Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Sadraj
Uvod ................................................................................................................................................. 2 Ispitivanje razvijenosti fonetske strukture govora ........................................................................... 3 Ispitivanje diskriminacije distinktivnih karakteristika fonema ......................................................... 3 Leksiki aspekt razvoja govora ......................................................................................................... 4 Semantiki aspekt razvoja govora .................................................................................................... 4 Ispitivanje leksikog i semantikog razvoja u govoru deteta ........................................................... 5 Sintatiki aspekt razvoja govora ....................................................................................................... 5 Ispitivanje sintatikog razvoja .......................................................................................................... 5 Funkcije govora ................................................................................................................................ 6 Sposobnost predkolskog deteta da eksplicitno iskae poruku ....................................................... 7 Sposobnost koridenja jezikih varijacija na predkolskom uzrastu ................................................ 7 Komunikativna sposobnost dece koja malo govore ..................................................................... 8 Komunikativna sposobnost dece koju je teko razumeti ............................................................. 8 Dete koje muca i vaspitni postupci primereni takvom detetu......................................................... 8 Sposobnost sluanja u grupi ............................................................................................................. 9 Literatura ........................................................................................................................................ 10

Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Uvod
Razvoj govora podrazumeva meusobnu usklaenost fonetsko-fonolokog aspekta, leksikog, semantikog, sintaksikog. To je veoma vaan proces. Na fonoloki sistem ine 30 fonema. Pla je prvi glas koji dete proizvodi pri roenju. On je individualan i karakteristian za svako novoroene i on odraava njegovo fizioloko stanje. Tokom prvih meseci ivota javaljaju se prvi glasovi i to vokali ali to nisu rei niti spadaju u govor. Nakon vokalizacije javlja se faza brbljanja koja nije posledica imitacije. Prvi glasovi nemaju socijalnu funkciju i gluve bebe proizvode glasove. Da bi dete steklo fonetsku, fonoloku sposobnost mora da uoava razliku meu fonemima, vokalnost, konstantnost, praskavost, strujnost, zvunost, bezvunost. Postepeno dete uoava prodozijske (akcentske) i dikcijske elemente glasova. Da bi ovladalo pravilnim izgovorom treba da zna kako se pojedini glasovi artikuliu (obrazuju). Proces razvoja artikulacije traje od roenja do 8. god. Usvajanje govora tee uenjem i podravanjem onih glasova koje deca uju od odraslih. Kad ponu da razlikuju ljudski glas od drugih drai moemo redi da poinju da ue jezik sredine. Na poetku usvajanja govora mogu se javiti artikulaciona odstupanja (greke) koje se ispoljavaju na nekoliko naina: 1. Omisija- izostavljanje glasa (drvo-dvo) 2. Supstitucija- zamena jednog standardnog glasa drugim koje je dete savladalo (drvo-dlvo) 3. Distorzija- otedenje glas: glas jo nije ist ili nije onaj koji oekujemo 4. Adicija- dodavanje glasa tamo gde mu nije mesto u rei s cljem da se razbije konsonantski skup koj je teak za izgovor (metlica-metelica) 5. Metateza- premetanje glasova ili grupe glasova u rei (crkva-cvrka, televizor-tevelizor)

Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Ispitivanje razvijenosti fonetske strukture govora

Koristimo tekst koji je dala Smiljka Vasid Deci se pokazuju sliice (10x10 cm) na kojima su nacrtani neki predmeti ili pojmovi u ijim imenima su sadrani glasovi u sve 3 pozicije (inicijalna, medijalna i finalna pozicija) Za svaki dobro izgovoren glas dete dobija 1 poen, za pogreno izgovoren 0. Ukupan broj poena koji je ostvariv je 90, ocena predstavlja fonematski kapacitet deteta. Samo vaspita koji upozna nivo razvoja govora dece, moe rad prilagoditi uzrastu i pravilno odabrati metodoloke postupke. Vebe apstrakcije primenjuju se s ciljem da se pomogne deci u savladavanju pojedinih glasova. Treba znati: 1. Da se glas nikada ne veba izolovano ved u reima 2. Tokom vebanja treba koristiti tekstove 3. Glasove treba vebati u tri pozicije 4. obratiti panju na vizuelnu stranu artikulacije glasa (dete posmatra drugu decu kada artikuliu glasove) 5. Tekst koji se koristi za vebanje treba da bude zasiden glasovima koji se vebaju. 6. Obratiti panju da se vebanje izvodi u to prirodnijoj atmosferi, kroz igru ili razgovor. Praktine su kratke forme koje deca vole (poslovice, brzalice, zagonetke)

