Arhitektura raunara i operativni sistemi - uvod u Linux (skripta)

Arhitektura raunara i operativni sistemi

Uvod u Linux
~ skripta ~

Sadraj

Uvod u Linux

Veliki broj ljudi i dalje smatra da je uenje i savladavanje rada na Linux platformi teak i naporan posao, ili da samo eksperti mogu da savladaju njegovo korienje i razumeju nain na koji ovaj operativni sistem radi. Iako postoji dosta obimna dokumentacija na Internetu koja je javno dostupna, slobodna i besplatna, u najeem broju sluajeva je ta dokumentacija okrenuta ka naprednijim i iskusnijim korisnicima, koja reava neka pitanja sa kojima se poetnik ne susree isprva, pa se moe ispostaviti da dokumentacija koja treba da korisniku poslui ne bi li on napravio svoje prve korake u novom okruenju i snaao se kako bi obavio zadatke koje ima, da ga ona samo jo vie zbunjuje i plai, te Linux ini jako odbojnim. Meutim, danas je tehnologija do te mere uznapredovala, da se Linux susree ne samo na raunarima za istu poslovnu primenu, ve i na obinim kunim raunarima, koji slue za najjednostavnije zadatke, kao to su pisanje, kreiranje tabela, prezentacija, igranje igara, pretraivanje Interneta i komunikacija sa drugim osobama (razmena elektronske pote, chat i sl.). Osnovna ideja ovih vebi jeste da korisnike upozna sa novim okruenjem na jednostavan i razumljiv nain. Ovim putem, bie prikazan osnovni rad pod Linux OSom, na takav nain da bude razumljiv poetnicima ali i da im omogui da odmah, kroz praktian rad probaju sve to ih zanima o osete Linux.

Istorija Unix-a
Da bi se razumela popularnost i napredak Linuxa, neophodno je da se vratimo nekih 30 godina unazad. Tih godina, raunari su predstavljali luksuz koji su sebi mogle da priute samo naunoistraivake institucije, i to iz vie razloga. Raunari su tada bili gabaritni, veliki skoro kao automobil ili pak vei. S druge strane, jo vei problem je bio taj to je svaki raunar imao svoj OS, jer je u to vreme softver pravljen kako bi izvrio odreene zadatke, dakle bio je usko specijalizovan, ali je ujedno bilo nemogue softver koji je radio na jednom raunaru, instalirati i pokrenuti na drugom, jer je isti zavisio od konfiguracije raunara na kojem je pokretan, tj. za konfiguraciju za koju je pisan. To je predstavljalo problem kako za korisnike, tako i za sistem administratore. Trea bitna karakteristika ondanjih raunara jeste cena. Bili su jako skupi, ali su bila neophodna dodatna novana ulaganja ne bi li budui korisnici bili u stanju da ih razumeju i koriste. Meutim, 1969. godine razvojni tim Bell Labs laboratorija je sebi postavio zadatak reavanja velikog broja aktuelnih softverskih problema, meu kojima se isticao problem kompatibilnosti. Uspeli su da razviju novi sistem koji je bio jednostavan i elegantan, napisan u C programskom jeziku a ne u asembleru i bilo ga je mogue instalirati na bilo kom raunaru, na bilo kojoj konfiguraciji, tj. bilo je mogue reciklirati kod. Projekat je nazvan UNIX. Poslednja stavka vezana za recikliranje koda je bila i najvanija u celoj prii, jer su svi do tada dostupni komercijalni raunarski sistemi bili pisani kodom specijalno razvijanim za jedan sistem. UNIXu je bio potreban samo jedan deo tog specijalnog koda, koji je danas poznat pod nazivom kernel. To je jedini deo koda koji je neophodno adaptirati odreenoj konfiguraciji i on predstavlja bazu UNIX sistema. Ceo OS i sve ostale fukcije su se potom izgrauju na toj osnovi i piu u viim programskim jezicima, C-u recimo, koji je posebno napisan za razvoj UNIXa.

No, pojava UNIXa je omoguila da raunari razliitih proizvoaa meusobno komuniciraju u istoj mrei ali i da korisnici rade u razliitim sistemima bez potrebe dodatnog obuavanja. Narednih decenija, razvoj UNIXa je nastavljen. Ujedno, pojavile su se druge mogunosti, raunari su postali dostpuni iroj javnosti, a veliki broj proizvoaa je svojim proizvodima dodao podrku za UNIX.

Linus i Linux
Poetkom devedesetih, raunari su ve postali dovoljno jaki da podre i iskoriste pun potencijal koji je UNIX posedovao od samog poetka. Linus, koji je u to vreme studirao Univerzitet u Helsinkiju, je doao na ideju razvoja slobodno dostupne besplatne akademske verzije UNIXa i poeo da razvija osnovni kod. U to vreme, plugnplay nije postojao, te su ljudi bili zainteresovani i inspirisani da razvijaju svoj softver i drajvere, te je svako polako eleo da ima svoju verziju UNIXa. Iz tih razloga, drajveri su se razvijali gotovo odmah po izlasku i pojavi novog hardvera kako bi se novi hardver pojavio, tako bi ga neko kupio i odmah dao Linux zajednici, kako je taj novi OS nazvan od samog starta, to je dovelo do pojave otvorenog koda, a to je sa sobom dovelo do razvoja drajvera i softvera za najrazliitije ureaje. I korisnici se nisu zaustavili samo na PC platformi svaki hardver koji su mogli nai bio je pogodan za testiranje na Linuxu. Samo dve godine nakon poetka rada na Linuxu, ve je bilo 12000 korisnika. Polako su sve karakteristike UNIXa dodavane u Linux, ali i stvarane nove, karakteristine za novi OS. Linux je,iz tog razloga, potpuni klon UNIXa, pogodan za korienje kako na radnim stanicama, tako i serverima visoke klase.

