Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

ODBRANA NEZAVISNOSTI
Zaotravanje odnosa Zapada s Jugoslavijom raslo je s uobliavanjem blokovske podele sveta. Pristupanje KPJ novoj meunarodnoj organizaciji komunistikih i radnikih partija Informbirou, odnosno Kominformu (Informacioni biro, Komunistiki informacioni biro), protumaeno je na Zapadu kao poslednja potvrda da je Jugoslavija okrenula lea samostalnosti, postala sovjetski satelit", integrisala se u komunistiki svet pod vodstvom SSSR-a i prihvatila njegov model" drutveno-ekonomskog i politikog sistema. Informbiro je osnovan na sedmodnevnom savetovanju predstavnika komunistikih partija SSSR-a, Jugoslavije, Maarske, ehoslovake, Poljske, Rumunije, Bugarske, Francuske i Italije, odranom septembra 1947. u kljarskoj Porembi, pod Krakonoima, u zapadnoj Poljskoj.* KPJ su na Osnivakom savetovanju Informacionog biroa nekih komunistikih i radnikih partija predstavljali Edvard Kardelj i Milovan ilas, SKP (b) Andrej Zdanov i Georgije Maljenkov, BRP(k) Viko ervenkov i Vlado Pop-Tomov, KP Rumunije Georgiju De i Ana Pauker, Maarsku komunistiku partiju Mihalj Farka i Joef Revaj, Poljsku radniku partiju Vladislav Gomulka i Hari Mine, KP ehoslovake Rudolf Slanski i . Batovanski, KP Francuske ak Diklo i Etjen Faon, KP Italije Luii Longo i Euenio Reale. Inicijativa za stvaranje ovog tela potekla je od SKP(b), odnosno Dede". Analiza Titovog (Valterovog) pisma Dedi" od 14. septembra 1947. jasno govori da jugoslovenski komunisti nisu bili u neposrednom toku saziva i pripreme ovog sastanka, jer trae da im se jave bar osnovne take dnevnog reda konferencije u Varavi", radi orijentacije i pripreme naih delegata". Sovjetski odgovor nije mogao zadovoljiti Tita (Valtera"), jer je
* Kardelj u Seanjima govori o Jelenjoj Gori, takoe mestu u masivu Krakonoa.
J-
SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
,,Dedo" odgovorio da e o pitanjima savetovanja odluiti samo savetovanje, na kome e, ,,kako pretpostavljamo, svaka delegacija ispoljiti svoju inicijativu u postavljanju onih pitanja o kojima je neophodna razmena miljenja". Ostalo je zabeleeno da je generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito prilikom svog boravka u Moskvi aprila 1945. pominjao osnivanje konsultativnog tela komunistikih partija za razmenu miljenja i iskustava koja je doneo razvoj poslednjih godina, ali o tome nema nikakvog pisanog traga, ako izuzmemo pomenuti podatak u Pregledu istorije SKJ iz 1963. godine, koji nam izgleda dosta ubedljiv. Povezivanje komunistikih partija je u novoj situaciji dolazilo na dnevni red i u Staljinovom shvatanju, a i u Titovom, no s tim to motivi i zamiljana naela nisu bila istovetna. Do otvaranja arhiva u SSSR-u o ovom inicijalnom razmatranju pitanja nemogue je nita vie i odreenije rei. Ova ideja razmatrana je ponovo juna 1946. tokom boravka Josipa Broza Tita, Aleksandra Rankovia i Borisa Kidria u Moskvi. Pod sovjetskim uticajem i na osnovu vlastitih rezervi, predstavnici KPJ su 1947. napadali parlamentarnu praksu KP Italije i KP Francuske i njihovih rukovodilaca Toljatija i Toreza, uee italijanskih i francuskih komunista u vladama, poputanja demohrianskim strujama i degolizmu, kao tendenciju revizije marksizma u meunarodnom komunistikom pokretu. Milovan ilas je ameriku opasnost za savremeni svet oznaio kao veu od faistike, a francuske komuniste kritikovao zbog rasputanja i razoruanja snaga pokreta otpora. Za jugoslovenske prvake ponaanje francuskih i italijanskih prvaka je bilo ravno reviziji marksizma. Za slina skretanja CK SKP(b) napae marta 1948. KPJ. Euenio Reale, italijanski predstavnik na Osnivakom sastanku Informbiroa u pomenutom izletitu i vazdunoj banji na zapadu Poljske, pie o kritici Kardelja i ilasa protiv KP Francuske i KP Italije, zbog reformizma, to je ogorilo predstavnike ovih partija. Edvard Kardeli ne govori u svojim Seanjima o ovoj kritici. Karakteristino je da je kritiku zapoeo Andrej danov da bi joj se prikljuili i predstavnici KPJ. Ona je u celini otkrivala do kojeg stepena iskljuivosti idu kritiari, odbacujui i svaku pomisao o saradnji komunista i graanskih snaga. danovu je uspelo da kritikom Kardelja i ilasa produbi jaz nepoverenja izmeu predstavnika KPJ i predstavnika zapadnih partija. to je najvanije, kritika je, pre nego je ovo telo i stvoreno, i to kao konsultativno, za razmenu
1 9 7
miljenja, porekla njegov karakter, demonstrirajui pravo na kritiku partijske linije pojedinih partija. Gotovo da je anticipirana kritika SKP(b) nekoliko meseci kasnije. Istorija Informbiroa (Kominforma) nije napisana, iako se u zapadnoj publicistici o njemu dosta fragmentarno pisalo. Sovjetske arhive, specijalno one CK SKP(b), vie su nego zapeaene za uvid i nauni rad. Sovjetski Savez je proao dug put od vremena Lenjina i matroza Markova koji je bacio onu poznatu i privlanu parolu da su dokumentacije dostupne svima na uvid, jer nema vie tajne diplomatije, pa do vremena Mihaila Gorbaova, do kada one nisu bile pristupane ak ni najpoverljivijim ljudima sovjetske politike i nauke. Glavni motivi Staljinovog odluivanja za formiranje ove organizacije ipak se mogu dosta jasno sagledati. U jugoslovenskoj publicistici i istoriografiji vladajua je teza da je Informbiro iskljuivo formiran radi stavljanja pod svoje KPJ i njenog rukovodstva, Tita, pre svega. Ova teza se oslanja na nekoliko bitnih injenica. Najpre, na injenicu da je Informbiro na dnevnom redu imao iskljuivo sluaj Jugoslavije. Drugo, da je Informbiro i rasputen 1956, posle Staljinove smrti i normalizacije odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-a. Tree, da je KPJ originalnom revolucijom, samostalnim rukovodstvom, ugledom Tita u komunistikom svetu, ijem je uzdizanju doprineo i SSSR, u novoj situaciji posle zavretka drugog svetskog rata izrazito smetala Staljinu. Trebalo je KPJ staviti pod svoju kontrolu i nivelisati sa ostalim partijama koje su na vlast dole iskljuivo zahvaljujui SSSR-u, pri emu i ovde treba razlikovati one zemlje koje su imale pokrete otpora kao saveznike, od onih koje su njihovi graanski reimi preveli u front Osovine, da bi ga napustile u zavrnoj fazi drugog svetskog rata. Meutim, pomenuta nam era Staljina nikako se ne moe apsolutizovati i svesti iskljuivo na likvidaciju samostalnosti KPJ. Svet je uao u hladni rat, podele suparnikih sila su ve bile oigledne, postale praksa; na snazi su se nalazile Trumanova doktrina i Maralov program, pa je integracijom komunistikih partija i zemalja kojima su one stajale na elu trebalo odgovoriti faktikom zapadnom savezu. Staljin je raunao i da onemogui autonomistike pojave u najveim zapadnoevropskim komunistikim partijama. Primer KPJ, pri tome, mogao je biti zarazan i za njih, pa i za zemlje tzv. narodne demokratije. Obezbeujui faktiki stvaranje organizacije pod kontrolom najjae partije, SKP(b), Staljin je iao naruku i
J-
tenjama rukovodstava ovih zemalja da ih z a t i t i od rovarenja preostalih, dosta jakih, graanskih snaga protiv socijalistike perspektive razvitka. Za Staljina je bilo bitno da u zemljama koje su se nalazile u njegovoj orbiti obezbedi sovjetski uticaj posle potpisivanja mirovnih ugovora sa Maarskom, Bugarskom i Rumunijom, to je onemoguavalo dalje zadravanje sovjetskih trupa u tim zemljama. Odgovor na Maralov plan bilo je obrazovanje IB-a. Cilj je bilo ftavlj'anje komunistikih partija na Zapadu pod rukovodstvo SSSR-a u svojstvu organizatora trajkova, sabotaa i uopte akcija koje bi uticale na politiku nestabilnost u ovim zemljama, izazvanu ekonomskim haosom". Prema jednoj tezi trebalo je poveati trokove Maralovog plana do te mere da on postane neprihavtljiv za Kongres SAD. Informbiro je i u idejno-politikoj sferi predstavljao pokuaj Staljinovog centralizovanog odgovora na povezivanje zapadnih zemalja u prvoj fazi hladnog rata i polarizacije u meunarodnim odnosima. U ime antiimperijalistikog jedinstva" privreda zemalja narodne demokratije" mogla je lake da se podreuje interesima obnove i naoruavanja prve zemlje socijalizma", a komunistike partije Francuske i Italije usmeravaju na podrivanje Maralovog plana u zapadnoevropskim zemljama. Zemlje narodne demokratije" su ideolokom unifikacijom i organizacionim zbijanjem jae integrisane u sovjetski blok i izolovane od uticaja antikomunistike propagande druge strane. Staljin nije dozvolio prijem drugih zapadnoevropskih partija i KP Kine jer nije bio obuzet tenjom da stvori organizaciju koja bi se borila za svetsku revoluciju", ve specifinijim i ogranienijim ciljevima, vezanim za slamanje nepokornosti i otpora u sopstvenom bloku i primenu organizovane opstrukcije protiv politike SAD u Italiji i Francuskoj. Stvaranjem Informbiroa Staljin je, nastavljajui da vodi globalnu politiku, radio na izdvajanju svog lagera i na njegovoj izolaciji, to je pravdao i zatitom od ideoloke diverzije antagonistikog bloka. Napadajui Jugoslaviju, Staljin je raunao na dominaciju staljinizma u Istonoj Evropi i van nje, pri emu su mu naruku ile najkonzervativnije snage na Zapadu, obuzete antikomunistikim predrasudama i amerikom zatitom demokratije. Istorija Informbiroa ipak pokazuje da je osnovni cilj koji je Staljin postavio stvaranjem ove organizacije bio slamanje Jugoslavije, jer Informbiro nije ni na emu drugom radio.
1 9 9
Za razliku od Kominterne, ova organizacija nije imala svetski karakter. IB je bio iskljuivo evropska o r g a n i z a c i j a , ali ne i organizacija svih partija kontinenta. Manje partije iz zapadnih zemalja nisu bile lanice organizacije. Grka KP nije bila lan IB-a, jer se smatralo da se Grka ne nalazi u interesnoj sferi SSSR-a. Izuzetak je u tom smislu nainjen samo sa dve velike komunistike partije francuskom i italijanskom poto su one u projekciji Staljinove politike imale znaajnu ulogu u suprostavljanju amerikih inicijativa u politici i ekonomiji Italije i Francuske, prihvatajui Maralov program. KP Albanije nije pozvana kao mlada partija, tek osnovana, a smatralo se da se ona predstavlja u komunistikom svetu preko KPJ. to je uostalom bilo inspirisano sovjetskim opredeljenjem, odnosno mandatom KPJ na albanske komunistike grupe jo pre rata i u vreme Kominterne. Do saziva ovog tela je dolo u vreme podele sveta, poetaka hladnog rata, opseg nepoverenja izmeu dveju suparnikih sila, koje se odraavalo i na nepoverenje izmeu zapadnih drava i tzv. narodnih demokratija. U OUN saveznice SAD su nazivane glasakom vojskom", pri emu se najveim delom mislilo na junoamerike drave i njihove reime (koji su uivali lo glas i prezrivu ocenu banana republika"), dok su sve ostale saveznice SSSR-a, tzv. narodne demokratije tretirane kao sateliti" SSSR-a. Ambasador SAD Kevendi Kenon je septembra 1947. ocenio Jugoslaviju kao najvernijeg saveznika Sovjetskog Saveza i vodeu snagu svetske ekspanzije komunizma". Odnosi Zapada sa Jugoslavijom, kao najisturenijom dravom SSSR-a, bili su na najnioj taki od zavretka rata. Kriza u odnosima Jugoslavije i Zapada sve se vie produbljavala, kao to pokazuju transka kriza, grko pitanje", blokada deviza i zlatnih rezervi, sabotiranje predaje ratnih zloinaca, incidenti sa amerikim avionima, procesi u Jugoslaviji koje su SAD tretirale kao sudske inscenacije i uklanjanja politikih protivnika (pored Stepinca i Mihailovia, proces Dragoljubu Jovanoviu i drugim opozicionerima). Borba je prenoenjem uvredljivog napisa o amerikom predsedniku Trumanu, objavljenom iz pera Borisa Gorbatova u Literaturnoj gazeti, kojim se ovom bivem galanterijskom trgovcu" oduzima kompetencija ak i za nadzornika javnih nunika, izazvala je jo vie netrpeljivosti u meusobnim odnosima, iako je na ameriki protest SSSR-u V. Molotov odgovorio da vlada ne
J- y U
odgovara za pisanje tampe. Amerikim graanima izdavani su pasoi na kojima je izriito pisalo da ne vae za Jugoslaviju. Odreivanje Beograda za sedite meunarodne organizacije komunistikih partija dovela je odnose do krajnje take nepodnoljivosti. Poverenje" koje je SSSR ukazao Jugoslaviji u delu zapadnog javnog mnenja je tumaeno kao dokaz sam za sebe o najistaknutijoj ulozi Jugoslavije u sovjetskoj politici, a na drugoj strani i o izvanrednom ugledu koji KPJ uiva u Staljinovim oima, jer se jo nije sagledavala namera sovjetskog voe da se time lake namakne oma oko KPJ i njenog rukovodstva. Politiki i ekonomski odnosi i sa drugim zapadnim zemljama su takoe bili loi. Na Politbirou CK KPJ 1946. stavljeno je do znanja da zapadne sile ometaju trgovinu sa Jugoslavijom. Velika Britanija je optuivala Jugoslaviju da ona stoji iza potapanja britanskih razaraa pred obalama Albanije koji su naili na mine, nemakog porekla, navodno prebaene iz Dubrovnika u Albaniju, samo kako bi se spreili britanski brodovi da nesmetano patroliraju pored albanskih obala. Za razliku od Kominterne, Informbiro je organizovan za razmenu iskustava izmeu komunistikih partija i, ,,u sluaju potrebe, koordinaciju njihove delatnosti na osnovu uzajamne saglasnosti". Njegovim osnivanjem jedinstvo komunistikih partija u antiimperijalistikoj borbi dobijalo je organizovan izraz, ali je, s druge strane, svaka zajednika akcija morala da bude prihvaena od svake partije. Za sedite organizacije izabran je Beograd. Sovjetska delegacija se zalagala za to, odbijajui predlog da ono bude u Pragu, jer je raunala da na taj nain jae vee Jugoslaviju za Informbiro. Vladislav Gomulka se izjasnio protiv osnivanja ove organizacije, ali se ipak priklonio veini. Organ Informbiroa Za vrsti mir, za narodnu demokratiju tampao se takoe u Beogradu na ruskom, engleskom, francuskom i srpskohrvatskom, u tampariji Borbe", a ureivao ga je Pavel Judin, filozof, za kojega se govorilo da je najbolji obavetajac meu filozofima i najbolji filozof meu obavetajcima". Vladimir Dedijer je opisao konspirativne uslove pod kojima se tampao ovaj list, brojne mere predostronosti sovjetskih predstavnika i dovoenje nepoznatih s o v j e t s k i h graana na sednice redakcije. Ubrzo po osnivanju Informbiro je praktino porekao proklamovane ciljeve radi kojih je obrazovan i naela na kojima se formalno zasnivao. Juna 1948, pod Staljinovim pritiskom,
2 0 1
napao je KPJ kao kulaku partiju" koja vodi antisovjetsku politiku", a njene rukovodioce kao sitnoburoaske nacionaliste". KPJ je preko dravnih organa drala pod administrativnim pritiskom kulake ili seoske bogatae (otkup, porez, itd.), tako da Staljinova osuda nije bila tana. Staljin je zapravo teio da sukobi seljake i vlast, oduzme vlasti masovnu politiku potporu, lii je njene partizanske baze iz vremena rata, uoavajui poetne manifestacije nezadovoljstva na toj liniji, prvenstveno srednjih slojeva koji su podravali jugoslovensku revoluciju. Staljinovim napadu na KPJ i njeno rukovodsto preko Informbiroa prethodili su neki sovjetski potezi koji su se kosili s jugoslovenskom samostalnou. Meunarodni ivot Jugoslavije 19451948. proticao je u znaku sve zaotrenijih odnosa s velikim zapadnim saveznikim dravama, a na drugoj strani u umnoavanju razlika" s vodeim zemljama Istoka, razlika koje su priguivane. Trumanova doktrina obuzdavanja" Rusije" i njenih satelita", sa Maralovim planom, predstavljala je radikalan zaokret amerike politike iz vremena rata i postavljanje osnova nove, drukije i dugoronije politike konfrontiranja sa drugom velikom, suparnikom silom. Jugoslavija je uoi izbijanja sukoba sa SSSR-om bila u najtenjim ekonomskim odnosima s njim i zemljama tzv. narodne demokratije. Tokom 1947. i poetkom 1948. godine 52,9% jugoslovenskog izvoza ilo je ka Istoku, dok je 49,3% uvoza dolazilo iz SSSR-a i drugih socijalistikih zemalja. Posle zakljuenja sporazuma o ekonomskoj saradnji sa SSSR-om, 1946. godine, zapoeli su razgovori o stvaranju meovitih drutava u Jugoslaviji. Jugoslovenski predstavnici podravali su ideju o meovitim drutvima, oekujui da SSSR uloi sredstva, podri eksploataciju sirovinskih bogatstava i pomogne industrijalizaciju zemlje. Najpre je, februara 1947, stvoreno drutvo za avionski saobraaj (JUSTA- Jugoslovensko-sovjetsko akcionarsko drutvo za civilno vazduhoplovstvo) i drutvo za reni saobraaj (JUSPAD= Jugoslovensko-sovjetsko dunavsko parobrodarsko akcionarsko drutvo), iako je Jugoslavija bila vie zainteresovana za investicije u oblasti proizvodnje nafte, aluminijuma i elika. Prva iskustva s Justom i Juspadom pokazivala su da ova preduzea nisu radila u interesu razvoja jugoslovenskog saobraaja. Justa je iz vazdunog saobraaja s '
i i i
J- y U
inostranstvom istisnula Jugoslovenski aerotransport i drala najrentabilnije linije. Preko ovih drutava SSSR je dovodio u pitanje i suverena prava jugoslovenskih vlasti. Sovjetska strana nije se pridravala osnovnih obaveza o ulaganju sredstava u izgradnju jugoslovenskih renih brodogradilita. Njeni predstavnici u meovitim drutvima stavili su se iznad zakona FNRJ i sebe smatrali eksteritorijalnim". Na osnovu odluke Politbiroa CK KPJ, Edvard Kardelj je aprila 1947. godine boravio u Moskvi da bi u razgovorima sa Staljinom, voenim u prisustvu Vladimira Popovia i Stanoja Simia, raistio razmimoilaenja oko meovitih drutava, koja su stalno izazivala sporove izmeu vladinih funkcionera. Zakljueno je da se zadre samo Justa i Juspad. Jugoslavija je u ekonomskoj saradnji teila razvijanju vlastitih prirodnih izvora uz pomo SSSR-a, ali se u tim nastojanjima suoila sa sovjetskom politikom monopolisanja jugoslovenske privrede preko meovitih drutava. Sovjetske tenje jasno su obelodanjene prilikom razgovora o stvaranju meovitih drutava u oblasti proizvodnje nafte, uglja, olova i cinka, aluminijuma, crnih metala. Stvaranje sovjetsko- jugoslovenske banke trebalo je da osigura privredno podreivanje Jugoslavije SSSR-u. Latentna kriza u sovjetsko-jugoslovenskim odnosima sve se vie ispoljavala. Staljinovim planovima oigledno su smetali mlada pobednika revolucija, revolucionarni idealizam jugoslovenskih komunista, njihova samosvojnost, negovanje duha oktobarske revolucije, tenja za autonomnim unutranjim razvojem i samostalnou u meunarodnim odnosima, kao i tendencije ka policentrizmu u delu komunistikog pokreta. Izjava Georgi Dimitrova data u Rumuniji januara 1948. da je stvaranje federacije socijalistikih drava Evrope preuranjeno, ali da e ona nastati povezivanjem Rumunije, Bugarske, Jugoslavije, Albanije, Poljske, ehoslovake, Maarske i Grke, na federativnoj ili konfederativnoj osnovi, im za to uslovi sazru, izazvala je otru Staljinovu reakciju preko Pravde 29. januara 1948. koja je napala planove o stvaranju vetakih federacija ili konfederacija". U Pravdi je stajalo da Dimitrovljeva izjava o organizovanju federacije balkanskih i podunavskih zemalja, ukljuujui tu i Poljsku, ehoslovaku i Grku, i o neophodnosti stvaranja carinske unije meu njima, ne znai da se list i solidarisao sa Dimitrovim, ve samo da Pravda nije mogla da ne
2 0 3
