Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

- SEMINARSKI RAD -

WINDOWS XP

Zrenjanin, 2015.

Student:
Nikola Jovanovi IT 111/13

Profesor:
prof. dr Branko Markoski

SADRAJ
1.OPERATIVNI SISTEM...................................................................2
2. ISTORIJAT WINDOWS-A............................................................3
3.STABILNOST I BEZBEDNOST SISTEMA................................6
4.WINDOWS XP.................................................................................8
5.WINDOWS XP HOME EDITION.................................................11
6.WINDOWS XP PROFESSIONAL EDITION.............................13
7.JEDINSTVO WINDOWS XP-OFFICE XP.................................15
8.ALATI KOJE DONOSI WINDOWS XP.....................................17
8.1 Windows Messenger............................................................18
9. ZAKLJUCAK................................................................................19
10. LITERATURA.............................................................................20

1.OPERATIVNI SISTEM
Najvaniji sistemski program svakog raunara je operativni sistem,
zapravo skup programa koji kontroliu hardver raunara, starajui se da on
funkcionie na precizno odreen nain. Posmatran kao celina, operativni sistem
je pre svega posrednik izmeu hardvera raunara i ostalih programa koji e se
izvravati na njemu. Da bi operativni sistem znao da iskoristi pojedinane
komponente raunara, potreban je jo jedan sloj izmeu njega i hardvera, to su
drajveri (drivers). Svaki model periferijskih ureaja radi na razliit nain pa je,
da bi operativni sistem znao kako da radi sa njima, potrebno je da za svaki od
njih bude ugraen, odnosno instaliran, odgovarajui drajver. Neke komponente
raunara su standardizovane, pa su za njih drajveri ugraeni u sam operativni
sistem. Za veinu komponenti se drajveri moraju posebno instalirati. Windows
XP je poseban upravo zato to u najveem broju sluajeva omoguava
automatsko instaliranje drajvera.
Tokom razvoja raunara, operativni sistemi su dobili jo jednu ulogu : oni
su preuzeli komunikaciju izmeu raunara i korisnika. Nain na koji se ova
komunikacija obavlja predstavlja tzv. Korisniki interfejs. Nekada se rad sa
raunarom obavljao tako to je korisnik kucao komande koje je raunar
izvravao. Ovakav nain rada zahtevao je predznanje korisnika i pamenje
velikog broja komandi i njihovih varijanti, koje nisu uvek bile ni jednostavne za
razumevanje, pa ni logine. Zbog toga je upotreba raunara bila srazmerno
teka, naroito ljudima kojima raunari nisu osnovna profesija. Vremenom je
razvijen koncept grafikog korisnikog interfejsa (GUI-graphical user interface).
GUI je omoguio da se raunarom komunicira preko slika, a operativni sistemi
koji ceo rad sa korisnikom baziraju na korienju GUI-a, nazivaju se grafikiorijentisani operativni sistemi. Windows XP je upravo takav operativni sistem.
Windows je najpopularniji operativni sistem za PC raunare. Iako za Pc
raunare postoje vie operativnih sistema, procenjuje se da preko 90% vlasnika
PC-ja u svetu koristi neku od varijanti operativnog sistema Windows.

2. ISTORIJAT WINDOWS-A
Microsoft je septembra 1981. godine poeo sa razvojem projekta tada
nazvanog Interface Manager, koji je kasnije preimenovan u Microsoft Windows.
Iako su prvi prototipovi koristili tzv. multiplan i poznate menije koji su se
nalazili na dnu ekrana, interfejs je izmenjen tokom 1982. godine da bi bili
upotrebljeni pull-down (padajui) meniji i dijalog prozori, to je pre toga
korieno kod Xerox-ovog projekta Star.
U novembru 1983. godine Microsoft konano najavljuje prvi Windows,
pod velikim pritiskom prethodno izdatih VisiOn-a (prvi grafiki korisniki
interfejs za PC) i TopView-a (prvi multitasking sistem zasnovan na
"prozorima"). Ova najava je usledila posle promocije Apple-ovog kompjutera
Lisa (januar 1983.), ali pre druge konkurencije; Digital Research je najavio
GEM, Quarterdeck je najavio DESQ, a za Amiga-u je razvijen Workbench.

Slika 1: Windows 1.0

Windows je obeavao svojim grafikim interfejsom lakim za korienje,

grafikom koja nije zavisila mnogo od hardvera, i podrkom za kakav-takav
multitasking. Sam razvoj se oduio, a izdavanje na trite je nekoliko puta
odlagano. Windows 1.0 je tek novembra 1985. godine popunio rafove
prodavnica. Izbor aplikacija za Windows 1.0 bio je oskudan, te je prodaja bila
dosta skromna.
Windows 1.0 paket sadrao je sledee aplikacije: MS-DOS Executive,
Calendar, Cardfile, Notepad, Terminal, Calculator, Clock, Reversi, Control
3