Linux danas
Danas je Linux ozbiljan igra na tritu desktop raunara. Razvojni timovi koji su radili na Linuxu se prvovremeno skoncentrisali na razvoj mree i servisa, apaketi za svakodnevni radu su bile poslednja barijera koje je sruena. Meutim, poslednjih godina dosta je uinjeno na polju pribliavanja Linuxa platformi radnih stanica, kroz kreiranje korisnikoh interfejsa, lake navigacije i razvoja palikacija koje veina korisnika koristi u svakodnevnom radu za obavljanje najrazliitijih zadataka. Kada su u pitanju serveri, Linux je poznat kao stabilna i kompletna platforma, omoguujui velikim kompanijama, poput Amazona, osnovu za njihovu bazu podataka, ali i upravljanje svim neophodnim elementima online kupovine, recimo. Naroito su se Internet servis provajderi oslonili na Linux, kao platformu izbora i koriste ga u najire mogue svrhe kao firewall, proxy i web server. Klasteri Linux maina korieni su, na primer, i u razvoju velikih filmskih hitova, poput reka i Titanika. S druge strane, oni predstavljaju osnovu rutiranja elektronske pote ali i velikih maina za pretraivanje, kao to je Google. I to su samo neki od hiljade najzahtevnijih poslova koje Linux maine irom sveta obavljaju svakodnevno.

Takoe, vredno je i pomena injenica da se danas Linux vrti na mnogim ureajima koji nemaju vezesa raunarima, kao to su PDA ureaji, mobilni telefoni, igrake konzole poput PlayStation-a, mp3 player-a poput iPod-a itd.

Da li je Linux komplikovan?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga koga pitate. Iskusni Linux korisnici e rei da nije, jer on predstavlja idealno reenje za naprednije korisnike, administratore i programere, iz razloga to je od samoga starta on i razvijan od strane profesionalaca iz te oblasti. Sve to jednom programeru treba ili moe ikada zatrebati se nalazi tu: komapjleri, biblioteke, razvojna okruenja, alati za debugging, i ti alati dolaze sa svakom Linux distribucijom za koju se korisnik odlui. Ujedno, sva dokumentacija i prirunici su odmah dostupni po instalaciji, kao i veliki broj gotovih primera. Linux je poput UNIXa, to smo ve i rekli, te je omoguen bezbolan prelazak sa jednog na drugi sistem. Distribucije poput Red hata, Fedore, SuSEa, Slackwarea, Mandrive, Debiana, Ubuntua kao i mnotvo drugih, nude gotova reenja za razliite grupe korisnika, spremna za masovnu upotrebu. To su reenja koja poseduju integrisano grafiko okruenje, razvijeno od strane zajednice, kako bi se olakalo upravljanje servisima i programima. Drugim reima, kao Linux korisnik, imate mogunost da sistem upoznate do najsitnijih detalja, ali opet, s druge strane, danas ne morate posedovati naprednije znanje kao nekada, kako biste konfigurisali Linux po vaem ukusu i uinili da on radi ono to mu kaete. Veliki napori i rezultati su uinjeni na polju razvoja desktopa, pa i 3D grafikih reenja, kako bi se uinilo da Linux OS izgleda nalik platformama na kojima su do sada radili korisnici i time im omoguio bezbolan prelazak i snalaenje na sistemu. Dosta je uraeno i po pitanju podrke za razliite USB ureaje, jednostavnog auriranja sistema i instaliranih aplikacija, itd.

ZA i PROTIV
Logino je postaviti pitanje: pa dobro, sve izgleda sjajno, ali nemogue da je sve toliko na stranikorisnika... mora da postoje i stvari koje bi budue Linux korisnike odbile od korienja Linux OSa? Da, postoje, ali emo te navodne mane lako pretovriti u prednosti. :) Prednosti Linuxa u odnosu na ostale operativne sisteme su sledee: besplatan je svaku distribuciju bilo ko moe besplatno skinuti sa Interneta. I ne samo distribuciju,ve bilo koju aplikaciju koju poeli da koristi! Ujedno, svako je slobodan da menja postojei kod idistribuira ga, ali pod uslovom da sav izmenjeni kod opet uini javno dostupnim; portabilan je mogue ga je pokrenuti na bilo kom raunaru, nezavisno od proizvoaa i ugraenihkomponenti; napravljen da traje Linux je kreiran na nain da se na raunaru izvrava bez potrebe zarestartovanjem; ukoliko i doe do pada nekog servisa, korisnik ne mora da restartuje sustem, jer je umogunosti da na ivom sistemu menja i ponovo pokree deo koji nije radio;

bezbedan je bezbednost je jedna od osnovnih komponenti na kojoj je od samoga starta potencirano te posveeno najvie panje. Danas, Linux je jedan od najbezbednijih OSa, ako ne i najbezbedniji; skalabilan je mogue ga je instalirati na gotovo svakoj vrsti hardvera i opreme, ne samo na PCu; ogromna podrka zajednice to rezultuje u bryom i lako otklanjanju svih uoenih greaka; esto se deava da ujutru prijavite greku u izvravanju koda odreene aplikacije, a da do kraja dana neko rei problem i vi dobijete aplikaciju koja radi! to se tie stvari koje se Linuxu mogu zameriti, to su sledee: postojanje velikog broja razliitih distribucija tano je da irina izbora donosi paniku i nesnalaenje u obilju, ali s druge strane, sloboda izbora je vana, ne ograniavati korisnika na samo jednu mogunost; nije u potpunosti okrenut korisnicima i teak je pri prvom korienju situacije sa po ovom pitanju svakodnevno menja, ali dosta je uinjeno da se sva administracija i prilagoavanje sistemu obavljaju iz grafikog okruenja ne postoji podrka niti bilo kakav vid garancije da e sistem raditi da Linux, kao i njegov predak UNIX, nisu valjali i da su u pitanju nestabilni sistemi koji iziskuju neku vrstu komercijalne podrke, sigurno ne bi uspeli i zauzeli mesto koje danas zauzimaju na tritu, zar ne?

Linux i GNU
Iako postoji veliki broj razliitih distribucija, u osnovi su one sline, iz razloga to im je osnova ista (kernel), aiznad su razliiti blokovi (softver) koji su prilagoeni razliitim namenama i potrebama korisnika. Svaki Linux sistem sazdan je na GNU alatima, koji predstavljaju skup razliitih naina za upravljanje i korienje sistema. Svi GNU alati su otvorenog koda, te se mogu instalirati na bilo kom sistemu. Lista nekih GNU alata sadri: Bash, GNU shell GCC, GNU C kompajler GDB, GNU debugger Coreutils, osnovni UNIX alati: ls, cat, lsmod, itd. Findutils, za pretraivanje FS-a Fontutils, za upravljanje fontovima na sistemu GIMP, manipulacija grafikim sadrajem Gnome i KDE, grafiki korisniki interfejs GNU SQL, sistem relacionih baza podataka Radius, servis za udaljenu autentifikaciju itd...