objavi izjavu publikovanu u drugim zemljama. Inae, Pravda je smatrala, a to znai i Staljin, da pomenutim zemljama nije bila potrebna problematina i izmiljena federacija ili konfederacija, niti carinska unija, ve uvrenje i odbrana svoje nezavisnosti i suvereniteta putem mobilizacije i organizacije unutranjih narodnodemokratskih snaga, kako je to pravilno reeno o tome u poznatoj deklaraciji devet komunistikih partija". Prema miljenju uzepe Bofe izjava Dimitrova je ubrzala odluku Staljina da napadne Tita. U Rumuniji su skidane Titove slike pre optube Informbiroa, jer je je Staljin preko crne propagande" ve poeo na Zapadu stavljati do znanja svetu da Tito nije ,,u milosti". Januara iste godine Sovjetski Savez je preduzeo mere ekonomskog pritiska na Jugoslaviju nagovetavajui da e trgovinski ugovor s njom zakljuiti tek u decembru. Narednog meseca Staljin je poeo da vri politiki pritisak na Jugoslaviju. Prvi znaci Staljinovog neraspoloenja mogli su se zapaziti prilikom posete Milovana ilasa Moskvi na elu jugoslovenske delegacije, koja mesec dana nije uspela da postigne ekonomski sporazum sa SSSR-om. Pored ilasa u delegaciji su se nalazili Vladimir Popovi, ambasador Jugoslavije u SSSR-u, i Bogdan Crnobrnja. U glavni grad SSSR-a stigla je nova delegacija sa Edvardom Kardeljom i Vladimirom Bakariem, 8. februara 1948. godine. Prilikom sastanka jugoslovensko-bugarske delegacije u Moskvi (Kardelj, ilas, Bakari sa jugoslovenske strane i Dimitrov, Kolarov i Kostov sa bugarske) u prisustvu Staljina, Maljenkova, danova, Suslova i Zorina, Molotov je napao jugoslovensko-bugarski ugovor iz 1947. i izjavu Dimitrova o federaciji istonoevropskih i balkanskih zemalja. Staljin se zaloio za brzo stvaranje jugoslovensko-bugarske federacije, raunajui da e na taj nain najlake razviti Jugoslaviju. Sovjetski Savez e suprotstavio i sporazumu izmeu jugoslovenske i albanske vlade. Staljin je protestovao i zbog slanja dve divizije JA u Albaniju bez konsultovanja SSSR-a, oznaavajui to kao preventivni rat". Staljin je ovim postizao dve stvari: na jednoj strani, krnjio je suverenitet Jugoslavije zahtevajui prethodno konsultovanje u sferi spoljne politike, a na drugoj je podstrekavao otpor Envera Hode Jugoslaviji i KPJ. to se tie Hode, njemu nije mnogo ni trebalo, jer je on i ranije od Moskve traio da u saradnji sa narodnim demokratijama" praktino mimoie Jugoslaviju uspostavljanjem neposrednih veza sa Bugarskom. Svoje nezado-
J-
voljstvo Jugoslavijom on je iskazivao i prilikom svoje posete Moskvi 1947. godine. Molotov je u noi izmeu 11. i 12. februara 1948. zahtevao od Kardelja da potpie tekst sporazuma o uzajamnom konsultovanju dveju zemalja o spoljnopolitikim pitanjima, to je ovaj i uinio. Albanija je kao mala zemlja i navodna rtva jugoslovenske politike trebalo da preuzme antititovski barjak. Proireni Politbiro CK KPJ je na sastanku odranom 1. marta 1948. konstatovao da su odnosi sa SSSR-om u poslednje vreme u raskoraku". Sovjeti su kritikovali jugoslovensku spremnost za pomo Albancima protiv Grka, odnosno tenju Jugoslavije da time stavi do znanja kako je njen savez s Albanijom vrst. SSSR, takoe, nije hteo da pomogne Jugoslovenima u naoruavanju armije, smatrajui da to nije ni potrebno dok postoji jaka sovjetska armija. Jugosloveni su bili protiv stupanja u federaciju s Bugarima, pomou koje je Staljin hteo da oslabi Jugoslaviju. Na martovskom sastanku Tito je isticao da Sovjeti forsiraju stvaranje federacije iako stvar nije ekonomski sazrela, zato to je Bugarska duna da plaa reparacije, to je siromana zemlja i to postoje ideoloke razlike izmeu KPJ i BRP(k). Po Titu, stvoriti federaciju u tom asu znailo je praktino uvesti trojanskog konja" u Jugoslaviju. Od naelnog je znaaja to je Tito nakon Staljinovog napada i ekonomskog pritiska bio svestan da je u pitanju nezavisnost Jugoslavije. Ekonomski pritisak ogledao se u injenici to je sovjetska vlada otkazala zakljuenje trgovinskog ugovora za 1948. Za Tita je nezavisnost Jugoslavije bila najvanija, pa samim tim i potreba strogog bdenja nad njenim interesima. Nezavisno od ovog pritiska, martovski sastanak rukovodstva KPJ je stao na gledite da politika Jugoslavije prema SSSR-u ostane neizmenjena. Tito je u oblasti naoruavanja traio oslanjanje na sopstvene snage. Prema generalnom sekretaru KPJ, Jugoslavija je ubudue morala da rtvuje mnogo za vojnu industriju i naoruanje. Ve na martovskom sastanku nazvan je nepravilnim" stav sovjetskih rukovodilaca, izraen u pismu Staljina i Molotova Titu i jugoSlovenskom rukovodstvu, u prilog vrbovanju graana FNRJ za sovjetsku obavetajnu slubu. Odbacivanje Staljinove ideje o stupanju Jugoslavije u federaciju s Bugarskom pojaalo je i ekonomski pritisak. Krajem novembra 1947. Jugoslavija je elela da proiri razmenu sa SSSR-om, ali je u razgovoru Milovana ilasa, Vladimira
2 0 5
Popovia i Bogdana Crnobrnje s Anastaom Mikojanom jugoslovenskim predstavnicima bilo jasno da se radi o odugovlaenju. Sovjeti su zavaravali jugoslovenske predstavnike gotovo tri meseca, tj. od decembra 1947. do kraja februara 1948. godine. Naredni potez sastojao se u povlaenju sovjetskih vojnih i civilnih strunjaka iz Jugoslavije. Raunajui na znaenje 27. marta u najnovijoj jugoslovenskoj istoriji, Staljin je na svoje prvo pismo CK KPJ stavio ba taj datum. U svetlosti ovog pritiska postajali su jasniji i neki raniji Staljinovi postupci prema KPJ, koji su govorili da se prilazi Kominterne i KPJ pojedinim pitanjima razlikuju, to tada nije dobijalo publicitet. to se tie jugoslovenskih rukovodilaca, oni su tumaili ranije sporove vie kao nesporazume nego kao naelna razmimoilaenja, iako su ovi nosili u sebi klicu budueg sukoba. Ali to ne znai da deo ovih nije zapaao degenerativne promene u SSSR-u. No i kada je sukob izbio, njegova prava priroda nije bila odmah jasna lanstvu KPJ. Tek e analiza postupaka IB-a prema Jugoslaviji pre 1948. i posle napada na nju, uz preispitivanje njene vlastite prakse, uputiti jugoslovenske politiare i teoretiare da razmotre karakter drava koje su vrile agresivan pritisak na jednu socijalistiku zemlju. Jugoslavija je posleratne odnose razvijala u vreme kada su u meunarodnoj zajednici pored SSSR-a postojale i druge socijalistike zemlje. Pojava vie socijalistikih zemalja u svetu menjala je, meutim, tradicionalno shvatanje proleterskog internacionalizma, koji se pre toga izraavao u bezrezervnoj podrci prvoj zemlji socijalizma i proveravao odnosom prema njoj. Postojanje vie socijalistikih drava u meunarodnoj zajednici postavilo je njihove meusobne odnose na drugaiji nain, zahtevajui potovanje njihove nezavisnosti, politike i ekonomske ravnopravnosti. Staljin je, meutim, polazio od shvatanja da grupisanje imperijalistikih drava iziskuje integraciju socijalistikih zemalja. Kao najvea socijalistika drava, SSSR je, samim tim, imao posebna prava i odgovornosti, a sovjetska partija vodeu ulogu u meunarodnom radnikom pokretu. KPJ je nalazila da nezavisna politika Jugoslavije ne protivurei ulozi SKP(b) i SSSR-a u meunarodnom radnikom pokretu i meunarodnim odnosima uopte. Ovaj stav KPJ sadrao je uverenje da u meunarodnoj zajednici i komunistikom pokretu moraju da preovlauju norme kvalitativno drugaije od onih u predratnim odnosima, kada je SSSR bio
J- y U
usamljena socijalistika drava. Uoi sukoba sa Staljinom iza KPJ je stajala oruana revolucija, iji se dah jo oseao. Jugoslovenska revolucija 19411945. otkrivala je istinu da putevi u socijalizam nisu jednoobrazni, ve da zavise od posebnih uslova svake zemlje, unutranjih i meunarodnih odnosa klasnih i politikih snaga, stepena razvijenosti, odnosno sposobnosti rukovodeih subjektivnih snaga da stvaralaki iskoriste revolucionarnu situaciju. Slobodarske tradicije jugoslovenskih naroda jemile su, sa svoje strane, da e zahtev IB-a za kapitulacijom i odricanjem od nezavisnosti zemlje biti odbaen. Jugoslovenskoj vladi je 18. marta 1948. saopten telegram marala Nikolaja A. Bulganjina, ministra narodne odbrane SSSR-a, kojim se opozivaju sovjetski vojni savetnici i instruktori iz Jugoslavije, s obrazloenjem da su okrueni nedrueljubljem". Dan kasnije opozvani su i civilni strunjaci. Njihovo povlaenje motivisano je time to im, navodno, jugoslovenski funkcioneri uskrauju potrebne podatke. U Titovom pismu Vjaeslavu M. Molotovu od 20. marta odbaena je optuba da su strunjaci SSSR-a okrueni nedrueljubljem i nepovjerenjem". Smisao ovih akcija otkrivalo je, meutim, pismo koje su, po nalogu CK SKP(b), Staljin i Molotov uputili drugu Titu i ostalim lanovima CK KPJ" 27. marta 1948. U njemu je rukovodstvo KPJ okrivljeno da nije davalo otpor (tim) pokuajima diskreditovanja sovjetske armije", da je stavilo sovjetske predstavnike u Jugoslaviji pod kontrolu organa bezbednosti, da njegovi lanovi razvijaju antisovjetsku atmosferu, ire antisovjetske izjave o izroavanju SKP(b) i pokuavaju da detroniziraju sovjetski sistem", kao i da optuuju SSSR za velikodravni ovinizam". Staljin i Molotov napadali su KPJ i zbog polulegalnosti i nedostatka unutarpartijske demokratije. U pismu se isticalo da su lanovi KPJ stavljeni pod kontrolu ministra dravne bezbednosti"; da se Komunistika parija Jugoslavije uljuljkuje trulom oportunistikom teorijom mirnog urastanja kapitalistikih elemenata u socijalizam, pozajmljenom od Berntajna, Folmara i Buharina"; da se Partija preko Narodnog fronta rasplinjavala u vanpartijskoj masi; i da u jugoslovenskom Ministarstvu spoljnih poslova rade britanski pijuni. Kopije pisma CK SKP(b) od 27. marta upuene su, bez znanja KPJ, ostalim partijama lanicama Informbiroa. Time,
2 0 7
kao i kasnijim organizovanjem njegovog Bukuretanskog zasedanja, Staljin se odluio da u svom bloku internacionalizme sukob s KPJ. O nesamostalnosti tih partija govorila je najbolje injenica to su one prihvatile stanovite CK SKP(b) iako nisu ule miljenje i protivargumente CK KPJ. Internacionalizacija sukoba njegovim prenoenjem iz okvira sovjetsko-jugoslovenskih partijskih odnosa na podruje meunarodnog radnikog pokreta imala je za cilj da pojaa pritisak na KPJ, prejudicira dranje komunistikih partija lanica IB-a na predstojeem sastanku, i legalizuje obraun s KPJ kao unutranju stvar socijalistikih zemalja i komunistikih partija. Zahvaljujui stavu Vladislava Gomulke, jedino Poljska radnika partija nije uputila KPJ pismo kojim bi se solidarisala sa Staljinovim i Molotovljevim pismom od 27. marta 1948. godine. Prema Andeju Verblanu Gomulka je rekao savetniku ambasade SSSR-a u Varavi Vladimiru Jakovljevu da e pokazati Staljin-Molotovljevo pismo lanovima Politbiroa koji e nesumnjivo podrati njegove stavove, ali da je po njegovom ubeenju sovjetski stav nepravilan". Tek kada je KPJ odbila da uestvuje na sastanku IB-a u Bukuretu, poljska partija je uputila pismo KPJ koje je predstavnik poljske partije u Informbirou Julijan Finkeltajn uruio Milovanu ilasu 8. juna 1948. godine. U tom pismu je stajalo: Smatramo da vaa odluka (neuestvovanje na sastanku Informbiroa B.P.) neminovno vodi vaem otcepljenju od revolucionarnog pokret.a sa svim posledicama koje iz toga proizilaze. Teko nam je da poverujemo da je vaa odluka konana i da je va stav do kraja promiljen stoga smo spremni da se susretnemo s vama kako bismo vas ubedili u neophodnost revizije vae odluke". Rukovodstvo KPJ je bilo spremno da primi Gomulku u Beogradu, ali je stavilo do znanja to se tie njegove posrednike misije da je odluka definitivna i da iza nje stoji CK KPJ. Gomulka je osporavao Staljinove postupke u odnosu na jugoslovensko pitanje", dok su se njegovi odnosi sa Staljinom i Politbiroom vlastite partije sve vie zaotravali. Ve na avgustovsko-septembarskom plenumu CK Poljske radnike partije 1948. govorilo se o Gomulki sa nepoverenjem i predubeenjima, a godinu dana kasnije ,,o ideolokom i nacionalistikom srodstvu s Titom". Septembra 1948. bio je optuen za skretanje, ubrzo smenjen sa svih funkcija i 1951. zatvoren.
J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
CK KPJ je odbacio pismo maarske partije, osporavajui moralno i politiko pravo Rakoiju i drugovima da neodgovorno napadaju jugoslovensku partiju pred SKP (b)". Stav maarskog politbiroa ocenjen je kao klevetnika izjava, koja predstavlja duboku uvredu za svakog naeg graanina, a ne samo za lanove Partije". Odgovor na pismo CK SKP (b) od 27. marta 1948. CK KPJ je usvojio na plenarnoj sednici Centralnog komiteta odranoj 12. i 13. aprila. U pismu Staljinu i Molotovu od 13. aprila izraeno je nezadovoljstvo njihovim stavovima i nainom na koji su ih oni saoptili. Sem odbacivanja optubi i objanjavanja sopstvenih stavova, KPJ je u ovom pismu izloila i neka naelna pitanja. Istaknuto je da ma kako neko od nas volio zemlju socijalizma SSSR, on ne smije ni u kom sluaju manje voljeti svoju zemlju, koja takoe izgrauje socijalizam". To je istovremeno bio odgovor komunistima koje je magija ideologije onemoguavala da se odvoje od stereotipnog tumaenja proleterskog internacionalizma. Time je Tito praktino odgovarao i Sretenu ujoviu koji je isticao da je on zamiljao Jugoslaviju u budunosti kao jednu od sovjetskih republika. Podvueno je, isto tako, da ,,mi stojimo na stanovitu da u drutvenom preobraaju u Jugoslaviji ima mnogo specifinih crta, koje se mogu korisno iskoristiti u revolucionarnom razvitku u drugim zemljama, i ve se iskoriavaju". Ve iz odgovora CK KPJ izbijalo je uverenje da su u pitanju razliita shvatanja odnosa izmeu socijalistikih zemalja. Plenarna sednica CK KPJ odbila je, s izuzetkom Sretena ujovia, da prihvati ocene iznete u pismu CK SKP (b). U odgovoru je predloeno Centralnom komitetu SKP (b) da se nesporazum" rei u razgovorima izmeu predstavnika dva centralna komiteta u Beogradu. Ovaj stav CK KPJ podrale su i plenarne sednice centralnih komiteta Srbije, Hrvatske, Slovenije i Makedonije, pokrajinskih komiteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru kao i CK SKOJ-a. Na sednici CK KPJ od 13. aprila 1948. Aleksandar Rankovi je izvestio da je Politbiro reio da CK upozna sa sluajem Hebranga i ujovia. Hebrang nije pozivan na sednice Politbiroa, a nije prisustvovao ni plenarnoj sednici jer je protiv njega bila pokrenuta istraga. Andrija Hebrang je bio oktobra 1943. kooptiran u Politbiro CK KPJ, ali je septembra 1944. smenjen sa poloaja sekretara CK KP Hrvatske i preveden na rad u o s l o b o e n i Beograd. Tito je obavestio CK KPJ kako je Hebrang
2 0 9
u Moskvi stvarao nepovoljan utisak o CK KPJ, krivo informiui da u Partiji nema demokratije. Smatao ga je prvim krivcem za nepoverenje SKP (b) prema CK KPJ. Zato su slubeno od vlade SSSR-a, a i od CK SKP (b) dolazile depee adresirane na Hebranga. Tito je izneo ljutnju" Hebranga izraenu i u pismu Kardelju zato nije stavljen na elo delegacije koja je ila u Moskvu. Kao predsednik Privrednog saveta nije radio prema zakljucima i nije se saglaavao sa partijskom linijom u pitanjima privrede. Iako se Zujovi i Hebrang nisu slagali, imali su negativan odnos prema liniji i odlukama CK. Hebrang je ostao u CK KPJ, ali je bio skinut" sa rada u Politbirou. Protiv Hebranga je povedena istraga povodom njegovog dranja u ustakom zatvoru. Za Svetozara Vukmanovia oni su mirisali" na frakcionae. ilas je isticao niz principijelnih razlika u ocenama bitnih stvari. Tako je ujovi, po njemu, smatrao da se jugoslovenski plan morao nalaziti u sastavu sovjetskog, za razliku od shvatanja da je on ,,u oslonu na SSSR". Ni po Nekoviu ujovi nije bio ist"; bio je neiskren"; eleo je da se nae na poloaju predsednika vlade Srbije i sekretara partije. Tito je ocenio da su ujovi i Hebrang bili protiv izgradnje Auto-puta BeogradZagreb, prvi iz velikosrpskih" a drugi iz ustakih" motiva. Vicko Krstulovi posredno je optuivao ujovia da je sve to se govori na sednicama upisivao u notes, izvlaei iz toga uverenje da su informacije poticale od lanova CK. ujovi je, po Kardelju, oklevetao" partiju i mora biti iskljuen iz CK. Tito je predloio komisiju u sastavu uro Pucar, Vlado Popovi i Jakov Blaevi da formulie pismenu odluku o iskljuenju ujovia iz CK KPJ. Titova platforma nasuprot Staljinovim shvatanjima i tenjama, iza kojih su stajali njegov ogromni presti i pritisak na komunistiki pokret u svetu polazila je od prava Jugoslavije na nezavisnost i od ravnopravnih odnosa izmeu drava i partija. Po nalogu CK SKP (b), Staljin i Molotov su 4. maja uputili novo pismo Centralnom komitetu KPJ, u kome je odgovor od 13. aprila opisan kao zaotravanje konflikta". To je pismo odbacivalo objanjenja CK KPJ, podizalo raspravu o spornim pitanjima na nivo optube", govorilo o antisovjetskoj poziciji druga Tita" i klevetnikoj propagandi rukovodilaca KPJ". Staljin i Molotov takoe su isticali da zasluge i uspesi, recimo, komunistikih partija Poljske, ehoslovake, Maarske, Rumu-
nije, Bugarske, Albanije nita nisu manji nego zasluge i uspesi jugoslovenske Kompartije". Pobeda jugoslovenske revolucije objanjavala se ulaskom sovjetske armije u Jugoslaviju. ,,A to francuske i italijanske kompartije" stajalo je u pismu imaju za sada manje uspeha nego jugoslovenska Kompartija, to se ne objanjava nekim osobitim kvalitetima jugoslovenske Kompartije, nego, uglavnom, time to je posle razbijanja taba jugoslovenskih partizana od strane nemakih padobranaca, u momentu kada je narodnooslobodilaki pokret u Jugoslaviji preivljavao teku krizu, sovjetska armija pritekla u pomo jugosovenskom narodu, razbila nemake okupatore, oslobodila Beograd i tako stvorila uslove neophodne za dolazak Komunistike partije na vlast. Na alost, sovjetska armija nije ukazala i nije mogla ukazati takvu pomo francuskoj i italijanskoj Kompartiji." U sluaju da CK KPJ ostane na svojim pozicijama, CK SKP (b) je nagovetavao protivakcije i na planu meudravnih odnosa. Pismo se zavravalo predlogom da se postojei spor raspravi na sastanku Informbiroa devet partija. Iz pisma CK SKP (b) Titu i Kardelju i Centralnom komitetu KPJ od 4. maja 1948. moe se videti da je postojalo sovjetsko nezadovoljstvo Titovom izjavom maja 1945. u Ljubljani u jeku transke krize, o emu je sovjetski ambasador Ivan V. Sadikov izvestio Kardelja 5. juna iste godine. Razmatrajui ovo pismo na plenarnoj sednici od 9. maja 1948, CK KPJ je odbio da se spor raspravlja na sastanku Informbiroa, jer se ,,u toj stvari osjeamo toliko neravnopravni da nam je nemoguno pristati da tu stvar sada rjeavamo pred Kominformbiroom". Politbiro CK KPJ je, istovremeno, usvojio predlog partijske komisije da se Andrija Hebrang i Sreten Zujovi zbog frakcionatva, stavova o privrednoj politici i odnosa prema Informbirou iskljue iz KPJ. Staljin je traio da sovjetski predstavnici uestvuju u istrazi protiv Hebranga i ujovia, ali je CK KPJ to odbio. Ta dva funkcionera KPJ, koja su nameravala da izazovu rascep u rukovodstvu, zatvorena su zbog dela kanjivih po krivinom zakonu, kako stoji u izvorima, ali Kardelj u svojim Seanjima istie da su oni pritvoreni iz bojazni da ih Sovjeti ne odvedu u Bukuret na savetovanje partija Informbiroa. CK SKP (b) je 19. maja ponovo zatraio da jugoslovenski komunisti uestvuju u radu Informbiroa, ali je CK KPJ 20. maja jednoglasno odluio da se delegati ne alju na bukuretansko
2 1 1
zasedanje. U pismu od 22. maja CK SKP (b) je ovaj stav ocenio kao nacionalistiki. CK KPJ je u izjavi od 20. juna 1948, upuenoj zasedanju Informbiroa u Bukuretu, podvukao da stav CK SKP (b) onemoguava diskusiju na ravnopravnoj osnovi i da primenjeni postupak nije ,,u duhu sporazuma i principa dobrovoljnosti na kojima bazira Informbiro". Na bukuretanskom zasedanju Informbiroa Bugarsku radniku partiju (komunista) predstavljali su Trajo Kostov i Viko ervenkov; Rumunsku radniku partiju Georgiju G. De, Vasil Luka i Ana Pauker; Maarsku komunistiku partiju Mae Rakoi, Mihalj Farka i Erni Gere; Poljsku radniku partiju J. Berman i A. Zavadski; Svesaveznu komunistiku partiju (boljevika) Andrej danov, Georgij Maljenkov i Mihail Suslov; Komunistiku partiju ^Francuske ak Diklo i Etjen Faon; Komunistiku partiju ehoslovake Rudolf Slanski, R. iroki, B. Geminder i G. Gare; Komunistiku partiju Italije Palmiro Toljati i Pijetro Sekija. Predstavnici SSSR-a predlagali su da se pre zasedanja u Bukuretu Informbiro sastane u Ukrajini, iznosei ak mogunost da na tom sastanku uzme uea i Staljin, ime su uticali na dranje predstavnika drugih partija, podizali znaaj sastanka i sugerisali potrebu prisustva na najviem nivou. Vladislav Gomulka intervenisao je da predstavnici KPJ prisustvuju zasedanju Informbiroa, ali odluka nije promenjena. Na insistiranje sovjetskih delegata, na bukuretanskom zasedanju Informbiroa, odranom izmeu 20. i 22. juna u jednom kraljevskom dvorcu blizu Bukureta, usvojena je Rezolucija o stanju u Komunistikoj partiji Jugoslavije. S Rezolucijom se solidarisala i Komunistika partija Albanije, iji je Centralni komitet 1. jula izdao saoptenje u kome je osudio izdaju" rukovodilaca KPJ i istakao da je s njom oduvek bio u sukobu. Ova rezolucija je ponavljala optube iz prethodne prepiske Staljina i Molotova s CK KPJ. Komunistike i radnike partije u Bukuretu odobravale su postupak CK SKP (b), koji je uzeo inicijativu ,,u raskrinkavanju nepravilne politike CK KP Jugoslavije i pre svega nepravilne politike drugova Tita, Kardelja, ilasa i Rankovia". Vodstvo KPJ optueno je za neprijateljsku politiku prema Sovjetskom Savezu i SKP (b), diskreditovanje sovjetske armije, izjednaavanje spoljne politike SSSR-a sa spoljnom politikom imperijalistikih sila, propagandu o izroavanju SSSR-a i SKP(b). KPJ je