Panel, PIF (Program Information File) Editor, Print Spooler, Clipboard,

RAMDrive, Windows Write i Windows Paint.
Sredinom 1987. godine, Microsoft je predstavio novu verziju Windows-a 2.0, koja je donela znaajna unapreenja i veu upotrebljivost. Osim to su sa
ovom verzijom doli i ikonice i "pravi" prozori, Windows je postao i mnogo
bolje okruenje za razvoj aplikacija. Tako su tada i nastale, kasnije
najpopularnije, aplikacije kao to su Excel, Word for Windows, CorelDraw,
Ami, PageMaker i Micrografx Designer. Prodaja Windows-a je krenula
uzlaznom putanjom, posebno ukljuivanjem nezavisnih softverskih kua u
razvoj aplikacija za korisnike.
Krajem te 1987. godine Microsoft je u prodaju pustio i tzv. Windows/386.
Ova verzija je imala istu funkcionalnost kao i Windows/286 u pogledu
pokretanja Windows aplikacija, a prednost se ogledala u mogunosti simultanog
pokretanja vie DOS aplikacija u tzv. extended memoriji. Kada je objavljen
Windows/386, Microsoft je radi konzistentnosti preimenovao Windows 2.0 u
Windows/286.
Nekoliko godina nakon ulaganja i daljeg razvoja, Microsoft je u maju
1990. godine objavio Windows 3.0, koji je potpuno unapredio Windows
okruenje. Ova verzija donela je mogucnost adresiranja memorije i iznad
osnovnih 640 kilobajta i mnogo moniji korisniki interfejs, a mnoge nezavisne
softverske kompanije su sa velikim poletom pocele da razvijaju aplikacije za
Windows.
Nakon dve godine, u aprilu 1992. godine, Microsoft je objavio znatno
unapreenje Windows-a 3.0 - Windows 3.1. Za prva dva meseca na tritu,
prodato je preko 3 miliona kopija nove verzije, ukljuujui tu i upgrade pakete.
Postojala je i verzija Windows 3.11, koja je dodavala neke nove mogunosti, ali
i ispravljala neke nedostatke prethodnih verzija, i to nedostatke koji su se
uglavnom odnosili na umreavanje. Ova verzija je na nivou maloprodaje i OEM
nivou zamenila Windows 3.1.
Nakon Windows-a verzije 3.0 i 3.1, u oktobru 1992. godine u prodaju je
puten Windows for Workgroups 3.1 - prvi Microsoft-ov integrisani paket koji je
objedinjavao Windows i mrenu komponentu. Ova verzija operativnog sistema
(OS) obezbedila je peer-to-peer umreavanje i deljenje resursa. Vrlo laka i
jednostavna procedura instalacije mrene komponente, omoguila je korisnicima
da odrede koji e fajlovi na njihovoj maini biti dostupni drugima na mrei.
Fajlovima se moe pristupiti sa druge maine, bez obzira na to da li je ona na
Windows ili DOS platformi. Windows for Workgroups je ukljuivao i dve
dodatne aplikacije: Microsoft Mail, mreni paket za elektronsku potu, i
Schedule+ - organajzer za radne grupe. Sledee godine u novembru, izala je i
nova verzija, Windows for Workgroups 3.11.
Prvog marta 1994. godine, Microsoft isporuuje tritu operativni sistem
namenjen high-end sistemima - Windows NT 3.1. Ovaj OS je predvien da radi
na mrenim serverima, radnim stanicama i mainama gde se razvija softver; pri
tom, nije bio zamena za "obini" Windows. Iako je korisniki interfejs
4

Windows-a NT bio veoma slian Windows-u 3.1, ovaj OS je bio zasnovan na

potpuno novom jezgru (krenel-u) operativnog sistema.
U avgustu 1995. godine, velika prekretnica u svetu PC-ja uopte Windows 95. Prvi 32-bitni Windows obezbeivao je potpuni multitasking
(prividni istovremeni rad vie aplikacija), napredniji fajl sistem, niti, mrenu
opciju, i jo mnogo toga. Verzija je ukljuivala i MS-DOS 7.0, ali je OS nakon
startovanja bio potpuno samostalan. Takode, novi OS doneo je potpuno novi i
mnogo lepi korisniki interfejs.
Nakon Windows-a 95, ljude je bilo teko iznenaditi neim novijim u
svetu raunara. Meutim, 1998. godine Microsoft izdaje svoj novi operativni
sistem - Windows 98. Mnogo bolji od svog prethodnika, okupirao je raunare
irom sveta. 1999. godine pojavio se Windows 98 SE (serial edition)
Sledea godina je bila izuzetna za Microsoft. Izdali su dva operativna
sistema : Windows 2000 i Windows Me ( Millenium ). Windows 2000 je bio
uven po svojoj neverovatnoj stabilnosti i bezbednosti, dok je Windows Me,
pored svojih znatnih opcija, vaio i za operativni sistem sa najlepim izgledom.
Godine 2001. izlazi Windows Xp, kao jedinstvo Windows NT i Windows
9x familija.
Evo i hronoloke tabele izlaska operativnih sistema Windows:

Windows NT familija

Windows 9x familija

verzija

godina izlaska

verzija

godina izlaska

Windows NT 3.1

1992

Windows 95

1995

Windows NT 3.5

1994

Windows 95OSR2

1997

Windows NT 3.51

1995

Windows 98

1998

Windows NT 4.0

1996

Windows 98SE

1999

Windows 2000
(nesueni NT 5.0)