Distribucije

Slackware nastao 1992. godine i vrlo brzo je stekao veliku popularnost. Ponudio je instalacioni program baziran na menijima, kao i sistem za rad sa paketima, koji je omoguio jednostavnu instalaciju, nadgradnju i uklanjanje paketa. Danas predstavlja najstariju distribuciju koja se i dalje razvija. Osnovna karakteristika mu je ta to ne poseduje grafike alate za konfigurisanje sistema, ve se korisnicima preputa puna kontrola nad sistemom. Danas ima veliku reputaciju kao server platforma. Debian nastao 1993. godine sa osnovnom idejom d aponudi distribuciju Linuxa bez greaka. Slabo je podran od strane velikih korporacija, ali stotine programera rade na njegovom odravanju i usavravanju. Instalacija je neto komplikovanija za poetnika, iz razloga to mnoge operacije, poput particionisanja diska i ostale instalacione procedure nisu automatizovane. No, debian predstavlja dobar izbor, pored Slackwarea, za sve one koji ele da naue kako se radi pod ovim OSom. Ubuntu derivat je Debiana, ali za razliku od njega, okrenut je desktop tritu te je jednostavniji i prilagoen kunim korisnicima. Sama instalacija ukljuuje slobodan softver a sama kompanija koja stoji iza ove distribucije o svom troku vri distribuciju diskova, to je dovelo do velike popularnosti Ubuntua. Danas postoji nekoliko verzija Ubuntu distribucije, kao to su: KUbuntu, koji za grafiko okruenje koristi KDE; XUbuntu, koji koristi XFCE kao GUI; EdUbuntu, koji je prilagoen obrazovnim i naunoistraivakim institucijama, te sadri veliki broj aplikacija koje mogu pomoi u obrazovnom i naunom radu. Mandriva nastala u pokuaju da se napravi distribucija sa grafikim instalerom, koja bi sadrala to je mogue vie paketa. Instalacija je prilagoena neiskusnim korisnicima. Sama kompanija koja stoji iza distribucije prua online ili email podrku svim korisnicima. Meutim, imaju slabu podrku kao reenje za servere, jer je distribucija vie okrenuta desktop korisnicima. SuSE pokuava da postane vodea distribucija. Kako imaju partnerski ugovor sa IBMom i Oracleom, imaju i odlinu podrku za baze podataka. Poseduje intuitivni instalacioni postupak i prua korisnicima i jednostavan pristup Windows OSu. Ima odlinu podrku za desktop raunare, ali i za servere. Red Hat i Fedora predstavljaju najpoznatije distribucije danas. Red Hat se razvija od 1994. godine. Postoji mogunost licenciranja za korisniku podrku. Fedora je slobodna distribucija koju sponzorie Red Hat i predstavlja razvojnu i test platformu za mnoga reenja koja kasnije budu integrisana u Red hat distribuciju. Distribucija ukljuuje poslednje tehnologije i najnovije softverske pakete. Prua odlinu podrku bilo putem elektronske pote, web foruma i listi, i telefonske linije kao i velike zajednice programera.

Korisniko okruenje

Za rad na sistemu, neophodno je prijaviti se putem korisnikog imena i lozinke. Prijavu je mogue izvriti bilo iz grafikog okruenja, bilo iz terminala. Imajui to u vidu, a u skladu sa time odakle, tj. iz kog reima se vri prijava na sistem, dalji rad je mogue nastaviti u grafikom okruenju ili pak iz terminala. Nakon prijavljivanja na sistem, mogue je izvriti podeavanja celokupnog okruenja bez ispisane ijedne komande. Dva najpopularnija grafika okruenja su Gnome i KDE. Iako se softver pie za jedno do ta dva okruenja, i dalje je mogue instalirati softver pisan za KDE u Gnome i bez ikakvih problema ga koristiti. Vano je napomenuti da iako u grafikom okruenju, i dalje postoji mogunost rada iz terminala, zadavanjem komandi. Tekstualni mod, tj. rad iz terminala je namenjen iskusnijim korisnicima i uglavnom se koristi na serverima. Vebe: Demonstratori su duni da izaberu direktorijume i fajlove koji e biti korieni kao primeri za vebu! Ujedno, duni su da osmisle jo primera za vebu! 1. pri prijavi na sistem, pokazati ta se deava ukoliko se unese pogrean username ili password 2. upoznati studente sa gornjim i donjim panelom 3. upoznati ih sa stavkama u sva tri menija gornjeg panela Applications, Places i System 4. upoznati ih sa instaliranim programima u meniju Applications 5. upoznati ih posebno sa radom u okviru Systems/Preferencies i System/ Administration 6. promeniti sliku na Desktopu, promeniti Screensaver...

Linux fajlsistem
Na Linux fajlsistemu, sve je fajl, ako nije fajl, onda je u pitanju proces. Da ceo OS posmatra sve kao fajl, govore i dve injenice: direktorijum je samo fajl koji sadri spisak fajlova koji se u njemu nalaze; svaka komponenta raunara se takoe posmatra kao fajl, a ne fiziki ureaj, putem koga je mogue konfigurisati svaki od njih. Prednost ovakvog naina gledanja i tretiranja sistema i komponenti raunara jeste upravo mogunost lakog prenoenja konfiguracija sa sistema na sistem. Osnovu fajlsistema ini razgranato drvo direktorijuma i fajlova. Na vrhu se nalazi koreni direktorijum, iz koga kreu svi ostali. Najvaniji direktorijumi su: /, koreni tj. root direktorijum, osnovni direktorijum iz kojeg kreu svi ostali /boot, sadri fajlove potrebne za pokretanje, tj. podizanje sistema kao i kernel /etc, za smetanje najvanijih sistemskih konfiguracionih fajlova /home, lini direktorijumi lokalnih korisnika /root, lini direktorijum root korisnika na lokalnom sistemu /usr, programi, biblioteke, dokumentacija, itd. za sve programe korisnika /var, smetanje svih promenljivih i privremenih fajlova kreiranih od strane korisnika /opt, sadri dodatni softver koji ne dolazi uz distribuciju, ve koje korisnik naknadno instalira.

