Univerzitet u Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

Priprema za nastavu
-seminarski radNastavni predmet: Pedagogija sa didaktikom

Profesor: Dr. Sneana Babi

Student: Stojan Petrovi Smer: Informacione te no!ogije u obra"ovanju

#un $%&$
S'D()'# *+,D-------------------------------. /0,(I#S1I D0, &.Pojam I definicija pedagogije------------------.2 $. ,dnos pedagogije I drugi nauka----------------..3 .. Pojam didaktike----------------------.-4 2. Nastava kao aktivnost--------------------...5 3. +rste nastave------------------------..6 P('1/I7NI D0, &. 8aterija!i-------------------------.&& $. Drvo---------------------------.&$ .. Priprema "a i"vodjenje nastave-----------------&. )'19#*7'1 9I/0('/*('

UV !
Proces obra"ovanja i vaspitanja su istorijske i civi!i"acijske tekovine dru:tva. Be" ob"ira ko!iko se druge stvari menja!e to e biti i!i bi treba!o da bude prioritet u svakom dru:tvu.* procesu vaspitanja "a koje se moe rei da je staro ko!iko i dru:tvo; u<estvuje svaki pojedinac.+aspitanje je proces i <ini!ac ra"voja <oveka. +aspitanje je te!eo!o:ka; =od gr<kog te!os - ci!j; svr a>; socija!na de!atnost kojom nastojimo da vr:imo po"itivne promene u strukturi psi i<ki dispo"icija !i<nosti. Danas su te promene u sk!adu sa aktue!nim teorijama psi ostrukture u<enja usmerene u prvom redu na: &. ?ormiranje stavova; interesa i vrednosti =afektivni domen>@ $. (a"voj sen"orni i psi omotorni sposobnosti i spretnosti =psi omotorni domen>@ #edna od naj"na<ajniji komponenti procesa vaspitnog de!ovanja kojom ostvarujemo ove ci!jeve je pou<avanje. Pou<avanje je p!anetarni prob!em savremenog dru:tva. ,no je osnovni me ani"am vaspitno-obra"ovnog de!ovanja u svim :ko!skim sistemima sveta. * svojim pojavnim ob!icima spontano; a pojavom :ko!a organi"ovano; uvek je u funkciji formiranja <oveka kao pojedinca; a!i i odravanja dru:tva preno:enjem ku!turnog nas!eAa na m!ade generacije. ,tuda; pou<avanje je te!eo!o:ka permanentna; pedago:ka interakcija kojom nastojimo da ostvarujemo postav!jene vaspitno-obra"ovne ci!jeve.

T" #$%S&$ &. P,#'8 I D0?INI7I#'