2000

Windows ME

2000

Windows XP, godina izlaska 2001 (nesueni NT 6.0)

Slika 2 : Tabela operativnih sistema Windows

3.STABILNOST I BEZBEDNOST SISTEMA

Prilikom pada sistema, Windows Xp obavlja prilino dobar posao,
saoptavajui ta je dovelo toga. Ako se ikada vidi pad Windows-a Xp, videe
se oigledan znak. Ekran se brie i prelazi u tekstualni ekran sa 50 linija teksta i
plavom pozadinom, a belim slovima. Strunjaci nazivaju ovaj dogaaj
bluescreening,to ukljuuje informaciju o padu sistema I jednu, ili dve poruke
o greci. Ono to obara Windows XP je ili lo video drajver, lo disk drajver,ili
lo RAM ip, a plavi ekran pomae da se otkrije koji od ureaja je
prouzrokovao pad sistema.
U sluaju zakazivanja nekog od softverskih programa, Windows XP pri
otkrivanju greke podnosi izvetaj o softveru, koji korisnici mogu poslati
direktno Microsoft-u, ukoliko se radi o ozbiljnijem kvaru.
Takoe, postoji opcija Task manager, koja upravlja svim aplikacijama i
procesima koji se trenutno odvijaju na raunaru. U sluaju zakazivanja nekog
od njih, obeleavanjem aplikacije i opcijom End task moe se ''nasilno'' ugasiti
aplikacija ili proces. Ova opcija se moe izabrati i preicom Ctrl + Alt + Delete.
Prilikom gaenja aplikacije, sistem nastavlja da radi bez ikakvih problema.
Kod Windows-a Xp se ne moe desiti da je prijavio neku greku, a da
korisnik ne stigne da vidi izvetaj o njoj. Sve izvetaje, i dobre i loe, korisnici
mogu pronau u meniju Administrative tools, opcija Event viewer. Sve
sistemske poruke zapisane u jednom od tri loga: System logu,Security logu i
Application logu. Viewer poruke nisu od ba neke pomoi, ali ponekad
korisnici mogu da dobiju dosta informacija iz njih. Windows XP ukljuuje
Security log, koji automatski pamti: sve koji su se logovali na raunaru i kada,
koji su fajlovi bili korieni, kada su ostali korisnici pokuali da se loguju na
sistem ali nisu uspeli, da li je osoba koja se logovala na sistem promenila bilo
koje pravo korisnika, ili dozvolu. Sve te informacije idu u Security log.
to se bezbednosti tie, Windows XP je u samom vrhu. Korisnici mogu
izabrati ifru, tako da ne moe svako da koristi njihov raunar, bar ne bez
logovanja. Login screen se pojavljuje pri ukljuivanju sistema, tako da se ne
moe nita raditi na raunaru, ako se korisnik nije prethodno logovao.
I pored Multitaskinga, vreba potencijalni problem zatite programa od
meusobnih oteenja. Pri unoenju veih grafika u Microsoft Word, on e
uzimati vie megabajta, nego to bi uzimao u normalnom smislu.
Aplikacije sa bagovima poee upis u memoriju po svome, a zatim e nastaviti
sa upisom, sve do prekoraenja memorije. Tad aplikacije prekorauju u
memoriju druge aplikacije, ime nanose tetu toj aplikaciji. Ranije je ovaj
problem bio poznat kao OC1, ili OC4.
Kada Windows primeti problem, on izvetava o GPF-u (general protection
fault).
Veina modernih raunara omoguava da korisnici oznae bilo koji
program, bilo kao Kernel mod, ili User mod aplikaciju. Programi Kernel moda
6

doputaju modifikaciju vrlo vanog dela podataka u memoriji raunara, a to je

tabela granica memorija, koja definie svaku pokrenutu aplikaciju, i kojem delu
memorije svaka aplikacija moe da pristupi.
Kako sve to ide ?
1. Aplikacija trai od operativnog sistema da je uita.
2. Operativni sistem pita aplikaciju koliko joj je potrebno memorije.
3. Aplikacija saoptava operativnom sistemu koji je zahtevni deo memorije.
4. Operativni sistem uitava aplikaciju u memoriju, obezbeujui
memorijske granice oko aplikacije.
Kad god aplikacija pokuava da pristupi memoriji, raunar konsultuje tabelu
memorijskih granica aplikacija. Ona oznaava koji RAM ide uz koju aplikaciju.
Tako raunar moe dopustiti pristup, ili deklarisati greku memorijskog
pristupa.
Osnovna razlika izmeu Kernel moda i User moda je to programi u
Kernel modu definiu memorijske granice, a u User modu se nalaze izvan njih.
Windows XP titi osnovne sistemske datoteke da ne budu obrisane ili
zamenjene prilikom instalacije aplikacija. U sluaju da je neka vana datoteka
obrisana ili zamenjena, funkcija Windows File Protection e vratiti ispravnu
verziju datoteke. Obezbeivanjem sistemskih datoteka na ovaj nain, Windows
XP spreava mnoge uobiajene probleme koji su se javljali u ranijim verzijama
Windowsa.
Sertifikacija drajvera prua zatitu korisnicima od menjanja originalnih
drajvera ureaja i smanjuje rizik od instaliranja neproverenih drajvera.
Windows XP minimizuje mogunost neispravnog rada aplikacija i potrebu
za neplaniranim ponovnim podizanjem sistema.
Eliminie veinu situacija koje su zahtevale postupak gaenja i ponovnog
podizanja sistema Windows NT 4.0 i Windows 9x. Takoe, mnoge instalacije
softvera vie ne zahtevaju ponovno podizanje sistema.
Alati za reavanje problema asistiraju korisnicima prilikom
konfigurisanja, optimizovanja i reavanja problema brojnih mogunosti
Windowsa 2000 ime se postiu vea produktivnost, manje obraanja za pomo
i bolja usluga.
Bezbednosni model Windowsa NT dozvoljava pristup sistemskim
resursima samo onim korisnicima iji je identitet proveren. Ovaj bezbednosni
model sadri komponente koje upravljaju time ko sme da koristi objekte (kao to
su npr. datoteke i deljeni tampai), operacije koje neko sme da obavlja nad
objektima i dogaaje u vezi sa ovim koji se belee.