Grafiki prikaz Linux fajlsistema

Ovde je neophodno samo objasniti strukturu, gde je ta od direktorijuma koji su spomenuti na prethodnom slajdu...

Kretanje kroz fajlsistem

Osnovna komanda kojom se ostvaruje kretanje kroz Linux fajlsistem jeste cd (change dir), iza koje sledi navoenje naziva direktorijuma u koji korisnik eli da pree. U svakom trenutku, korisnik moe proveriti svoju trenutnu lokaciju komandom pwd. Vebe: Demonstratori su duni da izaberu direktorijume i fajlove koji e biti korieni kao primeri za vebu! Ujedno, duni su da osmisle jo primera za vebu! cd <naziv_direktorijuma>, prebacuje korisnika u eljeni direktorijum cd, korisnika vraa u njegov lini tj. /home direktorijum cd .., korisnika prebacuje u direktorijum iznad cd -, korisnika prebacuje u prethodni direktorijum, u kojem se korisnik nalazio pwd

Listanje sadraja direktorijuma

Osnovna komanda za prikaz sadraja direktorijuma jeste ls (list). Ovom komandom se moe izlistati sadraj direktorijuma u kojem se korisnik trenutno navodi ili pak direktorijuma koji se eksplicitno navede odmah nakon komande. Vebe: Demonstratori su duni da izaberu direktorijume i fajlove koji e biti korieni kao primeri za vebu! Ujedno, duni su da osmisle jo primera za vebu! ls, lista nazive fajlova i direktorijuma, direktorijuma u kojem se korisnik trenutno nalazi ls <naziv_direktorijuma>, lista sadraj navedenog direktorijuma ls -a, lista nazive skrivenih fajlova i direktorijuma ls -l, ukljuuje detaljne informacije o izlistanom sadraju direktorijuma ls -R, lista sadraje i poddirektorijuma ls -d, lista direktorijume, ali ne i njihov sadraj ls -h, prikazuje veliinu fajlova i direktorijuma u formatu razumljivom korisniku

Kopiranje fajlova
Osnovna komanda za kopiranje fajlova iz direktorijuma u direktorijum jeste cp (copy). Uvek mora imati dva argumenta koji slede odmah iza komande: prvi argument predstavlja izvorini fajl, tj. fajl koji elimo da kopiramo, a drugi argument je odredite, gde elimo da kopiramo navedeni fajl. Ukoliko je navedeno vie argumenata od dva, svi argumenti, osim poslednjeg se posmatraju kao izvoruini fajlovi koje je potrebno kopirati. Vebe:

Demonstratori su duni da izaberu direktorijume i fajlove koji e biti korieni kao primeri za vebu! Ujedno, duni su da osmisle jo primera za vebu! cp -i, interaktivno, korisniku se postavlja pitanje eli li da kopira tajitaj fajl na tu-i-tu lokaciju cp -r, rekurzivno, kopira ne samo fajlove, ve i sadraj poddirektorijuma, ukoliko postoje cp -p, prilikom kopiranja zadrava informacije poput vlasnika fajla, korisnika koji ga mogu koristiti i sl. cp -u, kopira samo ukoliko je odredini fajl stariji od izvorinog ili ukoliko odredinog fajla nema

Premetanje fajlova
Osnovna komanda za premetanje i preimenovanje fajlova jeste mv (move). Pri korienju, navodi se izvorini fajl, tj. fajl koji se premeta iza koga sledi odredite, bilo direktorijum u koji s efajl premeta, bilo novi naziv za taj fajl. Ujedno, ova se opcija moe koristiti za preimenovanje fajlova i direktorijuma. Vebe: Demonstratori su duni da izaberu direktorijume i fajlove koji e biti korieni kao primeri za vebu! Ujedno, duni su da osmisle jo primera za vebu! mv --backup, pravi kopiju odredinog fajla mv -i, interaktivni mod, korisnika pita pre nego premesti ili preimenuje fajl mv -u, premeta/preimenuje samo ukoliko je odredini fajl stariji od izvorinog ili ukoliko odredinog fajla nema

Brisanje fajlova i direktorijuma

Osnovna komanda za brisanje fajlova i direktorijuma jeste rm (remove). Osnovni zapis komande, bez opcija, ne uklanja i direktorijume, te je neophodno navesti odgovarajuu opciju, kako bi se uklonili i direktorijumi i njihov sadraj. Vebe: Demonstratori su duni da izaberu direktorijume i fajlove koji e biti korieni kao primeri za vebu! Ujedno, duni su da osmisle jo primera za vebu! rm -i, interaktivno brisanje, korisniku se postavlja pitanje da li je siguran da eli obrisati navedeni fajl rm -f, prisilno brisanje rm -r, rekurzivno brisanje, brie se i sadraj svih direktorijuma

itanje tekstualnih fajlova

Osnovne komande za prikaz sadraja tekstualnih fajlova su cat, less i vi. Kako je ve reeno da je svena Linux FSu tekstualni fajl, onda postaje jasno od kolikog su znaaja navedene komande.Osnovne razlike meu njima su sledee: less vri pregled teksta stranu po stranu; cat ispisuje ceo sadraj tekstualnog fajla na terminalu, putem sekvencijalnog prikaza, bez prekida;

vi predstavlja ujedno i tekst editor, te je mogue menjati sadraj fajlova iz konzole. Vebe: Demonstratori su duni da izaberu direktorijume i fajlove koji e biti korieni kao primeri za vebu! Ujedno, duni su da osmisle jo primera za vebu!