Ispitivanje diskriminacije distinktivnih karakteristika fonema

Osnova dobrog izgovora je diskriminacija glasova, tj. pravilno opaanje glasova pomodu fonema i to posebno onih od kojih zavisi znaenje rei. To su tzv. distinktivne karakteristike fonema. Na jezik ima 30 fonema i sistem distinktivnih karakteristika jeste: 1. Vokalnost/nevokalnost 2. Nazalnost 3. Tonalnost 4. Kompaktnost Ima razlike u glasovima koje menjaju fonemu u fonemu tj. ne menjaju znaenje rei. Npr. Deiji glas -a- kod dece je razliit u rei -mama- , ali se znaenje ipak ne menja. Test za diskriminaciju se primenjuje na poetku godine, da se sagleda stanje. Ponavlja se krajem kolske godine da se sagleda napredak. Izvodi se pomodu 20 parfi sliica tipa: ak-dak; kosa-koza i sl.

Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Leksiki aspekt razvoja govora

Prve rei javljaju se krajem 1. I poetkom 2. God. Najpre su sline govornim igrama iz perioda vokalizacije, odnosno neposredno periodu vokalizacije. Najpre su dvoslone mama,tata- i vrlo znaajne za dete. Prvo se javljaju imenice i mogu znaiti celu reenicu. Na poetku druge godine leksiki razvoj je malo usporen a onda se ubrzava. Bogadenje renika je uslovljeno deijim aktivnostima prohodalo je, znatieljno je pa sve opipava. Prve rei manje oznaavaju, a vie izraavaju odnos prema neemu, tj imaju afektivnu (emocionalnu) vrednost. Samo se uslovno moe govoriti o redosledu javljanja rei: prva polovina druge godine: imenice; druga polovina: pridevi, prilozi; sredina druge godine: glagoli; krajem druge i poetkom 3: zamenice; u tredoj godini: rece, predlozi, veznici, brojevi. Do 18-og meseca preovladavaju dvoslone imenice. Kao izraz emotivnog stanja spontano se javljaju uzvici. Glagoli su u obliku imperativa pa se postepeno povedavaju oblici i broj glagola. Pridevi se najpre javljaju u pozitivu, ree u komparativnim stepenima. Nekako se s njima javljaju i prilozi. Upotreba predloga vezana je za upotrebu reenice i vrlo je teka, jer podrazumeva upotrebu padea. Veznici se takoe kasno javljaju, oko 3 godine. Tada se javlja reca NE a kasnije i druge rece. Zatim brojevi, pa u 4-toj godini moe izbrojati nekoliko predmeta. Zamenice se javljaju krjem druge i poetkom trede godine, mada dete dugo koristi svoje ime to znai da se jo nije izdvojilo iz sredine kao posebna osoba. Kad upotrebi zamenicu -JA- postalo je svesno sebe, a to je vaan period u ivotu deteta. Do kraja predkolskog perioda u govoru deteta su zastupljene sve vrste rei i njegov se govor pribliava govoru odraslog.

Semantiki aspekt razvoja govora

Usvajanje rei podrazumeva njihovo vezivanje za odreene objekte. O semantikom razvoju govora pisala je Eva Klark. Ona koristi termin proireno znaenje, znai da dete pripisuje reima mnogo ire znaenje, jer umesto vie komponenata u znaenju predmeta vidi samo 1 do 2. Npr. poto je usvojena re-pas, vezuje za etvorononost, pa se moe dogoditi da psom naziva sve to ima etiri noge. Uoavanjem drugih semantikih crta dete suava znaenje dotle dok ona ne pone da oznaava ono isto i kod odraslih to oznaava. Ovaj proces traje uporedno sa usvajanjem novih rei koja preuzimaju neka od tih proirenih znaenja. Za re pas dalje de vezivati jo neku semantiku crtu-npr. lajanje. Dete ostaje na osnovnom znaenju, a to ga usmerava ka stvaranju neologizma. Moraju nauiti znaenje rei da bi govorili ali moraju razlikovati nosioca radnje tj. subjekat i objekat tj onoga na koga se radnja odnosi. Samim tim postaju svesni nekih gramatikih odnosa i semantike uloge rei. Razvoj renika podrazumeva povedanje fonda rei, ali i razvoj oblika rei i razliitih znaenja istih rei. Bogastvo renika ogleda se i u osetljivosti za precizno znaenje i diferenciranje rei. 4

Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Ispitivanje leksikog i semantikog razvoja u govoru deteta

Koristi se test renik Smiljke Vasid Sve rei su imenice konkretne i apstraktne. Konkretne se mogu likovno predstaviti a apstraktne ne, ali su neophodne jer ukazuju na nivo deije jezike razvijenosti. Za svaki uzrast se koristi odgovatrajudi test (20, 30, 40 imenica). Broj prepoznatih rei odgovara broju poena. Rei su grupisane prema estosti upotrebe i prema kriterijumu uzrasta. Ispitivanje je individualno a koristi se i grafiki i verbalni deo teksta.

Sintatiki aspekt razvoja govora

Na najranijem uzrastu deca upotrebljavaju re i njome izraavaju osnovne reenine odnose. Prve reenice, neki lingvisti smatraju univerzalnim i da su kod dece uroena znanja u njima. Te prve reenice su skradene, a zatim idu reenice od dve rei itd. Razvijanje sloene reenicepodrazumeva da dete menja jednostavnu imeniku frazu dodavajui joj pridev. Posle ovakvih reenica pojavljuju se prilozi za mesto, zatim upitne odnosne zamenice i veznici. Negiranje izraavaju recom NE i NIJE. U slededoj fazi javljaju se oblici-nedu i nisam. Razvoj upitnih reenica je slian s tim to pitanje na poetku obeleavaju intonacijom i tek onda koriste upitne rei: ta, gde, kako i sl. Tada ved reenice postaju sline reenicama odraslih.

Ispitivanje sintatikog razvoja

Koriste se reenice za dopunjavanje. Izostavljena je jedna re u reenici i dete je dopunjava odabirajudi iz ponuene grupe sliica adekvatno. Ovo je dobar test za mlau i srednju grupu. Starijoj deci se postavlja pitanje tj. ita se reenica a dete dopunjava adekvatnom reju. Ovi zadaci graeni su posebno za mlau decu na principu viestrukog izbora: 1 odgovor 1 poen. Moe se praviti lista za svako pojedinano dete i za celu grupu. Za mlae-sliice, za starijeverbalno.

Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Funkcije govora
Najire gledano ima sledede funkcije: 1. KOMUNIKATIVNA-socijalna 2. PRIVATNA-egocentrina 3. SIGNIFIKATIVNA-oznaavajuda Socijalne funkcije govora predkolskog deteta Komunikativna, tj. socijalna-zove se i objektivna, jer podrazumeva uede objektivnog faktora (govornik-sagovornik-predmet o kojem se govori). Nije dovoljno da deca imaju razvijen govor, ved da se adekvatno situaciji njime slue. Na poetku predkolskog perioda ubrzano se razvija ova funkcija jer dete eli da prenese informaciju drugom, da izrazi lino osedanje, zahtev, protest ili da se samo snabde informacijama. Socijalna funkcija govora ispoljava se kroz vie uih tj. konkretnih funkcija: 1. Faktika-upotreba jezika za stvaranje atmosfere, za odravanje komunikacijskih kontakata a ne za razmenu informacija. Koristi se za produenje verbalnog kontakta i za proveravanje kodnog napona. Kao i odrasli, dete koristi ovu funkciju da bi stupilo u kontakt i zadralo nekog pored sebe. 2. Regulativna-ispoljava se prilikom podele uloga u igrama koje se organizuju sa decom ili ih sama deca organizuju. 3. Instrumentalna-podrazumeva da je govornik koristi da bi naveo sagovornika da neto uini Privatne funkcije govora predkolskog deteta Ispoljava se kroz unutranji govor zbog toga to dete nema dovoljno sposobnosti odnosno empatije sa drugim osobama ili okrenutost ka sebi. Dete govori za sebe sa svog stanovita, predvia stanovite drugih. Prema Vigotskom egocentrini govor je po svojoj strukturi spoljanji a po psiholokoj funkciji je unutranji govor. Po njemu je on prelazna faza u procesu razvoja govora jer ide od spoljanjeg ka unutranjem. Govor prestaje biti ujan, dete razgovara samo sa sobom, u sebi, on najneposrednije slui deijem miljenju pa se dete njime koristi da bi reilo neki problem.

Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Sposobnost predkolskog deteta da eksplicitno iskae poruku

Na uzrastu od 4-5 godina jo uvek se javlja vedi broj poruka koje sagovorniku ne pruaju dovoljno informacija. Detetova komunikacija je ograniena na situacije u kojima ga sagovornici dobro razumeju i na osnovu tog oskudnog broja informacija koje im prua. Odrasle osobena osnovu konteksta ili na osnovu toga to poznaju detetovo ponaanje i njegove igre znaju o emu im dete govori. Dete je takoe svesno da de situacija u kojoj se nalazi dopuniti nepostojedu informaciju. Dete komunicira sa poznatom osobom u poznatoj sredini pa je retko u situaciji da mora eksplicitno iskazati poruku. Njegove poruke ostaju implicitne pa ih moe razumeti samo onaj ko se nalazi u istoj situaciji kao i dete ili ko poznaje dete. Deije reenice su nepotpune. Poruke koje odrasli upuduju detetu esto dete ne razume jer je ogranieno nivoom svog psihikog razvoja. Dete nije u stanju da gleda stvarnost sa tue take gledita. Poruke odraslih esto tumai pogreno. Deca ovog uzrasta meusobno se takoe ponekad ne razumeju. Deca esto ne ostvaruju uspenu komunikaciju sa osobama sa kojima obino nisu u komunikaciji. Ne poseduju jeziku praksu u eksplicitnom izraavanju znaenja. Govor im je vezan za aktivnost. Koriste mimiku, gestove, onomatopeju, zamiljajudi da je odraslima sve jasno, da ih razumeju. Za ostvarivanje uspene komunikacije bitno je podsticati dete da se prilagoava na razne komunikativne situacije u kojima de veze meu iskazima biti eksplicitne.

Sposobnost korienja jezikih varijacija na predkolskom uzrastu

Vaspita i deca meusobno komuniciraju ali se deava da koriste razliite nazive za iste predmete. Razliito izgovaraju rei, koriste varijanten u nainu oblikovanja reenica kojima se izraava jedno te isto. Svako govori jezikom sredine iz koje potie pa tako i deca i vaspitai koriste odreeni opseg varijacija uslovljenih sredinom iz koje potiu. Ponekad deca uzrasta 4-5 godina razliito formuliu zahtev koji upuduju odraslima i isti ako ga upuduju deci. Kod ove dece ved dolazi do izraaja sposobnosti prilagoavanja pa se ukljuuju u komunikacijske situacije koje prevazilaze krug porodinog i neposrednog drutvenog okruenja. Stupanje u ustanovu omogudava kontakt sa vedim brojem razliitim jezikih varijanti. Mi se ne zalaemo da ispravljamo deiji govor tako to demo izbacivati neke rei iz jezika kojim dete govori da bi ih zamenili drugim reima. Teidemo obogadivanju jezika, tj. upotrebi i onih rei koje dete u svom jezikom okruenju nije moglo da naui.

Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Komunikativna sposobnost dece koja malo govore

Pre svega se misli na decu koja nisu stekla sposobnost funkcionalne upotrebe govora u komunikaciji sa drugima. Takva deca govore malo ili ne govore uopte. Oslanjaju se uglavnom na upotrebu neverbalnog sporazumevanja prilikom izraavanja svojih potreba ili elja. Raunaju na sposobnost da ih odrasli uoe. utanje deteta nekad moe ukazati na poremedej linosti to je uslovljeno prethodnim uslovima ivota ali na sredu ovo je ipak retko. Deca iji su roditelji uvek preuzimali inicijativu u komunikaciji ili se osedaju naputenom, uplaenom, nekada stidljiva ili jednostavno u predkolskoj ustanovi ele da obezbede panju odraslih, pribegavaju tome da malo govore.