4.WINDOWS XP

Slika 3 : Prikaz prozora Windows Xp

Naslov popularne pesme Jimija Hendrixa, s kraja 60-tih godina, na

najbolji nain opisuje utisak koji treba da ostavi novi Windows na svoje budue
korisnike. Poznatiji pod kodnim imenom Whistler, Windows XP (eXPerience doivljaj) predstavlja evolutivni korak u razvoju Windows NT familije
operativnih sistema.
Windows XP je nova verzija Windows operativnih sistema. Postoje tri
izdanja namenjena razliitim tipovima korisnika:
Windows XP Home Edition predstavlja najbolji izbor za kune korisnike
(igranje na raunaru, surfovanje, multimedija). Ako ste do sada koristili
Windows 98 ili Windows ME ovo je novi Windows za vas. Windows XP
sjedinjuje najbolje osobine ovih operativnih sistema i stabilnost i
pouzdanost Windows 2000 sistema.
8

 Windows XP Professional je verzija namenjena poslovnim korisnicima

koji ele pouzdan rad u mrei preduzea i jednostavno naizmenino
korienje PC-ja na radnom mestu i prenosnog raunara.
Windows XP 64-Bit Edition zadovoljava potrebe specijalizovanih
korisnika koji se bave tehnikim ili naunim poslovima.
Preporueni minimalni hardverski resursi za ovaj novi operativni sistem
su: PC raunar na 300 MHz sa 128MB RAM-a.
Microsoft vec desetak godina odrava dve razliite familije Windowsa:
Windows NT i Windows 9x. Koreni i mogunosti dveju familija bitno se
razlikuju, kao i njihova principijelna namena. Windows NT je namenjen
korporacijama i mrenom okruenju, a Windows 9x kunim korisnicima.
Odravanje dve familije, nakon ulaganja od priblino 1.000.000.000 US$ u
Windows 2000, postalo je neodrivo, ak i za giganta kao to je Microsoft.
Dakle, ono emu danas prisustvujemo, u vidu pojave Windowsa XP, predstavlja
ujedinjenje dve familije u jednu, a ona e biti bazirana na NT kernelu (kernel jezgro operativnog sistema).
Windows XP je grafiko-orijentisan operativni sistem koji nudi
istovremeni rad vie programa(multitasking), razmenu podataka izmeu njih,
multimediju, Internet, brzo i lako povezivanje u raunarske mree,
komunikacije, rad sa faksovima, tampanje, upotrebu fontova i mnoge druge
stvari.
Iz ugla prosenog korisnika, Microsoft ovim potezom treba da adresira
poslovinu nestabilnost 9x familije, proisteklu najveom merom kroz
"strategiju" deljenih dll-ova (dll hell), a takode i nedostatak bilo kakve
sigurnosti. Sama injenica da desktop korisnici kroz Windows XP konano
mogu iskoristiti prednosti NT platforme (NTFS, EFS, Police ...) govori o
upotrebnoj vrednosti novog operativnog sistema.

Windows XP Home Edition

Windows XP Professional

Novi i moderniji dizajn korisnikog interfejsa

olakava efikasnije obavljanje uobiajenih
postupaka.

Sve pogodnosti Windows XP Home Edition,

plus:

Omoguava unoenje, organizovanje i

razmenjivanje digitalnih fotografija.

Vea bezbednost ukljuujui i mogunost

ifrovanja datoteka i foldera.

Ukljuuje Windows Media Player kao jedno mesto

za reprodukciju i rad sa digitalnom multimedijom
(pronalaenje, skidanje, skladitenje i
reprodukcija muzike, snimanje CD-ova,
reprodukcija DVD-ova).

Vrhunska podrka za prenosne raunare sa

mogunou offline rada ili udaljenog
pristupa.

Integrie Windows Messenger koji obezbeuje

jednostavno komuniciranja sa prijateljima ili
kolegama u realnom vremenu. Odrava aurnim
online status sagovornika, a prua mogunost
izbora naina komuniciranja: tekstom, glasom ili
videom.Razmena datoteka, deljenje aplikacija,
korienje table.