Rad sa arhivama
Osnovna komanda za rad sa arhivama jeste tar (tape archives). Osnovno to ovu komandu razlikuje od ostalih jeste to se ispred opcija ne stavlja -. fajlovi koji se arhiviraju ne moraju biti u sitom direktorijumu. Ukoliko se umesto fajla navede direktorijum, onda se arhiviranje izvrava rekurzivno, tj. arhivira se sadraj celog direktorijuma. Pri raspakivanju arhive, ne navodi se odredini direktorijum, jer se raspakivanje uvek izvrava u trnutnom direktorijumu korisnika. Vebe: Demonstratori su duni da izaberu direktorijume i fajlove koji e biti korieni kao primeri za vebu! Ujedno, duni su da osmisle jo primera za vebu! tar c, kreira arhivu tar x, raspakiva arhivu tar cvf, tar xvf

UPOMO!
Osnovna ideja Linuxa je da stvara savesne, pametne i samouverene korisnike, iz razloga to je ceokoncipiran na nain da od korisnika zahteva da se obvuava i informie. Ukoliko se i desi da korisnik ne zna ta dalje da radi, ako je zaboravio opcije koje mu za odreenukomandu trebaju, uvek na raspolaganju ima ogromnu dokumentaciju koja dolazi uz svaku distribuciju.Svaka od komandi ima svoj prirunik u kome je tao navedeno ta radi i emu slui, potom naveden jenain njenog korienja, odgovarajue opcije koje se mogu pridodati kao i rezultati koji e se dobitiizvravanjem te komande i opcija. Ujedno, veina komandi ima navedene i primere korienja. Pored prirunika, postoje i drugi naini informisanja o komandi. Tu je i opcija info, koja sadri uptodate informacije o komadi i uglavnom je preglednija i razumljivija. Pomo i informacije o komandama je mogue dobiti kako u grafikom, tako i u tekstualnom modu, tj.u konzoli. Vebe: Demonstratori su duni da izaberu direktorijume i fajlove koji e biti korieni kao primeri za vebu!Ujedno, duni su da osmisle jo primera za vebu! man <komanda> <komanda> --info

Budunost Linux-a
Osnovna ideja Open Source pokreta, tj. pokreta Otvorenog koda, jeste da kada programeri mogu da itaju, distribuiraju i menjaju programski kod, on e sazrevati! Sreom,

zajednica Otvorenog koda je velika i postoji veliki broj kako profesionalaca tako i entuzijasta koji se usavravaju razmenjujui ideje, znanje i iskustvo meusobno, to je osnovni garant kvaliteta te zajednice, ali i garant uspeha. Na polju Otvorenog koda postoji veliki broj projekata bez kojih danas ne moe funkcionisati savremena Internet komunikacija i tehnologija (Apache, SAMBA, itd.). To je znak njene snage ali ujedno i garancija da e budunost biti jo svetlija za sav softver razvijen pod idejom Otvorenog koda. Zajednica neprestano oslukuje zahteve i pitanja korisnika, kako bi unapredila svoj kod i zadovoljila potrebe korisnika i obezbedila kvalitet i stabilnost.

Administracija Korisnici na sistemu

Svakom korisniku na sistemu se dodeljuje jedinstveni korisniki ID broj koji se naziva UID. Root korisnik ima UID sa vrednou 0, dok korisniki nalozi obino kreu sa vrednou UID od 500. Sve vrednosti manje od 500 rezervisane su za sistemske korisnike. Sva korisnika imena i njima odgovarajui UID-i se uvaju u fajlu /etc/passwd. Tu se nalazi informacija o /home direktorijumu svakog korisnika kao i program koji se pokree odmah po njihovom prijavljivanju na sistem, to je obino shell. Bitna odlika viekorisnikog sistema, kakav je Linux, jeste da korisnici ne mogu itati, pisati ili izvravati fajlove drugih korisnika, osim ukoliko za to nemaju odgovarajuu dozvolu. Demonstratori, pored obaveze da osmisle primere, imaju i sledee obaveze: - da objasne strukturu /etc/passwd fajla

Grupe korisnika
Svaki korisnik na sistemu pripada odreenoj grupi. Pri kreiranju korisnika, automatski se kreira i istoimena grupa kojoj je korisnik dodeljen po difoltu. Ujedno, korisnik moe biti pripadnik razliitim grupama. Svaka grupa ima jedinstveni ID grupe (GID) od kojih se svaki uva u posebnom fajlu, /etc/group. Osnovna karakteristika pripadanja nekoj grupi jeste da svi korisnici jedne grupe mogu bez problema deliti fajlove i meusobno pristupati svim fajlovima koji pripadaju toj grupi.

Demonstratori, pored obaveze da osmisle primere, imaju i sledee obaveze: - da objasne strukturu /etc/group fajla

Upravljanje korisnicima
Osnovni rad sa korisnicima podrazumeva dodavanje, brisanje i izmenu odreenih podataka vezanih za korisnike. Za uspeno sprovoenje upravljanja korisnicima postoje i grafiki alati i komande koje se izvravaju u terminalu. Kao grafiki alat, koristi se system-config-users, a za rad u terminalu koriste se komande useradd, usermod i userdel. Znaajnije opcije komande useradd su: -e, definisanje datuma isticanja korisnikog naloga, nakon ega je pristupanje sistemu putem tog naloga onemogueno, -G, definisanje suplementarnih grupa kojima korisnik pripadanja -m, kreira /home direktorijum korisnika kopirajui fajlove iz direktorijuma /etc/skel Pojedine opcije komande userdel su: -r, uklanja i /home direktorijum korisnika Demonstratori, pored obaveze da osmisle primere, imaju i sledee obaveze: - kreirati par korisnika sa useradd i potom proveriti fajl /etc/passwd tako kreirane korisnike obrisati sa userdel, sa i bez opcije -r, pa potom proveriti stanje u /home direktorijumu i /etc/passwd

Nadgledanje pristupa sistemu

Svaki korisnik je u mogunosti da proveri ko je trenutno prijavljen na sistem komandom w. Ujedno, komandom last mogue je proveriti ko, kada i odakle se poslednji put prijavio na sistem. Demonstratori, pored obaveze da osmisle primere, imaju i sledee obaveze: - izvriti konade w i last - sa svoje maine se ulogovati na neiju putem ssh i potom zatraiti od korisniCE :) da izvri komande i objasniti ono to se ispie na ekranu...