!" P0D'B,BI#0

Definicija kojom se ka"uje da se peda'o'ija (avi vaspitanjem i o(razovanjem bi!a bi pri vat!jiva samo ako bi se pod vaspitanjem podra"umeva!o isk!jucivo t"v. vaspitanje u uem smis!u; tj. Isk!jucivo ra"vijanje sposobnosti i formiranje pog!eda na svet =od-nosno oni intenciona!ni uticaji na ra"voj !icnosti koji su sracunati na ra"vijanje njeni psi o-fi"icki sposobnosti i formiranje odredjeni komponenata pog!eda na svet>. Buduci; medjutim; da vaspitanje ima i svoje :ire "nacenje; koje je; u" to; i da!eko uobicajenije od ueg "nacenja i"!i:no je u" vaspitanje spominjati i obra"ovanje ,snovno "nacenje termina vaspitanje jeste ukupnost inten)ionalno' uti)anja na razvoj li)nosti* .Stoga reci da se pedagogija bavi Cvaspitanjem i obra"ovanjemD isto je :to i tvrditi da joj predmet obu vata sve intenciona!ne uticaje na ra"voj !icnosti i one od ti uticaja koji seticu sticanja "nanja; umenja i navika. /vrditi da je pedagogija nauka o vaspitanju i obra-"ovanju s!icno je tvrdnji da bio!ogija proucava ivu prirodu i bi!jke.(eceno se odnosi i na definiciju po kojoj je peda'o'ija nauka o vaspitanju+ o(razovanju i nastavi Nastava je jedan od ob!ika vaspitanja; pa kad se kae da se pedagogija bavi vaspitanjem - podra"umeva se i onaj ob!ik vaspitanja koji se na"iva nastavom ,staje; medjutim; da se odgovori na pitanje da !i je predmet pedagogije vako vaspi-tanje i!i samo vaspitanje m!adi ; da !i se ona bavi jedino vaspitanjem dece i om!adine i!ii vaspitanjem odras!i .)a one koji smatraju da pod vaspitanjem treba podra"umevati samo inten)ionalno uti)anje na razvoj mladih takav prob!em ne postoji. Po njima; reci da se pedagogija bavi vaspitanjem isto je :to i reci da joj je predmet intenciona!no uticanje na ra"voj m!adi . ,vde se; medjutim; vide!o da i intenciona!no uticanje na ra"voj odras!i va!ja ubra- jati u vaspitanje; a to na!ae da se odgovori na pitanje bavi !i se pedagogija i tim vaspita-njem i!i se ogranicava samo na vaspitanje m!adi .+aspitanjem odras!i bavi se andra'o'ija. Po"ivajuci se na specificnosti intenciona!nog uticanja na ra"voj odras!i ;cak i vecina oni andragoga koji to uticanje na"ivajuvaspitanjem smatra da je andragogija sasvim ne"avisna od pedagogije; da ona ne spada medju pedago:ke discip!ine. 1ad bi se to pri vati!o; peda'o'iju (i tre(alo

definisatikao nauku o vaspitanju mladih+ dok (i andra'o'iju predstavljala nauka o vaspitanju odraslih Sporno je; medjutim; da !i je vaspitanje odras!i to!iko specificno; to!ikora"!icito od vaspitanja m!adi ; da je andragogiju; koja se njime bavi. nuno i"dvajati i" pedagogije. +aspitanje ado!escenata =osoba u u"rastu od puberteta do te!esne i psi icke"re!osti> takodje se veoma ra"!ikuje od vaspitanja ma!i:ana; pa ipak niko ne tvrdi da je ono i"van predmeta pedagogije; tj. da se pedagogija bavi samo vaspitanjem ma!i:ana.Prema tome; u predmet pedagogije u!a"i svako vaspitanje; uk!jucujuci vaspitanje odras!i . $. ,DN,S P0D'B,BI#0 I D(*BIE N'*1' Pedagogija je pove"ana s mnogim naukama; a s nekima veoma tesno. Ta poveza,nost nije jednosmerna+ (udu)i da se i te nauke oslanjaju na peda'o'iju+ a ne samoona na njih* Pedagogija utice na te druge nauke prvenstveno time :to im; nudeci nove prob!eme; pro:iruje podrucja proucavanja. * osnovi svake pedago:ke doktrine na!a"i se odredjena filozofija* )ato je teme!jno po"navanje fi!o"ofije us!ov sna!aenja u pedagogiji; jer je vaspitna praksa uvek filozofski zasnovana . Be" psiholo'ije bi se u pedagogiji mora!i "anemarivati psi o!o:ki aspekti vaspitnede!atnosti; :to ce reci da bi se vaspitanju pristupa!o be" vodjenja racuna o u"rasnim psi ickim osobenostima vaspitanika; be" po"navanja psi icki procesa na ciji ra"voj se vaspitanjem utice; be" informisanosti o psi ickim me ani"mima sticanja "nanja; i"gradjivanja navika; stvaranja motiva; kana!isanja vo!je i s!.Proucavajuci i normirajuci vaspitanje; pedagogija; u stvari; proucava i normira jed-nu veoma "nacajnu dru:tvenu de!atnost; jedno veoma "nacajno podruc je dru:tveni odnosa. )ato je sve upucenija i na so)iolo'iju koja rasvet!java su:tinske "akonitosti dru:-tveni odnosa.+aspitanje se tice i fi"ickog ra"voja vaspitanika; pa se pedagogija mora os!anjati ina anatomiju;fiziolo'iju i hi'ijenu* Pored spomenuti nauka; pedagogija se os!anja i na istoriju =posebno pri proucavanju ra"voja vaspitanja i pedago:ki ideja i ucenja>; na matematiku =kori:cenje matematicki - posebno statisticki - metoda u pedago:kim istraivanjima>; na ki(ernetiku =nauku o uprav!janju s!oenim i dinamickim sistemima; medju koje spada i vaspitanje>; na teoriju informa)ije =budui da je i vaspitanje ob!ik procesa prijema; prerade i predajeinformacija> i jo:

nacitav ni" drugi nauka.Posebno treba istaci da postoje i"vesne naucne discip!ine koje spadaju i u pedagogiju i u neku drugu nauku. /o su; recimo; peda'o-ka psiholo'ija+ peda'o-ka so)iolo'ija.so)iolo'ija vaspitanja/+ ekonomija o(razovanja i dr. Nijedna od nji nije nici sto pedago:ka ni cisto psi o!o:ka; socio!o:ka; ekonomska nauka; vec su sve one i jedno i dru-go. /ako; na primer; peda'o-ka so)iolo'ija =socio!ogija vaspitanja> nije ni samo peda-go:ka ni samo socio!o:ka; nego je pedago:kosocio!o:ka discip!ina; tj. spada i medju pedago:ke i medju socio!o:ke discip!ine. /akvi ; me:oviti ; discip!ina sve je vi:e. ,ne se jav!jaju i ra"vijaju na granicnim podrucjima i"medju pedagogije i drugi odgovarajuci nauka; pa i obicno na"ivaju 'rani)nim naukama I" recenog se vidi da se vaspitanjem ne bavi samo pedagogija; da se njime bave ineke druge nauke. ,ne proucavaju psi o!o:ke; socio!o:ke; ekonomske i druge aspektevaspitanja. Stoga definiciju 0peda'o'ija je nauka o vaspitanju ne treba s vatiti usmis!u tvrdnje da je vaspitanje predmet isk!jucivo pedagogije. Njome se; u stvari; ka"uje jedino to da se vaspitanjem bavi prvenstveno pedagogija@ da samo pedagogija proucava isk!jucivo vaspitanje i da samo pedagogija vaspitanje i normira. ,sta!e nauke koje se bave vaspitanjem bave se samo pojedinim njegovim aspektima i u" to vaspitanje ne nor-miraju; nego ga samo proucavaju. Normiranje vaspitanja je isk!jucivo u nad!enosti pedagogije. .. P,#'8 DID'1/I10 (ec didaktika je grckog porek!a. * starogrckom je"iku postoja!e su reci: didaskein (obucavati), didaktikos (poucen), didaskalos (ucitelj) ,d ove govorne osnove u !atinskom je"iku se jav!ja rec dida)ti)a , didaktika Nju je prvi upotrebio nemacki mis!i!ac i reformator :ko!skog vaspitnoobra"ovnog rada %* #atke(JohanesVolfgang Ratke) prvi godina F+II ve"a. * istom vremenuce:ki pedagog %* 1* &o Menski (Jan Amos Komensk ) pi:e de!o D+e!ika didaktikaG i time pomae da se usta!irec didaktika u pedago:koj komunikaciji.(ec didaktika ima!a je odredjeno "nacenje u (atkeovom spisu D8emoria!G: to je ve:tina poucavanja. 1omenski didaktiku naziva ve-tinom u)enja svih svemu ,d ovi s vatanja do savremeni definicija didaktike bi!o je mnogo poku:aja da se odrediDpravo "nacenjeG reci didaktika. Nave:cemo samo
4