takoe optuena da zatakava klasnu borbu u jugoslovenskom drutvu, naroito na selu, gde jaaju kulaki elementi. Prema Rezoluciji IB-a, jugoslovenski rukovodioci umanjuju ulogu Komunistike partije, faktiki rastvaraju partiju u bespartijnom Narodnom frontu, koji obuhvata klasno veoma raznolike elemente (radnike, radno seljatvo sa individualnim gazdinstvom, kulake, trgovce, sitne fabrikante, buroasku inteligenciju), kao i raznobojne politike grupe, ubrajajui tu i neke buroaske partije". Jugoslovenski komunisti uporeeni su s ruskim menjevicima, to svedoi o likvidatorskim tendencijama u odnosu na KP u Jugoslaviji". KPJ je okarakterisana kao sektako-birokratska organizacija, bez unutranjopartijske demokratije, izbornosti, kritike i samokritike; za njen Centralni komitet reeno je da je sastavljen od kooptiranih lanova; u Partiji se gaje metodi vojnikog rukovoenja". Od KPJ se trailo da tursko-teroristikom reimu" u partiji uini kraj. Rezolucija IB-a je smatrala da odbacivanjem kritike rukovodstvo KPJ produbljuje svoje antipartijske pogreke". Mere za nacionalizaciju sitne trgovine i industrije ocenjene su kao demagogija, leviarenje i avanturizam. Na osnovu ovog, Informacioni biro je konstatovao da je CK KPJ iskljuio sebe i Komunistiku partiju Jugoslavije iz porodice bratskih komunistikih partija, iz jedinstvenog komunistikog fronta, i prema tome, iz redova Informacionog biroa". Povodom objavljivanja Rezolucije IB-a o stanju u Komunistikoj partiji Jugoslavije CK KPJ je, odbacujui optube, 29. juna 1948. dao Izjavu, koja je objavljena u jugoslovenskoj tampi zajedno s Rezolucijom, to je bio reit odgovor na tvrdnju Informbiroa da se rukovodstvo KPJ boji reakcije lanstva. Za kritiku Informbiroa reeno je da se zasniva na netanim i neosnovanim tvrdnjama, da predstavlja pokuaj ruenja ugleda KPJ i slabljenja njenog jedinstva i rukovodee uloge. U Izjavi su se ve nazirala neka principijelna reenja koja e KPJ razviti u narednoj fazi sukoba i odbrane nezavisnosti Jugoslavije. O vrbovanju" jugoslovenskih graana za sovjetsku obavetajnu slubu kae se: CK KPJ je smatrao i smatra da je takav odnos prema zemlji u kojoj su komunisti vladajua partija i koja ide u socijalizam nedopustiv odnos i da vodi demoralisanju graana FNRJ i slabljenju i potkopavanju dravnog i partijskog rukovodstva." Od naelnog znaaja je bilo i mesto u Izjavi u kome se kae da se pri procenjivanju politike
2 1 3
KPJ, kao i drugih partija, mora uzimati u prvom redu praksa Partije da li Partija postie ili ne postie uspehe u borbi za socijalistiki preobraaj zemlje, da li u celini slabe ili jaaju kapitalistiki elementi, da li slabi ili jaa socijalistiki sektor narodne privrede". Dogmatski stav informbiroovske kritike" najbolje je otkrivala ocena odnosa izmeu KPJ i NFJ, to je i istaknuto u formulaciji da ne preuzima Partija program od Fronta, nego naprotiv, Front dobija osnovni pravac i program od Kompartije, to je i prirodno s obzirom na njenu vodeu ulogu u njemu". Naelnu vrednost imala je i teza o pomoi SSSR-a i zemalja narodne demokratije". S tim u vezi u Izjavi se kae: CK KPJ mora pri tom da naglasi da davanje te pomoi i saradnja ne zavise samo od njega, nego i od zemalja narodne demokratije i SSSR. CK KPJ smatra da se ta pomo mora povezivati s unutranjom i spoljnom politikom Jugoslavije, a ni u kom sluaju s injenicom to on nije mogao da primi neosnovane i na neistinama zasnovane optube." to se tie jedinstva komunistikog fronta, u Izjavi je stajalo da se ono ne zasniva na priznavanju izmiljenih i iskonstruisanih greaka i kleveta, nego na injenici da li je politika jedne partije stvarno internacionalistika ili nije". Istovremeno, CK KPJ nije prelazio utke preko injenice da je Informbiro prekinuo principe na kojima je osnovan, a koji su predviali dobrovoljnost svake partije u odnosu na prihvatanje zakljuaka". Ambasador FNRJ u Francuskoj Marko Risti izvestio je marala Tita 5. jula 1948. godine da su pojedini lanovi KP Francuske ve poeli da nazivaju Tita Dorio, De Gol, Musolini". Desetog jula 1948. poznati knjievnik pisao je Titu iz Pariza da je objavljivanje Rezolucije u Imaniteu doiveo kao klevetniki besmisao". Time su Ristiu postale jasne ranije odluke KPF o povlaenju objavljenih govora Josipa Broza Tita i Svetozara Vukmanovia Tempa, uz rezervisanost rukovodeih francuskih komunista poslednjih meseci. Risti se pismom koje je objavio edomir trbac obratio Marselu Kaeu, komunistikom veteranu, povodom iznoenja lai od strane aka Dikloa, u kome stoji, izmeu ostalog: ,,Gde se to nalazimo, u kakav groteskni i tragini komar hoe da nas uvuku, metodama koje bi bile samo smene kad ne bi prljale -one koji se njima slue, i kad oni koji se njima slue ne bi bili avangarda francuske radnike klase. . ." Ne dajte", pie Kaenu, da i Vas povuku u taj sramni i ludi poduhvat koji se sastoji u tome da se
kompromituje cela Komunistika partija Francuske povezivanjem za jedan nemogui pokuaj da se kompromituju jugoslovenski rukovodioci pred francuskim narodom i da se suprotstave jugoslovenskom narodu koji druge rukovodioce nee." Optube IB su za njega bile taman i otrovan dim" koji e otrovati" one koji uestvuju u klevetama a ne one protiv kojih su usmerene. Nebo e se razvedriti", zakljuivao je Risti u pismu Marselu Kaenu. Ali do prenua" francuskih komunista nije dolo o emu svedoi porast informbiroovske kampanje protiv Jugoslavije u ime internacionalizma, jedinstva demokratskog fronta mira", podreivanja moskovskim direktivama. Jednim drugim povodom, Risti e pisati da e taj novi toboe internacionalistiki kurs koji je Rezolucija isticala, i da e stav prema seljacima sadran u Rezoluciji, da e sve to imati tekih posledica, ali je 'zagrljaj' Moskve bio ve i suvie vrst da bi se u biu svom oportunistika KPF iz njega mogla istrgnut i . . . Slabost francuske Partije je ono to joj je dalo, i u toj prilici, tu alosnu, prividnu snagu". Sastanak jugoslovenske delegacije sa delegacijom Bugarske i Staljinom okruenim njegovim najbliim saradnicima u Kremlju, februara 1948, uzima se kronoloki kao poetak sukoba. U prvoj fazi Staljin je nameravao pod pretnjom ekonomskog i politikog pritiska da u tiini ugui" KPJ. Dobijanjem podrke drugih partija, Staljin je internacionalizovao sukob s KPJ, drei ga i dalje pod svojim nadzorom, ali sada pojaavajui pritisak i delujui psiholoki na rukovodstvo KPJ stavljanjem ovoga u izolaciju i pojaavanjem njegove nesigurnosti, jer je sav komunistiki svet" protiv KPJ. Raunao je i na svoj kult u Jugoslaviji koji je KPJ razvila pre rata, u toku rata i posle rata. Taj kult je u komunistikoj sredini i narodu zaista postojao, ali se Staljin prevario u oceni Titovog uticaja, kao voe originalne revolucije, oveka pod ijim rukovodstvom je stvorena vlastita armija i nova vlast. Koliko se Staljin u toj svojoj proceni prebacio" svedoi i podatak iz Hruovljevog tajnog referata na XX Kongresu KPSS 1956, gde ovaj navodi Staljinove rei: Dovoljno je da pomaknem mali prst, i Tito e pasti." Podigao je i aku" ali Tita nije oborio, tavie uticao je na uvrenje njegovog ugleda u zemlji i svetu, jer je kao David iz sukoba sa Golijatom izaao kao pobednik. Ficroj Maklejnje govorei o Titu kao osporavanoj barikadi" napisao da je u ivotu svakt velike linosti dovoljno da ostvari
2 1 5
samo jedan od tri Titova podviga pa da ostane znaajan u istoriji, pri emu misli na osposobljavanje partije za revoluciju, pobedu revolucije u okvirima drugog svetskog rata i emancipaciju od Staljinove vlasti 1948. godine. Odbijajui da uestvuje u radu bukuretanskog zasedanja IB-a, mada su neki njeni lanovi smatrali da treba uputiti predstavnike, KPJ je istakla izvesne principe o karakteru rasprava u meunarodnom radnikom pokretu. Iz Izjave je proizilazilo da ne postoji osnova za ravnopravan dijalog: KPJ je optuena, a nije mogla da se brani; odnos prema njoj nije bio odnos drugarstva i poverenja; raspravljalo se na bazi netano utvrenih injenica. Bukuretanski skup bio je zamiljen kao mesto osude i ekskomunikacije, a ne kao komunistiki razgovor jednakih. Oslanjajui se na svoj autoritet u meunarodnom radnikom pokretu i bespogovornu podrku partija lanica Informbiroa, Staljin je raunao da e objavljivanje Rezolucije IB-a dovesti do pobune u KPJ i zbacivanja rukovodstva. On nije birao rei u ideolokoj diskvalifikaciji jugoslovenskog komunizma (,,jeresi"). Velika ljubav prema Sovjetskom Savezu i autoritet koji je uivao Staljin meu narodima Jugoslavije zavarali su sovjetsko rukovodstvo, koje je smatralo da zbacivanje nekoliko rukovodeih ljudi nee predstavljati problem, sasvim previajui slobodarstvo naroda, njegovu nepokornost i privrenost nezavisnosti. Staljin jednostavno nije verovao u raskol, to jest da e se jugoslovensko rukovodstvo odupreti, pretpostavljajui da e naii na njegovu pokornost, ili bar da e se ono pocepati, emu je sluilo i pismo od 27. marta u kome je bio blai prema Titu i Kardelju za razliku od otrih osuda ilasa, Vukmanovia i Rankovia. Staljin je s birokratskom bahatou ignorisao iskustvo narodnooslobodilake borbe, potcenio antifaistiki napor Jugoslavije u tek zavrenom ratu, preao preko borbenog i tradicionalno slobodarskog duha naroda, povredio boraki kadar poistoveujui njegovu ulogu s daleko manjom ulogom nekih drugih pokreta otpora. On je zaboravio da je jugoslovenska revolucija s albanskom bila jedina revolucija izvedena u okvirima drugog svetskog rata i da je Tito doekao njegov kraj kao proslavljeni komandant partizanske armije" i voa nacije".
Cepanju KPJ sluilo je uzimanje u zatitu Sretena ujovia i Andrije Hebranga, a naroito podstrekavanje zdravih elemenata" u partiji, vernih jedinstvenom socijalistikom frontu" na svrgavanje njenog vodstva. O tome je Rezolucija Informbiroa direktno govorila na sledei nain: Zadatak ovih zdravih lanova KPJ jeste da prisile svoje dananje rukovodioce da otvoreno i poteno priznaju svoje pogreke i da ih poprave, da napuste nacionalizam, da se vrate internacionalizmu i da svim silama uvruju jedinstveni socijalistiki front protiv imperijalizma, ili ako se dananji rukovodioci KPJ pokau za to nesposobni, da ih smene i istaknu novo internacionalistiko rukovodstvo Komunistike partije Jugoslavije." KPJ je u Izjavi zauzela odluan stav prema ovim prevratnikim pozivima. Centralni komitet Komunistike partije Jugoslavije" kae se u njoj poziva partijsko lanstvo da zbije svoje redove u borbi za ostvarenje partijske linije i jo vee uvrenje jedinstva Partije, a radniku klasu i ostale radne mase, okupljene u Narodnom frontu, da jo upornije nastave rad na izgradnji nae socijalistike domovine. To je jedini put i nain da praksom dokaemo svu neopravdanost pomenutih optubi." Na sednici CK KPJ 20. maja 1948. doneta je odluka da se sazove Peti kongres Partije za 21. jul. Odluka o njegovom odravanju objavljena je u tampi, to je znailo da je rukovodstvo KPJ reilo da pitanje sukoba postavi pred celokupno partijsko lanstvo i jugoslovenske narode. Peti kongres odravao se 20 godina posle Drezdenskog kongresa KPJ i 8 godina posle Pete zemaljske konferencije, koja je imala obeleje kongresa. Za Kongres je bilo izabrano 2.344 delegata s reavajuim pravom glasa, po principu da se jedan delegat bira na 200 lanova KPJ. Pred njegovo odravanje, 30. juna 1948, KPJ je imala 468.175 lanova i 51.612 kandidata. Josip Broz Tito bio je izabran za delegata Petog kongresa na partijskoj konferenciji Prve proleterske divizije. Svega 106 delegata nije bilo uestvovalo u narodnooslobodilakoj borbi. Konferencije na kojima su birani kongresni delegati proticale su u znaku podrke stavu CK KPJ prema Rezoluciji Informbiroa i odbrane politike partijskog vodstva. Peti kongres KPJ je trajao od 21. do 28. jula. Otvorio ga je Tito u Domu garde u Beogradu. Najiri publicitet obezbeen je neposrednim prenoenjem toka sednica preko radio-stanica i
2 1 7
opirnim izvetavanjem o njima u tampi. Partije Informbiroa su bojkotovale Kongres, na koji su bile pozvane. Prema uzefu Bofi Staljin je tada poeo da uvia da borba s KPJ nee biti laka i da u narednoj fazi treba biti strpljiv. Po oceni Edvarda Kardelja, Peti kongres oznaio je poetak idejne ofanzive" KPJ, ali e do nje ipak doi tek naredne godine. Na Kongresu je analiziran i ocenjen dotadanji razvojni put KPJ. Referati i diskusija stavili su teite na njenu ulogu u organizovanju narodnooslobodilake borbe i posleratne socijalistike izgradnje u Jugoslaviji. Politiki izvetaj CK KPJ podneo je Tito, izvetaj o organizacionom radu KPJ Aleksandar Rankovi, izvetaj o agitaciji i propagandi Milovan ilas, izvetaj o borbi KPJ za novu Jugoslaviju, za narodnu vlast i socijalizam Edvard Kardelj, izvetaj o izgradnji socijalistike ekonomike FNRJ Boris Kidri; Projekt programa KPJ izloio je Mosa Pijade, a Nacrt statuta KPJ Blagoje Nekovi. Kongres je dao politiku podrku CK KPJ u odbrani nezavisnosti Jugoslavije. Sedmodnevni rad proao je u znaku ispitivanja vlastitog revolucionarnog puta. Tekovine oslobodilakog rata i revolucije, kao i prvi koraci u socijalistikom preobraaju Jugoslavije, trebalo je da budu najreitije svedoanstvo o ispravnosti politike vodstva KPJ, pa samim tim i da opovrgnu optube IB-a. Razmatranje ranijih iskustava bilo je podreeno odbrani savremenog kursa Partije. Njeno vodstvo dobilo je plebiscitarnu podrku izabranih delegata i ogromne veine lanstva i jugoslovenskih naroda. S teorijske take gledita znaajno je to je Peti kongres KPJ postavio tezu ,,o socijalistikom karakteru narodne revolucije, to doprinosi razumevanju njene sutine i prouavanju karaktera novih pojava u drugim oslobodilakim pokretima". Iznesena je i koncepcija ,,o narodnoj demokratiji kao specifinom obliku diktature proletarijata i o mogunostima uspene izgradnje socijalistikog drutva u postojeim uslovima meunarodnih odnosa i meunarodnog poloaja Jugoslavije". Gledano sa stanovita budueg razvitka, Peti kongres je ve Rezolucijom o osnovnim narednim zadacima organizacija KPJ uneo i neke antibirokratske tonove, istina jo sasvim blede, nerazvijene i protivrene. Tako se u Rezoluciji trai uporna borba protiv svih birokratskih i drugih metoda koji koe privlaenje masa i razvijanje njihove inicijative u izgradnji
socijalizma", svestrano uee masa u radu mesnih organa narodne vlasti, razvijanje kritike i kontrole radnih masa nad radom dravnih organa i privrednim aparatom". Borba protiv svih pojava birokratizma u organima dravne vlasti i privrednom i drutvenom aparatu nagovetavala se i u etvrtom odeljku Rezolucije. Istovremeno s osiguravanjem rukovodstva iz centra, zahtevani su samoinicijativa i uee masa u radu uprave. Rezolucija Informbiroa nije potedela ni Narodni front. KPJ se, prema kritiarima", bila rastvorila" u Narodnom frontu, toj bespartijnoj masi svih klasa i slojeva" i svih moguih buroaskih" partija. Jugosloveni su optuivani zbog izraavanja partijske politike kroz Program Narodnog fronta. Iz toga se izvodio zakljuak da su oni menjeviki likvidatori", da su revidirali boljeviko shvatanje Partije i doveli je u opasnost da bude likvidirana" kao klasna partija radnike klase". Po miljenju jugoslovenskih komunista na Petom kongresu, taj napad je imao za cilj izolaciju Partije i odvajanje frontovske mase" od nje, Da bi ;,dokazao" svoje teze Staljin, a kasnije i Informbiro, iskrivljavao je jedno mesto iz Titovog govora na Drugom kongresu NFJ, odranom u Beogradu septembra 1947, izostavljajui njegovu ocenu o predvodnikoj ulozi" Partije u Narodnom frontu. Jugoslovenski komunisti na Petom kongresu nisu ni osporavali izvesno stapanje lanstva Narodnog fronta s lanstvom Partije. Isticalo se da mnogi lanovi Narodnog fronta rade kao najbolji komunisti iako nisu lanovi KPJ, to je uostalom bila i jedna od najvanijih odlika Narodnog fronta Jugoslavije. Jugoslovenska avangarda" je time potvrivala Lenjinove misli da se disciplina avangarde" odrava njenom svesnou", njenom odanou revoluciji, njenom istrajnou, samopregorom, heroizmom, a na drugoj strani njenom vetinom da se povee, zblii, do izvesnog stepena stopi s najirom masom trudbenika, kao i pravilnou njenog politikog rukovoenja. U vreme napada IB-a na NFJ, praktino napada na nju samu, KPJ je imala najvei uticaj u svojoj istoriji, ostvarujui ga neposredno, preko dravnih organa i masovnih organizacija. Staljin i Informbiro nisu potovali nacionalne specifinosti i nijanse", koje su jedno vreme sami zagovarali zbog potreba svoje pragmatistike politike, a na drugoj strani okovani dogmatizmom nisu razumevali sutinu politike NFJ, mada
^ i
su, oseajui njegovu snagu, nastojali 1948. da odvoje mase od Partije. Kongres je usvojio Program Komunistike partije Jugoslavije, prvi od Vukovarskog kongresa, odranog juna 1920. S obzirom na naredne promene u jugoslovenskom drutvu, Program je imao privremen i prelazan karakter. U novousvojenom Statutu, koji je bio nalik na Statut SKP(b), stajalo je na uvodnom mestu da je KPJ ,,vodei organizovani odred radnike klase Federativne Narodne Republike Jugoslavije, najvii oblik njene klasne organizacije. Ona se u svojoj delatnosti rukovodi teorijom marksizma-lenjinizma." Peti kongres je dao jednodunu podrku CK KPJ, jer se nijedan delegat nije izjasnio za Rezoluciju Informbiroa, to ne znai da meu delegatima nije bilo i takvih koji su sa sumnjom gledali na otpor KPJ, pa i njenih pristalica. Na tekoe i kritiki trenutak po nezavisnost zemlje ukazao je Tito u zavrnoj rei: ,,Ja vas, drugovi i drugarice, upozoravam da se mi nalazimo u tekoj situaciji, u tekom periodu. Naa Partija je postavljena pred veliku kunju, i samo ako budemo sauvali veliku budnost, jedinstvo i monolitnost u naoj Partiji, ako neemo gubiti nerve, naa pobjeda e biti osigurana." Na Petom kongresu prihvaena je Rezolucija o odnosu KPJ prema Informbirou. Mada se u njoj konstatovalo da je kritika u pismima CK SKP(b) netana, nepravilna i nepravedna" ta je konstatacija, uostalom, bila moto celokupnog rada Kongresa vodstvo KPJ pokuavalo je da otkloni razmimoilaenje. Sutina sovjetskog napada jo je bila zamagljena za deo lanova, a njegovi stvarni uzroci skriveni. Tito je nesumnjivo brzo prozreo sutinu sovjetskog napada, a delu rukovodeeg kadra nije bila nepoznata predistorija odnosa izmeu KPJ i SKP(b). Pored sve kamuflae sutina sovjetskih ciljeva posle objavljivanja Rezolucije postajala je ak providna za politiki izgraenije lanstvo. CK SKP(b) je ipak uveravan da e CK KPJ nastojati da se sovjetskom partijskom rukovodstvu prue na licu mesta sve mogunosti da se uveri u netanost svojih optubi". Peti kongres je oznaio kritiku IB-a kao netanu, nepravilnu i nepravednu", ali isticanjem da su vodstvo KPJ i KPJ ostali u svemu verni principima meunarodne proletrske solidarnosti i jedinstva antiimperijalistikog demokratskog fronta". Peti kongres je takoe obavezivao CK KPJ da uini sve da se likvidiraju razmimoilaenja" sa CK SKP(b). U petom