Standardni ulaz/izlaz i pipe

Linux poseduje tri ulazno-izlazna kanala: standardni ulaz, standardni izlaz i standardnu greku. Standardni ulaz je uglavnom tastatura, dok su standardni izlaz i greka terminal. Standardni izlz i greka mogu se preusmeriti u fajl i to na nain:

komanda operator fajl Podrani operatori su: > preusmerava standardni izlaz u fajl 2> preusmerava standardnu greku u fajl &> preusmerava celokupan izlaz u fajl Ukoliko se navede dupli znak >>, prosleeni izlaz se dodaje ve postojeem tekstu u tom fajlu. Karakter pipe (|) koristi se za prosleivanje standardnog izlaza jedne komande na standardni ulaz druge Demonstratori, pored obaveze da osmisle primere, imaju i sledee obaveze: - find /etc -name passwd, generie greke kada je izvrava obian korisnik - find /etc -name passwd > find.out - find /etc -name passwd 2> /dev/null - find /etc -name passwd > find.out 2> find.err - cat /etc/services | less

Pretraga
Pretragu na sistemu mogue je izvriti komandama find i locate. Locate alje upite bazi putanja ka fajlovima na sistemu, i to samo one direktorijume kojima korisnik ima pravo itanja i izvravanja. Opcija -i omoguava pretragu u zavisnosti od malih i velikih slova, a '-n x' daje listu prvih x poklapanja. S druge strane, komanda find vri pretragu u realnom vremenu kroz stablo direktorijuma na sistemu. Osnovna karakteristika takve pretrage je da je sporija za razliku od pretrage koju vri komanda locate, trenutni direkotirjum se koristi kao poetni ukoliko kroz opcije nije dat direktorijum od koga treba krenuti I ukoliko nije dat nikakav kriterijum, bie pronaeni svi fajlovi u direktorijumu, tj. svi e ispuniti uslove pretrage. Prednost komande find jeste to moe, ujedno, da izvri i komande nad pronaenim fajlovima. Kao i komanda locate, komanda find moe da izvri pretragu samo nad onim direktorijumima nad kojima korisnik ima pravo itanj i pisanja. Demonstratori, pored obaveze da osmisle primere, imaju i sledee obaveze:

Arhitekture koja podravaju Linux

Na poetku razvoja Linux operativnog sistema, pre instalacije potrebno je bilo da znate koji hardver podrava Linux, kako biste pripremili raunar za instalaciju. Osnovni razlog

za to je bila injenica da je u zaetku razvoja samog operativnog sistema, postojao mali broj onih koji su pisali potrebne drajvere za najrazliitije ureaje, pa je broj podranih ureaja bio jako mali. Danas je situacija skroz drugaija, jer danas Linux podrava najrazliitiji hardver, bilo da su u pitanju desktop ili prenosivi raunari. Naravno, za egzotini hardver, koji nije svojstven standardnim desktop ili konfiguracijama prenosivih raunara, ipak je potrebno da proe neko vreme dok se neko iz velike zajednice softvera otvorenog koda ne odlui na pisanje neophodnih drajvera. Ono to je karakteristino za Linux, jeste da e se pokrenuti i na najslabijoj konfiguraciji i da e na istoj pokazati zadivljujue performanse. Na primer, Linux je mogue instalirati i na 386 generaciji raunara, gde e sasvim lepo raditi ali uz izvesna ogranienja - na takvom raunaru, koji na primer ima 4MB RAM memorije (to je bilo svojstveno, recimo, za tu generaciju raunara) nee biti mogue pokrenuti X, tj. grafiko korisniko okruenje, nee biti mogue pokrenuti istovremeno nekoliko razliitih programa a i takav raunar se ne moe iskoristiti kao server. Meutim, ak i uz ova ogranienja, takav raunar e moi da se iskoristi kao terminal za drugi Linux raunar ili server na kome se izvrava pregrt aplikacija ili ak i kao server ali za samo jedan servis, kao to je na primer DNS. Da bi se mogle iskoristiti sve prednosti Linux operativnog sistema, potrebniji je malo bolji i jai raunar. Minimalna konfiguracija na kojoj je mogue pokrenuti X grafiko okruenje, pristupati Internetu i otkucati neki tekst u procesoru teksta, jeste 486 procesor na 100MHz i 16MB RAM memorije. Da biste na raspolaganju ipak imali sve prednosti i specifinosti Linux operativnog sistema, potreban vam je Pentium raunar, 32MB RAM memorije i 2GB prostora na hard disku. Naravno, raunari i komponente koje su danas deo standardnih kunih konfiguracija mogu u potpunosti pruiti korisnicima mogunost da na najbolji nain upoznaju sve prednosti Linuxa u odnosu na druge operativne sisteme.

Uloga sistem administratora

Svaka mrea koja u svojoj strukturi sadri i Linux operativni sistem instaliran na nekom raunaru, potrebno je da ima i sistm administratora, tj. osobu koja je zaduena za odravanje sistema i njegovo pravilno funkcionisanje i izvravanje svih zadatih obaveza. No, da bi bio u prilici da obezbedi nesmetan rad svih servisa i funkcionisanje sistema u celini, sistem administratoru je u te svrhe potreban pristup sa odreenim, specijalnim privilegijama. Sama uloga sistem administratora, pre svega, zavisi i od veliine sistema koji se odrava. Imajui to u vidu, njegova uloga moe biti sainjena u izvravanju zadatka jednom dnevno do posla sa punim radnim vremenom. ak i kada je u pitanju manji sistem, sistem administrator je obavezan da vri odravanje sistema, jer neinjenje toga moe ugroziti same performanse sistema. Pojedini zadaci sistem administratora obuhvataju iskljuivanje raunara iz sistema kako bi se uklonili nepotrebni fajlovi ili kako bi se instalirao dodatni softver; potom, tu je i potreba za pravljenjem vekapa, tj. rezervnih kopija postojeih podataka u sluaju veeg otkazivanja opreme ili u sluaju brisanja ili oteenja originalnih podataka.