Komunikativna sposobnost dece koju je teko razumeti

Treba razlikovati decu koja teko govore zbog loeg izgovora ili loe organizacije reenice (kongurencije) od druge dece koja imaju govorne poremedaje. Vaspitai mogu da se bave decom koja pokazuju izvesno zaostajanje u govoru ali nikako sa decom koja imaju govorne poremedaje. Njih upuduju strunim slubama. Sutinska je razlika izmeu govornih poremedaja I zaostajanja u govoru. U period od 4-6 godine nije uvek lako napraviti razliku. Po nekim govornim tekodama koje su u vezi sa artikulacijom glasova, siromatvo renika, te koridenjem telehrafske reenice, vaspita ne sme da ima problem. Siromatvo renika se procenjuje u odnosu na referentnu grupu. Kaemo da zaostaje dete ako nezna rei poznate drugoj deci. Kada se zaostaje u govoru ustali postaje poremedaj u protivnom za nekoliko meseci boravka u vrtidu javlja se napredak u govoru deteta.

Dete koje muca i vaspitni postupci primereni takvom detetu

Ovaj tip dece retko se srede. Na osnovu ritma izgovora, odnosno nedovoljno tenog izraavanja i prekida moe se pretpostaviti da dete muca. Na mucanje ukazuje viestruko ponavljanje sloga ili umetanje nekog neutralnog samoglasnika izmeu slogova i rei. Nekada dolazi do odugovlaenja jednog glasa, do podhrtavanja donje ivice, pojavljuje se rastudi ton, oseda se napor pri govoru, napetost i strah. Ova deca izbegavaju komunikaciju. Zadatak vaspitaa jested a bude strpljiv, da dozvoli detetu da se slobodno izrazi, dag a ne prekida, dag a gleda u oi dok govori i dag a slua. Treba mu omoguditi neku vrstu komunikacije pri kojoj de dete najmanje mucati ili nede mucati. 8

Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Treba mu dopustiti da se usmeri na neke iskljuivo neverbalne aktivnosti ako je pre toga mucalo znaajno. Ne treba ga grditi u nikakvoj situaciji. Najvanije je da takvo dete ima poverenja u vas tako to dete pokazati ljubav i razumevanje.

Sposobnost sluanja u grupi

Deca od 4-5 godine su uglavnom navikla da sluaju poruku koja je samo njima upudena a ne grupi iji su oni deo. Sluanje je komponenta komunikativne sposobnosti. Da bi nas sluali moraju se osetiti ukljuenima u process komunikacije. Postoje nepaljiva deca ali savreno dobro izvode naloge u okviru igrovne aktivnosti za koju su zainteresovani. im vaspita malo odui neko objanjenje zainteresovanost opada i takva deca upadaju u svoje sanjarenje. Ponekad traimo da nas deca sluaju a oni nisu u stanju. Svako dete u grupi mora da se oseda kao ravnopravan govornik, zato vodimo rauna da se manje govorljiva deca potpuno ne iskljue a govorjiva da stalno uzimaju re. Kolektivne aktivnosti sa celom grupom nisu uvek pogodne kao prilika za sluanje. Zato se koriste manje grupe gde de nas deca jednostavnije sluati. Decu treba motivisati za sluanje. Zanimljiva je igra sa pravilima gluvih telefona a podrazumeva da se prvom detetu u polukrugu apatom kae jedna re, ta re se prenosi do kraja polukruga i poslednje dete je naglas izgovara. Za uspeno sluanje bitan je i raspored dece u prostoru , to znai da sede tako da vide sve, da se vide meusobno i das vi vide i uju vaspitaa. Zato je najbolji raspored krug ili polukrug pri emu se deca zblidavaju i ukljuuju se ona koja su najpovuenija.

Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Literatura
1. Babi, N. (1989). Govor odgajatelja i djeje aktivnosti. Zagreb, kolske novine. 2. Bronfenbrener, J. (1997). Ekologija ljudskog razvoja. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 3. Vigotski, L.S. (1983). Miljenje i govor. Beograd, Nolit.
Mirjana Stankovi

4. Vigotski, L.S. (1996). Deja psihologija, Sabrana dela IV. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 5. Grupa autora (1998). Govor u predkolskoj ustanovi. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

10