neko!iko karakteristicni s vatanja idefinicija didaktike. Nemacki naucnik 1* !isterve' (Adolf !iste"#eg) u FIF veku; smatra da je didakti-ka nauka o "akonitostima i pravi!ima nastavnog rada. (uski naucnik P* &apterov ($et" %edo"ovic Kapte"ov); nemacki pedago"i * Vilman (&tto 'illmann) 2* &er-en-tajner ((eo"g Ke"schensnteine") i drugi teoreticari =FIF-FF vek> didaktiku nazivajuteorijom o(razovanja* (uski naucnik M* !emkov ()ihail !emkov)+ nema)ki peda'o' 3* Paulsen (%"id"ich $aulsen)+ &* 4teker (Ka"l *t+cke")i mnogi drugi =FIFFFvek> didaktiku smatraju teorijom nastave. 1* 5i(ert (A"tu" ,ibe"t); nemacki naucnik; didaktiku defini-e kao filozofiju nastave =FF vek>. (uski naucnici 6* %esipov (-o"is .sipov)+ T* $ljina (/atjana 0ljina) i drugi savremeni naucnici u"imaju DpomirujucuG formu!aciju@ didaktika je teorija o(razovanja i nastave Na:i didakticari M* &oleti)+ 2* 4ilih i drugi usvajaju g!edi:ta po kojima je didaktika teorija obra"ovanja i nastave. S* 2o'ala didaktiku na"iva op:tom metodikom. V* Po,ljak smatra da se didaktika bavi proucavanjem "akonitosti obra"ovanja. T* Prodanovi) istice da didaktika proucava op:te "akonitosti i kategorije vaspitno-obra"ovnog rada unastavi i nji ovoj pove"anosti. #atke I &omenski su didaktiku smatra!i ve-tinom (ec Dve:tinaG cesto se upo-treb!java!a u F+II; F+III i FIF veku u s!ucajevima kada se govori!o o "nanjima; teori- jama i s!icno gde nije bi!o Deg"aktni G re:enja. Prema tome; sama rec Dve:tinaG ne bitreba!o da i"a"iva smetnju u procenjivanju njenog smis!a u opusu pomenuti naucnika.+e:tina i!i teorija o proucavanju drugi ; odnosno svi svemu je pre:irok okvir "a na:edoba i savremeno s vatanje didaktike. 8edjutim; "a pisce F+II veka to je bi!o norma!noi u "natnoj meri u du u sa s vatanjima teoreticara Brcke i (ima. )ato navedena s vata-nja didaktike imaju samo istorijsku vrednost. !isterve' )ini "nacajan preokret u s vatanju didaktike. ,n ne "astupa nefunkcio-na!nu :irinu didaktike; vecje ogranicava na zakonitost i pravila nastave. +rednost Distervegovog definisanja je i u tome :to on ne govori o Dve:tiniG =(atke;1omenski; *:inski>; vec o nauci; jer je ra"voj didaktickog sa"nanja narastao i metodo-!o:ki usavr:en do mere kada se moe govoriti o nauci specificnog karaktera. &apterov+ &er-en-tajner+ Vilman i drugi govore o didaktici kao teoriji koja prouava obra"ovanje. ,vo s vatanje je b!isko pog!edima (atkea i 1omenskog; jer ne govori o DnauciG vec o DteorijiG; :to nije s!ucajno; a
H