odeljku Rezolucije stajalo je: Peti kongres KPJ konstatuje da se KPJ nije iskljuila iz Informbiroa time to nije uzela uea na zadnjem zasedanju Informbiroa i smatra da bi posle likvidacije razmimoilaenja izmeu CK KPJ i CK SKP(b), otpao i taj razlog za njeno neuestvovanje u Informacionom birou." Odluno odbacujui ideoloko-politiki pritisak komunistikih partija sa SKP(b) na elu, vodstvo KPJ nije proputalo priliku da pokae dobru volju za prevazilaenje sukoba, mada u tom pogledu nije imalo velikih iluzija. Pokazivanje takve spremnosti znailo je dobijanje u vremenu i jaanje sopstvene odbrambene pozicije; na drugoj strani, jugoslovensko partijsko rukovodstvo nije moglo da ne vodi rauna o injenici da lanstvo ne moe preko noi raskrstiti s dugo razvijanim predstavama o Staljinu, boljevikoj partiji i sovjetskom sistemu, uprkos svoj brutalnosti napada Informbiroa na KPJ. Tito je zavrio referat na Petom kongresu zaricanjem da e KPJ svojom nepokolebljivom vjernou nauci Marksa Engelsa Lenjina Staljina na djelu dokazati da ona nije skrenula s puta te nauke". U Politbiro Centralnog komiteta, najvanije izvrno telo Partije, u ijim rukama se koncentrisala najvia mo, izabrani su, pored Tita, Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovi, Milovan ilas, sekretari Centralnog komiteta, Boris Kidri, uro Salaj, Ivan Gonjak, Franc Leskoek i Blagoje Nekovi. U novi CK KPJ izabrani su svi raniji lanovi (63), sem Hebranga i ujovia, ime je potvren njihov dotadanji rad u celini. Izabrana su i 42 kandidata. Republiki partijski kongresi sledili su duh Petog kongresa: Osnivaki kongres KP Crne Gore, odran na Cetinju oktobra meseca; esta pokrajinska konferencija KPJ za Bosnu i Hercegovinu, koja je poela u Sarajevu 1. novembra i pretvorena u Prvi kongres KP Bosne i Hercegovine; Prvi kongres KP Makedonije, otvoren u Skoplju 19. decembra; Drugi kongres KP Slovenije, koji je poeo u Ljubljani 11. novembra 1948; Drugi kongres KP Hrvatske, otvoren u Zagrebu istog meseca; i Drugi kongres KP Srbije, iji je rad poeo 17. januljra 1949. godine u Beogradu. etvrti kongres Saveza komunistike omladine Jugoslavije, odran u Beogradu od 12. do 14. oktobra 1948, usvojio je odluku Petog kongresa KPJ o spajanju SKOJ-a i Narodne omladine Jugoslavije u jednu organizaciju. Zajedniki kongres
2 2 1
poeo je 15. decembra u Beogradu. U vreme ujedinjenja SKOJ je imao oko 370.000 lanova. Nakon Kongresa ujedinjenja mnogi su kandidovani za lanstvo u KPJ. Dojueranji najblii saveznik SSSR-a, Jugoslavija je preko noi postala objekt nevienog politikog i propagandnog pritiska. Ona je, branei se, napregla sve unutranje snage, nastavila izgradnju socijalizma, preduzela mere da probije politiku i ekonomsku blokadu socijalistikih zemalja. Umesto da od ovih dobije oekivanu pomo za industrijalizaciju zemlje, Jugoslavija se, tri godine posle prestanka neprijateljstava u drugom svetskom ratu, nala izloena pretnji da bude nasilno ukljuena u Staljinov blok. Istorija sukoba 1948. otkriva da jedna socijalistika drava moe biti meta pritiska drugih socijalistikih drava. Ona istovremeno pokazuje da se u izboru sredstava 1948. godine socijalistike zemlje nisu libile nijednog metoda. Napad na Jugoslaviju i njen otpor otkriva i nalije Staljinove politike u meunarodnim odnosima i u komunistikom pokretu. Optube CK SKP(b) podrale su sve komunistike partije. KPJ je napala i Komunistika partija Kine. Liu ao Ci je u moskovskoj Pravdi juna 1949. napao antisovjetski" stav izdajnike nacionalistike Titove klike", to Jugoslaviji nije smetalo da, rukovodei se naelnim razlozima, obavesti Centralnu vladu NR Kine da je priznaje, oktobra iste godine. Jugoslavija je priznala i Demokratsku Republiku Vijetnam, mada se Vijetnamska partija sa Ho i Minom na elu nalazila takoe na strani Staljina u sukobu sa KPJ. Komunistike partije i dravni organi zemalja narodne demokratije sinhronizovali su sa SSSR-om propagandu i druge neprijateljske akcije protiv Jugoslavije. Napad na njenu partiju sve se vie pretvarao u napad na njenu dravnu politiku. Optube Informacionog biroa komunistikih i radnikih partija protiv KPJ 1948. godine dovele su do protivjugoslovenskih istupa u Svetskoj sindikalnoj federaciji i drugim meunarodnim organizacijama pod sovjetskim uticajem. Jugoslovenski sindikati optueni su za razbijanje Svetske sindikalne federacije, a njihovo razvijanje saradnje sa sindikalnim organizacijama balkanskih zemalja ocenjeno je kao antisovjetska delatnost i izraz nacionalizma. Kriza u odnosima izmeu radnikih i komunistikih partija te godine uticala je na poloaj svih jugoslovenskih organizacija u meunarodnom radnikom,
sindikalnom i omladinskom pokretu, koji su bili pod kontrolom Sovjetskog Saveza. Na Jedanaestom plenumu Jugoslovenskih sindikata usvojena je ocena da Svetska sindikalna federacija vie ne izraava volju i klasne interese meunarodnog radnikog pokreta, jer se izrodila u organizaciju koja sprovodi politiku birokratskog aparata jedne drave, zbog ega je postala smetnja za razvitak meunarodnog klasnog sindikalnog pokreta". Posle 1948. rasputeno je Vee balkanske omladine. Svetska federacija demokratske omladine stala je na stanovite da ono predstavlja tetan presedan jer razbija federaciju na blokove. S obzirom na teak meunarodni poloaj Jugoslavije, Edvard Kardelj je avgusta 1948. osloboen dunosti predsednika Kontrolne komisije i postavljen za ministra inostranih poslova FNRJ, umesto Stanoja Simia. Stav KPJ protiv pritiska IB podrale su dravne ustanove, meu njima i Narodna skuptina FNRJ, jer je napad sve vie prelazio na dravni plan, ugroavao Jugoslaviju i njen meunarodni poloaj, iako su zemlje Informbiroa nastojale da stvore utisak kako odvajaju i razlikuju rukovodstvo KPJ od vlade FNRJ i drugih dravnih organa. Narodna skuptina usvojila je rezoluciju sa zajednike sednice Save.mog vea i Vea naroda 30. septembra 1948. u kojoj su osueni postupci Informbiroa prema Jugoslaviji, a narod pozvan da nastavi podrku dravnom rukovodstvu i rad na sprovoenju petogodinjeg plana. Objavljivanje Rezolucije Informbiroa i odgovor KPJ delovalo je na narod kao grom iz vedra neba, jer se smatralo da je KPJ najblii saveznik SKP(b). Tadanji izvori pominju negodovanje slino onom od 27. marta 1941. Meu komunistima i drugim graanima bilo je iluzija da je napad na KPJ maslo" danova, Molotova i Maljenkova, to govori koliko su kult Staljina i poverenje u sovjetski socijalizam bili usaeni u svesti. No i ove iluzije su brzo rasprivane, emu su najvie doprinosili sami inicijatori napada udovinim optubama i ignorisanjem elementarnih injenica, te komunistikih i meunarodnih normi. Po Edvardu Kardelju, preokret u celokupnom politikom poloaju Jugoslavije bio je tako neoekivan da su ljudi pravu sadrinu i svu dubinu spora tek postepeno shvatali. Isti autor kae da se postupalo surovo" prema agenturama" Kominforma, jer bi se u suprotnom sluaju samo doprinosilo otvaranju vrata" Staljinu. Jugoslavija je morala da vodi rat na dva fronta:
2 2 3
protiv IB-a i protiv pokuaja da se iznudi prelazak Jugoslavije u drugi blok. Sticao se utisak da je zemlja stisnuta izmeu ,,dva mlinska kamena", ali je praksa pokazivala da je nezavisnost nedeljiv proces. Na unutranjem planu KPJ se nosila s malobrojnom ali agresivnom informbiroovskom opozicijom, koja je nastojala da se organizuje u samostalnu snagu. Kao to u prelomnim situacijama esto biva, javljali su se kolebljivci, koji su iekivali kome taboru da se privole, zavisno od pobednika. Prema Kardelju, trei tabor su predstavljali oni koji su se sve vie okretali ideologiji prolosti, naroito sa stabilizacijom Jugoslavije, opredeljeni za formulu klasinog buroaskog liberalizma", razoarani u socijalizam i Staljina, tim pre to su bili njegovi najuskogrudiji tumai u prethodnom periodu. Na Univerzitetu u Moskvi nalazilo se preko 460 naih studenata. Nekoliko hiljada Jugoslovena nalazilo se na sovjetskim univerzitetima i vojnim akademijama u Moskvi, Lenjingradu, Kijevu, Sverdlovsku i drugim gradovima. Deo Jugoslovena nalazio se na specijalizaciji u kolama i slubama NKVD. Njima je bio onemoguen dodir sa jugoslovenskom ambasadom i dobijanje jugoslovenskih novina. General Radivoje Jovanovi je otvoreno odbio da uestvuje na sastancima na kojima se blatila njegova zemlja. Da bi se privoleli da ostanu u SSSR-u obeavani su im inovi, poloaji i druge privilegije posle ruenja Tita. Sirene su i lane vesti o pobuni u Jugoslaviji, o ruenju spomenika Crvenoj armiji, napadima na Staljina. Slian pritisak vren je na jugoslovenske graane i u drugim zemljama tzv. narodnih demokratija, naroito na omladinu koja se nalazila na radu i specijalizaciji u Poljskoj i ehoslovakoj. U pokrajinskom rukovodstvu KPJ za Bosnu i Hercegovinu dolo je do kolebanja po pitanju optubi Informbiroa. Radilo se o Rodoljubu olakoviu, Hasanu Brkiu, Ugljei Daniloviu, Paagi Mandiu, Niku Juriniu i drugima. Na zajednikom sastanku CK KPJ i PK Bosne i Hercegovine 7. jula 1948. iznoena su shvatanja da je trebalo ii na sastanak IB-a u Bukuret, priznati neke optube (stavove), pa i da je tana optuba IB-a o polulegalnosti KPJ. Ministarska elija" u Sarajevu smatrala je da treba ii na sastanak IB-a. Idolatrija u nepogreivost Staljina i SKP(b) dostizala je u celoj KPJ ogromne razmere, zahvaljujui politici i propagandi same KPJ. U samokritikom osvrtu Rodoljuba olakovia, kao uzroci kolebljivosti navedeni su zaparloenost", dogmatizam, nedo-
J-
voljan teoretski rad, uticaj vaspitanja i Kominterne. olakovi je izjavljivao da je bio spreman da se baci kroz prozor, ali je odustao da IB ne bi razvio propagandu da su ga ubili Tito i Kardelj. Izjavljivao je da je zahvalan Titu i Bevcu" (Kardelju). etiri od devet lanova PK KPJ za Crnu Goru: Boo Ljumovi, Vuko Tmui, Niko Pavi i Radivoje Vukievi prihvatili su stavove i dokumente KPJ iz discipline", a ne stvarnog uverenja. S njima su sredinom jula 1948. u CK KPJ razgovarali Kardelj, ilas i Rankovi, s ciljem da ih odvrate od ispoljenih opredeljenja" i da im ukau ,,na greke". Istovremeno sa njihovim ponaanjem vremenski i sutinski" podudaralo se otvoreno izjanjavanje za Rezoluciju Informbiroa i jednog broja Crnogoraca, koji su se nalazili na visokim vojnim, diplomatskim i drugim funkcijama van Republike (Arso Jovanovi, Radonja Golubovi, Vlado Dapevi, Branko Petrievi i drugi). lanovi PK su avgusta 1948. smenjeni i narednog meseca iskljueni iz KPJ. Informbiro je u Crnoj Gori imao uporite u bjelopoljskom srezu, dok se na elu Sreskog komiteta nalazio Ilija Bulatovi. Sve do kraja 1948. u Bijelom Polju se sluao Radio-Moskva. Krajem te godine Bulatovi se odmetnuo sa ciljem da zapone gerilu. Njegova grupa (18) sastojala se od funkcionera partije iz sreza, vlasti, pa i pripadnika UDB-e. U Albaniju je prebeglo 21 lice, a pet ih je ubijeno prilikom bekstva. U prvoj polovini 1949. veina lanova sreskih rukovodstava partije u Nikiu, Andrijevici, Ivangradu, Kolainu, Danilovgradu opredelila se za politiku IB-a. Dolo je do iroke eskalacije informbirovtine". Krajem 1949. i poetkom 1950. poelo je masovno iskljuivanje iz partije i hapenje iskljuenih. Osvajala su olaka hapenja", psihoza straha od UDB-e", osjeanje pravne nesigurnosti", politika rezignacija". U SSSR-u je ostalo 187 oficira, 149 podoficira, 165 vojnih pitomaca i 63 suvorovca", zapravo deca od 911 godina koja su iz Jugoslavije upuena na vojno uilite Suvorov" u Moskvi. Po liniji IB otilo je ili se zadralo u emigraciji (SSSR i istonoevropske zemlje) 4.928 ljudi. Sluba Lavrentija Berije zavrbovala je za rad jedan broj jugoslovenskih graana u Jugoslaviji, a pogotovu u SSSR-u po osnovu internacionalne obaveze. Prema Radovanu Radonjiu u obavetajnoj aktivnosti protiv Jugoslavije bilo je angaovano 89 oficira obavetajne i kontraobavetajne slube koji su se
NAPAD INFORMBIROA NA K P J
Drue Tito mi ti se kunemo, Da sa tvoga puta ne skrenemo, Drue Tito, voo komunista, Partija je kao sunce ista. . ."
41. PESMA NASTALA NA V KONGRESU KPJ
47 DVA NAJBLIA SARADNIKA REVOLUCIJE MARKOS I ZAHARUADIS POSTALI SU OD 1948. GODINE KRVNI NEPRIJATELJI 48. STROGA KONTROLA; BUNKER I .VELIKA ICA" 49. UPISIVANJE NARODNOG ZAJMA U VREME EKONOMSKE BLOKADE
54. NASLOVNA S T R A N I C A LAJFA OD 21. APRILA 1952. U K O J E M JE OBJAVLJEN PRVI N A S T A V A K TITOVE AUTOBIOGRAFIJE
2 2 5
nalazili u sastavu sovjetskih vojnih strunjaka u Jugoslaviji, zatim veliki broj sovjetskih civilnih strunjaka i vie od 8.500 zavrbovanih" graana Jugoslavije odranije ili posle izbijanja sukoba na videlo, od obavetajnih slubi SSSR-a i zemalja tzv. narodne demokratije. Aprila 1948. vojni sud u Ljubljani je posle petodnevnog procesa doneo presudu grupi od 37 graana koji su optueni da su kao logorai zloglasnog logora Dahau postali saradnici Gestapoa, a posle rata radili za zapadne obavetajne slube. Postoje pretpostavke da su organizacija ovog procesa i smrtne kazne na njemu izreene bile uslovljene Staljinovim pritiskom da bi se ublaio napad IB-a, jer se radilo o kanjavanju zapadnih pijuna", ime je trebalo pokazati strogost u odbrani od zapadne subverzije. Pitanje je kako su jugoslovenskim organima bila dostavljena obavetenja o radu ovih graana za Gestapo u vreme okupacije. Tek, grupi sa Brankom Dilom i Stanetom Osvaldom sueno je kao grupi pijuna, tetoina, sabotera i diverzanata". Jedanaest prvooptuenih je bilo osueno na kaznu smrti i streljano. Drugi proces, tzv. Bohinev, organizovan je avgusta 1948. u Ljubljani i na njemu je sueno etvorici bivih logoraa iz Dahaua. Svi osueni su naknadno krivino-pravno rehabilitovani. CK KPJ je jednoglasno odobrio odluku CK KPJ Hrvatske o delatnosti Rada igica, Duka Brkia i anice Opaia. Na Politbirou CK KP Hrvatske uestvovali su E. Kardelj i A. Rankovi. U vezi s ovom grupom Tito je smatrao da e IB ii na razbijanje bratstva i jedinstva", te je trebalo raskrinkati tu agenturu na terenu". Srpsko poreklo ovih rukovodilaca i njihovo nezadovoljstvo razvitkom srpskih ustanikih krajeva nameravao je iskoristiti IB. Na ovo se tim pre raunalo, jer je i pre napada IB-a bilo manifestacija nezadovoljstva na nacionalnoj osnovi. Srpski ustaniki krajevi su zaputani, a i kadrovska struktura rukovodstva u partiji i vlasti se menjala na njihovu tetu, to je potenciralo nezadovoljstvo, prenoeno i na ire slojeve. Mada nema javnih manifestacija u tom smislu, potencijalno nezadovoljstvo je postojalo i tinjalo. Likvidacija ovih rukovodilaca ga je samo pojaavala, ali je opasnost u kojoj se zemlja nalazila i snana partijska disciplina uticala da se ovo iskljuivanje ne odrazi u partijskom lanstvu srpskog porekla. Cazinska buna maja 1950. ima svoj osnovni uzrok u ponaanju srednjih slojeva na selu u ustanikim oblastima koji
^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
nisu mogli da izdre otkupne mere i politiku KPJ na selu prvih posleratnih godina, otpadajui od pokreta u ime veoma maglovitih ideja o restauraciji starih odnosa na selu, povratku Karaorevia, podleui miljenjima o zapostavljanju starih boraca i zaslunih ljudi iz prolog rata. Ujedinjuju se nezavisno od nacionalnih obeleja, to je ve danas teko zamisliti. Na elu ove pobune nalazili su se ljudi iz Cazinske krajine i slunjskog sreza, spomeniari" Milan Boi i Mile Devrnja. Radilo se o udnoj smei jer su jedni zagovarali traenje pomoi od Anglo-Amerikanaca, te da se u akciju ne ukljuuju pripadnici IB, jer su za SSSR, nasuprot drugima. Razoruani porunik JA u Kladui prilazi ustanicima smatrajui da je dolo vreme da se svete Hebrang i ujovi. Dok Boi hoe povezivanje sa IB, dotle Devrnja istupa protiv, jer oni navodno predstavljaju kraljevu vojsku". Delovali su i meu Muslimanima, stavljajui ih pod psiholoki pritisak: niste se odazvali 1918. i 1941, ali sada to morate uiniti, ukoliko elite da se nad vama ne sprovede odmazda. Mere otkupa su bile neizdrljive: odreivao se otkup rai koju seljaci nisu ni sejali; deo demobilisanih oficira je smatrao da su rano zaboravljeni i naputeni; politiki se to objanjavalo pojednostavljenom formulom, etniko-kulakim elementima", pri emu se gubio iz vida jedan daleko sloeniji proces koji prevazilazi uske okvire Cazinske krajine. Buna je slomljena intervencijom vojnih snaga. Voe pobune su streljane, a mnogi uesnici osueni na vremenske kazne. Snage unutranjeg pua" na koje je Staljin raunao sastojale su se, prema podacima Dragana Markovia, od 21.880 uesnika narodnooslobodilakog rata, 4.153 pripadnika Jugoslovenske armije, 1.673 nosioca Spomenica 1941", 2.616 lanova raznih rukovodstava KPJ, 1.772 pripadnika organa unutranjih poslova, 4.008 studenata, 5.081 radnika, 5.626 politikih funkcionera. Meu politikim funkcionerima bila su dva lana Politbiroa (S. ujovi i A. Hebrang), osam lanova CK KPJ, 16 lanova centralnih komiteta KP, 50 lanova oblasnih komiteta, 773 lana sreskih komiteta KPJ. Protiv Jugoslavije poveden je ekonomski rat. Okrenuta u dotadanjoj spolj no trgovinskoj razmeni prema SSSR-u i drugim socijalistikim zemljama, ona je 1948, u punom naponu izvravanja petogodinjeg plana, bila od njih naputena, ostajui bez razvijenih ekonomskih veza i sa zapadnim zemljama, zbog loih politikih odnosa. Polovinom naredne godine SSSR i druge
ODBRANA N E Z A V I S N O S T I
2 2 7
socijalistike zemlje uspeli su da ostvare potpunu ekonomsku blokadu Jugoslavije. Njen deficit se poveao za 5 milijardi dinara, ili za 49% ukupne vrednosti jugoslovenskog izvoza. Razmena sa SSSR-om i drugim socijalistikim zemljama smanjena je 1949. godine na jednu treinu dotadanjeg obima. Ranije zakljueni ekonomski sporazumi jednostrano su raskidani. Maarska je prestala da izvrava reparacione obaveze, utvrene mirovnim ugovorom. Sovjetske okupacione vlasti u Austriji ometale su plovidbu jugoslovenskih brodova na gornjem Dunavu. Rumunska vlada obustavila je potanski i elezniki saobraaj izmeu Jugoslavije i Rumunije. Ekonomska blokada dovela je Jugoslaviju u izvanredno teak poloaj. Trebalo je pronai nova trita u vreme kada su zapadne zemlje iz politikih razloga ograniavale svoju trgovinsku razmenu s njom. Zapadno trite bilo je zasieno u poreenju s istonoevropskim, kvalitet proizvoda nije odgovarao, pa su se teko prodavali i najcenjeniji jugoslovenski artikli. Uprkos tome, pred jugoslovenskom privredom nalazio se neposredan zadatak promene pravca spoljnotrgovinske razmene, bez obzira na tete od te nagle preorijentacije. Trebalo je bez odlaganja menjati puteve prevoza robe, boriti se za kredite, poveavati izvoz da bi se za sirovine dobila devizna sredstva" radi podmirenja uvoza. Na etvrtom vanrednom zasedanju Narodne skuptine FNRJ decembra 1948. radnici, omladina i lanovi Narodnog fronta pozvani su na krajnje napore u eksploataciji rudnika i uma kako bi se osigurala devizna sredstva za nabavku potrebnih maina i ureaja. Poseban teret padao je na radnike na eleznicama i u transportu uopte, koji su bili zadueni da u najkraem roku organizuju prevoz jugoslovenskih sirovina do novih potroaa. Izmeu Jugoslavije i susednih socijalistikih zemalja zavladalo je gotovo ratno stanje. Granice prema njoj bile su naikane straarskim kulama, ograene bodljikavom icom; u najosetljivijim graninim mestima bile su postavljene nagazne mine. Iz Maarske, Rumunije, Bugarske i Albanije ubacivani su u Jugoslaviju obueni diverzanti i obavetajci. Meu njima su preovlaivali jugoslovenski graani koji su se bili izjasnili za Rezolcuiju IB-a. Sovjetska vlada tretirala je jugoslovenske emigrante kao revolucionarne emigrante", istinske socijaliste i demokrate", verne sinove Jugoslavije". U Jugoslaviju je ubacivan propagandni materijal a tampa i radio-stanice irile
su antijugoslovensku propagandu. Susedne socijalistike zemlje upotrebljavale su i vazdune balone za ubacivanje letaka prevratnike sadrine. Iz pograninih krajeva stanovnitvo je bilo evakuisano. Oko Jugoslavije stezao se vojni obru susednih socijalistikih zemalja. Povrede njenog vazdunog prostora postale su pravilo. Te zemlje su u graninom prostoru gradile operativne aerodrome, koncentrisale trupe, izvodile vojne vebe. Pojedini sektori jugoslovenske granice nou su osvetljavani reflektorima. U vojnim jedinicama socijalistikih zemalja sprovoena je aktivna antijugoslovenska propaganda. Njihova tampa tvrdila je da je Jugoslavija prela na stranu zapadnih sila, da je u njoj obnovljen kapitalizam, da je ustupila svoju teritoriju, posebno aerodrome i luke, armijama imperijalistikih zemalja. Demonstracije sile i provokativni pokreti trupa du jugoslovenskih granica ostavljali su utisak da predstoji neposredan napad na Jugoslaviju. O razmerama pograninih arki svedoi broj incidenata: 1950 937; 1951 1.517; 1952 2.390. Od 1948. do 1953. ranjeno je i ubijeno oko 100 graana FNRJ i pripadnika Jugoslovenske armije. Preko 20 centara u socijalistikim zemljama bavilo se iskljuivo organizovanjem antijugoslovenskih akcija. Podrivaku i obavetajnu aktivnost vrila su i diplomatska predstavnitva tih zemalja u Jugoslaviji, pa i njihove itaonice i domovi kulture" u Beogradu, dok nisu zatvoreni. Socijalistike zemlje davale su azil jugoslovenskim graanima koji su se bili izjasnili za Rezoluciju IB-a, prebegli preko granice ili napustili jugoslovenska diplomatska predstavnitva u inostranstvu; oni su ukljuivani u propagandni i obavetajni rat protiv FNRJ. Posebnom pritisku bile su izloene jugoslovenske manjine u Rumuniji, Bugarskoj i Maarskoj. Protivno obavezama koje su ove zemlje preuzele mirovnim ugovorom posle drugog svetskog rata u vezi s pravima i zatitom manjina, njihovi pripadnici su raseljavani, denacionalizovani, hapeni, oduzimana im je imovina. Postupanje prema njima predstavljalo je svojevrstan genocid. Poloaj jugoslovenskih manjina u Rumuniji i Maarskoj promenio se kada su rukovodstva komunistikih partija Rumunije i Maarske podrala Rezoluciju IB-a. Ministarstvo inostranih poslova FNR Jugoslavije stavilo je do znanja Vladi NR