Remote Assistance nastavlja tamo gde ostaje

Remote Desktop, omoguavajui drugom
korisniku da preuzme kontrolu nad vaim
sistemom da bi otklonio problem. Da biste
zapoeli Remote Assistance koristite Windows
Messanger ili e-mail da biste pozvali osobu za
podrku.

Sadri alatke za oporavljanje sistema, zamenu

problematinih drajvera ili za dobijanje pomoi od
profesionalaca.

Ugraena podrka za vieprocesorske

sisteme visokih performansi. Projektovan da
radi sa Microsoft Windows Serverima i
mrenim aplikacijama.

Omoguava jednostavan rad vie osoba i brzo

prebacivanje izmeu korisnika (vie osoba radi na
jednom raunaru bez potrebe zatvaranja
aplikacija).

Efiksano komuniciranje sa osobama koji

koriste druge jezike.

Slika 4 : Razlike izmedju verzija

10

5.WINDOWS XP HOME EDITION

Windows XP Home Edition je naslednik operativnih sistema Windows
95,98 i Me(Millenium Edition). On daje korisniku slobodu da doivi vie no to
je ikada mislio da je mogue sa raunarom i Internetom. Ovo je operativni
sistem na koji su kuni korisnici ekali jer nudi ozbiljnu brzinu i ozbiljnu
stabilnost, tako da korisnici mogu imati ozbiljnu zabavu. Windows XP Home
Edition je izgraen na istom baznom kodu kao Windows XP Professional, tako
da po prvi put korisnika verzija Windowsa daje istu stabilnost kao i poslovna
verzija.
Windows XP Home Edition pojednostavljuje svakodnevne zadatke kao
to je pronalaenje programa ili dokumenata i deljenje resursa na raunaru. Od
breg startovanja do svestranijeg multitaskinga, Windows XP Home Edition
pomae da se to uradi bre. Unapreene sigurnosne funkcije i funkcije
privatnosti u Windows-u XP Home Edition pomau korisniku da zatitite sebe i
svoje line informacije kada ste online.
Problem jednostavnosti korienja Windows XP reava potpuno novim
korisnikim interfejsom (GUI - Graphical User Interface), jednostavnijim i
lepim no ikada. Microsoft je odluio da GUI bude nazvan Luna.

Luna Start menu

Luna Login screen

My Pictures

tampanje direktno iz Shell-a

Jednostavnost korienja je glavni adut na desktop tritu pa se Microsoft

potrudio da obraduje svoje korisnike viestrukim izmenama. Desktop je
potpuno ist, gotovo bez ikonica, a start meni je postao ogroman, sa pristupom
svim relevantnim podeavanjima operativnog sistema. TaskBar, okviri prozora i
Scroll Barovi vie nisu dosadno sivi. U stvari, Windows XP treba da ostvari
11

preduslove za mogunost potpunog "skinovanja" operativnog sistema, to e

verovatno biti dostupno u verziji BlackBomb. Novina je i tampanje direktno iz
Shella, kao i niz olakica prilikom upravljanja parametrima u Control Panelu.
Prilikom logovanja mnoge korisnike iznenadie mogucnost XP-a da vide svoju
sliku i jednostavno izaberu korisniko ime sa raspoloivog spiska, nakon ega
samo treba otkucati lozinku. Windows Media Player stie u verziji 8, sa
podesivim "skinovima".
Windows XP dolazi sa dva Internet Browsera. MSN Explorer je
namenjen manje iskusnim korisnicima, a iskusniji korisnici Interneta verovatno
e odmah pokrenuti verziju 6 Internet Explorera. Moda i najvanija stvar u
svemu jeste Fusion 2.5 tehnologija. Korisnici nee morati da brinu da li e im
neka aplikacija prilikom instalacije prebrisati pedesetak sistemskih fajlova
starijim verzijama koje ugroavaju stabilnost operativnog sistema. Temelji su
ustanovljeni ve u Windowsu 2000, koji aktivno prati sistemske fajlove i,
ukoliko detektuje zamenu starijom verzijom, odmah vraa originalni fajl iz kea
(Fusion 1.0 - Windows File Protection).
Windows XP omoguava da vie ljudi naizmenino koristi isti raunar, i
da pri tom svaki od njih zadri sopstvene postavke, izgled i sadraj radne
povrine (desktop), da svako ima svoju elektronsku potu (e-mail), fascikle sa
dokumentima (folders), instalirane programe i ostalo.
U XP-u mogue je pravljenje rezervnih kopija (backups), koje bi
povratile podatke u sluaju kvara operativnog sistema.O pravljenju kopija stara
se arobnjak (wizard), koji omoguava ne samo kreiranje rezervnih kopija
datoteka,ve i sistemskih postavki. Dve osnovne opcije programa su pravljenje
rezervne kopije i vraanje datoteka sa rezervne kopije nazad na disk. Kod
kreiranja rezervnih kopija program omoguava izbor jedne od etiri
mogunosti: dokumenti i postavke jednog korisnika, dokumente i postavke svih
korisnika, sve informacije na raunaru ili da korisnik sam odabere objekte koje
bi kopirao. Windows rezervne kopije usnimava u datoteku sa oznakom tipa
.bkf. Pri vraanju datoteka i postavki sa rezervnih kopija Windows ispisuje
spisak svih postojeih kataloga rezervnih kopija, tako da korisnik moe da
izabere koje postavke i datoteke eli da vrati.
Jedina primetna razlika izmedu Windows XP u verzijama Home Edition i
Professional ogleda se u nedostatku Terminal Servis klijenta u verziji Home
Edition i nekim "default" podeavanjima. Ciljna grupa korisnika ove dve verzije
je oigledno razliita: Home Edition u kui, Professional na poslu.
Microsoft nudi reenje u operativnom sistemu maksimalno prilagoenom
za potrebe prosenog korisnika, sa daleko najboljom podrkom za vanenglesko
govorno podruje, ukljuujui i nae, sa desetinama hiljada dostupnih
aplikacija, sa podrkom za najvei broj hardverskih uredaja, u poreenju sa bilo
kojim drugim operativnim sistemom, te sa stabilnou i sigurnou Windowsa
2000
Od napada sa Interneta najbolju zatitu prua tzv. Zatitni zid (Firewall).
To je zatitni mehanizam koji se postavlja izmeu raunara ili mree i Interneta.
12

