lu|e, koi mi
dadoa odgovor na ova pra{awe: ?(. 3)

Tie ednostavno ne razbiraat ili preferiraat da ne razmisluvaat za

posledicite kon drugite lu|e.
Toa e na~in za privlekuvawe na vnimanie {irum svetot, izrazuvawe
na sopstven gnev od neprifatenost od okolinata;
Profitot, odnosno finansiite, iako znaat deka so toa vleguvaat vo sajber
kriminal;
Zabava, bidejki za nekoi lu|e , kreiraweto na virus i zagor~uvaweto na
tu|iot `ivot pretstavuva na~in na zabava;
Doka`uvawe na samiot programerski kapacitet, odnosno presti`ot koj tie
go imaat;
Ponekoga{, duri i samata postapka na kreirawe na virusot, tie ja gledaat
kako umetnost.

Zaklu~ok
Za kraj mo`e da zaklu~ime deka virusite pretstavuvaat golema
opasnost vo kompjuterskiot svet i deka . U{te
od samata pojava pa do denes tie seat panika kaj site kompjuterski
korisnici a, najmnogu kaj onie pomalku informiranite i obu~enite koj ne
znaat kako da se za{titat od niv i kako da se spravat so opasnosta od niv.
Zatoa e potrebno da se vodi smetka za seto ona {to se vnesuva vo
kompjuterot bidej}i i najobi~na bezopasna slika ili nekoj drug fajl mo`e da
pretstavuva najgolema opasnost. .

, .
. , 25-
. . ,
. , ,
.
3

 ,
. , Facebook
. Koobface, 120
, .
Facebook.
, .
, Internet
Explorer-. , .
,, Microsoft ,
, PC Pro. , Microsoft

,
. ?
, Microsoft
,
.
,
( .4). 90% -,
.
,
, .
, . , .
, , update.
- ,
, - .
, e-mail
attachment. , .
2008 , 2009
. ,,

. ,,
. .
.
USB drive ,
.
2

,
. ,
. , .

Koristena literatura:
www.DiscoveryChanel.com
www.Wikipedia.com
www.howstuffworks.com/virus
www.microsoft.com/security/articles/virus
www.webopedia.com/TERM/v/virus
www.virus-scan-software.com/virus-scan
http://en.wikipedia.org:80/wiki/Computer_Virus
TECH SOURCE FROM BOHOL 12 Most Devastating PC Viruses and Worms
of All Time
,,Vreme br 1557 30.12.08
www.idividi.com.mk
www.kajgana.com.mk
www.badijala.com.mk
3

Kompjutersko spisanie ,,Enter broj 2 dekemvri 2004

Sodr`ina
Voved ..........................................................................
................................2
1.Op{to
za
poimot
kompjuterski
virus............................................................3
2.Istorija za pojavata
virusi................4

razvitokot

na

kompjuterskite

2.1.Kratka hronologija za pojavata i razvitokot na

virusite.............5

3.Vidovi
i
podelba
na
virusi...................................................7

kompjuterski
3.1.Makro-

virusi..................................................................................

..........7
3.2.Mre`ni
virusi..................................................................................

.......7

3.3.Vremenski

ili

TIME

virusi.................................................................8
3.4.Boot
sektor
virusi.................................................................................

3.5.Multipartite

virusi..................................................................................

.8
3.6.Cross-site

scripting

virusi.....................................................................8
3.7.Armoring
virusi..................................................................................

....8
4.Na~ini
na
{irewe
virusi........................................8

na

kompjuterskite

5.Za{tita
i
spravuvawe
virusi..................................9
5.1.Prepoznavawe

so

kompjuterskite
na

virusot-po~etni

znaci..............................................9
5.2.Postapka
pri
pronao|awe
na
virus..........................................................10
5.3.Kako da se za{titime od kompjuterskite
virusi?...................................10

6.
Legendi
na
dene{nicata.......................................................................
...10
7.
Zo{to
lu|eto
gi
sozdavaat
virusite?....................................11

{irat

8.
Zaklu~ok
.........................................................................................
............12
9.Koristena
literatura...........................................................................
.......14

 1.1

1.3

1.5

1.2

1.4

1.6

 : : Kaspersky
Norton?
Kaspersky AntiVirus

65

31.25%

Norton AntiVirus

15

7.21%

, .

2.88%

2.88%

11

5.29%

. 1.7

41

19.71%

NOD32

64

30.77%

AntiVir

. 2.1

.1.7

: 208

. 2.5
. 2.6

. 2.2

. 2.4
. 2.3
.4

 .3