2 2 9
Rumunije 25. avgusta 1948, izmeu ostalog, da je suprotno kulturnoj konvenciji izmeu FNRJ i NR Rumunije obustavljena svaka aktivnost Drutva prijatelja Rumunija Jugoslavija (ARJUG), koje je bilo osnovano oktobra 1947. u Bukuretu sa ciljem da razvija prijateljske veze izmeu dveju zemalja. Protivno ugovorima o pograninom reimu spreeno je kretanje dvovlasnicima do njihovih imanja. Od juna 1948. pripadnici jugoslovenske manjine" stavljeni su pod permanentni i sistematski policijski pritisak. Najveem pritisku izloeni su rukovodioci Saveza slovenskih kulturno-demokratskih udruenja u Rumuniji. No, pritisku je bila izloena jugoslovenska manjina" u celini. Savez slovenskih kulturno-demokratskih udruenja u Rumuniji (SSKDUR) osnovan je januara 1946. sa zadatkom da razvija slovensku solidarnost, podstie demokratske tenje slovenskog stanovnitva u Rumuniji, daje podrku masovnom kulturno-prosvetnom radu. Vlasti su posle Rezolucije izmenile rukovodstvo Udruenja i dovele na njegovo elo ljude koji su zadueni da rade protiv FNRJ. Rumunski rukovodioci su u mestima naseljenim slovenskim ivljem, preteno Srbima, od njih traili da se izjasne protiv Jugoslavije. Naroito organizovane grupe stavile su pod kontrolu stanovnitvo jugoslovenskih manjina. Nasilno je promenjena i redakcija Pravde, slubenog organa Saveza slovenskih kulturno-demokratskih udruenja Rumunije. Time su izloena napadu nacionalna i demokratska prava pripadnika srpske i drugih jugoslovenskih manjina u Rumuniji. U ekspozeu o spoljnoj politici podnetom u Narodnoj skuptini FNRJ 29. decembra 1948, Edvard Kardelj govori o stradanjima jugoslovenske nacionalne manjine" u zemljama tzv. narodne demokratije. Pominje skidanje" demokratski izabranih rukovodstava u kulturnim organizacijama nacionalnih manjina, hapenje i progone predstavnika tih manjina, proterivanje jugoslovenskih uitelja i profesora koji su radili u kolama jugoslovenske manjine u Rumuniji. Prema Kardelju, u varvarskim postupcima" protiv naih graana najvie je otila vlada NR Albanije. Toj ovinistikoj politici posluila je kao osnova Rezolucija Informbiroa. U Rumuniji i drugim zemljama narodne demokratije" nastojalo se da se manjine pokrenu protiv matice. Jugoslovenske knjige i udbenici su plenjeni, a rukovodioci manjinskih organizacija liavani slobode. Pohapeni su i predstavnici ove manjine u Skuptini. U pograninim krajevima,
gde uglavnom ivi srpska manjina, zaveden je specijalni reim. Sa terorom protiv pripadnika ove manjine uvedena je legitimacija na osnovu koje se iskljuivo moglo ui ili izai iz zone", odnosno oblasti u kojima su iveli pripadnici jugoslovenske manjine". Pripadnike manjine su u zatvorima u Temivaru tukli oficiri Sigurance". Meu uhapenima nalazio se i Boa Stanojev, jedan od rukovodilaca srpske manjine u Rumuniji. Sline mere pritiska primenjivane su prema jugoslovenskim manjinama" i u Maarskoj posle juna 1948, a naroito su pojaane posle procesa Laslu Rajku. Protiv manjinskog stanovnitva korieni su funkcioneri provokatori u organizaciji jugoslovenske manjine u Maarskoj, kao Milan Ognjenovi i drugi. ovinistiki stav maarskih rukovodilaca prema jugoslovenskoj manjini u Maarskoj ispoljavao se jo pre pojave Rezolucije da bi se zatim samo pojaao, dostiui vrhunac u doba procesa Laslu Rajku. Tri godine je Ministarstvo prosvete Maarske obeavalo da e izraditi udbenike za manjinske osnovne kole. Kakve su se tendencije u tim udbenicima provlaile moglo se videti iz pripremljenih udbenika zemljopisa za V i VI razred, u kojima se govorilo o Karpatskom bazenu koji se delio na Veliku maarsku niziju" i Malu maarsku niziju"; meu gradovima Velike maarske nizije" pominjala se i Subotica. Plenjene su jugoslovenske knjige, zatvarane biblioteke i zabranjena upotreba srpskohrvatskog jezika, a manjinci nazivani divljim racima" (Vadrac). Takva politika nije mogla da se ne tumai kao sentitvanska misao" koja prisvaja Vojvodinu, Erdelj, Slovaku, Hrvatsku, pa i Bosnu i Hercegovinu. Hunija" se oduvek, kako je jo govorio Seenji, znala uljuljkivati iluzijama (uljukava u snove"). Najgore dane doivela je srpska manjina u Rumuniji u procesu masovnog raseljavanja. Prinudnim naputanjem starih ognjita mnogi nai sunarodnici u Rumuniji nali su se u delti Dunava, to je nosilo sve genocidne oznake. Danas u Rumuniji ivi 34.000 Srba i 7.000 Hrvata. Odravanje diplomatskih odnosa Jugoslavije s ostalim socijalistikim zemljama dovedeno je u pitanje. Jugoslovenskim diplomatskim predstavnicima onemoguivano je obavljanje dunosti. Kretanje im je bilo ogranieno, a ivotni uslovi oteani. Njihov diplomatski imunitet nije bio potovan. Predstavnitva FNRJ u Rumuniji i Albaniji bila su jedno vreme zatvorena. U drugim socijalistikim zemljama Jugoslavija je
2 3 1
zadrala samo otpravnike poslova, a diplomatsko osoblje obostrano je svedeno na najmanji broj. Pomenuti akti protiv Jugoslavije otkrivali su na najoigledniji nain ideoloku stranu" sukoba izmeu KPJ i drugih bratskih partija" 1948. godine, odnosno svedoili o pokuaju lomljenja kime jugoslovenskoj nezavisnosti. Najtea neizvesnost nastupila je polovinom avgusta 1949. godine, kada je jugoslovenskoj vladi dostavljena nota vlade SSSR-a da se puste na slobodu sovjetski dravljani bivi ruski emigranti, belogardejci koji su aktivno uestovali u pijunskom ratu protiv FNRJ. Nota je imala zloslutne ultimativne tonove. Od jugoslovenske vlade trailo se da belogardejce pusti, a kazni organe koji su sprovodili isleenje, jer e u protivnom sovjetska vlada . . . smatrati za potrebno da izjavi da se ona nee pomiriti sa takvim stanjem stvari i da e biti primorana da pribegne drugim, efikasnijim sredstvima, neophodnim da se zatite prava i interesi sovjetskih graana u Jugoslaviji, i.da pozove na red faistike nasilnike koji su preli sve granice". Iza preteeg tona ove note stajalo je realno upozorenje, jer su se u blizini jugoslovenskih granica, na prostoru SegedinBaja i u okolini Temivara, u to vreme nalazile sovjetske jedinice. Izbegavajui dalje zaotravanje odnosa, vlada FNRJ izrazila je spremnost da izrui SSSR-u traene sovjetske graane i ponovila gotovost da sporna pitanja reava na sporazuman nain. Osetljivost situacije i sve njene nepredvienosti u kojoj se Jugoslavija nalazila, sa surovou i estinom napada, izbacili su u prvi plan borbe UDB-u, jer nije bilo vremena za idejno izjanjavanje. Policija" je bila bra od partije. Samo isticanje bilo ega ruskog" (literature, zajednike borbe u drugom svetskom ratu, pomoi u naoruanju, itd.) navlailo je sumnju i ljude je mogla odneti pomrina. Kult Staljina i religiozni fanatizam" postali su smrtni protivnici u mnogo sluajeva nevinih ljudi. Organi uprave dravne bezbednosti znali su, pored primene nasilja, falsifikovati dokaze ili nametati optube. Obrauni u okviru pokreta bili su daleko bezobzirniji nego sa ljudima koji ovome nisu pripadali. UDB-a je odigrala veliku ulogu u suprotstavljanju IB opoziciji, oznaenoj za kontrarevolucionarnu agenturu i izdaju", imajui u toj borbi i najvie rtava (oko 2.000 poginulih), ali je ona sve vie u ime uvanja
revolucije", oslonjena na steeni autoritet, postajala sila van drutveno-politike kontrole. Represija zbog izjanjavanja za IB poznavala je dve vrste odgovornosti: administrativnu i sudsku. Administrativno kanjenih je bilo 11.694, a sudski kanjenih 5.037. Kazna se izdravala na Golom otoku, Svetom Grguru, Ugljanu i drugim ostrvima i kaznionicama (Bilei, itd.) u zavisnosti od vrste kazne. Po zlu je najvie zapamen Goli otok, jer je neovena sutina" odgovarajueg reima zapamena kao najstravinija. Ona ve godinama nalazi svoje romansijere (Isakovia, Hofmana i druge), ali je tek odnedavno zabeleena i u dokumentarno-publicistikoj formi (Dragan Markovi). Administrativna kazna je predviala najstrou izolaciju. Niko nije smeo znati, sem policijskih organa, gde se kanjenici nalaze, ak ni najblia porodica. Na Goli otok osueni su transportovani iz Rijeke, na brodovima prepunih kanjenika ispod palube, koji nisu znali za krajnje mesto zatoenja, niti gde i kojim pravcem brod plovi. Tortura je imala svoj redosled: dolazak ,,revidiraca", to jest sobnih stareina na brod, s batinama, zatim probijanje zatvorenika kroz palir stroja" ili toplog zeca". Posle prvog preventivnog ispiranja" odlazilo se u malu icu" (karantin) a onda u veliku icu" (logor). Prva grupa kanjenika, njih 1.200 stigla je na pusto ostrvo jula 1949, kada je poela tzv. izgradnja. Najtei kanjenici bili su na radilitu zvanom Manastir", gde su pod najteim uslovima tovarili gromade od kamena u drobilicu. ene su se nalazile u posebnom logoru. Bojkotovani" su obeleavani crnim kouljama i crnim lampasima koji su simbolisali staljiniste u podrugljivom smislu rei. Vaenje peska iz mora pri najveim studenima bio je redovan posao za teko popravljive. Najtei rad je bio predvien i za dvomotorce", kako su se zvali kanjenici koji su vraeni na Goli otok po novoj kazni. Do poetka 1954. godine nije bilo poseta ili slanja paketa. Od ljudi se trailo da priznaju da su neprijatelji", agenti NKVD, da denunciraju druge. Tek oni koji su rekli sve", revidirali svoj stav". ,,popravili se" ili propevali" odlazili su u radne brigade, radei na objektima petogodinjeg plana. Dravno rukovodstvo je tek 1954, posle prethodnog rada jedne dravne komisije, intervenisalo da se kazne usklade sa zakonom. Aleksandar Rankovi je sa Svetislavom Stefanoviem posetio Goli otok septembra 1951. godine. Nakon njihovog odlaska dolo je do ukidanja bojkota". Novembra iste godine
2 3 3
Goli otok je posetila i jedna delegacija francuskih socijalista i novinara. Partija je osudila nezakonitosti i nasilje na Plenumu 1951, ali se nita bitnije nije izmenilo u reimu do 1954. godine. Ironija je htela da se na Golom otoku nae i ena Sime Markovia, koji je bio rtva Staljinovih zloina, Brana Markovi. Na izdravanju kazne ljudi su fiziki lomljeni, a psihiki im ispiran mozak. Na jednoj strani radili su najtee poslove koji su fiziki slamali, a na drugoj doivljavali ikaniranje od drugih sukanjenika koji su se popravili". Koliko su ove muke bile strane govori i to da malo koji od zatvorenika govori o svom zatoenju. Miroslav Popovi je zabeleio da su Svoju zatvoreniku prolost preutkivali kao sifilis". Ako je na osuenike jedno vreme uticao strah, kasnije je uticao stid od obezliavanja koje su doiveli. Po nekim kazivanjima na ostrvima je umrlo oko 400 ljudi. Tua do besvesti smenjivala se sa dugotrajnim kleanjem, jer straari nisu davali ni d se sedi ni da se spava. Guranje glave u klozetske olje je bilo svakodnevna stvar. Postojala je i tzv. govnarska brigada" koja je do gue u fekalijama istila septike jame. Ljudima su stavljane ice oko vrata, pa su onda terani pod udarcima cele brigade, okrvavljeni, sa tekim kamenom na leima. Zabeleeni su sluajevi lina, a retki su zatvorenici kojima se ukazala mogunost samoubistva (bacanjem u kamenolom, udaranjem temenom o kamen ili beton). Druga rezolucija Informbiroa, doneta novembra 1949. u Budimpeti, znaila je dalju eskalaciju napada na Jugoslaviju. Za razliku od Bukuretanske, ova nije bila zavijena u ideoloki omot. O tome reito svedoi tema rasprave" Informbiroa u Maarskoj: Jugoslovenska kompartija u rukama ubica i pijuna". U toj se rezoluciji tvrdilo da je klika TitoRankovi" prela s buroaskog nacionalizma na faizam i otvoreno izdajstvo nacionalnih interesa Jugoslavije". I dalje: Prelaz Titove klike u faizam nije sluajan, on je izvren po nareenju njenih gazda angloamerikih imperijalista, kojima, kako se sada pokazalo, ona ve odavno slui kao plaenik." Ili: Titova klika pretvorila je Beograd u ameriki centar pijunae i antikomunistike propagande... U Jugoslaviji se uvrstio antikomunistiki, policijski, dravni reim faistikog tipa." U zakljuku rezolucija poziva na borbu protiv Titove klike", to je internacionalni dug komunistikih i radnikih partija",
zbog ega svestrana pomo jugoslovenskoj radnikoj klasi i radnom seljatvu koji se bore za povratak Jugoslavije u tabor demokratije i socijalizma predstavlja obavezu komunistikih i radnikih partija". Oekivanje pomoi od zdravih snaga" u KPJ iznevereno je, meutim, i ovoga puta, kao i 1948. godine. Zasedanje Informbiroa u Maarskoj bilo je trei i, ujedno, njegov poslednji skup. Argumentacija u Budimpeti zasnivala se na materijalu sa suenja maarskom komunisti Laslu Rajku, bivem ministru spoljnih poslova, materijalu koji je sluio da se Jugoslavija predstavi kao zemlja opasna po mir. Sovjetski general Fjodor Belkin je prilikom susreta sa maarskim ministrom Mihaljem Farkaom dao inicijativu da se istraga proiri protiv Rajka, dok je Lazar Brankov, bivi savetnik Ambasade FNRJ u Budimpeti, sluio za povezivanje sluaja Rajka sa Titom i KPJ. Jugoslavija je u drugoj rezoluciji IB optuena da vodi prevratniku akciju protiv SSSR-a i da je sredstvo agresivne politike imperijalistikih krugova. Zbog toga je sovjetska vlada 28. septembra 1949. godine jednostrano raskinula Ugovor o prijateljstvu, uzajamnoj pomoi i posleratnoj saradnji s Jugoslavijom. Za SSSR-om su se povele i ostale socijalistike zemlje. Jugoslovenska vlada je zbog neprijateljstva Albanije raskinula 12. novembra iste godine ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi izmeu dve zemlje iz 1946. Na osnovu otkria" na Rajkovom procesu da se radi o starim zapadnim plaenicima", zapoela je lanana kampanja protiv KPJ i Jugoslavije u svim glasilima pod Staljinovom kontrolom. Rudolf Slanski, koji e uskoro postati Staljinova nova rtva, govorio je na skupovima ehoslovakih komunista o maralizaciji" Jugoslavije, od koje je Tito napravio koloniju angloamerikih imperijalista", o Beogradu kao centru amerike pijunae" i antikomunistike propagande". Sekretar KP Rumunije Georgiju De pisao je decembra 1949. da je Titova klika" prela u faizam, prodala Jugoslaviju i uspostavila reim najmasovnijeg terora gestapovskog tipa". Rajkovom procesu prethodilo je u Albaniji suenje Koi Dzodzeu, potpredsedniku albanske vlade, koje je odrano u maju 1949. Njime su poeli organizovani sudski procesi protiv istaknutih rukovodilaca socijalistikih zemalja na kojima je trebalo da se dokae kako Jugoslavija ugroava susedne socijalistike zemlje i njihovu nezavisnost nalazei se u slubi
2 3 5
SAD i Velike Britanije. U Sofiji je decembra 1949. godine optuen Trajo Kostov, bivi potpredsednik bugarske vlade, sekretar Centralnog komiteta i jedan od potpisnika Bukuretanske rezolucije. Novembra 1952. u Pragu je sueno Rudolfu Slanskom, generalnom sekretaru CK KP ehoslovake, takoe potpisniku Rezolucije, Vladimiru Klementisu, ministru spoljnih poslova ehoslovake, i drugima. Procesi su bili organizovani iz jednog centra, a optunice sline. Optueni su predstavljani kao strani pijuni: tako je, prema optunici, Laslo Rajk jo u paniji postao agent strane obavetajne slube; Dzodze je optuen da je radio na podeli Albanije izmeu Jugoslavije i Grke; Kostovu je imputirano da je hteo da pripoji Bugarsku Jugoslaviji. Pod staljinskim udarom nali su se i poljski komunisti, mada u Poljskoj nije bilo javnih procesa. Napadnut je ,,gomulkizam" i ocenjen kao nacionalistika desniarska devijacija u rukovodstvu partije". Gomulka je proveo tri godine u zatvoru. S njim su iz partije iskljueni Marijan Spihalski, lan Politbiroa, i Zenon Kliko, kadrovik u CK KP Poljske. Posle XX kongresa KPSS svi osueni su rehabilitovani i ukazano je na sredstva za prepariranje" ljudi. Sutina obrauna s ovim rukovodiocima bila je u neemu drugom: u upozorenju da se sledi politika potinjenosti, da se unapred u korenu sasecaju eventualni pokuaji partijskog, dravnog ili privrednog osamostaljivanja od rukovodeeg centra, i da se nasilno gui privlanost titoizma". Na XX kongresu KPSS Nikita Hruov je naveo da su neduni izgubili ivot i istaknuti funkcioneri sovjetske Partije (Voznesenski, Kuznjecev, Rodionov, Popkov i drugi). Rukovodioci i boraki sastav Jugoslovenske armije ispoljavali su od prvog dana sukoba sa SSSR-om spremnost da se odupru napadu socijalistikih, zemalja. Jugoslavija je bila izdeljena na zone pokrivene partizanskim odredima. Za komandanta taba partizanskih odreda imenovan je Svetozar Vukmanovi, za komesara Mijalko Todorovi, a za naelnika taba general Rudolf Primorac. Prezidijum Narodne skuptine FNRJ doneo je tajni ukaz o stavljanju zemlje u pripravno stanje. U graninim predelima demontirana su i evakuisana vanija preduzea. Vojna industrija poela je da se podie u sredinjem delu Jugoslavije. Poverljiva arhiva sklanjana je iz Beograda ili unitavana. Pojaan je nadzor Uprave dravne bezbednosti nad radom i kretanjem pojedinaca koji su bili kolebljivi ili sumnjivi
zbog veza s predstavnicima socijalistikih zemalja. Vojna lica odgovarala su za izdaju zemlje pred vojnim sudovima. Pristalice Informbiroa kanjavane su po administrativnom postupku. Jugoslavija se 1950. godine nalazila pod estokim propagandnim pritiskom s Istoka, kao i konzervativnih krugova i tampe na Zapadu. ehoslovako Prace i Rude pravo, maarski Sabad nep, rumunska Skanteja, sofijsko Rabotniesko delo i drugi listovi komunistikih partija u socijalistikim zemljama i van njih sinhronizovali su napade na Jugoslaviju s reakcionarnim zapadnim listovima poput Christian Science Monitor, World-Telegram, Daily Peoples World, Washington Post, Daily News, izmiljajui neistine o Jugoslaviji. Klement Gotvald je poruivao februara 1950. da je klika izdajnika" pred likvidacijom i da je grandiozni plan" da titovci" povuku narodne demokratije na stranu imperijalista krahirao". Vjeeslav Mihailovi Molotov je jugoslovensko partijsko i dravno rukovodstvo nazivao kriminalnom faistikom bandom". Ni drugi sovjetski rukovodioci nisu imali drugaiji renik za jeretike" iz Beograda: Kliment Jefremovi Voroilov je aprila 1950. u Budimpeti govorio o titovskoj bandi pijuna i provokatora"; Nikolaj Aleksandrovi Bulganjin rekao je maja meseca da e narod Jugoslavije odneti pobedu nad faistikom klikom TitaRankovia"; Semjon Mihailovi Buoni se u Sofiji 9. septembra osvrnuo na prezrene izdajnike" i imperijalistike najamnike". Jedinstvo KPJ i naroda, kao i odlunost da se prui otpor napadau, svakako je bitno uticalo da Staljin ne preduzme oruanu akciju protiv Jugoslavije. Delom mediteranska zemlja, Jugoslavija je preko Jadranskog mora imala otvor u svet". Staljin nije bio siguran kako bi na ovaj napad odgovorile zapadne zemlje. Jugoslavija se uveliko koristila protivrenostima izmeu dojueranjih lanica antifaistike koalicije. Internacionalizacija sukoba 1948. jo vie je smetala Staljinu da pree na mere vojnog ubeivanja" Jugoslovena. On je, osim toga, dugo bio opsednut predstavom o svom autoritetu u KPJ, kome komunisti, verovao je, ne mogu odoleti. Zabeleeno je da je Staljin u preduzimanju mera protiv Jugoslavije stalno zakanjavao, to je, na kraju, dovelo do toga da jugoslovensko pitanje dobije svetski znaaj, te da svaka jednostrana akcija pogotovo vojna postane neizvodljiva.