DteorijaG i Dve:tinaG ima!e su b!isko "nacenje. Pored toga; "a predmet DteorijeG odredjuje se Dobra"ovanjeG; koje ima :irinu kao iDpoucavanjeG; te je i ovo g!edi:te neodrivo. 7ak i sami autori - istomi:!jenici nenamer-no osporavaju opravdanost pomenute definicije time :to govore jedino o namernom i p!anskom obra"ovanju; raspav!jaju o nastavi. Dak!e; kod nji se jav!ja raskorak i"medju definicije didaktike i strukture didaktike kao naucno-teorijskog podrucja. !emkov+ Paulsen+ 4teker+ 'orodnikov+ Prodanovi) i drugi ne idu u :irine koje didakticko istraivanje nikada nije ima!o - vecje ogranicavaju na nastavu; kao :to je to cinio i Disterveg. 8edju ovim teoreticarima ra"!ika se jav!ja u tome :to su neki istak!i da je didaktika DteorijaG =Demkov; Pau!sen>; dok drugi isticu njeno Dnaucno obe!ejeG=,gorodnikov; Prodanovic>. Naravno; sa sada:njeg stanovi:ta moemo govoriti o tomeda je svaka nauka teorija; a!i svaka teorija ne mora da bude nauka. )ato su Demkov iPau!sen napravi!i korak na"ad do dometa koji je dao Disterveg. 2. N'S/'+' 1', '1/I+N,S/ Istorijska neminovnost nastave jav!ja se u periodu raspadanja rodovske "ajednice i jav!janja robov!asnicki dru:tveno-ekonomski odnosa. Do pojave nastave bi!o je prirodno u)enje kao jedini nacin ucenja i sta!ni prati!ac coveka i dru:tva. Prirodno u)enje je bi!o Cnusprodukt nekog drugog osnovnog procesaD =Iim!e:a>. Borba "a eg"isten-ciju; odranje u ivotu bi!a je CprimarnaD aktivnost !judi; a ucenje u tom procesu CsekundarnaD re"u!tanta. ,vaj nacin ucenja nije omogucavao ce!ovitije "nanje; bio je neefikasan; jer se sa"navao na osnovama poku:aja i gre:aka.Pojavom pisma i simbo!a "a komunikaciju medju !judima; :irenjem iskustava i teo-rijskim osmi:!javanjem prirode;coveka; dru:tva; te nike i s!icno - do:!a je i neminovnost nastave kao nove vrste !judskog rada. ,v!adavanje sposobno:cu citanja i pisanja;matematickog ispo!javanja; upo"navanja raniji i savremeni iskustava drugi !judi inaroda traio se nov nacin aktiviranja ne samo oni koji e!e da uce vec i oni koji mogu da posreduju u spoznavanju* Dak!e; ucenje u" posredovanje Cnauceni D; sposobni i odgovorni !icnosti postaje CprimarnaD aktivnost. /ime se prirodno ucenje dopunjujenovim; sistematicnijim i efikasnijim sistemom ucenja m!adi i odras!i s!ojeva dru:tva.8!ada generacija upo"najuci tekovine ku!ture i uceci uop:teno iskustvo nije vi:e po!a"i!a Csa nu!te tackeD; vec je dobija!a orijentaciju ra"mi:!janja i de!ovanja u proi"vodnji;dru:tvenom ivotu i stvara!ackom
5

ispo!javanju. Neosporno je da nastava predstav!ja jedan od mnogi ob!ika vaspitanja =s vacenogu :irem smis!u te reci>; tj. jedan od mnogi ob!ika intenciona!nog uticanja na ra"vitak !icnosti; a ne pod!ee sumnji ni to da je ona ob!ik ucenja; ob!ik usvajanja tekovina ku!tu-re. /akodje se ne moe poreci ni to da nastavom rukovode; neposredno i!i posredno; na-stavnici; odnosno osobe koje vec "naju i umeju ono :to ucenici tek treba da nauce iosposob!jene su "a poducavanje.*cenje u" nastavnikovu pomocostvaruje se i van :ko!a a!i je obicno instituciona!i-"ovano; pa se pod nastavom i podra"umeva ug!avnom ono ucenje uz .neposrednu ili posrednu/ nastavnikovu pomo)koje se realizuje u -kolama i dru'im njima sli)nim ustanovama* 3. +(S/0 N'S/'+0 * didaktickoj !iteraturi ne susrece se jedinstven nacin k!asifikovanja ra"!iciti vrstanastave. Itavi:e; neki didakticari uop:te ne de!e nastavu na ra"!icite vrste. ,snovni ra"!og ra"!icitoj k!asifikaciji vrsta nastave na!a"i se u tome :to se spomenuta k!asifikacijasprovodi na teme!ju ra"!iciti kriterijuma. /ako neki "a kriterijum u"imaju broj ucenikakoje obu vata nastavni proces; drugi u"imaju "a kriterijum mesto i"vocenja nastave inastavnikovu u!ogu u nastavnom procesu; a treci u"imaju oba kriterijuma. *"ev:i broju cenika kao kriterijum k!asifikacije vrsta nastave; nekada su se mog!e ra"!ikovati dvevrste nastave: individualna i kolektivna nastava Pojam individua!ne nastave upo-treb!java se u dva "nacenja: privatna kucna individua!na nastava kojom je obu vacen samo jedan ucenik =npr. dete v!adara>@ kucni ucite!ji radi!i su; dak!e; posebno sa svakim detetom pos!odavca@ individua!na nastava unutar ra"rednog ode!jenja; tj. takav ob!ik nastavnog rada pri kojem je ucite!j u ra"redu radio nai"menicno s pojedinim ucenicima; dok suosta!i ucenici istoga ra"reda radi!i samosta!no. Neki didakticari jo: i danas; po!a"eci od istoga kriterijuma; ra"!ikuju tri vrste nastave: individualnu 'rupnu razrednu