On kontrolie tipove informacija koje mogu da izau iz raunara ili mree i odu
na Internet, i obrnuto koje informacije mogu da sa Interneta uu u raunar ili
mreu.

6.WINDOWS XP PROFESSIONAL EDITION

Slika 5 : Windows XP Professional Edition

Windows XP Professional Edition je naslednik operativnih sistema

Windows NT i Windows 2000. On je namenjen poslovima svih veliina, i
najzahtevnijim korisnicima koji ele najbolje raunarske uslove rada. Sadri
dodatne funkcije koje obezbeuju podrku za vee raunarske mree, kao i
druge tehnologije koje su potrebne za poslovnu primenu raunara. Windows XP
Professional postavlja nove standarde u stabilnosti i performansama PC
raunarstva.
Graen na dokazanom Windows 2000 operativnom sistemu, Windows
XP Professional prua stabilnost na koju se moe raunati kada je najpotrebnija.
13

Ne samo da je stabilan, ve pomae da se raunar lake izbavi iz sistemskih

problema.
Raunari koje pokree Winows XP Profesional nadmauju Windows 98
SE, i postiu performanse Windowsa 2000 na komercijalnim testovima
performansi. Ne samo da Windows XP pokree aplikacije bre, u veini
slucajeva, ceo sistem startovae se mnogo bre.
Sigurnosne funkcije u Windowsu XP Professional tite osetljive i
poverljive podatke i na vaem raunaru i dok se prenose kroz mreu ili Internet.
Podrkom najnovijim sigurnosnim standardima i poboljanom zatitom od
virusa, Windows XP titi vas od najecih tipova napada na Internetu.
Od novog, podmlaenog izgleda do intuitivnog dizajna baziranog na
zadacima, Windows XP Professional, ini raunar laki za koricenje no ikada.
Moi ce da se uradi vie za krae vreme, da se nau dokumenti u sekundi, i
urede fajlovi i folderi na nain koji je korisniku najzgodniji.

14

7.JEDINSTVO WINDOWS XP-OFFICE XP

Microsoft Windows XP Professional i Office XP Professional dva su
mona samostalna proizvoda koji predstavljaju izvanredan spoj monih alata
namenjenih zaposlenicima i radu na raunaru. Sledei Microsoftovu viziju sve
vee agilnosti i fleksibilnosti, ova XP platforma osmiljena je da uz
jednostavnost korienja donese stabilne funkcije, mone aplikacije i
pouzdanost kojoj nema premca.

Slika 6 : Microsoft Office

U MS Office XP ugraene su nove verzije najpopularnijih Microsoftovih

programa: MS Word 2002, MS Excel 2002, MS Access 2002, MS PowerPoint
2002, MS Outlook 2002 i FrontPage 2002.
Novosti koje dolaze s Windows-om XP Professional ine ga stabilnim i
pouzdanim sistemom (barem 10 puta pouzdanijim od Windowsa 98 SE), ime
se prazan hod svodi na minimum. Doe li do kakvog problema, funkcija
oporavka sistema (System Restore) vratie va racunar u radno stanje pre
otkrivanja problema, uvajui pritom vredne podatke i datoteke. Zahvaljujui
funkciji Obnova aplikacije i dokumenta u proizvodu Office XP, korisnici nee
morati ponovo da rade odreeni posao doe li do greke.
Windows XP Professional bre se podie i bre pokree aplikacije u
Office-u XP, pa je pristup bogatstvu njihovih funkcija, koje ih ine tako
monim alatima, jo laki. Nove promene u dizajnu proizvoda Windows XP
Professional olakavaju upravljanje datotekama i mapama, a grupisanje
zadataka na programskoj traci (Taskbar Grouping) pridonosi boljoj
organizovanosti. Pronalaenje datoteka, korienje sadraja i objedinjavanje
podataka jo su jednostavniji zahvaljujui novom oknu zadataka u proizvodu
Office XP. Shodno tome, nove inteligentne oznake napravljene su tako da u
pravome trenutku ponude funkcije prilagoene kontekstu. Zajedno, Windows
XP Professional i Office XP smanjuju vreme ekanja i pridonose poveanju
produktivnosti.
15