2 3 7
Staljin je pripremao napad na Jugoslaviju od leta 1950. godine. Uloga napadaa je bila dodeljena armijama Maarske, B u g a r s k e , Rumunije i Albanije, ije su armije bile dobro naoruane, suprotno odredbama mirovnih ugovora sa Bugarskom, Maarskom i Rumunijom. Cilj napada nisu bila teritorijalna zavojevanja ve ruenje Tita. Maarski general Bela Kiralji bio je maja 1950. komandant maarskih snaga koje su imale zadatak da dosegnu Fruku goru posle ega bi dolo do upada sovjetskih trupa. Staljin je, po proceni ovog maarskog I generala, dananjeg profesora istorije na Bruklinskom univerzitetu u SAD, ulogu agresora namenio armijama socijalistikih zemalja da bi on mogao intervenisati u sluaju da doe do amerikog ultimatuma. Maarske snage su raunale na snaan otpor, ,,na krvavi rat" a ne na paradni mar", iako su bili uvereni da Jugoslavija nee izdrati istovremeni napad etiri]/ nadmonije armije svojih suseda. Od maja 1950. ulogu koman-^ danta snaga za borbu protiv Jugoslavije je preuzeo Mihalj 1 Farka, ministar odbrane. Celokupno maarsko drutvo je bilo \ prestrukturirano za totalni rat i kontinuirano tekla otra i antititoistika propaganda". Agresija na Jugoslaviju bila je ' planirana za jesen 1950. godine, i to kao drugi korak poto trupe Severne Koreje umariraju u Junu Koreju. Tek je amerika intervencija u Koreji pokazala Staljinu da su SAD spremne da interveniu svuda gde smatraju da su joj interesi ugroeni. Na drugoj strani, Staljin je dosledno izbegavao oruani sukob sa SAD. Maarska vojska je jo januara 1951. po planu vebala oruanu intervenciju u Jugoslaviji, ali je ipak preovlaivao strah da se SAD ne umeaju na strani Tita, to je uticalo da se vraanje Jugoslavije oruanim putem u istoni tabor napusti. Rat protiv Tita Staljin je nastavljao sve do svoje smrti, ali koristei propagandna, psiholoka, diplomatska i ekonomska sredstva. Ima zapadnih pisaca koji u razmatranju pritiska IB-a na Jugoslaviju 1948. smatraju da se njeno rukovodstvo vie plailo napada sa Zapada nego sa Istoka. Bila je to prva, poetna faza sukoba u kojoj se i Jugoslavija trudila da dokae da je komunistika zemlja", da je u antiimperijalistikom frontu, da je IB ne moe odvojiti od socijalizma. U ekspozeu ministra inostranih poslova E. Kardelj a na IV vanrednom zasedanju Narodne skuptine reeno je da je Jugoslavija privrena ,,antiimperijalistikim demokratskim snagama sa Sovjetskim Save-
zom na elu". Stoga su se i u inostranoj tampi, onoj zapadnoj, mogla nai uverenja da je Jugoslavija i dalje ostala na strani SSSR-a. Poznati ameriki novinar S. L. Sulcberger je pisao u Njujork Tajmsu 10. oktobra 1948: Ako bi sutra izbio rat, nema nikakve sumnje da bi se Tito borio na strani Staljina. Titovi savetnici su vie puta izjavljivali zapadnim demokratama da Jugoslavija ostaje komunistika zemlja i da su njeni interesi istovetni s interesima istonog bloka, a tako su govorili uprkos pritisku koji vri cela struktura Kominforma." Na Dunavskoj konferenciji u Beogradu u leto 1948. Jugoslavija je podravala SSSR. Jugoslovenska delegacija je na Treem zasedanju Generalne skuptine u jesen 1948. takoe naglaeno istupala sa SSSR-om, nastojei da d prilog ublaavanju spora u meunarodnoj sferi. Ima istraivaa (Dragica Mugoa) koji navode da je prvi siguran znak o pogoranju jugoslovensko-sovjetskih odnosa Ambasada SAD u Beogradu prosiedila Stejt departmentu tek 18. juna 1948, videi ga u suprotstavljanju Jugoslavije SSSR-u da se sedite meunarodne organizacije konferencije o Dunavu premesti iz Beograda u neku drugu pribrenu dravu. Savremeni iskazi ljudi bliskih obavetajnim mreama velikih drava govore da su vesti o pogoranju odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-a procurile" mnogo ranije. Informbiro je napao Jugoslaviju u vreme kada je hladni rat ve zapoeo u svetu, a posebno u Evropi, koja je bila njegov epicentar. I sam napad IB-a na KPJ 1948. jedna je od njegovih manifestacija. Atomski monopol SAD u prvim godinama posle rata davao je specifinu teinu njihovoj politikoj strategiji; kasnijim uspostavljanjem ravnotee straha hladni rat je postao nain meusobne borbe SAD i SSSR-a u svetskim razmerama. U tu borbu ukljueni su njihovi saveznici, tako da ona nije potedela nijedan kraj sveta. Napad IB-a zatekao je Jugoslaviju usamljenu. Njeni odnosi sa zapadnim zemljama bili su veoma zaotreni. U Grkoj je buktao graanski rat za koji su zapadne sile i grka vlada optuivale njene severne susede, pre svega Jugoslaviju. Vatikan je razvijao intenzivnu antijugoslovensku propagandu u svetu, pozivajui se na muenitvo" katolika u Jugoslaviji. Gotovo istovremeno s povlaenjem sovjetskih vojnih i civilnih strunjaka iz Jugoslavije zapadne sile su, 20. marta 1948, donele tripartitnu deklaraciju o Slobodnoj Teritoriji Trsta, jednostrano se izjanjavajui
2 3 9
za njeno prisajedinjenje Italiji, odnosno revidirajui ugovor o miru na jugoslovensku tetu. Londonsku (tripartitnu deldaraciju) vei deo pisaca tumai kao izolovani pokuaj Zapada da se pomogne demohrianima na izborima i otea izborna pozicija KPJ, ime praktino odbacuju tezu da je ona znaila simultani pritisak na Jugoslaviju SSSR-a i zapadnih drava. Jugosloveni su se nali u poloaju da brane nezavisnost i teritorijalni integritet zemlje na dva fronta: od socijalistikih drava i od v e l i k i h zapadnih sila. Tripartitna (londonska") deklaracija SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske doneta je bez saglasnosti Jugoslavije, predstavljajui na taj nain jednostran diktat Zapada u vreme kada je poinjao i pritisak s Istoka. Vlada FNRJ, inae ugroena od socijalistikih drava, stala je tada na stanovite da se pitanje Slobodne Teritorije Trsta moe reiti jedino sporazumom neposredno zainteresovanih strana, to jest Jugoslavije i Italije. Iskoriavajui svoju pripadnost zapadnom bloku, Italija je odbijala svaku saradnju s Jugoslavijom pre nego to rei transko pitanje u skladu s trip arti ti tnom deklaracijom. Zajedniko istupanje Jugoslavije sa SSSR-om, Bugarskom, Rumunijom, ehoslovakom, Maarskom i Ukrajinskom SSR na Dunavskoj konferenciji u Beogradu, odranoj avgusta 1948, jo vie je pogoralo njene odnose sa zapadnim silama. tab Dorda Marala je na svom sastanku 30. juna 1948. razmatrao situaciju sa napadom IB na Jugoslaviju, nalazei da je prvi put u istoriji meunarodne zajednice jedna komunistika drava", koja je poivala na organizacionim temeljima sovjetske drave" i na sovjetskoj ideologiji" postajala nezavisna od Moskve". Za SAD je proirivanje ovog uticaja Jugoslavije na druge socijalistike drave dobijalo znaaj presedana. Mada nisu, niti su mogli Tita smatrati svojim prijateljem, uoavali su da je ovim inom, to jest otporom KPJ 1948. sruen oreol mistine svemoi i nepogreivosti koji je okruivao Kremlj". SAD su formulisale politiku ekati i budno pratiti". Stejt department nije prihvatio sugestije Harija Harimana da SAD Jugoslaviju vojno pomognu, a ekonomskim davanjima nateraju na koncesije, drei se politike da ojaaju otpor Jugoslavije kao nezavisne zemlje prema SSSR-u i ne oslabe drukijim stavom njene unutranje pozicije. SAD su budno pratile i testirale" sve manifestacije jugoslovenske politike, izvlaei zakljuak da ona i dalje podrava sovjetsku poli-
^U
tiku: Peti kongres, stav na Dunavskoj konferenciji, dranje u Savetu bezbednosti prilikom razmatranja STT, na Treem zasedanju OUN u sluaju Grke, dopunske nacionalizacije, kolektivizacije, osnivanja Vie partijske kole. SAD je sukob najvie interesovao zbog odnosa Amerike sa Mao Cedungovom Kinom. Zakljuak Maralovog taba za planiranje glasio je da SAD imaju interes da titoizam" postoji kao erozivna i dezintegraciona snaga koja deluje unutar sovjetske sfere. On predstavlja bitnu slabost u ruskim ekspanzionistikim planovima." Nova faza te politike bila je saeta u formuli odrati Tita na vlasti". Ova politika drana je u tajnosti, jer se Kongres SAD suprostavljao davanju pomoi dravama u kojima su komunisti bili na vlasti. SAD su se ak trudile da za svoju politiku pridobiju druge zapadnoevropske zemlje. Stejt department s otuda zalagao za pomo Jugoslaviji. Ambasador Kenon j javljao iz Beograda 19. jula 1949. da ukoliko izostane pomo toku narednih meseci reim e biti oslabljen do te mere da nee moi uspeno odigrati ulogu koju mi od njega oekujemo". Za neke Amerikance u pitanju je bio porodini spor", a" nameten" ili bar privremen. Za mnoge amerike politiar Jugoslavija je bila zemlja komunistike diktature", sa vrednostima koje su bile strane graanima SAD. U Kongresu su se ul zahtevi da Jugoslavija oslobodi nadbiskupa Stepinca. Bilo je senatora koji su pomo vlade Jugoslaviji oznaavali kao konfuznu i glupu" politiku. Antikomunistiki kompleks je bio uzeo toliko maha u SAD da je ak dravni sekretar za spoljne poslove Din Aeson morao dati izjavu da nema simpatije za komunistike ideje". Jugoslavija je i posle 1948. ostala komunistika zemlja. SAD su joj davale pomo, ali nisu prihvatale njen reim. Najpreciznije je ovaj stav formulisao ambasador SAD u Jugoslaviji Dord Alen da su SAD u pristupu Jugoslaviji bile rukovoene hladnokrvnom kalkulacijom obostranih interesa". Ameriki politiari su se u odnosu na stav prema Jugoslaviji mogli podeliti na dve grupe: jedni koji su traili da se ona prinudi da ue u Severnoatlantski pakt, i drugi koji su pobedili sa svojim shvatanjem da ona za SAD vie znai ako joj se omogui da afirmie nacionalni interes u komunistikom bloku". Britanski ambasador u Jugoslaviji ser arls Pik pisao je u izvetaju uz godinji izvetaj britanske ambasade u Beogradu koji je objavio edomir trbac da 1948. nije obina
2 4 1
godina ve prekretnica ne samo u istoriji Jugoslavije ve takoe u istoriji komunistikog pokreta u celini". Pik je iznosio pretpostavku da e se Tito koji je u to lino u v e r e n odrati kao vo komunistike drave (eventualno grupe drava) nezavisne od SSSR", ako dobije potrebnu ekonomsku podrku. Britanske analize uoavale su tekoe odbrane Jugoslavije, ali i njene prednosti. Meu prvima navodila se informbiroovska opozicija, graanski oponenti reimu, slabljenje armije, naroito vazduhoplovstva, hapenjem ili bekstvom pripadnika IB-a za razliku od mornarice koja se pokazala manje osetljiva" na informbiroovsku propagandu, nedostatak radne snage (zbog odlaska 4.000 Jevreja u Izrael i povratka nemakih ratnih zarobljenika u Nemaku i Austriju), kolektivizacija, nestaica hrane, tekoe ispunjavanja zapoete izgradnje. Godinji izvetaj za 1948. je u zakljunom stavu sadrao sledeu ocenu: Tako, krajem godine jugoslovenski voi su uspeno savladali prvi ok od kominformovskog optuivanja i odbili da budu skrenuti sa svog odabranog puta u davanje vie slobode nekomunistima ili u odustajanje od puta kolektivizacije." U situaciji nastaloj 1948. pritiskom socijalistikih zemalja, Jugoslavija se koristila suprotnostima izmeu velikih sila u svetu, a posebno na Balkanu. Jugoslovensko rukovodstvo nije odustajalo od socijalistikog preobraaja zemlje. Borba za ouvanje njene nezavisnosti vodila se, na jednoj strani, protiv SSSR-a i drugih socijalistikih zemalja, a na drugoj protiv pokuaja zapadnih sila da iskoriste raskol" u komunistikom pokretu i socijalistikom bloku. Neki krugovi na Zapadu jedno vreme su tumaili napad SSSR-a na Jugoslaviju kao unutranji obraun u suparnikom bloku koji ne tangira bitne interese zapadnog sveta. Bilo je i miljenja da je sukob fiktivnog karaktera. U zapadnoj javnosti upozoravalo se i na potrebu opreza prema Jugoslaviji, koja je navodno igrala ulogu trojanskog konja" za raun Sovjetskog Saveza. Hladna politika i strategijska analiza uinila je da na Zapadu preovlada zvanino shvatanje da je posredi dublje razmimoilaenje, koje se uveliko moe iskoristiti. Sukob SSSR-a s Jugoslavijom poeo je da se posmatra kao nagovetaj raspadanja istonog bloka. Smatralo se, takoe, da e jugoslovenski primer zarazno uticati i na ponaanje drugih socijalistikih zemalja. U sklopu svoje antikomunistike strategije Zapad je poeo da preispituje stav prema
Jugoslaviji. Ona je, sa svoje strane, preduzela mere za popravljanje odnosa sa susednim kapitalistikim zemljama i velikim zapadnim silama da bi olakala pritisak s Istoka i izala iz politike i privredne izolacije. Pri tome nije bila spremna na ustupke koji bi dovodili u pitanje njeno socijalistiko ureenje i dravnu samostalnost. Sreivanje politikih i ekonomskih odnosa Jugoslavije sa zapadnim silama nije teklo bez tekoa i napora da se odbiju raznovrsni pritisci i zahtevi za koncesijama. Protiv napada IB na Jugoslaviju i u prilog odbrane nezavisnosti Jugoslavije govorile su istaknute javne linosti pojedinih zemalja: an Kasu u Francuskoj, Koni Zilijakus, laburistiki poslanik u Velikoj Britaniji, Don Rogu, prvak Progresivne stranke u SAD. Rogu je na Meunarodnom kongresu mira krajem 1949. izjavljivao da ne vidi razlike izmeu karantina" koji SAD ele da zavedu za zemlje Istone Evrope, od onog koji IB eli da zavede za Jugoslaviju. Dok je Zapad preko Maralovog plana nareivao Zapadnoj Evropi da obustavi trgovinu sa Istonom dotle IB to isto radi sa 'svojim zemljama' u odnosu na Jugoslaviju". Zapadne zemlje uslovljavale su obnavljanje ekonomskih veza s FNRJ prethodnim obeteenjem za imovinu koja je njima i njihovim dravljanima nacionalizovana, kao i regulisanjem predratnih javnih dugova. Jugoslavija je nastojala da pitanje naknade najpre rei s manjim zapadnoevropskim dravama (vedskom, vajcarskom, Belgijom i Holandijom), koje nisu bile u stanju da vre neposredan pritisak prilikom pregovora, i tako postavi obrazac za sporazume sa SAD, Velikom Britanijom i Francuskom. Ukupna visina obeteenja za stranu nacionalizovanu imovinu iznosila je 1954. godine oko 98 miliona dolara. Davanje zajmova Jugoslaviji uslovljavano je i isplatom javnih dugova Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, pa ak i dela nasleenih dugova Austro-Ugarske i Otomanske Imperije. Krajem 1949. IB je iscrpeo sva sredstva koja je imao na raspolaganju u politiko-psiholokom i ekonomskom ratu protiv Jugoslavije. ak i oni koji su mogli posumnjati da li je Tito dobar komunist", mogli su se nesumnjivo uveriti da je dobar Jugosloven". Uvodnik organa IB Za trajni mir i narodnu demokratiju 1. septembra 1949. pisao je da je rukovodea klika razorila KPJ" i da je ona prestala da postoji kao komunistika partija. Britancima je bilo jasno da je druga
2 4 3
rezolucija IB iz novembra 1949. mogla uz pojaanje o faistikom karakteru KPJ tek da verifikuje partijsko-politiki kurs inspirisan prvom rezolucijom iz juna 1948.". Agresivnoj strani preostajala je samo mogunost invazije na Jugoslaviju. Ali sada je Jugoslavija ipak bila u povoljnijoj situaciji nego 1948. kada je delovao faktor iznenaenja. Jugoslavija je sada dobila podrku od svetskog demokratskog mnjenja, bila izabrana u Savet bezbednosti, elastinije prilazila meunarodnom radnikom pokretu u svetu. Kardelj je isticao neophodnost razvijanja veza sa svim progresivnim pokretima u svetu, bez onih ranijih predubeenja uslovljenih staljinistikom ortodoksijom. Ve 1949. Jugoslavija je uspela da uspostavi ire ekonomske odnose sa zapadnim zemljama. Razmena sa SAD je 1949. dostigla predratni nivo. Sa Velikom Britanijom je 26. decembra 1949. zakljuen trgovinski sporazum koji je predviao razmenu u periodu od pet godina u visini od 14 milijardi dinara sa svake strane. Poela se odvijati sve ivlja razmena sa zemljama June Amerike (Brazilom, Urugvajem, Meksikom i Paragvajem). Od dvanaest zemalja (SAD, Velika Britanija, vedska, Francuska, Italija, Argentina, Zapadna Nemaka, Austrija, Belgija, Holandija, vajcarska, Egipat) dobijen je trgovaki kredit od blizu milijardu dinara. Velika Britanija je odobrila srednjoroni zajam od osam miliona funti, Meunarodna banka za obnovu i razvoj 2,7 miliona dolara, vajcarska 10 miliona vajcarskih franaka. Amerika Esport-Import banka odobrila je u dva navrata 40 miliona dolara dugoronog kredita. arls Pik je prema edomiru trpcu pisao 25. januara 1951. svome ministru Ernestu Bevinu da je sada jasno da vraanje Jugoslavije u sovjetsku interesnu zonu moe biti ispunjeno samo nasilnim obaranjem Tita i njegovih saradnika. Nakupljena mrnja sada je tolika da jede elini okov s puanog kundaka". Podseao je ministra da britanska politika treba da bude politika odravanja Tita na povrini vode". London je takoe obavetavan o katastrofalnoj sui 1950. i preteoj gladi, a na drugoj strani o poetnom liberalizovanju reima (smanjivanje dobrovoljnog rada Narodnog fronta, formalni prenos vlasnitva nad fabrikama na radnike savete", smanjivanje zategnutosti izmeu crkve i drave), ali sve mere te vrste nisu uticale na smanjivanje vlasti KPJ. Amerika pomo u vreme sue od 68 miliona dolara i britanska od 3 miliona funti pomogli su u saniranju tekoa izazvanih ovom elementarnom nesreom. Jedan od najznaajni-
jih sporazuma potpisan je sa Zapadnom Nemakom", obezbedujui trgovinu od 60 miliona dolara sa svake strane, praen i dodatnim sporazumom o srednjoronom kreditu za nabavku kapitalne opreme u iznosu od 35 miliona dolara. Britanci su primeivali i promene u oblasti ekonomije koje oni nazivaju fleksibilnijim" prilazom, sa stanovita potovanja konkurencije, podsticaja i inicijative". Jugoslavija je primila pomo od organizacije CARE (The Cooperative for American Remittances to Europe) radi ublaavanja sue u 1950. u ukupnom iznosu od 35,3 miliona dolara. Razvila se i akcija Amerikanaca jugoslovenskog porekla za pomo staroj domovini. Proboju Jugoslavije iz ekonomske i politike blokade naroito je doprinela pomo vlade SAD. Od nje nije 1950. dobijena samo prva besplatna pomo u hrani, ve je 14. novembra 1951. zakljuen Sporazum o vojnoj pomoi u cilju jaanja odbrambene moi FNRJ. Predsednik SAD Hari Trurnan je 20. jula 1950. dao izjavu kojom je osudio agresiju ma gde do nje dolo, ime je mislio i na Jugoslaviju. Novi ambasador SAD u Jugoslaviji Dord Alen je s pozivom na predsednika Trumana izjavio: to se tie Jugoslavije, mi se u istoj meri protivimo agresiji na nju kao i agresiji na bilo koju drugu dravu i titiemo odranje suvereniteta Jugoslavije ba kao i bilo koje drave." Karakteristino je da su ove izjave date u vreme naglog zaotravanja meunarodnih odnosa posle poetka korejskog rata. Ima pisaca na Zapadu koji zastupaju tezu da je korejski rat i protivreakcija SAD pod zastavom UN pokazala Staljinu reenost SAD da se odupru Staljinovim pokuajima agresije u bilo kojem drugom delu sveta, ukljuujui Jugoslaviju. Da je, smatraju oni, bilo kojim sluajem prelazak preko 38. paralele ostao bez odgovora Staljin bi najverovatnije napao Jugoslaviju, jer je o tome postojao tajni plan, pa su bile izvrene i pripreme u susednim zemljama narodne demokratije", poto su otporom Jugoslavije bila iscrpljena druga sredstva ubeivanja" u staljinsku pravovernost. Izjavu o spremnosti SAD da se odupru agresiji ponovio je Din Aeson, dravni sekretar za spoljne poslove SAD, 14. februara 1951. godine. Za amerikim prrmerom povele su se Velika Britanija i Francuska. Britanski vladini predstavnici su upozoravali da je bilo kakva opasnost za Jugoslaviju, koja je igrala herojsku ulogu u otporu Hitlerovoj agresiji, prirodna. . . briga vlade Njegovog Velianstva i mi smo po ovome u vezi sa drugim vladama".