Jedan od najvanijih zadataka sistem administratora jeste obezbeivanje integriteta podataka. To se obezbeuje kroz postavljanje dozvola nad fajlovima koji se koriste. Dozvolama se vri kontrola pristupa fajlovima od strane korisnika. Kako softver neprestano napreduje i razvija se kroz vreme, jedan je od zadataka sistem administratora i da instalira, konfigurie i prilagodi aplikacije korisnicima. To se moe postii bilo instalacijom novih aplikacija ili nadogradnjom postojeih. Kako je Linux viekorisniki operativni sistem ali i sitem sa mogunou da se na njemu u isto vreme izvrava vie zadataka, to dovodi do toga da se korisnici takmie za ograniene resurse sistema. Sistem administrator mora zato pribei finom pdoeavanju sistema kako nijedan korisnik ili proces ne bi zauzeli vie resursa no to im je potrebno za normalan rad i izvrenje zadataka. Optimizacija sistemskih resursa se postie ograniavanjem resursa koje koristi korisnik ili proces. Svaka promena na sistemu, inicijalno postavljanje i konfigurisanje sistema, i dogaaji koji se svakodnevno odigravaju na sistemu se uvaju u zasebnom log fajlu. Ujedno, za svaki dogaaj vezuju se i uslovi u vreme nastanka.

Metode instalacije operativnog sistema

Pre instalacije Linux ioperativnog sistema, neophodno je odrediti da li raunar poseduje sve komponente koju e mu biti neophodne za rad i izvravanje namenjenih zadataka. To se pre svega odnosi na utvrivanje od strane korisnika, da li raunar poseduje zasebnu ili integrisanu grafiku kartu (eli li na raunaru podii X ili ne), mrenu kartu (ukoliko namerava da koristi Internet ili pak pokrene instalaciju sa mree), itd. Naravno, svaku komponentu je mogue dodati i kasnije, ali je namera iskoristiti sve prednosti instalacionog procesa koji sve automatski sam detektuje. Instalaciju je mogue sprovesti na vie naina: preko CD ili DVD medija i optikog ureaja, pokretanjem sa USB ureaja ili preko mree. Ukoliko se instalacija vri sa CD/DVD ureaja, program e pokuati da pronae sam optiki ureaj na raunaru i ponuditi opciju provere ispravnosti samog medija sa koga se namerava otpoeti instalacija. Nakon toga, sledi pitanje da li nameravate da nadogradite postojei sistem na hard disku ili da u potpunosti instalirate verziju operativnog sistema sa medija. Osnovna prednost Fedora linux operativnog sistema jeste to nudi mogunost nadogradnje sa prethodne na novu verziju. Druge distribucije, na primer, ipak zahtevaju da se uradi instalacija od poetka kada se pojavi nova verzija. Instalaciju je mogue uraditi i preko mree. U tom sluaju, neophodno je znati IP adresu FTP ili NFS servera sa koga se pokree instalacija kao i direktorijum u kome se nalaze neophodni fajlovi kojima se instalacija i pokree.

Postupak instalacije
Pri instalaciji operativnog sistema, postavlja vam se pitanje da li instalirate novi operativni sistem ili andograujete stari. Ukoliko nadograujete, program e za vas srediti sve parametre vezane za program za uitavanje (LILO ili GRUB) i pritom vam nee dati

mogunost ponovnog particionisanja hard diska, ve e u te svrhe biti iskoriene prethodno napravljene i postojee particije. Ukoliko se instalira novi sistem, potrebno je oznaiti i definisati neophodne particije. Za pravilno funkcionisanje Linuxa, potrebne su dve particije - root (/) i swap. Naravno, na korisniku je da odlui hoe li izdvojiti kao zasebne particije i druge direktorijume, kao to je /home, /usr, /var, /tmp, itd. Prednosti postojanja zasebnih particija za ove i druge sirektorijume su sledee: - vreme potrebno za izvravanje provere fajlsistema je smanjeno, - izvravanje tih provera je daleko lake pri postojanju viestrukih particija, - jedna ili vie particija se mogu oznaiti kao samo za itanje tj. read-only, - vea bezbednost pri grekama u fajlsistemu; u tom sluaju, samo fajlovi na jednom fajlsistemu e biti ugroeni Nakon particionisanja, morate se odluiti za pakete programa koje ete instalirati i to iz liste razliitih kategorija paketa. Ukoliko niste vini odabiru paketa, dovoljno je odabrati kategoriju i program e za vas odabrati osnovne pakete iz svake od njih. Naravno, sve programe i pakete je mogue dodatno menjati i po zavrenoj instalaciji. U zavisnosti od odabranih paketa, instalacija moe potrajati od 10 do 30 minuta. Nakon zavrene instalacije, vri se prvo konfigurisanje sistema za tu instalaciju kreiranje korisnikog naloga, konfigurisanje tanog vremena i datuma, itd.

RPM i YUM
Jedna od osnovnih karakteristika Fedore i Red Hat distribucije jeste upravo RPM, tj. Red Hat Package Manager. Osnovni zadatak Packet Manager-a jeste odravanje softvera instaliranog na sistemu. Sam Packet manager odreuje nain na koji se paketi softvera kreiraju za sam sistem i instalaciju, i na koji nain oni sakupljaju informacije o svim svojim delovima i instalacionim metodama. Zaglavlje svakog paketa sadri skup podataka. To zaglavlje govori sistemu adresu paketa, pakete za podrku neophodne za instalaciju glavnog paketa, kao i informaciju o tome da li su ti paketi ve instalirani ili ne. Ujedno, tu se nalazi i informacija o svim zavisnostima paketa o druge pakete. Sam naziv RPM paketa je oblika bash-1.14.7-1.i386.rpm (???, pronai pravi nain obeleavanja) sa sledeim znaenjem: - bash, naziv paketa - 1.14.7, verzije - 1, broj build-a ili patch-a - i386, arhitektura kojoj je paket namenjen - rpm, ekstenzija Instalacija RPM paketa se obavlja bilo iz grafikog interfejsa bilo iz terminala. (???, proveri da li je mogue pod statelessom). Iz terminala, instalaciju paketa je mogue izvesti korienjem komande rpm i navoenjem naziva paketa. rpm -ivh bash-1.14.7-1.i386.rpm

Neke od opcija koje se najee koriste su: -i, instaliraj -v, ispii propratne poruke -h, isprati vreme raspakivanje paketa i grafiki -U, auriraj postojei paket novom verzijom -e, obrii postojei paket No, za instalaciju odgovarajuih paketa najpogodnije je koristiti komandu yum, iz razloga to e ona, putem svojih mehanizama, obezbediti da se uz odgovarajui paket instaliraju I sve one zavisnosti koje taj program trai. Sama konfiguracija yum-a se nalazi u /etc/yum.conf dok se repozitorijumi, tj. fajlovi koji sadre informaciju o tome gde treba potraiti odgovarajue pakete na zahtev korisnika, nalaze u direktorijumu /etc/yum.repos.d. Najee opcije koje se koriste jesu: yum install naziv_paketa yum update naziv_paketa yum remove naziv_paketa yum list available yum list installed yum searc naziv_paketa Ukoliko je korisnik viniji grafikim alatima za instalaciju paketa, tu je yumex, grafiki interfejs komande yum.