Savremeno s vatanje individua!ne nastave nijeidenticno sa spomenutom nekada:njom individua!nom nastavom vec se ona; uporedo sgrupnom i ra"rednom nastavom; i"vodi u ra"rednim ode!jenjima. Isti ucenici nai"menicno se obu vataju individua!nom; grupnom i ra"rednom nastavom. )bog toga bice pravi!nije ako se prik!onimo s vatanju da se tu ne radi o vrstama; vec o ob!icima nastave.Prema tome; treba odbaciti broj ucenika kao kriterijum "a k!asifikaciju vrsta nastave.'ko se "a kriterijum uzmu mesto izvodjenja nastave i nastavnikova ulo'a u nastavnome pro)esu+ tada se obicno ra"!ikuju ove vrste nastave: nastava u :ko!i; nastavana da!jinu i samonastava. Premda na"ivi nisu sretno i"abrani; ipak se vec i" nji moenas!utiti o kakvoj se vrsti nastave radi. Nastava u -koli ,odnosno :ko!ska nastava; predstav!ja najce:cu i najefikasniju vrstu nastave; koja ima sve bitne karakteristike nastave o kojima se obicno govori. Nastava na daljinu predstav!ja takav nacin organi"acije nastave kod kojeg postoji prostorna uda!jenost i"medju nastavnika i njegovi ucenika; kao i i"medju pojedini ucenika; koji su obu vaceni istom nastavom. Nastavnik i ucenici ne na!a"e se u istoj prosto-riji; pa ni u istom mestu stanovanja. Ne postoji ra"redna ucionica; pa ni :ko!ska "grada uk!asicnom smis!u. *cenici se najce:ce na!a"e u svojim domovima i rade individua!no; a redje se udruuju i rade u "ajednickoj prostoriji; uda!jeni od nastavnika. I"medju nastavnika i ucenika nema onog neposrednog i b!iskog kontakta; kakav je u :ko!skoj nastavi;vec i pove"uju ra"!icita te nicka pomaga!a. *pravo ra"vitak te nicki pomaga!a "a us postav!janje ve"e i"medju prostorno uda!jeni !judi stvorio je us!ove "a organi"aciju na-stave na da!jinu. 1ako su se istorijskim redos!edom jav!ja!a te nicka sredstva "a uspo-stav!janje ve"e; tako su se pojav!jiva!e i posebne vrste nastave na da!jinu. $storijski jenajstarija nastava pomo)u po-tansko' dopisivanja+ zatim se pojavila nastava pomo)u radio,emisija+ a kao posljednja+ nastava preko televizije*