2 4 5
Pomo SAD Jugoslaviji bila je uslovljena strategijskim poloajem Jugoslavije. Prva pomo bila je dodeljena iz fonda ustanovljenog zakonom o uzajamnoj odbrambenoj pomoi, koji je davao ovlaenje vladi da pomogne ma koju evropsku zemlju kojoj bi zapretila opasnost, ukoliko je bila strateki vana za SAD. Truman je obrazlagao odluku o pruanju pomoi J u g o s l a v i j i time da je sua u g r o z i l a njenu odbrambenu sposobnost i dovela u pitanje njenu nezavisnost, za ije odranje p o s t o j i ameriki i u celini zapadni interes, s obzirom na geostrategijski poloaj Jugoslavije". Truman je kasnije isticao otpor Jugoslavije sovjetskom pritisku, naglaavajui da ona raspolae najveom vojnom snagom u Evropi izvan SSSR-a. Vlade SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske odluile su 27. avgusta da za drugo polugoe 1951. prue Jugoslaviji ekonomsku pomo, u iznosu od 50 miliona dolara, za nabavku sirovina. Objavljena prepiska izmeu vlada SAD i Jugoslavije iz oktobra novembra 1950, povodom zakljuenja sporazuma o pomoi u hrani i pomoi za potrebe jugoslovenskih oruanih snaga, pokazuje da su SAD traile da njihovi slubenici posmatraju primanje i raspodelu pomoi, da ona bude jednako raspodeljena stanovnitvu, da se njen izvor i karakter obelodane. Jugoslavija je isticala tekoe vezane za optu situaciju i suu u zemlji. Amerika vlada je obavezala jugoslovensku da ne prosleuje pomo drugoj naciji. Istovremeno je utvreno da e se ona koristiti za ciljeve navedene u Povelji Ujedinjenih nacija. Dve vlade su se 6. januara 1951. sporazumele o davanju, odnosno primanju pomoi prema zakonu o hitnoj pomoi Jugoslaviji iz prethodne godine. Sporazum je predvideo nadgledanje i podjednako deljenje pomoi, kao i publicitet u vezi s njom. Konferencija amerikih, britanskih i francuskih strunjaka za ekonomska pitanja, sazvana u Londonu aprila 1951, preporuila je vladama uesnicama da pomo Jugoslaviji nastave na tripartitnoj osnovi. Osim kredita za investicionu opremu, jugoslovenska vlada je traila i zajmove za nabavku sirovina i hrane, kako bi otklonila tekoe u platnom bilansu zbog dveju sunih godina (1950. i 1952). Tako je za kupovinu hrane i sirovina primljeno oko 61 milion, odnosno oko 89 miliona dolara. Ukupna vrednost tripartitne pomoi od 1951/2. do 1954/5. iznosila je 492,9 miliona dolara, ili 82,5%.
Oktobra 1952. produena je tripartitna ekonomska pomo za period od 1. jula te godine do 30. juna naredne. Jugoslovensko-britanske odnose poinje da karakterie sve vea uestalost obostranih poseta. Tako je delegacija vladajue Laburistike partije posetila Jugoslaviju septembra 1950. i dala pozitivan izvetaj o Jugoslaviji. Poetkom 1951. Milovan ilas je bio u privatnoj poseti Velikoj Britaniji i tom prilikom se sastao sa predsednikom britanske vlade Klementom Atlijem i voom opozicije Vinstonom erilom. Te godine razmenjene su i parlamentarne delegacije dve zemlje. Ministar u vladi Velike Britanije Anjorin Bevan je u Donjem domu 15. februara 1951. izjavio da je britanska vlada svesna potencijalne opasnosti koja preti Jugoslaviji. Velika Britanija je do kraja 1953. nezavisno od uea u tzv. tripartitnoj pomoi dala Jugoslaviji kredite u iznosu od 57,7 miliona dolara. Juna 1952. Tito je uputio poziv Antoniju Idnu, britanskom ministru inostranih poslova u novoj, konzervativnoj britanskoj vladi da poseti Jugoslaviju. O efektima predstojee posete, utvrene za septembar 1952, novi britanski ambasador u Beogradu Ivo Malet je pisao Forin ofisu kako nas obavetava C. trbac da Jugosloveni jo nisu pokazali spremnost da priznaju da je saradnja u zajednikoj politici protiv sovjetske agresivnosti dvosmeran posao: njihova praksa je da uzmu sve to mogu da dobiju a da daju najmanje mogue zauzvrat". Ambasador nije mogao da ne primeti da Jugosloveni, ak i kada su traili vojnu pomo, nisu prihvatali soluciju koja vai za zemlje Atlanstskog pakta. Prilikom zakljuivanja ugovora o vojnoj pomoi sa SAD od 14. novembra 1951. oni nisu prihvatali potpisivanje ugovora o uzajamnoj pomoi nego potpisivanje ugovora o pruanju pomoi Jugoslaviji u naoruanju od strane SAD. Tito je i dalje ostao marksist i njegov reim totalitaristiki". Ambasador je skretao panju ministru da je njegova poseta vezana sa rizikom, to jest da Tito dobije u prestiu i primi kredite, a da nastavi da vodi svoju spoljnu i unutranju politiku kao i pre toga. Idnova poseta Jugoslaviji od 17. do 23. septembra 1952. znaila je porast ugleda Jugoslavije u svetu, jer je ona uspela da odoli pritisku sa Istoka i da odbrani sopstveni put razvitka. Idn je bio politiar najvieg ranga koji je posle rata posetio Jugoslaviju. Tito e uiniti uzvratnu posetu Britaniji od 16. do 21. marta 1953. godine, budui primljen u Velikoj Britaniji sa svim paradnim poastima. Bio je to drugi susret izmeu britanskog i jugoslo-
2 4 7
ratnog veterana: erila i Tita. Tito je putovao prvi put efa drave. Istovremeno on je po prvi put od 1947. n a p u s t i o Jugoslaviju. Njegova poseta Velikoj Britaniji pala je n e p o s r e d n o posle smrti sovjetskog diktatora. Njegovo putovanje dolo je, takoe, u trenutku novog zaotravanja odnosa izmeu J u g o s l a v i j e i Vatikana, kada je ovaj demonstrativno pokazao n a m e r u da dodeli Stepincu kardinalski eir. Iz britanskih dokumenata koje je objavio . trbac proizilazi da se u Britaniji razgovaralo o Sovjetskom Savezu posle Staljinove smrti i da Tito nije gajio velike iluzije o znaajnijim promenama. Tito je bio protiv ulaska Jugoslavije u severnoatlantski pakt, ali je istovremeno stavljao do znanja uvaenom sagovorniku da napad na Jugoslaviju ne bi mogao da ostane u okvirima lokalnog rata. Zalagao se takoe za trajno reenje pitanja Trsta, a protiv teritorijalnih ustupaka u zoni B", to jest tadanjoj Slobodnoj Teritoriji Trsta. Jugoslavija je za drave Zapada ostala komunistika zemlja koju su one, ne prihvatajui njeno unutranje ureenje, podrale 1948. rukovoene raunom obostranih interesa. Nasuprot strujama na Zapadu koje su se zalagale da se Jugoslavija prinudi na pristupanje atlantskoj vojno-politikoj alijansi, prevagnula je druga linija: podrkom Jugoslaviji afirmisati nacionalni interes u komunistikom bloku". Oslonjena na vlastite snage i politiko jedinstvo naroda, Jugoslavija 19481953. godine nije imala drugog izbora nego da brani svoju nezavisnost i od jednog i od drugog bloka. Prihvatajui zapadnu ekonomsku i vojnu pomo u vreme najdirektnije ugroenosti od socijalistikih drava, Jugoslavija je; meutim, odbacivala njeno uslovljavanje politikim ili ideolokim ustupcima. Znaajan moment u probijanju politike izolacije Jugoslavije predstavljala je odluka da se Jugoslavija kandiduje za nestalnog lana Saveta bezbednosti doneta na sednici Politbiroa CK KPJ 30. avgusta 1949. godine. Prema Jadranki Jovanovi, rukovodstvo Jugoslavije je reilo da se kandidatura postavi kako bi se elom svetu stavila do znanja sutina spora sa SSSR-om i da se Sovjeti onemogue u izolovanju Jugoslavije u OUN. Viinski se pozivao na tzv. dentlmentski sporazum po kome merilo iz Povelje o ravnopravnoj geografskoj raspodeli kandidata" treba dopuniti prethodnim politikim sporazumom zemalja iz odgovarajueg regiona", ali bez odjeka. Za Trigve Lija kriza jugoslovensko-sovjetskih odnosa u vreme kadndidature Jugovenskog
svojstvu
slavije za nestalnog lana Saveta bezbednosti bila je opasnija od blokade Berlina". Generalni sekretar OUN upozoravao je SAD da ne daju podrku Jugoslaviji jer SSSR moe napustiti organizaciju. Jugoslavija je sa Ekvadorom i Indijom izabrana u Savet bezbednosti sa dvotreinskom veinom od 39 glasova (ponovljeno glasanje; sukandidat je bila ehoslovaka), s mandatom od 1. januara 1950. do 31. decembra 1951. godine. Jugoslaviju je u Savetu bezbednosti predstavljao dr Ale Bebler, sa zamenikom dr urom Niniem. Sovjetski Savez je demonstrativno napustio Savet bezbednosti posle izbora Jugoslavije za nestalnog lana, to je SAD omoguavalo da bez bojazni od sovjetskog veta" zauzmu stav svetskog policajca". Jugoslavija je do promene situacije u Koreji i svog meunarodnog poloaja posle 1948. zauzimala u korejskom pitanju sovjetski stav po kome su ujedinjenje korejskog naroda i slobodni izbori mogui tek posle povlaenja svih stranih trupa iz Koreje. im je dolo do obnavljanja debate o Koreji u jesen 1948. Jugoslavija je za sobom imala iskustvo sa Informbiroom i stanje na grko-jugoslovenskoj granici. Otuda je mogla i da dramu korejskog naroda" shvati i razume kao sopstveno iskuenje". Jugoslavija se protivila intervenciji bilo koje vrste u Koreji. Ale Bebler je kao osnovno u elom pitanju naglaavao da se korejskom narodu prepusti puna sloboda da on sam, svojim snagama, rei svoj nacionalni problem, ukljuujui ujedinjenje. Kao lan Saveta bezbednosti Jugoslavija je kompaktno nastupala sa Indijom i Egiptom, ije je gledite u korejskom problemu bilo umerenije nego ameriko. Jugoslavija se uzdrala prilikom donoenja rezolucije od 7. jula 1950. na osnovu koje su u Koreju upuene oruane snage OUN s Ujedinjenom komandom pod rukovodstvom SAD i sa preteno amerikim vojnim kontigentom. Kardelj je osuivao, septembra 1950, svaku intervenciju, svako meanje u nezavisnost i unutranje stvari pojedinih zemalja, kao i svaku akciju koja je mogla da ugrozi svetski mir i bezbednost. Kardeljevo miljenje je, prema Jadranki Jovanovi, ve znailo poetak distanciranja od blokova i suprotstavljanja zaotravanju u meunarodnim odnosima. Jugoslovenska delegacija se kasnije izjasnila za uspostavljanje 38. uporednika kao granice i pronalaenje sredstava za mirno reenje spora. Prelaskom reke Jalu od strane kineskih dobrovoljaca" jo vie se produbila svetska kriza. Tada je Jugoslavija osudila kinesku intervenciju, ali je istupila protiv
2 4 9
prihvatanja Rezolucije SAD u kojoj je Kina bila okvalifikovana kao agresor. ef jugoslovenske delegacije Edvard Kardelj obratio se pismom generalnom sekretaru UN 9. novembra 1951. izvetavajui ga da Jugoslavija namerava da zatrai ukljuivanje take pod naslovom Neprijateljski postupci vlade SSSR-a i vlada Bugarske, Maarske, Rumunije i Albanije, kao i vlada ehoslovake i Poljske protiv Jugoslavije". Uz zahtev priloen je i Memorandum u kome su agresivni postupci kategorisani na sledei nain: potpuna ekonomska blokada; gruba propaganda i klevetnika kampanja; organizovanje pijunskih, subverzivnih i teroristikih akcija protiv Jugoslavije, kao i centra za obuku tih trupa; nasilno raseljavanje pripadnika jugoslovenskih nacionalnih manjina u Bugarskoj, Maarskoj i Rumuniji; povrede diplomatskih komunikacija i osnovnih normi diplomatskog prava; neopravdano i jdnostrano raskidanje 46 sporazuma i konvencija; krenje ugovora o miru od strane bivih pobeenih drava (Bugarske, Maarske i Rumunije) i poveanje njihovog vojnog potencijala, veliki broj graninih incidenata i provokacija, kao i ubistva jugoslovenskih graniara. Zahtev je usvojen od strane Generalnog komiteta Generalne skuptine. Za sovjetskog i poljskog delegata radilo se pak o gruboj provokaciji. Sovjetska delegacija je na Skuptini OUN jugoslovenski zahtev ocenila kao rutinski in provokacije" od strane potkupljenih jugoslovenskih voa" i da je jugoslovenska vlada na elu ,,s klikom Tita, Rankovia i Kardelja" zavisna od imperijalistikih krugova. Meutim, za ukljuivanje ovog pitanja u dnevni red estog zasedanja OUN glasale su 44 lanice OUN. Tzv. miroljubiva politika SSSR-a bila je time razotkrivena, a usput posredno potvrena i njegovim grubim ponaanjem. Rezolucija Politikog komiteta posle govora M. ilasa usvojena je u celini sa 47 glasova, 5 protiv i 2 uzdrana (Iran i Avganistan). Pomirljiv ton ove Rezolucije je, na drugoj strani, stavljao do znanja da je Jugoslavija spremna da uini sve to zavisi od nje za sreivanje odnosa sa SSSR-om. Blokada Jugoslavije uticala je da se Kardelj prilikom rada na Povelji o ljudskim pravima opredeli za ozakonjivanje represivnih mera u OUN. Brana Jevremovi, predstavnik Jugoslavije u Komisiji za ljudska prava, doneo je naime direktivu E. Kardelja da jugoslovenska delegacija stavi amandman kojim bi se legalizovali koncentracioni logori, koji je glasio:
Svaka drava ima prava, u sluaju nude, da u interesu uvanja reda i poretka, upravnim postupkom lii slobode na neodreeno vreme sve graane koji ugroavaju njenu nezavisnost na podstrek neke strane sile." Najtei problem u odnosima izmeu Italije i Jugoslavije pitanje Slobodne Teritorije Trsta i dalje je bio nereen. Ojaani meunarodni poloaj Jugoslavije 1951. godine uticao je da italijanska vlada pristupi direktnim pregovorima s Beogradom. U nezvaninim razgovorima 1951. i 1952. jugoslovenska vlada je predlagala kompromis na bazi etnikog balansa", koji je polazio od toga da u Italiji ne ostane vie Jugoslovena nego to bi u Jugoslaviji ostalo Italijana, ne raunajui pri tom 80 hiljada Slovenaca koji su ve bili pod Italijom. Ova kompromisna formula vodila je rauna i o ekonomskim faktorima, a pre svega o upotrebi Transkog zaliva. S italijanske strane usledio je protivpredlog o kontinuelnoj etnikoj liniji", koja ne bi ostavila nijednog Italijana u Jugoslaviji. Italija je bez diskusije odbila i jugoslovenski predlog o stavljanju Slobodne Teritorije Trsta pod zajedniku upravu (kondominijum). Vlada FNRJ je u principu prihvatila italijanski predlog o plebiscitu, ali pod uslovom da se prethodno stvore pretpostavke za demokratsko opredeljivanje stanovnitva Slobodne Teritorije Trsta. Pod pritiskom Italije, vlade SAD i Velike Britanije prele su 1952. na politiku svrenih inova prema Slobodnoj Teritoriji Trsta. Na konferenciji u Londonu maja 1952. donele su odluku da se uprava u zoni A" preda Italiji, emu se Jugoslavija energino suprotstavila. Da bi pomogla pronalaenju reenja, jugoslovenska vlada je predloila internacionalizaciju grada Trsta, a prikljuenje slovenakog zalea Jugoslaviji. Kriza je dostigla vrhunac oktobra 1953. koncentracijom trupa s obe strane granice. Jugoslavija je bila spremna da orujem sprei ulazak Italijana u zonu ,,A". Predloila je stvaranje dveju autonomnih jedinica na spornoj teritoriji, a bila spremna i da grad Trst ustupi Italiji. Pregovori izmeu predstavnika Jugoslavije, SAD i Velike Britanije, a zatim izmeu SAD, Velike Britanije i Italije, doveli su do usklaivanja gledita. Sporazum o reenju transkog pitanja potpisan je 5. oktobra 1954. u Londonu i poznat je kao Memorandum o saglasnosti izmeu vlada Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Drava i Jugoslavije o Slobodnoj Teritoriji Trsta. Kompromis je predvideo da itava ranija zona B" i deo bive zone ,,A" (povrine
2 5 1
11,5 km2 i s oko 3.000 stanovnika) budu pod upravom Jugoslavije, a da preostali deo ove zone pripadne Italiji. Prava manjina su obostrano zagarantovana. Sporazum je sadrao i odredbu o uspostavljanju slobodne luke u Trstu. Njegovim zakljuenjem otvoren je put saradnji izmeu Jugoslavije i Italije. Zbog stava velikih sila Jugoslavija nije uspela da povoljno rei ni pitanje Koruke. Polovinom 1949. njihov Savet ministara inostranih poslova postigao je bez konsultovanja Jugoslavije kao zainteresovane strane sporazum da granice Austrije budu one iz 1938, ime je Koruka definitivno ostala u njenom okviru. U sreivanju odnosa s Austrijom posebno mesto imala je odluka Prezidijuma Narodne skuptine FNRJ iz januara 1951. godine o ukidanju ratnog stanja s ovom zemljom. Nekoliko meseci kasnije okonano je i ratno stanje s Nemakom. Od 1949. do kraja 1953. iz Jugoslavije su otputeni nemaki ratni zarobljenici; osueni ratni zloinci osloboeni su izdravanja kazni; amnestirani su Austrijanci osueni za nedela u ratu; reeno je pitanje spajanja folksdojerskih porodica. Nova faza u razvoju jugoslovensko-austrijskih odnosa nastupila je posle potpisivanja austrijskog Dravnog ugovora 1955. godine, kojemu je pristupila i vlada FNRJ. Savezno vee Savezne narodne skuptine usvojilo je marta 1956. deklaraciju kojom priznaje stalnu neutralnost Austrije. Dravnim ugovorom o vaspostavljanju nezavisne i demokratske Austrije, koji su potpisale etiri velike sile u Beu, priznata je nezavisnost toj zemlji, zabranjena politika ili privredna unija izmeu nje i Nemake, i Austrija obavezana da prizna ugovore o miru iz 1947. godine. Zabranjena je delatnost organizacija iji bi cilj bio da se hrvatskom ili slovenakom stanovnitvu oduzmu manjinski karater ili manjinska prava. lanom 7. Dravnog ugovora predvieno je da austrijski dravljani koji pripadaju slovenakoj i hrvatskoj manjini u Korukoj, Gradiu i tajerskoj uivaju ista prava pod istim uslovima kao i ostali austrijski dravljani, podrazumevajui i pravo na sopstvene organizacije, skupove, kao i tampu na maternjem jeziku. Grko pitanje pritiskalo je Jugoslaviju i posle objavljivanja Rezolucije Informbiroa. tavie, kvarili su se odnosi izmeu KPJ i Grke komunistike partije. Grki komunisti irili su propagandu da je Jugoslavija dezertirala iz socijalistikog tabora i prela na stranu imperijalista. Rukovodioci KP Grke
tvrdili su posle 1948. da je KPJ razbijala grki narodnooslobodilaki pokret sejanjem razdora izmeu Makedonaca i Grka i podravanjem autonomistikih tendencija u Egejskoj Makedoniji. Prema njihovoj oceni, dogaaji u Jugoslaviji posle objavljivanja Rezolucije Informbiroa oteali su pomo susednih socijalistikih zemalja Demokratskoj armiji. Grupe grkih ustanika koje su prele u Jugoslaviju optuivane su da rade na organizovanju dezerterstva meu ustanikim snagama i podrivanju njihove borbene moi. KP Grke je 19481949, sloivi se s optubama Informbiroa, pojaala kampanju protiv KPJ. Krivica za poraz ustanka pripisivana je iskljuivo spoljnim faktorima. Nikos Zaharijadis je traio uzrok poraza Demokratske armije Grke (DAG) 1949. godine iskljuivo u prelasku Jugoslavije u imperijalistiki tabor". Time je KP Grke otkrivala visok stepen zavisnosti od spoljnih inilaca, prelazei preko svojih stratekih promaaja u toku i posle rata. Jugoslovenska pomo DAG je prestala 9. juna 1949. godine. Ambasador SAD Kenon navodi 9. juna 1949. E. Kardelja: Mi tamo nemamo vie prijatelja." Ficroj Maklejn citira Tita koji mu je maja 1949. rekao da Jugoslavija vie nee pomagati DAG. Zatim je usledila zvanina izjava jugoslovenske vlade o zatvaranju granice prema Grkoj, to je Tito 10. jula 1949. objasnio upadima grkih trupa na jugoslovensku teritoriju i bombardovanjima graninih sela FNRJ. Na ovu preorijentaciju Jugoslavije uticala je neophodnost smirivanja na jednoj strani da bi se zemlja mogla braniti na glavnom pravcu udara od SSSR-a i narodnih demokratija". Jugoslavija se nalazila i pod pritiskom Zapada da prekine pomo DAG, a na drugoj strani izloena optubama KP Grke da je prela na imperijalistiku stranu i da borci ove armije koji su preli u Jugoslaviju ire duh defetizma i dezerterstva. Radio-stanica Slobodna Grka" ve je 6. jula 1948. napala Vladu FNRJ za izdaju DAG. esti plenum CK KP Grke je tajno podrao Rezoluciju IB, jer bi javno obelodanjivanje antijugoslovenskog stava uticalo na prekidanje neophodne pomoi iz Jugoslavije. Smirivanje na grko-jugoslovenskoj granici dovelo je 1950-1951. do razvijanja ekonomskih odnosa izmeu dve zemlje. Uspeno je reeno pitanje repatrijacije grkih vojnika i izbegle dece. Grka i Jugoslavija poele su da razmenjuju parlamentarne i vojne delegacije. Tokom 1953. potpisano je i vie j u g o s l o v e n s k o - t u r s k i h sporazuma (o trgovini, plovidbi, vazdu-
2 5 3
Turskoj
nom saobrljaju itd.). Jugoslavija je u pribliavanju Grkoj i nalazila protivteu italijanskom pritisku za reavanje pitanja Slobodne Teritorije Trsta. Povezivanje ovih zemalja u b r z a v a l e su i zapadne sile. Najkonzervativniji krugovi na Z a p a d u , pa i u Grkoj i Turskoj, nastojali su, meutim, da J u g o s l a v i j u pomou ove saradnje ukljue u Atlantski pakt. Februara 1953. godine Jugoslavija, Grka i Turska potpisale su Ankarski sporazum (ugovor o prijateljstvu i saradnji), koji je predviao saradnju u duhu aktivne i miroljubive koegzistencije i naela OUN. Ugovor se zasnivao na reenosti ovih zemalja da brane svoju slobodu, nezavinost i integritet protiv svake spoljne sile, ali nije uticao na prava i obaveze koje su za Grku i Tursku proisticali iz Severnoatlantskog pakta, potpisanog 1949. lan 6. je predviao da e se ugovornice uzdravati od zakljuenja saveza ili od akcija uperenih protiv jedne od njih, odnosno akcija koje bi mogle naneti tetu interesima jedne od njih, a lan 7. da nikakve meunarodne obaveze koje su na snazi izmeu njih i jedne ili vie drugih drava nisu u protivurenosti s odredbama ugovora. Pored konsultacija od zajednikog interesa, ugovor je predviao redovne konferencije ministara inostranih poslova, saradnju generaltabova i saradnju na polju ekonomije, tehnike i kulture. Dopunski sporazum zakljuen je novembra meseca u Beogradu, a ticao se osnivanja Stalnog sekretarijata zemalja potpisnica Ankarskog sporazuma. Ugovorom o savezu, politikoj saradnji i uzajamnoj pomoi (poznatim kao Balkanski pakt), koji je potpisan na Bledu 9. avgusta 1954, dotadanja saradnja pretvorila se u savez triju zemalja. Sporazum o Balkanskoj savetodavnoj skuptini od 2. marta 1955. predviao je konstituisanje skuptine sastavljene od po 20 poslanika nacionalnih parlamenata. Ovaj supranacionalni parlament bio je zamiljen kao stalni organ, s tim da daje preporuke i predloge vladama o zatiti zajednikih interesa i unapreenju saradnje. Ugovorom je Jugoslavija preuzimala obaveze prema balkanskim dravama u Severnoatlantskom paktu, ali je nastojala da otkloni povezivanje s tom vojnom i politikom organizacijom. Jugoslovenska vlada je na Balkanski pakt gledala kao na vid saradnje drava s razliitim drutvenim ureenjima, kao na isto defanzivan savez, bez ideolokog sadraja. Zbog promenjenog meunarodnog poloaja Jugoslavije posle 1955. godine i grko-turskog sukoba oko Kipra, kao i jenjavanja hladnog rata