Pomou Windows-a XP Professional korisnik moe hibernovati, odnosno

ponovo pokrenuti svoj sistem, a da ga pritom ne mora iznova uitavati.
Funkcije kao to su daljinsko upravljanje raunarom (Remote Desktop) u
Windows-u XP Professional, zatim poboljana podrka beinim tehnologijama
(Wireless Support) i offline mape (Offline Folders) koje je mogue ifrovati
kada niste umreeni, omoguuju vam istinsku mobilnost. Microsoft Outlook
Mobile Manager3 i Outlook Offline Information omoguuju korisnicima da
svoje podatke ponesu sa sobom ili im pristupe iz daljine.
Zajedno, Windows XP Professional i Office XP Professional pospeuju
stabilnost i rad sistema. Poboljane mogunosti pomoi i podrke (Help &
Support) unutar proizvoda Windowsa XP Professional omoguuju korisniku da
sam sebi pomogne, ime se stvaraju pretpostavke za veu produktivnost i manji
odliv resursa na traenje strune pomoi izvan. Bude li, meutim, nuno da se
potrai struna pomo, funkcija Remote Assistance omoguuje korisnicima da
svoj raunar predaju u ruke udaljenom IT strunjaku, koji takode koristi
Windows XP Professional, dok korisnik i dalje ima puni nadzor nad onime to
se na raunaru deava. Prijavljivanje greaka (Error Reporting) bilo u proizvodu
Windows XP Professional, bilo u Office XP omoguuje korisnicima da rezultate
analize sistema odmah proslede Microsoftovim inenjerima koji se potom mogu
baciti na reavanje problema.
Nova funkcija Application Compatiblity omoguuje starijim programima
da pod Windowsima XP Professional rade kao u matinom sistemu (Windows
95, Windows 98, Windows ME, Windows NT, Windows 2000), ime su date
sve mogunosti koje donosi dogradnja na Windows XP Professional, a
zadravaju se i stariji programi.
Alati koje donose Windows XP Professional i Office XP uvaju podatke
korisnika i odravaju njihovu celovitost, posebno u odnosu na Windows 95,
Windows 98 i Windows ME. Windows XP Professional donosi funkciju
Encrypting File System (sistem ifrovanja datoteka) kojim titi sadraj datoteka
i mapa na mrei ili offline, a obaveza prijavljivanja na mrei (logovanja) jami
zatitu resursa unutar organizacije. Office XP dodatno titi personalne raunare
od spoljanjih pretnji zahvaljujui digitalnim potpisima (Digital Signatures),
ifrovanju (Encryption), zatiti makronaredbi (Macro Security) i postavkama
koje tite privatnost podataka (Privacy Settings).

16

8.ALATI KOJE DONOSI WINDOWS XP

System Restore dozvoljava da, u sluaju problema, korisnici vrate
raunar u prethodno stanje bez gubitka datoteka koje dre na disku i elektronske
pote. System Restore aktivno nadgleda izmene u sistemu i odreene datoteke
aplikacija, i automatski belei mesta poevi od kojih sistem moe da se
obnovi.
Device Driver Roll Back pomae da se zameni novi, problematini
upravljaki program prethodno instaliranom verzijom. To je omogueno zato
to je kopija prethodnog drajvera automatski sauvana u posebnom
direktorijumu sistemskih datoteka. Ako novi drajver ne radi kako treba, moe
da se vrati stari drajver iz Device Managera.
Windows Messenger zamenjuje MSN Messenger, aplikaciju za trenutnu
razmenu poruka, i NetMeeting (video sastanenje). Dodata su poboljanja u
tehnologiji audio i video prenosa.
Remote Desktop i Remote Assistance. Znaajna poboljanja i u Help
sistemu. Search u Helpu je Web integrisan. Najimpresivnije nove funkcije su
Remote Desktop i Remote Assistance koje su zasnovane na tehnologiji
Terminal servisa Win2K Servera. Remote Desktop omoguava korisnicima da
kontroliu ciljni XP sistem sa udaljenog sistema (na primer da se prikljue na
sistem na poslu od kue). Moguno je da se vie udaljenih korisnika prijavi i
istovremeno deli jedan sistem. Pomou Remote Desktopa mogu da se
izvravaju aplikacije na udaljenom raunaru (na kome je Windows XP
Professional) sa bilo kog klijenta koji koristi operativni sistem Windows. Preko
mree se prenose samo signali sa tastature ili mia i izlazna video informacija
udaljenog raunara. Windows Remote Assistance se nastavlja na Remote
Desktop, omoguavajui drugom korisniku da preuzme kontrolu nad drugim
sistemom da bi otklonio problem. Da bi zapoeli Remote Assistance koristi se
Windows Messanger ili e-mail zbog pozivanja osobe za podrku. Po dobijanju
zahteva za Remote Assistance-om, osoba koja pomae moe da se prikljui na
drugi raunar sa udaljene lokacije i vidi ono to je na ekranu. Kada se inicira
zahtev za pomo, Remote Assistance klijent alje ifrovanu karticu zasnovanu
na XML-u osobi zaduenoj za pomo koja treba da prihvati poziv.