&%

PRAKTICNI DEO 1. MATERIJALI Danas se u industriji svakodnevno postav!jaju novi "a tevi "a sinteti<kimmaterija!ima koji svojim osobinama odgovaraju "a tevima konstruktora;te no!o:ki sve inovativnijim us!ovima proi"vodnje i povo!jnijem ekonomskomaspektu "a masovnu proi"vodnju. *s!ed toga pos!ednji &3 godina kompo"itnimaterija!i "au"imaju "na<ajno mesto u istraivanjima ra"ni ma:inski materija!a; a!i :to je "a ovu temu interesantnije; i u sve ra"novrsnijimmogunostima primene u drugim naukama.Ininjerima i te ni<arima koji se susreu sa kompo"itnim materija!ima jete:ko da nadju pou"dane informacije o termo-me ani<kim osobinama ovi materija!a. )a ra"!iku od meta!a; kompo"iti su se ra"vi!i to!ikom br"inom da jepou"danu informaciju veoma te:ko nai. Skup!jajui podatke i" !iterature sami proi"vodja<a; i"ve:taja sa dostupni te ni<ki seminara; nau<ni <!anaka; ii"ve:taja istraiva<ki centara dostupni preko interneta; ovaj rad ima "a ci!jupo"navanje sa osnovama kompo"itni materija!a i nji ovim termo-me ani<kimosobinama; kao i mogunostima primene u autoindustriji.1ako kompo"itni materija!i obu vataju i!jade materija!a u ovom radu e ug!avnom biti re<i ov!aknasto iJi!i meta!no oja<anim matri<nim strukturama kompo"itni materija!a inji ovim termome ani<kim osobinama

&&

$. D(+, Drvo je "a va!an materija! pre svega "ato :to se moe vi:estruko koristiti; a ru:enje gradjevina od drveta se svodi na nji ovo rastav!janje. Nosivost drveta je ve!ika; a savremena te no!ogija omoguava prav!jenje nekada ne"amis!ivi drveni nosa<a od t"v. 9ep!jenog !ame!iranog drveta; kod koga se tanke daske meAusobno spajaju pomou posebni !epi!a pod presom. Drvo je otporno na ra"ne uticaje i; nai"g!ed paradoksa!no; drveni de!ovi konstrukcije otporniji su na vatru od <e!i<ni ekviva!enata. Drvo se moe koristiti de!imi<no i!i potpuno obraAeno. De!imi<no obraAeno je pogodno samo "a privremene graAevine; jer se ra"ne stetocine mogu nase!iti u drvene de!ove graAevine uko!iko sa nji nije odstranjena kora. ,braAeno drvo u greda; tab!i;dasaka; stubva i!i ob!icakoristi se "a i"radu trajni konstrukcija. * graAevinarstvu se drvo moe koristiti "a sve de!ove "grade: "a "idove =kod brvnara>; "a stubove; grede itd. * graAevinskim konstrukcijama drvo se de!i na dve k!ase: tvrdo i meko drvo. * prvu k!asu spadaju !i:ari: rast; bukva; cer; granica itd; a u drugu ug!avnom <etinari:je!a; smrca; aris; bor; a!i i topo!a. 8eko drvo je manje nosivosti; a!i je i !ak:e "a obradu i prevo" od tvrdog drveta; te se "bog toga <e:e koristi. ,sim u graAevinarstvu; u kome se koristi i kao konstruktivni; a!i i kao "avr:ni materija! =!amperija; parket; brodski pod itd.>; drvo se koristi i u industriji namestaj i u drugim ra"nim industrijama: industriji papira; rane; posuAa; teksti!a itd.

&$

Z1&5%U71&
Priprema nastavnika "a cas obu vata vremensko trajanje i"!aganja;p!an i"!aganja kao I nastavne metode i"!aganja. )a rad sa ucenicima potrebno je obratiti pa"nju na to kako se postupa sa njima;praviti i"!aganja u trajanju od 3-&% minuta radi bo!je koncentracije;podsticati ucenike na rad;uva"avati nji ovo mis!jenje;kao I pojasniti im "asto je ono dobro i!i nije dobro. * nastavi ucenici I nastavnik saradjuju. ,sim nastavnika mogu i"!agati I ucenici.

&.

9I/0('/*('
&. 1uka 8. ,psta pedagogija I psi o!oska pedagogija Beograd $%%3 $. 1uka 8. *ticaj nastavni metoda na pojedine kategorije ucenika u pog!edu nji ove opste inte!ektua!ne sposobnosti .. *d"benik /e nicko I te no!osko obra"ovanje "a 3. ra"red osnovne sko!e

&2