u Evropi, ovaj pakt, mada formalno neraskinut, izgubio je znaaj. Prekid odnosa s Vatikanom odudarao je od opte linije jugoslovenske politike da se u vreme pritiska s Istoka zemlja otvori prema zapadnom svetu. Decembra 1952. vlada FNRJ je predala notu Apostolskoj nuncijaturi u Beogradu u kojoj je stajalo da je izlino dalje odravanje diplomatskih odnosa izmeu FNRJ i Svete stolice jr su oni krivicom Vatikana doli u suprotnost sa ciljem kome bi jedino imali da slue". Vatikan se grubo meao u unutranje poslove Jugoslavije, istovremeno podstiui antijugoslovensku propagandu u zemljama povezanim s njim. Visoki kler rimokatolike crkve u Jugoslaviji nije bio spreman da usaglasi svoj rad i postupke s naelom o odvajanju drave od crkve i s garantijom slobode veroispovesti. Sveta stolica je u Jugoslaviji podstrekavala na otpor protiv vlasti, vrila pritisak na pojedine svetenike i sprovodila ekskomunikaciju neposlunih svetenika i vernika. Ona je objavila i nameru da odlikuje visokim crkvenim zvanjem (kardinalskim) nadbiskupa Stepinca, koji je po vaeim jugoslovenskim zakonima bio osuen za dela protiv naroda i drave. Vlada je komentarisala ovaj prekid odnosa kao, faktiki, delo Vatikana, jer je on gazio i uobiajene kurtoazne obzire" saradnje. Nijedna komunistika i radnika partija u svetu nije 1948. podrala KPJ. U meunarodnom komunistikom pokretu ona je jednoglasno osuena i dosledno bojkotovana, to se moe objasniti autoritetom koji je uivao Staljin kao gotovo divinizirani vo, i monolitnou meunarodnog komunizma. Svetski proletarijat ostao je nem na pokuaj da se slomi nezavisnost Jugoslavije i ugui jedna samosvojna revolucija. Strah od zaraznosti jugoslovenskog primera, bolesna sumnjiavost i nezadovoljena elja za potpunim obraunom s rukovodstvom KPJ naterali su Staljina na reprizu procesa iz 19361938, sada u narodnim demokratijama". rtve tih procesa bili su ne samo mnogobni revolucionari koji su branili svoj moralni i politiki integritet ve i posluni" komunisti koji su uestvovali, pa i prednjaili u osudi KPJ, ali u koje patoloki nepoverljivi voa" nije mogao imati poverenja zbog njihovog nekadanjeg nacionalizma", iako su ga bili propovedali odazivajui se tadanjim potrebama njegove politike saradnje sa zapadnim zemljama i uvrenja reim u Istonoj
2 5 5
Evropi. Likvidacija probranih komunista trebalo je da odvrati druge od povoenja za jugoslovenskim primerom. Komunisti su likvidirani i u SSSR-u, ali posle drugog svetskog rata Staljin nije organizovao javne procese. U nezavisnoj tampi ti procesi su svojevremeno nazivani ,udovinim" i smatrani pomraenjem logike i morala", ali m n o g o b r o j n i leviarski intelektualci i ugledni stvaraoci ipak nisu odoleli kafkijanskoj atmosferi" i kremaljskoj hipnozi", plaei se kao Pol Elijar, da ne izdaju revoluciju ili da ne skrenu s partijske linije. Partije su sledile moskovske direktive, tako da su se na stranu Jugoslavije svrstali samo pojedini usamljeni duhovi na Zapadu: an Kasu, Anjes Amber, Klod Avlin, an-Pol Sartr, Klod Brde. Poslednji je razgolitio proces Rajku, a Kasu napisao Optuujem i Revolucija i istina. Verkor je ustao protiv lai budimpetanske lakrdije", kako je nazivao taj proces. Ovi nezavisni duhovi dali su podrku mladoj revoluciji, koja se u borbi na ivot i smrt branila od makijavelizma dva bloka". Retki glasovi istine nadjaavali su gromor propagande koja je 1952. zasipala Jugoslaviju tokom 76 emisija dnevno na jezicima njenih naroda. Odbrani jugoslovenske revolucije sluili su i pisac Luj Adami, kao nekada u ratu, sve do svog traginog kraja, violinist Zlatko Balokovi, Slavko Vorkapi, filmski reditelj u SAD, i drugi znani i neznani jugoslovenski iseljenici. Pretenciozna argumentacija o skretanju" KPJ s platforme marksizma-lenjinizma izvedena je na krajnje niskom teorijskom nivou, kao i svaka vulgarna interpretacija marksizma. U pismima upuenim CK KPJ, CK SKP(b) se sluio jezikom neprihvatljivim u odnosima izmeu ravnopravnih partija i suverenih drava. Staljin je izricao neodrive istorijske ocene, uveren da e se one mehanikom ponavljanja prihvatiti kao tane. On je bio prvi put naiao na protivnika u komunistikom pokretu kojega nije mogao da slomi, to je jo vie izazivalo njegov kapric, potenciralo njegovu zlokobnu prirodu", nepoverenje, nasilnike sklonosti. Uloga NOVJ u ratu protiv faizma je radikalno obezvreivana, a jugoslovenska revolucija preutkivana. Patetinim pozivima za spas internacionalizma i odbranu viih ciljeva" socijalizma prikrivani su besomuni napadi na nezavisnost Jugoslavije. Odavno je uoeno da je pod firmom Informbiroa tekao sukob izmeu dve partije: SKP(b) i KPJ, ija su gledita bila razliita, kako o putevima revolucionarnog
prevrata, tako i o tome kako treba da izgledaju odnosi izmeu socijalistikih drava. Odbrana nezavisnosti Jugoslavije 1948. nije bila samo odbrana jedne ugroene revolucije i njenog prava na vlastiti ivot, nego i borba za nove meunarodne odnose i praksu. Na istorijskom ispitu 1948. pao je staljinski monolitizam, zasnovan na poricanju nacionalnih iskustava, posebnih puteva borbe za socijalizam, apsolutizaciju uniformnosti, naturanju sovjetskog puta kao veito i univerzalno vaeeg iskustva, kanonizaciji krutih i prevazienih oblika discipline i podreenosti. Mada u sutini napad na nezavisnost Jugoslavije, Staljinov sukob s KPJ odravao je krupna ideoloka razmimoilaenja, koja su, dugo priguivana, eruptivno izbila posle 1948. Staljinistiki nasrtaj na Jugoslaviju ogolio je polazne, ideoloke" premise kritike", sveo ih na odranje monolitizma, discipline i podreenosti. Svako pozivanje Jugoslavije na vlastito iskustvo bilo je jednako jeresi. Hegemonistike pretenzije staljinizma vreale su KPJ, koja je za sobom imala pobedonosno izvedenu oruanu revoluciju i na njenim tekovinama zasnivala pravo da samostalno odreuje unutranju i spoljnu politiku. Svoju istorijsku zrelost ona je jo jednom potvrdila u dramatinoj situaciji 1948. opredeljujui se, nakon poetnog defanzivnog stava prema napadima socijalistikih drava, za aktivno kritiko ispitivanje vlastite prakse, bia drava koje su joj ugroavale nezavisnost, za traenje novih puteva, socijalistikog preobraaja drutva, suprotnih modelu" dravnog socijalizma, koji je proglaavan za jedini, nepromenljiv i optevaei uzor. Staljinovom smru, 5. marta 1953, stvorene su pretpostavke za sreivanje odnosa Jugoslavije sa SSSR-om i drugim socijalistikim zemljama. Prilikom ratifikacije Balkanskog sporazuma tog meseca Edvard Kardelj je u svojstvu potpredsednika Saveznog izvrnog vea izjavio u Saveznoj narodnoj skuptini da Jugoslavija nema nikakvih zahteva prema zemljama istonog bloka, sem to trai da je one puste na miru i da potuju njene granice. Jo vie, ona se trudila do sada i trudie se ubudue da svoje odnose sa tim zemljama ukoliko je mogue normalizuje", rekao je Kardelj_ Sreivanje odnosa poelo je razmenom ambasadora. Istovremeno je sreivano stanje na granicama. Posle viegodinjeg prekida obnavljane su ekonomske, kulturne i sportske veze izmeu Jugoslavije i socijalistikih drava.
2 5 7
Britanska i amerika diplomatija u Beogradu i u svetu intenzivno je pratila normalizaciju jugoslovensko-sovjetskih odnosa. Iz objavljenih britanskih izvora 1987. vidimo da je Ivo Malet izvestio britansku vladu 2. jula 1953. o prijemu sovjetskog ambasadora Valjkova kod Tita, na Brionima. Isticao je da su uspostavljeni odnosi sa sovjetske strane u funkciji remeenja odnosa Jugoslavije sa zapadnim dravama. Amerike analize su, polazei od Titovih ocena, smatrale da od normalizacije odnosa ne moe biti tete, jer ona vodi smanjivanju meunarodne zategnutosti i da samim tim Zapad ne moe biti protiv nje. Sovjetsko pribliavanje Jugoslaviji je oznaavano kao nova udvaraka taktika" ili razmetljiva parada prijateljstva prema Jugoslaviji". Do jue nazivana faistikom, Jugoslavija sada postaje zemlja sa kojom se ele obnoviti odnosi. Zamenik sovjetskog premijera Maksim Saburov je na proslavi godinjice oktobarske revolucije u Moskvi 1953. pozivao na bolje odnose sa Jugoslavijom. Saburov je smatrao da odnosi neprijateljstva izmeu dve zemlje mogu koristiti samo neprijateljima Jugoslavije. Bila je to i pozicija sovjetske vlade. Prilikom proslave 29. novembra u ambasadi FNRJ u Moskvi, Hruov, Maljenkov, Mikojan i Bulganjin nazdravili su drugu Titu i jugoslovenskoj Komunistikoj partiji". Bio je to izrazito manifestativan nain prekida sa ranijom politikom IB i njegovim osudama Tita i KPJ kao faistike partije i jugoslovenskih komunista kao imperijalistikih agenata". U amerikim izvorima obavetajne prirode sve ove promene su podrobno analizirane sa stanovita ciljeva Moskve. Iznoene su najrazliitije pretpostavke, od one da je prestankom pritiska otklonjena glavna snaga koja je Jugoslaviju drala u koheziji (nacionalna, patriotska solidarnost) do niza drugih: da se obnavlja presti KPSS u oima doktrinarnih snaga u SKJ, stvara privid na Zapadu da Jugoslavija ponovo optira na Istok; da se time u oima Zapada umanjuje potencijalna snaga otpora Jugoslavije prema Istoku, ili da Moskva ima neke informacije o unutarpartijskoj situaciji, stanju Titovog zdravlja, problemu njegovog naslednika koji jo nije poznat, i tako dalje. Jugoslavija je bila spremna na normalizaciju meudravnih odnosa, ali bez menjanja dotadanjeg kursa. Sukob sa IB pokazao je da ona oslonom na Zapad, uz ouvanje svoje nezavisnosti, nije imala drugu alternativu da opstane, a ni Zapad nije imao drugu alternativu: Tito se mogao podrati ili ne podrati u ovom
drugom sluaju bi se potpomogao Staljin, to je za Zapad bilo neprihvatljivo. Posle Staljinove smrti borba za vlast meu sovjetskim rukovodiocima dovela je do likvidacije Berije, ali se time nije i zavrila, jer su pretenzije imali Nikita Hruov, Georgij Maljenkov i grupa oko Molotova. No i po Hruovljevom dolasku na vlast ta konzervativno-birokratska grupa u rukovodstvu sovjetske partije nije odustajala od shvatanja da je KPJ 1948. ideoloki zastranila i da se, samim tim, nije radilo o sukobu izmeu drava. Poto je Hruovljev uticaj odneo prevagu, CK KPSS je juna 1954. predloio CK KPJ sreivanje odnosa, priznajui da u Jugoslaviji postoji socijalizam. KPJ je prihvatila normalizaciju odnosa sa SSSR-om kao socijalistikom zemljom rukovodei se principom aktivne koegzistencije u meunarodnim odnosima ali ne i sovjetski predlog o sastanku najviih partijskih predstavnika radi otklanjanja nesporazuma. Sovjetska ponuda za normalizaciju odnosa dola je posle iskljuenja Milovana ilasa iz Politbiroa CK KPJ. Krajem 1954. socijalistike drave prekinule su antijugoslovensku propagandu, obustavile izlaenje listova jugoslovenske politike emigracije i rasturile emigrantske politike organizacije. Normalizacija odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-a kulminirala je u poseti sovjetske delegacije Beogradu. Ovaj sastanak na najviem nivou pripremao se prethodnom jugoslovensko-sovjetskom prepiskom. Jugoslovenska strana nije vie insistirala na birokratskom i degenerativnom biu sovjetskog drutva, a sovjetska opet na faistikom karakteru Jugoslavije i njenom prelasku u kapitalizam. Kao metafizikim putem obe zemlje su postale preko noi socijalistike. Ideologija i realna politika opet su se kao i uvek u ivotu razile. Dravni sekretar za inostrane poslove Koa Popovi obavestio je aprila 1955. britanskog, amerikog i francuskog ambasadora u Beogradu o predstojeoj poseti sovjetske delegacije Beogradu. Popovi je tom prilikom izrazio zahvalnost za ukazanu pomo i podrku ovih zemalja tokom prethodnih godina". Ministarstvo inostranih poslova nije tada ni pravilo" politiku Jugoslavije, ve samo formalno, s obzirom na paralelizam dravnog i partijskog centra, a na drugoj strani glavne odluke je donosio maral Tito, kod koga su se sticali svi konci spoljnopolitikih veza izraeni u injenici da je on bio i predsednik Republike, predsednik
2 5 9
Saveznog izvrnog dant Jugoslovenske
vea,
predsednik
Partije i
vrhovni koman-
Po oceni vlada SSSR-a i FNRJ, trebalo je da se zajedniki utvrde politiki osnovi daljih meusobnih odnosa i saradnje. U tom cilju je Beogradu od 26. maja do 3. juna 1955. godine boravila delegacija SSSR-a u sastavu: Nikita Hruov, prvi sekretar CK KPSS i lan Prezidijuma Vrhovnog sovjeta, Nikolaj Bulganjin, predsednik vlade, Anastas Mikojan, prvi potpredsednik vlade, D. T. epilov, predsednik Komisije za inostrane poslove Sovjeta nacionalnosti, i Andrej Gromiko, prvi zamenik ministra inostranih poslova. Hruov je na zemunskom aerodromu rekao: ,,Mi smo temeljno prouili materijale na kojima su se zasnivale teke optube i uvrede koje su u ono vreme bile uperene protiv rukovodilaca Jugoslavije. injenice govore da su ove materijale isfabrikovali neprijatelji naroda, prezreni agenti imperijalizma koji su se na prevaru uvukli u redove nae Partije." Jugoslavija se 1948. nalazila u strateki vie nego vanom podruju za SSSR, budui i politiki najvanija zemlja u grupi tzv. zemalja narodne demokratije. U naoj interpretaciji najvaniji uzrok Staljinovog napada 1948. bio je uslovljen samostalnou jugoslovenske revolucije, porastom Titovog ugleda i jugoslovenskim shvatanjem o ravnopravnosti drava u meunarodnim odnosima i autonomnom unutranjem razvitku. Nikita Hruov je 1955. u Beogradu svodio uzroke sukoba na fabrikaeiju optubi iz resora Lavrentija Berije, ali je slino tumaenje neprihvatljivo. Na jugoslovensko shvatanje o samostalnosti jugoslovenske revolucije, kao jednom od glavnih uzroka, ima reakcija koje polaze od analogija kineske revolucije, sa ijim voom Mao Cedungom Staljin nije ulazio u sukob, mada takvi kritiari zaboravljaju da kineska revolucija jo nije bila pobedila, jer je Republika proglaena tek posle pobede kineske Crvene armije u treem graanskom ratu (19461949) oktobra 1949. U tumaenju Aneja Verblana glavni uzrok razmimoilaenja moe se traiti u razlikama koje su proisticale u vezi sa balkanskom federacijom, to je bilo i miljenje Vladislava Gomulke. Da su te razlike postojale van sumnje je, iako se one nikako ne mogu uzeti kao glavni uzrok sukoba. Na kraju posete predstavnici dveju vlada potpisali su, 2. juna, dokument poznat pod nazivom Beogradska deklaracija. Na jugoslovenskoj verziji dokumenta, koja je i usvojena, radili
armije.
su Edvard Kardelj, Moa Pijade i Veljko Vlahovi u saradnji s Titom, a razradio ju je Politbiro CK KPJ. U Deklaraciji su istaknuti sledei principi na kojima e se zasnivati odnosi izmeu dve zemlje: potovanje suverenosti, nezavisnosti, integriteta i ravnopravnosti u uzajamnim odnosima i odnosima s drugim dravama; priznavanje i razvijanje miroljubive koegzistencije meu narodima, bez obzira na razlike u ideologiji i drutvenom ureenju; pridravanje naela uzajamnog potovanja i nemeanje u unutranje stvari, poto su pitanja unutranjeg ureenja, drutvenog sistema i razvitka socijalizma iskljuivo stvar svakog naroda; unapreivanje meusobne i meunarodne ekonomske saradnje i otklanjanje svih onih faktora u ekonomskim odnosima koji oteavaju razmenu dobara i koe razvitak proizvodnih snaga u svetu i u nacionalnim ekonomijama; pruanje pomoi preko odgovarajuih organa OUN, kao i drugim formama saglasnim s principima svetske organizacij kako nacionalnim ekonomijama, tako i privredno nerazvijeni podrujima, u interesu naroda tih podruja i razvitka svetske privrede; uklanjanje svih formi propagande i dezinformisanja, kao i nepribegavanje drugim postupcima koji seju nepoverenje i bilo kako oteavaju stvaranje atmosfere za meunarodnu saradnju i miroljubivu koegzistenciju meu narodima; osuda svake agresije i svakog pokuaja uspostavljanja politike i ekonomske dominacije nad drugim zemljama; priznavanje da politika vojnih blokova pojaava meunarodnu zategnutost, podriva poverenje meu narodima i poveava opasnost od rata. Iako bilateralan dokument, Beogradska deklaracija je imala ire znaenje jer su dve socijalistike drave definisale osnove za odnose izmeu socijalistikih drava uopte. Od posebnog znaaja bila je injenica to je ona odbacila monolitizam kao osnovni princip jedinstva u meunarodnom komunistikom pokretu, zamenjujui ga naelom jedinstva u razliitosti. Po Edvardu Kardelju, Deklaracija je bila Magna carta za jugoslovenske odnose sa socijalistikim i drugim dravama. No njenim potpisivanjem Hruov se nije odrekao namere da Jugoslaviju ukljui u socijalistiki lager. Nov podstrek unapreivanju odnosa izmeu SSSR-a i Jugoslavije dao je XX kongres KPSS februara 1956, koji je, sem toga, otvorio proces destaljinizacije u SSSR-u i drugim socijalistikim dravama. U meunarodnom komunistikom pokretu KPSS je poela da se vraa Lenjinovim koncepcijama. S tribine
2 6 1
XX kongresa ulo se, posle dugo vremena, da pored sovjetskog mogu postojati i drugi putevi i oblici razvoja socijalizma. Poela je i rehabilitacija rtava istki. Posmrtno su rehabilitovani i mnogi jugoslovenski revolucionari koji su nestali u vreme progona uoi drugog svetskog rata i kasnije. Tajni referat Nikite Hruova na XX kongresu oznaio je poetak preispitivanja birokratskih pojava u razvoju socijalistikih drava, pojava koje su se bile zacarile u periodu kulta linosti. Rasputanjem Informacionog biroa komunistikih i radnikih partija aprila 1956. godine meunarodni radniki pokret je osloboen njegove sablasne senke. Kao razlog za likvidaciju te organizacije pominjane su i njene ozbiljne greke", meu njima i greke" na tetu Jugoslavije, pripisivane jedno vreme efu NKVD Levrentiju Beriji. U saoptenju o rasputanju Informbiroa stajalo je da je ovaj odigrao pozitivnu ulogu u razvoju i jaanju bratskih veza i uzajamne razmjene iskustava izmeu komunistikih i radnikih partija, u razjanjavanju pitanja marksistiko-lenjinistike teorije, vodei rauna o konkretnim uslovima pojedinih zemalja i o iskustvu meunarodnog komunistikog i radnikog pokreta". No istovremeno su isticani novi uslovi za komunistike i radnike partije stvoreni izlaenjem socijalizma iz okvira jedne zemlje i njegovim pretvaranjem u svetski sistem, porastom i jaanjem tih partija, kao i zadatak da se prebrodi rascep u radnikom pokretu i uvrsti jedinstvo radnike klase. Prilikom Titove posete SSSR-u od 1. do 23. juna 1956. godine potpisana je Deklaracija o odnosima izmeu KPJ i KPSS (Moskovska izjava). Ona je posebno naglaavala razliitost puteva u izgradnji socijalizma. Taka 3 Deklaracije doslovno je glasila: ,,Obe strane, pridravajui se gledita da su putevi socijalistikog razvitka u raznim zemljama i uslovima razliiti, da bogatstvo formi razvitka socijalizma doprinosi njegovom jaanju, i polazei od injenice da je i jednoj i drugoj strani tua svaka tendencija za nametanje svog miljenja u odreivanju puteva i formi socijalistikog razvitka, sloile su se u tome da gore pomenuta saradnja treba da se temelji na punoj dobrovoljnosti i ravnopravnosti, na prijateljskoj kritici i na drugarskom karakteru razmene miljenja o spornim pitanjima izmeu naih partija." Trajnost ovih principa kao da se potvruje i recima generalnog sekretara KPSS Mihaila Gorbaova mnogo godina
2 6 2
S O C I J A L I S T I K A JUGOSLAVIJA
kasnije, koji je na susretu predstavnika komunistikih partija na akademiji posveenoj 70-godinjici oktobarske revolucije u Kremlju novembra 1987. godine rekao: Mi nikako ne pretendujemo na monopol istine, mi i sami traimo i pozivamo druge da trae zajedno sa nama put po kome bi oveanstvo moglo da nae prolaz u 21. vek kroz minska polja naih dana." Na etrdeseto godinjicu od napada Staljina na KPJ Mihail Gorbaov je u Beogradu, marta 1988, oznaio u ime budunosti jugoslovensko-sovjetskih odnosa i socijalizma njegovu pravu sutinu.

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ODBRANA NEZAVISNOSTI

41. PESMA NASTALA NA V KONGRESU KPJ

Saveznog izvrnog dant Jugoslovenske

You might also like