Boot-ovanje
Linux boot proces se moe konfigurisati na takav nain da omogui boot-ovanje u vie operativnih sistema instaliranih na raunaru. Linux koristi skup fajlova, koji se jednim imenom zovu LILO ili Grub, kako bi boot-ovao sistem. Za bilo koji loader da se odluite, mogue je konfigurisati ceo proces na nain da se uvek jedn odreeni sistem podie, bez intervencije korisnika, te da je njegova intervencija potrebna samo u sluaju da se eli podii neki drugi sistem. Pri podizanju sistema, sav kod koji se nalazi u MBR delu hard diska e izvriti pregled tabele particija, identifikovati aktivnu particiju, proitati boot sektor te particije i pokrenuti kod u tom sektoru. Kod koji se nalazi u tom sektoru ita kernel i pokree ga. Pri pokreatanju sistema, dok se korisnik jo nalazi u ekranu programa za uitavanje, tzv. loader-a, mogue je kernelu proslediti najrazliitiji skup instrukcija ukoliko elimo neko njegovo specifino izvravanje vezano za rezoluciju ekrana, ispisavanje poruka init-a, promeni runlevel-a, itd.

Init
Osnovna namena programa initi jeste pokretanje novih procesa i njihovo restartovanje pri naputanju istih ili sistema. Init je i prvi proces koji se startuje u Linuxu. Svi procesi koji ine radni Linux sistem su pokrenuti od strane ovog procesa. To je proces koji se pokree sa korisnikim ID-jem roota. Skup procesa omoguava virtuelne konzole pod Linuxom. Inicijalno se uitava 6 procesa pri boot-ovanju veine Linux sistema. Kada se odjavite iz konzole, taj se proces ubija i init pokree novi kako bi uvek na raspolaganju korisniku bilo 6 konzola. Kernel sam trai init na nekoliko lokacija koje se odavno koriste za init, ali nepisano je pravilo da to bude /sbin/init. Procesi iz skripte koja se nalazi u /etc/inittab takoe bivaju kreirani od strane init-a. Init isprva proverava da li postoji fajl /etc/init i koristi ovu skriptu kako bi pokrenuo proces. Ovaj fajl ima unose koji init-ukau da pokrene konzole u koje se korisnik moe ulogovati. Ujedno, u /etc/inittab skripti se nalazi i poetni runlevel u kome e se i sistem podii. najee su to runlevel-i 3 i 5. Jednom reju, runlevel predstavlja konfiguraciju samog sistema, ime se kontrolie skup onih procesa koji e biti pokrenuti. U konkretnom sluaju, ukoliko je u pitanju runlevel 3, sistem se podie u konzolnom reimu, a ukoliko je to runlevel 5, podie se celokupno grafiko okruenje.

rc direktorijum i fajlovi
U rc direktorijumu nalaze se skripte procesa koji se izvravaju pri boot-ovanju sistema od strane init programa. Rc je akronim od 'resource configuration' i ovim fajlovi su namenjeni pokretanju osnovnih demona servisa. Rc fajlovi se obino nalaze u direktorijumu /etc/rc.d. Na primer, rc.local je fajl koji se poslednji izvrava pri podizanju sistema i on se moe iskoristiti u najrazliitije svrhe. Kao jedan od naina na koji je mogue iskoristiti ga, jeste navoenje linije kojom bi se odreenom korisniku na mrei poslala informacija na mail o tome da je taj-i-taj raunar zavrio svoj boot proces i da je maina spremna za rad. Kako je rc.local obina shell skripta, sa njom je mogue uraditi gotovo bilo ta kao i sa svakom drugom shell skriptom, to ukljuuje i postavljanje odreenih promenljivih okruenja ili pokretanje odreenih programa. Osnovni i najvaniji fajl koji vri sva podeavanja i inicijalizaciju sistema jeste rc.sysinit.

Sputanje sistema
Sputanje sistema je jako bitan postupak i od velike je vanosti da se sistem ispravno spusti, kako bi se sauvao integritet podataka i fajlova na sistemu. Komanda za ispravno sputanje sistema je shutdown. Jednom kada se ova komanda pone izvravati, nikakva dalja prijava na sistem nije mogua. Svi procesi se se isprva

obavetavaju da se sistem sprema za sputanje i to pomou signala SIGTERM. na taj nain, init procesu se sugnalizira da promeni runlevel. Ukoliko postoji jedini korisnik prijavljen na sistem, razumno je spustiti sistem komandom: shutdown -h now Ukoliko je vie korisnika prijavljeno na sistem, potrebno je navesti i vreme za koje e otpoeti sputanje sistema, a za to vreme e se na terminalu svakog korisnika ispisati poruka upozorenja o sputanju sistema. na taj nain, ostavlja se dovoljno vremena korisniku da prekine rad, zaustavi sve programe i sauva podatke. Komanda je: shutdown -h +time (???, da li je tano?) Ukoliko se izda komand shutdown -3+10 (???) to onda govori korisnicima da e se sistem pokrenuti opet za tri sata, a da e postupak sputanja sistema otpoeti za 10 minuta. Ukoliko se komandi shutdown zada opcija -r, to je znak da se sistem treba restartovati, a ne spustiti. Komandom: shutdown -r 20:00 (???) sistem se sputa i restartuje u 20 asova.