17

Oekuje se da e biti mogu direktan "upgrade" sa Windowsa 9x na

Windows XP Home Edition ili Professional, odnosno sa Windowsa NT 4.0
Workstation i Windowsa 2000 Professional na Windows XP Professional.

8.1 Windows Messenger

Windows XP sa Windows Messengerom omoguava korisnicima da
komuniciraju sa drugim korisnicima i kolegama u realnom vremenu koristei
tekst, audio, video i druge alatke za saradnju. Mogu da alju glasovne pozive
raunarima njihovih kolega ili da alju tekstualne poruke njihovim mobilnim
telefonima. Mogu da se alju i datoteke i dokumenti. Pritiskom na dugme, moe
se zapoeti video sesija i korisnici mogu da vide onog s kim komuniciraju i da
dele komunikacionu tablu ili aplikaciju. Komunikacija licem-u-lice poveava
efikasnost komunikacije i unapreuje odnos sa kupcima i partnerima. Mogu biti
efikasniji i produktivniji radei sa drugima na dokumentima u realnom
vremenu. Mogu videti koji od njihovih kolega su online (umesto da gube
dragoceno vreme pokuavajui da do njih dopru) i zatim da sa njima
kominiciraju putem trenutnih poruka, putem glasovnih poruka ili video poziva
ili saraujui na dokumentu. Windows XP Professional unapreuje nain na
koji se audio i video signal obrauje i prenosi preko mree.
Microsoft Windows XP ima sistemski reenu podrku za redovno
auriranje u vidu opcije Automatic Updates koja automatski preuzima najnovije
sigurnosne nadogradnje od Microsofta. Opcijom Automatic Updates, Windows
automatski preuzima samo kritine nadogradnje, dakle one koje se odnose na
ozbiljne sigurnosne propuste ija zloupotreba moe da dovede do ozbiljnih
problema. Manje kritine nadogradnje Windows nee preuzimati.
Uvaavajui potrebu korisnika da komuniciraju sa raunarom na svom
jeziku, Microsoft je, kroz proces lokalizacije, prilagodio svoj softver raznim
jezicima, meu kojima se odnedavno nalazi i srpski u junu 2003.
predstavljena je lokalizacija Windows-a XP za srpski jezik, u irilinoj i
latininoj varijanti.
18

19

9. ZAKLJUCAK
Na naem tritu PC raunara dugo vremena je vladao XP i to sa
razlogom jer je taj operativni sistem zauzeo zaslueno mesto u rangiranju
operativnih sistema. U izradi ovog sistema je uloeno dosta truda ali to je
i donelo veliku razliku kad se pojavio 2001. godine.
Od 8. aprila 2014, tehnika podrka za Windows XP vie nije dostupna,
kao ni automatske ispravke koje tite raunar. Ko nastavi da koristi
Windows XP, raunar moe postati manje otporan na bezbednosne rizike i
viruse.
Windows 7 je pobedila XP po mnogim takama ali i XP je isto tako pravio
ogroman napredak u odnosu na svog predhodnika. XP je u nekim stvarima i
bolji od sedmice ali to dolazi do izraaja na slabijim raunarima. Windows
XP je viekorisniki OS koji nudi korisnicima da se menjaju na raunaru
bez restartovanja. Kada se pojavio doneo je unapreen Start meni i
Search opciju. Windows Explorer mnogo olakava rad sa folderima i fajlovima
koje moemo podeavati po elji. Tu je i promena Pozadine, Screen Saver,
Rezolucija i druga podeavanja performansi koja moemo prilagoditi naoj
maini. Control Panel kao to je ve pomenuto ima brojna podeavanja
od kojih mnoga ne treba ni dirati ako nismo sigurni. Jedno takvo predstavlja
Registry, koji prati sve to se deava i sve pamti.
to se tie zatite podataka moramo raditi redovan backup da bi nai
fajlovi bili sigurni a ukoliko doe do nekih problema tu je System
Restore da pokuamo vratiti vreme unazad.
Firewall je tu da titi od zlonamernih upada u raunar ali uvek treba imati
instaliranu neku vrstu antivirusnog softvera i uredno update-ovanu.
Svi koji su navikli na Windows XP mogu instlirati neki noviji sistem pa preuzeti
mod za XP ali jedno je sigurno, Windows XP je obeleio poetak novog
milenijuma i moe mirno da ide u penziju jer Windows 8 i Windows 10 gledaju
ka budunosti.

20

10. LITERATURA
1. ivadin Mici: Operativni sistemi kroz IT, Tehni~ki fakultet aak,
2003.
2. Predrag Nikoli, Operativni sistem, glava IV, Prirodno matematiki
fakultet, Univerzitet u Niu, 2004. godine.
3. Alan Simpson, Windows XP Biblija, Mikro knjiga, 2006.

21